Vebe, 13.03.2014.

www.ius.bg.ac.rs/prof/.../
Priznanje%20drzava.pp
t


1. ORIGINARNI kada drava nastaje na
podruju koje nije bilo ni pod ijom vlasti -
terra nullius

2. DERIVATIVNI kada nastaje usled promena
teritorija ve postojeih drava

1. postojano stanovnitvo
a. dravljani
b. nacionalne manjine

2. utvrena teritorija

3. suverena vlast suprematija dravne vlasti prema
svim drugim vlastima unutar te drave i nezavisnost u
obavljanju svoje misije na meunarodnom planu

4. da svojim stvaranjem ne kri pravila
meunarodnog prava ?

Prijem u lanstvo u UN

Mora:
1. da postoji kao drava,
2. biti miroljubiva,
3. prihvatiti obveze iz Povelje UN-a,
4. biti sposobna da izvrava te obveze, i
5. biti voljna da to ini.

1. PROSTE, UNITARNE jedinstvena dravna vlast na
itavoj teritoriji
2. SLOENE
I. A. Personalna unija- dve razliite drave vezuje linost
vlara
B. Realna unija unija jedinstven subjekt meunarodnog
prava, dve samostalne jedinice koje imaju neke zajednike
poslove
II. A. Federacija (savezna drava) osnivaju se ustavom, a
nadlenost je podeljena izmeu izmeu feredalnih vlasti i
vlasti lanica federacije, federacija je subjekt prava
B. Konfederacija (savez drava) osnivaju se
meunarodnim ugovorom koje ureuje polje zajednikog
delovanja, subjekti me. prava su drave lanice
konfederacije

Meunarodno pravo nije imalo za cilj da
kontrolie nastanak novih drava, niti je
sadravalo pravila i uslove pod kojima bi nova
drava mogla nastati nastanak drava posmatran
je kao injenino stanje.
18. vek ravnotea snaga
19. vek naelo legitimiteta i narodnosti
20. vek proces dekolonizacije
- Pravo na samoopredeljenje
- Pravo na secesiju

Najira grupa narod
skup pojedinaca - politiki narod
skup ljudi slinih etnikih obeleja nacija

u meunarodnoj praksi - skup ljudi koji imaju
zajednike tradicije, rasna ili etnika
obeleja, kulturu, jezik, veru (teritorijalna
bliskost ili zajednika privreda)
svi ljudi na teritoriji jedne jasno omeene
oblasti



Neodreenost pojma NAROD problem
POETAK - naelo narodnosti i demokratije
(Evropa posle Prvog svetskog rata)
Do kraja Drugog svetskog rata - politiko
naelo - ne pravno pravilo

Rusija oduzela od vedske 1809. godine Olandska
ostrva i prikljuila ih svojoj finskoj provinciji
Finska je postala nezavisna kada je propala
carevina Rusija 1917.
Postavilo se pitanje sudbine Olandskih ostrva
vedska je traila da se ostrva opet pripoje
vedskoj jer su bila nastanjenja preteno
veanima
Meunarodna komisija pravnika Drutva naroda
reavala pitanje 1920. godine
Istakla je da naelo samoopredeljenja nije pravilo
meunarodnog prava ve samo politiki pojam i
odluila da ostrva pripadaju Finskoj.


Pravo naroda pod tuinskom vlau na formiranje
nezavisne drave ili sticanje statusa koji bi bio izraz
slobodne volje naroda (19, 20. vek integrativna funkcija
nacije prirodne politike jedinke, ne sintetike
nacije / podobne za formiranje drave; obeleene
razumnom jasnoom.

subjektivni ili teritorijalni princip?

Povelja UN univerzalno pravno pravilo, l. 55 naelo
samoopredeljenja je uslov stabilnosti i blagostanja u
svetu, ali se garantuje i teritorijalni integritet i
politika nezavisnost drava lanica.


l. 1(2) kao jedan od ciljeva UN predvia i
razvijanje meu nacijama prijateljskih odnosa
zasnovanih na potovanju naela ravnopravnosti i
samoopredeljenja naroda i preduzimanje drugih
odgovarajuih mera radi uvrenja opteg mira.


lan 55 koji se odnosi na meunarodnu
ekonomsku i socijalnu saradnju, predvia: U
cilju stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja koji su
neophodni za miroljubive i prijateljske odnose izmeu
nacija, zasnovane na potovanju naela ravnopravnosti i
samoopredeljenja, Ujedinjene nacije rade na
unapreenju...

ovaj princip izvorno predstavlja jedan od
uzvienih ciljeva Organizacije, koji nije
nametao neposredne dunosti dravama
lanicama.


Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim
narodima iz 1960. pravo na samoopredeljenje
znai slobodno odluivanje o politikom statusu,
ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju - nije
opravdanje za delimian ili totalni raspad
nacionalnog jedinstva ili teritorijalnog integriteta.
Rezolucija 2160 iz 1966. zabrana upotrebe sile
Rezolucija 2625 zabrana spoljnjeg uticaja na
proces samoopredeljenja
Deklaracija o nedopustivosti intervencije i meanja
u unutranje stvari drava iz 1981. ogranieno na
narode pod kolonijalnom dominacijom, rasistikim
reimima i stranom okupacijom.
l. 1
1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na
osnovu ovog prava oni slobodno odreuju svoj
politiki poloaj i slobodno postiu svoj privredni,
drutveni i kulturni razvoj.
2. Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu
slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i
izvorima bez ugroavanja obaveza koje proizlaze iz
meunarodne privredne saradnje, zasnovane na
naelu uzajamne koristi i meunarodnom pravu. Ni u
kom sluaju narod ne moe biti lien sopstvenih
sredstava opstanka.
3. Drave ugovornice ovog Pakta ... dune su da
olakaju ostvarenje prava naroda na
samoopredeljenje i da potuju ovo pravo shodno
odredbama Povelje UN.

Deklaracija o prijateljskim odnosima (1970) sadri uvenu
klauzulu u kojoj se kae da se nita u odeljku o
samoopredeljenju nee smatrati davanjem ovlaenja ili
ohrabrivanjem na preduzimanje bilo kakvog akta kojim bi se
rasparao ili ugrozio, u potpunosti ili delimino, teritorijalni
integritet ili politiko jedinstvo suverenih i nezavisnih drava,
koje postupaju u skladu s naelom jednakih prava i
samoopredeljenjem naroda i stoga imaju vladu koja predstavlja
itav narod koji pripada datoj teritoriji, bez razlike po osnovu
rase, vere ili boje koe.
afirmacija unutranjeg aspekta samoopredeljenja
dodatno biva ojaana, jer se zatita teritorijalnog
integriteta drave uslovljava reprezentativnou vlade u
pogledu rasnih i verskih grupa koje nastanjuju dravu.


Akt jednog dela stanovnitva odreene
drave da se zajedno sa teritorijom izdvoji iz
sastava meunarodno priznate drave i
oslobodi njenog pravnog i politikog
autoriteta kroz stvaranje sopstvene drave.
Delupus: ovo pravo treba priznati samo
izuzetno i to konsolidovanom narodu koji u
meunarodnoj zajednici ima odreen znaaj,
a ne nekim marginalnim narodima, tj.
onima koji su iznenada sluajno izbili na
povrinu.

1. konstitutivna teorija drava nastaje aktom
priznanja i tek tada ona postaje subjekt
meunarodnog prava, dakle priznanje je
konstitutivni element u procesu nastanka drave.
2. deklarativna teorija priznanje je slobodan
politiki akt kojim se prosto konstatuje postojanje
nove drave; drave poseduju kapacitet na
meunarodnom planu od trenutka kada je faktiki
organizovana i pravno nadlena da deluje na
unutranjem planu. Meutim, priznanje je esto
praeno izjavom da nisu povreena prava i interesi
drave koja daje priznanje.
I.
1. priznanje de jure definitivno priznanje novonastale
drave u totalitetu njenog meunarodnog subjektiviteta
(ne sme biti preuranjeno, ono ima retroaktivno dejstvo,
nije opozivo).
2. priznanje de facto privremeno priznanje nove drave
u izvesnim elementima njenog subjektiviteta (npr.
Korejski pregovori o miru u kojima su uestvovale Kina i
SAD)
II.
1. individualno pojedinano putem jednostranog akta,
diplomatske note, deklaracije.
2. kolektivno putem viestranog akta konferencije,
kongresi (Berlinski kongres 1878. Srbija)

III.
uslovno l. 35. i 38. Berlinskog ugovora iz
1878. godine zatita manjina i izgradnja
eleznikih pruga Beograd-Vranje i Ni-Pirot
bezuslovno
IV.
izriito - putem izriitog formalnog akta, bilo
da je jednostran ili viestran
preutno - drava stupa u odnose s drugom
dravom ili vladom bez prethodnog izriitog
akta o priznanju

SFRJ nije u pitanju otcepljenje, ve
dezintegracija i prestanak postojanja SFRJ.
Priznavanje drugih drava je deklarativne prirode.
Drava se definie kao zajednica koja sadri
teritoriju i stanovnitvo podreeno organizovanoj
politikoj suverenoj vlasti.
Pravo na samoopredeljenje ne moe dovesti do
izmena granica koje postoje u trenutku
nezavisnosti, osim ukoliko se zainteresovane
drave ne dogovore suprotno.
Drave su dune da obezbede potovanje prava
manjina.
- kada u jednoj dravi doe do revolucije, pua,
prekida ustavnog kontinuiteta; ima politiko znaenje
1907. Tobar (ministar spoljnih poslova Ekvadora) ne
priznaju se vlade koje dou na vlast putem revolucije
ili dravnog udara(SAD primenila u odnosu na vladu
Meksika 1913, Kubu 1917.)
1930. Estrada (ministar spoljnih poslova Meksika)
kada se jednom prizna drava, druge zemlje moraju
prihvatiti bilo koji reim koji doe na vlast (nije
usvojena u praksi)
1955. Haltajnova doktrina samo SR Nemaka
predstavlja nemaki narod (Deklaracija vlada SAD,
VB i Francuske).


Priznanje ustanika
1. kontroliu deo teritorije
2. imaju na elu vlast de facto koja vri suverena
prava
3. borbu vode organizovani odredi
4. potuju pravila i obiaje rata

Namee treim dravama obavezu da ostanu
neutralne u odnosu na sukob, a stranama u sukobu da
se pridravaju pravila humanitarnog prava.

Prosto priznanje ustanika nema obeleje
graanskog rata, priznanje dolazi od strane
legitimne vlade , ima za cilj uvoenje
izvesnih prava i obaveza u odnose
neprijateljstva.

Privremeno priznanje ustanike vlade
motivisano je politikim razlozima ili
zatitom ekonomskih interesa zemlje koja
daje priznanje (VB privremena vlada
generala Franka 1937. godine).