Interrex i diktatorska ovladenja

Obraunavi se sa protivnicima i stavivi poredak u Rimu pod svoju strahovladu niko nije
smeo da mu se suprostavi. Jedini protivnik, Kvint Sertorije, bio je daleko u Hispaniji i Sula je u
poteru za njim poslao Metela. Apijan atmosferu u Rimu doarava slededim reima: Vie se nije
vodilo nikakvog rauna o zakonu, izborima u skuptini ili biranju kockom, poto su svi drhtali od
straha, sakrili se i dutali. Sve ono to je Sula uradio kao konzul ili prokonzul proglaeno je za
trajno i zakonito. Pred govornicom mu je postavljena zlatna statua sa laskavim natpisom Sredni
vojskovoa Kornelije Sula. Atribut Sredni (Felix) dodao je sebi kao nadimak, jer ga je stalno
pratila sreda u ratovima. Osvojivi vlast silom njegova vladavina je imala potpun tiranski
karakter. Meutim, postarao se da joj da pravni legitimitet smatrajudi da je ispravno da se
jednom oveku dodele velika ovladenja kako bi se zaveo red u dravi. Poto nije bilo konzula ,
Sula se na kratko povukao iz Rima naredivi senatu da se izabere interrex (privremeni kralj).
Funkcija interrexa je ustanovljena jo od doba kraljeva. Kada bi neki kralj umro,
ovladenja su prelazila na senat. Senatori su se na svakih pet dana smenjivali do izbora novog
kralja. Takva praksa je zadrana i u vreme republike kada je senat u sluaju smrti oba konzula
birao privremenog kralja koji je vladao do isteka njihovog mandata kada su se birali novi
magistrati. Krajem 82. godine, u nadi da de izabrati konzule, od senat je za interrrexa proglaen
Lucije Valerije Flak (Starijeg). Sula je vrio pritisak na Flaka i u jednom pismu mu je napisao,
moda je ipak bolje redi naredio, da pred narod iznese predlog da mu se ini korisnim da se u
sadanjem stanju drave Suli da zvanje diktatora smatrajudi sebe najpodesnijim za tu funkciju.
Valerije je u komicijama sproveo zakon o vrhovnoj vlasti (lex Valeria de imperio) i imenovao
Sulu za diktatora na neodreeno vreme. Ovim zakonskim aktom Sula je dobio neograniena
ovladenja radi donoenja zakona i konsolidacije drave. Funkcija je podrazumevala potpunu
vlast nad ivotom i imovinom graana, mogao je da daje imperijum pojedinim licima, da osniva
kolonije, da vodi spoljnu politiku i izdaje zakone u vezi sa bilo kojim pitanjem. Sulina diktatura je
samo imenom nalikovala na esenciju te funkcije. Diktatorsko mesto je bilo upranjeno jo od
Drugog punskog rata kada je ta funkcija podrazumevala potpuna ovladenja, ali u isto vreme i
bila vremenski ograniena na est meseci i dodeljivana sa ciljem guenja ustanaka, voenja rata.
Kao pripadnik optimata Sula je uglavnom donosio konzervativistike novine uperene protiv
demokratije teedi da vrati situaciju kakva je u Rimu bila pre Graha.