PREKIDAKE KARAKTERISTIKE DIODA i

TIRISTORA
Predmetni profesor:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH
STUDIJA-VIER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKE STUDIJE
PREDMET: UPRAVLJANJE ELEKTROENERGETSKIM PRETVARAIMA
UVOD
Korienje i efikasnost ureaja energetske elektronike (u
koje spadaju i elektroenergetski pretvarai) mogu biti
znaajno poboljani razumevanjem prekidakih
karakteristika elemenata energetske elektronike (dioda,
tiristora, trijaka, tranzistora,.....)
U ovom predavanju e biti razmatrane i prouavane (I)
prekidake karakteristike idealnog prekidaa, kako bi
se bolje razumele (II) prekidake karakteristike realnih
prekidakih elemenata (dioda, tiristora, trijaka,
tranzistora,...)
Da bi upravljali elektroenergetskim pretvaraima, moramo
poznavati prekidake karakteristike poluprovodnikih
snanih prekidaa
Takoe moramo poznavati naine pouzdanog ukljuenja i
iskljuenja snanih prekidaa
POJAM IDEALNOG PREKIDAA
UKLJUENJE I ISKLJUENJE OMSKOG
OPTEREENJA
PREKIDANJE SA KONANIM VREMENOM
UKLJUENJA I ISKLJUENJA
IDEALNO PREKLAPANJE
NEIDEALNO PREKLAPANJE
PREKIDANJE SA KONANIM VREMENOM
UKLJUENJA I ISKLJUENJA
KAKO IZGLEDA OBLAST SIGURNOG RADA (SOA- Safe Opeartin Area)
REALNOG PREKIDAA??
-Pri direktnoj polarizaciji -Pri inverznoj polarizaciji
-Bitna karakteristika pri
iskljuenju prekidaa
-Bitna karakteristika pri
ukljuenju prekidaa
KAKO IZRAUNATI GUBITKE
USLED PREKIDANJA za SLUAJ
OMSKOG OPTEREENJA ?
Posmatrajmo omsko optereenje
otpornosti R
Ukupni gubici snage se sastoje
od:
-gubitaka pri ukljuenju Pon
-gubitaka pri iskljuenju Poff
-provodnih gubitaka (disipacija
na prekidau u stanju voenja) Pcond
Pomenutim gubicima snage
odgovara energija W
-gubici energija usled komutacije
(on,off), Wc
-gubici energije u stanju voenja
Won
Prekidaki i kondukcioni gubici
su jako zavisni od uestanosti
prekidanja!!!!
trajektorija ne prolazi
kroz ovu oblast kratkotrajnog
preoptereenja !!!
KAKO IZRAUNATI GUBITKE
USLED PREKIDANJA za
SLUAJ
PRETENO INDUKTIVNOG
OPTEREENJA ?
Preteno induktivno optereenje
L , odnosno strujni ponor Io
trajektorija prolazi kroz ovu oblast kratkotrajnog preoptereenja !!!
OVO NAM
BA I NE
ODGOVARA!!!
KAKO REITI
PROBLEM?
SNABERSKA KOLA ZA ZATITU OD KRATKOTRAJNOG PREOPTEREENJA
Engl. SNUBBER priguiva udara (tranzijenta) neke veliine, u EE najee napona ili struje
PREKIDAKE KARAKTERISTIKE REALNIH
POLUPROVODNIKIH ELEMENATA
DIODE
TIRISTORI
GTO tiristori
DIJACI
TRIJACI
TRANZISTORI (BJT, MOSFET,IGBT)
DIODA
A
K
ANALOGIJA
INVERZNO POLARISAN
P-N SPOJ
Kroz njega tee jedino
Inverzna struja zasienja
Io
DIREKTNO POLARISAN
P-N SPOJ
Kroz njega tee praktino
struja iz spoljaanjeg izvora
Id>>Io
POLARIZACIJA P-N SPOJA
Karakteristike diode, (a)-simbol i vezivanje u elektrinom kolu, (b)-strujno naponska karakteristika
Na osnovu karakteristike se zakljuuje da je realna dioda izrazito nelinearni element.
Postavlja se pitanje kako reavati elektrina kola koja sadre diodu?
KARAKTERISTIKA REALNE DIODE

+ = 1 ln
S
D
D
I
I
q
kT
V

= 1
T
D
V
V
S D
e I I

ili
D
V - napon diode (V)
D
I -struja diode (A)
S
I -inverzna struja zasienja diode (A)
T - apsolutna temperature (K)
q -elementarno naelektrisanje ( C
19
10 602 . 1

)
k -Bolcmanova konstanta ( K J / 10 38 . 1
23
)
- koeficijent koji zavisi od tipa diode ( =1 za Ge diode, =2 za Si diode)

Koncept radne prave
Koncept radne prave, (a) diodno kolo, (b) odreivanje radne take
0 = +
D D AA
V RI V
R
V V
I
D AA
D

=
Kako predstaviti diodu za velike signale, a da se ne koristi nepraktini
eksponencijalni model volt-amperske karakteristike, ili grafiki koncept radne prave?
Jedan od moguih naina je predstava diode pomou kombinacije linearnih elemenata
(idealnih). Tako se analiza moe znatno uprostiti, ali se koriste razliiti modeli za direktno i
inverzno polarisano stanje.
Model diode za velike signale
A) Direktno polarisana dioda
napon praga provoenja

V
V V 6 . 0

Povlaenjem tangente na realnu karakteristiku diode, u preseku sa V-osom

dobija se taka
TO
V
Vrednost dobijena na ovaj nain predstavlja napon koji karakterie linearnu
karakteristiku diode. Ova vrednost nije fizika veliina, ve procenjena sa grafika
. 9 . 0 V V
TO

D d TO D
I r V V + =
tg
r
d
1
=
Za male Si diode ova vrednost se kree u opsegu 5....10, dok je kod
energetskih dioda ova vrednost 1m.....10m . U katalozima proizvoaa
ona se esto obeleava i sa
tg
r
d
1
=
D d TO D
I r V V + =
f T
R r ,
Jednaina koja opisuje energetsku diodu u provodnom stanju za velike signale:
D d TO D
I r V V + =
Pad napona na diodi ima
konstantni lan i promenljivi lan
koji zavisi od struje diode i
dinamike otpornosti
B) Inverzno polarisana dioda
Modeli inverzno polarisane diode
Inverzna struja zasienja
S
I
Taniji model koji se koristi pri detaljnijim simulacijama diode je model-2
Temperaturna zavisnost karakteristike diode
Parametri diode prag provoenja

V , odnosno
TO
V i inverzna struja zasienja
S
I jako zavise od
temperature.

Teorijski
S
I raste ako temperatura T raste za 8% / C (praktino 7% / C), odnosno
S
I poraste dva
puta za svakih 10 C.

Ako je struja diode konstanta, napon na direktno polarisanoj diodi opada sa porastom temperature.
Pri tom je temperaturni gradijent napona C mV
dT
dV
o
/ 2 . 2

za Si-materijal.

Napomena: Ranije su se dosta koristile germanijumske (Ge) diode. Njihova maksimalno
dozvoljena radna temperatura je oko 90C. Koeficijent eksponenta u izrazu (8) za struju =1.
Inverzna struja zasienja je od 1000 do 10000 puta vea od one koja se ima kod Si dioda, dakle
mnogo vea. Napon praga provoenja je kod Ge dioda je manji nego kod Si dioda ( njegova
vrednost je oko 0.2V).

Idealizovane statike karakteristike dioda
Pri analizi kola sa diodama uzimanje stvarne karakteristike
i njihovih matematikih izraza postaje komplikovano i u
jednostavnim sluajevima, pa se takva analiza obino
sprovodi grafiki.
U komplikovanijim sluajevima ni to nije izvodljivo pa se u
praksi koriste idealizovane karakteristike diode.
Idealizacija se sastoji u tome da se nelinearnost diode
aproksimira linearnim segmentima.
Idealizovane karakteristike dioda, (a)-referntni smerovi, (b)-model 1, (c)-model 2
) , 0 (
0
) , 0 (

=
+
D R D
D R D TO
D TO D
i V v
i V v V
i V v
) , 0 ( 0
) , 0 ( 0
=
+ =
D D
D D
v i
i v
model 1
model 2
Drugim reima ovo znai da kada idealna
dioda vodi ona ima na sebi pad napona 0V.
Kad je inverzno polarisana, inverzna struja
zasienja je jednaka 0A
Ovde se smatra da je pad napona na diodi u provodnom
smeru konstantan i nezavisan od struje. Obino se uzima
da je njegova vrednost oko 0.7V (male struje) do
1 V (pri veim strujama). Probojni inverzni napon se uzima
u obzir samo pri izboru diode a u analizama rada pretvaraa
se zanemaruje
IDEALIZOVANE KARAKTERISTIKE DIODE
Karakteristini parametri diode
U ovom odeljku su dati karakteristini podaci za energetske diode koji su dati u katalozima proizvoaa.
RSM
V
- Neponovljivi vrni inverzni napon (moe povremeno da se javi na diodi; ako se esto javlja
degradirae karakteristike diode; esto se u katalozima sree i oznaka
DSM
V
.
RRM
V
- Ponovljivi vrni inverzni napon (moe se uzastopno primenjivati bez oteenje diode; esto se u
katalozima sree i oznaka
DRM
V
.
R BR
V
) (
- Probojni napon pri inverznoj polarizaciji; dioda ulazi u proboj i moe biti unitena; normalno se
u eksploataciji energetske diode ova vrednost nikada ne postie.
FAV
I
- Nazivna srednja vrednost struje voenja se definie kao:
dt t i
T
I
T
F FAV
=

) (
1
0

Ova vrednost je ustvari granina vrednost srednje vrednosti struje za trajni pogon koja je doputena s
obzirom na elektrine i termike karakteristike diode. Ova jednaina vai za bilo koji talasni oblik struje.
Ne sme da se prekorai ni pri najpovoljnijim uslovima hlaenja. Alternativne oznake su
DAV TAV
I I ,
.
FRMS
I
- Nazivna efektivna vrednost struje voenja se definie kao: dt t i
T
I
T
F
RMS
=

) (
1
0
2

Ova vrednost je ustvari granina vrednost efektivne vrednosti struje kroz diodu za trajni pogon koja je
doputena s obzirom na elektrine i termike karakteristike diode. Ova jednaina vai za bilo koji talasni
oblik struje. Ne sme da se prekorai ni pri najpovoljnijim uslovima hlaenja.
SM
I
- Udarna struja u stanju voenja
Ova vrednost je ustvari maksimalna vrna vrednost jedne polovine sinusnog talasa udarne struje (pri
kratkom spoju) u trajanju od 10ms. Nakon povremenih strujnih udara do ove granine vrednosti, diode su
u stanju da podnesu odreeni zapreni napon.
t I
2
- Toplotni impuls diode

dt i A t I
T
D diode diode
= =

0
2 2
) (

Toplotni impuls je ustvari granina vrednost integrala kvadrata struje u
vremenu koji dioda mora da podnese a da ne bude unitena. Ova veliina
slui pri izboru odgovarajuih ultrabrzih osiguraa (tip R) za zatitu dioda od
oteenja usled prevelikih struja kratkih spojeva. Vrednost toplotnog impulsa
osiguraa za predvieni vremenski interval i korieni napon napajanja mora
biti ispod vrednosti toplotnog impulsa koga dioda moe da podnese. Obino
se ultrabrzi osigura bira tako da njegov toplotni impuls bude dva puta manji
od diodnog.

osig ultrabrzog diode
t I t I

) ( ) (
2 2


osig ultrabrzog diode
t I t I

= ) ( 2 ) (
2 2


TOPLOTNI IMPULS DIODE
PROBOJNE DIODE Zener diode
Karakteristika Zener diode i ekvivalentni model
Probojne diode su projektovane da normalno rade u probojnom reimu rada (III kvadrant volt-
amperske karakteristike). Po dostizanju probojnog napona, inverzno polarisana Zener dioda
poinje da provodi struju. Nagib karakteristike je relativno veliki (=5...10 za male Zener diode i
najmanji je za Zener diode napona oko 5V). Radna taka Zener diode mora biti unutar
hiperbole snage.
Prost stabilizator napona sa Zener diodom: Napon
Z o
V V = sve dok je Zener dioda
aktivna (
min Z Z
I I ). Struja optereenja je
L
o
L
R
V
I = , dok je struja uzeta iz
jednosmernog izvora
S
V , jednaka
s
z o
s
o s
s
R
V V
R
V V
I

=

= . Struja kroz Zener diodu se

moe prikazati kao:

L s z
I I I = odnosno,

L
z
s
z s
z
R
V
R
V V
I

=
Poto treba da bude ispunjen uslov
min z z
I I , moemo napisati uslov da bi
stabilizator napona radio:
L
z
z
s
z s
R
V
I
R
V V

min
TIPINA STABILIZACIJSKA
KARAKTERISTIKA
Zener diode BZX 97
Stabilizacioni efekat u inverznom smeru
Uz =1.8....200V
Ptot 60W
Radna temperatura do +125C
Do Uz =5.6V PTC
Iznad Uz =5.6V NTC
PRIMENA:
-stabilizacija (ogranienje DC napona)
-inverzno serijski spoj sa diodom
-TAZ (Transient Absorption Zener) za
zatitu od prenapona
BRZE DIODE
Ove diode se koriste kao zamajne diode u jednosmernim pretvaraima, kolima za
prenaponsku zatitu i sl. Glavna karakteristika im je da mogu veoma brzo da preu iz
provodnog u neprovodno stanje (kada se inverzno polariu).
Primer upotrebe: zamajna dioda kod opera sputaa napona
Prilikom uspostavljanja inverznog napona javlja
se naponski pik zbog naglog prekidanja struje.
Naponski pik je propraen i oscilacijama, koje
su posledica oscilatornog kola koje formiraju
rasipna induktivnost i kapacitet prostornog
tovara diode.
Ove oscilacije se mogu priguiti stavljanjem RC
lana paralelno diodi.
U diodi koja vodi nalazi se odreena koliina difuzionog naelektrisanja
D
Q
.

rafirana povrina ispod "strujnog repa" na slici ustvari predstavlja
povraeno naelektrisanje koje se oznaava sa
rr
Q
.

Brze diode se koriste u pretvarakim kolima sa frekvencijom prekidanja
Hz f 400
.
Na 50Hz nije bitno da li se koriste brze diode.

Na ovoj uestanosti ja vanije da pad napona u provodnom stanju na diodi
bude to manji.

Dok se dioda nalazi u stanju voenja, oko P-N spoja
se nalazi nagomilano dodatno naelektrisanje.
Ubrizgani nosioci naelektrisanja se ire u prostor
gde je njihova koncentracija manja.
Ovi nosioci predstavljaju u datom prostoru
manjinske nosioce (elektrone u P materijalu i
upljine u N materijalu).
Detaljna analiza ovog procesa dovodi do
jednostavne zavisnosti izmeu nagomilanog
difuzionog naelektrisanja oko P-N spoja i struje
kroz njega
D
Q
D
I
=
D D
I Q
Povraeno naelektrisanje
rr
Q
f
F
RM
rr
t
dt
di
I
t +

=
rr
rr
RM
t
Q
I
2

2
f RM
f
t I
Q
Za brze diode proizvoai daju grafike
zavisnosti :
) , , ( T
dt
di
I f Q
F
FM rr
=
) , , ( T
dt
di
I g t
F
FM rr
=
dt
di
Q
t t
t
F
rr
f f
rr

+ + =
2
4 2
2
Relacija koja povezuje
Disipirana energija u diodi u toku jednog
gaenja, usled procesa je data relacijom:
rr R R f
Q V V Q W = ) 4 . 0 .... 2 . 0 (
1
Ova veliina je veoma bitna u katalokim podacima brzih dioda. To je ustvari naelektrisanje koje
protekne kroz diodu u inverznom smeru dok se dioda gasi (prestaje da vodi), a za vreme trajanja
oporavka diode
rr
t

Tipovi brzih dioda prema talasnim oblicima struje oporavka
Dioda tipa snap-off je veoma brza dioda, ali
zbog oscilatornog zavretka procesa oporavka.
Ova dioda se manje koristi u pretvaraima.
Ultrabrza dioda se preporuuje za korienje u
visokofrekventnim pretvaraima.
Postoje otki diode koje umesto P-N spoja
imaju P-metal spoj. One u bre od najbrih
dioda (pod uslovom da su od Si), imaju male
probojne napone (50-100V) i mnogo velike
inverzne struje zasienja (2-10mA).
U poslednje vreme na tehnolokom tritu
poluprovodnika su se pojavile silicijum karbidne
(SiC) diode koje rade na viim probojnim
naponima.
Brze diode za male struje imaju obino vreme opravka
rr
t <0.2s, dok je ovo vreme za energetske
diode 2-4 s. Postoje i ultrabrze diode kod kojih je
rr
t <50ns. Pri projektovanju brzih dioda, obino je
iskustveno poznato da to je vreme
rr
t krae , onda je vrednost parametra
TO
V vea. Parametar
f
t je
vezan za proces inverzne polarizacije i rast kapacitivnosti prostornog tovara
T
C . Pored ovih
parametara je veoma bitan talasni oblik "strujnog repa". Mogui talasni oblici struje oporavka:
normalni, veoma brzi i ultrabrzi

Brze diode takoe brzo prelaze iz stanja blokiranja u stanje voenja.
Tipini talasni oblici koji se odnose na poetak voenja jedne brze diode
U neprovodnom stanju centralno podruje oko
P-N spoja je siromano nosiocima
naelektrisanja.
Kada se naponu izvora promeni polaritet,
potrebno je konano vreme da nosioci
naelektrisanja stignu iz visoko-dopiranih
podruja do centralnog i da ga preplave.
Zato je otpor diode u poetnim trenucima
znatan,a pad napona na diodi je vei od
stacionarnog
Vrna vrednost pada napona zavisi od brzine
porasta struje i njene konane vrednosti.
Ova dinamika pojava traje krae od vremena
oporavka diode. Pik napona moe biti i do 10-
20V a vreme trajanja manje od 1s (kod velikih
energetskih dioda).
Disipacija snage u brzim diodama
=
TOT
P
FAV
P +
RAV
P
Disipacija toplote u diodi tokom voenja struje se izraunava usrednjavanjem trenutne
vrednosti snage gubitaka u stanju voenja
D D F F F
i u i u p = =
F F d TO F
i i r V p + = ) (

+ = =

T
T
F d F TO
T
F FAV
dt i r dt i V
T
dt t p
T
P
0 0
2
0
1
) (
1
dt t i
T
I
T
F FAV
=

) (
1
0
dt t i
T
I
T
F
RMS
=

) (
1
0
2
2
FRMS d FAV TO FAV
I r I V P + =
Ukupna snaga disipacije u energetskoj diodi se moe predstaviti kao zbir disipacije snage u
provodnom stanju-
FAV
P
i disipacije snage u stanju inverzne polarizacije-
RAV
P

) (
R RO f R RAV
t I Q V f P + =
p R
t T t =
rr
F
rr
rr f
Q
dt
di
Q
Q Q

= ) 4 . 0 .... 2 . 0 (
) ( 2
2
2
ili
) (
2
2
2
dt
di
t
Q
Q Q
F
rr
rr
rr f

=
Da bi korektno odredili gubitke
FAV
P
, potrebno je poznavati
FAV
I
i
RMS
I
, a oni zavise
od talasnog oblika struje kroz diodu. Srednja vrednost snage disipacije u inverznom smeru
je data relacijom:


R
V
-vrna vrednost inverznog napona pri oporavku diode

f
Q
-povraeno naelektrisanje tokom vremena
f
t


RO
I
-inverzna struja curenja ( 0 , osim u sluaju otki dioda)

T f / 1 =
- uestanost primenjenog inverznog napona na diodi

T
-perioda rada

R
t
-vreme trajanja primenjenog inverznog napona
R
V
u toku periode rada

p
t
-vreme trajanja impulsa struje diode

Povraeno naelektrisanje je mogue izraunati iz relacija:
OTKIJEVE DIODE
TIPINA KARAKTERISTIKA VOENJA
Ekstremno brze diode koje imaju
veoma mali pad napona u stanju
voenja
Vreme prekidanja < 1ns
Pad napona VTO < 0.3V
Inverzni napon VRM 70V
Struja u direktnom smeru IF 70A
Inverzna struja zasienja IR<200nA
Temperaturni opseg: -65C...+125C
PRIMENA: ekstremno brze diodne sklopke,
u VF i mikrotalasnoj tehnici f>15GHz,
integrisani digitalni sklopovi, ispravljai u
SMPS (Switch Mode Power Supply)
TIRISTOR
analogija
A
K
K
G
Engl. SCR (Silicon Controlled Rectifier)
Volt-amperska karakteristika tiristora
Jedna tipina statika karakteristika tiristora je data na slici.
Inverzni deo karakteristike je slian diodi.
Kod direktne polarizacije struja tiristora zavisi od napona ali i od struje
upravljake elektrode (gejta).
Kako raste struja ubrizgana u gejt, tako pada probojni napon u direktnom
smeru.
Ako je impuls struje dovoljno veliki, tiristor e da veoma brzo prei u provodno
stanje (za vreme reda veliine nekoliko desetina mikro sekundi).
Volt-amperska karakteristika tiristora u stanju voenja
Kada tiristor pree u stanje
voenja, struja tiristora
praktino zavisi od spoljnjeg
kola (optereenja)
U tom sluaju njegova volt-
amperska karakteristika se
moe priblino predstaviti
pravom linijom (slino kao kod
energetske diode)
Ustvari tada se tiristor ponaa
slino diodi
U inverznom smeru struja
gejta samo neznatno
utie na porast inverzne
struje zasienja.
Za razliku od diode tiristor
ne vodi odmah sa
uspostavljanjem direktnog
napona izmeu anode i
katode, ve tek po
dovoenju upravljakog
impulsa na upravljaku
elektrodu-gejt.
Voenje traje sve dok se
na njemu ne pojavi
inverzni napon, pri emu
se pojavi kratkotrajna
inverzna struja i tiristor
prestaje da vodi (tiristor
se tada gasi).
Kako raste struja
ubrizgana u gejt, tako
pada probojni napon u
direktnom smeru.
Zavisnost probojnog napona tiristora od
upravljake struje
Da bi se tiristor ukljuio potrebno je da struja bude vea od takozvane struje prihvatanja
(latching current ) -
L
I . Veliina struje prihvatanja kree se od oko 150 mA (za tiristore reda
10A) do oko oko 1.5 A (za tiristore reda 1000 A). Pri smanjenju struje, u jednom trenutku tiristor
ponovo postaje neprovodan. Ova minimalna struja naziva se i struja dranja (holding current )-
H
I . Ispod ove struje tiristor se blokira (iskljuuje). Veliina struje dranja kree se od oko 80 mA
(za tiristore reda 10 A) do oko oko 0.5 A (za tiristore reda 1000 A). Struja
H
I je manja od struje
prihvatanja. Odnos struja prihvatanja i dranja je oko 2 do 3, tako da izmeu struja ukljuenja i
iskljuenja postoji izvestan histerezis.

Volt-amperska karakteristika gejta
Okidni impuls na gejtu mora imati
dovoljan napon i struju da bi se
tiristor ukljuio pri svim radnim
uslovima.
Volt-amperska karakteristika gejta
vrlo podsea na karakteristiku
direktno polarisane diode.
Karakteristike komande tiristora
odreenog tipa se meusobno
razlikuju (rasipaju) a zavise i od
temperature.
Za isti tip tiristora su mogua
znatna odstupanja, pa se u
karakteristikama proizvoaa daju
granine krive.
Izmeu graninih krivih se sigurno
nalazi volt- amperska karajkteristika
gejta.
Na slici su prikazane granine
karakteristike min i max unutar
kojih se praktino svi tiristori
odreenog tipa ukljuuju.
Koje granine krive jo postoje pored
graninih karakteristika min,max?
Granine krive kola gejta tiristora
Za isti tip tiristora su mogua znatna
odstupanja, pa se u
karakteristikama proizvoaa daju
granine krive.
Izmeu graninih krivih se sigurno
nalazi volt- amperska karakteristika
gejta.
Na slici su prikazane granine
karakteristike min i max unutar kojih
se praktino svi tiristori odreenog
tipa ukljuuju.
Propusne karakteristike se nalaze
izmeu graninih krivih .
Pored ovih ogranienja postoje i
ogranienja po temperaturi i
hiperboli graninih gubitaka.
Stvarni okidni impuls mora biti
unutar opsega odreenog ovim
ogranienjima.
Ogranienje snage disipacije geita
(hiperbola snage) ustvari znai, da
se ne sme uzeti ni previe jak
impuls koji bi mogao da razori spoj
gejta.
Mogua radna oblast gejta je
prikazana na slici
Stvarni okidni impuls mora biti u ovoj
oblasti!!!!
Na karakteristici gejta se uoavaju karakteristine veliine:


max
g
U -maksimalni dozvoljeni napon gejta

max
g
I - maksimalno dozvoljen struja gejta

min
g
U - minimalni napon gejta pri kome se tiristor sigurno prevodi u provodno stanje

min
g
I - minimalna struja gejta pri kojoj se tiristor prevodi u provodno stanje

MAX
g
P
-maksimalna dozvoljena disipacija gejta

Vrednosti
min
g
U
i
min
g
I
su jako temperaturno zavisne- to je tiristor hladniji, to je potreban jai impuls struje
u gejt da ga prevede u stanje voenja i obrnuto.
KARAKTERISTINE
VELIINE KOLA
GEJTA
Jedno JEDNOSTAVNO kolo za generisanje struje gejta je dato na slici.
Zatvaranjem prekidaa se generie impuls struje gejta. U kolu gejta se nalazi elektrini otpor
g
R
koji se podeava radna struja gejta. Ovo elektrino kolo je nelinearno i za njegovo reavanje
se koristi koncept radne prave.
Prekidako kolo
pobude gejta
g
g CC
g
R
V V
I

=
JEDNOSTAVNA POBUDA GEJTA
Radna prava u moguoj radnoj oblasti gejta
Napon napajanja
CC
V i
g
R biramo tako da radna prava prolazi kroz dozvoljenu radnu oblast
karakteristike gejta. Tipino napon
CC
V je u opsegu 15V...24V. Poloaj radne prave u odnosu na
moguu radnu oblast gejta je dat na slici
POLOAJ RADNE PRAVE U KOLU GEJTA
Struja gejta, obino je reda 50 mA za male tiristore, dok je za velike tiristora 300-
400mA.
Trajanje impulsa treba da bude nekoliko desetima mikrosekundi. Kod ukljuenja
omskog optereenja trajanje impulsa na gejtu je znatno krae nego u sluaju
induktivnog optereenja.
U sluaju induktivnog tereta (struja se sporo uspostavlja), impuls treba da traje sve
dok struja optereenja ne premai vrednost struje prihvatanja
L
I

Potrebno vreme trajanja upravljakog impulsa kod razliitih strmina
struje optereenja
Dinamike karakteristike tiristora
Dinamike karakteristike pretstavljaju vremena
karakteristina za ukljuenje (turn-on time) i iskljuenje
tiristora (turn-off time)
Karakteristina vremena su:
- vreme kanjenja ukljuenja (reda 1ms)
- vreme porasta struje (nekoliko ms)
- vreme ukljuenja
Tiristor u provodno stanje moe da prevede i brzi
porast napona izmeu anode i katode u direktnom
smeru.Ustvari kapacitet inverzno polarisanog
sentralnog P-N spoja moe da propusti struju ija je
jaina:


Karakteristini vremenski dijagrami
kod ukljuenja tiristora
z
t
p
t
on
t
dt
dU
C
AK
CB
Parazitna kapacitivna struja
koja moe ukljuiti tiristor
Zbog toga se tiristori dele i prema brzini porasta ovog napona. Tipine
vrednosti su u opsegu od 200 ... 1000 V/ s . Ovakvo ukljuenje je neeljeno
i porast napona dt dU
AK
/ donekle moe da se ublai dodavanjem R-C lana
paralelno tiristoru, kao to je prikazano na slici

BRZINA PORASTA NAPONA NA TIRISTORU
Sledea vana karakteristika kod ukljuenja
je i brzina porasta struje (di/dt). Impuls na
gejtu aktivira odreenu zonu na kristalu
tiristora. Ova zona se vremenom iri na celu
povrinu.

Potrebno je odreeno vreme da se provodna
zona proiri od kontakta gejta po celoj povrini
tiristora.
Ako je optereenje isto omsko ili kapacitivno,
struja pri ukljuenju veoma brzo raste i njena
gustina na aktiviranom delu povrine moe
biti previsoka tako da moe doi do razaranja
tog dela kristala i trajnog oteenja tiristora,
zbog lokalnog pregrevanja.
Tipine vrednosti brzine porasta struje su
oko 100 A/s
Na mestima gde je to kritino, na red sa
tiristorom dodaju se male induktivnosti koje su
najee nainjene od feritnih jezgara
BRZINA PORASTA STRUJE TIRISTORA
Iskljuenje tiristora
Najei nain iskljuivanja tiristora je
promena polariteta anodnog napona.
Pri tome treba saekati odreeno
vreme koj se u strunoj praksi naziva
"vreme odmaranja", a obeleava se sa
Ustvari to je vreme koje je potrebno da se
rekombinuju naelektrisanja u okolini
centralnog P-N spoja tiristora, koji je bio u
stanju voenja. Ovo vreme se rauna od
trenutka prolaska struje tiristora kroz nulu, do
trenutka kada moe ponovo da primi
direktan napon, koji je porastao dozvoljenom
brzinom porasta
Kod brzih tiristora koji se koriste u
invertorima i operima deklarie se gornja
granina vrednost za i ona iznosi od
20s....60s.
Kod sporih tiristora koji se koriste u
ispravljaima, za se daje tipina vrednost i
obino iznosi 100s....300s.
q
t
dt dU
AK
/
Kao i kod diode, i ovde se pojavljuje inverzna
struja i vreme oporavljanja .
Meutim tiristor nije spreman odmah da prihvati i puni
inverzni napon.
Da bi mogao da ga prihvati potrebno je da proe
vreme ija je minimalna vrednost oznaena
(gate recovery time).
Zbir ova dva vremena pretstavlja vreme iskljuenja.
Prema veliini ovog vremena tiristori se dele na
spore i brze. Vreme iskljuenja kod sporih tiristora
ide i do 200s. Ovi tiristori se mogu primenjivati samo
na mrenim frekvencijama.
Kod brzih tiristora ovo vreme je reda 10s tako da
se mogu primenjivati do frekvencija reda kHz.
rr
t
gr
t
q
t
Pretpostavke i pojednostavljenja tiristora u analizi
energetskih pretvaraa
U analizama rada pretvaraa tiristor e biti posmatran kao bistabilni
prekidaki elemenat koji moe biti u stanju ukljuenosti ili iskljuenosti.
Dalje e biti uvedene pretpostavke da su struja prihvatanja , struja
dranja , inverzna struja i napon u provodnom stanju jednaki nuli.
I kod dinamikih karakteristika e se smatrati da su vremena ukljuenja
i iskljuenja jednaka nuli osim u sluajevima gde je to drugaije reeno.
Granine vrednosti napona i struja dananjih tiristora su reda 5000 V i
5000 A. Sa redno-paralelnim vezama, primenljivost se proiruje na jo
vee vrednosti tako da se sa njima postiu i najvee snage pretvaraa.
Ovi pretvarai se koriste u visokonaponskim DC transmisijama.
L
I
H
I
UPRAVLJAKA KOLA ZA TIRISTORE
-Upravljaka kola (pobudna kola) koja se popularno
nazivaju i DRAJVERI (od engl. rei driver)
-Ponekada se nazivaju i UPALJAI
-FIRING (paljenje)
-FIRING CIRCUIT
-Test kola ( za testiranje ispravnosti tiristora)
-Pobudna kola bez galvanske izolacije
-Pobudna kola sa galvanskom izolacijom
-Pobudna kola sa optikom izolacijom ( za ekstremno
visoke napone)
-Galvanska izolacija?
TEST KOLA
S1 i S2 su tasteri
Pritiskom na S1 kratkotrajno
i otputanjem dovodimo
SCR u stanje voenja
SIJALICA SVETLI!!!
KOLIKO DUGO?
TA SE DEAVA
KRATKOTRAJNIM PRITISKOM
NA S2?
U ovom sluaju se T1 ukljuuje
kratkorajnim pritiskom na S1.
Tada e sijalica da svetli!!!
I to dovoljno dugo ako se nita ne
promeni u kolu. Tiristor se nee
nikada iskljuiti, osim ako ne
ostvarimo iskljuenje S2, kada
sijalica prestaje da svetli!!!
Tiristor SCR
TEST TIRISTORA NA JEDNOSMERNOM NAPONU
CROWBAR TIRISTORSKA PRENAPONSKA ZATITA
Jedna od praktinih primena tiristora u DC kolima je tzv. crowbar elemenat za
prenaponsku zatitu. CROWBAR kolo se sastoji od tiristora paraleno
postavljenog izlaznim krajevima DC izvora napajanja. Tiristor kratko spaja izlaz
napajanja kada doe do prenapona na optereenju, tako da na taj nain dovodi do
pregorevanja osiguraa koji je izloen tom kratkom spoju. Na ovaj nain je
spreeno unitenje i tiristora i izvora.
JEDNOSTAVNO POBUDNO KOLO BEZ GALVANSKE IZOLACIJE I SA
JEDNOM DIODOM U KOLU GEJTA
Kada prag napona u taki A postane vei od 1-1.5V tada provde dioda i preko nje
se ukljui tiristor.
Zato 1-1.5V?
G
K
NIVO PRAGA OKIDANJA TIRISTORA MOE SE PODII AKO SE U KOLO
GEJTA UBACI FIKSNA OTPORNOST R
KAKO POSTII PROMENLJIV PRAG OKIDANJA ?
JEDNOSTAVNO POBUDNO KOLO TIRISTORA (SCR) BEZ GALVANSKE I
ZOLACIJE SA PROMENLJIVIM PRAGOM OKIDANJA
OPT-optereenje obino
nisko omsko
-Katoda SCR na masi i to je
olakavajua okolnost za
pobudu SCR
Rp- promenljivi otpornik
Rp
Rp >> Ropt
Trenutak u poluperiodi (fazno kanjenje za ugao ) kada se pali SCR je odreen
vrednou otpora Rp, otpornosti optereenja Ropt ali i internom otpornou GK tiristora.
Tiristor se gasi prolaskom mrenog napona kroz nulu, obzirom da je optereenje omsko, pa je
i struja tiristora jednaka nuli.
Pobudno kolo tiristora
sa RC kanjenjem
-Kolo je takoe bez
galvanske izolacije
-Koristi se vrlo esto u
kontinualnoj regulaciji
osvetljenja tzv. DIMERI
(priguivai) osvetljenja.
NE MOGU GA POJAATI!!!!
Kondenzator obezbeuje integraciono
dejstvo odnosno usporava porast napona
ukljuenjem S1.
Kada e doi do paljenja SCR?
Dioda obezbeuje paljenje tiristora samo u pozitivnoj poluperiodi
Kada napon u taki A postane vei od 1.2V dolazi do paljenja SCR. Zato?
Fazno pomeranje
Upravljakog napona
(napon na C)
Odreivanje trenutka
Okidanja.
Uloga promenljivog
otpornika R
R
R
U ovom sluaju imamo
regulaciju pozitivne
poluperiode!!!
Kako sa jednim tiristorom postii regulaciju
obe poluperiode?
AC napon (naizmenini)
- (+) +(-)
Vano je shvatiti da je
napon na kondenzatoru C1
(inae on zajedno sa R1 on
odreuje trenutak okidanja
tj.paljenja tiristora SCR)
uvek istog polariteta!!!
POBUDNO KOLO SCR SA GALVANSKOM IZOLACIJOM PREKO
OPTOKAPLERA
Uoiti galvansku izolaciju dve mase DIGITALNE i ENERGETSKE
Koja od ove dve mase je masa izvora+V?
uPLC
uP
uC
Pobudna kola sa galvanskom
izolacijom (impulsni transformator)
Pobudno kolo za tiristor (SCR) sa galvanskom izolacijom
-Tranzistor T1 ima prekidaku ulogu
-Diode D2 i D3 (Zener dioda) obezbeuju brzi
oporavak (demagnetizaciju) transformatorskog
feritnog jezgra
-R2 i C1 poboljavaju otpornost pobudnog kola gejta
na um i spreavaju neeljeno okidanje tiristora
-Otpornost R1 ograniava struju gejta
-Dioda D1 onemoguava struju u gejt, tokom
demagnetizacije
Impulsni
transformator
sa feritnim
jezgrom
POBUDNO KOLO SA GALVANSKOM IZOLACIJOM SA IMPULSNIM
TRANSFORMATOROM
pobuda tiristora
tiristor ukljuen
pobuda tiristora
tiristor iskljuen
Preko R3 - C2 kola se dobija snani pobudni impuls: visoki okidni pik koji
obezbeuje optimalno ukljuenje tiristora.
Ovaj pik je dobijen opadanjem pobudne struje i ovim je obezbeene niska
disipacija snage u pobudnom kolu.
KAKO DOBITI OTRIJE POBUDNE IMPULSE STRUJE !!!!
MODEL IMPULSNOG TRANSFORMATORA
prebaaj
vreme
porasta
Ts
vreme
opadanja
trajanje
impulsa
trajanje
oporavka
udt
n - prenosni odnos transformatora
udt - fluks u jezgru tj. dozvoljeni Vs
Ts - vreme porasta
Ip - vrna vrednost pobudne struje
Lp -induktivnost primara
Cp -sprena kapacitivnost izmeu
primara i sekundara
Rp,Rs- otpornosti primara i sekundara
UJT- Uni Junction Transistor
Relaksacioni oscilatori sa UJT za pobudu tiristora
PRORAUN RELAKSACIONOG OSCILATORA
GTO- tiristori
Veliki nedostatak tiristora je to ne moe da se iskljui u bilo kom trenutku. Da bi
se iskljuio, potrebno je da se na njegove krajeve (A i K) dovede inverzni napon
u vremenu duem od toff
U protivnom on nastavlja da provodi sve dok je direktno polarisan. Ovaj
nedostatak je inicirao razvoj nove klase tiristora koji se mogu iskljuiti inverznim
strujnim impulsom na gejtu, takozvani GTO (Gate Turn Off) tiristor.
Razvoj ovih tiristora jo nije dostigao eljene efekte i danas se postiglo da je
jaina inverzne struje na gejtu reda oko 20 ... 30% od izlazne struje, to je jo
uvek jako velika vrednost. Meutim zbog niskog napona na gejtu, snaga ovog
impulsa je relativno mala.
Sa mogunou ukljuenja i iskljuenja preko upravljake elektrode (gejta),
GTO spada u grupu potpuno upravljivih prekidakih elemenata.
U tom pogledu, GTO je najsnaniji prekidaki upravljivi element.
Prema maksimalnom naponu i struji, GTO malo zaostaje za tiristorom, ali
napredak tehnologije stalno poveava njegove mogunosti.
U ovom trenutku se stiglo do oko 4000 V i 3000 A, dok su granine vrednosti
kod tiristora vee za oko 30 %. U provodnom stanju GTO ima pad napona 2.5 ...
3.5V, a samim tim i vee gubitke od klasinog tiristora, pri istoj struji.
U pogledu brzine ukljuenja, GTO je sporiji od klasinog tiristora i njegovo
vreme ukljuenja je reda 10 ms a struja ukljuenja skoro deset puta vea (oko 1
A za GTO nominalne struje 300 A).
Engl. Gate Turn-Off tiristor koji se iskljuuje preko gejta
GTO prekida; (a)-upravljako kolo,
(b)-karakteristini talsani oblici pri iskljuenju
Na slici (a) je prikazano je upravljako kolo za GTO. Preporuuje se da na gejtu u iskljuenom stanju
postoji stalni negativni napon. Time se poveava imunitet prema nekontrolisanom ukljuenju zbog naglih
promena napona, smetnji iz mree i slino. U ukljuenom stanju ovaj napon nema dovoljnu snagu da
iskljui tiristor. Iskljuenje se postie pranjenjem kondenzatora preko primara transformatora.
Prenosnim odnosom transformatora obezbeuje se dovoljna jaina struje gejta za gaenje tiristora.
Na slici (b) su prikazani su tipini oblici napona , anodne struje i struje gejta , pri iskljuenju. Kao potpuno
upravljiv prekidaki element, GTO nalazi primenu kod opera velikih snaga, invertora, itd. Sa daljim
razvojem tehnologije i poboljanjem karakteristika GTO e nalaziti sve iru primenu kod pretaraa
najveih snaga.
UPRAVLJAKO KOLO za GTO
TIRISTORSKE DIODE?
TIRISTORSKA ETVOROSLOJNA DIODA
Nakon prekoraenja preklopnog
napona U(Bo) u propusnom smeru
ponaa se kao ispravljaka dioda.
Ova komponenta u sutini predstavlja
naponski zavisnu sklopku
PRIMENA: okidni tiristorski sklopovi,
elemenat vremenskih sklopova
Napon preklapanja: 20...200V
Struje voenja IF: do 30A
Struja dranja IH: 15...50mA
DVOSMERNA TIRISTORSKA DIODA
SPOJ DVE ANTIPARALELNO SPOJENE ETVOROSLOJNE DIODE
PRIMENA: okidna kola trijaka, napon preklapanja U(Bo) do 10V, struja dranja
Ispod 5mA, propusna struja oko 200mA
DIJAK
Dijak; (a)-strujno kolo, (b)-strujno naponska karakteristika
Dijak je petoslojna poluprovodnika komponenta sa izvedene dve elektrode (A1 i
A2). Naponsko strujna karakteristika mu je takva da praktino ne provodi struju do
probojnog napona (oko 30 V). Probojni napon je problino jednak za oba polariteta
napona. Prestanak voenja struje nastaje kad ona padne ispod struje dranja
H
I
Dijak je element male snage i koristi se uglavnom u upravljakim kolima za dobijanje
sinhronizacionih okidnih impulsa. Sa njim se, na primer, veoma jednostavno dobijaju
okidni impulsi za faznu regulaciju napona sa trijakom.
Engl. DIAC (DIode for AC)
U
PREKIDAKA KARAKTERISTIKA
DIAC-a
TRIJAK
analogija
Engl. TRIAC (TRIode for AC)
Trijak; (a)-strujno kolo, (b)-strujno naponska karakteristika
Trijak je petoslojna poluprovodnika komponenta sa izvedene tri elektrode (A1, A2 i G).
Naponsko strujna karakteristika mu je donekle slina onoj kod tiristora. Za razliku od njega
trijak ima simetrinu karakteristiku za oba polariteta napona. Po svojoj funkciji trijak je
ekvivalentan antiparalelnoj sprezi dva tiristora, tako da svakim od njih moe da se upravlja u
svojoj poluperiodi.
STRUJNO-NAPONSKA KARAKTERISTIKA TRIJAKA
PRIMENA TRIJAKA
Trijak se primenjuje za regulaciju naizmeninog napona.
Tipine primene su mu regulacija snage grejaa,
regulacija jaine svetla kod sijalica sa uarenim vlaknom,
regulacija brzine obrtanja univerzalnog motora itd.
Pri radu u kolu sa naizmeninim naponom, pri prolasku
struje kroz nulu, trijak se gasi ali napon odmah menja
polaritet, tako da su uslovi za oporavak znatno nepovoljniji
nego kod tiristora. Ovo je naroiti izraeno kod induktivnih
optereenja.
Zato se trijak ne moe primeniti na viim frekvencijama.
Obino se primenjuje samo na mrenoj frekvenciji.
Najee se sree za struje do nekoliko desetina ampera,
ali postoje i jedinice od vie stotina ampera.
UKLJUENJE TRIJAKA
Ukljuenje trijaka u obe
poluperiode moe se vriti
strujnim impulsima istog ili
razliitog polaritera.

Proizvoai daju vrednosti
minimalne struje gejta za
sve etiri mogue
kombinacije polariteta
napona na prikljucima
(A1 i A2) i smera struje
gejta .
Mogue kombinacije
ukljuenja trijaka su dati
na slici
UKLJUENJE TRIJAKA (kolo sa optikom galvanskom izolacijom)
TRIAC kao sklopka
-aplikacije u PLC kontroli
-uP kontrola
DIMER ZA OSVETLJENJE, REGULATOR JEDNOFAZNOG UNIVERZALNOG
MOTORA,.....
DIMER za sijalicu nieg
napona 6V, AC
-mora se koristiti mreni trafo
-pobuda se ostvaruje
relaksacionim
oscilatorom sa UJT
-galvanska izolacija celog
sklopa od mree 220V, 50Hz
-promena faznog ugla se
ostvaruje sa R1
Za mrenu apikaciju, bez
galavnske izolacije se koristi
kolo sa DIAC-om i RC lanom
-Podeavanje faznog ugla (u
+ i poluperiodi se ostvaruje
promenljivim otpornikom
(potenciometrom) R
VI
V
V
V
V
V
FAZNO UPRAVLJANJE SA TRIJAKOM: Okidno kolo s dvosmernim
regenerativnim prekidaem
Talasni oblici napona na ulazu V
I
, optereenju V
o
i kondenzatoru V
1
.
Faznim upravljanjem ukljuuje se napon na optereenju pri odreenim faznim uglovima.
Tok snage se moe podesiti izmeu 0-100%. Potroai iznad izvesnih graninih snaga
smeju biti u pogonu samo uz posebnu dozvolu, jer fazno upravljanje proizvodi povratna
dejstva na mreu reaktivna snaga
UPRAVLJANJE JEDNOFAZNIM UNIVERZALNIM MOTOROM (ventilatori,
builice, brusilice, vibracioni motori...), mogu i standardni jednofazni
Mana je to se ovim
regulatorima ne mogu
pogoniti motori koji moraju
imati velike polazne momente
AC motor je preteno induktivno
optereenje
Podeavanje faznog ugla se
ostvaruje potenciometrom R1
NULTA SKLOPKA
Ukljuuje optereenje kod prolaska napona kroz nulu
Upravljanje optokaplerom
Elektronski poluprovodni releji
Prednosti:
-galvansko odvajanje
upravljakog kola i
optereenja
-ukljuivanje bez
odskakivanja
-dug vek upotrebe
-neznatne radio
smetnje
-velika brzina
ukljuivanja
PRIMER:
Elektronski relej za
AC struje 1-40A
Upravljaki napon
3-30V DC
UPRAVLJANJE PAKETOM OSCILACIJA
Nulte sklopke koje ukljuuju optereenje nakon podeenog broja perioda naizmeninog napona deluju kao
da su upravljane paketom oscilacija, odnosno kao puno-talasno upravljane.Srednja primljena snaga
optereenja moe iznositi 0-100%.
PREDNOSTI:
-nema oscilacija u mrei jer je struja
sinusoidna
-nema upravljake reaktivne snage jer je
faktor snage jednak 1
NEDOSTACI:
-nije prikladno za rasvetu zbog treperenja
-nije prikladno za pogone zbog trzanja
PRIMENA: regulacija grejanja I
temperature
(pei za topljenje, suionice, maine za
arenje ice i odlivaka, maine za obradu
plastike)
T=1/f
Ts=tE +tP
P=(tE/Ts)Pmax
Pmax=U/R
Oktobar 2013