17.3.

2014
1
Kontraktilni mehanizam miine elije
1. irei se sarkolemom, akcioni potencijal
prelazi na sistem T-tubula i izaziva
oslobaanje velikih koliina jonskog
kalcijuma iz cisterni sarkoplazminog
retikuluma koje se nalaze u neposrednoj blizini
T-tubula. Oslobaenjem jona kalcijuma
zapoinje kontrakcija i njen intenzitet je
direktno srazmeran koncentraciji kalcijuma
u sarkoplazmi.
2. Jonski kalcijum se vezuje za troponin C, to
slabi vezu izmeu troponinaI i aktina.
3. Tropomiozin se pomera u stranu, pa se na
aktinu otkrivaju mesta vezivanja za
miozinske glave.
4. Proces kontrakcije je posledica je:
1. uspostavljanja poprenih veza izmeu glava
miozina i globularnih subjedinica aktina.
2. Smanjivanjem ugla poprenih veza od 90 na
45, aktin biva privuen i klizne po miozinu, to
ima za posledicu skraivanje sarkomere i
skraivanje elije.
Za proces kontrakcije je neophodna
energija koja se dobija hidrolizom ATP.
Meutim, energija je neophodna i za
proces relaksacije, odnosno za vraanje
jonskog kalcijuma u cisterne
sarkoplazminog retikuluma aktivnim
transportom.
Ako energije nema, relaksacija ne moe
da se odigra. Ekstremni primer je
mrtvaka ukoenost (rigor mortis).
17.3.2014
2
TIPOVI MIINE
KONTRAKCIJE
1. Izotonusna
2. Izometrijska
3. Prosta
4. Sloena
1. Izotonusna kontrakcija je ona pri kojoj se
mii skrauje nasuprot konstantnog
optereenja. Takve kontrakcije se
odigravaju za vreme hodanja ili podizanja
tereta.
2. Kod izometrijske kontrakcije mii razvija
tenziju, ali se ne skrauje. Tenzija se koristi
za suprostavljanje drugoj sili, npr.
odravanju uspravnog poloaja tela
nasuprot sili gravitacije. Kod ovog tipa
kontrakcije mii zapravo ne vri rad.
3. Prosta miina kontrakcija ili trzaj
javlja se kao odgovor na jedan
stimulus.
Faze proste miine kontrakcije su:
1. latentni period,
2. kontrakcija,
3. relaksacija i
4. oporavak.
4. Sloena miina kontrakcija ili tetanus
nastaje kao rezultat frekventne stimulacije
miia i sumiranja kontrakcije.
Tetanusne kontrakcije su efikasnije od
prostih, jer razvijaju veu snagu, pa su i
zastupljenije u organizmu.
Vea snaga tetanusnih kontrakcija posledica
je akumulacije kalcijuma u sarkoplazmi.
Tetanus moe da bude potpun ili nepotpun,
to zavisi od frekvencije nadraaja.
17.3.2014
3
METABOLIZAM SKELETNIH
MIINIH ELIJA
Energiju za kontrakciju i relaksaciju miine
elije dobijaju hidrolizom ATP. ATP potie iz:
1. ATP deponovanog u eliji,
2. Kreatinfosfata,
3. Oksidativne fosforilacije,
4. Aneorobne glikoze.
1. Od koliine ATP deponovanog
u elije samo mali deo ATP
moe da se koristi za
kontraktilni proces.
2. Kreatinfosfat je
visokoenergetsko jedinjenje
miine elije koje vri
direktnu fosforilaciju ADP u
ATP.
3. Oksidativna fosforilacija je metaboliki
proces koji obezbeuje najvee koliine
ATP prilikom oksidacije glukoze ili masnih
kiselina. Meutim, kako zateva aerobne
uslove, odigrave se samo pri umerenom
miinom radu ili posle zavretka
napornog fizikog rada kada se vraa
"kiseoniki dug" i obnavljaju energetski
depoi elije.
4. Anaerobna glikoza je znatno
neefikasniji proces sa aspekta produkcije
ATP od oksidativne fosforilacije
Ovaj metaboliki proces ne zahteva
prisustvo kiseonika i brz je, pa se
ukljuuje samo u uslovima napornog
fizikog rada kada je snabdevanje
miia kiseonikom nedovoljno.
Kao produkt anaerobnog razlaganja glukoze nastaje
pirogroana kiselina koja se u nedostatku kiseonika
redukuje u mlenu kiselinu.
Zbog nagomilavanja mlene kiseline, iscrpljivanja depoa
glikogena, ATP i kreatinfosfata, u miiu se javlja
metabolika neravnotea.
Posle zavrenog rada, zahvaljujui pojaanom disanju i
radu srca, mii kontinuirano dobija vee koliine kiseonika
koje troi u aerobnom metabolizmu sve dok se ne oksidie
viak mlene kiseline, ne popune energetski depoi elije i
ne uspostave normalne koncentracije kiseonika vezanog
za hemoglobin i mioglobin.
Dodatna potronja kiseonika posle zavrenog rada naziva
se "kiseoniki dug".
Kao znaajan produkt metabolizma skeletnih miia javlja
se toplota.