MORFOLOKA SVOJSTVA I

TERENSKO ISTRAIVANJE
ZEMLJITA
Vebe 1.

ZEMLJITE JE PRIRODNO-ISTORIJSKO TELO-

POVRINSKI RASTRESITI SLOJ ZEMLJINE KORE
NASTALO KAO REZULTAT ZAJEDNIKOG
DELOVANJA PEDOGENETSKIH INILACA:
GEOLOKE PODLOGE, KLIME, RELJEFA,
ORGANSKOG SVETA I VREMENA.

Znaaj poznavanja zemljita je viestruk, bilo da se
izuava kao prirodno telo, bilo kao osnovnovno
sredstvo biljne proizvodnje ili kao objekat rada

Zemljite je tanki povrinski omota

zemljine kore,
ija je monost u odnosu na debljinu litosfere mala ali
od presudnog znaaja za ivi svet.

Pa kolika je monost te od ivotne vanosti zemljine
sfere?
Zamislimo da je ova jabuka naa planeta. Kora titi njenu povrinu i
unutranjost. Voda prekriva priblino 75% povrine.
Nakon to smo odstranili 75% , ono to je preostalo
predstavlja kopno.

50% kopna ine pustinje, polarne i planinske oblasti gde
je ili previe toplo ili previe hladnoza rast i biljnu
proizvodnju
Sada odseemo jo 50%, i ostaje nam samo 12,5% ukupne povrine kopna.
Od tih 12,5%, 40% nema povoljne uslove za proizvodnju hrane.
Ono to nam je ostalo iznosi oko 10% jabuke. Sada
oljutimo koru sa ovog malog komada.
Taj mali fragment kopna predstavlja zemljite na kom poiva
proizvodnja hrane. Ali to je i mesto gde se grade kue, kole,
bolnice, oping centri, itavi gradovi, itd.
Morfologija je metod prouavanja zemljita koji zahteva mo

zapaanja i sposobnost za deskripciju.

Morfologija zemljita sastoji se od opisa neposredne okoline
profila- spoljna morfologija i opisa pedolokog profila.
SPOLJNA MORFOLOGIJA

Opis reljefa

ivi ili mrtvi biljni pokriva

Prisustvo skeleta-

odlomci stena

Pojava erozije

Vodolei
TERENSKA ISPITIVANJA ZEMLJITA

Obavljaju se kako bi se uoile raznolikosti zemljita, izdvojile
sistematske jedinice i izuila njihova morfologija.

Terenska ispitivanja obuhvataju:
1.

Rekognisciranje terena
2.

Ispitivanje zemljita sondom
3.

Otvaranje profila
4.

Opis spoljanje i unutranje morfologije
5.

Uzimanje monolita, uzoraka
6.

Fotografisanje
7.

Ispitivanja fizikih i hemijskih osobina
PRIBOR ZA TERENSKA ISTRAIVANJA
1. Karte 10. Eklimeter i visinomer
2. Alat za kopanje 11. Fotoaparat
3. Pedoloki no 12. Terenski dnevnik
4. Metar 13. Atlas boja
5. Plastine vree 14. Reagensi: HCl, BaCl2, AgNO3,
6. Pribor za uzimanje uzoraka 15. Terenski pehametar
7. Burgija 16. Epruvete, ae, filter papir,
destilovana voda
8. Lupa
9. Kompas
1. Rekognisciranje terena
Prva faza terenskog prouavanja zemljita
Obuhvata obilazak terena i upoznavanje sa podrujem istraivanja
kako bi se dobila opta predstava o zemljinom pokrivau.
2. Istraivanje zemljita sondom
Sonde su razliiti tipovi burgija namenjene specijalno za
istraivanje zemljita.
2. Istraivanje zemljita sondom
Sondiranje se vri na
izdvojenim povrinama
koje se meusobno
razlikuju po biljnom
pokrivau, reljefu ili
nekom drugom
pokazatelju
Sondiranje se vri postepeno i to samo
do duine radnog dela svrdla.
Sukcesivnim slaganjem uzoraka
dobijenih na ovaj nain dobija se uvid u
broj i raspored genetskih horizonata.
Uzorci se slau na najlonski pokriva.
Ovako dobijeni uzorci ne mogu se
koristiti ni za jednu drugu vrstu analiza
jer mogu imati primese razliitih
horizonata.
3. Otvaranje pedolokog profila
Pedoloki profili su jame iskopane u zemljitu, koje specijalno slue
za detaljno prouavanje njegovih endomorfolokih osobina, uzimanje
monolita i uzoraka za fizike, hemijske i bioloke analize.
U zavisnosti od dubine kopanja
i namene razlikuju se:
1.

Osnovni ili glavni profil
2.

Poluprofil ili pomoni profil
3.

Prikopke ili kontrolne jame
Na povrini oznai se pravougaonik
dimenzija 70-80cm irine. Iskopani
materijal izbacuje se na bone
strane.
Dubina profila je 180-200cm
eona strana profila je
orjentisana tako da sunevi
zraci na nju padaju
direktno. Sa suprotne
strane ostavljaju se
stepenice radi lakseg
pristupa.
OPIS UNUTRANJE MORFOLOGIJE
PROFILA

Sklop

Karakter

prelaza

jednog

horizonta

u drugi

Dubina zemljita

Boja

Mehaniki sastav

Struktura

Poroznost

Konzistencija

Prisustvo krea

Reakcija sredine

Specifine pedoloke
tvorevine
Pod sklopom profila podrazumeva
se njegova diferenciranost na
genetske horizonte.
Razlikuju se po boji, strukturi,
teksturi, hemijskom i mehanikom
sastavu.
Horizonti se obeleavaju velikim
slovima latinice koje definiu
njihova genetska obeleja. U
upotrebi su i podoznake

mala
slova abecede kojima se blie
odreuju njihova svojstva.
Granice izmeu horizonata
povlae se pedolokim noem, a
debljina se meri metarskom
pantljikom.
Prelaz izmeu dva susedna
horizonta moe biti:
1.

Jako otar (<2cm)
2.

Otar (2-5cm)
3.

Postepen (5-10cm)
4.

Neizraen (>10cm)
Oblik granice moe biti prav i
vijugav.
Dubina zemljita
Pod dubinom zemljita podrzumeva se vertikalno rastojanje od
povrine do matine stene koja nije izmenjena delovanjem
pedogenetskih procesa.
Prema dubini soluma
zemljita se dele na:
1.

Vrlo plitka (<10cm)
2.

Plitka (10-30cm)
3.

Srednje duboka
(30-60cm)
4.

Duboka (60-120cm)
5.

Vrlo duboka (>120cm)
Boja zemljita

Ukazuje na hemijska i
ekoloka svojstva
zemljita

Na boju utiu:
a)

Koliina i kvalitet
humusa
b)

Jedinjenja gvoa
c)

Silicujum dioksid
d)

Prisustvo krea, gipsa
i vodorastvorljivih soli
Za odreivanje boje zemljita
koristi se katalog boja, prema
kom se uporeuju prirodne
boje i nijanse zemljita.
Katalog sadri dva sistema: deskriptivni naziv boje i
kvantitativnu oznaku.
Vrsta boje HUE

dominantna spektralna boja
R

crvena, Y

uta YR

narandasta. Prelazi su
oznaeni stupnjevima od 0-

10. srednja vrednost ute je
5Y.
Jaina boje VALUE

odnosi
se na nijansu. Vrednsti od 0-

potpuno tamna do 10 popuno
svetla.
Izraenost boje CHROMA

odnosi se na relativnu
istou jedne od spektralnih
boja.
Uzeti uzorak iz svakog horizonta, zatim utvrditi
da li je vlaan ili suv.
Zauzeti poloaj tako da sunce obasja uzorak i
katalog boja zemljita.
Potom uzorak uporediti sa katalogom
boja.
TEKSTURA ZEMLJITA

Pod teksturom se
podrazumeva vrsta zemljita
prema mehanikom sastavu

Na terenu se odreuje
priblino, posmatranjem pod
lupom i opipom me prstima.

Uzorak se valja meu
prstima, pravi se valji

(nur) i savija u prsten.
Valji

se ne obeazuje
-

PESAK -
Zaetak valjia
-

PESKUA

-
Valji

se kida pri valjanju
-

LAKA ILOVAA -
Valji

neprekidan, a pri savijanju se
kida
-

SREDNJA ILOVAA -
Valji

neprekidan ali je prsten sa
pukotinama
-

TEKA ILOVAA -
Valji

neprekidan, aprsten itav
- GLINUA -
Utvrivanje teksture opipom prstiju
Uzeti uzorak i potom ga ovlaziti vodom
iz boce sa sprejom
Nakon toga stiskati uzorak izmeu palca i
kaiprsta. Potrebno je osetiti da li je
uzorak krt, lepljiv ili gladak to odgovara.
Ako je krt veliko je uee peska, lepljiv-

glina, gladak-prah.
Potom je potrebno utvrditi da
li je mogue formirati trakicu
od uzorka. to je traka dua
vei je procenat gline u
uzorku.
Trakica manja od 2cm-

ilovaa
Trakica od 2-5cm-

ilovasta glina
Trakica dua od 5cm-

glina
Struktura

zemljita

Pod strukturom podrazumeva se agregacija primarnih estica
peska, gline i praha u sekundarne estice

strukturne
agregate.

Pri morfolokom opisu profila izdajaju se:
1.

Stepen strukturnosti

jaina agregacije izrava razliku
izmeu kohezije unutar agregata i adhezije izmeu agregata.
Prema stepenu strukurnosti zemljita se dele na bestrukturna
i strukturna.
2.

Tip strukture

oblik, veliina i karakter povrine agregata
3.

Stabilnost agregata

Tri osnovna tipa strukturnih agregata:
1.

KUBOFORMNI

agregat razvijen podjednako u pravcu sve tri
ose u prostoru
2. PRIZMOFORMNI

agregat razvijen preteno u pravcu
vertikalne ose
3. LAMINOFORMNI

agregat razvijen preteno u
pravcu horizontalne ose
Veliina agregata

od ispod 1mm do
preko 10mm
Povrina agregata

glatka, hrapava,
a ivice otre

i zaobljene
Stabilnost agregata- sila koja je potrebna za
dezagregaciju
Konzistenzija zemljita

Konzistenzija zemljita-fiziko stanje zemljita pri datom
rasponu vlanosti pri emu se manifestuju fizike sile
privlaenja kohezija i adhezija
Na terenu utvruje se
opipom pri tri standardna
stanja vlanosti.
Pri suvom

krut, vrst
oblik.
Vlano stanje-

mek drobljiv oblik
Mokro stanje-viskozan, lepljiv
Specifine

pedoloke

tvorevine

Hemijskog porekla:
1.

Iscvetavanje laorastvorljivih soli
2.

Kreni talozi i konkrecije
3.

Talozi i konkrecije gvoa

Biolokog porekla
1.

Koproliti-

ekskrementi kinih glista i larvi insekata
2. Krotovine i crvotoine

vijugavi hodnici tekunica i
drugih rovica u zemljitu.
3. Ostanci organskih
materija razliitog
stepena razloenosti
Hemijska ispitivanja zemljita na terenu
Prisustvo karbonata
Utvruje se prikapljivanjem HCl na grudvicu zemljita du
profila. Stepen prisustva karbonata utvruje se na osnovu
intenziteta reakcije:
3 2 2 2
2 CaCO HCl CaCl CO H O + + +
nema
mali
vrlo veliki
Reakcija sredine

pH vrednost ili reakcija sredine ukazuje na alkalnost zemljita ili
kiselost

Meri se prisustvom vodonikovih jona u zemljitu