Naela upravnog prava

1) Zakonitost
2) O ovlaenjima uprave
3) O kontroli I odgovornosti uprave
4) O odnosu uprave I ljudskih prava
5) Javnost rada uprave
1. Naelo zakonitosti (legaliteta)
uprave
U policijskoj dravi jedino su graani bili
vezani zakonom a ne i organi dravne
vlasti

Pravna drava- uprava se organizuje, radi
i odgovara na osnovu zakona. Dakle,
zakonitost uprave je osnovni princip
shvatanja o pravnoj dravi!
Pojam zakonitosti
Potinjenost i vezanost uprave pravom
i zakonom, odnosno tenja da se sva
pitanja organizacije i rada uprave urede
zakonom

Ustavnost i zakonitost
Sadraj zakonitosti - odlike
1. Zakonsko ureivanje nadlenosti uprave moe se urediti i
menjati iskljuivo zakonom i ni jednim drugim niim pravnim aktom.
Nadlenost obuhvata istovremeno i pravo i dunost postupanja.

2. Zakonske garantije procesnog poloaja graana i drugih
stranaka u postupku pred upravom:
Postupak odreen zakonom
Jednaka zastita prava stranaka
Pravo na odbranu
Pravo na albu i drugo pravno sredstvo protiv donetog akta.

3. Zakonska forma i sadrina upravnog akta
4. Sudska kontrola zakonitosti upravnih akata
5. Odgovornost drave za nezakonit I nepravilan rad uprave
Naelo zakonitosti i diskreciona ocena
Diskreciona ocena = zakonsko ovlaenje upravnog
organa na izbor izmeu nekoliko zakonski predvienih
mogunosti prilikom odluivanja u okvirima svojih
nadlenosti. Dakle, radi se o nepotpunoj ili deliminoj
vezanosti zakonom

Moe, ima pravo i sl.

Upravni organi u svom delanju mogu biti potpuno vezani
zakonom ili delimino (diskreciona ocena)

Upravne oblasti u kojima se diskreciono odluivanje
najcesce primenjuje su: unutranji poslovi (policija najvise
raspolae ovim pravom), odbrana I spoljni poslovi


Sloboda postupanja u smislu diskrecione ocene
ograniena je i definisanjem pojmova ta ona nikako ne
moe biti (ovako donet akt je NEZAKONIT / NITAV):

nezakonito postupanje

prekoraenje ovlaenja

zloupotreba ovlaenja

NECELISHODAN upravni akt = nije donet u cilju
ostvarenja, pre svega, javnih interesa
Naelo zakonitosti i princip srazmernosti
Verhaltnismaessigkeit = dravne vlasti mogu da
ogranie slobode i prava graana samo u tolikoj meri
koliko je neophodno da bi se u javnom interesu postigao
cilj konkretne mere.

Koriguje krutost zakona i prua legitimitet postupcima
uprave i organa javne vlasti.

Aktivnosti, postupci i mere koje upravni organi
preduzimaju prilikom nametanja obaveza graanima,
moraju biti u srazmeri sa javnim ciljevima koji se
poduzimanjem pomenutih aktivnosti zele ostvariti. Dakle,
nametnute obaveze ne smeju oigledno da prelaze
koristi od ostvarenja cilja.
Tipine povrede naela zakonitosti i sankcije
NEZAKONIT AKT- neprimenjivanje ili pogrena primena zakona u
vezi sa pravilima o ovlaenjima, nadlenostima uprave, nainu
njenog rada, sadrinom i oblikom upravnog akta.

NECELISHODAN AKT- Nepravilna primena diskrecione ocene I
povrede principa srazmernosti.

BITNE I NEBITNE povrede zakona

Vrste sankcija POLITIKE (odgovornost organa uprave) i
PRAVNE (prema slubenom licu, prema upr. aktu - ponitaj,
ruljivost, oglaavanje nevaeim i naknada tete)


2. Naelo o ovlaenjima uprave
Uspostavljena ustavom i zakonom, ograniena ljudskim i manjinskim
pravima, jednakou svih pred zakonom i drugim principima proklamovanim
u ustavu

Posebna zatita slubenih lica uprave:

krivino-pravna (k.d protiv slubenih lica)

zatita od privatnih tubi pojedinaca i pravnih lica
za tete prouzrokovane grekom u vrenju slubene dunosti

pravo na na naknadu tete koja im je priinjena na radu ili u vezi sa radom

pravo na zatitu od pretnji

Ovlaenje za jednostrano donoenje i
izvrenje odluka
U zakonom propisanim sluajevima, uprava moe
samoinicijativno da:

Pokrene postupak za donoenje odluke, jednostrano
odlui u postupku i donese izvrnu odluku

Jednostrano zasniva, menja ili ukida neke
upravnopravne odnose i to bez saglasnosi stranke kao
druge strane uesnice tog odnosa

Prinudno izvrava odluke o novanim i nenovanim
obavezama

3. Naelo o kontroli i odgovornostima uprave
Efikasan sistem kontrole je jedan od najvanijih preduslova
postojanja i ouvanja demokratije

Kontrola je njjai oblik nadzora, jer osim same provere
podrazumeva i izricanja (negativne) ocene. Nadzorni organ moe
da iskoristi i pravo na intervenciju

Prethodna / naknadna (sa aspekta vremena)
Formalna / neformalna (sa aspekta prvane regulisanosti odnosa
subjekata)
Unutranja / spoljna
Politika / pravna
Redovna / povremena...



4. Naelo o odnosu uprave i ljudskih prava
Upravni organi u delokrugu svoje nadlenosti vre zatitu ljudskih
prava, ali tokom rada su prinueni da esto u ova prava i zadiru










U cilju zatite LJ.P., rad uprave mora biti podvrgnut strogom reimu
zakonskih propisa i mera, brojnim ogranienjima, efikasnom sistemu
kontrole i procedure utvrivanja odgovornosti za njihovo krenje


Servis graana
Uprava je servis svih graana i kao takav mora
uzimati u obzir njihove pojedinane interese -
zastupljenost svih segmenata drutva unutar
sastava organa uprave: jednako predstavljanje
oba pola, kao pripadnika razliitih socijalnih,
etikih I manjinskih grupa


Zadiranje uprave u ljudska prava
Mogunost primene zakonite prinude i
ogranienja ljudskih prava (slobode
kretanja, okupljanja i sl.), koja da bi bila u
skladu sa generalnim naelom zatite
ljudskih prava, moraju biti primerena i
opravdana, a nikako arbitrarna ili
proizvoljna

5. Naelo javnosti rada uprave
Rad uprave mora biti javan i
transparentan.

Javnost mora imati pravo na slobodan
pristup podacima koji se nalaze u
posedu dravnih organa.