Projektovanje

PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Projektovanje cevovoda daljinskog grejanja ukljuuje niz brojnih procedura. U ovom pregledu nalazi
se niz esto korienih formula i pravila za ovu oblast.
Ovde predstavljeni rauni su najvie primereni sledeim uslovima korienja i specifkacijama.
Prenici:
Nominalni prenici od DN 20 do DN 600 (dijagrami su do DN 600 ali se formule mogu koristiti i za vee
prenike za orjentacione potrebe).
Pritisak:
- Radni nadpritisak cevovoda (ventila i kompenzatora) 1.6 ili 2.5 MPa.
- Ispitni nadpritisak cevovoda, maksimalno 1.5 puta od radnog nadpritiska.
Temperature:
- Stalna radna temperatura 142 C za radni vek od 30 godina.
Ako je projektovana temperatura vea, radni vek cevi (PUR izolacije) bie krai, a ako je temperatura
manja, vek cevi bie produen.
Materijal:
- avne eline cevi prema EN 10217 2 ili drugom vaeem standardu.
- Beavne eline cevi prema EN 10216 2 ili drugom vaeem standardu.
Pre poetka projektovanja sledei podaci moraju biti pribavljeni:
1. Ime i lokacija strukture i prenici novog cevovoda.
2. Dali je u pitanju novi cevovod ili zamena postojeeg cevovoda.
3. Radne temperature (min. i maks.) za potisni i povratni cevovod.
4. Radni nadpritisak (min. i maks.) za potisni i povratni cevovod.
5. Ispitni nadpritisak za cevovod.
6. Poetna i krajnja taka cevovoda, ahtovi, vrste take i ventili.
7. Specifkacija svih prenika i kunih prikljuaka na cevovod.
8. Da li je predvieno korienje sistema za detekciju i koji je sistem korien u prolosti.
9. Mogunost prethodnog grejanja cevovoda toplom vodom tokom instalacije.
7.1 PROJEKTOVANJE - WEHOTHERM

Standard
7.1.1 Uvod
7.1
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Mehaniki i toplotni pritisci:
1 Pa = 1 N/m
2
1 MPa = 1 N/mm
2
Pritisak:
1 Pa = 1 N/m
2
1 Bar = 100 kPa = 0,1 MPa
1 atm = 101,325 kPa
1 mm H
2
O = 9,8067 Pa
1 mm Hg = 133,322 Pa
Energija:
1 J = 1 Nm = 1 Ws
1 kWh = 3600 kJ = 3,6 MJ
Snaga:
1 W = 1 J/s
1 hp = 735,5 W
1 kcal/h = 1,163 W
1 kpm/s = 9,807 W
Specifna toplota:
1 kcal/kg K = 4,1868 kJ/kg K
= 4,1868 . 10
3
Ws/kg.K
7.1.2 SI - jedinice
7.1.2
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Preporuene dimenzije kanala za sve sastave sa termoskupljajuim spojnicama:
Ove vrednosti prestavljaju minimalne dimenzije, a sa poveanjem irine kanala za 100 do 300 mm
olakava se sama instalacija.
Upozoravajua traka
Zemlja
- nabijena po potrebi
Pesak (0-8 mm)
- Nabijenost 94-98 %
Cev
Pesak (0-8 mm)
- standardna nabijenost
Dno iskopa
Drenaa o100
(Drenaa se koristi samo u specijalnim sluajevima)
7.1.3 Iskop
7.1.3
Prenik D
(mm)
A
min

(mm)
B
min
(mm)
S
min
(mm)
e
min
(mm)
90 230 250 640 140
110 250 260 660 140
125 270 260 675 140
140 280 270 690 140
160 300 280 710 140
180 320 290 730 140
200 340 300 750 140
225 370 310 775 140
250 390 330 800 140
280 420 340 830 140
315 520 360 865 200
355 560 380 905 200
400 600 400 950 200
450 700 430 1000 250
500 750 450 1050 250
560 810 480 1110 250
630 880 520 1180 250
710 1000 550 1260 290
800 1100 650 1350 300
900 1200 700 1450 300
11 / 2010
0
9
6
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Minimalana pokrivenost (h) se meri od vrha spoljne cevi do donje granice pokrivaa puta (asfalt
ili beton).
Ako nije mogue imati pokrivenost od 0,4 m, armirano-betonska ploa se moe koristiti da rasporedi
silu pritiska na veu povrinu. U tom sluaju armiranobetonska ploa mora biti na udaljenosti od
najmanje 150 mm do vrha spoljne cevi. Ako postoji ukrtanje sa drugom cevi izmeu puta i cevovoda,
prenik ukrtajue cevi treba da se doda visini minimalne pokrivenosti.
Ukrtanje kablova i cevi
Sva ukrtanja paralelnih cevovoda i kablova ne bi trebalo da bude na distanci manjoj od 150 mm
do PE-HD spoljne cevi. Minimalnu distancu od 150 mm takoe treba obezbediti tokom premetanja
cevovoda ili zemlje. Ako minimalnu distancu od 150 mm nije mogue obezbediti, spoljna cev se mora
zatititi sa PE-HD zatitnom cevi u duini od pet puta prenika spoljne cevi ali ne manje od 1,5 m.
Ukrtajua cev takoe mora biti zatiena sa zatitnom cevi. Na sastavima, T-ravama ili blizu ventila
ta vrsta ukrtanja sa distancama manjim od 150 mm nije dozvoljena. Minimalna distanca izmeu vi-
sokonaponskog kabla ili tramvajske linije i cevovoda sa alarmnim sistemom je
- 1,0 m (paralelno)
- 0,4 m (unakrsno).
Ukrtanja cevovoda sa drugim instalacijama podleu vaeim nacionalnim standardima.
Minimalna visina pokrivenosti cevi je 0,4 m. Minimalna pokrivenost se uvek meri od vrha spoljne
cevi ili kod izdignutih ravi od vrha cevi rave. Ako je cev izloena silama od saobraaja, minimalna
pokrivenost traba da se izrauna po sledeoj formuli, ali nikada manje od 0,4 m.
7.1.4 Minimalna visina pokrivanja cevi
7.1.4
h = 0,17 . F [m]
F = Sila tokova, za jednu osovinu [ t ]
11 / 2010
0
9
7
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Toplotni gubitak za sistem daljinskog grejanja sa jednakom debljinom izolacije na potisnoj i povratnoj
grani moe se izraunati po sledeoj formuli:
P = G (t
p
+ t
v
- 2t
z
) [W/m]
P = Gubitak toplote potisne i povratne cevi [W/m]
G = Koefcijent prolaza toplote cevi u zemlji [W/m K]
t
p
= Temperatura potisne cevi [C]
t
v
= Temperatura povratne cevi [C]
t
z
= Temperatura zemlje [C]
Koefcijent prolaza toplote potisne i povratne cevi u zemlji moe se izraunati pomou vrednosti
toplotnog otpora glavne cevi, izolacije, spoljne cevi, zemlje i razmene toplote izmeu obe cevi:
G = Koefcijent prolaza toplote cevi u zemlji [W/m K]
Rp = Toplotni otpor cevi [mK/W]
Rz = Toplotni otpor zemlje [mK/W]
Rt = Otpor razmene toplote izmeu potisne i povratne cevi [mK/W]
7.1.5 Toplotni gubitak
7.1.5
G = [W/mK]
1
R
p
+ R
z
+ R
t

z
= toplotna provodljivost zemlje
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
d = Spoljni prenik radne cevi [m]
d
i
= Unutranji prenik radne cevi [m]
D = Spoljni prenik oblone cevi [m]
D
i
= Unutranji prenik oblone cevi [m]
H = Visina pokriva do centralne ose cevovoda [m]
A = Osovinski razmak izmeu potisne i povratne cevi [m]

n
= Koefcijent toplotne provodljivosti eline cevi (53 W/mK za nisko ugljenini elik)

PUR
= Koefcijent toplotne provodljivosti za PUR izolaciju (vrednost odreena od strane proizvoaa )

PE
= Koefcijent toplotne provodljivosti za PE oblonu cev (0,43 W/mK)

z
= Koefcijent toplotne provodljivosti zemlje
suvi pesak = 1,5 W/mK
vlana zemlja = 2,5 W/mK
Konstante 0,0685 m
2
K/W je uobiajena vrednost za otpor toplote na povrini zemlje.
7.1.5
R
p
= In + In + In [mK/W]
R
z
= In [mK/W]
R
t
= In 1 + [mK/W]
1
1
1
1 1 d
4 (H + 0,0685 .
z
)
2 (H + 0,0685 .
z
)
D
i
D
2
n
2
z
4
z
2
PUR
2
PE
d
i
D
A
d
D
i
( [ ] )
2
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Tabela sadri toplotnu otpornost R
p
za slobodnu ne zakopanu cev izraunato za sledee vrednosti:

n
= 52 [W/mK]

PUR
= 0,026 [W/mK]

PE
= 0,43 [W/mK]
Koefcijent prelaza toplote izmeu obloge izolacije i okolnim vazduhom nije rauna.
7.1.5
DN
d . s
(mm)
Izolacija klasa 1 Izolacija klasa 2 Izolacija klasa 3
D
(mm)
Rp
(mK/W)
D
(mm)
Rp
(mK/W)
D
(mm)
Rp
(mK/W)
20 26,9 . 2,6 90 6,997 110 8,299 125 9,122
25 33,7 . 2,6 90 5,617 110 6,920 125 7,742
32 42,4 . 2,6 110 5,514 125 6,336 140 7,061
40 48,3 . 2,6 110 4,716 125 5,538 140 6,263
50 60,3 . 2,9 125 4,180 140 4,905 160 5,754
65 76,1 . 2,9 140 3,480 160 4,329 180 5,075
80 88,9 . 3,2 160 3,378 180 4,124 200 4,777
100 114,3 . 3,6 200 3,238 225 3,964 250 4,609
125 139,7 . 3,6 225 2,736 250 3,380 280 4,073
150 168,3 . 4,0 250 2,240 280 2,933 315 3,655
200 219,1 . 4,5 315 2,041 355 2,770 400 3,501
250 273,0 . 5,0 400 2,154 450 2,878 500 3,522
300 323,9 . 5,6 450 1,831 500 2,476 560 3,168
350 355,6 . 5,6 500 1,904 560 2,596 630 3,338
400 409,4 . 6,3 560 1,779 630 2,502 670 2,877
450 457,0 . 6,3 560 1,061 630 1,784 710 2,514
500 508,0 . 6,3 630 1,136 710 1,867 800 2,597
600 610,0 . 8,0 710 0,747 800 1,477 900 2,219
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Primer rauna gubitka toplote:
Cev: 2x DN 150/250 (Izolacija klasa 1)
t
p
= 90C
t
v
= 70C
t
z
= 10C
L = 100 m
- R
p
vrednost po prethodnoj tabeli
- Visina pokriva do gornje ivice spoljne cevi h = 0,5 m
- Razmak izmeu povrina spoljnih cevi u saglasnosti sa preporuenom
minimalnom vrednou e
min
Rov za polaganje cevi, T. 7.1.3
- z = 1,5 W/mK
Tabela sadri koefcijente prolaza toplote za pokrivene cevi za date vrednosti
Gubitak toplote cevovoda (potisna i povratna cev) je:
P = G (t
p
+ t
v
- 2t
z
) = 0,384 . (90 + 70 - 2 . 10) = 53,76 W/m
P
uk
= P . L = 53,76 . 100 = 5 376 W
7.1.5
DN
d . s
(mm)
Izolacija klasa 1 Izolacija klasa 2 Izolacija klasa 3
D
(mm)
G
(W/mK)
D
(mm)
G
(W/mK)
D
(mm)
G
(W/mK)
20 26,9 . 2,6 90 0,133 110 0,114 125 0,104
25 33,7 . 2,6 90 0,163 110 0,135 125 0,122
32 42,4 . 2,6 110 0,166 125 0,147 140 0,133
40 48,3 . 2,6 110 0,192 125 0,166 140 0,149
50 60,3 . 2,9 125 0,215 140 0,186 160 0,161
65 76,1 . 2,9 140 0,254 160 0,210 180 0,182
80 88,9 . 3,2 160 0,262 180 0,220 200 0,193
100 114,3 . 3,6 200 0,275 225 0,230 250 0,201
125 139,7 . 3,6 225 0,321 250 0,267 280 0,226
150 168,3 . 4,0 250 0,384 280 0,305 315 0,252
200 219,1 . 4,5 315 0,425 355 0,326 400 0,265
250 273,0 . 5,0 400 0,411 450 0,320 500 0,266
300 323,9 . 5,6 450 0,480 500 0,370 560 0,295
350 355,6 . 5,6 500 0,468 560 0,355 630 0,283
400 409,4 . 6,3 560 0,501 630 0,370 670 0,326
450 457,0 . 6,3 560 0,783 630 0,505 710 0,371
500 508,0 . 6,3 630 0,749 710 0,489 800 0,362
600 610,0 . 8,0 710 1,079 800 0,610 900 0,423
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Ovaj dijagram se moe koristiti kod sistema daljinskih toplovoda gde je unutranja cev od elika.
Dijagram je verodostojan na +80C.
Na +60C maksimalna greka u gubitku pritiska je -10 %.
Na +110C maksimalna greka u gubitku pritiska je + 10 %.
Dijagram je izraunat za temperaturu od + 80C i za hrapavost povrine unutar cevi od 0,03 mm .
7.1.6 Dijagram protoka
7.1.6
Tabela konverzije:
Snaga:
1,0 W = 0,2388 . 10
-3
kcal/s = 0,8598 kcal/h
4186,8 W = 1,0 kcal/s = 3600 kcal/h
1,163 W = 0,2778 . 10
-3
kcal/s = 1,0 kcal/h
Energija:
1,0 J = 0,2778 . 10
-6
kWh = 0,2388 . 10
-3
kcal
3,6 . 10
6
J = 1,0 kWh = 859,8 kcal
4186,8 J = 1,163 . 10
-3
kWh = 1,0 kcal
Jedinice pritiska:
Nove jedinice:
Naziv Oznaka Pretvaranje
Pascal Pa 1 Pa = 1 N/m
2
Bar bar 1 bar = 100 kPa = 10
5
Pa
Milibar mbar 1 mbar = 10
-3
bar = 100 Pa
Stare jedinice:
kp/m
2
1 kp/m
2
= 9,80665 Pa
Technika at 1 at = 1 kp/cm
2
= 98066,5 Pa
atmosfera 1 at = 0,980665 bar
Fizika atm 1 atm = 101325 Pa = 1,01325 bar
atmosfera 1 atm = 760 Torr

Torr torr 1 torr = 1/760 atm = 133,322 Pa
(1 mm Hg) 1 torr = 1,333224 mbar
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Umanjena kopija SBI nomograma No.3 prestavljena uz doputenja Statens Byggeforskningsinstitut,
Danska koji garantuje tanost samo u originalnoj A3 kopiji.
7.1.6
11 / 2010
UNUTRANJI
PRENIK
PROTOK VODE
(PROTOK MASE)
BRZINA
DINAMIKI PRITISAK ev
2
GUBITAK PRITISKA
1
2
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Naponi u zidu cevi uzrokovani unutranjim pritiskom (
t
i
a
).
Tangencijalni napon:
Aksijalni napon:

t
= tangencijalni napon

a
= aksijalni napon
p = unutranji pritisak [MPa]
d = spoljni prenik radne cevi [mm]
S
ef
= efektivna debljina zida (Nominalna debljina zida smanjena za uticaj korozije i negativnih
odstupanja) [mm] (korozija se ne uvaava kada se koristi tretirana voda )
Napon u zidu cevi uzrokovan promenama temperature u poreenju sa instalacionom temperaturom (
th
):
Toplotni aksijalni napon:

th
=
th
. t . E [N/mm
2
]

th
= Koefcijent toplotnog istezanja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
t = Maksimalna razlika izmeu temperature cevovoda i temperature pri instalaciji [C]
E = Youngov modul elastinosti (za nisko ugljenini elik je E=206000 N/mm
2
)
7.1.7 Napon u zidu cevi
7.1.7
P

t
= [N/mm
2
]

a
= [N/mm
2
]
p . d
p . d
2 . S
ef
4 . S
ef
11 / 2010
0
9
9
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Ravnomeran napon na zidu cevi:
-
th
= Napon pritiska ( poveanje temperature)
+
th
= Napon zatezanja (smanjenje temperature)
z = Faktor vara za spojeve cevi
Najvea apsolutna sila napona z
t
, (
a

th
) ili
eq
koristi se kao ravnomeran napon
eq
.
Ovo treba uzeti u obzir kad god se koristi ili pomene ravnmeran napon u ovom upustvu.
Preporuena vrednost faktora vara zasnovana na uestalosti snimanja varova na terenu x-zrakom:
Sile pritiska/napona (poveanje temperature):
Ako je 10 - 100 % sastava testirano x-zrakom z = 1,0
Ako je manje 10 % sastava testirano x-zrakom z = 0,9
Sila zatezanja/napona (smanjenje temperature):
Ako je 100 % sastava testirano x-zrakom z = 1,0
Ako je vie od 10 % sastava testirano x-zrakom z = 0,8
Ako je manje 10 % sastava testirano x-zrakom z = 0,6
Zahtevi za utvrivanje vrednosti sila napona:
Ravnomeran napon mora biti uporeen sa dozvoljenim naponom:

doz
= Dozvoljeni napon zida radne cevi [N/mm
2
],
R
e
= Taka istezanja radne cevi [N/mm
2
] (235 N/mm
2
za nisko ugljenini elik)
s
f
= Faktor sigurnosti (normalna vrednost s
f
= 1,5)
BELEKA:
Kada je nadpritisak 1,6 MPa ili manje i dimenzija radne cevi DN 600 ili manje i nije ugraen
kompenzator, napon uzrokovan od nadpritiska moe biti zanemaren. Samo se termalni napon rauna.
Maksimalna razlika je 6% ako izaberemo ovaj pojednostavljeni metod umesto potpune raunske metode.
Prestavljene raunice su veoma osnovne. Zato preporuujemo raunanje operacionog napona cevovoda
u bliskoj kooperaciji sa prestavnicima Fintherm Praha i KWH Pipe kompanija.
7.1.7

eq
=
t
2
+ -
t
. [N/mm
2
]

doz
=
eq
[N/mm
2
]

a
-
th
R
e

a
-
th
z
s
f
z
( ( ) )
2
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Pomeranja zakopanih cevi daljinskog grejanja su onemoguena silom trenja izmeu zemlje i spoljne
cevi.Prosena sila trenja po metru dunom moe biti izraunata sledeom formulom:
F

= . . g . H . . D [N/m]
= Koefcijent trenja izmeu zemlje i spoljne cevi.
Tipina vrednost se nalazi izmeu 0,25 i 0,5 i sledee vrednosti se uobiajeno koriste
= 0,40 za cevi (12 m duine)
= 0,45 za cevi (6 m duine)
= 0,35 za cevi spojene ekstrudiranim varovima
= Gustina zemljita oko cevi [kg/m
3
]
g = Sila gravitacije = 9,81 [m/s
2
]
H = Visina pokriva do centra cevi [m]
D = Spoljni prenik spoljne cevi [m]
Frikcione duine raunate za odreene vrednosti su prestavljene u tabeli u Dodatku No. 7.1/2,3.
7.1.8 Sile trenja i frikciona duina
7.1.8.1 Sile trenja
7.1.8
11 / 2010
1
0
0
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Frikciona duina ili maksimalna duina polaganja moe se izraunati pomou formule:
L
max
= L
fr
= Maksimalna duina polaganja i frikciona duina [m]

doz
= Maksimalni dozvoljeni napon u elilnoj cevi [N/mm
2
]
A = Povrina preseka eline cevi [mm
2
] Vidi Dodatak No. 7.1/2,3
F

= Sila trenja za jedan metar cevi [N/m] (za formulu pogledaj 7.1.8.1)
Lukovi sa uglovima jednakim ili ispod 15 se smatraju ravnim cevima. Zbog dodatne sile frikcije potreb-
no je ispuniti sledei zahtev:
7.1.8.2 Frikciona duina maksimalna duina polaganja
7.1.8
L
max
= L
fr
= [m]
L
max
= L
fr
L
1
+ [m]

doz
. A
L
2
F

(1 - sin )
11 / 2010
1
0
1
s
r
b
1
0
2
s
r
b
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Pojednostavljen raunski metod koji ne uzima u obzir sile trenja se uobiajeno koristi za odreivanje
termikog istezanja. Tim raunom se dobija oko 20% due termiko istezanje u poreenju
sa stvarnim radom cevi.
Teoretski slobodano istezanje (L) je identino istezanju cevi u otvoronem kanalu i moe biti izraunata
pomou sledee formule:
L =
th
. L . t [m]
L = Teoretski slobodano istezanje

th
= Koefcijent toplotnog istezanja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
L = Duina slobodne cevi koja se iri
t = Maksimalna srednja razlika poetne temperature cevi u poreenju sa instalacionom
temperaturom [
o
C]
Ogranieno istezanje zatrpane cevi (L
red
) moe biti izraunato pomou formule:
L
red
= Ogranieno istezanje zatrpane cevi

th
= Koefcijent toplotnog istezanja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
t = Maksimalna srednja razlika poetne temperature cevi u poreenju sa instalacionom
temperaturom [C]
F

= Sila frikcije po metru dunom cevi [N/m]

A = Povrina preseka eline cevi [mm
2
] (vidi Dodatak 7.1/2,3)
E = Youngov modul elastinosti (206 000 N/mm
2
, za nisko ugljenini elik)
Ako ekspanzija cevovoda prevazilazi 80% frikcione duine, moe se koristitisledea pojednostavljena
formula:
L
red
= 0,8 .
th
. L . t [m]
7.1.9 Termiko istezanje
7.1.9
L
L
L
red
=
th
. L .

t -

[m]
F

. L
2
2 . A . E
11 / 2010
1
0
3
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Instaliranje bez prethodnog zagrevanja
Instaliranje sa prethodnim zagrevanjem
Hladna instalacija
Instalacija bez prethodnog zagrevanja se koristi kod cevovoda (napravljenih od niskougljeninih elika)
ija maksimalna temperaturna razlika (t
max
- t
min
) je jednaka ili ispod 60C ili kada je razmak izmeu
vrste taake (prirodne ili stvarne) i ekspanzione komponente (lire ili kompenzatora) je jednaka ili manja
od frikcione duine L
fr
(i.e. razmak izmeu dve ekspanzione komponente ie krai ili jednak
zbiru dve frikcione duine). Maksimalni napon u zidu cevi e onda biti 150 N/mm
2
. Lire moraju
imati segmente sa odgovarajuom duinom slobodnih segmenata L
fr
a kompezatori moraju imati
odgovarjuu kompezacionu sposobnost.
Slobodan segment je deo cevi iza lire koji je pod uticajem ekspanzije (koji se savija). To kretanje mora
biti doputeno od zemljita pomou kompenzacionih jastuka. Minimalni duina slobodnog segmenta
je bazirana na totalnom maksimumu istezanja cevi u liri. Ako je stvarna duina kraa od traenog
minimuma slobodnog segmenta, potrebno je poboljati ekspanziju u liri da bi se potrebna slobodna
duina podudarala sa stvarnom duinom. To se moe postii pomou vrstih taaka, drugih ekspan-
zionih taaka, ili prethodnim zagrevanjem jednovremenih kompenzatora.
Kompenzacija pomou ekspanzije
Cev se kree samo u pozitivnom smeru. Kretanje uzrokovano temperaturnim promenama moe
se kompenzirati ili sa L, U ili Z lirama ili sa kompenzatorom.
Kompenzacija pomou ekspanzije (lire L, U, i Z)
Cev se kree samo u pozitivnom smeru. Znai da se moraju postaviti dilatacioni uloci na istoj strani
na koju se cev kree (vie od 5 mm).

Maksimalna kompenzacija sa dilatacionim proflima i jastucima kada je prenik spoljanje cevi
manji ili jednak 250 mm:

Maksimalna kompenzacija sa dilatacionim jastucima kada je prenik spoljne cevi vei
ili jednak 280 mm:
7.1.10 Metode instaliranja cevovoda
7.1.10.1 Instalacija bez prethodnog zagrevanja
7.1.10
11 / 2010
1
0
4
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
Cevovod se deli u poznate elemente: prava cev, L, Z, i U-lukove. Minimum traene duine
slobodnog segmenta je odreen pomou nomograma u Dodatku No. 7.1/1.
Temeratura koja se koristi za odreivanje duine slobodnog segmenta je razlika izmeu instalacione
i maksimalne temperature. Stvarne i prirodne vrste take su markirane na karti cevovoda. Prirodne
vrste take su take, gde se cev ne kree, kada se temperatura u cevovodu menja, zato to sile trenja
zadravaju cev u obezbeenom poloaju. Kada je visina pokrova izmeu taaka 1 i 2 ista, prirodna
vrsta taka bie osigurana na sredini izmeu tih taaka.
Kada se visina pokrova menja linearno, pozicija prirodne vrste take se rauna po sledeoj formuli:
H
1
= Visina pokrova kod take 1, do centra cevi [m]
H
2
= Visina pokrova kod take 2, do centra cevi [m]
L = Razmak izmeu taaka 1 i 2 [m]
X = Razmak izmeu take 1 i prirodne vrste take [m]
Razmak izmeu vrstih taaka (prirodnih ili stvarnih) i kompenzujueg ureaja ne sme biti vei
od frikcione duine.
7.1.10
L
H
2
H
1
Prirodna vrsta taka
X
X = .

[m]
2H
2
+ H
1
L
H
1
+ H
2
3
11 / 2010
1
0
5
s
r
b
1
0
6
s
r
b
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
L-luk
Zahtevi:
L
1
L
fr
Primer:
Cev: DN 100, spoljna cev
prenik 200 mm
Pokrivenost do centra 0,8 m.
L = 50 m
Instalaciona temperatura +10C
Minimalna temperatura +10C
Maksimalna temperatura + 130C
Zadatak: Defnisati duinu slobodnog segmenta i potrebe za dilatacionim jastucima.
Procedura:
1. Frikciona duina u saglasnosti sa Dodatkom No. 7.1/2 izolaciona klasa 1, DN 100/200 Pokrivenost 0,8
m => L
fr
= 53 m
Zahtev: L
fr
= 53 m > 50 m je u redu
2. Raunanje maksmuma krivine i duine slobodnog segmenta pomou nomograma
Duina 50 m i t = 130C - 10C = 120C
Pomeranje = 72 i min. duina slobodnog segmenta 5,4 m.
7.1.10
11 / 2010
1
0
7
s
r
b
1
0
8
3. Odreivanje koliine dilatacionih jastuka i profla:
a) Poto je prenik spoljne cevi manji od 280 mm, koristiemo jastuke i profle.
b) Zadnjih 15 % od slobodnog segmenta ne mora se pokrivati bilo kakvim ulocima.
5,4 x 0,15 = 0,8 m
c) Iz nomograma moemo izvesti da je jedan profl potreban za duine manje od 4,0 m. To znai
da je jedan profl potreban od 0,8 m do 4,0 m.
d) Od 4,0 m do 5,4 m (najvea kretanja) potreban nam je jedan profl i dilatacioni jastuk sa obe
strane profla (dva kompenzaciona sloja).
e) Duina cevi od 5,4 m (slobodan segment) takoe se kree, s toga su nam potrebni
dilatacioni profli i za tu stranu krivine. Njihovu veliinu moemo raunati na isti nain kao
i za due slobodne segmente. Za slobodne segmente krae od 10 m dovoljno je precizno
da se koriste dilatacioni profli od 30 % duine profla potrebnih za due slobodne segmente
(0,3 5,4 m = 1,6 m). Dobijena vrednost se zaokruuje na najbliu decimalu.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
0
9
s
r
b
U-luk
U-luk radi najbolje kada ima otprilike istu duinu cevi (L, i G) sa obe svoje strane.
Zahtevi:
L
1
L
fr
(Frikciona duina)
L
2
L
fr
(Frikciona duina)
L
x
0,5 x (Dui slobodan segment L
sl1
ili L
sl2
)
L
x
1,0 x (Dui slobodan segment L
sl1
ili L
sl 2
)
Primer:
Cev: DN 250/ 400 (Izolacija klasa 1)
L
1
= 65 m, L
2
= 75 m
Pokrov do centra cevi 0,9 m.
Maksimalna razlika temperature izmeu radne i instalacione temperature t = 110C.
Procedura:
1. Provera da li su maksimslne duine polaganja 65 m i 75 m krae od frikcione duine od 79 m
(L
fr
= 79 m, kada je pokrov 0,9 m)
2. Raun temperaturnog istezanja
Temperaturno istezanje se moe izraunati prema nomogramu iz Dodatka No. 7.1/1
ili formule u Articlu 7.1.9
L
1
= 65 m, t = 110C, znai L = 86 mm
L
2
= 75 m, t = 110C, znai L = 99 mm
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
0,5 2,0

0,5 2,0 je u redu

L
1
65
L
2
75
11 / 2010
1
1
0
s
r
b
Prirodna
ili stvarna
vrsta taka
L
s
l

1
L
1
L
fr
L
2
L
fr

L
s
l

2
3. Odreivanje duine slobodnog segmenta u saglasnosti sa nomogramom iz Dodatka No. 7.1/1
4. Dilatacioni jastuci / profli
Profli u saglasnosti sa Nomogramom iz Dodatka No. 7.1/1. Poto je prenik spoljane
cevi 250 mm (400 mm), treba da koristimo dilatacione jastuke umesto profla.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
1
1
s
r
b
1
1
2
s
r
b
Z i U
Nomogram u Dodatku 7.1/1
Z i U
Tri jastuka
Dva jastuka
Jedan jastuk
L
sl1
L
s
l
1
L
s
l
2
L
sl2
Z - luk
Z-luk radi najbolje kada su cevi oko nje otprilike iste duine (L
1
i L
2
).
Poadavky:
L
1
L
fr
(Frikciona duina)
L
2
L
fr
(Frikciona duina)
Primer:
Cev: DN 250/400 (Izolacija klasa 1)
L
1
= 40 m, L
2
= 60 m
Pokrov do centra cevi 0,9 m.
Maksimalna temperaturna razlika izmeu poetne i temperature pri instaliranju t = 110C.
Procedura:
1. Proverom maksimalne duine cevi za instaliranje utvruje se da su obe (40 m i 60 m) krae od frikcione
duine od 79 m (L
fr
= 79 m, kada je pokrov 0,9 m)
2. Raun toplotnog istezanja
Toplotno istezanje moe se izraunati uz upotrebu nomograma Iz Dodatka No. 7.1/1.
ili pomou formule na strani 80.
L
1
= 40 m, t = 110C, znai L = 53 mm => dilatacioni profl / jastuk
L
2
= 60 m, t = 110C, znai L = 79 mm => dilatacioni profl / jastuk
L
1
+ L
2
= 100 m, t = 110C, znai L = 132 mm => L
sl
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
0,25 4,0

0,25 4,0 je u redu

L
1
40
L
2
60
11 / 2010
1
1
3
g
fr
fr
sl
Prirodna ili stvarna
vrsta taka
3. Odreivanje duine slobodnog segmenta u saglasnosti sa nomogramom u Dodatku No. 7.1/1
4. Dilatacioni jastci / profli
Profli u saglasnosti sa nomogramom iz Dodatka No. 7.1/1. Poto je popreni presek spoljne
cevi 250 mm (400 mm), moramo koristiti dilatacione jastuke umesto profla.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
1
4
g
1
1
5
s
r
b
Z i U
Nomogram
u dodatku No. 7.1/1
Z i U
Tri jastuka
Dva jastuka
Jedan jastuk
sl
L
s
l
2
sl
Kompenzacija pomou trajnog kompenzatora
Diagram sila trenja na cevovodu kada se koriste kompenzatore
Maksimalna razdaljina izmeu dva kompenzatora jednaka je dvema frikcionim duinama. Kada visina
pokrivenosti varira srednja vrednost pokrivenosti se koristi za odreivanje frikcione duine za pojedinane
delove cevovoda. Dodatna aksialna sila na cevovodu od strane kompenzatora proizilazi od unutranjeg
nadpritiska uzrokovanog veim poprenim presekom kompenzatora.
p = Unutrnji pritisak u cevovodu [MPa]
S
V
= Efektivna povrina kompenzatora [mm
2
]
d
i
= Unutranji prenik eline cevi [mm]
Maksimalna kretanja se raunaju po formuli iz Artikla 7.1.9 ili prema nomogramu iz Dodatka No. 7.1/1.
Maksimalno kretanje za svaku duinu mora biti manje od ekspanzione mogunosti kompenzatora za dati
nadpritisak. Ako je kretanje suvie veliko, duina mora biti smanjena do maksimalno dozvoljenog kretanja
za korieni kompenzator.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
F
c
= p . S
v
- . d
i
2
[N]

4
( )
11 / 2010
1
1
6
g
Prirodna ili stvarna
vrsta taka
L
max
L
fr
L
max
L
fr
L
max
L
fr
L
max
L
fr
Prirodna ili stvarna
vrsta taka Stvarna vrsta taka
S
i
l
a

f
r
i
k
c
i
j
e

(
N
)
Prethodno zagrevanje (za cevi od niskougljeninih elika) se uobiajeno koristi za cevovode ija
temperaturna razlika e premaiti 60C (t
max
- t
min
) i gde e razdaljina izmeu vrste taake ( prirodne
ili stvarne) i ekspanzione komponente biti vea od frikcione duine L
fr
(pr., kada je razdaljina izmeu
dve ekspanzione komponente vea od sume dve frikcione duine). Maksimalni napon u zidu cevovoda
e tada biti vei do 150 N/mm
2
. Instalacija sa prethodnim zagrevanjem poinje sa grejanjem postavljenog
cevovoda na otprilike 70 C i odmah kada je temperatura postignuta, cevovod se zatrpava peskom
i zemljom. Jednom napregnuti kompenzator moe ili ne mora biti korien.
Upozorenje:
Potrebno je napraviti protokol o toku prethodnog zagrevanja, npr. o inicijalnoj i temperaturi zagrevanja
i o dostignutim ekspanzionim vrednostima.
Blokirani deo
Prave cevi su nepokretne izmeu dve vrste take ili su blokirane silama trenja u zemlji. Nema pomeran-
ja. Cevovod je pod uticajem napona ili u pozitivnom ili negativnom pravcu. Temperaturna razlika 60C
predstavlja vrednost napona od 150 MPa. Vrednost od 150 MPa je vrednost dozvoljenog napona
materijala za niskougljenini elik ili njemu ekvivalentnog.
Mesta sa kretanjima
Cev izmeu blokiranih delova i krivina se iri u pozitivnom i negativnom pravcu u odnosu na poetnu
poziciju. Ta kretnja zavisi od temperature prethodnog zagrevanja. Ali, treba imati na umu da se tokom
procesa postizanja temperature prethodnog zagrevanja postie i poetno istezanje cevi. Ako je suma
tog istezanja i istezanja tokom radne temperature cevovoda suvie velika za slobodne segmente,
poetno istezanje moe biti ogranieno (ili potpuno spreeno) pomou jedno jednom napregnutog
kompenzatora i duina slobodnih segmenata. Minimalna duina slobodnih segmenata e zavisiti od
ukupne maksimalne ekspanzije cevi u lukovima. Slobodni segment je deo cevi iza luka koji je pod
uticajem istezanja. To kretanje mora biti doputeno od zemljita pomou dilatacionih uloaka.
Stvarna duina segmenta mora biti vea od slobodne duine koja je jednaka ukupnom maksimalnom
istezanju (pr. istezanje za ukupnu maksimalnu temperaturnu razliku) uveanoj za koefcijent 1,5.
Ako je stvarna duina kraa od potrebnog minimuma slobodnog segmenta, treba smanjiti izduenje
luka da bi se duina slobodnog segmenta podudarala sa stvarnom duinom.
To se moe postii pomou vrste take, prethodnim zagrevanjem sa jednom napregnutim kompenza-
torom, prethodnim savijanjem slobodnog segmenta, prethodnim savijanjem slobodnog segmenta
u njegovu negativnu poziciju (u sluaju DN20-200) ili pomou postavljanja dilatacionih uloaka kao
u postupku bez prethodnog zagrevanja.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
7.1.10.2 Instalacija sa prethodnim zagrevanjem
11 / 2010
1. Raunanje maksimalne dozvoljene temperaturne razlike
Maksimalna temperaturna razlika raunata pomou temperature prethodnog zagrevanja:
Zahtevi:
t
max
= maksimalna dozvoljena temperaturna razlika [C]

doz
= maksimalni dozvoljeni napon u elinoj cevi [N/mm
2
]
z = faktor vara za spajane cevi (Taka 7.1.7)

th
= koefcijent toplotnog izduenja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
E = yungov modul elastinosti (206,000 N/mm
2
, za nisko ugljenini elik)
t
min
= minimalna operativna temperatura [C]
t
max
= maksimalna operativna temperatura [C]
Primer:
Materijal = P 235 GH

limit
= 150 [N/mm
2
]
E = 206000 [N/mm
2
]
z = 1
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
t
max
= [C]
t
max
= = 60,7 C
I 2 . t
max
I > t
max
- t
min

limit
. z
150 . 1

th
. E
1,2 . 10
-5
. 206000
11 / 2010
2. Raunanje temperature prethodnog zagrevanja
Temperatura prethodnog zagrevanja jednaka je srednjoj temperaturi izmeu minimalne i maksimalne
temperature. Tokom prethodnog zagrevanja potrebno izduenje mora biti postignuto ili sa poveanjem
temperature mediuma ili sa umaljenjem trenja izmeu baze kanala i cevi (pr. podizanjem cevi). Potrebno
istezanje se rauna na osnovu razlike izmeu temperature prethodnog zagrevanja i temperature
neposredno pre poetka zagrevanja.
t
pre
= Temperatura prethodnog zagrevanja [C]
t
min
= Minimalna radna temperature [C]
t
max
= Maksimalna radna temperatura [C]
Takoe je mogue koristiti i drugu temperaturu prethodnog zagrevanja ali sledei uslovi moraju
biti ispotovani:
+ t
max
> t
pre
- t
min
i
+ t
max
> t
max
- t
pre
3. Raunanje potrebnog istezanja
Potrebno istezanje mora biti odreeno za sve prave delove cevovoda. Za kretanje u otvorenom kanalu
se rauna po sledeoj formuli:
L
req
=
th
. (t
pre
- t
start
) . L . 1000 [mm]
L
req
= potrebno istezanje

th
= koefcijent termikog istezanja (1,2.10
-5
K
-1
, za niskougljenine elike)
t
pre
= temperatura prethodnog zagrevanja [C]
t
start
= temperatura eline cevi neposredno pre poetka postupka zagrevanja
(na toj temperaturi istezanje cevi je nula) [C]
L = duina dela cevovoda koji se prethodno zagreva, prav deo cevovoda izmeu dve prirodne
ili stvarne vrste take [m]
a) prav deo cevi izmeu dva luka ili izmeu luka i jednom napregnutog kompenzatora.
Istezanje se deava u ovim komponentama.
b) prav deo cevi izmeu dve stvarne ili prirodne vrste take izmeu kojih je postavljen
jednom napregnuti kompenzator. Istezanje se deava u jednom napregnutom kompenzatoru.
c) prav deo cevi izmeu dve stvarne vrste take koje su uraene (zabetonirane) tokom
procesa prethodnog zagrevanja. Istezanje se deava dalje od betonskog bloka.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
t
pre
= + t
min
[C]
t
max
- t
min
2
11 / 2010
Metoda instalacije prethodno zagrevanih cevi
U osnovi, ima etiri uobiajeno koriena metoda:
a) Pokrivanje prethodno zagrejanog cevovoda peskom i zemljom
b) Pokrivanje prethodno zagrejanog cevovoda sa jednom napregnutim kompenzatorom postavljenim
u kanal sa peskom i zemljom
c) Upotreba jednom napregnutog kompenzatora i vrstih taaka
d) Betoniranje vrstih taaka ve zagrejanog cevovoda
a) Pokrivanje prethodno zagrejanog cevovoda peskom i zemljom
a1) Cevovod je okruen peskom
a2) Cevovod je rairen do potrebnog izduenja pre zatrpavanja kanala. Potrebno izduenje treba
da se postigne. Radi postizanja potrebnog izduenja cevovod ponekad mora biti i podignut i vuen
da bi se prevazile sile trenja.
a3) Cevovod mora biti odravan na temperaturi prethodnog zagrevanja (rairenom stanju) sve dok
se kanal propisno ne pokrije.
a4) Kretanje kraja cevi je prikazan u formuli u taki 7.1.9
L
red
= 0,8 .
th
. L
fr
. t [m]
L
red
= redukovan zmna dlky

th
= Koefcijent termikog istezanja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
L
fr
= Frikciona duina [m], pogledaj Dodatak No. 7.1/2,3
t = Maksimalna razlika u temperaturi cevovoda u poreenju sa temperaturom prethodnog
zagrevanja [C]
Upozorenje:
Prethodno zagrevanje dela cevovoda. Duina prethodno zagrejanog cevovoda pokrivenog zemljom
smanjuje se radi opadanja temperature. Opadanje temperature mora se dodati potrebnom istezanju
sledeeg dela cevovoda.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
1
7
g
Sila
Organieno
kretanje
Frikciona duina Frikciona duina
Organieno
kretanje
Cevod u blokiranoj
pozici bez kretanja
a5) Krajevi cevi koji se ire moraju se kompenzovati sa slobodnim segmentima ili sa kompenzatorima.
Takoe mogu se kompenzovati sa tradicionalnim slobodnim segmentima i prethodnim zagrevanjem.
U sluaju kraih segmenata cev mora prethodno da se savije (vidi diagram) pre poetka prethodnog
zagrevanja. Cev se mora zavariti i povezati bez kretanja pod uglom u sastavima a onda saviti
u prednapregnutu poziciju. Ako je kretanje suvie veliko, potrebno je korienje jednom napregnutog
kompenzatora, ili vrste take, ili se cevovod mora podeliti u nekoliko pokretnih delova.
Prethodno savijeni slobodni segmenti
Tokom zavarivanja i spajanja cevi:
Posle savijanja u prednapregnutu poziciju
Raun kretanja na krajevima slobodnog segmenta:
L =
th
. (t
pre
- t
start
) . (0,5 . L
bl
+ L
fr
) . 1000 [mm]

th
= Koefcijent termikog istezanja (1,2 . 10
-5
K
-1
, za nisko ugljenini elik)
t
pre
= Temperatura prethodnog zagrevanja [C]
t
start
= Temperatura u elinoj cevi pre zagrevanja [C]
L
bl
= Duina cevovoda blokiranog silama trenja [m]
L
fr
= Frikciona duina [m]
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
1
8
g
1
1
9
L
fr
L
fr
L
bl
Frikciona duina Frikciona duina Cev u blokiranoj poziciji
b) Pokrivanje prethodno zagrevanog cevovoda sa jednom napregnutim
kompenzatorom postavljenog u kanal sa peskom i zemljom
b1) Cevovod se postavlja na pesak. Preporuuje se da se prekrije peskom da bi se poboljala
konduktivnost. Pesak je posebno potreban u segmentima oko jednom napregnutog kompenzatora.
Tokom procesa dodavanja peska potrebno je ispuniti zahteve za duine slobodnih grana koji moraju
odgovarati ukupnoj ekspanziji. Ovaj tip prethodnog zagrevanja je primeren time to skoro da
i nema ostataka napona u zidu cevi posle prethodnog zagrevanja i povraaja u prvobitno stanje
i brojne komenzacije proistiu iz njihovih ekspanzionih svojstava. Po potrebi, cevovod se moe
prekriti sa peskom i zemljom ak i pre prethodnog zagrevanja i samo bi jednom napregnuti
kompenzator ostao otkriven. Ali, ovakav tip prethodnog zagrevanja je povezan sa ostacima
napona izmeu kompenzatora. Broj jednom napregnutih kompenzatora proistie iz njihovih
kompenzatorskih sposobnosti i sila trenja koje deluju na cevovod.
b2) Temperatura e dostii vrednost potrebnu da bi dolo do traenog izduenja cevi. Ukupno
izduenje je odreeno sumom kretanja u krivinama na poetku i na kraju prave prethodno
zagrejane sekcije i na jednom napregnutim kompenzatorima u toj sekciji. Nakon toga jednom
napregnuti kompenzatori se zavaruju u fksirane pozicije. Cevovod se pokriva peskom i zemljom,
sem jednom napregnutih kompenzatora. Posle toga temperatura se sputa na 10-40 C.
b3) Jednom napregnuti kompenzatori se izoluju i pokrivaju peskom i zemljom. Cevovod je spreman
za upotrebu.
UPOZORENJE:
1. Jednom napregnuti kompenzatori se stabilizuju pomou varova samo za potrebe transporta, zato
treba uzeti u obzir uticaj:
a) Hladne vode tokom proba pritiska dugih cevovoda koje moe dovesti do pada temperature
i skupljanja cevovoda, i irenja individualnih kompezatora.
b) Ispitivanje nadpritiska moe dovesti do irenja kompenzatora.
Uticaj hladne vode moe se eliminisati privremenim varovima na kompenzatorima.
Ovi varovi moraju se ukloniti pre postupka prethodnog zagrevanja. Uticaj ispitivanja nadpritiska
moe se eliminisati privremenim varovima na jednom napregnutim kompenzatorima ili pomou
prekrivanja cevovoda sa peskom i zemljom u potrebnoj duini. Zemlja u pokrivenim delovima treba
proizvesti sile trenja najmanje jednake silama kao rezultat pritiska u kompenzatora.
2. Mogue je korienje jednom napregnutih kompenzatora samo u potisnoj cevi, ako se obezbedi
da se povratna cev u kanalu ne moe pomerati u bilo kom pravcu tokom prethodnog zagrevanja
ili kada povratna cev nije zagrevana.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
c2) Temperatura cevovoda je jednaka
poetnoj temperaturi. vrste take
se betoniraju. Posle ovravanja betona
pokrivaju se zemljom koja je propisno
nabijena.
c3) Temperatura se poveava na temperaturu
koja e rezultirati u potrebnim
pomeranjima cevovoda. Posle toga
zavarivanjem se obezbeuje jednom
napregnuti kompenzator u fksnu poziciju.
Temperatura se sputa na 10 - 40C.
c4) Posle izolacije jednom napregnutog
kompenzatora cevovod se moe prekriti
peskom i zemljom. Moe se pustiti
u upotrebu.
UPOZORENJE:
1. Jednom napregnuti kompenzatori se stabilizuju pomou varova samo za potrebe transporta, zato,
u sluaju dugih cevovoda treba uzeti u obzir uticaj hladne vode tokom testova pritiska koji moe
dovesti do pada temperature i skupljanja cevovoda, i irenja individualnih kompezatora.
Uticaj hladne vode moe se eliminisati privremenim varovima na kompenzatorima. Ovi i ostali varovi
moraju se ukloniti pre postupka prethodnog zagrevanja.
2. Mogue je korienje jednom napregnutih kompenzatora samo u potisnoj cevi, ako se obezbedi
da se povratna cev u kanalu ne moe pomerati u bilo kom pravcu tokom prethodnog zagrevanja
ili kada povratna cev nije zagrevana.
c) Korienje jednom napregnutih kompenzatora i vrstih taaka
c1) Cevovod se postavi na pesak. Preporuuje se da se pokrije peskom da bi se poboljala konduktivnost.
Pesak je posebno potreban u segmentima oko jednom napregnutih kompenzatora. Tokom procesa
dodavanja peska potrebno je ispuniti zahteve za duine slobodnih grana koji moraju odgovarati
ukupnoj ekspanziji. Ovaj tip prethodnog zagrevanja je primeren time to skoro da i nema ostataka
napona u zidu cevi posle prethodnog zagrevanja i povraaja u prvobitno stanje i brojne kompenzacije
proistiu iz njihovih ekspanzionih svojstava. Po potrebi, cevovod se moe prekriti sa peskom
i zemljom ak i pre prethodnog zagrevanja i samo bi jednom napregnuti kompenzator ostao
otkriven. Ali, ovakav tip prethodnog zagrevanja je povezan sa ostacima napona izmeu kompenzatora.
Broj jednom napregnutih kompenzatora proistie iz njihovih kompenzatorskih sposobnosti i sila
trenja koji deluju na cevovod.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
2
0
g
Temperature = t
start
Kretanje = 0 mm
Kretanje = L
soll
Temperature t
pre
d) Betoniranje vrstih taaka prethodno zagrevanog cevovoda
d1) Temperatura cevovoda je poveana
na temperaturu prethodnog zagrevanja
ili dovoljno visoku da bi dolo
do potrebnog pomeranja.
d2) vrste take se betoniraju i vrsnu dok
je cevovod u napregnutom stanju.
Beton ankernog bloka mora
se pravilno negovati.
d3) Cevovod je konstantno u napregnutom
stanju i vrste take se pokrivaju dobro
nabijenom peskom.
d4) Posle zatrpavanja vrstih taaka
moemo zatrpati ostatak cevovoda
i poeti sa korienjem.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
2
1
Temperature t
pre
Temperature t
pre
Temperature t
pre
Kretanje = L
req
Kretanje = L
req
Kretanje = L
req
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
Kompenzacija istezanja pokretnih delova prethodno zagrejanog cevovoda
Ako se prethodno zagrevanje koristi tokom instalacije cevovoda, cevovod se pomera u pozitivnom
i negativnom pravcu sa promenama temperature. To znai da se dilatacioni jastuci i profli moraju postaviti
simetrino na obe strane cevovoda koji e se pomerati za vie od 5 mm. Kada je cevovod prethodno
zagrejan dilatacioni uloci ne smeju se uguravati u kanal. Zbog oekivane ekspanzije potrebno je
proveriti irinu kanala u pojasu dilatacionih uloaka. Kretanja izazvana promenama temperature
mogu se kompenzovati sa L, U, i Z- kompenzatorima.
Maksimalna kompenzacija sa dilatacionim jastucima kada je prenik spoljne cevi manji
ili jednak 250 mm
Maksimalna kompenzacija sa dilatacionim jastucima kada je prenik spoljne cevi vei
ili jednak 280 mm.
Potreban slobodni segment je uvek krai kada koristimo prethodno zagrevanje. Kao projektovanu
temperaturu za odreivanje slobodnog segmenta koristimo maksimalnu temperaturnu razliku izmeu
temperature prethodnog zagrevanja i maksimalne ili minimalne radne temperature.
L- luk
Primer:
Cev DN 150/250
Pokrov do centra cevi 0,8 m
Temperatura zagrevanja + 70C
Minimalna temperatura + 10C
Maksimalna temperatura + 130C
Zadatak:
Odrediti duinu slobodnog segmenta i veliinu dilatacionog profla.
11 / 2010
1
2
2
1
2
3
g
Prirodna ili stvarna vrsta taka
L
1
L
fr
L
1
= 50
L
f
r
e
e
Procedure:
1. Frikciona duina prema Dodatku 7.1/1, izolacija klase 1
DN150/250, pokrov 0,8 m => L
fr
= 70 m
L
fr
= 70 m > 65 m OK
Nomogram u Dodatku 7.1/1

2. Odrediti kretanje i duinu slobodnih segmenata pomou nomograma
a) Ukupno kretanje
Duina 65 m, t = 130C - 10C = 120C
=> Kretanje 94 mm i slobodan segment u otvorenom kanalu tokom prethodnog zagrevanja
Duina slobodnog segmenta prethodno zagrevanog cevovoda postavljenog u otvorenom kanalu,
pr. razmak izmeu krivine i zida ili vrste take je najmanje 11,4 m.
b) Kretanje prilikom eksploatacije
Duina 65 m, t = 130C - 70C = 60C
=> Kretanje 47 mm i slobodan segment 5,4 m
3. Odrediti dilatacione profle i jastuke
a) Iz razloga to je prenik spoljne cevi manji od 280 mm profli i jastuci e se koristiti.
b) Preostalih 15 % duine slobodnog segmenta moe se postaviti bez dilatacionih profla.
5,4 . 0,15 = 0,8 m
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
11 / 2010
1
2
4
c) Iz nomograma moe se izvesti da je samo jedan kompenzacioni sloj potreban za duine manje
od 5,0 m (profli, u ovom sluaju). Znai da je jedan profl potreban za duine od 0,8 m do 5,0 m.
d) Od 5,0 m do 5,4 m (vea kretanja) potreban je profl i dilatacioni jastuk na obe strane krivine
(dva kompenzaciona sloja).
e) Istezanja u upravnom pravcu mora se takoe reiti. Deo cevi sa duinom od 11,4 m isto se kree,
zato su potrebni dilatacioni profli i sa te strane krivine. Moemo koristiti isti raun kao
u prethodnom sluaju. Za slobodne segmente krae od 10 m dovoljno je tano koristiti profle
u duini od 30 % duine dilatacionog profla potrebnog za istezanje prethodnog dueg dela
cevovoda koji se kree.
Prave i dugake sekcije cevovoda mogu se instalirati i bez prethodnog zagrevanja. Tokom te vrste
instaliranja kada je t = 120C, naponi u zidu cevi dostie 300MPa. Dozvoljeni napon je 150Mpa.
Dva puta vei napon od dozvolenog e dovesti do plastinih deformacija. U sluaju dodatnog
interesovanja za ovu vrstu instalacije, molimo vas obratite se prestavnicima FinTherm Praha - KWH Pipe.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.10
7.1.10.3 Hladno instaliranje
11 / 2010
1
2
5
60 90
Kada je luk u slobodnom segmentu pod uglom od 60 do 90 slobodan segment mora se poveati
faktorom od 1/sin.
15 < < 60
Luk sa uglovima izmeu 15 i 60 se ne preporuuju kao kompenzacione komponente za termalnu
ekspanziju. Ne preporuujemo korienje ovih krivina u projektima cevovoda zbog uveanog napona
u krivinama.
15
Lukovi sa uglovima manjim ili jednakim sa 15 i promene pravca u spojevima smatraju se pravim cevima.
Uzmite u obzir, dodatne zahteve postavljene u taki 7.1.8.2.
45 < 60
Lukovi sa uglovima izmeu 45 i 60 mogu se koristiti za manje termalne ekspanzije u sledeim
reenjima:
1. Korienjem dve vrste take
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
7.1.11 Upotreba nekih cevnih komponenti
7.1.11.1 Lukovi sa uglovime manjim od 90
Nominalni unutranji
prenik
Duina L
DN 20 - 80 max. 14 m
DN 100 - 125 max. 8 m
DN 150 - 250 max. 6 m
DN 300 - 600 max. 4 m
11 / 2010
1
2
6
g
Dilatacioni uloci
Stvarna vrsta taka
2. Korienjem nesimetrinog
U-luka (45-60)
3. Korienjem nesimetrinog
Z-luka
30 < < 45
Korienje lukova sa uglom 30 < < 45 obino se ne preporuuju za praktinu upotrebu. Ako postoji
potreba za ovim uglovima, preporuujemo podelu krivine na nekoliko uglova:

Uglovne promene u sastavima
Maksimalna promena ugla kada se spajaju eline cevi identinih debljina:

Duge krivine
Promena pravca u okviru do 35 moe se reiti pomou dugih krivina, pogledati 1.2.2 Savijene cevi
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
Unutranji
prenik
Maksimalni
ugao
DN 20 - 250 3,0
DN 300 - 350 2,5
DN 400 1,5
DN 500 1,0
DN 700 0,8
11 / 2010
1
2
7
g
1
2
8
Prirodna ili stvarna vrsta taka
Prirodna ili stvarna vrsta taka
Ovaj metod je primeren svim metodama postavljanja iznetim u ovom upustvu.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
7.1.11.2 Elastino savijanje cevi na terenu
DN
Minimalni radijus R
(m)
Visina y
(m)
Duina L
(m)
20 15 1,18 6
25 18 0,99 6
32 23 3,06 12
40 26 2,72 12
50 33 2,16 12
65 41 1,74 12
80 48 1,49 12
100 62 1,16 12
11 / 2010
1
2
9
Korienje redukcija je predmet posebnih zahteva iz razloga primene cevi sa razliitim poprenim
presecima pre i posle redukcije.
Primer:
Pokrivenost do centra cevi H = 1m
a = 10 m, DN50
b+c = 40 m, DN65
d+e = 40 m, DN80
f = 15 m, DN100
Zadatak:
Izraunati t
max
dela sekcije sa redukcijama.
1. Utvrditi dali se redukcije nalaze u pokretnim ili blokiranim delovima. Izraunati sile frikcije
(pokretni delovi) na strani sa manjim dimenzijama:
Pretpostavka t
max
= 60,7C odgovara
bc
= 150 MPa vidi 7.1.7

(b je pozitivno => redukcija se nalazi u pokretnom delu)

bc
= Dozvoljeni napon u poprenom preseku S
bc
[MPa]
S
bc
= DN65 povrina poprenog preseka [mm
2
]
F = Maksimalna aksialna sila u pokretnom delu [N]
F
a
= Sila frikcije u cevi DN 50 [N/m]
F
bc
= Sila frikcije u cevi DN 65 [N/m]
L
fr1
= a+b = 10 + 23,3 = 33,3 m
2. Pronai srazmeru aksialnog napona izmeu individualnih redukcija lociranih u pokretnom delu.
Napon na kraju u blokiranom delu jednak je maksimalnom naponu u pokretnom delu

de
= Napon u cevi DN80 [MPa]

bc
= Napon u cevi DN65 [MPa]
S
bc
= DN65 povrina poprenog preseka [mm
2
]
S
de
= DN65 povrina poprenog preseka [mm
2
]
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
7.1.11.3 Redukcije
b = = = 23,3 m

de
= = = 116,1 MPa
F =
bc
. S
bc
= 150. 667 = 100050 N
F - F
a
. a

bc
. S
bc
100050 - 2774 . 10
150 . 667
F
bc
S
de
3107
862
11 / 2010
1
3
0
g
a b c d e f
L
fr1
L
fr2
L
L
bl
3. Izraunati sile trenja na drugom kraju sekcije L
(e je pozitivno => redukcija se nalazi u pokretnom delu)

de
= Napon u cevi DN80 [MPa]
S
de
= DN80 povrina poprenog preseka [mm
2
]
F
f
= Sila trenja u cevi DN100 [N/m]
F
de
= Sila trenja u cevi DN80 [N/m]
L
fr2
= e + f = 9,4 + 15 = 24,4 m
4. Izraunati poveanje aksialne sile u blokiranim delovima u zavisnosti od temperature
L
bl
= L - L
fr1
- L
fr2
= 10
5
- 33,3 - 24,4 = 47,3 m
c = 40 - b = 40 - 23,3 = 16,7 m
d = 40 - e = 40 - 9,4 = 30,6 m
S
bc
= DN65 povrina poprenog preseka [mm
2
]
S
de
= DN80 povrina poprenog preseka [mm
2
]

th
= Koefcijent termikog istezanja (1,2.10
-5
K
-1
za nisko ugljenini elik)
E = Youngov modul elastinosti (206 000 MPa za nisko ugljenini elik)
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
F = = = 1931,4 N/K
e = = = 9,4 m

th
. L
bl
. E

de
. S
de
- F
f
. f
1,2 . 10
-5
. 47300 . 2,06 . 10
5
116,1 . 862 - 4438 . 15
c 16,7 d 30,6
S
bc
667 S
de
862
+ + . 1000
F
dr
3550
( )
11 / 2010
5. Izraunati poveanje najvie oekivane aksijalne sile u blokiranim delovima (kod najmanje
dimenzije) u zavisnosti od temperature.
6. Izraunati maksimalnu dozvoljenu razliku u temperaturi u blokiranim delovima.
7. U drugom krugu raunanja vrati se na taku 1 i preraunaj vrednosti za t
max
= 51,8 K. Nakon toga
nastavi sa raunom do take 6. Nastavi sa ponavljanjem postupka dok t
max
prestane da se menja
ime je potrebna preciznost postignuta. U ovom sluaju fnalna vrednost je t
max
= 52,2 K.
L
fr1
= 28,8 m, L
fr2
= 20,5 m.
Maksimalna dozvoljena razlika u temperaturi tmax na proverenom delu cevovoda je 52 K
(Maksimalna operativna temperatura u odnosu na instalacionu ili minimalnu temperaturu).
Ako nije mogue ispuniti ovaj zahtev, promenite srazmer sile u delu cevovoda pomou
sledeih modifkacija:
Pomeriti redukciju prema veem DN,
izbaciti redukciju i koristiti samo vee DN,
ubaciti vrstu taku,
ubaciti kompenzator,
ubaciti paralelni ogranak i luk na glavnom cevovodu umesto etanog ogranka.
Jedno od moguih reenja
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
t
max
= = = 51,8 K
= = = 2,896 MPa/K

dov
F
150
1931,4

S
bc
2,896
667
11 / 2010
1
3
1
Etani ili paralelni T-ogranak mora se obezbediti od uticaja kretanja glavnog cevovoda. Radi toga, slobodan
segment grane mora biti dovoljno dug da bi apsorbovao kretanja glavnog cevovoda. Zbog razliitih sila
na etanu T-granu i L-luk duina slobodnog segmenta mora se dobiti iz nomograma u Dodatku
No. 7.1/1 za L-krivine mora biti koefcijent 1,25. Duina segmenta paralelne T-grane se rauna kao
slobodna duina L-luka, s toga se dobija iz nomograma u Dodatku No. 7.1/1. Ali, treba uzeti u obzir
injenicu da 1m glavne cevi nema dilatacioni uloak.
Primer:
Etani ogranak, cev grane DN 250/400.
Razmak izmeu vrste take i grane L
1
= 40 m.
Maksimalna temperaturna razlika radne i instalacione temperature t= 110 K
Procedura:
1. Raun termikog istezanja
Termiko istezanje moe se izraunati prema nomogramu iz Dodatka No. 7.1/1 ili pomou formule
u Artiklu No. 7.1.9.
L
1
= 40 m, t = 110C, izvedeno L = 53 mm
2. Odreivanje duine slobodnog segmenta
- Duina slobodnog segmenta dobija se iz nomograma u Dodatku No. 7.1/1 i prema primeru
za L-luk
- Istezanje od 53 mm daje duinu slobodnog segmenta od 7,2 m (na skali L)
- Zbog razliitih optereenja na T-granu i L-luk duina slobodnog segmenta se mora poveati
za koefcijent od 1,25. Finalna duina je znai (1,25 . 7,2) = 9,0 m.
3. Dilatacioni jastuci/profli
- Dilatacioni jastuci moraju se postaviti na isti nain kao u sluaju L-luka
- Ako je prenik cevi grane vei od 40% prenika glavne cevi, dilatacioni jastuci/profli moraju
se primeniti i na suprotnu stranu grane.
Preporuka za T-granu:
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.11
7.1.11.4 Etani ili paralelni T - ogranak
11 / 2010
1
3
2
1
3
3
g
Paralelna grana Stvarna
ili prirodna
vrsta taka
Etana grana
Stvarna ili prirodna vrsta taka
Stvarna
ili prirodna
vrsta taka
Stvarna
ili prirodna
vrsta taka
Max 1 cev
(12 m)
Max 2 cevi
(24 m)
Vie
od 1 cevi
(12 m)
L
sl
sl sl
Prirodna
ili stvarna
vrsta taka
L
1
L
sl
Dimenzije betonskog ankernog bloka:
1. Za standardne debljine zida cevi
2.1. Za ne-standardne debljine zida cevi
F
uk
- ukupna osovinska sila koja deluje na betonski blok
F
uk
- ukupna osovinska sila koja deluje na betonski blok
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
7.1.12 vrsta taka blok za WEHOTHERM

Standard
d x s
(mm) x (mm)
F
tatal

(kN)
A
(m)
B
(m)
C
(m)
26,9 x 2,6 120 0,5 0,7 0,5
33,7 x 2,6 120 0,5 0,7 0,5
42,4 x 2,6 120 0,5 0,7 0,5
48,3 x 2,6 140 0,5 0,7 0,6
60,3 x 2,9 200 0,7 1,0 0,6
76,1 x 2,9 230 0,7 1,0 0,7
88,9 x 3,2 280 0,7 1,1 0,8
114,3 x 3,6 420 0,8 1,5 0,9
139,7 x 3,6 520 0,9 1,5 1,1
168,3 x 4,0 690 1,0 1,9 1,2
219,1 x 4,5 1050 1,4 2,5 1,3
273,0 x 5,0 1450 1,5 3,4 1,4
323,9 x 5,6 1900 2,0 4,2 1,4
d x s
(mm) x (mm)
F
tatal
(kN)
A
(m)
B
(m)
C
(m)
26,9 x 2,9 120 0,5 0,7 0,5
33,7 x 2,9 120 0,5 0,7 0,5
42,4 x 2,9 120 0,5 0,7 0,5
48,3 x 2,9 140 0,5 0,7 0,6
60,3 x 3,2 200 0,7 1,0 0,6
76,1 x 3,6 260 0,9 1,0 0,7
88,9 x 4,0 340 1,0 1,2 0,8
114,3 x 4,0 450 1,1 1,4 0,9
133,0 x 4,5 580 1,1 1,6 1,1
159,0 x 5,0 790 1,3 2,0 1,2
219,1 x 6,3 1400 1,5 3,3 1,4
273,0 x 7,1 2000 1,9 4,5 1,4
323,9 x 7,1 2400 2,0 5,5 1,4
11 / 2010
1
3
4
2.2. Beavne cevi za poviene rizike od korozije
F
uk
- ukupna osovinska sila koja deluje na betonski blok
Dimenzije vrste take za velike DN moraji se raunati pomou preciznih statistiih prorauna.
Svi ankerni blokovi su raunati sa sledeim parametrima:
Unutranji nadpritisak u potisnom i povratnom vodu: 1,6 MPa
Visina pokrova do centra cevovoda: 0,8 m
Otpornost tla: 150 kN/m
2
Koefcijent frikcije izmeu zemlje i betona: 0,8
Relativno kretanje ankernog bloka manje od: 2%
Minimalna marka betona: 25 MN/m
2
Blok je optereen potisnim i povratnim vodom sa duinama jednakim frikcionim duinama.
Minimalne dimenzije betona i eljeza
elina ploa (prsten) na predizolovanoj vrstoj fksnoj taki mora imati minimalni sloj betona na svakoj
strani prednjeg lica:

Dimenzija cevi Minimalna debljina betonskog sloja
DN 20 - DN 40 200 mm
DN 50 - DN 125 300 mm
DN 150 - DN 300 400 mm
Beleka:
Beton ankernog bloka se mora propisno odnegovati pre izlaganja silama.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
d x s
(mm) x (mm)
F
tatal

(kN)
A
(m)
B
(m)
C
(m)
26,9 x 4,5 100 0,7 0,6 0,4
33,7 x 4,5 130 0,8 0,6 0,5
42,4 x 4,5 170 0,8 0,7 0,6
48,3 x 4,5 200 0,8 0,9 0,6
60,3 x 5,0 280 0,9 1,0 0,8
76,1 x 7,1 490 1,0 1,6 1,0
88,9 x 7,1 560 1,0 1,9 1,0
114,3 x 8,0 850 1,2 2,2 1,3
133,0 x 8,0 1000 1,2 2,7 1,3
159,0 x 10,0 1450 1,2 4,3 1,3
219,1 x 10,0 2100 2,0 5,1 1,3
273,0 x 11,0 2900 2,0 7,0 1,4
323,9 x 11,0 3500 2,0 8,6 1,4
11 / 2010
Betonska armatura
Dimenzija cevi Dimenzija armature
DN 20 - DN 40 8 mm
DN 50 - DN 125 12 mm
DN 150 - DN 300 20 mm
Zatitni sloj betona oko armature mora biti najmanje 35 mm.
Promena dimenzija bloka pri razliitim duinama cevi
Ako imamo razliite duine cevi na stranama bloka, preporuujemo prilagoavanje dimenzija
ankernog bloka.
Raun odnosa relativne frikcione duine r

:
L
1
= Duina cevi na levoj strani ankernog bloka [m]
L
2
= Duina cevi na desnoj strani ankernog bloka [m]
L
fr
= Frikciona duina prema pokrivenosti [m] (vidi Dodatak No. 7.1/2,3)
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
r

= . 100 [%]
I L
1
- L
2
I
L
fr
11 / 2010
1
3
5
1
3
6
Pomou koefcijenta r

moemo prilagoditi visinu C ili irinu B betonskog bloka:

B = Nova irina ankernog bloka [m]
B = irina ankernog bloka prema tabeli [m]
ili
C = Nova visina ankernog bloka [m]
C = Visina ankernog bloka prema tabeli [m]
Promena dimenzija bloka pri razliitim visinama pokrova
U sluaju visine pokrova druoj od 0,8 m predlaemo prilagoavanje dimenzija ankernog bloka.
A = Nova duina ankernog bloka [m]
A = Duina ankernog bloka prema tabeli [m]
H = Nova visina pokrova [m]
Beleka:
Sva doterivanja A, B, i C moraju se izvesti u saglasnosti sa merama iznetim na strani i minimalnoj
debljini betonskog sloja prikazanoj u poglavlju 7.1.3 i 7.1.4.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
A = [m]
B = . B [m] ili C = . C [m]
0,8 . A
r

H
100 100
11 / 2010
1
3
7
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
DODATAK No.7.1/1
11 / 2010
Izduenje (mm)
D
u

i
n
a

s
l
o
b
o
d
n
o

e
k
s
p
e
n
d
i
r
a
j
u

e
g

c
e
v
o
v
o
d
a

(
m
)
S
l
o
b
o
d
a
n

s
e
g
m
e
n
t

d
u

i
n
a

(
m
)
S
l
o
b
o
d
a
n

s
e
g
m
e
n
t

d
u

i
n
a

(
m
)
S
p
o
l
j
n
a

c
e
v

<

2
8
0

m
m
S
p
o
l
j
n
a

c
e
v

2
8
0

m
m
N
O
M
O
G
R
A
M

Z
A

L
-
,

Z
-

i

U
-
L
U
K
O
V
E
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
DODATAK No.7.1/2
S
i
l
a

f
r
i
k
c
i
j
e

F

,

d
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a

L
f
r
I
Z
O
L
A
C
I
J
A

K
L
A
S
A

1
P
o
d
a
c
i

z
a

p
r
o
r
a

u
n
:



S
p
e
c
i
f

n
a

g
u
s
t
i
n
a

z
e
m
l
j
e

1
8
0
0

k
g
/
m
2





























K
o
e
f
c
i
e
n
t

f
r
i
k
c
i
j
e

0
,
4





























R
a

u
n
a
t
i

p
r
i
t
i
s
a
k

1
5
0

N
/
m
m
2





























H

-

V
i
s
i
n
a

p
o
k
r
o
v
a

d
o

c
e
n
t
r
a

c
e
v
o
d
a
X

-

n
e

p
r
e
p
o
r
u

u
j
e

s
e
d

-

p
r
e

n
i
k

r
a
d
n
e

c
e
v
i
s

-

d
e
b
l
j
i
n
a

z
i
d
a
A

-

p
o
v
r

i
n
a

c
e
v
i
D

-

p
r
e

n
i
k

o
b
l
o

n
e

c
e
v
i
L
f
r

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a
F

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

s
i
l
a
D
N
d

(
m
m
)
s

(
m
m
)
A

(
m
m
2
)
D

(
m
m
)
H


=


0
,
6

m
H


=


0
,
7

m
H


=


0
,
8

m
H


=


0
,
9

m
H


=


1
,
0

m
H


=


1
,
2

m
H


=


1
,
4

m
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r
(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r
(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
2
0
2
6
,
9
2
,
3
1
7
8
9
0
1
1
9
8
2
2
1
3
9
8
1
9
1
5
9
8
1
7
1
7
9
7
1
5
1
9
9
7
1
3
2
3
9
7
1
1
2
7
9
6
1
0
2
5
3
3
,
7
2
,
6
2
5
4
9
0
1
1
9
8
3
2
1
3
9
8
2
7
1
5
9
8
2
4
1
7
9
7
2
1
1
9
9
7
1
9
2
3
9
7
1
6
2
7
9
6
1
4
3
2
4
2
,
4
2
,
6
3
2
5
1
1
0
1
4
6
5
3
3
1
7
0
9
2
9
1
9
5
3
2
5
2
1
9
7
2
2
2
4
4
1
2
0
2
9
2
9
1
7
3
4
1
7
1
4
4
0
4
8
,
3
2
,
6
3
7
3
1
1
0
1
4
6
5
3
8
1
7
0
9
3
3
1
9
5
3
2
9
2
1
9
7
2
5
2
4
4
1
2
3
2
9
2
9
1
9
3
4
1
7
1
6
5
0
6
0
,
3
2
,
9
5
2
3
1
2
5
1
6
6
4
4
7
1
9
4
2
4
0
2
2
1
9
3
5
2
4
9
6
3
1
2
7
7
4
2
8
3
3
2
9
2
4
3
8
8
3
2
0
6
5
7
6
,
1
2
,
9
6
6
7
1
4
0
1
8
6
4
5
4
2
1
7
5
4
6
2
4
8
5
4
0
2
7
9
6
3
6
3
1
0
7
3
2
3
2
7
8
2
7
4
3
4
9
2
3
8
0
8
8
,
9
3
,
2
8
6
2
1
6
0
2
1
3
0
6
1
2
4
8
5
5
2
2
8
4
0
4
5
3
1
9
5
4
0
3
5
5
0
3
6
4
2
6
0
3
0
4
9
7
1
2
6
1
0
0
1
1
4
,
3
3
,
6
1
2
5
2
2
0
0
2
6
6
3
7
1
3
1
0
7
6
0
3
5
5
0
5
3
3
9
9
4
4
7
4
4
3
8
4
2
5
3
2
6
3
5
6
2
1
3
3
0
1
2
5
1
3
9
,
7
3
,
6
1
5
3
9
2
2
5
2
9
9
6
7
7
3
4
9
5
6
6
3
9
9
4
5
8
4
4
9
3
5
1
4
9
9
3
4
6
5
9
9
1
3
9
6
9
9
0
3
3
1
5
0
1
6
8
,
3
4
,
0
2
0
6
5
2
5
0
3
3
2
9
9
3
3
8
8
3
8
0
4
4
3
8
7
0
4
9
9
3
6
2
5
5
4
8
5
6
6
6
5
7
4
7
7
7
6
7
4
0
2
0
0
2
1
9
,
1
4
,
5
3
0
3
4
3
1
5
4
1
9
6
1
0
9
4
8
9
3
9
3
5
5
9
2
8
1
6
2
9
1
7
2
6
9
9
0
6
5
8
3
8
8
5
4
9
7
8
6
4
7
2
5
0
2
7
3
,
0
5
,
0
4
2
1
0
4
0
0
5
3
2
6
1
1
9
6
2
1
3
1
0
2
7
1
0
1
8
9
7
9
8
8
7
9
8
8
7
6
7
1
1
0
6
5
1
5
9
1
2
4
2
6
5
1
3
0
0
3
2
3
,
9
5
,
6
5
6
0
0
4
5
0
X
X
6
9
9
0
1
2
0
7
9
8
8
1
0
5
8
9
8
7
9
3
9
9
8
6
8
4
1
1
9
8
3
7
0
1
3
9
8
0
6
0
3
5
0
3
5
5
,
6
5
,
6
6
1
5
8
5
0
0
X
X
7
7
6
7
1
1
9
8
8
7
6
1
0
4
9
9
8
6
9
2
1
0
0
9
5
8
3
1
3
3
1
4
6
9
1
5
5
3
3
5
9
4
0
0
4
0
9
,
4
6
,
3
7
9
1
9
5
6
0
X
X
8
6
9
8
1
3
7
9
9
4
1
1
1
9
1
1
1
8
4
1
0
6
1
2
4
2
6
9
6
1
4
9
1
2
8
0
1
7
3
9
7
6
8
4
5
0
4
5
7
,
0
6
,
3
8
9
2
0
5
6
0
X
X
8
6
9
8
1
5
4
9
9
4
1
1
3
5
1
1
1
8
4
1
2
0
1
2
4
2
6
1
0
8
1
4
9
1
2
9
0
1
7
3
9
7
7
7
5
0
0
5
0
8
,
0
6
,
3
9
9
3
0
6
3
0
X
X
X
X
1
1
1
8
4
1
3
3
1
2
5
8
2
1
1
8
1
3
9
8
0
1
0
7
1
6
7
7
6
8
9
1
9
5
7
2
7
6
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
DODATAK No.7.1/3
S
i
l
a

f
r
i
k
c
i
j
e

F

,

d
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a

L
f
r
I
Z
O
L
A
C
I
J
A

K
L
A
S
A

2
D
N
d

(
m
m
)
s

(
m
m
)
A

(
m
m
2
)
D

(
m
m
)
H


=


0
,
6

m
H


=


0
,
7

m
H


=


0
,
8

m
H


=


0
,
9

m
H


=


1
,
0

m
H


=


1
,
2

m
H


=


1
,
4

m
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
2
0
2
6
,
9
2
,
6
1
7
8
1
1
0
1
4
6
5
1
8
1
7
0
9
1
6
1
9
5
3
1
4
2
1
9
7
1
2
2
4
4
1
1
1
2
9
2
9
9
3
4
1
7
8
2
5
3
3
,
7
2
,
6
2
5
4
1
1
0
1
4
6
5
2
6
1
7
0
9
2
2
1
9
5
3
2
0
2
1
9
7
1
7
2
4
4
1
1
6
2
9
2
9
1
3
3
4
1
7
1
1
3
2
4
2
,
4
2
,
6
3
2
5
1
2
5
1
6
6
4
2
9
1
9
4
2
2
5
2
2
1
9
2
2
2
4
9
6
2
0
2
7
7
4
1
8
3
3
2
9
1
5
3
8
8
3
1
3
4
0
4
8
,
3
2
,
6
3
7
3
1
2
5
1
6
6
4
3
4
1
9
4
2
2
9
2
2
1
9
2
5
2
4
9
6
2
2
2
7
7
4
2
0
3
3
2
9
1
7
3
8
8
3
1
4
5
0
6
0
,
3
2
,
9
5
2
3
1
4
0
1
8
6
4
4
2
2
1
7
5
3
6
2
4
8
9
3
2
2
7
9
6
2
8
3
1
0
7
2
5
3
7
2
8
2
1
4
3
4
9
1
8
6
5
7
6
,
1
2
,
9
6
6
7
1
6
0
2
1
3
0
4
7
2
4
8
5
4
0
2
8
4
0
3
5
3
1
9
5
3
1
3
5
5
0
2
8
4
2
6
0
2
3
4
9
7
1
2
0
8
0
8
8
,
9
3
,
2
8
6
2
1
8
0
2
3
9
7
5
4
2
7
9
6
4
6
3
1
9
5
4
0
3
5
9
5
3
6
3
9
9
4
3
2
4
7
9
3
2
7
5
5
9
2
2
3
1
0
0
1
1
4
,
3
3
,
6
1
2
5
2
2
2
5
2
9
9
6
6
3
3
4
9
5
5
4
3
9
9
4
4
7
4
4
9
3
4
2
4
9
9
3
3
8
5
9
9
1
3
1
6
9
9
0
2
7
1
2
5
1
3
9
,
7
3
,
6
1
5
3
9
2
5
0
3
3
2
9
6
9
3
8
8
3
5
9
4
4
3
8
5
2
4
9
9
3
4
6
5
5
4
8
4
2
6
6
5
7
3
5
7
7
6
7
3
0
1
5
0
1
6
8
,
3
4
,
0
2
0
6
5
2
8
0
3
7
2
8
8
3
4
3
4
9
7
1
4
9
7
1
6
2
5
5
9
2
5
5
6
2
1
3
5
0
7
4
5
6
4
2
8
6
9
8
3
6
2
0
0
2
1
9
,
1
4
,
5
3
0
3
4
3
5
5
4
7
2
8
9
6
5
5
1
4
8
3
6
3
0
2
7
2
7
0
9
0
6
4
7
8
7
7
5
8
9
5
6
3
4
3
1
1
0
2
8
4
1
2
5
0
2
7
3
,
0
5
,
0
4
2
1
0
4
5
0
X
X
6
9
9
0
9
0
7
9
8
8
7
9
8
9
8
7
7
0
9
9
8
6
6
3
1
1
9
8
3
5
3
1
3
9
8
0
4
5
3
0
0
3
2
3
,
9
5
,
6
5
6
0
0
5
0
0
X
X
7
7
6
7
1
0
8
8
8
7
6
9
5
9
9
8
6
8
4
1
1
0
9
5
7
6
1
1
3
1
4
6
3
1
5
5
3
3
5
4
3
5
0
3
5
5
,
6
5
,
6
6
1
5
8
5
6
0
X
X
8
6
9
8
1
0
6
9
9
4
1
9
3
1
1
1
8
4
8
3
1
2
4
2
8
7
4
1
4
9
1
2
6
2
1
7
3
9
7
5
3
4
0
0
4
0
9
,
4
6
,
3
7
9
1
9
6
3
0
X
X
X
X
1
1
1
8
4
1
0
6
1
2
5
8
2
9
4
1
3
9
8
0
8
5
1
6
7
7
6
7
1
1
9
5
7
2
6
1
4
5
0
4
5
7
,
0
6
,
3
8
9
2
0
6
3
0
X
X
X
X
1
1
1
8
4
1
2
0
1
2
5
8
2
1
0
6
1
3
9
8
0
9
6
1
6
7
7
6
8
0
1
9
5
7
2
6
8
5
0
0
5
0
8
,
0
6
,
3
9
9
3
0
7
1
0
X
X
X
X
1
2
6
0
4
1
1
8
1
4
1
7
9
1
0
5
1
5
7
5
5
9
5
1
8
9
0
6
7
9
2
2
0
5
7
6
8
6
0
0
6
1
0
,
0
7
,
1
1
3
4
4
7
8
0
0
X
X
X
X
1
4
2
0
2
1
4
2
1
5
9
7
7
1
2
6
1
7
7
5
2
1
1
4
2
1
3
0
2
9
5
2
4
8
5
3
8
1
11 / 2010
P
o
d
a
c
i

z
a

p
r
o
r
a

u
n
:


S
p
e
c
i
f

n
a

g
u
s
t
i
n
a

z
e
m
l
j
e

1
8
0
0

k
g
/
m
2





























K
o
e
f
c
i
e
n
t

f
r
i
k
c
i
j
e

0
,
4





























R
a

u
n
a
t
i

p
r
i
t
i
s
a
k

1
5
0

N
/
m
m
2





























H

-

V
i
s
i
n
a

p
o
k
r
o
v
a

d
o

c
e
n
t
r
a

c
e
v
o
d
a
X

-

n
e

p
r
e
p
o
r
u

u
j
e

s
e
d

-

p
r
e

n
i
k

r
a
d
n
e

c
e
v
i
s

-

d
e
b
l
j
i
n
a

z
i
d
a
A

-

p
o
v
r

i
n
a

c
e
v
i
D

-

p
r
e

n
i
k

o
b
l
o

n
e

c
e
v
i
L
f
r

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a
F

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

s
i
l
a
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Standard
7.1.12
DODATAK No.7.1/4
S
i
l
a

f
r
i
k
c
i
j
e

F

,

d
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a

L
f
r
I
Z
O
L
A
C
I
J
A

K
L
A
S
A

3
D
N
d

(
m
m
)
s

(
m
m
)
A

(
m
m
2
)
D

(
m
m
)
H


=


0
,
6

m
H


=


0
,
7

m
H


=


0
,
8

m
H


=


0
,
9

m
H


=


1
,
0

m
H


=


1
,
2

m
H


=


1
,
4

m
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
F

(
N
/
m
)
L
f
r

(
m
)
2
0
2
6
,
9
2
,
6
1
7
8
1
2
5
1
6
6
4
1
6
1
9
4
2
1
4
2
2
1
9
1
2
2
4
9
6
1
1
2
7
7
4
1
0
3
3
2
9
8
3
8
8
3
7
2
5
3
3
,
7
2
,
6
2
5
4
1
2
5
1
6
6
4
2
3
1
9
4
2
2
0
2
2
1
9
1
7
2
4
9
6
1
5
2
7
7
4
1
4
3
3
2
9
1
1
3
8
8
3
1
0
3
2
4
2
,
4
2
,
6
3
2
5
1
4
0
1
8
6
4
2
6
2
1
7
5
2
2
2
4
8
9
2
0
2
7
9
6
1
7
3
1
0
7
1
6
3
7
2
8
1
3
4
3
4
9
1
1
4
0
4
8
,
3
2
,
6
3
7
3
1
4
0
1
8
6
4
3
0
2
1
7
5
2
6
2
4
8
9
2
3
2
7
9
6
2
0
3
1
0
7
1
8
3
7
2
8
1
5
4
3
4
9
1
3
5
0
6
0
,
3
2
,
9
5
2
3
1
6
0
2
1
3
0
3
7
2
4
8
5
3
2
2
8
4
0
2
8
3
1
9
5
2
5
3
5
5
0
2
2
4
2
6
0
1
8
4
9
7
1
1
6
6
5
7
6
,
1
2
,
9
6
6
7
1
8
0
2
3
7
9
4
2
2
7
9
6
3
6
3
1
9
5
3
1
3
5
9
5
2
8
3
9
9
4
2
5
4
7
9
3
2
1
5
5
9
2
1
8
8
0
8
8
,
9
3
,
2
8
6
2
2
0
0
2
6
6
3
4
9
3
1
0
7
4
2
3
5
5
0
3
6
3
9
9
4
3
2
4
4
3
8
2
9
5
3
2
6
2
4
6
2
1
3
2
1
1
0
0
1
1
4
,
3
3
,
6
1
2
5
2
2
5
0
3
3
2
9
5
6
3
8
8
3
4
8
4
4
3
8
4
2
4
9
9
3
3
8
5
5
4
8
3
4
6
6
5
7
2
8
7
7
6
7
2
4
1
2
5
1
3
9
,
7
3
,
6
1
5
3
9
2
8
0
3
7
2
8
6
2
4
3
4
9
5
3
4
9
7
1
4
6
5
5
9
2
4
1
6
2
1
3
3
7
7
4
5
6
3
1
8
6
9
8
2
7
1
5
0
1
6
8
,
3
4
,
0
2
0
6
5
3
1
5
4
1
9
4
7
4
4
8
9
3
6
3
5
5
9
2
5
5
6
2
9
1
4
9
6
9
9
0
4
4
8
3
8
8
3
7
9
7
8
6
3
2
2
0
0
2
1
9
,
1
4
,
5
3
0
3
4
4
0
0
5
3
2
6
8
5
6
2
1
3
7
3
7
1
0
1
6
4
7
9
8
8
5
7
8
8
7
6
5
1
1
0
6
5
1
4
3
1
2
4
2
6
3
7
2
5
0
2
7
3
,
0
5
,
0
4
2
1
0
4
5
0
X
X
6
9
9
0
9
0
7
9
8
8
7
9
8
9
8
7
7
0
9
9
8
6
6
3
1
1
9
8
3
5
3
1
3
9
8
0
4
5
3
0
0
3
2
3
,
9
5
,
6
5
6
0
0
5
0
0
X
X
7
7
6
7
1
0
8
8
8
7
6
9
5
9
9
8
6
8
4
1
1
0
9
5
7
6
1
1
3
1
4
6
3
1
5
5
3
3
5
4
3
5
0
3
5
5
,
6
5
,
6
6
1
5
8
5
6
0
X
X
8
6
9
8
1
0
6
9
9
4
1
9
3
1
1
1
8
4
8
3
1
2
4
2
6
7
4
1
4
9
1
2
6
2
1
7
3
9
7
5
3
4
0
0
4
0
9
,
4
6
,
3
7
9
1
9
6
3
0
X
X
X
X
1
1
1
8
4
1
0
6
1
2
5
8
2
9
4
1
3
9
8
0
8
5
1
6
7
7
6
7
1
1
9
5
7
2
6
1
4
5
0
4
5
7
,
0
6
,
3
8
9
2
0
6
3
0
X
X
X
X
1
1
1
8
4
1
2
0
1
2
5
8
2
1
0
6
1
3
9
8
0
9
6
1
6
7
7
6
8
0
1
9
5
7
2
6
8
5
0
0
5
0
8
,
0
6
,
3
9
9
3
0
7
1
0
X
X
X
X
1
2
6
0
4
1
1
8
1
4
1
7
9
1
0
5
1
5
7
5
5
9
5
1
8
9
0
6
7
9
2
2
0
5
7
6
8
6
0
0
6
1
0
,
0
7
,
1
1
3
4
4
7
8
0
0
X
X
X
X
1
4
2
0
2
1
4
2
1
5
9
7
7
1
2
6
1
7
7
5
2
1
1
4
2
1
3
0
2
9
5
2
4
8
5
3
8
1
11 / 2010
P
o
d
a
c
i

z
a

p
r
o
r
a

u
n
:


S
p
e
c
i
f

n
a

g
u
s
t
i
n
a

z
e
m
l
j
e

1
8
0
0

k
g
/
m
2





























K
o
e
f
c
i
e
n
t

f
r
i
k
c
i
j
e

0
,
4





























R
a

u
n
a
t
i

p
r
i
t
i
s
a
k

1
5
0

N
/
m
m
2





























H

-

V
i
s
i
n
a

p
o
k
r
o
v
a

d
o

c
e
n
t
r
a

c
e
v
o
d
a
X

-

n
e

p
r
e
p
o
r
u

u
j
e

s
e
d

-

p
r
e

n
i
k

r
a
d
n
e

c
e
v
i
s

-

d
e
b
l
j
i
n
a

z
i
d
a
A

-

p
o
v
r

i
n
a

c
e
v
i
D

-

p
r
e

n
i
k

o
b
l
o

n
e

c
e
v
i
L
f
r

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

d
u

i
n
a
F

=

F
r
i
k
c
i
o
n
a

s
i
l
a
Projektovanje cevovodnog sistema WEHOTEK Spiro-obloga praktino odgovara projektovanju klasinog
nadzemnog cevovoda sa odvojivom izolacijom.
Prenici:
Nazivni prenici od DN 20 do DN 600.
Pritisak:
- Radni nadpritisak cevovodne trase 1,6 ili 2,5 MPa
- Ispitni nadpritisak armatura najvie 1,5x radnog nadpritiska
Temperatura:
- Trajna radna temperatura 142 C sa vekom trajanja od 30 godina.
Prekoraenjem navedene temperature vek trajanja cevovoda (PUR izolacija) se skrauje, meutim,
smanjenjem radne temperature vek trajanja cevovoda se produava.
Materijal:
- Zavarene cevi prema standardu EN 10217-2 ili drugom odgovarajuem standardu.
- Beavne cevi prema standardu EN 10216-2 ili drugom odgovarajuem standardu.
Pre poetka radova na projektovanju neophodno je pribaviti najmanje sledee podatke:
1. Naziv i lokacija mesta ugradnje i prenici novog cevovoda.
2. Da li se radi o novom cevovodu ili zameni starog cevovoda.
3. Radna temperatura (min. i maks.) za potisni i povratni cevovod.
4. Radni nadpritisak (min. i maks.) za potisni i povratni cevovod.
5. Ispitni nadpritisak cevovoda.
6. Poetna i krajnja taka cevovoda, ahtovi, vrste take i armature.
7. Specifkacija svih prenika i kunih prikljuaka od glavnog cevovoda.
8. Da li treba da bude instaliran detekcioni sistem i koji je sistem prethodno korien.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTEK Spiro obloga
7.2
7.2 PROJEKTOVANJE - WEHOTEK Spiro obloga
7.2.1 Uvod
11 / 2010
Cevovod moe privrstiti oslanjanjem ili veanjem pomou obujmica. Obujmice se stavljaju na izolovanu
cev preko gumeno-tekstilnog uloka.
Maksimalna udaljenost izmeu privrivanja cevovoda
klasa izolacije 1
Maksimalna udaljenost izmeu privrivanja uzima u obzir nosivost medijske eline cevi, nagib
cevovoda od 2 i nosivost PUR izolacije na koju se privruju obujmice.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTEK Spiro obloga
7.2
7.2.2 Privrivanje cevi
DN
oslanjanje/veanje
rastojanje
(m)
irina obujmice
(mm)
20 1,9 30
25 2,4 40
32 2,8 50
40 3,2 50
50 3,9 70
65 4,6 80
80 5,3 100
108 / 100 6,2 120
100 6,3 130
125 7,3 160
150 8,4 200
200 9,0 280
250 9,8 340
300 9,5 380
350 10 390
400 10,5 400
450 10,9 440
500 11,4 460
600 11,9 500
11 / 2010
Pri projektovanju sistema WEHOTHERM Twins i WEHOMINT PPR savetujemo da se konsultujete
sa zastupnicima frme Fintherm.
Projektovanje
PROJEKTOVANJE WEHOTHERM

Twins i WEHOMINT PPR

7.3
7.3. PROJEKTOVANJE WEHOTHERM Twins
i WEHOMINT PPR
11 / 2010
Projektovanje
PROJEKTOVANJE
7.4
Projektovani detekcioni sistem treba da obezbedi maksimalnu tanost lokalizacije mesta kvara cevovoda.
Nije prikladno pospajati ceo sistem i nadzirati sve deonice sistema zajedno. Takav nain monitoringa nije
pregledan i ne omoguava niti priblino lokalizovati deonicu cevovoda na kojoj je dolo do nastanka
kvara, a posebno znatno oteava okvirnu lokalizaciju i neophodnu naknadnu lokalizaciju mesta kvara
pomou mobilnog refektometra. Sistem treba da bude raspodeljen u pojedinane sekcije kako bi bila
omoguena lokalizacija mesta kvara na kraim udaljenostima. Pored toga, ovo reenje ne ograniava
proizvoljno proirivanje sistema dodavanjem daljih sekcija cevovoda. Preporuena maksimalna duina
pojedinanih sekcija je 1000 m. Due sekcije smanjuju tanost refektometrijske lokalizacije mesta kvara.
Doputeni viak vlanosti u pojedinanim spojevima dugakih sekcija cevovoda moe poveati ukupnu
vrednost struje curenja i time prikriti kvar na cevovodu.
Pojedinane sekcije sistema poinju na polaznoj taci koja se nalazi u objektu prikladnom za instalaciju
detektora. Spajanje sistema izvreno je tako da levi provodnik signalizira leve, a desni provodnik desne
ogranke cevovoda. Trei donji provodnik predstavlja elinu cev. Zavrne take dve sekcije treba da se
nalaze u odgovarajuem objektu (odgovarajuem ogranku) tako da duina obe sekcije bude otprilike
identina. Spoj dovodnog i povratnog cevovoda je identian.
7.4 Projektovanje sistema za detekciju proputanja
7.4.1 Raspodela sistema
7.4.2 Prikljuenje sistema
11 / 2010
Ureaj za detekciju
Izmenjiva toplote
Objekat 1
Objekat 2
Objekat 3 1
4
7
g
Projektovanje
PROJEKTOVANJE
7.4
Prikljuivanje detektora u polaznim takama i prikljuivanje krajnjih elemenata u krajnjim takama vri
se prema uputstvima proizvoaa detektora. Za spajanje provodnika za uzemljenje na medijsku cev
preporuljivo je navariti na kraj cevi zavrtanj ili ugaoni profl sa otvorom za zavrtanj. Detekcioni provodnici
i provodnici za uzemljenje obino se prikljuuju na stezaljke u razvodnoj kutiji smetenoj u blizini zavretka
predizolovanog cevovoda. Kutija moe da bude privrena zavrtnjima izravno na izolovanu cev. Detektor
se onda spaja na stezaljke odgovarajuim kablovima, zavrni elementi se smetaju izravno u kutiju.
11 / 2010
Objekat 1
- Pristupno mesto
Objekat 2
- Krajnja taka
Objekat 3
Izmenjiva toplote
Ureaj za detekciju
- Polazna taka
1
4
8
g
Projektovanje
PROJEKTOVANJE
7.4
Provodnici u ograncima spajaju se u kratku petlju koja je prikljuena na mesto izmeu zavrne kape
i obloge cevi. Provodnici svih ogranaka moraju biti dostupni radi eventualnog preciziranja mesta kvara.
U neophodnim sluajevima kada nije mogue osigurati pristup ogranku, provodnik se prikljuuje
na mesto ispod zavrne kape.
Napomena: ne preporuuje se ranije korieno reenje odnosno spajanje cele sekcije u petlju koja se
zatim koristi za kontrolu kontinuiteta detekcionog provodnika. U sluaju prekida jednog provodnika
u cevi, detektori koji koriste ovaj princip ne mogu da koriste drugi nenarueni provodnik za rezervno
praenje izolacije cevovoda.
Neophodna je kvalitetna dokumentacija koja treba da sadri posebno sledee podatke:
- shemu sistema sa detaljnim opisom prikljuenja provodnika
- kote koje obeleavaju duinu pojedinanih sekcija cevovoda (prema ograncima i prelaznim takama)
- duine pojedinanih deonica
- nain prikljuenja i smetaja detektora i krajnjih taaka
7.4.3 Projektna dokumentacija
11 / 2010
1
4
9
1
5
0