1

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I
DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.







WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI
RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM
MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI
VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO
DA MOETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI
GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE
GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE
NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM
MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE
DOBITI NA NAEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m


2








Sadaj :

Sadraj ..1
Uvod 2
Kako se razvijaju emocije 3
Potreba izuavanja emocija ..3
Emocije i uzrast 4
Karakteristike deijih emocija ..5
Vrste emocije .6
Faktori koji utiu na razvoj emocija ..9
Porodica i emocije .10
Literatura 11



























w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m


3








UVOD
Ljudi nisu samo racionalna bia koja svoje postupke preduzimaju iskljuivo na osnovu umnog miljenja i
zakljuivanja. Mnogi nai postupci su izazvani i drugim iniocima, kao to su npr. emocije. Emocije se stoga mogu
definisati kao doivljaj naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogaajima i prema
sopstvenim postupcima .
Postoji ne samo u naem jeziku vec i u mnogim drugim jezicima veliki broj izraza koji izraavaju razliita
emocionalna stanja, a to su: radost, alost, ljubav, simpatija, ponos, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja,
oekivanje, nada itd. Emocije su u toku svog razvoja propraene spoljanjim i unutranjim promenama. Znaajni
spoljanji znai emocija su izrazi lica, telesna napetost, glasovne reakcije i sl. Isto tako postoje i unutranji pratioci
kao karakteristine promene u radu pojedinih organa.
Kod snanijih emocija javljaju se izrazite promene kod disajnih i probavnih organa, zatim u radu lezda. Kao
posledica izvesnog emocionalnog stanja ovek moze da se zacrveni, da prebledi, da se smeje, plae, povue u
stranu ili da prie blie, da zagrli ili napadne itd.
Emocije kod dece javljaju se relativno rano.Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odreeniji nain.
Ukoliko se dete vie razvija i njegove emocije se sve vie diferenciraju kao npr. strah, ljutnja, ljubomora itd. Kod
dece je uroena sposobnost za emotivno reagovanje, a ne kao reakcija straha od neke ivotinje ili predmeta, sve to
dete stie uenjem.






w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m


4



Kako se razvijaju emocije
Kako se razvijaju emocije je pitanje na koje su mnogi psiholozi pokuali da daju odgovor.
eleo to ovek ili ne, emocije su sastavni deo svakog oveka. Svi smo osueni da se borimo sa svojim emocijama i
njihovim razvojem. esto se vodi dilema o tome koje su emocije uroene a koje nisu. Da bi se proverilo da li su
odreeni oblici ponaanja usled emocionalnih reakcija uroeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogunosti
da to ponaanje naue.
Postoji veliki broj dece koja ive u "prirodnoj" izolaciji, jer su gluvi ili slepi od roenja. Ta deca liena su nekih
doivljaja, do kojih se dolazi iskljuivo sluanjem ili gledanjem. Ipak postoji mogucnost da se kod takve dece jave
emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece. Tada konstatujemo da u razvoju emocija
vanu ulogu ima sazrevanje.
Ameriki psiholog Florensa Gudinaf prouavala je emocionalno ponaanje jedne desetogodinje devojice, potpuno
slepe i gluve od roenja. Posmatranje je trajalo oko sedam meseci. Devojica nije bila u stanju da naui da govori i
da se stara o sebi. Da bi izazvala neke emocionalne reakcije kod desetogodinjakinje F. Gudinaf oraspoloivala je
slatkiima ili je dovodila u stanje frustracije.
Kada je bila srena i zadovoljna devojica se igrala, iako je niko nije uio da igra. Igra i smeh su se nekada javljali
spontano, a nekad samo kada bi dobila slatkie. Kada je bila spreena u neemu to eli da uradi, u nekoj
aktivnosti, devojica je ispoljavala gnev i nezadovoljstvo.
Ovo ispitivanje je dovelo do zakljuka da primarne oblike ispoljavanja emocija odreuju faktori naslea. Ali takoe,
kod dece koja vide i uju znaajnu ulogu u razvoju emocija ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva i vaspitava
se.


Potreba izuavanja emocija
Deije emocije se razlikuju od emocija odraslih. One su po pravilu, jednostavne i spontano se izraavaju. Stoga
deije emocionalne izlive, odrasli teko i razumeju. Kad je dete gnevno, ljubomorno i tvrdoglavo, roditelji i vaspitai
najee i sami emocionalno reaguju; kanjavaju ga u gnevu, ime se odnos izmeu njih i deteta pogorava.
Sem toga, odrasli su katkad skloni da potcene intezitet deijih emocionalnih doivljaja.Sasvim je prirodno da e
odrasli koji bolje poznaju prirodu i karakteristike deijih emocija i njihovo ponaanje, pravilnije postupati prema
detetu. Roditelji i nastavnici koji poznaju pojmove ljutnje ili ljubomore, bolje e razumeti detetovo nekontrolisano
ponaanje. Oni takodje mogu da utiu na otklanjanje nepoeljnih emocija, a da podstaknu one poeljne.



w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
w
w
w
.
s
e
m
i
n
a
r
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m