Slinosti izmeu SSSR i SFRJ

Autor: Jerg Fi
Potiskivanje sukoba povodom teritorije pretpostavlja jasan odnos snaga i nedvosmislenu
hijerarhiju koji su u stanju da spree pojavu takvih sukobljavanja.
Jerg Fi: Pravo naroda na samoopredeljenje (5)
Studija Pravo naroda na samoopredeljenje Jerga Fia, savremenog vajcarskog pravnika i
politikologa, delo je o pitanju koje u politikoj praksi i naunoj misli ve vekovima izaziva
duboke sporove. Autor prua jasan i precizan pregled razvoja ovog naela meunarodnog prava,
koje istovremeno slui i za opravdanje celovitosti drave i za opravdanje secesije.
Najzanimljivije delove knjige iji je izdava Albatros plus objavljujemo u ovom feljtonu.

U meri u kojoj je centralna vlast slabila zaotravali su se sukobi i poveavali zahtevi za
samoopredeljenje, pre svega, u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, koji su se posle 1989. godine za
kratko vreme raspali na itav niz suverenih drava. Ali ovde se nije moglo govoriti o
dekolonizaciji u tradicionalnom smislu te rei, mada su obe drave isto kao i Juna Afrika imale
zaokruenu teritoriju. Osim toga, za razliku od June Afrike, ovde je postojala sutinska
ravnopravnost kako izmeu razliitih teritorija, tako i izmeu razliitih grupacija i naroda. Ali,
ako samoopredeljenje vie nije ogranieno na osloboenje od prekomorske ili neke druge
udaljene vlasti, onda su s obzirom na heterogenost svog stanovnitva, i Sovjetski Savez i
Jugoslavija bili ugroeni u svom dravnom biu.
Obe drave - u (naroito kulturnom) formalnom ali i realnom pogledu vie federalizovane od
svih evropskih zemalja - raspale su se, i to ne obavezno na jedinice sa najjaom eljom za
nezavisnom dravom, ili bar autonomijom, ve na jedinice koje su raspolagale najizgraenijom
politikom strukturom, na osnovu koje su sa najmanje muke mogle da izgrade sopstvenu dravu.
Belorusija i Crna Gora, da nije dolo do raspada federacije kojoj su pripadale, teko da bi izrazile
elju za sopstvenom dravom, dok, s druge strane, eeniji i Krajini nije bilo dozvoljeno da
formiraju sopstvenu dravu ili da se prikljue nekoj treoj dravi. Po kojim merilima su ovi
sukobi reeni ili bar preseeni ako se poe od pretpostavke da se vojnom silom ne moe sve
reiti? Evropa je ovde imala sopstvenu tradiciju. Ako nijedno formalno merilo ne dolazi u obzir,
onda su na raspolaganju ostali sadrajni kriterijumi. Pre svega, dravne granice trebalo je povui
du etnikih, jezikih, religioznih, konfesionalnih, istorijskih ili slinih linija. Meutim, takav
postupak nije nigde primenjen.
Ni u Sovjetskom Savezu a ni u Jugoslaviji tokom raspada stare federacije nije promenjena ni
jedna jedina granica shodno objektivnim merilima, na primer, po uzoru na podelu Indije ili
shodno plebiscitu unetom u mirovne ugovore sklopljene posle Prvog svetskog rata. Isto je vailo
za druga meudravna razdvajanja, na primer, izmeu Rumunije i Maarske ili izmeu
Maarske i Slovake.
Neke granice drava nastalih posle raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije ile su du linija
usklaenih s objektivnim merilima. Meutim, neke druge nisu se uopte ili su se samo delimino
pridravale tog merila; tree su pak prolazile kroz oblasti kroz koje bez prethodnih preseljavanja
stanovnitva nikako ne bi mogle da budu povuene, jer su razliite grupacije stanovnitva bile
meusobno izmeane, kao to je, na primer, bio sluaj u Bosni i Hercegovini. Tako se mogao
razumeti motiv, prisutan posle 1989. godine, doslednog odbacivanja mogunosti da se nove
granice povuku na osnovu objektivnih sadrajnih merila. Neki jasan i ubedljiv novi poredak ne
bi bio mogu pre nego to se ne rei pitanje kojim merilima treba dati prednost. Da su ovde
mogui razliiti odgovori, moda se najbolje pokazalo u Bosni i Hercegovini, gde se pri
najobinijem prebrojavanju videla meusobna isprepletanost tri glavna naroda razdvojena
etnikom (Srbi i Hrvati), tj. verskom pripadnou (muslimani).
- See more at:
http://www.danas.rs/danasrs/feljton/slicnosti_izmedju_sssr_i_sfrj.24.html?news_id=283534#stha
sh.F8Y5hNRB.dpuf