1. Neutralan stepen interakcije izmeu preduzea i okruenja.

Oprezna i fleksibilna preduzea ponaaju se kao kameleon,ograniavajui se samo na pasivne adaptacije

promenama u okruenju.Ovakav nain poslovanja dovodi do dugoronog opstanka preduzea ali na
kraju i do njegove stagnacije.
2. Autonomni razvoj.
Autonomni razvoj se ostvaruje onda kad preduzee ne reaguje samo na promene okruenja, nego i samo
izaziva ove promene tj.samo stvara svoje mogunosti prodaje.To se dogaa uvek kada preduzee uvodi
inovaciju u svoje poslovanje.
3. Kvalitativni rast.
Kvalitatini rast postoji, na primer, kada preduzece stalno poboljsava nivo kvaliteta svojih proizvoda i
usluga, kada njegovi zaposleni postaju kvalifikovaniji i u stanju da resavaju vrlo slozene probleme, kada
tokovi u preduzecu postizu vecu efikasnost, itd.
4. Pri planiranju proizvodnog programa za svako podruje proizvoda dolaze u obzir tri pravca razvoja.
Koja?
Razvoj svakog preduzeca i organizacije moze se okarakterisati putem sledecih obelezaja
vremenski tok individualnog razvoja (teorijski moze uslediti kontinualno ili
diskontinualno.
stvarni tok razvoja preduzeca i organizacije - klasifikuje razvoj bilo kao konvergentan sa
okruzenjem ili divergentan a sa okruzenjem
rocnost pravca razvoja
5. Novi kanali distribucije.
Novi kanali distribucije centralan zamisao ove strategije sastoji se u tome da se pronau novi kanali
prodaje.(6. predavanje, valjda to treba, neka proveri ko hoe)
6. etiri faze ivotnog ciklusa proizvoda.
To su: faza uvoenja, faza rasta, faza zrelosti i faza opadanja.
1. U fazi uvoenja tritu se nudi proizvod u maloj koliini sa funkcionalnim karakteristika koje
odgovaraju zahtevima potroaa, koji su, naime, spremni da prihvate proizvod.
2. U fazi rasta dolazi do irenja prodaje proizvoda, sa ogranienim brojem varijanti.
3. U fazi zrelosti proizvoda dostie se maksimalan obim prodaje i njegova standardizacija.
4. Posle faze zrelosti proizvod ulazi u fazu postepenog opadanja, iz razliitih razloga, a pre svega
zbog pojave proizvoda, od stane konkurenata, sa boljim funkcionalnim i estetskim
karakteristikama, sa razliitim varijatetima kvaliteta, niim cenama i kvalitetnijim postprodajnim
uslugama
7. Osnovni pokazatelji tehnologinosti.
Osnovni pokazatelji tehnologinosti: podobnost izrade (vreme), podobnost ugradnje (vreme montae),
nivo (stepen) tehnoloke sloenosti (izraen kroz normativ vremena), teina i struktura proizvoda,
raspodela karakteristinih delova i normativ materijala.

8. Zakon opadajuih prinosa.
Zakon opadajuih prinosa je kratkoroni zakon koji polazi od hipoteze da e autput rasti po opadajuoj
stopi kada se dodaju sukcesivne jedinice varijabilnog faktora inputa ostalim inputima koji ostaju fiksni po
broju i koliini.
9. Generalni nedostaci malih preduzea.
Mala preduzea su posebno ranjiva u situaciji sledeih obeleja :
Kapitalno intezivna tehnologija sa niskim obrtom kapitala (skupe maine a mali obrt kapitala),
Rapidno menjajua tehnologija na tritu koje doivljava ekspanziju i zahteva velika ulaganja,
Neizvesnost u proizvodima i tritima, mala firma je vezana za uske aktivnosti,
Preterana zavisnost od malog broja velikih kupaca, sluaj u automobilskoj industriji kod isporuka
delova,
Kontinuitet rukovodjenja koji zavisi od zdravlja ili starosti vlasnika.
10. Tradicionalna preduzea.
U tu kategoriju spadaju tradicionalno zanatstvo,trgovina,ugostiteljstvo i graevinarstvo. Najvei broj
firmi pripada ovoj grupi. Svoju delatnost zasnivaju na proizvodnji i pruanju usluga za lokalne potrebe.
Zapoljavaju mali broj radnika, nisu inovativna i nemaju brz rast i razvoj.
11. Preduzea kooperanti
Gigantske kompanije sve ee i u sve veem obimu postaju monteri finalnog proizvoda, ije montane
linije hrane kooperanti sa svojim sklopovima i podsklopovima.


12. Preduzea savremenog tipa.
To su jo i visoko inovativna preduzea. Preduzea koja poseduju visoke tehnologije ( kompjuterska
obrada podataka, komunikacije, razne grane elektronike, industrijske automatizacije i dr.). Najvei
znaaj savremenih firmi je u stvaranju novih radnih mesta i omoguavanju zaposlenosti. Visoko
inovativna preduzea su znaajna i zbog visokog stepena inovativnosti privrede.
13. Zadatak planiranja proizvoda.
Zadatak planiranja proizvoda je da se odstrani ve uoene slabosti proizvoda i/ili da putem koncepcije
proizvoda sadanje ili sledee generacije ostvari odluujui impuls za stimulaciju prodaje i dobiti.Oni se
mogu ostvariti tek u srednjem roku,poto njihovo realizovanje zahteva od 2-5 godina,uz zadranje
postojee tehnologije proizvodnje.Planiranje tehnologije vodi rauna o pritiscima na inovacije sledee
generacije.
14. Kombinacija proizvoda.
Kombinacija proizvoda je skup svih proizvoda i specifinih verzija proizvoda koje odreeni prodavac
stavlja kupcu na raspolaganje. Mali broj firmi nudi na prodaju samo jedan proizvod. Meu onima koji to
rade, skoro ni jedna ne nudi proizvod samo u jednoj veliini, boji i obliku.esto postoji mnogo razliitih
verzija ili modela istog proizvoda ;esto postoje razliite verzije isto modela.
15. Optimalni proizvodni program.
Optimalni proizvodni program je onaj koji, povezan sa marketing naporima preduzeca i postojecim
okruzenjem, donosi najveci moguci stepen ostvarenja cilja.Njegov koncept je lako definisati; nije ga
tesko shvatiti, ali je skoro nemoguce za operacionalizaciju.
16. ta znai sinergija izmeu dva proizvoda i koje su njene forme?
Sinergija izmedju dva proizvoda znaci da njihovo vezivanje u jedan proizvodni program donosi ustedu u
troskovima ili prednosti u prodaji.Po pravilu sinergija je od presudnog znacaja za politiku proizvodnog
programa. Sinergija moze imati vise formi: sinergija proizvodnje, sinergija upravljanja, sinergija
marketinga, finansiska sinergija, sinergija istrazivanja i razvoja.
17. Diferencijacija proizvoda.
Znai da se u okviru jedne linije proizvoda uvode novi, dodajni proizvodi koji su varijacije postojeih
proizvoda. Tako, broj linija ostaje isti, dok se broj varijacija unutar jedne ili vie linija proizvoda poveava.
Politika diferenciranja je alternativna forma proirivanja programa.Najjednostavnija forma diferenciranja
proizvoda je stvaranje varijacija, uz iju pomo se moe ostvaritistvarna (fizika), vremenska, prostorna
ili lina preferencija na tritu. Predmeti oblikovanja difereciranja proizvoda pritom pojedinano mogu
biti:oblik; veliina i materijal; sastav i boja; markiranje; pakovanje; i kvalitet.

18. Diverzifikacija
Ovde se prvenstveno radi o proirivanju proizvodnog programa, uvodjenjem drugaijih proizvoda u
odnosu na dosadanju ponudu. Diverzifikacija je oblik politike rasta. Moe se praviti razlika izmedju
horizontalne i vertikalne diverzifikacije.
19. Horizontalna diverzifikacija.
Kod horizontalne diverzifikacije preduzee proiruje svoje aktivnosti na oblasti koje se nalaze na istom
stupnju privredne aktivnosti. S jedne strane moe se govoriti o proirenjima programa koja stoje u tesnoj
vezi sa postojeom delatnosti- medialna diverzifikacija. S druge strane, sreu se forme horizontalne
diverzifikacije koje nemaju nikakve stvarne veze sa dosadanjom granom delatnosti. Ova forma
diverzifikacije se ponekad oznaava kao lateralna diverzifikacija.
20. Vertikalna diverzifikacija.
Kod vertikalne diverzifikacije, posmatrano iz ugla postojeeg programa, radi se o preuzimanju proizvoda
prethodne ili naredne faze, pa se otuda moe govoriti o vertikalnoj diverzifikaciji unazad ili unapred.
21. Stepen integracije.
Stepen integracije odredjuje proporcija od ukupnog obima (od strane komponente ili usluge) koji jedna
firma kupuje ili prodaje od drugih preduzeca njenih sestara. Potpuno integrisani firma prenosi 95% ili
vise od svojih potreba za odredjenim resursima u kuci
22. Strategije vertikalne integracije.
Postoji nekoliko strategija vertikalne integracije :
1) Neintegracija
2) kvazi-integracija
3) delimicna integracija
4) puna integracija
23. 5 osnovnih uzroka zastarevanja proizvoda.
Postoji 5 osnovnih uzroka zastarevanja proizvoda: 1) tehnicki, 2) ekonomski, 3) politicki (legalni),
4) socijalni , 5) samo okruzenje.
24. Uzroci ekonomskog zastarevanja.
Uzroci ekonomskog zastarevanja: troskovi proizvodnje nadmasuju upotrebnu vrednost proizvoda za
potrosaca, opada stopa dobiti proizvoda, zastarelo trziste, smanjivanje ukupnog trajanja zivota
proizvoda.
25. Uzroci tehnike zastarelosti.
Uzroci tehn. zastarelosti su: neadekvatna alokacija resursa,novi proizvod nije superioran u odnosu na
stari,stara tehnologija nije dovoljno dobra da se suprostavi naletu nove.

26. Aktivno upravljanje krizom.
Aktivno upravljanje krizom ima ofanzivni karakter. Ono se usmerava protiv faza procesa krize, od kojih
jo ne potiu nikakve neposredne opasnosti. Njegov zadatak se sastoji u tome da mogue ili prikrivene
ve postojee procese krize po mogustvu sprei putem smiljenih mera opreza.
27. Reaktivno upravljanje krizom.
Reaktivno upravljanje krizom ima defanzivni karakter. Ono se usmerava protiv krize preduzea u fazama
u kojima su one, putem svog dejstva, postale direktno vidljive za preduzee. Njegov zadatak sastoji se u
suzbijanju nastupele krize preduzea ili ublaavanju njenih neizbenih ( destruktivnih) dejstva.
28. Kriza grane.
Kriza grane ima sasvim druge uzroke posledice i vremenske dimenzije. Kriza grane se karakterie
stagnacijom, smanjivanjem odreenih trita, ali i njihovim podmlaivanjem. Takve pojave su esto
izazvane kroz zasienost trita, ali krizu grane izazivaju i pojave novih tehnologija ili mala tranja.
29. Recesija.
Recesija se moe naelno opisati kao pogorenje uslova u celoj privredi. Po svim pravilima, ovi uslovi
deluju ogranieni vremenski period. Nakon protoka jednog takvog pogoranja moe se raunati sa
poboljanjem situacije.
30. Patent.(uzeto sa wiki jer ne pie nita u slajdovima)
Patent je skup ekskluzivnih prava, koja pronalazau garantuje drava ili neki drugi autoritet, titei
njegov pronalazak od upotrebe, iskoriavanja i prodaje od strane drugih fizikih i pravnih lica. Patenti se
dodeljuju za nove maine, znaajno poboljanje ve postojeih, industrijske proizvode, procese
industrijske proizvodnje ili znaajno poboljanje ve postojeih.
31. Negativan stepen interakcije izmeu preduzea i okruenja
Preduzee mora da se adaptira okruenju,inae e propasti.Preduzee koje propada je kao
dinosaurus.Suoeno sa naglim promenama u okruenju i konkurentskimponaanjem ovakvo preduzee
nije sposobno da promovie svoju strategijsku adaptaciju okruenju.


32. Indukovani razvoj.
Indukovani razvoj podrazumeva pasivno reagovanje preduzea, na akcije, dogaaje, odnosno zbivanja
na relevantnom tritu, na kome prodaje, odnosno kupuje odreene proizvode ili usluge. Ovde je u
pitanju iznuena reakcija privrednog subjekta na uticaje trita, dakle na promene u ijem kreiranju nije
uestvovalo. Meutim, strategija iekivanja promena, po pravilu, nije efikasna, pa se menadment
preduzea orijentie na strategiju kreiranja trinih uslova.

33. Endogene okolnosti.
U slajdovima postoje samo endogene POTREBE
Endogene potrebe poticu iz motive paricipanata u kontekstu firme. Clanovi razlicitih koalicija unutar
firme, motivisani potrebom za ostvarivanjem moci, novcem, sigurnoscu, ili necim drugim, u nacelu ce
biti zainteresovani za pospesivanje onog tipa rasta koji im najvise odgovara.
34. Tri oblasti uzroka rasta preduzea:
To su:
1. tehnicki razvoj,
2. trzisni pazvoj i
3. stvaralacka teznja rukovodecih licnosti

35. Tri kljuna procesa karakteristina za sisteme su:
To su: razvoj trita, razvoj proizvoda i razvoj tehnologija.
36. Novi slojevi kupaca.
Novi slojevi kupaca osnovna ideja se sastoji u iznalaenju novih krugova muterija.
37. Izvedeni pokazatalji tehnologinosti.
Izvedeni pokazatelji tehnologinosti su sledei: uee vremena odreene vrste obrade (montae) u
ukupnom vremenu izrade, utroen rad po jedinici, odnos teine proizvoda i utroenog materijala, odnos
standardnih delova i proizvoda u ukupnom broju delova i proizvoda itd.
38. Sutinska prednost velikog preduzea ogleda se u:
Materijalnom potencijalu, kadrovskom potencijalu i finansijskom potencijalu preduzea.


39. Sjajne firme.
Od svih kategorija firmi sjajne firme demonstriraju efekte trajnog visokog rasta , imaju visoku stopu
inovacije i uspeno ostvaruju visoku stopu rasta jer su maksimalno iskoristile svoje inovacije. Te firme se
jo nazivaju glamuroznim i idealnim firmama zbog toga to dobijaju mnotvo publiciteta za njihov
doprinos ekonomskog rasta.
40. Jaanje goodwill-a
Preduzece ce nekada nastojati da postigne vodecu poziciju u nekoj industrijskoj grani u tehnickom ili
modnom pogledu. Tako ce se, u interesu potrosaca, pokusati putem dodatnih proizvoda da ponudi
jedan potpuno zaokruzen program proizvoda (asortiman). Time se stvara gudvil preduzeca kod trgovine
ili potrosaca.
41. Sistem proizvoda.
Sistem proizvoda je grupa razliitih, ali meusobno povezanih specifinih proizvoda koji funkcioniu na
kompatibilan nain.
42. Kada se polazi od toga da je proizvodni program determinisan putem njegove osnovne funkcije,
mora uslediti njegovo profiliranje na tri dimenzije: funkcija, tehnologija, i pozicioniranje.
a) Funkcija daje odgovor na pitanje: Sta moze proizvod?;
b) Tehnologija odgovor na pitanje: Kako funkcionise proizvod?; i
c) Pozicioniranje kaze: Kakav znacaj proizvod ima za potencijalnog kupca?

43. Inovacija proizvoda predstavlja?
Inovacija proizvoda predstavlja preuzimanje i uvodjenje novih proizvoda ili grupe proizvoda u proizvodni
program preduzea.

44. Broj etapa.
Broj etapa (faza, stupnjeva, nivoa, koraka, karika) u lancu prerade u kojima je preduzece angazovano
od pocetne sirovine do krajnjeg potrosaca-odredjuje broj stupnjeva integracije.
45. Industrijski dizajn.