Knesko stravan|e

Uvod
Gad |avnost prema nformac|ama o
shran nkad ne presta|e da me zapan|u|e,
ak nakon ceokupnog radnog veka
posveenog vren|u ekspermentanh
stravan|a shrane zdrav|a. Kn|ge o
shran su proazn bestseer. Skoro svak
popuarn asops prua nformac|e o
shran, novne redovno znose anke a tv
rado program neprekdno rasprav|a|u o
shran zdrav|u.
Ima|u u vdu avnu nformac|a, da ste
uveren da znate ta treba nt kako bste
pobo|a zdrav|e?
Da treba kupovat hranu ko|a |e
oznaena kao organska kako b se zbego
zagan|e pestcdma? Da su srednske
hemka|e prvenstven uzrok raka? I |e
moda vae zdrav|e unapred odredeno
genma ko|e ste nased kada ste se rod?
Da ug|en hdrat zasta go|e? Da teba
brnut o ukupno| kon mast ko|u |edete,
samo o zasenm trans obcma masnh
ksena? Ko|e vtamne, ako uopte, treba
uzmat? Da kupu|ete hranu ko|a |e
obogaena dodatnm vaknma? Da treba
|est rbu, , ako treba, koko esto? Da e
koren|e namrnca od so|e spret
obo|en|e srca?
Pretpostav|am da nste sasvm sgurn u
pogedu odgovora na ova ptan|a. Ako |e
tako, onda nste |edn. Iako posto| ob|e
m|en|a nformac|a, samo mali broj ljudi
zaista zna ta treba initi kako bi se
zdravlje poboljalo.
To n|e zbog toga to stravan|a nsu
vrena. |esu. Znamo zuzetno puno o
vezama zmedu shrane zdrav|a. Medutm,
prava nauka |e zatrpana gomom nebtnh
ak tetnh nformac|a - oom naukom,
pomodnm d|etama propagandom
ndustr|e hrane.
|a em to da promenm. Zem da vam
prum nov okvr za razumevan|e shrane
zdrav|a, okvr ko| odstran|u|e zabunu,
spreava e boest omoguava vam da
vte spun|en|m votom.
Bo sam u ''sstemu'' skoro pedeset
godna, na na|vm nvoma, osm|ava|u
vode veke stravake pro|ekte,
oduu|u ko|a e stravan|a bt
fnansrana skup|a|u veke kone
naunh stravan|a u naconane
ekspertske zveta|e.
Nakon dugogodn|e kar|ere u
stravan|u stvaran|u potke, sada
razumem zato su Amerkanc toko
zbun|en. Kao poresk obveznk ko| paa
raun za stravan|a zdravstenu potku u
Amerc, zasuu|ete da znate da su mnoge
opte poznate stvar ko|e su vam reene o
hran, zdrav|u boestma pogrene:
Sntetke hemka|e u votno| sredn
u vao| hran, koko god da su
probematne, ne predstav|a|u gavn
uzrok raka.
Gen ko|e nasedu|ete od rodte|a ne
predstav|a|u na|znaa|n|e faktore u
odredvan|u toga da ete pode nekom
od deset vodeh uzroka smrt.
Nada da e genetska stravan|a
|ednom dovest do otkra ekova za boest
zanemaru|e daeko mon|a reen|a ko|a se
mogu prment ve danas.
Preterano kontrosan|e unosa svakog
hran|vog sasto|ka, kao to su ug|en
hdrat, mast, hoestero omega 3 masne
ksene, nee dovest do dugoronog
zdrav|a.
Vtamn dodac shran vam ne
prua|u dugoronu zattu od boest.
Lekov hrurg|a ne ee boest ko|e
ub|a|u na|ve bro| Amerkanaca.
Va ekar na|verovatn|e ne zna ta |e
potrebno da nte kako bste b to |e
mogue zdrav|.
Predaem nta man|e nego da ponovo
znesemo defnc|u zdrave shrane.
Provokatvn rezutat mo|h bohem|skh
stravan|a vrenh tokom etr decen|e,
uk|uu|u naaze dvadesetsedmogodn|eg
aborator|skog programa (ko| su fnansrae
na|ugedn|e agenc|e) dokazu|u da pravna
shrana moe da vam spase vot.
Neu od vas trat da veru|ete
zak|ucma zasnovanm na mo|m nm
opaan|ma, kako to ne nek popuarn
autor. U ovo| kn|z |e dato oko 750
odrednca, pr emu na|ve bro| predstav|a
prmarne zvore nformac|a, uk|uu|u na
stotne ob|av|enh naunh radova drugh
stravaa ko| ukazu|u na put ka sman|en|u
bro|a sua|eva raka, sranh boest,
ogova, go|aznost, d|abetesa, automunh
boest, osteoporoze, Acha|merove boest,
kamena u bubregu sepa.
Nek od naaza, ob|av|enh u
na|ugedn|m naunm asopsma,
pokazu|u da:
Promena shrane moe da omogu
d|abetarma da prestanu sa upotrebom
ekova.
Srane boest se mogu preokrenut
prosto shranom.
Rak do|ke |e povezan sa nvoom
enskh hormona u krv, ko| |e odreden
hranom ko|u |edemo.
Upotreba menh prozvoda moe da
povea rzk od raka prostate.
Antoksdans, ko| se naaze u vou
povru, su povezan sa bo|m mentanm
sposobnostma u starost.
1
Stvaran|e kamena u bubregu moe se
spret zdravom shranom.
D|abetes tpa I, |edno od na|razorn|h
obo|en|a ko|e se moe |avt kod dece,
pouzdano |e povezan sa praksom hran|en|a
odo|eta.
Ov naaz pokazu|u da dobra shrana
predstav|a na|mon|e oru|e ko|e
posedu|emo protv boest. Razumevan|e
ovh naunh dokaza n|e |edno znaa|no
rad pobo|an|a zdrav|a, |er se ono na ta
on ukazu|u te ceokupnog drutva. M
moramo da znamo zato deznformac|e
domnra|u nam drutvom zato tako
puno gremo u nanu na ko| strau|emo
shranu boest, na ko| promovemo
zdrav|e emo boest.
Po bo kakvom nanu procen|van|a,
zdrav|e Amerkanaca opada. Na
zdravstvenu negu tromo daeko ve, po
gav stanovnka, od bo kog drugog
drutva u svetu, a pak |e dve trene
Amerkanaca go|azno, a preko 15 mona
Amerkanaca ma d|abetes, ova cfra se
brzo poveava. Obo|evamo od sranh
boest pod|ednako kao pre trdeset
godna, a Rat protv raka, pokrenut 1970-h,
|e postao tuan promaa|. Poovna
Amerkanaca ma nekakav zdravstven
probem ko| zahteva uzman|e ekova svake
sedmce, a preko 100 mona Amerkanaca
ma poven hoestero.
Da b stvar be gore, vodmo nau
omadnu putem ka boest sve ran|e u
n|hovm votma. |edna trena madh u
ovo| zem| |e go|azna zoena rzku da
postane go|azna. U sve veem bro|u posta|u
pen d|abetesa ko| se ran|e |av|ao samo
kod odrash, t mad |ud sada uzma|u
ve ekova nego kad pre.
Sv ov probem se svode na tr stvar:
doruak, ruak veeru.
Pre ve od etrdeset godna, na poetku
mo|e kar|ere, nkada ne bh pretpostavo da
|e hrana tako bsko povezana sa
zdravstvenm probemma. Dugo uopte
nsam razm|ao ko|u hranu |e na|bo|e
|est. |ednostavno sam |eo to sv osta:
ono za ta m |e reeno da predstav|a
dobru hranu. Sv m |edemo ono to |e
ukusno pogodno ono to su nas
rodte| nau da vomo. Vena nas v
unutar kuturanh okvra ko| defnu na
odabr hrane nae navke.
Isto |e bo samnom. Odrastao sam na
farm krava gde |e meko bo sutnsko za
na opstanak. U ko nam |e reeno da |e
krav|e meko no kost zube snanm
zdravm. To |e ba na|bo|a prrodna hrana.
Na nao| farm smo prozvod na|ve deo
nae hrane u bat na pan|acma za
stoku.
|a sam bo prv z nae porodce ko| |e
otao na koed. Iao sam na uvod u
veternu na Pen Ste|tu a zatm godnu dana
na veternu na Unverztetu u Dord| kada
me |e Unverztet Korne przvao stpend|om
za postdpomsko prouavan|e ''votn|ske
shrane''. Preao sam, deom zato to b m
paa da dem u kou umesto da |a
paam n|ma. Tu sam urado doktorat. Bo
sam posedn| postdpomac profesora
Ka|va Mek Ke|a, profesora sa Kornea
poznatog po produvan|u vota pacovma
hrane h sa daeko man|e hrane nego to
b normano |e. Mo|e doktorsko stravan|e
|e bo posveeno pronaaen|u bo|h nana
da nateramo krave ovce da rastu bre.
Pokuavao sam da pobo|am nau
sposobnost da prozvodmo votn|ske
protene, teme| onoga za ta m |e reeno
da |e ''dobra shrana''.
Bo sam na tragu da podstem bo|e
zdrav|e zastupa|u koren|e vee kone
mesa, meka |a|a. To |e bo ogedan
nastavak mog sopstvenog vota na farm
bo sam srean u uveren|u da |e amerka
shrana ba na|bo|a na svetu. Tokom ovh
godna formran|a, naazo sam na znova
ponav|anu temu: navodno smo |e pravu
hranu, naroto ob|e vsoko kvatetnh
votn|skh protena.
Na|ve deo mo|e rane kar|ere |e
protekao rade sa dve na|otrovn|e
hemka|e kada otkrvene, doksnom
afatoksnom. Prvobtno sam rado na MIT-u,
gde m |e zadata zagonetka pomora pa.
Mon pa su umra od nepoznate
otrovne hemka|e u n|hovo| hran, a |a
sam bo zaduen da zdvo|m odredm
strukturu ove hemka|e. Nakon dve po
godne, pomogao sam u otkru doksna,
moda na|otrovn|e hemka|e kada
pronadene. Ova hemka|a |e od tada dosta
spomn|ana, naroto |er |e predstav|aa
deo herbcda 2,4,5-T, Agensa oran,
korenog za zazvan|e opadan|a a u
umama tokom V|etnamskog rata.
Nakon naputan|a MIT-a preuzman|a
mesta na fakutetu Virginia Tech, poeo
sam da koordnem tehnku pomo za
naconan pro|ekat rada sa neuhran|enom
decom na Fpnma. Deo pro|ekta se
pretvoro u stravan|e neobno vekog
bro|a sua|eva raka |etre, ko| obno
predstav|a boest odrash, kod fpnske
dece. Smatrao se da |e veko unoen|e
afatoksna, toksna bud ko|a se naaz u
kkrk|u kukuruzu, zazvao probem.
Afatoksn |e prozvan |ednm od na|mon|h
kada otkrvenh kancerogena.
Deset godna |e na prvenstven c| na
Fpnma bo da pobo|amo de|u shranu
medu sromanma, pro|ekat ko| |e
fnansraa amerka Agenc|a za
medunarodn razvo|. Vremenom smo
uspostav 110 obrazovnh centara za
nutrconu ''samopomo'' rom zem|e.
C| ovh napora na Fpnma |e bo
|ednostavan: postarat se da deca dob|a|u
2
to |e ve protena mogue. Vadao |e
m|en|e da vek deo probema de|e
neuhran|enost u svetu zazvan
nedostatkom protena, naroto votn|skog
poreka. Unverztet vade rom sveta su
rad na prevazaen|u opaenog
''protenskog |aza'' u svetu u razvo|u.
Medutm, tokom ovog pro|ekta sam otkro
mranu ta|nu. Deca koja su bila na ishrani
sa najvie proteina su imala najvie ansi
da dobiju rak jetre! To su ba deca z
na|bogat|h porodca.
Zatm sam zapazo stravak zveta| z
Ind|e ko| |e sadravao neke veoma
provokatvne, znaa|ne naaze. Ind|sko
stravan|e |e prouavao dve grupe
pacova. Na |edno| grup su prmen
afatoksn ko| zazva rak, a zatm |e hran
shranom ko|a |e sadraa 20% protena,
nvo ko| |e bzak nvou mnogh od nas na
zapadu. Na drugo| grup su prmen stu
konu afatoksna, a |e shrana sadraa
samo 5% protena. Bo |e neverovatno da
su kod svh votn|a ko|e su be na shran
sa 20% protena pronaden dokaz raka
|etre, a da su sve votn|e na shran sa 5%
protena zbege rak. Rezutat |e znoso 100
prema 0, ne ostav|a|u mesta za sumn|u
da |e shrana maa prevagu nad hem|skm
kancerogenma, ak veoma monm
kancerogenma, u kontro raka.
Ova nformac|a |e ba u suprotnost sa
svm to sam do tada uo. Bo |e |eretk
re da beanevne nsu be zdrave, a
kamo re da su podstcae rak. To |e bo
oduu|u trenutak u mo|o| kar|er.
Istravan|e tako provokatvnog ptan|a tako
rano u kar|er n|e predstav|ao veoma
mudar zbor. Samo dovoden|e u ptan|e
protena votn|skh namrnca b me
zoo rzku da me oznae za |eretka, ak
ako b proo test ''dobre nauke''.
Medutm, nkad nsam bo za potovan|e
smernca samo rad potovan|a smernca.
Kada sam prv put nauo da navodm tm
kon|a gonm stoku, da ovm votn|e, da
pecam na naem potoku da radm u
po|u, prhvato sam da |e nezavsno
m|en|e bo sastavn deo posa. Morao |e
da bude. Naaen|e probema na po|u |e
znao da moram da smsm ta sedee
da unm. To |e ba veka uonca, to
vam moe re svako ko |e odrastao na
farm. Ta| osea| nezavsnost |e ostao sa
mnom do danas.
Tako sam, suoen sa probemom, oduo
da zaponem deta|an aborator|sk
program ko| b stravao uogu shrane,
naroto protena, u razvo|u raka. Mo|
saradnc |a smo b obazrv pr
postav|an|u svo|h hpoteza, strog u
metodoog| konzervatvn u tumaen|u
naaza. Odabrao sam da vrm ovo
stravan|e na na|osnovn|em nvou nauke,
prouava|u bohem|ske deta|e
obrazovan|a raka. Bo |e vano razumet ne
samo da li ve kako b proten mog da
podstu rak. To |e predstav|ao na|bo|
zbor. Pa|vo sede prava dobre nauke,
mogao sam da prouavam provokatvnu
temu a da ne zazovem negatvne reakc|e
ko|e se |av|a|u pr radkanm de|ama.
Vremenom |e ovo stravan|e postao epo
fnansrano tokom dvadeset sedam godna
preko na|poznat|h na|konkurentn|h
zvora (ugavnom Naconan zdravstven
nsttut (Natona Insttute of Heath, NIH),
Amerko udruen|e za rak Amerk
nsttut za prouavan|e raka). Na rezutat
su zatm pregedan (po drug put) rad
ob|av|van|a u mnogm od na|bo|h naunh
asopsa.
Ono to smo prona bo |e okantno.
Ishrana sa mao protena |e nhbraa
nc|ac|u raka afatoksnom, bez obzra
koko |e ovog kancerogena davano
votn|ama. Nakon zavretka nc|ac|e
raka, shrana sa mao protena |e takode
dramatno bokraa naredn rast raka.
Drugm rema, efekt ove veoma
kancerogene hemka|e u zazvan|u raka su
ponten shranom sa mao protena. U
stvari, koliina proteina u ishrani se u svom
eektu pokazala toliko mo!nom da smo
mogli da ukljuujemo i iskljuujemo rast
raka jednostavnom promenom koliine
unesenih proteina.
Stave, korene kone protena su
be one ko|e m |ud redovno korstmo.
Nsmo korst neobno vsoke nvoe, ko|
se esto korste pr prouavan|u
kancerogena.
A to n|e sve. Utvrd smo da nsu sv
proten ma st efekat. Ko| proten |e
dosedno snano podstcao rak? Kazen,
ko| san|ava 87% protena krav|eg meka,
|e podstcao sve stupn|eve razvo|a raka.
Ko|a vrsta protena n|e podstcaa rak, ak
pr vsokom nvou unosa? Bezbedn proten
su b z b|aka, uk|uu|u pencu so|u.
Ovakva ska stuac|e poea |e da dovod u
ptan|e a zatm da razara neke od mo|h
na|dragocen|h stavova.
Ova ekspermentana stravan|a na
votn|ama se nsu tu zavra. Nastavo
sam vode na|obmn|e stravan|e
shrane, nana vota boest ko|e |e kada
sprovedeno u stor| bomedcnskh
stravan|a. To |e bo masvn poduhvat na
kome su zdrueno rad unverztet Korne,
Oksford Kneska akadem|a preventvne
medcne. Casops "e# $ork Times ga |e
menovao ''Gran pr epdemoog|e''. Ova|
pro|ekat |e prato rok opseg boest,
shrane faktora nana vota u rurano|
Kn , skor|e, u Ta|vanu. Poznat| kao
Knesko stravan|e ova| pro|ekat |e
vremenom ustanovo ve od % &&&
statistiki znaajnih veza izme'u razliitih
aktora ishrane i oboljenja!
Ono to |e uno ova| pro|ekat naroto
upeat|vm |e da |e, medu bro|nm vezama
3
shrane boest, toko n|h ukazvao na st
naaz: |ud ko| su |e na|ve namrnca
votn|skog poreka ma su na|ve bro|
sua|eva hronnh boest. Cak |e
reatvno ma unos namrnca votn|skog
poreka bo povezan sa tetnm efektma.
L|ud ko| su |e na|ve b|nh namrnca su
b na|zdrav| te zbegavan|u hronnh
boest. Ov rezutat se ne mogu
zanemart. Od prvobtnh ekspermentanh
stravan|a na votn|ama po ptan|u
efekata votn|skh protena do masvnog
stravan|a na |udma o obrascma shrane,
naaz su b dosedn. Zdravstvene
posedce koren|a votn|skh b|nh
namrnca su be upeat|vo druga|e.
Nsam mogao da ( nsam) stanem na
naazma nah stravan|a na votn|ama
naeg obmnog stravan|a na |udma u
Kn, bez obzra koko su b mpresvn.
Trao sam naaze drugh stravaa
ekara. Naaz ovh osoba su b medu
na|uzbud|v|m naazma u posedn|h
pedeset godna.
Ov naaz - sadra| 2. dea ove kn|ge -
pokazu|u da se tok sranh obo|en|a,
d|abetesa go|aznost mogu preokrenut
zdravom shranom. Druga stravan|a
ukazu|u da su razt obc raka,
automune boest, zdrav|e kost|u, zdrav|e
bubrega, vd modan poremea|
ubed|vo pod utca|em shrane. Na|van|e
|e da |e u svm sua|evma shrana za ko|u
se znova pokazvao da preokree /
spreava boest sta b|na shrana za ko|u
sam |a u svo|m aborator|skm
stravan|ma Kneskom stravan|u
utvrdo da podste optmano zdrav|e.
"alazi su dosledni.
Pa pak, uprkos mo ovh nformac|a,
uprkos nad ko|u stvara uprkos htno|
potreb za razumevan|em shrane zdrav|a,
ljudi su jo uvek zbunjeni. Imam pr|ate|e
sa sranm obo|en|em ko| su potten
obeshrabren tme to su preputen na
most nemost onome za ta smatra|u da
|e nezbena boest. Razgovarao sam sa
enama ko|e su toko uasnute od raka
do|ke da ee da m se do|ke, ak do|ke
n|hovh erk, hrurk ukone, kao da |e to
|edn nan za sman|en|e rzka. Tako vek
bro| |ud ko|e sam susreo |e naveden putem
boest, oa|an|a zbun|enost po ptan|u
svog zdrav|a onoga to mogu da une da
ga sauva|u.
Amerkanc su zbun|en, a re u vam
zato. Odgovor, o kome se govor u IV deu,
|e u vez sa nanom na ko| se nformac|e o
zdrav|u stvara|u prenose onm ko
kontroe takve aktvnost. Poto sam toko
dugo bo za scene prkup|a|u nformac|e
o zdrav|u, vdeo sam ta se zasta odgrava
- spreman sam da saoptm svetu ta n|e
u redu sa sstemom. Razke zmedu vade,
ndustr|e, nauke medcne su postae
zamag|ene ne|asne. Razke zmedu
ostvarvan|a profta podstcan|a zdrav|a su
postae zamag|ene. Probem sa sstemom
nsu u obku korupc|e u hovudskom stu.
Probem su daeko prefn|en|, a pak
mnogo opasn|. Rezutat toga |e masvna
kona deznformac|a, za ko|e prosen
amerk potroa paa|u dva puta.
Obezbedu|u poresk novac za sprovoden|e
stravan|a, a zatm obezbedu|u novac za
svo|u zdravstvenu negu za een|e svo|h u
veko| mer sprevh obo|en|a.
Ova pra, ko|a pon|e mo|m nm
skustvom a kumnra novm razumevan|em
shrane zdrav|a, predstav|a predmet ove
kn|ge. Pre est godna sam na Unverztetu
Korne, organzovao predavao nov zborn
predmet zvan vegetar|anska shrana. To |e
bo prv takav predmet na nekom
amerkom unverztetu bo |e uspen|
nego to sam mogao da zamsm. Predmet
se bav vrednou zdrav|a b|nom
shranom zasnovanom na b|kama. Nakon
to sam proveo odredeno vreme na MIT-u
Vrdn|a Teku, a zatm se vrato na Korne
pre trdeset godna, dobo sam zadatak da
ugradm koncepte prncpe hem|e,
bohem|e, pshoog|e tokskoog|e u v
kurs o shran.
Nakon etr decen|e naunog
stravan|a, obrazovan|a zadavan|a
smernca na na|vm nvoma drutva,
oseam da sada mogu da na prav nan
ugradm ove dscpne u dosednu pru. To
sam uno za mo| nov kurs, mnog mo|
student m govore da su m se do kra|a
semestra vot promen na bo|e. To em
da unm za vas; nadam se da e va vot
bt promen|en na bo|e.
Deo I
Knesko stravan|e
1
Probem sa ko|ma se suoavamo,
reen|a ko|a su nam potrebna
''kako ona| ko| ne zna nta o hran moe
da razume boest oveka?''
- Hpokrat, otac medcne (460-357
godna pre Hrsta)
|ednog zatnog |utra 1946. godne, kada
|e eto bo pr kra|u a |esen eea da ga
zamen, sve to se na mo|o| farm mogo
ut ba |e tna. N|e bo buke automoba
ko| proaze avona ko| bru|e nad
gavama. Samo tna. Naravno, ua se
pesma ptca, krave, petov ko| b se
ogas u harmon|, a su ov zvuc samo
spun|ava tnu, mr.
Naaze se na drugom spratu naeg
ambara, uz ogromna smeda vrata ko|a su
otvorena doputaa suncu da prodre unutra,
bo sam srean dvanaestogodn|ak. Upravo
4
sam zavro oban seosk doruak u vdu
|a|a, sanne, kobasce, prenh krompra
unke uz par aa punomasnog meka. Mo|a
mama |e prprema zvanredan obrok.
Apett m |e rastao od 4:30 u|utru, kada sam
ustao da pomuzem krave sa ocem Tomom
bratom Dekom.
Mo| otac, tada 45 godna star, |e sta|ao
samnom na thom suncu. Otvoro |e dak od
20 kg sa semenom ucerke, prosuo stno
semen|e na drven pod ambara spred nas a
zatm otvoro kut|u u ko|o| se naazo crn
prah. Prah |e, ob|asno |e, predstav|ao
bakter|e ko|e e pomo ucerk da raste.
One e se prkat za semen|e postat deo
korena rastue b|ke tokom n|enog vota.
Sa samo dve godne formanog
obrazovan|a, mo| otac |e bo ponosan to
zna da bakter|u pomau ucerk da
pretvara azot z vazduha u protene.
Proten, ob|asno |e, su dobr za krave ko|e
e h |est. Zbog toga |e na posao tog |utra
bo da meamo bakter|e seme ucerke pre
sadn|e. Uvek radoznao, ptao sam oca zato
|e to deovao kako. N|emu |e bo drago da
ob|asn, a men da u|em. Ovo |e bo vano
saznan|e za deaka sa farme.
Sedamnaest godna kasn|e, 1963.
godne, mo| otac |e doveo svo| prv
nfarkt. Imao |e 61 godnu. Sa 70 godna,
umro |e od drugog masvnog nfarkta. Bo
sam potresen. Mo| otac, ko| |e tako dugo
bo sa nama na mrno| farm, ue nas
stvarma ko|e su m danas dragocene, ve
n|e bo tu.
Sada, nakon ve decen|a
ekspermentanog stravan|a shrane
zdrav|a, znam da se boest ko|a |e uba
mog oca, moe spret, pa ak
preokrenut. Zdrav|e arter|a srca mogue
|e ostvart bez operac|a ko|e ugroava|u
vot potenc|ano smrtonosnh ekova.
Uvdeo sam da se to moe ostvart
|ednostavno zborom prave hrane.
Ovo |e pra o tome kako hrana moe da
promen nae vote. Proveo sam kar|eru u
stravan|u predavan|u reava|u soenu
mster|u zato zdrav|e zme nekma a
stra|ava kod drugh, sada znam da hrana
prvenstveno odredu|e shod. Informac|e
nsu moge da stgnu u bo|e vreme. Na
sstem zdravstvene nege |e preskup, ne
obuhvata prevek bro| |ud ne promove
zdrav|e ne spreava boest. Tomov kn|ga
su napsan o tome kako b se probem
mog ret, a |e napredak bo bono spor.
Boest, bo ko?
Ako ste mukarac u ovo| zem|, Amerko
drutvo za stravan|e raka navod da
ansa da ete dobt rak znos 47%. Ako ste
ena, proazte mao bo|e, a |e da|e
ansa da ete u nekom trenutku u votu
dobt rak tavh 38%.
1
Stope pr ko|ma
umremo od raka su medu na|vm u svetu,
a stuac|a |e sve gora (grafkon 1,1). Uprkos
trdeset godna zuzetno fnansranog Rata
protv raka, ostvaren |e ma napredak.
Suprotno onome u ta mnog veru|u, rak
ne predstav|a prrodan dogada|. Usva|an|e
zdrave shrane nana vota moe da
spre venu sua|eva raka u S|edn|enm
Dravama. Starost treba da bude pr|atna
mrna.
Grafkon 1,1: Stope smrtnost od raka (na
100.000 |ud)
1
Mukarc, Zene
Medutm, rak |e samo deo vee ske
obo|en|a smrt u Amerc. Posmatra|u
ostao, uoavamo opt obrazac sabog
zdrav|a. Na prmer, ubrzano posta|emo
na|te |ud na panet. Go|azn Amerkanc
sada znaa|no bro|no nadmau|u one ko|
odrava|u zdravu tenu. Kao to |e
prkazano na grafkonu 1,2, nae stope
go|aznost su tokom posedn|h nekoko
decen|a znaa|no porase.
2
Grafkon 1,2: Procenat go|azne
popuac|e
2
Po Naconanom centru za zdravstvenu
statstku, u ovo| zem| |e skoro trena
odrash osoba star|h od dvadeset godna
go|azna!
3
Osoba se smatra go|aznom ako
|o| |e tena za trenu ve vea od
zdrave tene. Sn zabrn|ava|u trendov
se |av|a|u kod dece stare samo dve
godne.
3
Grafkon 1,3: Sta se podrazumeva pod
go|aznm (oba poa)?
Vsna, Vak kograma
Medutm, rak go|aznost nsu |edne
epdem|e ko|e baca|u senku nad amerkm
zdrav|em. Bro| sua|eva d|abetesa se
takode poveao u nevdenm srazmerama.
Sada |edan od trnaest Amerkanaca ma
d|abetes, ta| odnos nastav|a da raste. Ako
ne nagasmo znaa| shrane, |o mon
Amerkanaca e nezna|u razvt d|abetes
patt od n|egovh posedca, uk|uu|u
sepo, amputac|u udova, kardovaskuarne
boest, obo|en|e bubrega preranu smrt.
Uprkos ovome, restoran brze hrane ko|
posuu|u hranu bez dovo|no hran|vh
mater|a sada posto|e u skoro svakom
gradu. |edemo ve nego kad
4
brzna |e
preuzea mesto kvateta. Sto ve vremena
provodmo geda|u TV, gra|u vdeo
grce korste komp|uter, sve smo man|e
fzk aktvn.
D|abetes go|aznost predstav|a|u samo
smptome opteg oeg zdrav|a. Ove
5
boest retko posto|e zoovano od drugh
obo|en|a esto ukazu|u na dub|e,
ozb|n|e zdravstvene probeme, kao to su
srane boest, rak og. Dve medu
na|zabrn|ava|um statstkama pokazu|u
da se d|abetes medu |udma do trdeset
godna starost poveao za 70% za man|e
od deset godna, a procenat go|aznh |ud
se skoro udvostruo za posedn|h trdeset
godna. Takav neverovatno brz porast ovh
''sgnanh'' boest kod amerke popuac|e
madh |ud do |ud sredn|h godna
predvda zdravstvenu katastrofu u
narednm decen|ama. Ovo moe postat
nezdrv teret zdravstvenom sstemu ko| |e
ve optereen na bezbro| nana.
Tabea (str. 15): Statstka d|abetesa
Procenat porasta bro|a sua|eva od
1990. do 1998. godne
5
:
30-39 godna (70%), starost 40-49 godna
(40%), starost 50-59 godna (31%)
Procenat d|abetara ko| nsu svesn
svo|e boest
5
: 34%
Posedce d|abetesa
6
: srana boest
og; sepo; boest bubrega; poremea|
nervnog sstema; boest zuba; amputac|a
udova
Godn| ekonomsk trokov uzrokovan
d|abetesom
7
: $98 m|ard
Medutm, na|ve ubca u nao| kutur
nsu go|aznost, d|abetes rak, ve srane
boest. Srane boest e ubt |ednog od
svaka tr Amerkanca. Po Amerkom
udruen|u za boest srca, preko 60 mona
Amerkanaca trenutno pat od nekog obka
kardovaskuarnog obo|en|a, uk|uu|u
poven krvn prtsak, og boest srca.
8
Kao |a, nesumn|vo ste poznava nekog ko
|e umro od srane boest. A od smrt mog
oca od sranog napada pre ve od trdeset
godna, ustanov|ena |e veka kona
nformac|a u vez sa razumevan|em ove
boest. Na|dramatn| nov naaz su da se
srano obo|en|e moe spret ak
preokrenut zdravom shranom.
9,10
L|ud ko|
ne mogu da vre na|osnovn|e fzke
aktvnost zbog tekog obka angne mogu
da pronadu nov vot |ednostavnom
promenom svo|e shrane. Prhvata|u ove
revouconarne nformac|e, koektvno
bsmo mog da pobedmo na|opasn|u
boest u ovo| zem|.
Ups... Nsmo ee da se to des!
Sve ve bro| Amerkanaca obo|eva od
hronnh boest, pr emu se nadamo da
e nae bonce doktor unt sve to
mogu da nam pomognu. Na aost, novne
sudov su pun pra sua|eva ko| nam
kau da |e neodgovara|ua zdravstvena
nega postaa norma.
|edan od na|ugedn|h predstavnka
medcnske za|ednce, asops (ournal o the
)merican *edical )ssociation (|AMA),
sadrao |e nedavn anak dr Barbare
Starfd (Barbar Starfed), ko| navod da
greka ekara, pogren ekov negatvne
posedce ekova hrurg|e ub|a|u 225.400
|ud godn|e (grafkon 1,5).
11
To n na
sstem zdravstvene nege trem vodem
uzrokom smrt u S|edn|enm Dravama,
|edno pose raka sranh obo|en|a
(grafkon 1,4).
12

Grafkon 1,4: vode uzroc smrt
12

Uzrok smrt, bro| smrtnh sua|eva
Srana obo|en|a, rak (magne
neopazme), medcnska nega
11
, og
(cerebrovaskuarno obo|en|e), hronna
obo|en|a don|h dsa|nh puteva, nesren
sua|ev, d|abetes metus, grp upaa
pua, Acha|merova boest
Grafkon 1,5: Smrt zdravstvenom
negom
11

Bro| Amerkanaca godn|e ko| umre od:
Davan|e pogrenh ekova
13
, nepotrebna
operac|a
14
, druge spreve greke u
boncama
11
, nfekc|e dob|ene u
boncama
11
, tetn efekt ekova
15
Posedn|u na|veu kategor|a smrtnh
sua|eva u ovo| grup predstav|a|u
pac|ent smeten u boncama ko| umru
od ''kod|vh, nenameravanh nee|enh
efekata ekova'',
15
ko| se |av|a|u pr
normanm dozama.
16
Cak uz koren|e
odobrenh ekova pravne procedure
upotrebe ekova, ve od sto h|ada |ud
umre svake godne od nee|enh reakc|a
na ''ek'' ko| navodno treba da poprav
zdrav|e.
15
Ova| st zveta|, ko| |e saeo
anazrao 39 zasebnh stud|a, utvrdo |e da
|e skoro 7% (1 od 15), od svh pac|enata
smetenh u boncama skuso ozb|ne
kod|ve reakc|e na ekove, ko|e ''zahteva|u
smetan|e u boncu, produen boravak u
bonc, zazva|u nvadnost prouzroku|u
smrt''.
15
Ovo su |ud ko| su uzma ekove
tano onako kako m |e zadato. U ova| bro|
nsu uk|uene na desetne h|ada |ud ko|
pate od nepravnog davan|a koren|a
ovh ekova. Ne uk|uu|e n tetne efekte
ekova ko| su naveden kao ''mogu''
efekt, ekove ko| ne ostvaru|u c| ko| m
|e namen|en. Drugm rema, |edan od
petnaest predstav|a konzervatvnu cfru.
15

Da |e shrana bo|e shvaena, a
prevenc|a prrodno een|e prhvaen|e u
medcnsko| za|ednc, ne bsmo stav|a
toko puno otrovnh, potenc|ano
smrtonosnh ekova u naa tea u
posedn|em stupn|u boest. Ne bsmo
zbezum|eno traga za novm ekovma ko|
ubau|u smptome a esto ne ne nta u
reavan|u osnovnh uzroka boest. Ne
6
bsmo tro novac razv|a|u, patentra|u
komerc|azu|u ''magne'' ekove ko|
esto prouzroku|u dodatne zdravstvene
probeme. Trenutno posto|e sstem n|e
ostvaro svo|e obean|e. Vreme |e da
usmermo nae razm|an|e prema rem
gedtu na zdrav|e, ko|e b uk|uvao
pravno razumevan|e upotrebu dobre
shrane.
Kada pogedam unazad na ono to sam
nauo, zaprepaen sam da su okonost
ko|e orkuu|u nan na ko| Amerkanc
umru esto nepotrebno rane, bone
skupe.
Skupocen grob
Paamo ve za nau zdravstvenu negu
od bo ko|e druge zem|e u svetu (grafkon
1,6).
Potro smo preko bon doara na
zdravstvenu negu 1997. godne.
17
U stvar,
trokov naeg ''zdrav|a'' su toko skrenu
van kontroe da |e admnstrac|a za
fnansran|e zdravstvene nege predvdeo
da e na sstem kotat 16 bona doara
do 2030. godne.
17

Trokov su neprestano nadmava
nfac|u da sada na zdravstvenu negu
tromo |edan od svakh sedam doara ko|e
ekonom|a prozvede (grafkon 1,7). Suoen
smo sa porastom trokova od skoro 300%,
kao procenat od GDP-a, za man|e od
etrdeset godna! Sta se kupu|e za to
dodatno fnansran|e? Da to dovod do
zdrav|a? Kaem ne, a mnog ozb|n
naunc se sau samnom.
Nedavno |e zdravstven status dvanaest
zema|a uk|uu|u SAD, Kanadu, Austra|u
nekoko zapadnoevopskh zema|a
poreden na osnovu esnaest razth
pokazate|a efkasnost zdravstvene nege.
19
Druge zem|e troe, u proseku, samo oko
poovne od onoga to SAD tro po gav
stanovnka na zdravstvenu negu. Zar n|e
prema tome razumno da oeku|emo da |e
na sstem rangran bo|e od n|hovh? Na
aost, od ovh dvanaest zema|a, sstem
S|edn|enh Drava |e stano medu
na|gorma.
11
U zasebno| anaz, Svetska
zdravstvena organzac|a |e stava
S|edn|ene Drave na 37. mesto u svetu u
pogedu uspenost sstema zdravstvene
nege.
20
Na sstem zdravstvene nege
ogedno n|e na|bo| na svetu, ako
tromo daeko na|ve novca na n|ega.
Grafkon 1,6: Trokov zdravstvene nege
po osob, 1997. godne $ USA
17

USA, Nemaka, Kanada, Francuska,
|apan, Veka Brtan|a, Kore|a
Grafkon 1,7: Procenat GDP-a u SAD
potroen na zdravstvenu negu.
17,18
U S|edn|enm Dravama su doktorske
oduke u pogedu een|a preesto
zasnovane na novcu, a ne na zdrav|u.
Posedce neman|a zdravstvenog
osguran|a, pretpostav|am, nkada nsu be
gore, prbno 44 mona Amerkanaca |e
neosgurano.
21
Men |e neprhvat|vo da
tromo ve novca na zdravstvenu negu od
bo ko|e druge zem|e na ovo| panet, a da
|o uvek mamo na desetne mona |ud
bez prstupa osnovno| nez.
Sa tr stanovta - preovadavan|e boest,
efkasnost medcnske nege ekonom|a -
mamo medcnsk sstem u ozb|nm
probemma. A ova tema se ne zavrava
|ednostavnm nabra|an|em cfara
statstka. Mnog od nas su potro puno
vremena u boncama posmatra|u vo|ene
kako podeu boest. Moda ste sam b
pac|ent, z prve ruke znate koko sabo
na sstem ponekada funkcone. Zar n|e
paradoksano da nas sstem ko| b trebao
da nas e preesto povredu|e?
Rad na sman|en|u zbun|enost
Amerk narod treba da zna stnu. On
mora|u da zna|u ta smo otkr pr nam
stravan|ma. L|ud mora|u da zna|u zato
smo nepotrebno boesn, zato preve nas
umre rano uprkos m|ard potroenh na
stravan|a. Ironno |e da |e reen|e
|ednostavno |eftno. Odgovor na amerku
zdravstvenu krzu |e hrana ko|u svako od
nas odabra svakog dana. To |e tako
|ednostavno.
Iako mnog od nas smatra|u da smo
dobro nformsan o shran, nsmo. Skon
smo da pratmo |ednu pomodnu d|etu za
drugom. Prezremo zasene masne
ksene, masac ug|ene hdrate, a zatm
prsva|amo vtamn E, dodatke kac|uma,
asprn cnk koncentremo nau
energ|u napore na kra|n|e specfne
sasto|ke hrane, kao da e nam to otkrt
ta|ne zdrav|a. Preesto, moda nadmau|e
n|ence. Moda se seate protenske
shrane ko|a |e ba u mod u zem| kra|em
1970-h. Obeavaa |e da moete da
smrate zamen|u|u pravu hranu
protenskm napcma. Za veoma kratko
vreme, skoro ezdeset ena |e umro od ove
shrane. Nedavno su mon |ud usvo|
d|etu zasnovanu na puno protena mast
zasnovane na kn|gama kao to su Dr
Etknsonova nova revouconarna shrana
(Dr. Atkns' New Det Revouton), Protenska
mo (Proten Power) Saut B d|eta (The
South Beach Det). Posto| sve ve dokaza
da ove moderne protenske d|ete
nastav|a|u da zazva|u nz opasnh
zdravstvenh poremea|a. Ono to ne
znamo - ono to ne razumemo - o shran
mo+e da nam kod.
7
Boro sam se sa ovom |avnom konfuz|om
ve od dve decen|e. Godne 1988. pozvan
sam pred Komtet za vadne posove
Amerkog senata, ko|m |e predsedavao
senator Don Gen, kako bh zneo svo|a
gedta o tome zato |e |avnost toko
zbun|ena u pogedu shrane. Nakon
sptvan|a ovog probema pre nakon
ovog svedoen|a, mogu sa ubeden|em da
navedem da |e |edan od gavnh zvora
zbun|enost ta| da se: preesto, m naunc
koncentremo na deta|e zanemaru|u r
kontekst. Na prmer, fokusramo nae
napore nae nade na |ednu po |ednu
zoovanu hran|vu mater|u, bo da |e u
ptan|u vtamn A za spreavan|e raka,
vtamn E za spreavan|e sranh obo|en|a.
Preve po|ednostav|u|emo zanemaru|emo
beskonanu soenost prrode. Istravan|e
stnh bookh deova hrane pokua|
doaen|a do oprnh zak|uaka o shran
zdrav|u esto dovode do suprotnh
rezutata. Kontradktorn rezutat dovode do
zbun|enh naunka prozvodaa smernca,
do sve zbun|en|e |avnost.
Druga|a vrsta recepta
Vena autora nekoko na|prodavan|h
kn|ga o ''shran'' tvrd da su strava, a
nsam sguran da n|hovo ''stravan|e''
uk|uu|e orgnane, profesonano zvrene
ekspermente. To |est on nsu osms
sprove stravan|e pod pan|om svo|h
koega. On ma|u mao uopte nema|u
pubkac|a u naunm asopsma; nema|u
praktno nkakvu obuku z nauke o shran;
ne prpada|u n |ednom profesonanom
stravakom drutvu. On, sve|edno, esto
razv|a|u veoma unosne pro|ekte prozvode
ko| m donose novac ostav|a|u taoca sa
|o |ednom beskorsnom d|etom kratkog
veka.
Ako ste upoznat sa ''zdravstvenm''
kn|gama z obn|e kn|are, verovatno ste
u za Dr Etknsonovu novu revouconarnu
shranu, Saut B d|etu, Sagorevae eera
(Sugar Busters), Zona |edte pravno za
svo| tp (The Zone or Eat Rght for Your
Type). Ove kn|ge su oteae usva|an|e
zdravstvenh nformac|a une h
konfuzn|m tme eskuzvn|m. Ako se ne
oseate umorno, nemate zatvor nste
zgadne od ovh brzh panova, onda vas
bo gava od bro|an|a kaor|a meren|a
grama ug|enh hdrata, protena mast.
Uostaom u emu |e prav probem? Da u
mastma? Ug|enm hdratma? Ko| |e odnos
hran|vh mater|a ko| obezbedu|e na|vee
sman|en|e tene? Da su krstace dobre
za mo|u krvnu grupu? Da uzmam prave
dodatke? Ko|a kona vtamna C m |e
potrebna svakog dana? Da mam ketozu?
Koko grama protena m |e potrebno?
Shvat ste. Ovo ne predstav|a zdrav|e.
Ovo su d|ete ko|e okup|a|u na|gore od
medcne, nauke popuarnh med|a.
Ako ste zanteresovan samo za
dvonede|n pan za mrav|an|e, onda ova
kn|ga n|e za vas. Pozvam se na vau
ntegenc|u, a ne na vau sposobnost da
prmen|u|ete recept d|etan pan. Zem
da vam ponudm dub| korsn| nan za
sagedavan|e zdrav|a. Imam recepte za
maksmano zdrav|e ko| |e |ednostavan, ak
za praen|e prua ve korst od bo kog
eka operac|e, bez bo kakvh sporednh
efekata. Ova| recepet n|e oban pan; ne
zahteva dnevne grafkone bro|an|e
kaor|a; ne posto| da b suo mo|m
sopstvenm fnans|skm nteresma. Sto |e
na|znaa|n|e, dokaz ko| du u korst ovome
su bro|n. Ovde se rad o men|an|u nana
na ko| |edete vte o zuzetnom zdrav|u
ko|e e usedt.
Ko| |e prema tome mo| recept za dobro
zdrav|e? Ukratko, rad se o vestrukm
zdravstvenm korstma od koren|a b|nh
namernca, u veko| mer neshvaenm
zdravstvenm opasnostma od koren|a
votn|skh namernca, uk|uu|u sve vrste
mesa, menh prozvoda |a|a. Nsam
poeo sa unapred zam|enm de|ama,
fozofskm bo kakvm drugm, kako bh
dokazao vrednost b|ne shrane. Poeo sam
na suprotnom kra|u spektra: kao farmer ko|
|e voeo meso u svom nom votu,
konzervatvn naunk u profesonanom
votu. Cak sam krtkovao gedta
vegetar|anaca dok sam predavao
nutrconstku bohem|u studentma
uvoda u medcnu.
Sada |e mo|a |edna e|a da ob|asnm
naunu osnovu svo|h gedta to |e |asn|e
mogue. Promena navka u shran e se
odgrat odravat |edno kada |ud ponu
da veru|u dokazma skuse korst. L|ud
oduu|u ta e |est z nza razoga, pr
emu su zdravstvena ptan|a samo |edan od
n|h. Mo| zadatak |e samo da predstavm
naune dokaze u obku ko| se moe
razumet. Ostao |e na vama.
Nauna osnova mo|h gedta |e u veko|
mer skustvena, ostvarena opaan|em
meren|ma. Ona n|e prvdna, hpotetka
anegdotska; nastaa |e na osnovu
opravdanh stravakh naaza. Ovo |e
vrsta nauke ko|u |e prvobtno zastupao pre
2.400 godna otac medcne, Hpokrat, ko|
|e rekao, ''Posto|e, ustvar, dve stvar: znat
verovat da zna. Znat |e nauka. Verovat
da zna |e neznan|e''. Nameravam da vam
pokaem ta sam saznao.
Vena nformac|a |e dob|ena na osnovu
stravan|a na |udma ko|a sam sprovodo
|a mo| student koege z mo|e
stravake grupe. Ova stravan|a su se
razkovaa po dza|nu po svrs.
Uk|uvaa su stravan|e raka |etre kod
fpnske dece n|hovo koren|e g|vnog
8
toksna, afatoksna
22,23
; centre naconanog
programa samopomo shranom za
neuhran|enu predkosku decu na
Fpnma
24
; stravan|e faktora shrane ko|
utu na gustnu kost|u osteoporozu kod
800 ena u Kn
25-27
; stravan|e bomarkera
ko| karakteru po|avu raka do|ke
28,29
;
naconano, obmno stravan|e faktora
shrane nana vota povezanh sa
smrtnou od boest u 170 sea z Kne
Ta|vana (opte poznato kao Knesko
stravan|e).
30-33

Ova stravan|a, veoma razta po svom
opsegu, bava su se boestma za ko|e se
smatrao da su povezana sa navkama
shrane, obezbedu|u na ta| nan prku za
obmno stravan|e veza shrane boest.
Knesko stravan|e, | sam |a bo drektor,
otpoeo |e 1983. godne |o uvek tra|e.
Pored ovh stravan|a na |udma,
odravao sam dvadesetsedmogodn|
aborator|sk stravak program
ekspermentanh stravan|a na
votn|ama. Ovo stravan|e ko|e |e
otpoeo kra|em 1960-h ko|e |e fnansrao
Naconan nsttut za zdrav|e (NIH) |e
stravao vezu zmedu shrane raka. Na
naaz, ko| su ob|av|en u na|kvatetn|m
naunm asopsma, dove su u ptan|e
same osnovne prncpe uzroka raka.
Kada |e sve reeno zvreno mo|e koege
|a smo ma ast da prmmo ukupno 74
godne odobrenog fnansran|a. Drugm
rema, poto smo vr ve od |ednog
stravakog programa od|ednom, mo|e
koege |a smo zvr 74 godne
fnansranog stravan|a za man|e od 35
godna. Na osnovu ovog stravan|a bo
sam autor koautor ve od 350 naunh
anaka. Bro|ne nagrade su dode|ene men
mo|m studentma koegama za ova| dug
nz stravan|a pubkac|a. U n|h |e,
zmedu ostaog, spadaa nagrada
Amerkog nsttuta za stravan|e raka z
1998. godne ''kao prznan|e za votn vek
znaa|nh ostvaren|a u naunm
stravan|ma... o shran raku'', nagradu z
1998. godne kao |edan od ''25 na|utca|n|h
nost za ptan|e shrane'' ko|u |e dodeo
,el asops, Barton Kaman naunu
nagradu z 2004. godne ko|u |e dodeo
Udruen|e za prrodnu shranu. Stave,
pozvan|a da preda|em na stravakm
medcnskm ustanovama u ve od
etrdeset drava nekoko stranh zema|a
predstav|a dokaz o zanman|u za ove
naaze u profesonano| za|ednc. Mo|a
po|ava pred kongresnm komtetma
saveznm dravnm agenc|ama |e takode
ukazvaa na znaa|an |avn nteres za nae
naaze. Interv|u na programu *c"eil-.ehrer
"e#s /our, na na|man|e dvadeset pet
drugh TV programa; nasovne pre u
asopsma U,) Toda0, "e# $ork Times,
,aturda0 1vening 2ost roko ob|av|van
TV dokumentarn fmov o naem radu su
takode predstav|a deo nah |avnh
aktvnost.
Obean|e o budunost
Zahva|u|u svemu ovome, uvdeo sam
da su korst ostvarene shranom b|nom
hranom daeko raznovrsn|e mpresvn|e
od bo kakvog eka operac|e korene u
medcnsko| praks. Srana obo|en|a, rak,
d|abetes, og, poven prtsak, artrts,
katarakta, Acha|merova boest,
mpotenc|a, razne vrste drugh hronnh
obo|en|a se mogu u veko| mer spret.
Ove boest, ko|e se ugavnom |av|a|u pr
staren|u degenerac| tkva, ub|a|u venu
nas pre vremena.
Pored toga, sada posto|e mpresvn
dokaz ko| pokazu|u da se uznapredovaa
srana obo|en|a, reatvno uznapredova
rak odredenog tpa, d|abetes nekoko
drugh degeneratvnh boeste mogu
preokrent shranom. Seam se kada su
mo| nadreden samo nevo|no prhvata
dokaze da shrana moe da sprei srana
obo|en|a, na prmer, a su estoko negra
n|enu mogunost da preokrene takvu boest
kada |e |ednom ve uznapredovaa.
Medutm, dokaz se ve ne mogu
zanemarvat. On z nauke medcne ko|
zatvara|u o pred takvom de|om su ve
nego tvrdogav; on su neodgovorn.
|edna od uzbud|v|h korst pravne
shrane |e prevenc|a boest za ko|e se
smatra da se |av|a|u zbog genetke
predspozc|e. Sada znamo da u veko|
mer moemo da zbegnemo ove
''genetke'' boest ako moda nosmo gen
( gene) ko| |e (su) odgovoran za boest.
Medutm, fnansran|e genetkh
stravan|e nastav|a da se strmogavo
poveava u uveren|u da su specfn gen
odgovorn za po|avu specfnh obo|en|a, u
nad da emo nekako uspet da ''sk|umo''
te nezgodne gene. Program za odnose sa
|avnou kompan|a ekova sada opsu|u
budunost u ko|o| e svako od nas mat
nu ID kartcu ko|a e da sadr stu svh
nah dobrh oh gena. Korste ovu
kartcu, od nas e se oekvat da odemo do
doktora, ko| e prepsat samo |ednu puu
za sk|uvan|e nah oh gena. Sumn|am
da e se ovakva uda kada ostvart, e,
ako se pokua sa n|hovm sprovoden|em,
ovo mat ozb|ne, nee|ene posedce. Ove
futurstke matar|e zamag|u|u prstupna,
efkasna zdravstvena reen|a ko|a ve
posto|e: reen|a zasnovana na shran.
U sopstveno| aborator| smo na
ekspermentanm votn|ama pokaza da
se rast raka moe shranom uk|uvat
sk|uvat, uprkos veoma zraene
genetke predspozc|e. Ove efekte smo
deta|no strava nae naaze ob|av u
na|bo|m naunm asopsma. Kao to ete
9
vdet kasn|e, ov naaz su spektakuarn, a
st efekt su znova utvrdvan kod |ud.
Ishrana na pravan nan ne samo da
spreava boest ve prozvod zdrav|e
osea| dobrobt, fzk mentano. Nek
vrhunsk sportst, kao to su tr|atonac
De|v Skot, atetar Kar Lus Edvn Mozes,
tenserka Martna Navratova, svetsk
ampon rva Krs Kempbe (nsmo u
srodstvu) ezdesetosmogodn|
maratonac Rut Ha|drh su otkr da m
shrana sa mao mast zasnovana na
b|kama prua znaa|no bo|e sposobnost.
U aborator| smo hran ekspermentane
pacove shranom snom shran prosenog
Amerkanca - bogatom votn|skm
protenma - uspored h sa drugm
pacovma hran|enm shranom sromanom
votn|skm protenma. Pogodte ta se
deso kada |e pacovma z obe grupe
doputeno da svo|evo|no korste toak za
veban|e? On hran|en shranom sa mao
votn|skh protena su veba znaa|no
ve, uz man|e zamora, u odnosu na one
ko| su hran|en vrstom shrane ko|a |e
karakterstna za venu nas. Ovo |e st
efekat ko| su opaz ov vrhunsk sportst.
Ovo ne b trebao da predstav|a novost za
medcnsku za|edncu. Pre |ednog veka,
profesor Rase Ctanden (Russe
Chttenden) uven strava shrane sa
Medcnskog unverzteta na |e|u, |e
stravao da |e koren|e b|ne shrane
utcao na fzke sposobnost studenata.
34,35
Hrano |e svo|e studente, koege sebe
b|nom shranom mero n|hove fzke
sposobnost. Dobo |e ste rezutate kao
na pacov skoro vek kasn|e - on su b
pod|ednako spektakuarn.
Tu |e ptan|e nae prekomerne zavsnost
od ekova operac|e rad kontroe naeg
zdrav|a. U svom na||ednostavn|em obku,
shrana na pravan nan b u veko| mer
uman|a ogromne trokove koren|a
ekova, kao n|hove sporedne efekte. Man|
bro| |ud b vodo duge, skupe btke sa
hronnm boestma u boncama tokom
svo|h posedn|h godna vota. Trokov
zdravstvene nege b opa a greke zbog
upotrebe ekova b se sman|vae dok b bro|
prevremenh smrtnh sua|eva opadao. U
sutn, na sstem zdravstvene nege b nas
konano tto podstcao nae zdrav|e kao
to treba da n.
|ednostavn poec
Kada pogedam unazad, esto razm|am
o votu na farm kako |e to obkovao
mo|e m|en|e na tako puno nana. Mo|a
porodca |e ba spo|ena sa prrodom u
svakom trenutku. Let bsmo, od |utra do
zaaska sunca, b na otvorenom sade
obradu|u useve brnu se o votn|ama.
Mo|a ma|ka |e maa na|bo|u batu u naem
deu zem|e naporno rada z dana u dan
tokom eta kako b naa porodca ba
hran|ena sveom hranom, ko|a |e u
potpunost ba prozvedena na nao|
sopstveno| farm.
Mo|e putovan|e |e bo zadv|u|ue.
Iznova bh bo zadv|en onme to sam
nauo. Zao m |e to mo|a porodca drug
oko nas nsu ma srednom 1900-th
nformac|e ko|e sada mamo o hran
zdrav|u. Da smo ma, mo| otac |e mogao
da spre, preokrene svo|e srano
obo|en|e. Mogao |e da upozna mog
na|madeg sna, n|egovog men|aka, ko|
saradu|e samnom na ovo| kn|z. Mogao |e
da v |o nekoko godna uz bo| kvatet
zdrav|a. Mo|e putovan|e kroz nauku tokom
protekh etrdeset pet godna me |e
ubedo da |e sad htn|e nego kad prkazat
|udma kako mogu da zbegnu ove
traged|e. Nauka |e tu to treba bt
poznato. Ne moemo da ostavmo stvar u
ovakvom stan|u da posmatramo kako na
vo|en nepotrebno pate. Vreme |e da
ustanemo preuzmemo kontrou nad nam
zdrav|em.
2
Kua od protena
Mo|a ceokupna profesonana kar|era u
bomedcnskom stravan|u se
koncentrsaa na protene. Kao nevd|va
uzca, proten su me vuk gde god da sam
krenuo, od osnovne stravake aborator|e
do praktnh programa za shranu
neuhran|ene dece sa Fpna do vadnh
odbora gde su se osnvae nae naconane
zdravstvene smernce. Proten, esto
promatran sa strahopotovan|em
predstav|a za|ednku nt ko|a povezu|e
proo sadan|e znan|e o shran.
Pra o protenma predstav|a deo nauke,
deo kuture dobar deo mtoog|e. To me
podsea na Geteove re, ko|e m |e prv put
naveo mo| pr|ate| Hauard La|man,
staknut predava, autor bv farmer:
''Na|bo| smo u sakrvan|u onh stvar ko|e
su |asno vd|ve''. Nta n|e bo toko dobro
skrveno kao nesprana pra o
protenma. Dogma ko|a |e okruvaa
protene cenzure, navod, drektno
ndrektno, skoro svaku msao ko|u se
|av|aa u bomedcnskm stravan|ma.
|o od otkra ove hemka|e ko|a sadr
azot 1839. godne ko|e |e ostvaro hoandsk
hemar Gerard Muder (Gerhard Muder),
proten se po|av|vao kao na|svet|a od svh
hran|vh mater|a. Re proten pote od
grke re proteios, to zna ''od
prvenstvenog znaa|a''. U 19. veku, proten
|e bo snonm za meso, ova veza |e ostaa
sa nama ve od sto godna. Mnog |ud
danas z|ednaava|u protene sa
votn|skm namerncama. Ako vam kaem
10
da navedete namrncu ko|a vam prva pada
napamet kada kaem proten, mog bste
da kaete govedna. Ako ste tako rek, nste
|edn. Zbun|enost vada u pogedu mnogh
od na|osnovn|h ptan|a o protenma:
Sta predstav|a dobar zvor protena?
Ko|a kona protena |e potrebna?
Da su b|n proten dobr kao
votn|sk?
Da |e potrebno kombnovat odredene
b|ne namrnce pr obroku kako b se dob
kompetn proten.
Da se savetu|e uzman|e protena u
prahu amnoksenskh dodataka,
naroto ako neko rad naporne vebe se
bav sportom?
Da treba uzmat protenske dodatke
za zgradn|u ma?
Nek proten se smatra|u za veoma
kvatetne, a nek za mao kvatetne; ta to
zna?
Odake vegetar|anc dob|a|u protene?
Da deca vegetar|anc pravno rastu
bez votn|skh protena?
Osnovno za mnoga od ovh esth ptan|a
|e uveren|e da |e meso proten a proten
meso. Ovo uveren|e doaz od n|ence da
''dua'' votn|skh namrnca predstav|a
protene. Kod mnogh mesnh menh
prozvoda, moemo seektvno da ukonmo
mast a nam da|e osta|u prepoznat|v
mesn men prozvod. M ovo radmo
neprestano, sa suvm mesom obranm
mekom. A ako seektvno ukonmo proten
z votn|skh namrnca, ono to nam
osta|e n|e n nak na orgna. Neprotensk
bftek b, na prmer, predstav|ao barcu
vode, mast mae kone vtamna
mneraa. Ko b to |eo? Ukratko, da b
namrnca ba pepoznata kao votn|ska,
mora da sadr proten. Proten |e osnovn
eement votn|skh namrnca.
Prv naunc kao Kar Vo|t (Car Vot,
1831-1908), staknut nemak naunk, su
b odan zastupnc protena. Vo|t |e utvrdo
da |e ''oveku'' bo potrebno samo 48,5
grama na dan, a |e sve|edno preporuvao
tavh 118 grama na dan zbog
kuturookog verovan|a z tog peroda.
Proten |e bo z|ednaavan sa mesom, sv
su te da ma|u meso na svom stou, kao
to m temo da mamo vee kue bra
koa. Vo|t |e pretpostav|ao da ne moete da
mate preve dobre stvar.
Vo|t |e nastavo mentoru nekoko
dobro poznath stravaa shrane sa
poetka 1900-th godna, uk|uu|u Maksa
Rubnera (Max Rubner, 1854-1932)
Etvotera (W. O. Atwater, 1844-1907). Oba
uenka su strogo seda savet svog
ute|a. Rubner |e navodo da |e unos
protena, to |est mesa, bo smbo same
cvzac|e: ''Vek unos protena |e pravo
cvzovanog oveka''. Etvoter |e
organzovao prvu aborator|u za
stravan|e shrane pr mnstarstvu za
po|oprvredu S|edn|enh Drava (USDA).
Kao drektor USDA, predagao |e 125 grama
na dan (sada se preporuu|e samo oko 55
grama na dan). Kasn|e emo vdet koko |e
ova poetna preporuka ba znaa|na za ovu
vadnu agenc|u.
Kuturooka predrasuda |e postaa vrsto
prhvaena. Ako ste b cvzovan, |e ste
puno protena. Ako ste b bogat, |e ste
meso, a ako ste b sroman, |e ste b|nu
hranu, kao to su krompr heb. Nek su
smatra da su ne kase be en|e
nesposobne zato to nsu |ee dovo|no
mesa, protena. Etzam aroganc|a su
domnra po|em shrane u 19. veku.
Ceokupan koncept vee |e bo|e,
cvzovan|e moda ak duhovn|e |e
promao svaku msao o protenma.
Ma|or Mek Ke| (McCay) staknut engesk
ekar sa poetka 20. veka, |e obezbedo
|edno od na|zanm|v|h, a na|nesren|h,
trenutaka u ovo| stor|. Lekar Mek Ke| |e bo
staconran u engesko| koon| Ind| 1912.
godne kako b pronaao na|bo|e borce z
nd|skh pemena. Izmedu ostaog, rekao |e
da su |ud ko| su korst man|e protena
b ''sabog fzkog skopa, pr emu |e
poguren femnzran zged sve to se moe
oekvat''.
Ten|a za kvatetom
Proten, mast, ug|en hdrat akoho
obezbedu|u praktno sve kaor|e ko|e
unosmo. Mast, ug|en hdrat proten,
kao makronutrijenti, zgradu|u skoro
ceokupnu tenu hrane, osm vode, pr
emu osta|e maa kona vtamna
mneranh mikronutrijenata. Kona
mikronutijenata neophodna za optmano
zdrav|e |e veoma maa (mgram do
mkrograma).
Proten, na|svet| od svh hran|vh
mater|a, predstav|a|u vtan sasto|ak
naeg tea posto| na stotne h|ada
razth vrsta. On funkconu kao enzm,
hormon, strukturna tkva transportn
moeku, to sveukupno n vot mogum.
Proten su zgraden u vdu dugakh anaca
od stotna h|ada amnoksena, ko|h
posto| petnaest do dvadeset razth vrsta
(u zavsnost od toga kako se bro|e). Proten
se neprestano troe mora|u se
zamen|vat. To se ostvaru|e koren|em
hrane ko|a sadr protene. Kada se unesu u
teo, ov proten nam da|u potpuno novu
zahu gradvnh bokova amnoksena za
koren|e u zgradn| novh protena kao
zamena za stroene. Kae se da su razt
proten z hrane raztog kvateta, u
zavsnost od toga koko dobro obezbedu|u
11
potrebne amnoksene korene za
obnovu teesnh protena.
Ova| proces razgradn|e ponovnog
sastav|an|a protenskh amnoksena |e
kao da nam neko da|e raznobo|nu nsku
per ko|a b zamena star anac per ko|
smo zgub. Medutm, obo|ene pere na
anu ko| nam |e dat nsu rasporedene po
stom redosedu kao na ancu ko| smo
zgub. Zbog toga, raskdamo anac
sakup|amo n|egove pere. Zatm,
rekonstruemo na nov anac tako da
obo|ene pere budu u stom redosedu kao
na naem zgub|enom ancu. A ako nam,
na prmer, nedosta|u pave pere prav|en|e
novog anca e bt usporeno
zaustav|eno dok ne nademo |o pavh
per. Ovo |e st koncept kao pr prozvodn|
novh tkvnh protena ko| treba da se
pokapa|u sa starm stroenm protenma.
Oko osam amnoksena (''obo|enh
per'') ko|e su potrebne za prozvodn|u
nah tkvnh protena mora|u se obezbedt
hranom ko|u |edemo. One se nazva|u
''esenc|ane'' |er nae teo ne moe da h
prozvod. Ako, kao u sua|u anca sa
perama, nam protenma z hrane
nedosta|e ak |edna od ovh osam
''esenc|anh'' amnoksena, onda e
snteza novh protena bt usporena
zaustav|ena. Ovde nastupa na scenu de|a
kvateta protena. Proten z hrane ko| su
na|bo|eg kvateta su on ko|, veoma
|ednostavno, obezbedu|u, nakon varen|a,
odgovara|ue vrste kone amnoksena
potrebne za efkasnu sntezu novh tkvnh
protena. Ovo |e ono to re ''kvatet''
zasta zna: to |e sposobnost protena z
hrane da obezbede pravu vrstu konu
amnoksena za zgradn|u novh protena.
Da moete da pogodte ko|u bsmo
hranu mog da |edemo za na|efkasn|e
obezbedvan|e gradvnh bokova za nove
protene? Odgovor |e |udsko meso. Ov
proten ma|u upravo odgovara|uu konu
neophodnh amnoksena. A ako na
sused nsu za veeru, dob|amo druge
''na|bo|e'' protene hrane se drugm
votn|ama. Proten drugh votn|a su
veoma sn nam protenma |er
ugavnom ma|u odgovara|ue kone svh
neophodnh amnoksena. Ov proten se
mogu korstt veoma efkasno zbog toga
se smatra da su ''vsokog kvateta''. Od
votn|skh namrnca, proten meka |a|a
predstav|a|u na|bo|e kompete
amnoksena za nae protene, zbog toga
se smatra da su na|veg kvateta. B|nm
protenma ''neg kvateta'' mogu da
nedosta|u |edna ve esenc|anh
amnoksena, ako kao grupa sadre sve
esenc|ane amnoksene.
Koncept kvateta se u stvar odnos na
efkasnost ko|m se proten z hrane korste
za podstcan|e rasta. Bo b dobro kada b
se na|vea efkasnost moga z|ednat sa
na|bo|m zdrav|em, a to n|e sua|, zbog
toga su zraz efkasnost kvatet pogren.
Ustvar, da vam prkaem deo onoga to
emo znet, posto| ogroman bro|
stravan|a ko|a pokazu|u da su b|n
proten ''neg kvateta'', ko| omoguu|u
sporu a neprekdnu sntezu novh protena,
na|zdrav| tp protena. Sporo a stabno
donos pobedu u trc. Kvatet protena ko|
se naaze u odredeno| hran |e odreden
brznom ko|om b votn|a rasa korste |e.
Neke namrnce, to |est one porekom od
votn|a, se po|av|u|u sa veoma vsokom
protenskom efkasnou vrednou.
1

Koncentrsan|e na efkasnost teesnog
rasta, kao da to predstav|a dobro zdrav|e,
podste koren|e protena sa na|vm
''kvatetom''. Kao to e vam bo ko|
prodavac re, produkt ko| |e defnsan kao
veoma kvatetan trenutno ste poveren|e
potroaa. Ve od 100 godna, b smo
zarob|enc ovog obman|u|ueg zraavan|a
esto smo na aost smatra da ve
kvatet zna bo|e zdrav|e.
Osnov za ova| koncept protenskog
kvateta n|e bo dobro poznat u |avnost,
a n|egov utca| |e bo - |o uvek |e -
zuzetno znaa|an. L|ud, na prmer, ko|
oduu|u da se hrane b|nom shranom e
esto ptat, ak danas, ''odake dob|am
protene?'' kao da b|ke ne sadre protene.
Cak ako se zna da b|ke sadre protene,
|o uvek posto| zabrnutost o n|hovom
navodno oem kvatetu. Ovo |e naveo
|ude da veru|u da mora|u pa|vo da
kombnu|u protene razth b|nh zvora
tokom svakog obroka kako b mog da
kompenzu|u nedostatak amnoksena z
po|ednanh b|aka. Medutm, ovo |e
pretervan|e. Sada znamo da kroz
neverovatno soene metaboke ssteme,
|udsko teo moe da prozvede sve
esenc|ane amnoksene od prrodnh
var|eteta b|nh protena ko|e sreemo
svakog dana. N|e potrebno |est vee
kone b|nh protena pa|vo panrat
svak obrok. Na aost, stra|n koncept
protenskog kvateta |e veko| mer
zamag|vao ove nformac|e.
Protensk |az
Na|znaa|n|e ptan|e u shran
po|oprvred tokom mo|e rane kar|ere |e
bo pronaaen|e nana za povean|e
koren|a protena, stara|u se da on budu
na|bo|eg mogueg kvateta. Mo| saradnc
|a samo verova u ova| za|ednk c|. Od
mo|h ranh godna na farm do mog
doktorskog obrazovan|a, |a sam prhvatao
ovakvo potovan|e prema protenma. Kao
mad, seam se da su na|skup| deo hrane
za votn|e sa farme b protensk dodac
ko|ma smo hran nae krave svn|e.
Zatm sam, na postdpomskm stud|ama,
potroo tr godne (1958-1961) rade
12
doktorat pokuava|u da pobo|am
dostupnost vsoko kvatetnh protena
efkasn|e odga|a|u krave ovce kako
bsmo mog da h |edemo to ve.
2,3

Proao sam kroz ceokupne
postdpomske stud|e u dubokom uveren|u
da |e promovsan|e vsoko kvatetnh
protena, kao u votn|skm namerncama,
predstav|ao veoma vaan zadatak. Mo|e
doktorsko stravan|e, ako navodeno
nekoko puta tokom naredne decen|e, |e
bo samo ma deo daeko veh napora
ko|e su druge stravake grupe vre kako
b ree protensku stuac|u rom sveta.
Tokom 1960-h 1970-h, neprestano sam
suao o takozvanom ''protenskom |azu'' u
zem|ama u razvo|u.
4

Protensk |az |e oznaavao da su gad
neuhran|enost medu decom u zem|ama
treeg sveta b rezutat nedovo|ne kone
protena, naroto vsoko kvatetnh (to |est
votn|skh) protena.
1,4,5
Po ovom gedtu,
|udma z zema|a treeg sveta su naroto
nedosta|a ''vsoko kvatetn'' proten,
votnsk proten. Pro|ekt su neprestano
osm|avan rom sveta kako b se reo
ova| probem ''protenskog |aza''. Istaknut
profesor sa MIT-a n|egov mad koega su
1976. godne zak|u da |e ''odgovara|ua
kona protena centran aspekt svetskog
probema shrane''
5
da|e da ''ako se ...
poe|no |dopune| umerenm konama
meka, |a|a, mesa rbe, shrana
|sromanh zema|a| prevashodno
zasnovana na tarcama |e ... nedovo|no
bogata protenma za decu u razvo|u...''. Da
b se reo ova| probem:
MIT |e razv|ao dodatak hran bogat
protenma zvan INCA-PARINA.
Purd|u unverztet |e uzga|ao kukuruz
ko| |e sadrao ve zna, amnoksene
ko|a |e ''nedosta|aa'' protenma z
kukuruza.
Amerka vada |e subvenconsaa
prozvodn|u meka u prahu kako b
obezbeda protene vsokog kvateta za
sromane rom sveta.
Korne unverztet |e obezbedvao ob|e
taenata za Fpne kako b pomogao
razvo|u var|eteta prna bogatog
protenma stone ndustr|e.
Auburn unverztet MIT su mrv rbu
kako b prozve ''koncentrat rb|h
protena'' za shranu sromanh u svetu.
U|edn|ene nac|e, program amerke
vade za hranu za mr, vek unverztet
bezbro|ne druge organzac|e unverztet
su n sve kako b skoren gad u svetu
uz pomo vsoko kvatetnh protena. Znao
sam za venu pro|ekata z prve ruke, kao
za osobe ko|e su h organzovae vode.
Organzac|a za shranu po|oprvredu
U|edn|enh nac|a (FAO), ma znaa|an
utca| u zem|ama u razvo|u preko svo|h
programa za razvo| po|oprvrede. Dva ana
osob|a
6
su 1970. godne ob|ava da |e ''...
nesumn|vo nedostatak protena na|ozb|n
kvatatvn nedostatak u shran zema|a u
razvo|u. Vek deo popuac|e ovh zema|a
v ugavnom na b|no| hran ko|o| esto
nedosta|u proten, to rezutu|e sabm
zdrav|em maom produktvnou po
oveku''. M. Outret (M. Autret), veoma
utca|an ovek z FAO-a, |e dodao da ''zbog
maog sadra|a votn|skh protena u
shran nedostatka raznovrsnost hrane |u
zem|ama u razvo|u|, kvatet protena |e
nezadovo|ava|u''.
4
Podneo |e zveta| o
zrazto| vez zmedu koren|a votn|skh
namrnca godn|eg prhoda. Outret |e
zastupao porast prozvodn|e koren|a
votn|skh protena kako b se premosto
rastu ''protensk |az'' u svetu. Takode |e
zastupao da se ''sv resurs nauke
tehnoog|e mora|u pokrenut kako b se
stvore nove namrnce bogate protenma
ostvart na|veu korst od do sada
nedovo|no korenh zvora hrane za
oveanstvo''.
4
Brus Stngs (Bruce Stngs) sa Merend
unverzteta z amerkog mnstarstva
trgovne, |o |edan zastupnk koren|a
votn|skh namrnca, |e prznao 1973.
godne, da ''ako ne posto| potreba za
votn|skm protenma u shran per se,
obno |e prhvaeno da kona protena u
shran z votn|skh zvora predstav|a
naznaku ukupnog protenskog kvateta
shrane''.
1
Nastavo |e govore da |e ''...
opte prhvaeno da |e obezbedvan|e
odgovara|uh kona votn|skh
prozvoda deaan nan za pobo|an|e
svetske shrane protenma''.
Naravno, potpuno |e tano da
obezbedvan|e protena moe da
predstav|a znaa|an nan za pobo|an|e
shrane u zem|ama treeg sveta, naroto
ako stanovntvo dob|a sve svo|e kaor|e z
|ednog b|nog zvora. A to n|e |edn nan,
, kao to emo vdet, ne predstav|a
neophodno nan ko| |e na|dosedn| sa
dugoronm zdrav|em.
Ishrana dece
Prema tome ovo |e bo raspooen|e u
tom perodu, |a sam bo deo toga koko
bo ko drug. Napusto sam MIT kako bh
preuzeo pooa| na fakutetu na Vrdn|a
Teku 1965. godne. Profesor Car Enge
(Chare Enge), ko| |e tada bo na eu
katedre za bohem|u shranu na Vrdn|a
Teku, se zaagao za razvo| medunarodnog
programa shrane za neuhran|enu decu. Bo
|e zanteresovan za prmen|van|e
''ma|nskog'' pro|ekta za samopomo na
Fpnma. Pro|ekat |e nazvan ''ma|nsk''
|er se koncentrsao na obrazovan|u ma|k
neuhran|ene dece. Ide|a |e ba da ako se
13
ma|ke naue da odgovara|ue vrste okano
uzga|ane hrane mogu da donesu dobro
n|hovo| dec, onda nee morat da se
osan|a|u na retke ekove ugavnom
neposto|ee doktore. Enge |e zapoeo
program 1967. godne pozvao me da
budem n|egov koordnator na koedu da
boravm due vreme na Fpnma dok |e on
svo vreme boravo u Man.
Uz nagasak na protene kao na sredstvo
za reavan|e neuhran|enost mora smo
ovu shranu da unmo centranom temom
nah obrazovnh ''ma|nskh'' centara da
tme pomognemo povean|u koren|a
protena. Rba kao zvor protena |e
ugavnom ba ogranena na obane
obast. M smo re da razv|emo kkrk
kao zvor protena |er |e on predstav|ao
usev ko| se mogao uzga|at skoro svuda.
Kkrk |e mahunarka, kao ucerka, so|a,
detena, graak druge. Kao ov drug
''fksator'' azota, kkrk |e bogat
protenma.
Medutm, posto|ao |e prate probem sa
ovm ukusnm mahunarkama. Po|av|vao
se sve ve dokaza, prvo z Engeske
7-9
, a
zatm sa MIT-a (z ste aborator|e u ko|o|
sam rado)
10,11
ko| su pokazva da |e kkrk
esto bo kontamnran toksnom g|vce
zvanm afatoksn (AF). Ovo |e predstav|ao
aarmantan probem |er |e pokazano da AF
prouzroku|e rak |etre kod pacova. Reeno |e
da |e ovo na|mon| kada otkrven hem|sk
kancerogen.
Zbog toga smo mora da se bavmo sa
dva bsko povezana pro|ekta: da sman|mo
neuhran|enost kod dece remo probem
kontamnac|e afatoksnom.
Pre odaska na Fpne, morao sam da
putu|em na Hat kako bh vdeo nekoko
ekspermentanh centara ko|e su
organzova mo| saradnc sa Vrdn|a
Teka, profesor Ken Kng (Ken Kng) Ra|and
Veb (Ryand Webb). To |e bo mo| prv put do
neke nerazv|ene zem|e, a Hat |e svakako
odgovarao tom opsu. Papa Dok Duva|e,
predsednk Hat|a, |e za sopstven bogat
votn st potroo ono mao resursa ko|e |e
zem|a maa. Na Hat|u |e u to vreme 54%
dece umrao pre svog petog rodendana,
ugavnom zbog neuhran|enost.
Nakon toga sam otao na Fpne
susreo se sa stm sua|em. Odu smo
gde e se centr osnovat na osnovu
ozb|nost probema neuhran|enost ko| |e
posto|ao u svakom seu. Koncentrsa smo
nae napore na sea sa na|vem
potrebama. U prvobtnom stravan|u
svakog sea (barro) deca su merena a
n|hova tena za uzrasno doba |e poredena
sa standardom za zapad, pode|ena na
prv, drug tre stepen neuhran|enost.
Tre stepen neuhran|enost, na|gor, |e
predstav|ao decu spod 65%. Ima|te na
umu da dete od 100% predstav|a samo
prosek za S|edn|ene Drave. Man|e od 65%
predstav|a skoro smrt od gad.
Procen|eno |e da |e u gradskm obastma
nekh vekh gradova, do 15-20% dece 3
do 6 godna stare spadao u tre stepen.
Veoma dobro se seam nekh od mo|h
prvh przora te dece. Ma|ka, sama
suna, dre svo|e trogodn|e bzance sa
spupenm oma, |edno 11 funt teko,
drugo 13 funt, pokuava da h natera da
otvore usta kako b po|e mao kae. Star|u
decu sepu od neuhran|enost, vode uokoo
n|hova mada braa u potraz za pomou.
Deca bez nogu ruku skakuu kako b
dob komad hrane.
Neverovatno otkre
Nema potrebe re da su nam ov uvd
pru ob|e motvac|e da nastavmo sa
nam pro|ektom. Kao to sam ran|e
spomenuo, prvo smo mora da remo
probem kontamnac|e kkrk|a, nae
gavne protenske hrane, afatoksnom.
Prv korak u stravan|u afatoksna |e
predstav|ao sakup|an|e osnovnh
nformac|a. Ko |e na Fpnma unoso AF,
ko |e dob|ao rak |etre? Da bh odgovoro na
ova ptan|a, zatrao sam dobo
stravaka sredstva od Naconanh
nsttuta zdrav|a (NIH). Takode smo usvo|
drugu strateg|u postav|a|u ptan|e: kako
AF ustvar zazva rak |etre? Zee smo da
stramo ovo ptan|e na moekuarnom
nvou korste aborator|ske pacove. Uspeo
sam da dob|em dodatna sredstva od NIH-a
za ovo deta|no bohem|sko stravan|e.
Ove dve donac|e su pokrenue dvostrano
stravan|e, |edno osnovno |edno
prmen|eno, ko|e e se nastavt tokom cee
mo|e kar|ere. Uvdeo sam da |e stravan|e
ptan|a sa osnovne prmen|ene
perspektve zahvano |er nam govor ne
samo o utca|u hrane hemka|e na
zdrav|e, ve zato ona ma takav utca|.
Na ta| nan smo mog bo|e da razumemo
ne samo bohem|sku osnovu hrane
zdrav|a, ve kako b ona moga da ute
na |ude u svakodnevnom votu.
Poe smo sa nzom stravan|a. Prvo
smo ee da znamo ko|e su namrnce
sadrae na|ve AF-a. Sazna smo da |e
kkrk kukuruz sadrao na|veu konu.
Svh 29 konzerv putera od kkrk|a ko|e
smo kup u okanm trgovnama, na
prmer, |e bo kontamnrano, uz nvo AF-a
do 300 puta ve od nvoa prhvaenog u
Amerc. Srov kkrk |e bo daeko man|e
kontamnran; n|edan n|e premavao
kone AF-a doputene po amerkm
standardma. Ova razka zmedu putera od
kkrk|a srovog kkrk|a |e nasta|aa u
fabrc kkrk|a. Na|bo| kkrk, ko| |e
spun|avao ''kokte'' tege, |e runo odabran
sa pokretne trake, ostav|a|u na|gora,
na|budav|a zrna ko|a su stzaa do kra|a
14
pokretne trake rad prozvodn|e putera od
kkrk|a.
Nae drugo ptan|e |e bo ko |e bo
na|podon| ovo| AF kontamnac|
n|egovm efektma u zazvan|u raka. Uvde
smo da su to deca. On su b t ko| su
korst puter od kkrk|a kontamnran
afatoksnom. Procen smo AF unos
anazra|u zuvan|e AF metabokh
prozvoda mokraom dece ko|a su vea u
domovma sa demno korenom tegom
putera od kkrk|a.
12
Pr sakup|an|u ovh
nformac|a po|avo se zanm|v obrazac:
dve obast u zem| su mae na|ve stope
raka |etre, gradov Mana Cebu, ko|e su
predstav|a ste obast u ko|ma |e
unoeno na|ve afatoksna. Puter od
kkrk|a |e skoro sk|uvo koren u
obast Mane dok |e kukuruz koren u
Ceb, drugom na|gue nase|enom gradu
na Fpnma.
A, kako se pretpostavo, ovo n|e bo
sve. Nov podac su dob|en na osnovu mog
susreta sa staknutm doktorom, dr Hose
Kaedom (|ose Caedo), savetnkom
predsednka Markosa. On m |e rako da |e
probem raka |etre na Fpnma bo veoma
ozb|an. Ono to |e bo toko strano |e da
|e boest odnosa vote dece pre n|hove
desete godne. Dok |e na Zapadu, boest
pogadaa |ude ugavnom tek nakon
etrdesete godne, Kaedo m |e rekao da |e
no opersao decu madu od etr godne
zbog raka |etre!
Ovo |e samo po seb bo neverovatno, a
ono to m |e zatm rekao |e bo |o ve
znenadu|ue. To |est, deca koja su dobijala
rak jetre su bila iz najbolje hranjenih
porodica. Porodce sa na|ve novca su |ee
ono zata su smatrae da |e na|zdrav|a
shrana, shrana nak na nau sopstvenu
amerku mesnatu shranu. 3ni su unosili
vie proteina od bilo kog drugog u zemlji 4i
to visoko kvalitetnog +ivotinjskog proteina5,
a ipak su oni bili ti koji su dobijali rak jetre!
Kako |e to mogue? Srom sveta, stope
raka |etre su be na|ve u zem|ama sa
na|nm prosenm unosom protena. Zbog
toga se smatrao da |e ova vrsta raka
predstav|aa rezutat nedostatka protena.
Stave, probem nedostatka |e predstav|ao
gavn razog zbog koga smo rad na
Fpnma: kako bsmo povea koren|e
protena kod to |e ve neuhran|ene dece
mogue. A sada su m dr Kaedo n|egov
saradnc govor da su deca ko|a su
korsta na|ve protena maa na|ve
stope raka |etre. Ovo m |e, sprva, zgedao
udno, a vremenom su mo|e sopstvene
nformac|e sve ve potvrdvae n|hova
opaan|a.
U to vreme, po|avo se stravak rad z
Ind|e u |ednom man|em medcnskom
asopsu.
13
To |e bo eksperment u vez
raka |etre unosa protena kod dve grupe
aborator|skh pacova. |edno| grup |e
davan AF a zatm su hran|en shranom ko|a
|e sadraa 20% protena. Drugo| grup |e
dat st nvo AF-a a zatm su hran|en
shranom ko|a |e sadraa samo 5%
protena. Sv pacov hran|en sa 20%
protena su dob rak |etre n|egove
prekursore ez|e, a n|edna votn|a
hran|ena sa 5% protena n|e doba rak
|etre n|egove prekusore ez|e. To n|e ba
neznaa|na razka; tu se rado o 100%
nasuprot 0%. Ovo |e bo veoma dosedno
sa mo|m opaan|ma kod fpnske dece.
On ko| su b na|podon| raku |etre su b
on |e su shrane sadrae na|ve
protena.
Izgedao |e da nko ne prhvata zveta| z
Ind|e. Pr etu z Denvera nakon povratka sa
prezentac|e na konferenc|, putovao sam
sa bvm a daeko star|m koegom sa
MIT-a, profesorom Poom N|ubernom (Pau
Newberne). U to vreme, N|ubern |e bo
|edan od retkh ko| su prdava znaa| uoz
shrane u razvo|u raka. Rekao sam mu o
mo|m utscma sa Fpna o radu z Ind|e.
Ukratko |e odbaco rad govore, ''mora da
su preokrenu bro|eve votn|skh kaveza.
Ishrana bogata protenma n na ko| nan
ne moe da povea razvo| raka''.
Shvato sam da sam naao na
provokatvnu de|u ko|a |e zazvaa
nevercu, ak bes kod koega. Da treba
da ozb|no shvatm opaan|e da su proten
zazva razvo| raka da budem zoen
rzku da me smatra|u za neozb|nog. I
treba da odustanem od ovoga?
Na odreden nan |e zgedao da |e ova|
trenutak u mo|o| kar|er bo zasenen
dogada|ma z mog nog vota. Kada sam
mao pet godna, mo|a u|na ko|a |e vea sa
nama |e umraa od raka. Nekoko puta mo|
u|ak |e vodo mog brata Deka mene da
posetmo n|egovu enu u bonc. Iako sam
bo preve mad da bh razumeo sve to se
deava, seam se da sam bo pogoden
vekom ''R'' re: rak. Razm|ao bh, ''kada
porastem, em da pronadem ek za rak''.
Mnogo godna kasn|e, samo nekoko
godna nakon to sam se oeno, otprke u
vreme kada sam poeo sa radom na
Fpnma, ma|ka mo|e ene |e umraa od
raka debeog creva u svo|o| 51. godn
vota. U to vreme, posta|ao sam svestan
mogue veze zmedu raka shrane u
naem poetnom stravan|u. N|en sua| |e
bo naroto teak used n|ence da n|e
maa zdravstveno osguran|e. Mo|a ena
Karen |e ba n|ena |edna erka one su be
veoma bske. Ova teka skustva su
oakaa mo| odabr kar|ere: u gde god
da me stravan|e odvede kako bh bo|e
razumeo ovu zastrau|uu boest.
Geda|u unazad, ovo |e predstav|ao
poetak koncentrsan|a mo|e kar|ere na
shranu rak. Trenutak oduke da strau|em
protene rak |e predstav|ao taku
preokreta. Ako sam eeo da ostanem na
15
ovom putu, posto|ao |e samo |edno
reen|e: otpoet sa fundamentanm
aborator|skm stravan|em kako b se
utvrdo ne samo da , ve kako, koren|e
vee kone protena zazva ve sua|eva
raka. To |e upravo ono to sam uno. To
me |e odveo da|e nego to sam kada
mogao da zamsm. Izuzetn naaz ko|e
smo mo| saradnc, student |a ustanov
b mog da vas navedu da dva puta
razmste o svo|o| trenutno| shran. A
ve od toga, naaz vode do opt|h ptan|a,
ptan|a ko|a e na kra|u dovest do pukotna
u samm osnovama razm|an|a o shran
zdrav|u.
Prroda nauke - ta |e potrebno da znate
kako bste prat stravan|e
Dokaz u nauc |e obman|v. Cak ve
nego u osnovnm naukama boog|e, hem|e
fzke, ustanov|avan|e apsolutnog dokaza
u medcn zdrav|u |e skoro nemogue.
Prvenstven c| stravan|a |e utvrdt samo
ta |e verovatno stnto. To |e zbog toga to
|e stravan|e zdrav|a po prrod statstko.
Kada bacte optu u vazduh, da e past?
Da, svak put. To |e fzka. Ako pute etr
pake cgareta na dan, da ete dobt rak
pua? Odgovor |e moda. Znamo da su
vae anse za dob|an|e raka pua daeko
vee nego ako ne pute, moemo da vam
kaemo koke su anse (statstk), a ne
moemo sa sgurnou da znamo da ete
v kao po|ednac dobt rak pua.
Pr nutrconstkm stravan|ma,
otkrvan|e odnosa zmedu shrane zdrav|a
n|e toko pravon|sko. L|ud ve, raztm
nanma, ma|u raztu genetku osnovu
|edu raztu vrstu hrane. Ekspermentana
ogranen|a kao to su ogranen|a
trokova, vremenska ogranen|a greke
pr meren|u predstav|a|u znaa|ne
prepreke. Moda |e na|van|e da hrana,
nan vota zdrav|e medusobno reagu|u
preko tako soenh, veso|nh sstema da
|e uspostav|an|e dokaza za bo ko|
po|ednaan faktor bo ko|u po|ednanu
boest skoro nemogue, ak kada bste
ma savren skup sptanka, neograneno
vreme neogranena novana sredstva.
Zbog ovh potekoa, vrmo stravan|a
korste ve razth strateg|a. U nekm
sua|evma, procen|u|emo da
pretpostav|en uzrok zazva pretpostav|en
efekat opa+aju!i mere razke ko|e ve
posto|e zmedu razth grupa |ud. Mog
bsmo da opazimo usporedmo drutva
ko|a korste razte kone mast, a zatm
da opazimo da ove razke odgovara|u
snm razkama u stopama raka do|ke
osteoporoze neke druge boest. Mog
bsmo da opazimo usporedmo navke pr
shran |ud ko| ve ma|u obo|en|e sa
uporednom grupom |ud ko| nema|u tu
boest. Mog bsmo da opazimo
usporedmo stope boest z 1950. godne
stope boest z 1990. godne, a zatm da
opazimo da bo kakve promene u
stopama boest odgovara|u promenama
shrane.
Pored opa+anja onoga to ve posto|,
mog bsmo da zvrmo eksperment
namerno utiemo na hpotetk tretman
kako bsmo vde ta e se dest. Meamo
se, na prmer, kada testramo bezbednost
efkasnost ekova. |edno| grup |ud se da|e
ek a drugo| grup pacebo (neaktvna
supstanca snog zgeda). Medutm,
uticanje na shranu |e daeko tee, naroto
ako |ud nsu ogranen na knku srednu,
|er se onda moramo osan|at na sve da se
verno prdrava|u odredenh d|eta.
Vre stravan|a posmatranjem
meanjem, pon|emo da skup|amo naaze
procen|u|emo dokaze za protv odredene
hpoteze. Kada teret dokaza favorzu|e de|u
u toko| mer da se ve ne moe uver|vo
negrat, stemo de|u kao verovatnu
stnu. Na ova| nan |a znosm argument za
shranu u korst ceovte b|ne shrane.
Nastav|a|u sa tan|em shvatete da e
on ko| trae apsoutan dokaz za optmanu
shranu u |ednom dva stravan|a bt
razoaran zbun|en. Medutm, ubeden
sam da e on ko| traga|u za stnom u vez
shrane zdrav|a razmatra|u tenu
dokaza z nza dostupnh stravan|a bt
zapan|en oduev|en. Posto| nekoko
de|a ko|e treba mat na umu pr
utvrdvan|u tene dokaza, uk|uu|u
naredne de|e.
Koreac|a nasuprot uzronost
U mnogm stravan|ma, pronaete da
se re koreac|a asoc|ac|a korste za
opsvan|e odnosa zmedu dva faktora,
moda ak ukazu|u na odnos tpa uzroka-
-efekta. Ova de|a |e staknuta u Kneskom
stravan|u. Promatra smo da posto|e
obrasc veza zmedu razth shrana,
nana vota karakterstka boest u
okvru stravan|a 65 okruga, 130 sea
6.500 odrash osoba n|hovh porodca.
Ako |e unos protena, na prmer, v medu
popuac|ama ko|e ma|u viu stopu raka
|etre, moemo da kaemo da zmedu
po|ave raka |etre protena posto| poztvna
koreac|a; kako |edno raste, raste drugo.
Ako |e unos protena v medu
popuac|ama ko|e ma|u malu stopu raka
|etre, moemo da kaemo da zmedu raka
|etre protena posto| nverzna koreac|a.
Drugm rema, dva faktora se kreu u
suprotnom smeru; kada |edan raste, drug
opada.
U naem hpotetkom prmeru, ako |e
proten u koreac| sa bro|em sua|eva raka
|etre, to ne dokazu|e da proten
prouzroku|u spreava|u rak |etre. Kasan
prmer ove potekoe |e da zem|e sa vem
16
bro|em teefonskh stubova esto ma|u ve
bro| sua|eva sranh obo|en|a, kao
mnogh drugh boest. Prema tome, zmedu
teefonskh stubova sranh boest posto|
poztvna koreac|a. A ovo ne dokazu|e da
teefonsk stubov zazva|u srana
obo|en|a. Ustvar, koreac|a se ne moe
z|ednat za uzronou.
To ne zna da su koreac|e beskorsne.
Kada se pravno protumae, koreac|e se
mogu efektvno korstt za prouavan|e
odnosa shrane zdrav|a. Knesko
stravan|e, na prmer, sadr ve od 8.000
statstk znaa|nh koreac|a, a ovo |e
ogromna vrednost. Kada |e tako puno
koreac|a kao to su ove dostupno,
strava mogu da zaponu sa
utvrdvan|em obrazaca zmedu shrane,
nana vota boest. Ov obrasc,
zauzvrat, nam ukazu|u kako shrana
zdravstven proces, ko| su neobno
soen, zasta deu|u. Medutm, ako neko
e dokaz da po|ednaan faktor
prouzroku|e po|ednaan shod, koreac|a
n|e dovo|no dobra.
Statstka znaa|nost
Mog bste da pomste da |e, oduvan|e
da zmedu dva faktora posto| koreac|a
ne, ogedno - posto| ne. Medutm, to
n|e sua|. Kada razmatrate veku konu
podataka, morate da zvrte statstku
anazu kako bste utvrd da zmedu dva
faktora posto| koreac|a. Odgovor n|e da
ne. Rad se o verovatno, ko|u nazvamo
statistika znaajnost. Statstka
znaa|nost predstav|a meru da |e opaen
ekspermentan efekat zasta pouzdan se
|av|a samo used sua|a. Ako bacte nov
tr puta on svak put padne na gavu,
verovatno |e u ptan|u sua|nost. Ako
bacte nov sto puta svak put padne na
gavu, moete bt prno sgurn da nov
ma gave na obe strane. To |e koncept u
pozadn statistike znaajnosti - to |e ansa
da |e koreac|a ( drug naaz) reana, da
ne predstav|a nasumn sua|.
Za naaz se kae da |e statstk
znaa|an ako posto| man|e od 5%
verovatnoe da se |av|a used sua|a. To
zna, na prmer, da posto| 95% ans da
emo dobt st rezutat ako se stravan|e
ponov. Ova| odseak od 95% |e prozvo|an,
a sve|edno predstav|a standard. |o |edna
prozvo|na taka odseka |e 99%. U ovom
sua|u, kada rezutat zadovo| ova| test,
kae se da |e izuzetno statistiki znaajan.
U rasprav o stravan|u shrane boest u
ovo| kn|z, statstka znaa|nost se
po|av|u|e s vremena na vreme, moe se
korstt kao pomo u procen|van|u
pouzdanost, ''meren|u'' dokaza.
Mehanzam deovan|a
Cesto se koreac|e smatra|u za
pouzdan|e ako drugo stravan|e pokae
da su dva faktora zmedu ko|h posto|
koreac|a book povezana. Na prmer,
zmedu teefonskh stubova sranh boest
posto| poztvna koreac|a, a ne posto|e
stravan|a ko|a b pokazaa kako su
teefonsk stubov book povezan sa
sranm boestma. Medutm, posto|e
stravan|a ko|a pokazu|u procese ko|ma b
unos protena rak |etre mog da budu
book uzrono povezan (kao to ete
vdet u treem pogav|u). Znat proces po
kome neto rad u teu zna znat n|egov
''mehanzam deovan|a''. A pozna|u
n|egov mehanzam deovan|a o|aava
dokaze. Ovo se na drug nan moe re da
su dva faktora zmedu ko|h posto|
koreac|a povezana na ''book verovatan''
nan. Ako |e odnos book verovatan,
smatra se daeko pouzdan|m.
Meta anaza
Konano, treba da razumemo koncept
meta anaze. Meta anaza tabearno
prkazu|e kombnovane podatke z ve
stravan|a anazra h u obku |ednog
skupa podataka. Goman|em anazom
vekog skupa kombnovanh podataka,
rezutat moe da bude znaa|no verovatn|.
Naaz meta anaze su prema tome
znaa|n| od anaza po|ednanh
stravan|a, ako, kao u svemu ostaom,
mogu da posto|e zuzec. Nakon dob|an|a
rezutata z nza stravan|a, moemo da
ponemo sa koren|em ovh metoda
koncepata kako bsmo procen tenu
dokaza. Uz ova| napor, moemo da
ponemo da shvatamo ta |e na|verovatn|e
tano, moemo da se ponaamo shodno
tome. Aternatvne hpoteze ve ne
zgeda|u verovatno, moemo da budemo
veoma uveren u rezutat. Apsoutn dokaz,
u tehnkom smsu, |e neostvarv
neznaa|an. A zdravorazumsk dokaz (99%
sgurnost) |e ostvarv krtan. Na prmer,
uz pomo ovog procesa tumaen|a
stravan|a m smo obkova naa uveren|e
u vez puen|a zdrav|a. Nkada n|e
''100%'' dokazano da puen|e prouzroku|e
rak pua, a su anse da |e puen|e
nevezano sa rakom pua toko
astronomsk mae da se ptan|e odavno
smatra reenm.
3
Isk|uvan|e raka
Amerkanc se bo|e raka ve od be ko|e
druge boest. Poagano bono umran|e od
raka mesecma, ak godnama, pre smrt
predstav|a uasava|u przor. Moda se
17
zbog toga |ud na|ve bo|e raka od svh
vekh boest.
Kada su med| saopt o novopronaom
hem|skom kancerogenu, |avnost |e to
prmeta brzo reagovaa. Neke
kancerogene mater|e zazva|u kod |ud
panku. To |e bo sua| pre nekoko godna
sa aarom, hemka|om ko|a |e rutnsk
prskana po |abukama kao reguator rasta.
Ubrzo nakon zveta|a Saveta za prrodne
resurse pod nasovom ''Nepodno|v rzk:
pestcd u hran nae dece'',
1

teevz|sk
program 6& minuta |e pusto segment o
aaru. U februaru 1989. godne predstavnk
Saveta za prrodne resurse |e rekao na
ems| 6& minuta CBS-a da |e ova
ndustr|ska hemka|a predstav|aa
''na|mon| kancerogen u ndustr|
hrane''.
2,3
Reakc|a |avnost |e ba brza. |edna ena
|e pozvaa dravnu poc|u da stgne kosk
autobus kako b konfskova |abuku n|enog
deteta.
4
Skosk sstem rom zem|e, u
N|u|orku, Los Andeesu, Atant Ckagu,
zmedu ostah, su presta sa suen|em
|abuka prozvoda od |abuka. Po Donu
Ra|su (|ohn Rce), bvem predsednku
Amerkog udruen|a ndustr|e |abuka,
ndustr|a |abuka |e dovea ekonomsk
pad, gube ve od 250 mona doara.
5
Konano |e, kao odgovor na povk |avnost,
prozvodn|a upotreba aara preknuta |una
1989. godne.
3
Pra o aaru n|e neuoba|ena. Tokom
proh nekoko decen|a, u tamp |e
nekoko hemka|a navedeno kao sredstva
ko|a zazva|u rak. Moda ste u o nekma:
Amnotrazo (herbcd koren na
usevma brusnce, prouzroku|u ''strah od
brusnca'' z 1959. godne).
DDT (opte poznat nakon kn|ge Re|e
Karson Tiho prole!e).
Ntrt (konzervansk za meso
pobo|va bo|e ukusa koren u
vrama sann).
Crvena bo|a bro| 2.
Vetak zasadva (uk|uu|u
ckamate saharn).
Doksn (kontamnant ndustr|skog
procesa agensa Oran, defo|ant koren
tokom v|etnamskog rata).
Afatoksn (g|vn toksn pronaden u
budavom kkrk|u kukuruzu).
Veoma dobro pozna|em ove tetne
hemka|e. Bo sam an Ekspertskog
panea o saharnu bezbednost hrane
Naconane akadem|e nauka (1978-79), ko|
|e bo zaduen za procen|van|e mogue
opasnost od saharna u vreme kada |e
|avnost ba uzbudena nakon to |e FDA
predoa zabranu vetakh zasadvaa.
Bo sam |edan od prvh naunka ko| su
zoova doksn; mam znan|e z prve ruke
z aborator|e MIT-a ko| su zvr k|una
stravan|a o ntrtma, proveo sam mnogo
godna strava|u ob|av|u|u radove o
afatoksnu, |edno| od na|kancerogen|h
hemka|a kada otkrvenh - bar za pacove.
Iako se sve ove hemka|e znaa|no
razku|u po svo|m osobnama, sve ma|u
snu pru u pogedu raka. U svm
sua|evma, stravan|a su pokazaa da
ove hemka|e mogu da povea|u stopu
raka kod ekspermentanh votn|a. Prmer
ntrta su kao odan prmer.
Pro|ekt z vr
Ako se moe re da ste ''sredn|h
godna'' star|, kada kaem, ''ntrt, vre
rak'' mog bste da se zavate u stocu,
kmnete gavom kaete, ''o da, seam se
neega o tome''. Za one made - pa,
sua|te, |er stor|a ma neobnu osobnu
da se ponav|a.
Vreme: rane 1970-e. Scena: V|etnamsk
rat |e poeo da se zavrava, Rard Nkson
e bt zauvek povezan sa Voterge|tom,
energetska krza e prozvest redove na
benznskm stancama a ntrt |e posta|ao
re na nasovnm stranama.
Natr|um ntrt: mesn konzervans
koren od 1920-h.
6
Ub|a bakter|e
doda|e veseu ruastu bo|u poe|an ukus
vrama, sann konzervranom mesu.
Godne 1970, asops "ature |e zvesto
da b ntrt ko|e unosmo mog da reagu|u u
nam tema formra|u ntrozamne.
7
Ntrozamn: zastrau|ua fam|a
hemka|a. Amerk naconan tokskook
program |e naveo da se za ne man|e od 17
ntrozamna ''razumno oeku|e da
predstav|a|u kancerogene za |ude''.
8

Stanmo za trenutak. Zato se za ove
zastrau|ue ntrozamne ''oeku|e da
predstav|a|u kancerogene za |ude''? Kratak
odgovor: eksperment na votn|ama su
pokaza da kada se zoenost
hemka|ama povea, po|ava raka takode
raste. Medutm, to n|e dovo|no. Potreban
nam |e potpun| odgovor.
Razmotrmo |edan ntrozamn, NSAR (N-
ntrozosarkozn). U |ednom stravan|u,
dvadeset pacova |e pode|eno u dve grupe,
pr emu |e svaka zoena raztom nvou
NSAR-a. Pacov sa vekom dozom su dob
dva puta veu konu od pacova ko| su
prm nsku dozu. Kod pacova ko| su dob
n nvo NSAR-a, neto ve od 35% n|h |e
umro od raka gra. Od pacova ko| su dob
ve nvoe, 100% |e umro od raka tokom
druge godne ekspermenta.
9-11

18
Koko NSAR-a su pacov dob? Obe
grupe pacova su dobe neverovatne
kone. Dopustte m da prevedem ''mau''
dozu navode vam kratk scenaro.
Zamsmo da ste do svog pr|ate|a za
svak obrok. Ovom pr|ate|u ste dosad
on e da vam da rak gra zau vas
NSAR-u. Zbog toga vam da|e konu ko|a
odgovara ''nem'' nvou datom pacovma.
V doazte do n|egove kue, a va pr|ate|
vam prua sendv od saame ko| sadr
poa kograma saame u seb? V ga |edete.
On vam nud |o |edan, |o |edan |o
|edan... Mora bste da po|edete 270.000
sendva od saame pre nego to vas
pr|ate| pust da dete.
9,12
Bo|e vam |e da
vote saamu, |er e va pr|ate| morat da
vas hran na ova| nan svakog dana tokom
trdeset godna! Ako tako un, bete
zoen NSAR-u (u odnosu na teesnu
tenu) kao pacov z grupe zoene
''no|'' doz.
Poto su ve stope raka uoene kod
meva kao kod pacova, koren|em
razth metoda zagan|a, za NSAR se
''razumno oeku|e'' da predstav|a
kancerogenu mater|u za |ude. Iako n|edno
stravan|e na |udma n|e koreno za
znoen|e ove procene, verovatno |e da
hemka|a kao to |e ova, ko|a dosedno
zazva rak kod meva kod pacova, moe
da prouzroku|e rak kod |ud na nekom
nvou. Medutm, nemogue |e znat ko| b
nvo zagan|a to mogao da bude, naroto
|er su doze za votn|e toko astronomske.
Sve|edno, sam eksperment na votn|ama
se smatra|u dovo|nm za znoen|e
zak|uka da se moe ''razumno oekvat''
da NSAR predstav|a kancerogen za |ude.
9
Dake, 1970. godne, kada |e anak u
prestnom asopsu "ature zak|uo da
ntrt pomau formran|u ntrozamna u
teu, ukazu|u tme da pomau zazvan|u
raka, |ud su posta zabrnut. Evo
zvannog stava: ''Sman|en|e zagan|a
ntrtma odredenm drugm amnma kod
|ud, naroto z hrane, moe da prozvede
sman|en|e po|ave raka kod |ud.
7
Ntrt su
od|ednom posta potenc|ane ubce. Poto
se m |ud zaemo ntrtma unoen|em
obradenog mesa kao na prmer u vdu vr
sanne, nek prozvod su do pod udar.
Vre su predstav|ae aku metu. Pored
toga to su sadrae adtve kao to su
ntrt, vre se mogu pravt od samevenh
usana, n|uk, |etre, |ezka, gra drugh
obka mesa.
13
Tako da kada se ptan|e
ntrta/ntrozamna uzburkao, vre nsu
zgedae tako prvano. Raf Ne|der (Raph
Nader) |e nazvao vre ''|ednm od
na|smrtonosn|h amerkh pro|ekta''.
14
Neke grupe za zastupan|e potroaa su
trae zabranu ntrtskh adtva, a dravn
zvannc su poe ozb|no da razmatra|u
potenc|ane zdravstvene probeme ko|e b
ntrt mog da prouzroku|u.
Ptan|e se ponovo zneo 1978. godne,
kada |e stravan|e sa Masausetskog
tehnookog nsttuta (MIT) utvrdo da su
ntrt poveava mfn rak kod pacova.
Istravan|e |e, kako |e zneto u zdan|u
asopsa ,cience z 1979. godne,
15
utvrdo
da su, u proseku, pacov hran|en ntrtma
dob|a mfn rak u 10,2% sua|a, dok su
votn|e ko|e nsu hran|ene ntrtma
dob|ae rak samo u 5,4% sua|eva. Ova|
naaz |e bo dovo|an da stvor nemr u
|avnost. Otre rasprave su vodene u vad,
ndustr| stravakm za|edncama. Kada
se prana sega, ekspertsk pane su zne
preporuke, ndustr|a |e sman|a upotrebu
ntrta ptan|e |e skon|eno sa scene.
Da samemo pru: margnan naun
rezutat mogu da stvore veoma veke
taase u |avnost kada se rad o
hemka|ama ko|e zazva|u rak. Porast
po|ave raka sa 5% do 10% kod pacova ko|
su hran|en vekm konama ntrta |e
zazvao ekspozvan spor. Nesumn|vo |e da
su mon doara troen nakon MIT
stravan|a kako b se ov naaz prouava
razmatra. I za NSAR, ntrozamn ko| |e
mogue formran od ntrta, se ''razumno
smatrao da predstav|a kancerogenu
hemka|u za oveka'' nakon nekoko
ekspermenata na votn|ama kada su
zuzetno vsok nvo hemka|e davan
votn|ama u toku skoro poovne n|hovh
vota.
Nazad na protene
Ne rad se o tome da su ntrt bezbedn.
Sama mogunost, bez obzra koko mao
verovatna ba, da te hemka|e mogu da
zazove rak, |e ta ko|a uzbudu|e |avnost. A
ta kada b stravan|a donea znatno
mpresvn|e naune rezutate ko| b b
daeko znaa|n|? Sta ako b posto|aa
hemka|a ko|a b ekspermentano
uk|uvaa rak kod 100% testranh votn|a
a n|eno reatvno odsustvo ogranavao rak
na 0% votn|a? Stave, ta ako |e ova
hemka|a ba sposobna da deu|e na st
nan pr obnm nvoma unosa a ne pr
zuzetno vsokm nvoma korenm u
NSAR ekspermentma? Pronaaen|e takve
hemka|e b predstav|ao svet gra
stravan|a raka. Posedce po |udsko
zdrav|e b be ogromne. Mogo b se
pretpostavt da b ova hemka|a
predstav|aa znaa|no veu pretn|u od
ntrta aara, |o znaa|n|u od afatoksna,
zuzetno |akog kancerogena.
Ovo |e upravo ono to sam vdeo u
nd|skom stravakom radu
16
kada sam
bo na Fpnma. Ta hemka|a |e ba
proten, davana pacovma pr nvoma ko|
su b u okvru normanog unosa. Proten!
Ov rezutat su b ve nego zapan|u|u. U
nd|skom stravan|u, kada su sv pacov
b predspozcran da dob|u rak |etre
19
nakon to m |e dat afatoksn, samo su
votn|e hran|ene sa 20% protena dobe
rak dok se kod votn|a hran|enh sa 5%
n|e po|avo n|edan sua|.
Naunc, uk|uu|u mene, su skon da
budu skeptn, naroto kada su suoen sa
kontroverznm rezutatma. Ustvar, naa
odgovornost kao stravaa |e da dovodmo
u ptan|e strau|emo takve provokatvne
naaze. Mog bsmo da oeku|emo da |e
ova| naaz bo |ednstven za pacove
zoene afatoksnu da se ne b |avo kod
drugh vrsta, uk|uu|u |ude. Moda su
posto|ae neke druge nepoznate mater|e
ko|e su utcae na podatke. Moda |e mo|
pr|ate|, staknut profesor sa MIT-a bo u
pravu; moda su denttet votn|a u
nd|skom stravan|u pomean.
Ptan|e |e moo za odgovor. Kako bsmo
da|e prou ovo ptan|e, trao sam
prmo dva fnansran|a za stravan|a od
Naconanh nsttuta zdrav|a (NIH) kao to
sam ran|e spomenuo. |edno |e bo za
stravan|e na |udma, a drugo za
ekspermentano stravan|e na
votn|ama. Nsam ''vkao vuk'' n u |edno|
pr|av predau da b proten mog da
podstu rak. Imao sam sve da zgubm a
nta da dob|em ponaa|u se kao |eretk.
Pored toga, nsam bo ubeden da b proten
zasta mog da budu tetn. U
ekspermentanom stravan|u na
votn|ama, predoo sam da se strau|u
''eekti razliitih aktora |mo| kurzv| na
metabozam afatoksna''. Istravan|e na
|udma, fokusrano pre svega na efekte
afatoksna na rak |etre na Fpnma, |e
ukratko razmotreno u posedn|em pogav|u
zavreno |e nakon tr godne. Kasn|e |e
obnov|eno u daeko prefn|en|em
stravan|u u Kn (etvrto pogav|e).
Istravan|e ovog efekta protena na
razvo| tumora se takode morao zvrt
veoma pa|vo. Bo ta man|e ne b ubedo
nkoga, naroto mo|e koege ko|e b
razmatra mo|e da|e zahteve za ponovno
fnansran|e! Mora smo da uspemo. NIH
fnansran|e ovog stravan|a se nastavo
tokom narednh devetnaest godna doveo
do dodatnog fnansran|a od drugh
stravakh agenc|a (Amerko drutvo za
rak, Amerk nsttut za stravan|e raka
Amerka fondac|a za stravan|e raka).
Samo |e na osnovu ovh ekspermentanh
stravan|a na votn|ama, ova| pro|ekat
prozveo ve od 100 naunh radova
ob|av|enh u nekm od na|veh asopsa,
mnoge |avne prezentac|e nekoko pozva
za uestvovan|e na strunm panema.
Prava votn|a
Ostatak ovog pogav|a se bav
ekspermentanm stravan|ma na
votn|ama, ko|a su uk|uvaa godare
(pacove meve). Dobro znam da se mnog
protve koren|u ekspermentanh
votn|a za stravan|a. Potu|em ovu
brgu. Medutm, sa potovan|em predaem
da razmotrte sedee: veoma |e verovatno
da |a danas ne bh zastupao b|nu shranu
da n|e bo ovh ekspermenata na
votn|ama. Naaz prncp zveden
zahva|u|u ovm stravan|ma na
votn|ama su u veko| mer doprne
mo|em tumaen|u mog narednog rada,
uk|uu|u Knesko stravan|e, kao to
ete vdet.
|edno ogedno ptan|e u vez ove teme
|e da |e posto|ao aternatvn put ko|m
bsmo mog da dob|emo ste nformac|e
bez koren|a ekspermentanh votn|a.
Do danas, nsam pronaao n |edan, ak
nakon to sam trao savet od mo|h koega
zastupnka ''prava votn|a''. Ova
ekspermentana stravan|a na votn|ama
su dovea do nekh veoma znaa|nh
prncpa o uzroku raka ko| se nsu mog
dobt pr stravan|ma na |udma. Ov
prncp sada ma|u ogroman potenc|a da
budu korsn za sva stvoren|a, nau srednu
nas same.
Tr stupn|a raka
Rak proaz kroz tr stupn|a: nc|ac|a,
promoc|a progres|a. Da upotrebmo grubo
poreden|e proces raka |e san saden|u
travnaka. Inc|ac|a |e kada postavte seme
u zem|u, promoc|a |e kada trava pone da
raste, a progres|a |e kada rast trave
potpuno zmakne kontro, prostru se na
ponk, bun|e put.
Ko| |e to proces ko| uspeno ''sad'' seme
trave u zem|te, to |est, ncra e|e
skone raku? Hemka|e ko|e to ne se
nazva|u kancerogene. Ove hemka|e esto
predstav|a|u sporedne prozvode
ndustr|skh procesa, ako se mae kone
mogu formrat u prrod, kao to |e sua|
sa afatoksnom. Ove kancerogene mater|e
genetk transformu, mutra|u,
normane e|e u e|e skone raku.
Mutac|a uk|uu|e tra|nu zmenu gena
e|e, uz oteen|e n|ene DNK.
Grafkon 3,1: Inc|ac|a tumora
afatoksnom unutar e|e |etre
AF, (1) afatoksn (AF) uaz u e|u., (2)
AF se metaboe enzmom., e|a |etre, (3)
opasn prozvod (AF*) se formra., (4)
napada DNK e|e, AF*, DNK, kancerogene
e|e, (5) vena oteene DNK se
poprav|a, a ponekad..., (6) e|a se
umnoava pre nego to se oteena DNK
poprav |av|a|u se tra|no oteene,
kancerozne e|e
Inc|ac|a raka
Nakon to udu u nae e|e (korak 1),
vena kancerogenh mater|a ne ncra,
sama po seb, proces raka. One se prvo
20
mora|u preobratt u prozvode ko| su
reaktvn| (korac 2 & 3), uz pomo krtk
znaa|nh enzma. Ov kancerogen
prozvod se zatm vrsto veu za DNK e|e
kako b formra kompekse kancerogen-
DNK, adukte (korak 4).
Ako se ne poprave ukone, kompeks
kancerogen-DNK ma|u potenc|a da stvore
haos u genetkom radu e|e. Medutm,
prroda |e pametna. Ov kompeks se mogu
popravt, vena kompeksa se veoma
brzo poprav (korak 5). Medutm, ako
ostanu na mestu dok se e|e dee kako b
formrae nove ''erke'' e|e, genetko
oteen|e se |av|a ova nova genetka
mana ( mutac|a) se prenos na sve nove
e|e ko|e su nakon toga formrane (korak
6).
17
Ceokupn stupan| nc|ac|e (grafkon 3,1)
se moe odgrat za veoma kratko vreme,
ak u roku od nekoko mnuta. To |e vreme
potrebno da se hem|sk kancerogen unese,
apsorbu|e u krv, prenese do e|a, promen
u svo| aktvn prozvod, vee za DNK
prenese na erke e|e. Kada se nove erke
e|e formra|u, proces |e potpun. Ove erke
e|e ceokupno n|hovo potomstvo e
zauvek bt genetk oteene, stvara|u
potenc|a za rak. Osm u retkm
sua|evma, zavretak stupn|a nc|ac|e se
smatra reverzban (ne moe se
preokrenut).
U ovom trenutku u naem poreden|u sa
travnkom, seme trave |e posadeno u
zem|u spremno |e da k|a. Inc|ac|a |e
zavrena. Drug stupan| rasta se nazva
promoc|a. Kao seme spremno da nkne
vat trave pretvor se u zeen travn|ak,
nae novoformrane e|e skone raku su
spremne da rastu umnoava|u se dok ne
postanu uo|v rak. Ova| stupan| se |av|a
nakon daeko dueg vremenskog peroda u
odnosu na nc|ac|u, kod |ud esto tokom
ve godna. To |e sua| kada se
novoncrana goma umnoava raste do
sve veh veh masa pr emu se formra
knk vd|v tumor.
Medutm, kao seme u zem|, nc|ane
e|e raka nee rast umnoavat se ako se
ne ostvare odgovara|u usov. Semenu u
zem|tu, na prmer, |e potrebna zdrava
kona vode, suneva svetost druge
hran|ve mater|e pre nego to moe da
postane prav travn|ak. Ako se bo ko| od
ovh faktora uskrat nedosta|e, seme
nee rast. Ako bo ko| od faktora
nedosta|e nakon to rast otpone, novo
seme e postat prmreno, eka|u novu
konu nedosta|uh faktora. Ovo |e |edna
od na|staknut|h odka promoc|e.
2romocija se mo+e preokrenuti, u
zavisnosti od toga da li su ranom rastu raka
obezbe'eni odgovaraju!i uslovi u kojima
mo+e rasti. Ovde posta|u zuzetn znaa|n
odreden faktor shrane. Faktor shrane,
zvan promoter, shran|u|u rast raka. Drug
faktor shrane, zvan ant-promoter,
usporava|u rast raka. Rast raka bu|a kada
ma ve promotera u odnosu na ant-
promotere; kada ant-promoter
preovadava|u rast raka se usporava
zaustav|a. To predstav|a proces povuc-
potegn. Dubok znaa| ove mogunost
preokretan|a se ne moe prenagast.
Tre stupan|, progres|a, otpon|e kada
goma uznapredovah e|a raka
napredu|u u svom rastu dok ne zvre svo|u
kra|n|u tetu. To |e kao potpuno oform|en
travn|ak ko| se r na sve oko sebe: batu,
put do kue ponk. Sno tome tumor
ko| se razv|a moe da oduta od svog
poetnog mesta u teu da napadne
susedna uda|ena tkva. Kada rak stekne
ove smrtonosne odke, smatra se magnm
(zoudnm). Kada se odvo| od svog
prvobtnog mesta pone da uta,
predstav|a metastaze. Ova| posedn|
stupan| raka dovod do smrt.
Na poetku naeg stravan|a, stupn|ev
formran|a raka su b poznat samo u
ne|asnm crtama. Medutm, zna smo
dovo|no o ovm stupn|evma raka da
moemo da ntegentn|e osmsmo nae
stravan|e. N|e nam nedosta|ao ptan|a.
Da smo mog da potvrdmo naaze z
Ind|e da shrana sa mao protena spreava
formran|e raka? Sto |e |o znaa|n|e, zato
proten utu na proces raka? Ko| su
mehanzm; to |est, kako proten deu|u? Uz
ob|e ptan|a na ko|a |e trebao odgovort,
otpoe smo naa ekspermentana
stravan|a pa|vo deta|no kako bsmo
dob rezutate ko| b zdra na|stro|e
sptvan|e.
Proten nc|ac|a
Kako unos protena ute na nc|ac|u
raka? Na prv test |e bo da razmotrmo da
|e unos protena utcao na enzm ko| |e
prvenstveno odgovoran za metabozam
afatoksna, vefunkconanu oksdazu
(MFO). Ova| enzm |e veoma soen |er
metaboe ekove druge hemka|e,
pr|ate|e nepr|ate|e tea. Paradoksano
|e da ova| enzm razgradu|e aktvra
afatoksn. To predstav|a zuzetan
preobraa| supstance.
Enzmska ''fabrka''
AF, (1) afatoksn (AF) uaz u e|u., (2)
enzm metaboe AF., enzm
Na po|ednostav|en nan, na sstem MFO
enzma se moe gedat kao na fabrku
unutar ndustr|skog kompeksa e|e.
Razte hem|ske ''srovne'' se unose u
fabrku, gde se vre sve soene reakc|e.
Srovne se mogu razgradvat sastav|at.
Nakon procesa preobraa|a, hem|ske
''srovne'' su spremne za prenos van
21
fabrke kao u ven sua|eva norman,
bezbedn prozvod. Medutm, mogu se |avt
sporedn prozvod ovh soenh procesa
ko| su zuzetno opasn. Pomste na
dmn|ak prave fabrke. Ako b vam neko
rekao da gurnete ce u dmn|ak duboko
dete nekoko sat, v bste odb. Unutar
e|e, opasn nusprozvod su, ako se ne
dre pod kontroom, veoma reaktvn
metabok prozvod afatoksna ko|
napada|u e|sku DNK oteu|u n|egov
genetk pan.
Kada smo zapoe sa nam
stravan|em, pretpostav smo da proten
ko|e unosmo utu na rast tumora
men|a|u nane na ko|e se afatoksn
razgradu|e enzmma prsutnm u |etr.
Prvobtno smo utvrd da b kona
protena ko|u |edemo moga da promen
ovu enzmsku aktvnost. Nakon nza
ekspermenata (grafkon 3,2
18
), odgovor |e
bo |asan. Enzmska aktvnost |e ako moga
da bude zmen|ena |ednostavnom
promenom nvoa unosa protena.
18-21
Grafkon 3,2: Efekat protena z shrane
na enzmsku aktvnost
Enzmska aktvnost, 20% protena, 5%
protena, 76% sman|en|a enzmske
aktvnost na shran sa mao protena
Sman|en|e unosa protena kao ono ko|e |e
zvreno pr orgnanom stravan|u u Ind|
(sa 20% na 5%) ne samo da |e u veko|
mer sman|o enzmsku aktvnost, ve |e to
uno zuzetno brzo.
22
Sta to zna?
Sman|en|e enzmske aktvnost preko
shrane sa mao protena |e ukazvao da |e
man|a kona afatoksna preobraavana u
opasne prozvode metabozma afatoksna
ko| su ma potenc|a da se vezu|u
mutra|u DNK.
Odu smo da ovo provermo: da |e
shrana sa mao protena zasta sman|vaa
vezvan|e afatoksnskh prozvoda za DNK,
prozvode man|e kompeksa? Studentkn|a
z mo|e aborator|e, Re|e Preston (Rache
Preston), |e zvra eksperment (grafkon
3,3) pokazaa da to |e man| bo unos
protena, to |e ba man|a kona
kompeksa afatoksn-DNK.
23

Sada smo ma mpresvne dokaze da |e
nzak unos protena mogao znaa|no da
sman| enzmsku aktvnost spre opasno
kancerogeno vezvan|e za DNK. Ovo su b
veoma mpresvn naaz. Cak b mogo bt
dovo|no nformac|a da se ''ob|asn'' kako
unos man|e kone protena vod do man|e
sua|eva raka. Medutm, ee smo da
znamo ve da se dvostruko uvermo u
ova| efekat, tako da smo nastav da
tramo druga ob|an|en|a. Kako |e vreme
proazo, utvrd smo neto zasta zuzetno.
Skoro svak put kada bsmo tra nan,
mehanzam ko|m b proten ostvarva
svo|e efekte, prona bsmo |edan! Na
prmer, utvrd smo da |e shrana sa mao
protena, n|en ekvvaent, sman|vao
tumore sedem mehanzmma:
Man|e afatoksna |e uazo u e|u
24-26
Ce|e su se spor|e umnoavae
18
Vestruke promene su se |av|ae
unutar enzmskog kompeksa ko|e su
sman|vae n|egovu aktvnost
27
Kona krtnh komponent
odgovara|uh enzma |e ba sman|ena
28,29
Formrao se man| bro| kompeksa
afatoksn-DNK
Cn|enca da smo prona ve od |ednog
nana (mehanzam) na ko| shrana sa mao
protena deu|e |e ba veoma znaa|na. U
veko| mer |e podupraa rezutate nd|skh
stravaa. Ovo |e takode ukazvao da
book efekt, ako se n|hovo deovan|e
esto opsu|e po|ednanm reakc|ama,
verovatn|e deu|u preko vekog bro|a
rezth stovremenh reakc|a,
na|verovatn|e deu|u na veoma
sprepeten soen nan. Da b to mogo
da zna da |e teo mao vek bro|
pomonh sstema u sua|u da se nek od
n|h zaobde? Kako su stravan|a otkra u
narednm godnama, stntost ove teze |e
posta|aa sve ogedn|a.
Grafkon 3,3: Sman|en|e vezvan|a
kancerogenh mater|a za komponente |edra
zazvano shranom sa mao protena
72% sman|en|a DNK vezvan|a, 68%
sman|en|a vezvan|a za hromatn, 66%
sman|en|a protenskog vezvan|a, 20%
protena, 5% protena, DNK, hromatn,
proten
Na osnovu naeg obmnog stravan|a
|edna de|a |e zgedaa |asna: man| unos
protena |e dramatno sman|vao nc|ac|u
tumora. Ova| naaz, ako dobro utvrden, b
bo zuzetno provokatvan za mnoge |ude.
Proten promoc|a
Da se vratmo na poreden|e sa
travn|akom, postav|an|e semena trave u
zem|te |e predstav|ao proces nc|ac|e.
Utvrd smo, ubed|vo, preko nza
ekspermenata, da |e shrana sa mao
protena moga da sman|, u vreme sadn|e,
bro| semen|a u naem ''kanceroznom''
travn|aku. Ovo |e bo neverovatan naaz, a
|e bo potrebno da unmo |o ve. Pta
smo se: ta se deava tokom stupn|a
promoc|e raka, zuzetno znaa|nog stupn|a
ko| se moe preokrenut? Da b se korst
od unosa mao protena ko|e su ostvarene
22
tokom nc|ac|e ostvarvae tokom
promoc|e?
Praktno govore, bo |e teko
prouavat ova| stupan| raka zbog vremena
novca. To predstav|a skupo stravan|e
ko|e doputa pacovma da ve dok ne
razv|u potpuno razv|ene tumore. Svak
takav eksperment b tra|ao ve od dve
godne (norman votn vek pacova)
kotao b preko 100.000 doara (danas |o
ve). Da bsmo odgovor na mnoga ptan|a
ko|a smo ma, nsmo mog da nastavmo
sa prouavan|em razvo|a tumora; |o uvek
bh bo u aborator|, 35 godna kasn|e!
Tada smo sazna za |edan uzbud|v rad
ko| su drug strava upravo ob|av
31
ko|
|e pokazao kako se mogu mert sune
gomce e|a nakon raku ko|e se |av|a|u
neposredno nakon zavretka nc|ac|e. Ove
mae mkroskopske gomce e|a su se
zvae arta (fokus, ogn|ta).
Zarta su prekurskor gomca e|a ko|e
se razv|a|u u tumore. Iako se vena arta
ne pretvara u potpuno razv|ene e|e
tumora, ukazu|u na razvo| tumora.
Posmatran|em razvo|a arta meren|em
n|hovog bro|a vene,
32
mog smo
posredno da saznamo kako su se tumor
razv|a kakav b efekat proten mog da
ma|u. Prouavan|em efekata protena na
promoc|u arta umesto tumora mog smo
da zbegnemo provoden|e ceog vota
troen|e nekoko mona doara pr radu u
aborator|.
Ono to smo utvrd |e bo zasta
zuzetno. 7azvoj +arita je bio u potpunosti
zavisan od koliine unosa proteina, bez
obzira od koliine unosa alatoksina!
Ovo |e dokumentovano na ve
zanm|vh nana, pr emu su to prv put
ostvar mo| postdpomc Skot Apeton
(Scott Appeton)
33
Dord Duna|f (George
Dunaf)
34
(tpno poreden|e |e prkazano na
grafkonu 3,4). Nakon nc|ac|e
afatoksnom, arta su rasa (ba su
promovsana) daeko ve na shran ko|a |e
sadraa 20% protena nego na shran sa
5% protena.
33,34
Do ovog trenutka, sve votn|e su be
zoene sto| kon afatoksna. A ta ako
|e prvobtno zagan|e afatoksnu varrao?
Da b proten da|e ma efekat?
Istrava smo ovo ptan|e da|u dvema
grupama pacova vsoku dozu afatoksna
nsku dozu afatoksna, uz standardnu
osnovnu shranu. Poto su ove dve grupe
pacova zapon|ae sa procesom raka uz
razte prvobtne kone kanceroznog
''semena''. Zatm, smo, tokom stupn|e
promoc|e, hran grupu ko|o| |e data vsoka
doza afatoksna shranom sa mao protena
a grup ko|o| |e data nska doza afatoksna
shranom sa puno protena. Pta smo se da
e votn|e ko|e su poee sa puno
kanceroznog semen|a mo da nadvada|u
svo| zged prmenom shrane sa mao
protena.
Grafkon 3,4: Proten z shrane
formran|e arta
Odgovor arta, nvo protena u shran
Grafkon 3,5: Doza kancerogena nasuprot
unosa protena
Odgovor arta, puno AF, mao protena,
mao AF, puno protena
Rezutat su ponovo b upeat|v
(grafkon 3,5). Zvotn|e ko|e su krenue sa
na|veom nc|ac|om raka (vsoka doza
afatoksna) su razv znaajno manje
+arita na shran sa 5% protena. Nasuprot
toga, votn|e ko|e su poee sa maom
dozom afatoksna su ustvar prozvee
znaajno vie +arita kada su nakon toga
hran|ene shranom sa 20% protena.
Ustanov|en |e prncp. Razvo| arta,
prvobtno odreden konom zagan|a
kancerogenm mater|ama, |e ustvar daeko
ve kontrosan protenma z shrane
unesenm tokom promoc|e. Proten tokom
promoc|e utu na kancerogene mater|e,
bez obzra na prvobtno zagan|e.
Sa ovom pozadnskom nformac|om
osms smo daeko znaa|n| eksperment,
ovde |e zvren korak po korak nz
ekspermenata, ko|e |e zvra Lnda
|angmen (Lnda Youngman).
35
Svm
votn|ama |e data sta kona
kancerogena, a zatm su nazmenno
hran|ene shranom sa 5% 20% tokom
stupn|a promoc|e od dvanaest nede|a.
Pode smo ova| stupan| promoc|e od
dvanaest nede|a na etr peroda od tr
nede|e. Perod 1 predstav|a perod od prve
do tree nede|e, perod 2 predstav|a
nede|e etr do est, tako da|e.
Kada su votn|e hran|ene shranom sa
20% protena tokom peroda 1 2 (20-20),
arta su nastava da se uveava|u, kao
to |e oekvano. Medutm, kada su
votn|e prebacvane sa shrane sa mao
protena na poetku peroda 3 (20-20-5),
doo |e do otrog sman|en|a razvo|a
arta. A kada su votn|e zatm ponovo
prebaene na shranu sa 20% protena
tokom peroda 4 (20-20-5-20), razvo| arta
se ponovo uk|uo.
U drugom ekspermentu, kod votn|a
ko|e su be na shran sa 20% protena
tokom peroda 1 a su pree na shranu sa
5% protena tokom peroda 2 (20-5), razvo|
arta se otro sman|o. A kada su ove
votn|e vraene na shranu sa 20%
protena tokom peroda 3 (20-5-20), ponovo
smo vde zuzetnu mo protena z shrane
da podstu razvo| arta.
Ov eksperment, uzet za|edno, su b
zuzetno znaa|n. Razvo| arta se mogao
23
preokrenut, na v na man|, men|a|u
konu unosa protena, pr svm
stupn|evma razvo|a arta.
Ov eksperment su takode pokaza da |e
teo mogo da ''pamt'' rane unose
kancerogena,
35-36
ako b on mog da mru|u
u teu uz ma unos protena. To |est,
zagan|e afatoksnu |e ostavo genetk
''otsak'' ko| |e ostao u mrovan|u na shran
sa 5% protena do devet nede|a kasn|e
kada |e ova| otsak ponovo probuden kako
b formrao arta na shran sa 20%
protena. |ednostavno reeno, teo sve
pamt. Pokazano |e da ako smo u proost
zoen kancerogenm mater|ama ko|e
ncra|u rak ko| osta|e u mrovan|u, ova| rak
se |o uvek moe ''probudt'' oom
shranom nakon zvesnog vremena.
Grafkon 3,6: Promoc|a arta
protenma z shrane
Razvo| arta, odgovara|ua kona
protena za rast tea, % protena u shran
Ova stravan|e su pokazaa da se razvo|
raka men|a reatvno umerenm promenama
unosa protena. Medutm, ko|a kona
protena |e preveka premaa?
Koren|em pacova, strava smo opseg
od 4 do 24% protena u shran (grafkon
3,6
37
). Zarta se nsu razv|aa sve do oko
10% protena u shran. Iznad 10%, razvo|
arta se dramatno poveavao uz
povean|e kone protena u shran.
Rezutat su kasn|e ponov|en drug put u
mo|o| aborator| stravan|em profesora z
|apana, Fum|k|a Hor|a (Fumyk Horo).
38

Na|znaa|n| naaz ovog ekspermenta |e
bo sede: arta su se razv|aa samo
kada su votn|e dob|ae premavae
konu protena u shran (12%) potrebnu
za zadovo|en|e n|hove stope teesnog
rasta.
39
Kada su votn|e ostvarvae
nadmavae zahteva za protenma, boest
se |av|aa.
Ov naaz mogu da budu znaa|n za
|ude ak ako predstav|a|u stravan|a na
pacovma. Ovo kaem zbog toga to |e
kona protena potrebna za rast madh
pacova |ud kao kona protena
potrebna za odravan|e zdrav|a odrash
pacova |ud veoma sna.
40,41
Po preporuenm dnevnm konama
(RDA) za unos protena, m |ud b trebao
da dob|amo oko 10% od nae energ|e z
protena. Ovo |e znaa|no ve od stvarne
potrebne kone. Medutm, poto potrebe
mogu da varra|u od osobe do osobe, 10%
protena u shran |e preporueno kako b se
obezbedo odgovara|u unos za praktno
sve |ude. Ko|a |e kona ko|u vena od nas
svakodnevno unos? To |e znaa|no ve od
preporuenh 10%. Prosen Amerkanac
unos 15-16% protena. Da nas ovo zae
rzku od dob|an|a raka? Ova stravan|a na
votn|ama ukazu|u da da.
10% protena u shran odgovara kon
od oko 50-60 grama protena na dan, u
zavsnost od teesne tene ukupnog
unosa protena. Naconan prosek od 15-
16% znos oko 70-100 grama protena na
dan, pr emu su mukarc u gorn|em deu
opsega a ene pr don|em kra|u. Gedano po
namrncama, u 100 kaor|a spanaa (15
unc) se naaz oko 12 grama protena, a u
100 kaor|a srovh ebeb|a (neto ve od
2 supene kake) 5 grama protena. U 100
kaor|a nce (neto znad 1,5 unce) se
naaz oko 13 grama protena.
|o |edno ptan|e |e gaso da unos
protena moe da zmen zuzetno znaa|an
odnos zmedu doze afatoksna formran|a
arta. Hemka|a se obno ne smatra za
kancerogenu ako ve doze unosa ne
ostvaru|u veu po|avu raka. Na prmer, kako
doza afatoksna posta|e vea, rast arta
tumora b morao da bude odgovara|ue
ve. Ako se povean odgovor ne opaz za
pretpostav|enu kancerogenu hemka|u,
|av|a|u se ozb|ne sumn|e da |e ona
zasta kancerogena.
Da bsmo stra ovo doza-odgovor
ptan|e, deset grupa pacova |e hran|eno
rastum dozama afatoksna, a zatm
hran|eno bo reguarnm nvoma (20%)
nskm nvoma (5-10%) protena tokom
peroda promoc|e (grafkon 3,7
34
).
Ako su votn|e be na shran sa 20%
protena, bro| vena arta |e rasa, kao
to |e oekvano, pr povean|u doze
afatoksna. Doza-odgovor odnos |e bo
snaan |asan. Medutm, kod votn|a
hran|enh sa 5% protena, kriva doze-
odgovora je potpuno nestala. N|e bo
odgovora arta, ak kada su votn|ama
davane maksmano podnosve doze
afatoksna. Ovo |e predstav|ao |o |edan
rezutat ko| |e pokazvao da |e shrana sa
mao protena moga da prevazde efekat
zazvan|a raka veoma monog
kancerogena, afatoksna.
Grafkon 3,7: Afatoksn doza-arte
odgovor
Odgovor arta, 20% protena, 5%
protena, doza afatoksna (mcg/kg teesne
tene/dan)
Da |e mogue da hem|sk kancerogen,
uopteno, ne zazva|u rak ako hran|v
usov nsu ''odgovara|u''? Da |e mogue
da smo, ve deo svog vota zoen mam
konama hemka|a ko|e zazva|u rak, a
se rak ne |av|a ako ne unosmo namrnce
ko|e podstu ga|e razvo| raka? Da
moemo da kontroemo rak uz pomo
shrane?
Nsu sv proten sn
24
Ako ste prat pru do sada, vde ste
koko su ov naaz provokatvn.
Kontrosan|e raka shranom |e bo, |o
uvek |e, radkana de|a. A, kao da ovo n|e
bo dovo|no, |o |edno ptan|e b doneo
ekspozvne nformac|e: da promena tpa
protena korenh u ekspermentma ute
na rezutat? Za sve spomenute
ekspermente smo korst kazen, ko|
san|ava 87% protena krav|eg meka.
Sedee ogno ptan|e |e bo da b|n
proten, testran na st nan, spo|ava|u
st efekat na promoc|u raka kao kazen.
Odgovor |e zapan|u|ue ''NE''. U ovim
eksperimentima, biljni proteini nisu
promovisali rast raka, ak i pri viim
nivoima unosima. Student uvoda u
medcnu, De|vd Sasnger (Davd
Schusnger), ko| |e rado dpomsk kod
mene, |e sproveo ovo stravan|e (grafkon
3,8
42
). 8luten, penini protein, nije
proizveo isti rezultat kao kazein, ak i kada
je unos iznosio 9&:.
Grafkon 3,8: Tp protena odgovor
arta
Odgovor arta, Tp protena, Kazen,
Guten, Kazen
Isptva smo da |e so|a spo|avaa st
efekat kao kazen na razvo| arta. Pacov
na shran od 20% so|nh protena nsu
formra rana arta, kao n na shran sa
20% protena pence. Od|ednom proten,
proten meka u ovom sua|u, nsu
zgeda tako prvano. Otkr smo da ma
unos protena sman|u|e nc|ac|u raka
deu|e na ve nana stovremeno. Kao da
to n|e dovo|no, ustanov smo da vsok
unos protena, u vku od kone potrebne
za rast, promove rak nakon nc|ac|e. Kao
uk|uvan|e sk|uvan|e prekdaa
s|ace, mog smo da kontroemo
promoc|u raka |ednostavnom promenom
nvoa unosa protena, bez obzra na
prvobtno zagan|e kancerogeno| mater|.
Medutm, faktor promoc|e raka su u ovom
sua|u b proten krav|eg meka. Mo|m
koegama |e onako bo teko da prhvate
de|u da b proten mog da podstu rast
raka, a proten krav|eg meka? Da sam
|a ud?
Dodatna ptan|a
Za taoce ko| ee da zna|u ve, uk|uo
sam nekoko ptan|a u Dodatak A.
Veko fnae
Do sada smo se osan|a na
ekspermente u ko|ma smo procen|va
samo rane naznake razvo|a tumora, rana
arta nak raku. Sada |e doo vreme za
veko stravan|e, u kome bsmo mer
potpuno formran|e tumora. Organzova
smo veoma veko stravan|e na nekoko
stotna pacova spta formran|e tumora
tokom n|hovh vota korste nekoko
razth prstupa.
36, 43
Efekt protena z shrane na razvo|
tumora su b spektakuarn. Pacov
ugavnom ve oko dve godne, tako da |e
stravan|e tra|ao 100 sedmca. Sve
votn|e ko|ma |e dat afatoksn ko|e su
hran|ene sa reguarnh 20% kazena su
umre be bzu smrt od tumora |etre
nakon 100 sedmca.
36, 43
Sve votn|e su
prme st nvo afatoksna a su one na
shran sa 5% protena be ve, aktvne
vtke, sa s|a|nm krznom nakon 100
sedmca. Ovo |e bo prav 100 na prema 0
rezutat, neto to se skoro nkada ne vd u
stravan|ma to |e skoro dentno
orgnanom stravan|u z Ind|e.
16
Grafkon 3,9A: Razvo| tumora nakon 100
sedmca
Odgovor razv|enog tumora, sv mrtv
Grafkon 3,9B: Rana arta, ''dovotna''
Odgovor arta, % kazena u shran
U ovom stom ekspermentu,
36
men|a
smo shranu nekh pacova u etrdeseto|
ezdeseto| sedmc, kako bsmo ponovo
strava preokret|vost promoc|e raka.
Kod votn|a ko|e su prebaene sa shrane
sa puno protena na mao protena ostvaren
|e znaa|no man| rast tumora (35% - 40%
man|e!) u odnosu na votn|e ko|e su be
na shran sa puno protena. Tumor
votn|a ko|e su na poovn svog vota
prebaene sa shrane sa mao protena na
shranu sa puno protena su poe ponovo
da rastu. Ov naaz na potpuno razv|enm
tumorma su potvrd nae ran|e naaze na
artma. To |est, manpusan|e shranom
moe da ''uk|uu|e'' ''sk|uu|e'' rak.
U ovm ''dovotnm'' stravan|ma smo
takode mer rana arta kako bsmo
ustanov da |e n|hov odgovor na
protene z shrane bo san odgovoru
tumora. Podudaran|e zmedu rasta arta
rasta tumora n|e mogo da bude vee
(grafkon 3,9A).
36, 43
Sta |e |o trebao da ustanovmo? Nsam
mogao n da san|am da e na dosadan|
rezutat bt tako neverovatno dosedn,
book mogu statstk znaa|n. U
potpunost smo potvrd orgnan rad z
Ind|e to do znaa|nh deta|a.
Neka ve ne bude sumn|e: proten
krav|eg meka pretstav|a|u zuzetno mone
promotere raka kod pacova ko|ma |e dat
afatoksn. Cn|enca da se ova| efekat
promoc|e |av|a pr nvou protena u shran
25
(10 - 20%) ko| se uoba|eno unose pacov
|ud n ovo naroto munm -
provokatvnm.
Drug tpov raka, druge kancerogene
mater|e
U redu, centrano ptan|e |e: kako se ovo
stravan|e moe skorstt za zdrav|e |ud
naroto rak |etre kod |ud? |edan nan za
prouavan|e ovog ptan|a |e stravan|e
drugh vrsta, drugh kancerogena drugh
organa. Ako |e efekat kazena na rak
dosedan u svm ovm kategor|ama, posta|e
sve verovatn|e da b |ud trebao da obrate
pan|u. Nae stravan|e |e zbog toga
postao reg opsega, kako b smo utvrd
da naa stravan|a opsta|u na tom
nvou.
Dok su se naa stravan|a na pacovma
vra, ob|av|ena su stravan|a
44,45
ko|a su
utvrda da |e hronna nfekc|a vrusom
hepattsa B (HBV) predstav|aa vek faktor
rzka za rak |etre kod |ud. Smatrao se da
su |ud ko| su hronno b nfcran HBV-
om b zoen 20 do 40 puta veem rzku
od dob|an|a raka |etre.
Tokom godna, zvrena su znaa|na
stravan|a o tome kako ova| vrus zazva
rak |etre.
46
Deo gena vrusa se ubacu|e u
genetk mater|a |etre ma gde ncra rak
|etre. Kada se ovo zvr ekspermentano
votn|e se smatra|u transgenim.
Praktno sva stravan|a zvrena u
drugm aborator|ama na HBV transgenm
mevma - a bo |e dosta n|h - su vrena
prvenstveno kako b se razumeo
moekuarn mehanzam ko|m |e HBV
deovao. Nkakva pan|a n|e obraana na
shranu n|ene efekte na razvo| tumora.
Nekoko godna sam posmatrao kako |e
|edna za|ednca stravaa progaavaa
afatoksn za k|un uzrok raka |etre kod
|ud a druga za|ednca zastupaa HBV. Nko
se z obe za|ednce n|e usudo da predo
da |e shrana maa bo kakve veze sa ovom
boeu.
Zee smo da ustanovmo efekte kazena
na HBV zazvan rak |etre kod meva. Ovo |e
bo vek korak. To |e prevazo afatoksn
kao kancerogen pacove kao vrstu.
Izvanredan mad postdpomac z Kne u
mo|o| grup, |fan Hu (|fan Hu), |e otpoeo
stravan|e kako b odgovoro na ovo
ptan|e a kasn|e mu se prdruo dr Ck|ang
Ceng (Zhqang Cheng). Ba nam |e
potrebna koon|a ovh transgenh meva.
Posto|aa su dva takva ''so|a'' meva, |edan
z La|oe, u Kaforn|, a drug u Rokvu, u
Merendu. Svak so| |e mao druga| deo
HBV gena ugraden u gene n|hove |etre,
zbog ega |e svak bo veoma skon raku
|etre. Kontaktrao sam odgovorne
stravae rasptao se da m mogu
pomo da uspostavmo sopstvenu koon|u
meva. Obe stravake grupe su ptae ta
smo ee da sprovedemo obe su be
skone da smatra|u da |e prouavan|e
efekata protena bo neozb|no. Takode
sam podneo mobu za stravako
fnansran|e kako bh prouavao ovo ptan|e
ono |e bo odb|eno. On nsu bagonakono
razmatra de|u efekata shrane na rak
zazvan vrusom, naroto na efekte
protena z shrane. Poeo sam da se ptam:
da sam sada bo preve otvoren u
dovoden|u u ptan|e mtske vrednost
protena u zdrav|u? Preged predoga za
fnansran|e su svakako ukazva na ovu
mogunost.
Na kra|u smo dob sredstva, zvr
stravan|a na oba so|a meva dobili u
sutini isti rezultat kao i na pacovima.
47,48
Moete sam da vdte rezutate. Ska
(grafkon 3,10
47
) pokazu|e kako popren
presek |etre ma zgeda pod mkroskopom.
Tamno obo|en mater|a ukazu|e na razvo|
raka (gnorte ''rupu''; to |e samo popren
presek vene). Moe se vdet ntezvno rano
formran|e raka kod votn|a na 22%
kazena (D), daeko man|e kod votn|a na
14% kazena (C), n|edan kod votn|a na
6% kazena (B); preostaa ska (A) pokazu|e
|etru bez gena vrusa (kontron uzorak).
Ska (grafkon 3,11
47
) pokazu|e ekspres|u
(aktvnost) dva HBV gena ko|a zazva|u rak
pr ubacvan|u u |etru ma. I ska grafk
pokazu|u stu stvar: shrana sa 22% kazena
|e uk|uvaa ekspres|u vrusnh gena kako
b zazva rak, dok shrana 6% kazena
gotovo da n|e pokazvaa aktvnost.
Do ovog trenutka smo ma ve nego
dovo|no nformac|a da zak|umo da |e
kazen, svet proten krav|eg meka,
dramatno promovsao rak |etre kod:
pacova ko|ma |e dat afatoksn
meva nfcranh HBV-om
Grafkon 3,10: Efekat protena u shran
na genetk zasnovan (HBV) rak |etre
(meva)
Ne-transgen mev (kontroa) na shran
sa 22% kazena, transgen mev na shran
sa 6% kazena, transgen mev na shran
sa 14% kazena, transgen mev na shran
sa 22% kazena
Grafkon 3,11: Efekat protena u shran
na ekspres|u gena (meva)
Ekspres|a gena, HBV gen A, HBV gen B
Ne samo da su ov efekt b znaa|n, ve
smo otkr mreu kompementarnh nana
ko|m su se ostvarva.
Naredno ptan|e: da moemo da
uoptmo ove naaze na druge tpove raka
na druge kancerogene mater|e? U
Medcnskom centru u Ckagu Unverzteta u
26
Inosu, druga stravaka grupa |e rada
sa rakom do|ke kod pacove.
49-51
Ovo
stravan|e |e pokazao da povean|e unosa
kazena promove razvo| raka mene
ezde (do|ke). On su ustanov da povean
unos kazena:
promove rak do|ke kod pacova ko|ma
su data dva ekspermentana kancerogena
(7,12-dmetbenzantracen (DBMA) N-
ntrozo-meturea (NMU))
deu|e preko mree reakc|a ko|e se
kombnu|u kako b po|aae rak
deu|u preko stog enskog sstema
hormona ko| funkcone kod |ud
Znaa|n|e posedce
Poeo |e da se po|av|u|e mpresvno
dosedan obrazac. Kod dva razta organa,
etr razte kancerogene mater|e dve
razte vrste, kazen promove rast raka
korste veoma ntegrsan sstem
mehanzama. Ovo |e moan, ubed|v
dosedan efekat. Na prmer, kazen ute na
nan na ko| e|e reagu|u sa drugm
kancerogenm mater|ama, na nan na ko|
DNK reagu|e sa kancerogenm mater|ama
na nan na ko| kancerozne e|e rastu.
Dubna dosednost ovh naaza zuzetno
ukazu|u da su on od znaa|a za |ude, to
z etr razoga. Prvo, pacov |ud ma|u
skoro stovetne potrebe za protenma.
Drugo, proten deu|u na |ude praktno na
st nan kao na pacove. Tree, nvo unosa
protena ko| zazva rast tumora |e st ona|
ko| unose |ud. I etvrto, kod pacova
kod |ud stupan| nc|ac|e |e daeko man|e
znaa|an od stupn|a promoc|e raka. To |e
zbog toga to na|verovatn|e unosmo
odredene kone kancerogenh mater|a
tokom naeg svakodnevnog vota, a da
e to dovest do potpuno razv|enog tumora
zavs od n|egove promoc|e, nedostatka
ste.
Iako sam postao ubeden da povean|e
unosa kazena promove rak, da|e sam
morao da budem oprezan od prevekog
uoptavan|a. Ovo su b veoma
provokatvn naaz ko| su zazva snaan
skeptczam. Medutm, ov naaz su
sve|edno ukazva na stvar ko|e e do.
Zeeo sam da |o ve prorm mo|e
dokaze. Kakve efekte su druge hran|ve
mater|e mae na rak, kako su one
reagovae sa raztm kancerogenm
mater|ama raztm organma? Da b
efekt drugh hran|vh mater|a,
kancerogena organa mog da
pontava|u |edn druge, moda posto|
dosednost efekata hran|vh mater|a
unutar odredenog tpa namrnca. Da b se
promoc|a da|e moga preokrenut? Ako |e
tako, rak b se ako mogao kontrosat, ak
preokrenut, |ednostavnm sman|en|em
unosa promovuh hran|vh mater|a /
poveava|u unos ant-promovuh
hran|vh mater|a.
Otpoe smo naredna stravan|a
korste nekoko razth mater|a,
uk|uu|u protene rbe, mast
antoksdanse poznate kao karotenod. Par
mo|h zuzetnh postdpomaca, Tom O'Konor
(Tom O'Connor) |oupng He (Youpng He),
mero |e sposobnost ovh hran|vh mater|a
da utu na rak |etre pankreasa. 7ezultati
ovih, i mnogih drugih istra+ivanja, su
pokazali da je ishrana daleko znaajnija u
kontroli promocije raka od doza
kancerogenih materija koje izazivaju
inicijaciju. Ide|a da hran|ve mater|e
prvenstveno utu na razvo| tumora tokom
promoc|e |e poea da se po|av|u|e kao
opta osobna odnosa hran|vh mater|a
raka. Casops (ournal o the "ational ;ancer
<nstitute, ko| predstav|a zvannu
pubkac|u Amerkog naconanog nsttuta
za rak, |e prmeto ova stravan|a ob|avo
neke od nah naaza na nasovnm
stranama.
52
Stave, poeo |e da se po|av|u|e
obrazac: hranljive materije +ivotinjskih
namirnica su pove!avale razvoj tumora dok
su hranljive materije biljnih namirnica
smanjivale razvoj tumora. U naem vekom
dovotnom stravan|u pacova sa
tumorma zazvanm afatoksnom, obrazac
|e bo dosedan. Kod meva sa genma
zmen|enm vrusom hepattsa B, obrazac
|e bo dosedan. U stravan|ma ko|a |e
zvra druga stravaka grupa, na raku
do|ke raztm kancerogenm mater|ama,
obrazac |e bo dosedan. U stravan|ma
raka pankreasa drugh hran|vh mater|a,
obrazac |e bo dosedan.
52,53
U
stravan|ma na karotenodnm
antoksdansma nc|ac| raka, obrazac |e
bo dosedan.
54,55
Od prvog stupn|a
nc|ac|e raka do drugog stupn|a promoc|e
raka, obrazac |e bo dosedan. Od |ednog
mehanzma do drugog, obrazac |e bo
dosedan.
Toka dosednost |e ba zapan|uu|e
mpresvna, a |e |edan aspekt ovog
stravan|a zahtevao da budemo oprezn:
sv ov dokaz su sakup|en u
ekspermentanm stravan|ma na
votn|ama. Iako posto|e snan argument
da su ov provokatvn naaz kvalitativno
znaa|n za |udsko zdrav|e, ne moemo da
znamo o kvantitativnom znaa|u. Drugm
rema, da su ov prncp u vez
votn|skh protena raka krtno znaa|n
za sve |ude u svm stuac|ama, su samo
od sporednog znaa|a za ma bro| |ud u
reatvno |ednstvenm stuac|ama? Da su
ov prncp uk|uen u h|adu sua|eva
raka kod |ud svake godne, mon
sua|eva raka kod |ud svake godne
ve? B su nam potrebn drektn dokaz z
stravan|a na |udma. Ideano b ov dokaz
b sakup|an strogom metodoog|om
27
obrasc shrane b b stravan
sveobuhvatno, koren|em vekog bro|a
|ud ko| su ma san nan vota, snu
genetku osnovu, a pak ma veoma
razt stepen po|ave boest.
Dob|an|e prke da se takvo stravan|e
zvr |e retko, u na|bo|em sua|u, a nam
|e neverovatnom srenom okonou
pruena upravo ona prka ko|a nam |e ba
potrebna. Godne 1980. mao sam sree da
poem dobrodocu u mo|u aborator|u
staknutom profesonanom naunku z
Kne, dr |un Cenu (|unsh Chenu). Uz ovog
zuzetnog oveka po|ave su se mogunost
da tragamo za nekm vem stnama. Bo
|e vreme da proumo uogu shrane, nana
vota boest na na|sveobuhvatn| nan
kada zvren u stor| medcne. B smo na
putu ka Kneskom stravan|u.
4
Lekc|e z Kne
Trenutak u vremenu
Da ste kada ma osea| da ete da
tra|no sauvate trenutak? Takv trenuc vas
mogu vezat na nan ko| nkada neete
zaboravt. Za neke |ude, t trenuc su u
vez porodce, bskh pr|ate|a srodnh
aktvnost; za druge t trenuc mogu da se
odnose na prrodu, duhovnost reg|u. Za
venu nas, pretpostav|am, to moe bt po
mao od svega. On posta|u n trenuc
sen tun, ko| defnu nae sean|e. T
trenuc su on u ko|ma sve |ednostavno
doaz na svo|e mesto. To su fotograf|e u
vremenu ko|e defnu znaa|an deo naeg
votnog skustva.
Vrednost trenutka u vremenu n|e
zaborav|ena n kod stravaa. M
osm|avamo ekspermente, nada|u se da
emo godnama sauvat anazrat
posebne deta|e odredenog trenutka. Imao
sam dovo|no sree da uestvu|u u takvo|
prc poetkom 1980-h, nakon to |e
staknut naunk z Kne, dr |un Cen,
doao na Korne kako b rado u mo|o|
aborator|. Bo |e zamenk drektora
stravake aborator|e kneskog prem|era
|edan od prvh kneskh naunka ko| su
poset SAD nakon uspostav|an|a odnosa
zmedu nae dve zem|e.
Atas raka
Poetkom 1970-h, knesk prem|er, Cou
En La (Chou EnLa), |e umrao od raka.
Tokom ove smtonosne boest, prem|er Cou
|e zapoeo naconano stravan|e kako b
prkupo nformac|e o boest ko|a n|e ba
dobro shvaena. To e bt zuzetno
stravan|e stopa smrtnost od dvanaest
razth vrsta raka u ve od 2.400 kneskh
okruga nad 880 mona (96%) n|hovh
gradana. Istravan|e |e na ve nana bo
zuzetno. Uk|uvao |e 650.000 radnka,
bo |e na|ambcozn| bomedcnsk
stravak pro|ekat kada preduzet. Kra|n|
razutat stravan|a |e bo ep atas kodran
bo|om ko| |e pokazvao gde su odredene
vrste raka be veoma zastup|ene a gde h
praktno n|e bo.
1
Grafkon 4,1: Atas uestaost raka u Kn
Debeo crevo rektum (ene), stopa
smrtnost od raka, 1973-1975. po okruzma,
odnos prema naconano| stop
Ova| atas |e pokazao da |e u Kn rak bo
okazovan. Neke vrste raka su be daeko
ee na nekm mestma u odnosu na
druge. Prva stravan|a su postava
pozorncu za ovu de|u, pokazu|u da
po|ava raka takode veoma varra zmedu
razth zema|a.
2-4
Medutm, ov knesk
podac su b znaa|n| |er |e geografsko
varran|e stope raka bo daeko vee
(grafkon 4,2). On su se takode |av|a u
zem| u ko|o| |e 87% popuac|e bo ste
etnke grupe, Han narod.
Grafkon 4,2: Opseg stope raka u
kneskm okruzma
Mesto po|ave raka, mukarc, ene
Sv tpov raka, nazofarnks, |edn|ak,
stomak, |etra, debeo crevo, pua, do|ka
Stope smrtnost podeene na starost,
predstav|a|u # sua|eva/100.000
|ud/godn|e
Zato se |av|ao tako masvno varran|e u
stopama raka medu raztm okruzma
kada su genetke osnove be sne od
mesta do mesta? Da |e mogue da se rak
|av|ao u veko| mer zbog srednskh
faktora nana vota, a ne zbog genetke?
Nekoko staknuth naunka |e ve doo do
tog zak|uka. Autor vekog pregeda
radova o shran raku, prprem|enog za
amerk kongres 1981. godne, su procen
da genetka odredu|e samo oko 9-=:
ukupnog rizika od raka.
4

Podac ovog kneskog atasa
zastup|enost raka su b znaa|n. Okruz
sa na|vm stopama nekh tpova raka su
ma ve od sto puta vee stope u odnosu
na okruge sa na|nm stopama ovh tpova
raka. Ovo su be zasta zuzetne cfre. Rad
poreden|a, m u SAD vdmo, na|ve, dva do
tr puta vee stope raka u |ednom deu
okruga u odnosu na drug.
Ustvar, veoma mae reatvno
neznaa|ne razke u stopama raka
prozvode veke vest, vek novac veku
potku. U mo|o| drav N|u|orku dugo
vremena |e krua pra o poveanm
28
stopama raka do|ke na Long A|endu. Veke
kone novca (oko 30 mona doara
5
)
godne godne rada su potroen na
prouavan|e ovog ptan|a. Kakve vrste
stopa su prouzrokovae ovakvu pan|u? Dva
okruga sa Long A|enda su maa stope raka
do|ke samo za 10-20% ve u odnosu na
dravn prosek. Ova razka |e ba dovo|na
da stgne na nasovne strane, zapa |ude
pokrene potare na akc|u. Uporedte ovo
sa naazma z Kne gde su nek deov
zem|e ma stope raka sto puta (10.000%)
vee od drugh.
Poto |e Kna genetk reatvno
homogena, bo |e |asno da su ove razke
morae da se ob|asne srednskm uzrocma.
Ovo |e doveo do nza krtnh ptan|a:
Zato |e po|ava raka ba toko veka u
nekm seoskm kneskm okruzma a u
drugma ne?
Zato su ove razke tako neverovatno
veke?
Zato |e ukupna stopa po|ave raka, u
cen gedano, man|a u Kn nego u SAD?
Sto smo ve dr Cen |a razgovara, to
smo ve ee da zadrmo trenutak u
vremenu usova shrane sredne u rurano|
Kn. Kada b smo samo mog da zavrmo u
vote ovh |ud, da zapazmo ta |edu, kako
ve, ta |e u n|hovo| krv mokra kako
umru. Kada b smo samo mog da
konstruemo sku n|hovog skustva sa
dosad nevdenom |asnou deta|a kako
bsmo mog da |e prouavamo u narednm
godnama. Kada bsmo mog to da
uradmo, b bsmo u stan|u da prumo
odgovore za naa ''zato'' ptan|a.
Povremeno se nauka, potka
fnansran|e spa|a|u na nan ko|
omoguava da se sprovede zasta zuzetno
stravan|e. Ovo se deso nama, m smo
dob mogunost da nmo ta god smo
ee, ak ve. B smo u stan|u da
stvormo na|sveobuhvatn| snmak shrane,
nana vota boest kada ostvaren.
Za|ednko ostvarvan|e
Okup smo tm naunka svetske kase.
Tu |e bo dr Cen, ko| |e bo zamenk
drektora na|znaa|n|e vadne aborator|e
za stravan|e shrane zdrav|a u ceo| Kn.
Angaova smo dr |un|ao La (|unyao L),
|ednog od autora stravan|a atasa raka
k|unog naunka Kneske akadem|e
medcne pr mnstarstvu zdrav|a. Tre
an |e bo Rard Peto (Rchard Peto) sa
Oksforda. Smatran za |ednog od
na|staknut|h epdemooga u svetu, Peto |e
od tada progaen za vteza prmo
nekoko nagrada za stravan|e raka. |a
sam upotpuno tm kao drektor pro|ekta.
Sve |e doazo na svo|e mesto. To e bt
prv vek stravak pro|ekat zmedu Kne
S|edn|enh Drava. Re smo neophodne
zahteve za fnansran|e, prebrodv
mean|e CIA-e ud|vost kneske radn|e.
B smo na svom putu.
Odu smo da stravan|e bude to |e
sveobuhvatn|e mogue. Zahva|u|u
)tlasu raka, ma smo prstup stopama
smrtnost za ve od etr desetne razth
tpova boest, uk|uu|u po|ednane
tpove raka, sranh boest nfektvnh
boest.
6
Prkup smo podatke o 367
promen|vh vena a zatm svaku
promen|vu uspored sa svakom drugom
promen|vom. Poset smo 65 okruga rom
Kne pode uptnke zvr sptvan|e
krv na 6.500 odrash osoba. Uzma smo
uzorke mokrae, drektno mer sve to su
porodce |ee tokom peroda od tr dana
anazra uzorke hrane z prodavnca rom
zem|e.
Sezdeset pet okruga odabranh za
stravan|e su se naaz u ruranm
poururanm deovma Kne. Ovo |e un|eno
namerno |er smo ee da prouavamo
|ude ko| su ve hran se u sto| obast
tokom na|veeg dea svog vota. Ovo |e
bo uspena strateg|a, |er smo ustanov
da |e u proseku 90-94% odrash sptanka
u svakom okrugu da|e veo u stm
okrugu u kome su roden.
Kada smo zavr ma smo vie od
%.&&& statistiki znaajnih veza zmedu
promen|vh nana vota, shrane boest.
Ima smo stravan|e do sada nevdeno u
pogedu sveobuhvatnost, kvateta
|ednstvenost. Ima smo ono to |e asops
"e# $ork Times nazvao ''Gran pr
epdemoog|e''. Ukratko, stvor smo ta|
snmak u vremenu kakav smo provobtno
zams.
Ovo |e ba savrena prka da testramo
prncpe ko|e smo otkr pr ekspermentma
na votn|ama. Da e naaz u aborator|
bt dosedn sa |udskm skustvom u
stvarnom svetu? Da e se naa otkra o
raku |etre kod pacova zazvanom
afatoksnom mo prment na druge vrste
raka druge vrste boest kod |ud?
Za ve nformac|a
Veoma se ponosmo sveobuhvatnou
kvatetom Kneskog stravan|a. Da b ste
vde zato, prota|te dodatak B sa strane
353. Pronaete potpun|u raspravu o
osnovnom panu karakterstkama ovog
stravan|a.
Knesko skustvo o shran
U Kneskom stravan|u |e vek znaa|
maa prroda shrane korene u rurano|
29
Kn. To |e ba retka prka da prouavamo
efekte prevashodno b|ne shrane na
zdrav|e.
U Amerc, 15-16% nah ukupnh kaor|a
doaz od protena a do 80% od ove kone
doaz od votn|skh namrnca. A u
rurano| Kn samo 9-10% ukupnh kaor|a
doaz od protena a samo 10% protena
doaz od votn|skh namrnca. To zna da
posto|e veke razke u shran zmedu
Kneza Amerkanaca, kao to |e pokazano
na grafkonu 4,3.
Grafkon 4,3: Knesk amerk unos
hran|vh mater|a
Hran|ve mater|e, Kna, S|edn|ene
Drave
Kaor|e (kca/dan)
7
, ukupne mast (% od
kaor|a), vakna z shrane (g/dan), ukupn
proten (g/dan), votn|sk proten (% od
kaor|a), ukupno gvode (mg/dan)
Naaz prkazan na grafkonu 4,3 su
standardzovan za teesnu tenu od 65
kograma (143 funte). Ovo |e standardan
nan na ko| kneske autortet beee takve
nformac|e a to nam omoguava da ako
poredmo razte popuac|e. (Za
amerkog odrasog mukarca od 77
kograma, unos kaor|a e bt oko 2.400
kaor|a na dan. Za prosenog ruranog
kneskog odrasog mukarca od 77
kograma, unos kaor|a e bt oko 3.000
kaor|a na dan.)
U svako| gore razmotreno| kategor|
posto|e ogromne razke u shran zmedu
kneskog amerkog skustva: daeko ve
ukupn unos kaor|a, man|e mast, man|e
protena, daeko man|e votn|skh
namrnca, ve vakana daeko ve
gvoda se korst u Kn. Ove razke u
shran su od prvenstvenog znaa|a.
Iako |e obrazac shrane u Kn daeko
druga| od onoga u S|edn|enm Dravama,
da|e posto| puno razka u samo| Kn.
Ekspermentane var|ac|e (to |est, opseg
vrednost) su sutnske kada strau|emo
veze shrane zdrav|a. Na sreu, u
Kneskom stravan|u su posto|ae znaa|ne
razke za venu merenh faktora. Posto|ae
su zuzetne razke u stopama boest
(grafkon 4,2) ve nego odgovara|ue
razke u knkm meren|ma unosu hrane.
Na prmer, hoestero u krv |e varrao - kao
prosek okruga - od na|veg do na|neg
skoro dva puta, beta karotn u krv oko
devet puta, pd u krv oko tr puta, unos
mast oko est puta a unos vakana oko pet
puta. Ovo |e bo znaa|no, |er smo m
prvenstveno b koncentrsan na poreden|e
svakog okruga u Kn sa svm ostam
okruzma.
Nae stravan|e |e predstav|ao prvo
veko stravan|e ko|e |e prouavao ova|
narot opseg navka shrane n|hove
zdravstvene posedce. M smo u sutn
pored, unutar kneskog opsega, shrane
bogate b|nm namrncama sa shranama
veoma bogatm b|nm namrncama. U
skoro svm drugm stravan|ma, ko|a su
sva zapadn|aka, naunc su pored
shrane bogate votn|skm namrncama sa
shranama veoma bagatm votn|skm
namrncama. Razka zmedu ruranh
kneskh nana shrane zapadn|akh
shrana, nastah obrazaca boest, |e
ogromna. Ova razka, koko bo ko|a
druga, |e ba ta ko|a |e una ovo
stravan|e tako znaa|nm.
Med| su nazva Knesko stravan|e
''osnovnm stravan|em''. Canak u
asopsu ,aturda0 1vening 2ost |e rekao da
b pro|ekat ''trebao da prodrma medcnske
nutrconstke stravae svuda''.
8
Nek
|ud z medcnske za|ednce su rek da se
|o |edno stravan|e nak ovom nkada
ve ne moe zvrt. Ono to sam |a znao
|e da |e nae stravan|e pruo prku za
prouavan|e mnogh na|sporn|h de|a ko|e
sam formrao o sran zdrav|u. Sada em
da vam pokaem ta smo sazna z ovog
stravan|a kako |e |o 20 godna
stravan|a, razm|an|a skustva
promeno ne samo nan na ko|
razm|amo o vez zmedu shrane
zdrav|a, ve nan na ko| se mo|a
porodca |a hranmo.
Boest sromanh bogath
N|e potrebno bt naunk da b se
utvrdo da |e verovatnoa da emo umret
prno stabno ba na 100% ve zvesno
vreme. Posto| samo |edna stvar ko|u
moramo da uradmo u votu, a to |e da
umremo. Cesto sam sretao |ude ko| korste
ovu n|encu kako b opravda svo|u
nezanteresovanost za nformac|e o
zdrav|u. Medutm, mo| prstup |e druga|.
Nkada nsam tragao za zdrav|em nada|u
se besmrtnost. Dobro zdrav|e |e vano
kako b se upotpunost uvao u vremenu
ko|e mamo. Rad se o tome da |e ovek to
|e mogue funkconaan tokom ceokupnog
vota o zbegavan|u oboga|u|uh, bonh
dugakh btaka sa boestma. Posto| puno
bo|h nana da se umre, da se v.
Poto su u kneskom Atasu raka
navedene stope smrtnost za ve od etr
desetne razth vrsta boest, ma smo
retku prku da prouavamo mnoge nane
na ko|e |ud umru. Pta smo se: da
odredene boest tee da se grupu u
odredenm obastma zem|e? Na prmer, da
se rak debeog creva |av|a u stm
regonma kao d|abetes? Ako b se ovo
pokazao tanm, mog bsmo da
pretpostavmo da su d|abetes rak debeog
creva ( drugh boest ko|e su se
po|av|vae za|edno) de za|ednke
uzroke. Ov zak|uc b mog da sadre nz
30
mogunost, kreu se od geografskh
srednskh do bookh. Medutm, poto sve
boest predstav|a|u booke procese (ko|
su po po zu) moemo da pretpostavmo
da bez obzra na ''uzroke'' ko| su opaen,
on e na kra|u deovat preko bookh
dogada|a.
Kada se boest navedu na nan ko|
omoguava da se svaka stopa boest
uspored sa svakom drugom stopom
boest,
9
po|av|u|u se dve grupe boest: one
ko|e se tpno |av|a|u u ekonomsk
razv|en|m obastma (boest ob|a) one
ko|e se tpno |av|a|u u ruranm
po|oprvrednm obastma (boest
sromatva)
10
(grafkon 4,4).
Grafkon 4,4: Grupe boest opaene u
rurano| Kn
Boest ob|a, rak (debeo crevo, pua,
do|ka, eukem|a, mozak kod dece, stomak,
|etre), d|abetes, boest sranh sudova
Boest sromatva (neodgovara|ua
shrana o santarn usov), upaa pua,
crevna opstrukc|a, eudan r, dgestvne
boest, puna tuberkuoza, reumatna
boest srca, metaboke endokrne boest
razte od d|abetesa, boest trudnoe
mnoge druge
Grafkon 4,4 pokazu|e da svaka boest, u
obe ste, te da se povee sa boeu z
sopstvene grupe a ne sa boeu z
suprotne grupe. Regon u rurano| Kn ko|
ma vsoke stope upae pua, na prmer,
nee mat vsoke stope raka do|ke, a e
mat vsoke stope paraztskh obo|en|a.
Boest ko|a ub|a venu zapadn|aka, boest
sranh sudova, |e ee u obastma gde |e
e rak do|ke. Usput, boest sranh
sudova su reatvno retke u mnogm
zem|ama u razvo|u. Ovo n|e zbog toga to
|ud umru mad, zbegava|u tme boest
zapada. Ova poreden|a predstav|a|u stope
standardzovane za starost, to zna da se
porede |ud ste starost.
Ove dve grupe boest su obno
oznaene kao boest ob|a boest
sromatva. Kako popuac|a u razvo|u
nagomava bogatstvo, |ud men|a|u svo|e
navke shrane, nana vota santarne
ssteme. Kako se bogatstvo goma, sve ve
|ud umre od boest bogath u odnosu na
boest sromanh. Poto su ove boest
ob|a tako tesno povezane sa navkama
shrane, boest ob|a b se moge bo|e
nazvat ''boest ekstravagantne shrane''.
Na|ve bro| |ud u S|edn|enm Dravama
drugm zapadnm zem|ama umre od
boest ob|a. Zbog ovoga, ove boest se
esto oznaava|u ''zapadn|ake'' boest.
Nek ruran okruz su ma man| bro|
sua|eva boest ob|a dok su drug okruz
ma daeko ve ovh boest. K|uno
ptan|e Kneskog stravan|a |e bo sedee:
da |e ovo bo zbog razka u navkama
shrane?
Statstka znaa|nost
U nastavku pogav|a ukazvau na
statstku znaa|nost razth opaan|a.
Rmsk bro| |edan (
I
) predstav|a 95+%
sgurnost; rmsk bro| dva (
II
) predstav|a
99+% sgurnost; a rmsk bro| tr (
III
)
predstav|a 99,9+% sgurnost. N|edan
rmsk bro| ne oznaava da |e veza man|e
od 95% sgurnost.
11
Ove verovatnoe se
takode mogu opsat kao verovatnoa da |e
opaan|e reano; 99% sgurnost zna
verovatnou od 99 od 100 da |e opaan|e
reano; a 99,9% sgurnost zna
verovatnou od 999 od 1.000 da |e
opaan|e reano.
Hoestero u krv boest
Pored smo po|avu zapadn|akh boest
u svakom okrugu sa shranom navkama
vota , na nae znenaden|e, ustanov
smo da |e |edna od na||ah naznaka
zapadn|akh boest bo hoestero u krv.
III

U vao| hran - u vao| krv
Posto|e dve osnovne kategor|e
hoesteroa. /olesterol iz ishrane |e prsutan
u hran ko|u |edemo. On |e sasto|ak hrane,
kao eer, mast, proten, vtamn
mnera. Ova| hoestero se naaz samo u
votn|skm namrncama predstav|a ona|
ko| naazmo na etketama hrane. Kona
hoesteroa z shrane ko|u unoste nije
neto to va doktor moe da zna kada
proverava va nvo hoesteroa. Doktor ne
moe da zmer hoestero z shrane nta
ve nego to moe da zmer koko ste
vr peh krca po|e. Umesto toga,
doktor mer konu hoesteroa prsutnog u
vao| krv. Drug tp hoesteroa, holesterol
u krvi, se prozvod u |etr. Hoestero z krv
hoestero z hrane, ako hem|sk dentn,
ne predstav|a|u stu stvar. Sna stuac|a
se |av|a sa mastma. Mast z hrane su
stvar ko|e |edemo: mast sa vaeg pomfrta,
na prmer. Teesne mast, sa druge strane,
su supstance ko|e prozvod nae teo
veoma se razku|u od mast ko|u u|utru
maete na va tost (masac margarn).
Mast hoestero z hrane se ne mora|u
obavezno pretvort u teesnu mast
hoestero z krv. Nan na ko| teo
prozvod teesne mast krvn hoestero |e
veoma soen, uk|uu|u na stotne
razth hem|skh reakc|a desetne
hran|vh mater|a. Zbog ove soenost,
efekt mast hoesteroa z shrane na
zdrav|e, mogu veoma da se razku|u od
zdravstvenh efekata povenog hoesteroa
31
u krv (ono to va doktor mer) vka
teesne mast.
Kako se nvo hoesteroa u rurano| Kn
poveavao u odredenm okruzma, po|ava
''zapadn|akh'' boest |e takode rasa. Ono
to |e bo toko znenadu|ue |e da su
knesk nvo b daeko n od onh ko|e
smo oekva. Prosean nvo hoesteroa u
krv |e znoso samo 127 mg/d, to |e skoro
100 poena man|e u odnosu na amerk
prosek (215 mg/d)!
12
Nek okruz su ma
prosean nvo od svega 94 mg/d. Za dve
grupe od oko 25 ena z unutran|eg dea
Kne, prosean hoestero u krv |e bo
znenadu|ue nzak nvo od 80 mg/d.
Ako znate svo| nvo hoesteroa,
shvatete koko su ove vrednost zasta
nske. U SAD, na opseg |e oko 170-290
mg/d. Nae nske vrednost su bzu vsokh
vrednost za ruranu Knu. Zasta, u SAD |e
vadao mt da moe do do zdravstvenh
probema ako |e nvo hoesteroa man| od
150 mg/d. Ako bsmo tako razm|a, oko
85% Kneza z ruranh kra|eva b mao
probema. Medutm, stna |e sasvm
druga|a. "i+e stope holesterola su
povezane sa ni+im stopama sranih
oboljenja, raka i drugih zapadnjakih
bolesti, ak i pri daleko ni+im nivoima od
onih koji se na zapadu smatraju
>bezbednim>>.
Na poetku Kneskog stravan|a, nko
n|e mogao nt hteo da predvd da e se
po|avt odnos zmedu hoesteroa stope
bo ko|e boest. Kakvo nas |e znenaden|e
ekao! Pr sman|en|u nvoa hoesteroa u
krv sa 170 mg/d na 90 mg/d, rak |etre,
II
rektuma,
I
debeog creva,
II
pua
mukaraca,
I
pua ena, do|ke, eukem|a
kod dece, eukem|a kod odrash,
I
mozga
kod dece, mozga kod odrash,
I
stomaka
|edn|aka (gra) se sman|vao. Kao to
moete da vdte, ovo |e povea sta.
Vena Amerkanaca zna da ako mate
poven hoestero, treba da brnete o srcu,
a ne zna|u da bste trebao da brnete o
raku.
Posto| nekoko vrsta hoesteroa u krv,
uk|uu|u LDL HDL hoestero. LDL |e
''o'' a HDL ''dobar'' tp hoesteroa. U
Kneskom stravan|u v nvo oeg HDL
hoesteroa su takode b povezan sa
zapadn|akm boestma.
Ima|te na umu da su ove boest, po
zapadn|akm standardma, be reatvno
retke da su nvo hoesteroa u krv b
prno nsk po standardma zapada. Na
naaz su uver|vo pokaza da su mnog
Knez b u povo|n|em pooa|u pr nm
nvoma hoesteroa, ak spod 170 mg/d.
Zamste sada zem|u u ko|o| su stanovnc
ma daeko v nvo hoesteroa u odnosu
na knesk prosek. Mog bste da oeku|ete
da b ove reatvno retke boest, kao to su
boest srca nek tpov raka,
preovadavae, a moda be vodee ubce!
Naravno, upravo |e ovo sua| na zapadu.
Kao prmer u vreme naeg stravan|a,
stopa smrtnost od boest sranh sudova |e
ba sedamnaest puta ve!a medu
amerkm mukarcma u odnosu na
kneske mukarce z ruranh sredna.
13
Amerka stopa smrtnost od raka do|ke |e
ba pet puta ve!a u odnosu na stopu
rurane Kne.
|o upeat|v|e su be zuzetno nske
stope boest sranh sudova (CHD) u
|ugostonm kneskm provnc|ama
Suana Guzhoua. Tokom trogodn|eg
peroda posmatran|a (1973-1975), n |edna
osoba n|e umra od CHD-a mada od 64
godne, zmedu 246.000 mukaraca z
Guzhou okruga 181.000 ena z Suana!
14
Nakon to su ob|av|en ov podac o
nskom hoesterou, saznao sam od tr
veoma staknuta stravaa ekara u po|u
sranh obo|en|a, dr B Kaste|a (B
Caste), dr B Robertsa (B Roberts) dr
Kadve Esesta|na madeg (Cadwe
Essestyn, |r), da tokom svo|h dugh
kar|era nkada nsu vde smrtan sua| od
sranh boest medu svo|m pac|entma
ko| su ma nvo hoesteroa u krv man| od
150 mg/d. Dr Kaste |e dugo vremena bo
drektor uvenog Fremngenskog
stravan|a srca od NIH-a; dr Esesta|n |e
bo staknut hrurg na Kvendsko| knc
ko| |e zvro staknuto stravan|e o
preokretan|u sranh boest (5. pogav|e);
dr Roberts |e dugo vremena |e bo urednk
prestnog medcnskog asopsa
;ardiolog0.
Hoestero u krv shrana
|asno |e da hoestero u krv predstav|a
znaa|an ndkator rzka od boest. Veko
ptan|e |e: kako e hrana utcat na
hoestero u krv? Ukratko, votn|ske
namrnce su povezane sa pove!anim
nvoom hoesteroa u krv (grafkon 4,5).
Bez zuzetaka, hran|ve mater|e z b|nh
namrnca su be povezane sa smanjenjem
nvoa hoesteroa u krv.
Grafkon 4,5: Namrnce povezane sa
hoesteroom u krv
Kako se unos mesa,
I
meka, |a|a, rbe,
I-II
mast
I
votn|skm protena povea...,
hoestero u krv raste.
Kako se unos b|nh namrnca hran|vh
mater|a (uk|uu|u b|ne protene,
I
vakna
z hrane,
II
ceuoze,
II
hemceuoze,
I
rastvor|vh ug|enh hdrata,
II
B-vtamna z
b|aka (karotn, B
2
, B
3
),
I
mahunark,
obo|enog povra, voa, argarepe, krompra
nekoko vrsta tarca) povea... hoestero
u krv se sman|u|e.
32
Ove veze zmedu boest nvoa
hoesteroa u krv su be upeat|ve, |er su
po amerkm standardma nvo hoesteroa
u krv unos votn|skh namrnca b tako
nsk. U rurano| Kn, unos votn|skh
protena (za stu osobu) |e u proseku znoso
samo 7,1 g/dan, dok |e amerk prosek bo
tavh 70 g/dan. Da b bo |asn|e, 7 grama
votn|skh protena se naaz u oko tr
pea krca z Mek Donadsa. Oekvao b
se da kada |e unos votn|skh protena
nvo hoesteroa u krv tako nzak kao u
rurano| Kn, da ne b bo novh veza sa
zapadn|akm boestma. Medutm, pogre
smo. Cak su ove mae kone votn|skh
namrnca u rurano| Kn poveavae rzk
od zapadn|akh boest.
Prouava smo efekte shrane na razte
tpove hoesteroa u krv. Prmeen su st
dramatn efekt. Unos votn|skh protena
kod mukaraca |e bo povezan sa
poveanm nvoom ''oeg'' hoesteroa u
krv
III
dok |e unos b|nh protena bo
povezan sa sman|en|em nvoa ovog stog
hoesteroa.
II

Udte u skoro bo ko|u ekarsku ordnac|u
upta|te ko| faktor shrane utu na nvo
hoesteroa u krv on e vam
na|verovatn|e spomenut zasene masne
ksene hoestero z shrane. Posedn|h
decen|a neko b mogao da spomene
efekat so|e mekn|a sa puno vakana na
snen|e hoesteroa, a e mao n|h re da
votn|sk proten ma|u bo ta sa nvoom
hoesteroa u krv.
Oduvek |e bo tako. Dok sam bo na
paenom odsustvu sa Oksforda,
prsustvovao sam predavan|ma za
studente medcne o shran uzrocma
sranh boest ko|a |e drao staknut
profesor medcne. On |e dugo prao o
tetnm efektma zasenh masnh ksena
unosa hoesteroa na boest sranh sudova
kao da su to b |edn faktor shrane ko| su
b znaa|n. On n|e eeo da przna da |e
unos votn|skh protena mao bo kakve
veze sa nvoom hoesteroa u krv, ako su
dokaz u to vreme un sasvm |asnm da
su votn|sk proten b snan|e vezan sa
nvoom hoesteroa u krv od zasenh
masnh ksena hoesteroa z hrane.
15
Kao
mnog drug, n|egova sepa vera u status
kvo ga |e una nespremnm da bude
otvorenog uma. Kako su naaz prstza,
poeo sam da otkrvam da otvorenost uma
n|e predstav|aa uksuz, ve potrebu.
Mast rak do|ke
Ako b poto|aa neka vrsta parade
hran|vh mater|a, pr emu b svaka
hran|va mater|a maa svo|e paradno
vozo, mastma b prpadao daeko
na|vee. Toko puno |ud, od stravaa do
obrazovanh radnka, od vadnh
prozvodaa smernca do predstavnka
ndustr|e |e tako dugo stravao stcao
mast. L|ud z vekog bro|a razth
za|ednca su konstrusa ovo udovte ve
od poa veka.
Kada |e ova neobna parada zapoea na
Gavno| uc, u SAD, pan|a svh ko| sede
na ponku b nezbeno ba usmerena na
paradno vozo mast. Vena |ud b moga
da vd vozo mast da kae, ''trebao b da
se konm toga'', a zatm da po|ede n|egov
dobar deo. Drug b se pope na nezasenu
poovnu voza rek da su ove masne
ksene zdrave a da su samo zasene
masne ksene oe. Mnog naunc b
uper prstom na vozo za mast tvrd da
se kovnov sranh boest raka kr|u
unutra. Za to vreme, nek samoprozvan
guru shrane, kao to su poko|n dr Robert
Etkns, b mog da postave radn|u na vozu
ponu sa prodavan|em kn|ga. Na kra|u
dana prosena osoba ko|a se zasta
vozom b se ekaa po gav oseaa
neagodno, pta|u se ta |e trebao da un
zato.
Posto|e dobr razoz zbog ko|h |e
prosean potroa zbun|en. Neodgovoreno
ptan|e o mastma |e ostao neodgovoreno,
kao tokom proh etrdeset godna. Koko
masnh ksena moemo da mamo u
shran? Ko|u vrstu masnh ksena? Da su
ponezasene masne ksene bo|e od
zasenh? Da su mononezasene masne
ksene bo|e od ostah? Sta |e sa onm
specfnm masnm ksenama kao to su
omega-3, omega-6, trans masne ksene
DHA? Da b trebao da zbegavamo mast
z kokosa? Sta |e sa rb|m u|em? Da ma
neeg posebnog u u|u od ana? Sta |e
uopte shrana bogata mastma? A shrana
sa mao mast?
Ovo moe da bude zbun|u|ue, ak za
obuene naunke. Deta| ko| se naaze u
osnov ovh ptan|a, kada se razmatraju
izolovano, su veoma obman|u|u. Kao to
emo vdet, razmatran|e ponaan|a
soenog speta hemka|a umesto
zoovanh po|ednanh hemka|a |e daeko
smsen|e.
Medutm, na nek nan |e ova smena
opsednutost u zoovanm aspektma unosa
mast ta ko|a nas u na|bo|m ekc|ama.
Prema tome, razmotrmo pobe ovu pru
o mastma, onako kako se po|av|vaa
tokom posedn|h etrdeset godna. Ona
ustru|e zato |e |avnost toko zbun|ena u
vez mast u vez shrane uopteno.
U proseku, m unosmo 35-40% od nah
ukupnh kaor|a u vdu mast.
19
Hran smo
se ovakvm shranama bogatm mastma |o
od kra|a 19. veka, od poetka ndustr|ske
revouc|e. Poto smo ma novca poe
smo da korstmo ve mesa menh
prozvoda, ko| su reatvno bogat mastma.
Pokazva smo nae bogatstvo koren|em
takve hrane.
33
Zatm su do sredna kra| 20. veka
kada su naunc poe da dovode u ptan|e
podobnost shrane ko|a |e tako bogata
mastma. Naconane medunarodne
preporuke o shran
20-23
su se po|ave kako
b ukazae da treba sman|t unos mast na
spod 30% od kaor|a. To |e tra|ao par
decen|a, a se sada strah od shrane
bogate mastma sman|u|e. Nek autor
popuarnh kn|ga ak zastupa|u povean
unos mast! Nek skusn strava su
predo da n|e neophodno unost man|e
od 30% mast, sve dok unosmo pravu vrstu
mast.
Nvo od 30% mast |e postao pokazate|,
ak ako nema dokaza ko| b ukazva da |e
ovo znaa|an pokazate|. Razmotrmo ovu
cfru navoden|em sadra|a mast u nekoko
namrnca, kao to se moe vdet na
grafkonu 4,6.
Grafkon 4,6: Sadra| mast u
namrncama
Namrnca, procenat kaor|a z mast
Masac, Mekdonadov dup zburger,
punomasno krav|e meko, unka, vre,
so|a, meko sa ''mao mast'' ( 2%),
petna, spana, tarce za doruak, obrano
meko, graak, angarepe, pasu|, peen
krompr
Uz nekoko zuzetaka, votn|ske
namrnce sadre znaa|no ve mast u
odnosu na b|ne namrnce.
24
Ovo |e dobro
ustrovano poreden|em kone mast u
shranama razth zema|a. Koreac|a
zmedu unosa mast unosa votn|skh
protena znos ve od 90%.
25
To zna da se
unos mast paraeno poveava sa unosom
votn|skm protena. Drugm rema, mast
z shrane predstav|a|u pokazate| koko u
hran ma votn|skh namrnca.
Podudaran|e |e gotovo savreno.
Mast koncentrsan|e na rak
Izveta| Naconane akadem|e nauka
(NAS) z 1982. godne o shran raku, |
sam |a bo koautor, bo |e prv ekspertsk
zveta| ko| |e govoro o vez mast z hrane
sa rakom. Ova| zveta| |e bo prv ko| |e
preporuo maksman unos mast od 30%
od kaor|a rad prevenc|e raka. Pre toga,
Komtet o shran amerkog senata ko|m |e
predsedavao senator Dord Mek Gavern
26
|e drao ob|av|vana sasuan|a o shran
sranm boestma preporuo maksman
unos od 30% mast u shran. Iako |e
zveta| Mek Gaverna stvoro |avnu
raspravu o shran boestma, zveta| NAS-
a z 1982. godne |e bo ta| ko| |e pokrenuo
ovu raspravu. N|egova usmerenost na rak,
nasuprot sranh obo|en|a, |e poveaa
|avn nteres zabrnutost. Pokrenua |e
dodatnu stravaku aktvnost |avnu
svesnost o znaa|u shrane u prevenc|
boest.
Grafkon 4,7: Ukopan unos mast rak
do|ke
Stopa smrtnost proraunata na
starost/100.000 stanovnka, ukupn unos
mast shranom (g/dan), ene, Ta|and, E
Savador, Ce|on, Ta|van, |apan, Fpn,
Meksko, Koumb|a, Panama, Venecuea,
Ce, Portorko, |ugosav|a, Rumun|a,
Bugarska, Hong Kong, Grka, Span|a,
Po|ska, Protuga, Madarska, Ceka, Ita|a,
Fnska, Norveka, Francuska, Austr|a,
Nemaka, Svedska, Austra|a, Beg|a, Irska,
SAD, Sva|carska, Kanada, Nov Zeand,
Danska, Veka Brtan|a, Hoand|a
Mnog zveta| z tog peroda
20,27,28
su b
koncentrsan na ptan|e ko|a kona mast
z shrane |e ba odgovara|ua za dobro
zdrav|e. |ednstvena pan|a pruena
mastma |e motvsana medunarodnm
stravan|ma ko|a su pokazvaa da |e
kona mast z shrane ba bsko
povezana sa po|avom raka do|ke, raka
debeog creva sranh boest. Ovo su be
boest ko|e ub|a|u venu |ud uz u
zapadn|akm zem|ama pre svog vremena.
|asno |e da |e ova veza moraa da prvue
veku pan|u |avnost. Knesko stravan|e
|e otpoeo usred ovakvog okruen|a.
Na|bo|e poznato stravan|e,
29
po mom
gedtu, |e bo ono poko|nog Kena Keroa
(Ken Carro), profesora sa Unverzteta
Zapadnog Ontar|a z Kanada.N|egov naaz
su pokaza veoma mpresvan odnos
zmedu mast z hrane raka do|ke (grafkon
4,7).
Ova| naaz, ko| odgovara ran|m
zveta|ma drugh stravaa,
3, 30
|e postao
naroto zanm|v kada |e usporeden sa
stravan|ma mgrac|a.
31, 32
Ova
stravan|a su pokazaa da su |ud ko| su
se prese z |edne obast u drugu poe
da se hrane tpnom shranom
karakterstnom za novo mesto boravka
posta zoen onom nvou rzka od boest
ko| |e karakterstan za obast u ko|u su se
dose. Ovo |e snano ukazvao da su
shrana nan vota b osnovn uzroc
ovh boest. To |e takode ukazvao da gen
nsu nezbeno toko znaa|n. Kao to |e
ran|e spomenuto, veoma staknut zveta|
Rarda Doa Rarda Peta sa Oksforda (z
Veke Brtan|e) ko| |e podnet amerkom
kongresu saeto |e naveo mnoga od ovh
stravan|a zak|uo da se samo 2-3% od
svh sua|eva raka moe prpsat genma.
4
Grafkon 4,8: Unos votn|skh mast rak
do|ke
Stopa smrtnost proraunata na
starost/100.000 stanovnka, ukupan unos
mast (g/dan)
34
E Savador, Ta|and, Ce|on, |apan,
Ta|van, Meksko, Koumb|a, Fpn, Panama,
Grka, Span|a, Venecuea, Bugarska, Ce,
Rumun|a, |ugosav|a, Portorko, Hong Kong,
Portuga, Ita|a, Po|ska, Madarska, Ceka,
Fnska, Francuska, Austr|a, Nemaka,
Norveka, Svedska, Beg|a, Sva|carska,
SAD, Austra|a, Irska, Kanada, Veka
Brtan|a, Nov Zeand, Danska, Hoand|a
Da podac ovh medunarodnh
mgraconh stravan|a ukazu|u da
moemo da sman|mo nau stopu raka
do|ke skoro na nuu ako odaberemo
savrene zbore nana vota? Informac|e
svakako ukazu|u da b ovo mogao da bude
sua|. U vez dokaza sa grafkona 4,7,
reen|e zgeda ogedno: ako |edemo
man|e mast, onda emo uman|t rzk od
raka do|ke. Vena naunka |e donea ova|
zak|uak a nek su pretpostav da |e mast
z hrane prouzrokovaa rak do|ke. Medutm,
takvo tumaen|e |e bo preve
|ednostavno. Drug grafkon ko|e |e
prpremo profesor Kero su b u veko|
mer, skoro potpuno, gnorsan (grafkon
4,8 4,9). On pokazu|u da |e rak do|ke bo
povezan sa unosom votn|skh mast a ne
sa b|nm mastma.
U rurano| Kn, unos mast hranom (u
vreme stravan|a 1983. godne) |e bo
veoma razt od unosa u S|edn|enm
Dravama na dva nana. Prvo, mast su
san|avae samo 14,5% od unosa kaor|a u
Kn, u poreden|u sa oko 36% u SAD. Drugo,
kona mast z hrane u rurano| Kn |e
skoro potpuno zavsa od kone
votn|skh namrnca u shran, kao to
pokazu|u naaz sa grafkona 4,7. Koreac|a
zmedu mast z hrane votn|skh protena
u rurano| Kn |e ba veoma veka, 70-
84%,
33
sno sa 93% uoenh pr poreden|u
razth zema|a.
25
Grafkon 4,9: Unos b|nh mast rak
do|ke
Stopa smrtnost proraunata na
starost/100.000 stanovnka, unos b|nh
mast (g/dan)
Ta|and, Ta|van, Fpn, E Savador,
|apan, Koumb|a, Portorko, Ce, Po|ska,
Rumun|a, |ugosav|a, Meksko, Ce|on,
Panama, Venecuea, Hong Kong, Bugarska,
Madarska, Fnska, Grka, Span|a, Portuga,
Cehosovaka, Norveka, Austra|a, Nov
Zeand, Ita|a, Francuska, Austr|a,
Nemaka, Svedska, Irska, Kanada, Veka
Brtan|a, Danska, Beg|a, SAD, Sva|carska,
Hoand|a
Ovo |e znaa|no |er |e u Kn u
medunarodnm stravan|ma, unos mast
bo |edno pokazate| unosa +ivotinjskih
namirnica. Prema tome, veza zmedu mast
raka do|ke b moga ustvar da nam govor
da kako unos +ivotinjskih namirnica raste,
tako raste rak do|ke. Ovo n|e sua| u SAD,
gde m seektvno doda|emo ukan|amo
mast z nah namrnca nae shrane. M
dob|amo pod|ednako ve mast z b|nh
namrnca (ps, pomfrt) u odnosu na
preradene votn|ske namrnce (obrano
meko, komad mesa bez saa). Kna ne
obradu|e mast z svo|h namrnca kao to
to m nmo.
Pr ovom veoma maog opsegu mast z
hrane u Kn, od 6% do 24%, prvobtno sam
smatrao da mast z hrane nsu povezane sa
boestma kao to su srane boest
razte vrste raka, kao to |e to sua| na
zapadu. Nek |ud u SAD - kao mnoge
mo|e koege z nauke medcne - nazva|u
shranu sa 30% mast shranom sa ''mao
mast''. Prema tome, shrana sa mao mast
ko|a sadr samo 25-30% mast |e smatrana
dovo|no nskom za ostvarvan|e
maksmane kone zdravstvenh korst.
Ovo |e ukazvao da sman|en|e unosa ne b
obezbedo nkakve nove korst.
Iznenaden|e!
Naaz z rurane Kne su pokaza da |e
sman|en|e mast z shrane sa 24% na 6%
bo povezano sa nm rzkom od raka
do|ke. Medutm, n unos mast z hrane u
rurano| Kn |e znao man|e koren|a ne
samo mast ve, to |e znaa|n|e,
votn|skh namrnca.
Ova veza raka do|ke sa mastma z hrane,
a tme sa votn|skm namrncama,
|enavea na razmatran|e drugh faktora ko|
takode zau enu rzku od raka do|ke:
Rano doba prve menstruac|e
Poven hoestero u krv
Kasna menopauza
Veko zagan|e enskm hormonma
Sta Knesko stravan|e pokazu|e u vez
ovh faktora rzka? Vea kona mast u
shran |e povezana sa vm nvoom
hoesteroa u krv
I
a oba ova faktora,
za|edno sa vem nvoom enskh hormona,
su povezana, zauzvrat, sa ve sua|eva
raka do|ke
I
ran|m uzrastom prve
menstruac|e.
I

Daeko vea starost pr prvo| menstruac|
u rurano| Kn |e upeat|va. Dvadeset pet
ena u svakom od 130 sea z stravan|a |e
uptano kada su mae prv menstruan
ckus. Opseg prosene vrednost sea |e
znoso 15 do 19 godna, uz prosek od 17
godna. Amerk prosek |e oko 11 godna!
Mnoga stravan|a su pokazaa da |e prva
menstruac|a u rano| dob dovod do veeg
rzka od raka do|ke.
34
Prva menstruac|a se
pokree stopom rasta devo|ce; to bre
raste, to |e ran| poetak. Takode |e dobro
ustanov|eno da brz rast madh devo|ca
esto dovod do vee teesne vsne u
35
odraso| dob vee teesne tene kone
teesnh mast, to |e sve povezano sa
vem rzkom od raka do|ke. Prva
menstruac|a u rano| dob, kod kneskh
kod ena sa zapada, takode dovod do
poveanog nvoa hormona u krv kao to |e
na prmer estrogen. Ov nvo hormona
osta|u vsok tokom reproduktvnh godna
ako se shrana bogatom votn|skm
namrncama odrava. Pod ovm usovma,
starost pr menopauz se odae za tr do
etr godne,
I
produava|u reproduktvn
vot od poetka do kra|a za oko devet do
deset godna u veko| mer poveava|u
zagan|e enskm hormonma tokom vota.
Druga stravan|a su pokazaa da |e
povean|e tokom godna reproduktvnog
vota povezano sa poveanm rzkom od
raka do|ke.
35,36

Ova mrea odnosa posta|e |o
mpresvn|a. Ve unos mast |e povezan sa
vem nvoom estrogena u krv tokom
krtnh godna od 35 do 44 godne
III
vm
nvoom enskog hormona proaktna u krv
tokom kasn|h godna od 55 do 64 godne.
III
Izmedu ovh hormona unosa votn|skh
protena
III
meka
III
mesa
II
posto| snana
koreac|a. Na aost nsmo mog da
pokaemo da su ov nvo hormona b
drektno povezan sa rzkom od raka do|ke
u Kn |er |e stopa boest preve nska.
37
Sve|edno, kada su nvo hormona medu
kneskm enama poreden sa nvoma
brtanskh ena,
38
knesk nvo estrogena su
b upoa man| u odnosu na one kod
brtanskh ena, ko|e su mae stovetan
hormonsk prof kao amerke ene. Poto
|e duna reproduktvnog vota kneskh
ena samo oko 70% u odnosu na brtanske
( amerke) ene, to zna da |e sa nm
nvoom estrogena kneska ena ba
zoena tokom vota kon od samo 35-
40% od kone estrogena kod brtanskh (
amerkh) ena. Ovo odgovara stopama
raka do|ke u Kn ko|e znose petnu stopa
kod zapadn|akh ena.
Snana veza shrane bogate protenma
mastma sa reproduktvnm hormonma
ranm perodom prve menstruac|e, ko|
poveava|u rzk od raka do|ke, predstav|a
znaa|no opaan|e. Tme |e |asno da naa
deca ne treba da se hrane vekom
konom votn|skh namrnca. Ako ste
ena, da bste kada poms da b shrana
bogata votn|skm namrncama produa
va reproduktvn vot za oko devet do
deset godna? Pored toga, zanm|va
posedca ovog opaan|a |e, kao to |e
napomenua Gor|a Sta|nem osnva *s
asopsa, da b shrana pravom hranom
moga da sman| po|avu trudnoe kod
tne|dera odau starost pr prvo|
menstruac|.
Pored naaza o hormonma da posto|
nan ko| b pokazao da |e unos votn|skh
namrnca u vez sa ukupnm stopama raka?
Ovo |e doneke teko, a |edan od faktora
ko|e smo mer |e bo koko se sua|eva
raka |av|ao u svako| porodc. Unos
votn|skh protena |e ubed|vo bo
povezan u Kneskom stravn|u sa po|avom
raka u porodcama.
III
Ova veza |e
mpresvna predstav|a znaa|no opaan|e,
ma|u u vdu neobno nzak unos
votn|skh protena.
Ishrana faktor boest kao to su unos
votn|skh protena bro| sua|eva raka
do|ke dovode do promena u
koncentrac|ama odredenh hemka|a u
nao| krv. Ove hemka|e se nazva|u
bomarket. Kao prmer, hoestero u krv
predstav|a bomarker za srana obo|en|a.
Mer smo est bomarkera z krv ko| su
povezan sa unosom votn|skh protena.
39
Da on potvrdu|u naaz da |e unos
votn|skh protena povezan sa rakom u
porodcama? Apsoutno. Svak po|ednan
bomarker z krv povezan sa votn|skm
protenma |e znaa|no povezan sa bro|em
sua|a raka u porodc.
II-III
U ovom sua|u, vestruka opaan|a,
vrsto povezana u mreu, pokazu|u da su
votn|ske namrnce snano povezane sa
rakom do|ke. Ono to ova| zak|uak n
naroto uver|vm su dve vrste dokaza.
Prvo, po|ednan deov ove mree su b
dosedno povezan , u ven sua|eva,
statstk znaa|n. Drugo, ova| efekat se
|av|ao pri neobino niskim unosima
+ivotinjskih namirnica.
Nae stravan|e raka do|ke (deta|n|e
opsano u 7. pogav|u) predstav|a savren
prmer zbog ega |e Knesko stravan|e
tako uver|vo. Umesto po|ednane,
|ednostavne veze mast raka do|ke,
I
mog
smo da konstruemo daeko opsen|u
mreu nformac|a o tome kako shrana
ute na rzk od raka do|ke. B smo u
stan|u da na ve nana proumo uogu
shrane hoesteroa, starost pr prvo|
menopauz nvoe enskh hormona, ko| sv
predstav|a|u poznate faktore rzka za rak
do|ke. Kada |e svak nov naaz ukazvao u
stom smeru, b smo u stan|u da vdmo
sku ko|a |e uver|va, dosedna book
mogua.
Znaa| vakana
Premnu profesor Dens Barkt (Dens
Burktt), sa Trnt koeda, z Dabna, |e bo
neobno ret. N|egov zdrav razum, nauna
staknutost smsao za humor su ostav
vek utsak na mene kada sam ga prv put
sreo na semnaru na Korneu. Predmet
n|egovog rada su ba vakna z shrane. On
|e putovao deset h|ada m|a dpom preko
neravnog terena kako b prouavao navke
u shran kod Afrkanaca.
On |e tvrdo da ako se vakna nsu vara,
da su ba vtana za dobro zdrav|e. Vakna
36
su ba u stan|u da povuku vodu z tea u
crevo kako b se stvar normano kretae.
Ova nesvarena vakna, kao papr, takode
okup|a|u oe hemka|e ko|e pronaaze
svo| put u naa creva a ko|e mogu da budu
kancerogene. Ako ne unosmo dovo|no
vakna, podon smo boestma zasnovanm
na zatvoru. Po Barktu, ovde spada|u rak
debeog creva, dvertkuoza, hemorod
prorene vene.
Dr Barkt 1993. godne nagraden
prestnom Bauer nagradom, na|bogat|om
nagradom u svetu pose Nobeove nagrade.
On me |e pozvao da govorm na n|egovo|
dobtnko| ceremon| na Frenkn nsttutu
u Fadef|, samo dva meseca pre n|egove
smrt. On |e zneo svo|e m|en|e da |e nae
Knesko stravan|e bo na|znaa|n| rad o
shran zdrav|u u svetu u to vreme.
Vakna u shran se naaze sk|uvo u
b|nm namrncama. Ova| mater|a, ko|
da|e vrstnu e|skm zdovma b|aka,
posto| u h|adama razth hem|skh
var|ac|a. Ugavnom su zgradena od
veoma soenh moekua ug|enh hdrata.
M varmo samo mao nmao vakana.
Sve|edno, vakna, ko|a sama ne sadre
kaor|e, pomau razbaen|u kaor|ske
gustne nae hrane, stvara|u osea| punoe
pomau zadovo|en|u apetta, zemdu
ostaog. Pr tome, zadovo|ava|u nau gad
sman|u|u preteran unos kaor|a.
Grafkon 4,10: Prosean unos vakana
hranom, g/dan
Kna, S|edn|ene Drave
Prosean unos vakana (grafkon 4,10) |e
oko tr puta ve u Kn nego u SAD.
40
Ova
razka |e zuzetna naroto ma|u n|encu
da su prosec mnogh okruga b ak daeko
ve.
Medutm, po nekm ''strun|acma'' z
SAD, posto| tamna strana vakana. On su
tvrd da ako |e unos vakana preve vsok
naa tea ne mogu da apsorbu|u dovo|no
gvoda srodnh mneraa, ko| su
neophodn za zdrav|e. Vakna mogu da se
veu sa ovm mater|ama da h nose kroz
na sstem pre nego to moemo da h
svarmo. On kau da b maksmaan nvo
unosa vakana trebao da bude oko 30 do
35 grama na dan, to |e samo prosean
unos ruranh Kneza.
M smo veoma pa|vo prouava ptan|e
gvode/vakna u Kneskom stravan|u.
Kako se spostavo, vakna nsu nepr|ate|
apsorpc| gvoda kako |e vek bro|
strun|aka tvrdo. Mer smo koko gvoda
su Knez unos koko se gvoda naazo
u n|hovm tema. Gvode |e mereno na
est razth nana (etr bomarkera z
krv dve procene unosa gvoda) kada
smo pored ova meren|a sa unosom
vakana, nije bilo dokaza koji bi pokazivali
da je pove!an unos vlakana ometao
apsorpciju gvo+'a u telu. Ustvar, ustanov
smo suprotan efekat. Dobar pokazate|
kone gvoda u krv, hemogobn, se
ustvar poveavao sa vem unosom
vakana hranom.
I
Kako se spostav|a,
namrnce bogate vaknma, kao to su
penca kukuruz (a ne gaan prna
ko| se korst u Kn) su takode bogae
gvodem, to zna da to |e ve unos
vakana, to |e ve unos gvoda.
III
Unos
gvoda u rurano| Kn (34 mg/dan), |e bo
znenadu|ue vsok u poreden|u sa
prosenm amerkm unosom (18 mg/dan)
bo |e daeko ve povezan sa b|nm
namrncama nego sa votn|skm
namrncama.
41

Knesk naaz o vaknma z hrane
gvodu, kao mnoga druga opaan|a z
ovog stravan|a, nsu podravaa
uoba|eno gedte naunka sa zapada.
L|ud ko| unose ve b|nh namrnca, a
tme ve vakana, takode unose ve
gvoda,
III
to sve dovod do statstk
znaa|nog veg nvoa hemogobna. Na
aost, odredena zabuna se |ava zbog
n|ence da nek |ud u rurano| Kn,
uk|uu|u ene decu, ma|u nzak nvo
gvoda. Ovo |e naroto tano u obastma
gde su paraztske boest ee. U
obastma rurane Kne gde su paraztske
obast ee, nvo gvoda |e n.
I
Ovo |e
pruo prku za tvrdn|e da |e ovm |udma
bo potrebno ve mesa, a su dokaz
ukazva da b probem bo daeko bo|e
reen sman|en|em paraztzma u ovm
obastma.
Zanteresovanost za vakna z shrane se
|ava zahva|u|u Barktovm putovan|ma u
Afrku n|egovom tvrdn|om da |e rak
debeog creva red medu stanovntvom
ko|e unos ve vakana shranom. Barkt |e
uno ovu tvrdn|u popuarnom a |e pra
na|man|e 200 godna stara. U Engesko| su
nek vode ekar tokom druge poovne 18.
veka poetkom 19. veka tvrd da |e
zatvor, ko| |e bo povezan sa shranom sa
man|e vakana, bo povezan sa vem
rzkom od raka (obno raka do|ke
''creva'').
Na poetku Kneskog stravan|a, ovo
verovan|e da b vakna moga da spree rak
debeog creva |e predstav|ao
preovadava|ue gedte, ako Komtet za
shranu rak Naconane akadem|e nauka
''n|e pronaao ubed|ve dokaze ko| b
ukazva da vakna z shrane... spo|ava|u
zattn efekat od koorektanog raka kod
|ud''. Izveta| |e nastavo zak|ukom, ''...
Ako posto| takav efekat, na|verovatn|e su
odgovorne specfne komponente vakana,
a ne ukupna kona vakana z hrane''.
20
Naa rasprava o ovom ptan|u |e ba
neodgovara|ua. Ptan|e, preged
stravake terature tumaen|e dokaza |e
bo preve usmereno na potrebu za
specfnm vaknom kao odgovornm
37
uzrokom. Poto n|edno n|e pronadeno,
hpoteza o vaknma |e odbaena.
To |e ba greka. Knesko stravan|e |e
obezbedo dokaze da posto| veza sa
odredenm tpovma raka. Rezutat su
pokaza da |e povean unos vakana bo
dosedno povezan sa nm stopama raka
rektuma debeog creva. Ve unos vakana
|e takode bo povezan sa nm nvoom
hoesteroa u krv.
I,II
Naravno, unos vee
kone vakana |e odraavao unos vee
kone b|nh namrnca; namrnce kao to
su pasu|, snato povre ntegrane tarce
su bogate vaknma.
Antoksdans, ep skup
|edna od ogedn|h karakterstka
b|aka |e n|hov rok raspon sveth bo|a.
Ako se dvte nanu znoen|a hrane, teko
|e nadmat tan|r sa voem povrem.
Crvene, zeene, ute, |ubaste
narandaste bo|e b|nh namrnca su
prmam|ve veoma zdrave. Ova veza
zmedu epo obo|enog povra n|hovh
zrazth korst po zdrav|e |e esto
nagaavana. Ispostav|a se da posto| epa,
nauno zasnovana pra za ove
obo|eno/zdrave veze.
Bo|e voa povra se |av|a|u zahva|u|u
nzu hemka|a zvanh antoksdans. Ove
hemka|e se skoro sk|uvo naaze u
b|kama. One su prsutne u votn|skh
namrncama samo u ono| mer u ko|o|
votn|e |edu skadte mau konu u
sopstvenm tkvma.
Zve b|ke ustru|u epotu prrode, po
bo|ama po hem|. One prhvata|u energ|u
sunca preobraava|u |e u vot procesom
fotosnteze. Tokom ovog procesa, energ|a
sunca se prvo pretvara u proste eere, a
zatm u soen|e ug|ene hdrate, mast
protena.
Ova| soen proces predstav|a zraenu
aktvnost unutar b|ke, vodenu razmenom
eektrona zmedu moekua. Eektron su
med|um za prenos energ|e. Mesto na
kome se fotosnteza odgrava |e deom nak
na nukearn reaktor. Eektron ko| krue
uokoo u b|c men|a|u sunevu svetost u
hem|sku energ|u mora|u da se veoma
pa|vo kontrou. Ako zauta|u od pravog
mesta pr procesu, mogu da stvore
sobodne radkae, ko| mogu da naprave
haos u b|c. To b bo kao da sredte
nukearnog reaktora sputa radoaktvne
mater|e (sobodne radkae) ko| mogu da
budu veoma opasn za okonu obast.
Kako b|ka uprav|a ovm soenm
reakc|ama tt od zautah eektrona
sobodnh radkaa? Postav|a tt oko
potenc|ano opasnh reakc|a ko| up|a ove
veoma reaktvne supstance. Stt |e nan|en
od antoksdanata ko| prhvata|u eektrone
ko| b u suprotnom mog da zauta|u sa
svog puta.
Antoksdans su obno obo|en |er sto
hem|sko svo|stvo ko|e up|a vak eektrona
takode stvara vd|ve bo|e. Nek od ovh
antoksdanata se nazva|u karotenod,
ko|h ma na stotne. On varra|u u bo| od
ute bo|e beta-karotna (tkva), do crvene
bo|e kopena (parada|z), do narandaste
bo|e krtoksantna (pomoranda). Drug
antoksdans mogu da bud bezbo|n tu
spada|u hemka|e kao to su askorbnska
ksena (vtamn C) vtamn E, ko| deu|u
kao antoksdans u drugm deovma b|ke
ko| mora|u bt zaten od tetnh
svo|evo|nh eektrona.
Medutm, ono to n ova| proces
znaa|nm za nas votn|e, |e da m
prozvodmo nske nvoe sobodnh radkaa
tokom svog vota. Izagan|e sunevm
zracma, odredenm ndustr|skm
zagadvama nepravno uravnoteenm
unosom hran|vh mater|a stvara podogu
za nee|eno oteen|e sobodnm
radkama. Sobodn radka su nezgodn.
Mogu da une naa tkva krutm ograne
n|hovu funkc|u. To |e nak na starost, kada
naa tea postanu krpava kruta. U veko|
mer, staren|e |e upravo to. Ovo
nekontrosano oteen|e sobodnm
radkama |e takode deo procesa ko|
dovod do nastanka katarakte, do
otvrdn|avan|a arter|a, do raka, enfzema,
artrtsa mnogh drugh boest ko|e posta|u
ee sa staren|em.
Ovde |e sutna: m ne zgradu|emo
prrodno ttove za zattu od sobodnh
radkaa. Poto nsmo b|ke, ne vrmo
fotosntezu zbog toga ne prozvodmo
sopstvene antoksdanse. Na sreu
antoksdans z b|aka deu|u u nam
tema na st nan na ko| deu|u u
b|kama. To |e udesan skad. B|ke
zgradu|u antoksdantne ttove, a
stovremeno h ne neverovatno prvanm
sa dvnm, ukusnm bo|ama. Zatm smo m
votn|e, zauzvrat, prvuen b|kama
|edemo h posudu|emo n|hove
antoksdantne ttove rad naeg
sopstvenog zdrav|a. Bez obzra da
veru|ete u Boga, evouc|u |ednostavno
sua|, morate da prznate da |e ovo preep,
skoro duhovan, prmer mudrost prrode.
U Kneskom stravan|u, procen smo
antoksdantn status beee unos
vtamna C beta-karotna mere nvo
vtamna C, vtamna E karotnoda u krv.
Od ovh antokdsantn| bomarkera, vtamn
C |e obezbedo na|mpresvn|e dokaze.
Na|znaa|n|a veza vtamna C sa rakom
|e bo n|egov odnos prema bro|u porodca
skonh raku u svako| obast.
42
Kada |e nvo
vtamna C u krv bo nzak, bo |e
verovatnije da ove porodce ma|u vu
stopu raka.
III

Nzak nvo vtamna C |e bo
staknuto povezan sa poveanm rzkom od
38
raka |edn|aka,
III
eukem|e raka
nazofarnksa, do|ke, stomaka, |etre,
rektuma, debeog creva pua. Rak
|edn|aka |e bo prv ko| |e prvukao
producente programa teevz|e NOVA
naveo h da znesu zveta| o smrtnost od
raka u Kn. Ova| teevz|sk program |e bo
ta| ko| |e podstakao nae sopstveno
stravan|e kako bsmo utvrd ta se
naazo za ove pre. Vtamn C
prvenstveno doaz z voa, a shrana
voem |e takode ba nverzno povezana sa
rakom |edn|aka.
II, 43
Stope raka su be 5 do
8 puta vee u obastma gde |e unos voa
bo na|n. Ist efekat vtamna C ko| |e
posto|ao u sua|u ovh tpova raka |e
posto|ao u sua|u boest sranh sudova,
poveanog prtska srca oga.
II
Unos
vtamna C voem |e |asno pokazvao
moan zattn efekat od nza boest.
Druge procene kone antoksdanata,
nvo afa beta karotna (prekursor
vtamna) u krv afa gama tokoferoa
(vtamn E) su sab pokazate| efekata
antoksdanata. Ov antoksdans se
prenose u krv poprotenma, ko|
predstav|a|u nosoce ''oeg'' hoesteroa.
Zbog toga smo svak put kada smo mer
ove antoksdanse, stovremeno mer
nezdrave bomarkere. Ovo |e bo
ekspermentan komproms ko| |e uman|o
nau sposobnost da utvrdmo korsne
efekte karotnoda tokoferoa, ak kada |e
poznato da ov efekt posto|e.
44
Medutm,
utvrd smo da |e po|ava raka stomaka ba
vea kada |e nvo beta-karotna u krv bo
n.
45
Da moemo da kaemo da su vtamn
C, beta-karotn vakna z hrane sam
odgovorn za spreavan|e ovh tpova raka?
Drugm rema, da pua ko|a sadr
vtamn C beta-karotn dodac vakana
mogu da prozvedu ove efekte po zdrav|e?
Ne. Tr|umf zdrav|a e ne u po|ednanm
hran|vm mater|ama, ve u cem
namrncama ko|e sadre ove hran|ve
mater|e: b|nm namrncama. U n|
saate od spanaa, na prmer, mamo
vakna, antoksdanse bezbro|ne druge
hran|ve mater|e ko|e drgu|u udesnom
smfon|om zdrav|a dok dr+e koncert u
nam tema. Poruka ne moe bt
|ednostavn|a: |edte to |e ve mogue
ceog voa, povra ntegranh tarca,
verovatno ete ostvart sve gore
spomenute korst kao mnoge druge.
Iznoso sam ova| stav o korst po zdrav|e
od ceh b|nh namrnca |o od kada su
dodac vtamna uveden u vekm
razmerama na trte. I promatrao sam sa
nevercom kako su ndustr|a med| ubed
tako puno Amerkanaca da t prozvod
predstav|a|u stu dobru shranu kao
ceovte b|ne namrnce. Kao to emo
vdet narednm pogav|ma, obeane
korst po zdrav|e od uzman|a dodataka
po|ednanh hran|vh mater|a su se
pokazae veoma sumn|vm. Poruka: ako
ete vtamn C beta-karotn, nemo|te
posegnut za bocom pua - posegnte za
voem zeenm povrem.
Etkns krza
U sua|u da nste prmet, u sob se
naaz son. Ime mu |e ''shrana sa mao
ug|enh hdrata'', ko|a |e postaa veoma
popuarna. Skoro sve kn|ge o shran sa
poca u kn|arama predstav|a|u var|ac|e
na ovu stu temu: |edte to |e ve protena,
mesa mast koko ete, a se konte od
onh ''masnh'' ug|enh hdrata. Kao to ste
ve vde u ovo| kn|z, mo| stravak
naaz mo|a taka gedta pokazu|u da
ovakva shrana moda predstav|a na|veu
po|ednanu pretn|u po amerko zdrav|e sa
ko|om smo trenutno suoen. O emu se
ustvar rad?
|edan od osnovnh argumenata sa
poetka vene kn|ga o shran sa mao
ug|enh hdrata puno protena |e da |e
Amerka zapaa u man|u mae kone
mast na savet strun|aka tokom posedn|h
dvadeset godna, a da su pak |ud deb|
nego kad. Ova| argument |e prvaan,
medutm posto| |edna nepr|atna n|enca
ko|a se neprestano zanemaru|e: po
zveta|u
46
ko| saeto navod hran|ve
statstke vade, ''Amerkanc su unos 13
unti |mo|e nagaavan|e| ve |dodatnh|
ve mast u|a po osob 1997. godne nego
1970. godne, sa 52,6 na 65,6 funt''. Tano
|e da |e vadao trend koren|a man|e
ukupnh kaor|a u obku mast, gedano kao
procenat, a to |e samo zbog toga to smo
nadma na unos mast unosom brze
hrane bogate eerom. |ednostavnm
promatran|em ovh bro|eva, svako moe da
vd da Amerka n|e usvo|a eksperment sa
''mao mast''.
Ustvar, tvrdn|a da |e eksperment
''spran|e mozga'' sa mao mast sproban
neuspeo esto predstav|a prvu od mnogh
z|ava u ovm kn|gama o shran ko|e se
mogu opsat kao teko neznan|e
oportunstka obmana. Teko |e znat
odake poet sa pob|an|em tunea
deznformac|a anh obean|a ko|a esto
znose autor potpuno neobuen o shran,
autor ko| nkada nsu sprove bo kakvo
profesonano zasnovano ekspermentano
stravan|e. A pak su ove kn|ge
neverovatno popuarne. Zato? |er |ud
zaista smanjuju te+inu, bar kratkorono.
U |ednom ob|av|enom stravan|u
47
ko|e
|e fnansrao Atknsonov centar za
kompementarnu medcnu, strava su
stav 51 go|aznog oveka na Atknsonovu
d|etu.
48
Cetrdeset |edan sptank ko| |e
bo na d|et tokom est mesec zgubo |e u
proseku 20 funt. Pored toga, prosean nvo
hoesteroa u krv se neznatno sman|o,
47
to |e moda bo |o znaa|n|e. Zbog ova
39
dva rezutata, ovo stravan|e |e
predstav|eno u med|ma kao reaan,
naun dokaz da Atknsonova d|eta deu|e
da |e bezbedna. Naaost, med| nsu
da|e od toga.
Prv znak da sve n|e tako ruasto |e da
su ov go|azn sptanc strogo ogranava
svo| unos kaor|a tokom stravan|a.
Prosean Amerkanac unos oko 2.250
kaor|a na dan.
49
Kada su uesnc
stravan|a b na d|et, unos su u
proseku 1.450 kaor|a na dan. To |e 35%
man|e kaor|a! Sve|edno |e da |edete crve
karton; ako |edete 35% man|e kaor|a,
kratkorono ete sman|t tenu va nvo
hoesteroa e se poveat
50
, a to ne zna
da crv karton formra|u zdravu shranu.
Moe se tvrdt da |e th 1.450 kaor|a toko
zadovo|ava|ue da se |ud osea|u st na
ovo| shran, a ako usporedte unos kaor|a
troak kaor|a, |ednostavnom
matematkom se moe ustanovt da osoba
ne moe da odr ovakvo ogranen|e unosa
kaor|a tokom peroda od ve godna
decen|a a da ne postane nvad da se ne
stop u nta. L|ud su zogasno neuspen
pr znaa|nom ogranavan|u svog unosa
energ|e tokom bo kog dueg vremenskog
peroda, zbog toga tek treba da se
sprovede dugorono stravan|e ko|e b
pokazao uspeh d|ete sa ''mao ug|enh
hdrata''. Medutm, to |e samo poetak
probema.
U ovom stom stravan|u, ko|e |e
fnansraa Etkns grupa, strava
zvetava|u, ''U nekom trenutku tokom
dvadeset etr sedmce, dvadeset osam
sptanka (68%) |e pr|avo zatvor,
dvadeset est (63%) |e pr|avo zadah,
dvadeset |edan (51%) gavobo|u, etr
(10%) prmetan gubtak kose, a |edna ena
(1%) po|aano menstruano krvaren|e''.
47
On se pozva|u na drugo stravan|e,
navode, ''U nee|ene efekte ove shrane
kod dece |e spadao kac|um oksaatno
urnsko kamen|e u bubregu... povraan|e,
amenore|a |kada devo|ca propust
menstruac|u|, hperhoesteroem|a
|poven hoestero| ... man|ak vtamna
(navedena odrednca)''.
47
Pored toga su
utvrd da se kod sptanka |avo
zapan|u|ue povean|e kone kac|uma
ko|u su zbacva mokraom od 53%,
47
to
moe da predstav|a katastrofu po n|hovo
zdrav|e kost|u. Sman|en|e tene, od ega
deo |ednostavno predstav|a gubtak vode,
51
moe skupo da h kota.
Drug preged d|eta sa mao ug|enh
hdrata ko| su ob|av strava z
Austra|e zak|uu|e, ''Kompkac|e kao to
su srane artm|e, poremea| srane
kontraktne funkc|e, znenadna smrt,
osteoporoza, oteen|e bubrega, povean
rzk od raka, porema| fzke aktvnost
pdne abnormanost mogu se povezat sa
dugoronm ogranavan|em kone
ug|enh hdrata u shran''.
51
|edna
tne|derka |e nedavno umra nakon
sprovoden|a d|ete bogate protenma.
52, 53
U
kratko, vena |ud ne moe da odrava
ovakvu shranu ceog vota, a ak kada b
neko to uspeo, tme b samo przvao
ozb|ne zdravstvene probeme. Cuo sam
|ednog doktora kako d|ete sa puno
protena, puno mast mao ug|enh hdrata
nazva ''razbo sam sebe'' d|etama,
smatram da |e to odgovara|u nadmak.
Moete da sman|te tenu podvrgavan|em
hemoterap| posta|u zavsnk od
herona, a |a ne bh preporuo n to.
|o samo neto: shrana n|e sve to
Etkns preporuu|e. Zasta, vena kn|ga o
shran predstav|a samo deo veke mpre|e
ko|a se bav hranom zdrav|em. U sua|u
Etknsove d|ete, dr Etkns navod da su
vekom bro|u n|egovh pac|enata potrebn
hran|v dodac, od ko|h se nek korste za
reavan|e ''esth probema pac|enata''.
54
U
|ednom ode|ku, nakon znoen|a
neosnovanh tvrdn| o efkasnost
antoksdantnh dodataka ko|e protvree
nov|m stravan|ma,
55
pe, ''Doda|te
|antoksdantma| vtamnske dodatke za
ko|e se zna da su korsn za svak od bezbro|
probema sa ko|ma su mo| pac|ent
suoen, vdeete zato mnog od n|h
uzma|u preko trdeset vtamnskh pua na
dan''.
56
Trideset pilula na dan?
Posto|e trgovc nadrekar, ko| nsu
sprovod profesonana stravan|a,
nema|u profesonano obrazovan|e nt
profesonane radove z obast shrane,
posto|e naunc, ko| ma|u formano
obrazovan|e, vr su stravan|a podnos
zveta|e o svo|m naazma na
profesonanm skupovma. Moda o mo
savremenog marketnga moe svedot
n|enca da |e go|azan ovek sa sranm
obo|en|em povenm krvnm prtskom
57
postao |edan od na|bogat|h trgovaca
nadrekara kada, proda|u d|etu ko|a
obeava da e vam pomo da smrate,
ouvate srce zdravm normazu|ete svo|
krvn prtsak.
Istna o ug|enm hdratma
Nesrean shod skoran|e popuarnost
kn|ga o shran |e da su |ud zbun|en|
nego kad o zdravstveno| vrednost ug|enh
hdrata. Kao to ete vdet u ovo| kn|z,
posto| brdo naunh dokaza ko| pokazu|u
da |e na|zdrav|a shrana ko|om moete da
se hrante shrana bogata ugljenim
hidratima. Pokazano |e da ona preokree
srano obo|en|e, preokree d|abetes,
spreava nz hronnh boest, da, puno
puta |e pokazano da prouzroku|e znaa|no
sman|en|e tene. Medutm, n|e sve ba
tako |ednostavno.
Na|man|e 99% ug|enh hdrata ko|e
unosmo pote z voa, povra tarca.
Kada se ove namrnce unose u
40
neobradenom, nepreradenom prrodnom
stan|u, vek deo ug|enh hdrata se naaz
u takozvanom ''soenom'' obku. To zna
da se on tokom varen|a razau na
kontrosan, regusan nan. U ovu
kategor|u ug|enh hdrata spada puno
obka vakana, od ko|h vena osta|e
nesvarena - a pak obezbedu|u znaa|ne
korst po zdrav|e. Pored toga, osm ovm
soenm ug|enm hdratma ceovte
namrnce obu|u vtamnma, mnerama
dostupnom energ|om. Voe, povre
ntegrane tarce predstav|a|u na|zdrav|u
hranu, prvenstveno su san|ene od
ug|enh hdrata.
Na drugo| stran spektra, naaze se
veoma obraden preraden ug|en hdrat
ko|ma su ukon|ena vakna, vtamn
mnera. Tpn prost ug|en hdrat se
naaze u namrncama kao to su be heb,
obradene grckace uk|uu|u krekere
ps nan|ene sa bem branom, satke
uk|uu|u koae bombone gazrana pa
puna eera. Ov veoma obraden ug|en
hdrat potu od tarca b|aka bogath
eerma, eerno| trsc eerno| rep. On
se ako razau tokom varen|a do
na|prost|eg obka ug|enh hdrata, ko| se
apsorbu|u u teu da|u eer ko| se naaz u
krv, gukozu.
Naaost, vena Amerkanaca unos
veke kone prosth, obradenh ug|enh
hdrata ntavne kone soenh ug|enh
hdrata. Na prmer, 1996. godne 42%
Amerkanaca |e |eo torte, koae, testa
pte svakog dana, dok |e samo 10% |eo bo
kakvo zeeno povre.
46
Kao |o |edan
zosutan znak, od povra su samo tr vrste
predstav|ae poovnu od ukupne kone
korenog povra 1996. godne
46
: krompr,
ko| |e u na|veo| mer koren u obku
pomfrta psa; saata, |edno od na|man|e
hran|vog povra ko|e moete da unoste,
konzervran parada|z, ko| verovatno
predstav|a odraz potron|e pca testenna.
Ovome doda|te n|encu da |e prosen
Amerkanac unoso trideset i dve kaene
kaiice na dan tokom 1996. godne,
46
pr
emu |e |asno da se Amerkanc hrane skoro
sk|uvo preradenm, prostm ug|enm
hdratma, na utrb zdravh soenh
ug|enh hdrata.
Ovo su oe vest, ovo |e, u veko| mer,
razog zato su ug|en hdrat kao cena
za na tako o gas; vena ug|enh
hdrata ko| se unose u Amerc se naaze u
brzo| hran tarcama ko|e su toko
preradene da se mora|u dopun|avat
vtamnma mnerama. U ovom pogedu
se saem sa autorma popuarnh d|eta. Na
prmer, mog bste da budete na shran sa
mao mast puno ug|enh hdrata |edu
sk|uvo sedee namrnce: testenne
nan|ene od preradenog brana, pren
ps, sodu, eerne tarce satke sa
mao mast. Ishrana na ovakav nan
predstav|a lou de|u. Neete ostvart
korst po zdrav|e b|ne shrane |edu ove
namrnce. U ekspermentanm
stravan|ma, korst po zdrav|e od shrane
bogate ug|enm hdratma doaze od
shrane soenm ug|enm hdratma ko| se
naaze u ntegranm tarcama, vou
povru. Po|edte |abuku, ta|ansku tkvu
tan|r smedeg prna sa pasu|em drugm
povrem.
Knesko stravan|e prua ob|an|en|a
Na osnovu Kneskog stravan|a do
smo do nekh znenadu|uh naaza ko|
baca|u sveto na debatu o sman|en|u tene.
Kada smo zapoe Knesko stravan|e,
mso sam da |e Kna maa suprotan
probem od onog u Amerc. Cuo sam da
Kna ne moe da prehran svo|e
stanovntvo, da |e gad ba esta da n|e
bo dovo|no hrane da |ud dostgnu svo|u
punu odrasu vsnu. Veoma |ednostavno,
n|e bo dovo|no kaor|a. Iako |e Kna
maa, tokom posedn|h pedeset godna,
svo|e probeme sa hranom, sazna smo da
su ova gedta o unosu kaor|a ba
potpuno pogrena.
Zee smo da poredmo unos kaor|a u
Kn Amerc, a |e posto|aa zako|ca.
Knez su fzk aktvn| od Amerkanaca,
naroto u ruranm obastma, gde |e
manuen rad norma. Bo b obman|u|ue
usporedt veoma aktvnog radnka sa
prosenm Amerkancem. To b bo kao
poreden|e kone energ|e ko|u potro
radnk pr napornom fzkom radu sa
konom energ|e ko|u potro raunovoda.
Veka razka u unosu kaor|a ko|a svakako
posto| zmedu ovh osoba nam ne b reka
nta o vrednost potvrda b samo da |e
fzk radnk aktvn|.
Kako bsmo prevaz ova| probem,
pode smo Kneze u pet grupa u zavsnost
od n|hovog nvoa fzke aktvnost. Nakon
procen|van|a unosa kaor|a kod najmanje
aktivnih Kneza, ko| b odogovara
radncma u kancear|, uspored smo
n|hov unos kaor|a sa prosenim
Amerkancem. Ono to smo ustanov bo
|e zapan|u|ue.
Prosean unos kaor|a, po kogramu
teesne tene, bo |e 30% ve!i medu
na|man|e aktvnm Knezma nego medu
prosenm Amerkancma. Pa pak, teesna
tena |e ba 20% manja (grafkon 4,11).
Kako |e mogue da ak na|man|e aktvn
Knez unose ve kaor|a a pak nema|u
probem sa go|aznou? Ko|a |e n|hova
ta|na?
Grafkon 4,11: Unos kaor|a (kca/kg)
teesna tena
unos kaor|a (kca/kg), Prosean ndeks
teesne mase, Kna, SAD
41
Posto|e dva mogua ob|an|en|a za ova|
prvdn paradoks. Prvo, ak su knesk
kancear|sk subenc fzk aktvn| od
prosenh Amerkanaca. Bo ko ko pozna|e
Knu zna da mnog kancear|sk subenc
korste bcke kao prevozno sredstvo. Tme
troe ve kaor|a. Bez obzra na to, ne
moemo da procenmo kok |e dodatn
unos kaor|a posto|ao zbog fzke
aktvnost a kok zbog neeg drugog,
moda zbog n|hove hrane.
Medutm, znamo da nek |ude korste
kaor|e ko|e unose na druga| nan od
drugh |ud. Cesto kaemo da ''ma|u
poveanu stopu metabozma'' ''to |e u
n|hovm genma''. Znate takve |ude. To su
on ko| zgeda |edu koko ee a da m se
pak ne poveava tena. Zatm |e tu vena
nas, ko| moramo da pazmo na unos
kaor|a - bar tako msmo. Ovo |e
po|ednostav|eno tumaen|e.
|a nudm sveobuhvatn|e tumaen|e ko|e
|e zasnovano na naem oprnom
stravan|u na stravan|ma drugh.
Tumaen|e |e sedee. Pod usovom da ne
ogranavamo unos mast, on od nas ko|
su na shran sa puno mast protena
|ednostavno zadrava|u ve kaor|a nego
to m |e potrebno. M skadtmo te kaor|e
u vdu teesne mast, moda h utkamo u
svo|a mna vakna moda h skadtmo
na ogedn|m mestma, kao na prmer na
zadn|c, oko ca gorn|eg dea butna.
Ovde |e probem: dovo|no |e da se u
naem teu zadr samo maa kona
kaor|a kako b doo do znaa|ne promene
teesne tene. Na prmer, ako zadrmo
samo dodatnh pedeset kaor|a na dan, to
moe da dovede do dodatnh pet kograma
godn|e. Moda ne mste da |e to puno, a
tokom peroda od pet godna, to |e dodatnh
dvadeset pet kograma.
Nek |ud b mog da u|u ovo da budu
skon |ednostavno da |edu pedeset kaor|a
man|e na dan. Ovo b, teor|sk, mogo da
prozvede razku, a |e to potpuno
nepraktno. Nemogue |e tako preczno
pratt dnevn unos kaor|a. Pomste na
obrok u restoranu. Da znate koko svak
obrok sadr? Sta |e sa musakom ko|u bste
mog da spremte? Sta |e sa bftekom ko|
bste mog da kupte? Da znate koko
kaor|a sadre? Naravno da ne.
Istna |e sedea: uprkos bo kakvom
kratkoronom remu shrane ko| bsmo
mog da prmen|u|emo, nae teo e,
korste mnoge mehanzme, na kra|u
odabrat koko e kaor|a unet ta da rad
sa n|ma. Na pokua| da ogranmo unos
kaor|a su kratkotra|n nepreczn, bez
obzra da ogranavamo unos ug|enh
hdrata mast.
Teo prmen|u|e oset|vo odravan|e
ravnotee neke veoma soene
mehanzme pr oduvan|u kako da korst
kaor|e ko|e unos. Kada dobro postupamo
sa nam teom |edu pravu hranu, ono zna
kako da odvo| kaor|e od teesnh mast u
poe|n|e funkc|e kao to su odravan|e
tea topm, odv|an|e teesnog
metabozma, podupru podstu fzku
aktvnost |ednostavno zbacu|u bo
kakav vak. Teo korst vestruke soene
mehanzme da odu kako e se kaor|e
korstt, skadtt ''sagoret''.
Na shran bogatoj protenma mastma
kaor|e umesto pretvaran|a u teesnu
topotu preaze u svo| skadn obk - u
vdu teesnh mast (osm ako zrazto
ogranen|e unosa kaor|a zazva
sman|en|e tene). Nasuprot tome, na
shran siromanoj protenma mastma
kaor|e se ''gube'' u vdu teesne topote. U
stravan|ma, kaemo da skadten|e ve
kaor|a u vdu mast man|e gub|en|e u
vdu topote zna da |e organzam
efkasn|. Kadm se da bste ve voe da
budete mao neefkasn| da h pretvarate
u teesnu topotu umesto u teesne mast,
zar ne? Pa, |ednostavna prmena shrane sa
mao mast protena moe dovest do toga.
To |e ono to podac naeg Kneskog
stravan|a pokazu|u. Knez unose ve
kaor|a zato to su fzk aktvn| zato
to se na svo|o| shran sa mao mast
protena kaor|e umesto smetan|a u vdu
teesne topote pretvara|u u teesnu topotu.
Ovo |e tano ak za na|man|e aktvne
Kneze. Ima|te na umu, potrebno |e veoma
mao, samo pedeset kaor|a na dan, za
promenu skadten|a teesnh mast a tme
za promenu teesne tene.
58
Ist fenomen smo uo kod nah
ekspermentanh votn|a ko|e su be na
shran sa mao protena. One su rutnsk
unose neto ve kaor|a, dob|ae man|e
na ten, zbacvae vak kaor|a u vdu
teesne topote
59
svo|evo|no vebae
ve,
60
da|e ma|u daeko man|e
sua|eva raka od votn|a na standardnm
shranama. Ustanov smo da su se kaor|e
''sagorevae'' pr bro| stop pretvarae u
teesnu topotu kada se troo ve
kseonka.
59
Razumevan|e da shrana moe da
prouzroku|e mae promene u metabozmu
kaor|a ko|e dovode do vekh promena u
teesno| ten predstav|a znaa|an
korstan koncept. To zna da posto| ureden
proces kontrosan|a teesne tene tokom
vremena ko| deu|e, nasuprot neuredenog
procesa nagh d|eta ko|e ne deu|u. On
ob|an|ava esta opaan|a (o ko|ma se
govor u estom pogav|u) da |ud ko| su
na b|no| shran sa mao protena mao
mast ma|u daeko man|e potekoa sa
tenom, ak ako unose sto, neto ve,
kaor|a.
Ishrana teesna vena
42
Sada znamo da e vam shrana sa mao
protena mast a bogata soenm ug|enm
hdratma z voa povra pomo da
sman|te tenu. A ta ako ete da
postanete ve? Ze|a da se bude to |e
mogue ve rasprostran|ena |e u ven
kutura. Tokom koon|anog peroda u Az|
Afrc, Evrop|an su ak man|e |ude
smatra za man|e cvzovane. Teesna
vena |e zgeda znak |unatva, mukost
domnantnost.
Vena |ud ms da mogu da postanu
ve |a |edu votn|ske namrnce
bogate protenma. Ovo verovan|e pote od
de|e da |e unoen|e protena (to |est mesa)
neophodno za fzku snagu. Ovo |e dugo
vremena bo uoba|eno uveren|e u svetu.
Knez su ak zvanno preporu shranu
sa ve protena kako b ohrabr krupn|e
sportste da b se bo|e takm na
Omp|skm grama. Zvotn|ske namrnce
sadre ve protena, smatra se da su ov
proten ''bo|eg kvateta''. Zvotn|sk
proten ma|u stu reputac|u u sve
modern|o| Kn kao svuda.
Medutm, posto| probem sa de|om da |e
unoen|e votn|skh dobar nan da se
postane vek. L|ud ko| |edu na|ve
votn|skh protena ma|u nave sua|eva
sranh boest, raka d|abetesa. U
Kneskom stravan|u |e, na prmer, unos
votn|skh protena bo povezan sa vm
tem
I
|udma, a |e takode bo povezan sa
vm nvoom ukupnog oeg hoesteroa.
II
Stave, teesna tena, povezana sa
unosom votn|skh protena,
I
ba |e
povezana sa ve sua|eva raka
II-III
ve
boest sranh sudova.
II
Izgeda da bt ve,
navodno bo|, ma veoma veku cenu. A,
da b nam bo mogue da ostvarmo pun
potenc|a rasta, stovremeno uman|u|u
rzk od boest?
U Kneskom stravan|u nsu merene
stope rasta dece a vsna tena odrash
|esu. Ove nformac|e su be znenadu|ue.
Unos vee kone protena |e bo povezan
sa veom teesnom venom (
III
za
mukarce
II
za ene).
61
Medutm, ova|
efekat |e prvenstveno bo prpsan biljnim
protenma, |er on san|ava|u 90% od
ukupnog unosa protena kod Kneza. Unos
votn|skh protena |e zasta bo povezan
sa veom teesnom tenom,
I
a unos meka
bogatog protenma |e zgeda takode bo
efektvan.
II
Medutm, dobre vest su ove:
Ve!i unos biljnih proteina je bio blisko
vezan sa ve!om visinom
II
telesnom
te+inom.
II
Teesn rast |e povezan sa
protenma uopte a votn|sk b|n
proten su efektvn!
To zna da osobe mogu da ostvare svo|
genetsk potenc|a za rast teesnu venu
na b|no| shran. Zato su onda |ud u
zem|ama u razvo|u, ko| unose man|e
nmao votn|skh namrnca, dosedno
man| od |ud sa zapada? To |e zato to |e
b|na shrana u sromanm obastma sveta
obno nedovo|no raznovrsna, nedovo|ne
kone kvateta povezana |e sa om
hg|enskm usovma u ko|ma
preovadava|u de|e boest. Pod tm
usovma, rast |e sman|en |ud ne dostu
svo| genetk potenc|a za odrasu venu
tea. U Kneskom stravan|u, maa vsna
tena kod odrash |e ba zrazto povezana
sa obastma ko|e ma|u vsoku stopu
smrtnost za punu tuberkuozu,
III
paraztske boest,
III
upaa boest (
III
za
vsnu), ''crevna opstrukc|a''
III
dgestvne
boest.
III
Ov naaz podupru de|u da se teesn
rast moe ostvart b|nom shranom sa
mao mast, pod usovom da hg|ensk
usov efektvno kontrou boest
sromatva. Pod ovm usovma, boest
ob|a (srane boest, rak, d|abetes, td) se
mogu stovremeno svest na na|man|u
meru.
Ista shrana sa mao votn|skh protena
mao mast ko|a pomae u spreavan|u
go|aznost takode omoguava |udma da
ostvare svo| pun potenc|a rasta prua|u
druge korst. Ona bo|e regue hoestero u
krv sman|u|e srane boest nz tpova
raka.
Ko|a |e ansa da se sve ove veze (
mnoge druge) ko|e favorzu|u b|nu shranu
|av|a|u used stog sua|a? Kra|n|e |e
neverovatno, na|bae reeno. Takva
dosednost dokaza u rokom opsegu
asoc|ac|a |e retka u naunm
stravan|ma. On ukazu|u na nov poged
na svet, na novu paradgmu. Prkose statusu
kvo, obeava|u nove korst po zdrav|e
zahteva|u nau pan|u.
Pun krug
Na poetku kar|ere, koncentrsao sam se
na bohem|ske procese raka |etre. Tree
pogav|e opsu|e decen|ama dug
aborator|sk rad ko| smo sprovod na
ekspermentanm votn|ama, rad ko| |e
spuno zahteve da b se mogao nazvat
''dobrom naukom''. Naaz: kazen,
na|verovatn|e sv votn|sk proten, mogu
da budu na|znaa|n|e supstance u
zazvan|u raka ko|e unosmo. Promena
kone kazena u shran ma mo da
uk|uu|e sk|uu|e rast raka, da nadma
efekte afatoksna, veoma monog
kancerogena kase IA, u zazvan|u raka, a
ak ako su ov naaz b znaa|no
potvrden, odnos su se na
ekspermentane votn|e.
Zbog toga sam sa vekm ekvan|em
promatrao Knesko stravan|e trae
dokaze o uzrocma raka |etre kod |ud.
62
Stope raka |etre su veoma vsoke u
rurano| Kn, zuzetno vsoke u nekm
obastma. Zato |e to bo sua|?
43
Prvenstven krvac |e zgeda ba hronna
nfekc|a vrusom hepattsa B (HBV). U
proseku, oko 12-13% nah sptanka |e bo
hronno nfcrano vrusom. U nekm
obastma, poovna stanovntva |e maa
hronnu nfekc|u! Rad poreden|a, samo
0,2-0,3% Amerkanaca ma hronnu
nfekc|u ovm vrusom.
A to n|e sve. Pored toga to |e vrus
uzronk raka |etre u Kn, zgeda da
shrana gra k|unu uogu. Kako znamo?
Nvo hoesteroa u krv obezbedo |e gavn
trag. Raka |etre |e zrazto povezan sa
povean|em hoesteroa u krv,
III
a ve
znamo da su votn|ske namrnce
odgovorne za porast hoesteroa.
Gde se onda tu ukapa HBV?
Ekspermentana stravan|a na mevma
prua|u dobar pokazate|. Kod meva, HBV
|e ncrao rak |etre a |e rak rastao kao
odgovor na ve unos kazena. Pored toga,
hoestero u krv |e takode bo povean. Ta
opaan|a se savreno pokapa|u sa nam
naazma u pogedu |ud. Osobe ko|e su
hronno nfcrane HBV-om ko|e unose
votn|ske namrnce ma|u poven
hoestero vsoku stopu raka |etre. Vrus
obezbedu|e oru|e, a oa shrana pova
okda.
Veoma zanm|va pra |e poea da se
uobava, bar po mom m|en|u. To |e ba
pra puna znaen|a ko|a |e ukazvaa na
znaa|ne prncpe ko| b mog da se
prmene na druge veze shrane raka. To
|e takode ba pra ko|a n|e sprana
|avnost, a moga |e da spasava vote. To |e
ba pra ko|a |e navoda na de|u da |e
nae na|mon|e oru|e protv raka hrana
ko|u |edemo svakog dana.
To |e ono to smo dob. Godne
ekspermenata na votn|ama su raz|asne
duboke bohem|ske prncpe procese ko|
su u veko| mer pomog u ob|an|avan|u
efekta shrane na rak |etre. A sada smo
mog da vdmo da su ov proces b od
znaa|a za |ude. L|ud ko| su b hronno
nfcran vrusom B takode su ma povean
rzk od raka |etre. Medutm, na naaz su
ukazva da su on ko| su b nfcran
vrusom ko| su stovremeno |e ve
votn|skh namrnca ma v nvo
hoesteroa ve sua|eva raka |etre u
odnosu na one ko| su b nfcran vrusom
a nsu unos votn|ske namrnce.
Ekspermentana stravan|a na votn|ama
stravan|a na |udma su se savreno
pokapaa.
Povezvan|e
Skoro e sv od nas z S|edn|enh Drava
umret od boest ob|a. U naem Kneskom
stravan|u, vde smo da |e shrana maa
veoma zraen efekat na ove boest. B|ne
namrnce su povezane sa nm nvoom
hoesteroa u krv; votn|ske namrnce su
povezane sa vm nvoom hoesteroa u
krv. Zvotn|ske namrnce su povezane sa
vem stopama raka do|ke; b|ne namrnce
su povezane sa nm stopama. Vakna
antoksdant su povezan sa man|m
rzkom od raka dgestvnog trakta. B|na
shrana aktvan nan vota rezutu|u
zdravom tenom, a opet omoguava|u
|udma da postanu vek snan. Nae
stravan|e |e bo obmno po dza|nu
obmno po naazma. Iz aborator|a
Vrdn|a Teka Kornea do kra|n|h deova
Kne, zgedao |e da |e nauka pokazvaa
|asnu, dosednu sku: moemo ako da
sman|mo na rzk od dob|an|a
smrtonosnh boest |eden|em prave hrane.
Kada smo zapoe ova| pro|ekat na
smo na znaa|an otpor nekh |ud. |edan
mo| koega sa Kornea, ko| |e bo uk|uen u
rano panran|e Kneskog stravan|a, |e bo
prno razdraen na |ednom od nah
sastanka. Izneo sam de|u o prouavan|u
kako puno faktora shrane, od ko|h su nek
poznat a mnog su nepoznat, za|edno
deu|e zazva|u boest. Tako smo mora
da mermo puno faktora, bez obzra da su
b opravdan ran|m stravan|ma ne.
On |e rekao da, ako |e to ono to smo hte
da sprovedemo, ne e da ma nta sa
takvm ''samara'' prstupom.
Ova| koega |e zraavao gedte ko|e |e
ve bo u skadu sa gavnm tokom naune
ms nego sa mo|om de|om. On naunc
ko| mse kao on smatra|u da se nauka
na|bo|e sprovod pr stravan|u
po|ednanog - ugavnom poznatog -
faktora zoovano. Spektar venom
neodredenh faktora ne pokazu|e nta,
kau on. U redu |e mertspecfan efekat,
na prmer, seena na rak do|ke, a n|e u
redu mert vestruke hran|ve usove u
stom stravan|u, u nad utvrdvan|a
znaa|nh obrazaca shrane.
|a ve vom ru sku, |er strau|emo
neverovatnu soenost prefn|enost
prrode. Zeeo sam da stram u kakvo| su
vez obrasc shrane sa boestma, to |e
sada na|znaa|n|a tema ove kn|ge. ,ve iz
hrane deluje zajedno proizvode!i zdravlje ili
bolest. Sto ve msmo da po|ednana
namrnca karaktere ceovtu namrncu, to
ve sr|amo u dotzam. Kao to emo
vdet u IV deu ove kn|ge, ova| nan
razm|an|a |e doneo puno oe nauke.
Zato kaem da nam |e potrebno ve, a
ne man|e, ''samara prstupa''. Potrebno
nam |e ve razm|an|a o sveobuhvatnm
obrascma shrane ceovtm namrncama.
Da to zna da |a msm da |e samara
prstup |edn nan za vren|e stravan|a?
Naravno da ne. Da msm da naaz
Kneskog stravan|a san|ava|u apsoutn
naun dokaz? Naravno da ne. Da
obezbedu|e dovo|no nformac|a za
44
donoen|e nekh praktnh oduka?
Apsoutno.
Iz ovog stravan|a |e poea da se
po|av|u|e mrea nformac|a. A, da se
svaka potenc|ana nt ( veza) u ovom
mamutskom stravan|u savreno ukapa u
ovu mreu nformac|a? Ne. Iako se
statstk na|znaa|n|e nt ako ukapa|u u
mreu, bo |e nekoko znenaden|a. Vena,
a ne sve, su od tada ob|an|ene.
Neke veze opaene u Kneskom
stravan|u su, na prv poged, be u
suprotnost sa onm to b se mogo
oekvat na osnovu skustva sa zapada.
Morao sam pa|vo da razdva|am neobne
naaze ko| su mog da se |ave used
sua|nost ekspermentane nepotpunost
od onh ko| su zasta prua nove uvde u
na star nan razm|an|a. Kao to sam
ran|e napomenuo, opseg nvoa hoesteroa
u krv u rurano| Kn |e predstav|ao
znenaden|e. U vreme kada |e Knesko
stravan|e otpoeo, opseg hoesteroa u
krv od 200 do 300 mgrama po dectru
(mg/d) |e smatran za normaan, a n nvo
su b sumn|v. U stvar, u nauno|
medcnsko| za|ednc |e bo onh ko| su
smatra da |e nvo hoesteroa n od 150
mg/d bo opasan. U stvar, mo| sopstven
hoestero |e kra|em 1970-h znoso 260
mg/d, za razku od drugh anova mo|e
neposredne porodce. Doktor m |e rekao da
|e to bo ''dobro, upravo proseno''.
Medutm, kada smo mer nvoe
hoesteroa u krv u Kn, b smo okran.
On su se kreta od 70-170 mg/d! N|hovo
vsoko |e bo nae nsko, a n|hovo nsko
n|e n bo na stama ko|e bste mog da
pronadete u ordnac|! Postao |e ogedno
da se naa predstava o ''normanm''
vrednostma ( opsezma) odnos samo na
sptanke sa zapada ko| su na zapadn|ako|
shran. Sua|no, na prmer, na ''norman''
nvo hoesteroa nas zae znaa|nom rzku
od sranh obo|en|a. Naaost, u Amerc |e
takode ''normano'' mat srano obo|en|e.
Tokom godna, uspostav|en su standard
ko| su dosedn sa onm to vdmo na
zapadu. Preesto usva|amo gedte da su
amerke vrednost ''normane'' |er smo
skon da poveru|emo da |e zapadn|ako
skustvo na|verovatn|e spravno.
Na kra|u dana, snaga dosednost vene
dokaza |e dovo|na za donoen|e va|anh
zak|uaka. To |est, ceovte b|ne namrnce
su korsne, a votn|ske nsu. Mao drugh
zbora shrane, ako h uopte ma, mogu da
prue neverovatne korst dobrog zgeda,
rasta zbegavan|a veke vene
prevremenh boest u nao| kutur.
Knesko stravan|e |e predstav|ao
znaa|an teme| za mo|e razm|an|e. Samo
po seb, ne dokazuje da shrana izaziva
boest. Apsoutan dokaz u nauc |e
praktno nedostan. Umesto toga,
predae se teor|a o ko|o| se rasprav|a dok
tena dokaza ne postane toka da sv
ugavnom prhvata|u da |e teor|a
na|verovatn|e stnta. U sua|u shrane
boest, Knesko stravan|e doda|e puno
tene dokazma. N|egove ekspermentane
odke (raznovrsne shrane, boest odke
nana vota, neobn opseg zbora
shrane, dobr nan za meren|e kvateta
podataka) obezbede su |ednstvenu prku
za proren|e naeg pogeda na shranu
boest na nane ko| do tada nsu b
dostupn. To stravan|e |e bo nak na
ampu ko|a |e osveta put ko| nkada ran|e
nsam u potpunost vdeo.
Rezutat ovog stravan|a, pored brda
potpornh stravan|a, od ko|h su neka ba
mo|a a neka drugh naunka, su me ubed
da preokrenem mo| nan shrane. Prestao
sam da |edem meso pre petnaest godna, a
prestao sam da |edem skoro sve namrnce
votn|skog poreka, uk|uu|u mene
prozvode, u protekh est do osam godna,
osm u veoma retkm prkama. Mo| nvo
hoesteroa |e opao, ak pr staren|u; fzk
sam sposobn| sada nego kada sam mao
dvadeset pet godna; ak sam dvadeset
kograma nego kada sam mao trdeset
godna. Sada mam deanu tenu za svo|u
vsnu. Mo|a porodca |e takode usvo|a
ovakav nan shrane, vekm deom
zahva|u|u mo|o| supruz Karen, ko|a |e
uspea da stvor potpuno nov nan shrane
ko| |e prvaan, ukusan zdrav. Sve ovo |e
un|eno zbog zdravstvenh razoga, pr
emu su m rezutat mo|h stravan|a rek
da se probudm. Od detn|stva u kom sam
po na|man|e poa tra meka na dan do
mo|e rane profesonane kar|ere
podsmevan|a vegetar|ancma, napravo
sam neoban zaokret u votu.
Medutm, n|e samo mo|e stravan|e
promeno mo| vot. Tokom godna, pored
sopstvenh stravan|a razmatrao sam ta
su drug strava utvrd u vez shrane
zdrav|a. Kako su se na stravak naaz
r od posebnog ka optem, ska |e
nastava da se uveava. Sada moemo da
razmotrmo radove drugh stravaa kako
bsmo mo|e naaze smest u r kontekst.
Deo II
Boest ob|a
M smo, ovde u Amerc, bogat,
umremo od odredenh uzroka zbog toga.
Hranmo se kao kra|ev kra|ce na
gozbama svak dan, to nas ub|a.
Verovatno znate |ude ko| pate od sranh
boest, raka, oga, Acha|merove boest,
go|aznost d|abetesa. Verovatno |e da v
patte od |ednog od ovh probema, da
neka od ovh boest posto| u vao|
porodc. Kao to smo vde, ove boest su
reatvno nepoznate u tradconanm
45
kuturama ko|e ve na ceovto| b|no|
hran, kao u rurano| Kn. Medutm, ove
boest stu kada tradconana kutura
pone da akumura bogatstvo pone da
|ede sve ve mesa, menh prozvoda
preradenh b|nh prozvoda (kao to su
kreker, koa soda).
Na |avnm predavan|ma, pon|em sa
prezentac|om pra|u pubc mo|u nu
pru, kao to sam uno u ovo| kn|z. Na
kra|u predavan|a uvek dob|em ptan|e od
nekoga ko e da zna ve o shran
specfnm boestma ob|a. Verovatno v
mate neko ptan|e o specfno| boest.
Takode |e verovatno da |e ta specfna
boest boest ob|a, naroto kada |e u
ptan|u shrana. Ne posto| tako neto kao
to |e spec|ana shrana za rak druga|a,
pod|ednako spec|ana shrana za srane
boest. Dokaz ko|e su strava rom
sveta sakup pokazu|u da |e sta shrana
ko|a |e dobra za prevenc|u raka takode
dobra za prevenc|u sranh boest, kao
go|aznost, katarakte, makuarne
degenerac|e, Acha|merove boest,
kogntvnh dsfunkc|a, mutpe skeroze,
osteporoze drugh boest. Stave, ova
shrana moe da korst svakome, bez
obzra na n|egove n|ene gene ne
skonost.
Sve ove boest, druge, doaze od stog
utca|a: nezdrave, u veko| mer toksne
shrane nana vota ko| ma vak
faktora ko| podstu boest man|ak
faktora ko| podstu zdrav|e. Drugm
rema, zapadn|aka shrana. Suprotno
tome, posto| |edna shrana za neutrasan|e
ovh boest: b|na shrana ceovtm
namrncama.
Naredna pogav|a su organzovana po
boestma, grupama boest. Svako
pogav|e sadr dokaze ko| pokazu|u kako
|e hrana povezana sa svakom boest. Pr
tan|u pogav|a, poeete da uvdate rnu
dubnu zapan|u|uh naunh argumenata
ko| podupru b|nu shranu ceovtm
namrncama. Za mene, dosednost dokaza
u vez tako raznovrsne grupe boest |e
predstav|aa na|ubed|v| aspekt ovog
argumenta. Kada |e b|na shrana ceovtm
namrncama vd|vo korsna za tako
raznovrsne boest, da |e mogue da |e
|udma namen|eno da budu na bo kakvo|
druga|o| shran? Kaem ne, msm da
ete se sot.
Amerka |e kao vena drugh zapadnh
nac|a pogrea kada su u ptan|u shrana
zdrav|e, zbog ega smo pat veku cenu.
Boesn smo, go|azn zbun|en. Preav sa
aborator|skh stravan|a Kneskog
stravan|a naao sam na nformac|e o
ko|ma se govor u deu II bo zadv|en.
Shvato sam da su neka od nah
na|dragocen|h shvatan|a pogrena da |e
put ka pravom zdrav|u bo veoma
zamag|en. Naaost, |avnost ko|a nta ne
sumn|a |e pata na|veu cenu. U veko|
mer, ova kn|ga predstav|a mo| pokua| da
to spravm. Kao to ete vdet u narednm
pogav|ma, od sranh obo|en|a do raka,
od go|aznost do sepa, posto| bo| put do
optmanog zdrav|a.
5
Som|ena srca
Stavte ruku na svo| grudn ko osette
kako vam srce kuca. Sada stavte ruku tamo
gde moete da osette svo| pus. Pus |e
znak vaeg posto|an|a. Vae srce, ko|e
stvara pus, rad za vas svakog mnuta
ceog dana, svakog dana cee godne,
svake godne tokom ceog vaeg vota. Ako
vam vot bude bo prosene dune, vae
srce e kucat oko 3 m|ard puta.
1

Izdvo|te sada trenutak kako bste uvde
da se za vreme ko|e vam |e bo potrebno
da protate gorn| ode|ak srana arter|a
prbno |ednog Amerkanca zakra,
preknua tok krv zapoea sa ubrzanm
procesom tkvne e|ske smrt. Ova|
proces |e, naravno, bo|e poznat kao nfarkt.
Do trenutka kada zavrte sa tan|em ove
strane, etr Amerkanaca e mat sran
udar, a |o etr e podegnut ogu
srano| nsufc|enc|.
2
Tokom narednh 24
asa, 3.000 Amerkanaca e dobt srane
udare,
2
prbno st bro| |ud ko| |e
nastradao u terorstkom napadu 11.
septembra 2001.
Srce |e sredte vota , u Amerc ee
da nego ne, sredte smrt. Kvar srca /
crkuatornog sstema e ubt 40%
Amerkanaca,
3
ve od onh ko|e ub|a druga
povreda boest, uk|uu|u rak. Srane
boest su kod nas be ubca bro| |edan ve
skoro sto godna.
4
Ove boest ne
prepozna|u pone rasne razke; sv su
pogoden. Ako bste upta venu ena ko|a
boest predstav|a ve rzk za n|h, boest
srca rak do|ke, mnoge ene b
nesumn|vo reke rak do|ke. Medutm,
pogree b. Stopa smrtnost ena od
sranh boest |e osam puta ve!a od
n|hove stope smrtnost od raka do|ke.
5, 6
Ako posto| ''amerka'' gra, onda |e to
be|zbo; ''amerk'' dezert, pta od |abuka.
Ako posto| ''amerka'' boest, onda |e to
boest srca.
Sv to rade
Na vekom ekranu se 1950. godne
moga vdet Dud Hode|. Ben Hogan |e
domnrao svetom gofa, m|uzk ,outh
2aciic |e osvo|o Ton nagradu a 25. |una
Severna Kore|a |e napaa |unu Kore|u.
Amerka admnstrac|a |e ba zateena a
|e brzo reagovaa. U roku od nekoko dana,
46
predsednk Truman |e posao trupe na
kopnu bombardere nad gavama kako b
potsnu nazad vo|sku Severne Kore|e. Tr
godne kasn|e, |ua 1953. godne, potpsan
|e forman dogovor o prmr|u rat u Kore|
|e zavren. U borbama |e tokom ovog
peroda pognuo preko 30.000 amerkh
vo|nka.
Na kra|u rata, ponrsko nauno
stravan|e |e ob|av|eno u asopsu (ournal
o the )merican *edical )ssociation. Vo|n
medcnsk strava su pregeda srca 300
mukaraca vo|nka ub|enh u akc| u Kore|.
Vo|ncma, prosene starost dvadeset dve
godne, nkada n|e zneta d|agnoza srane
boest. Pr dsekc| srca, strava su
prona zapan|u|ue dokaze o boest u
zuzetno vekom bro|u sua|eva. ?itavih
@@,=: od srca koje su pregledali je
pokazivalo >>istaknute dokaze>> sranih
bolesti.
7

Ta| bro|, 77,3%, |e zapan|u|u. |av|a|u
se u vreme kada |e na ubca bro| |edan |o
uvek bo obav|en mster|om, stravan|e |e
|asno pokazao da se obo|en|e srca razv|a
tokom ceog vota. Stave, skoro sv su b
podon! Ov vo|nc nsu b en|vc ko|
ceo dan provode na kauu; on su b u
puno| form na vrhuncu n|hovh fzkh
vota. Od tog doba, nekoko drugh
stravan|a |e potvrdo da srana obo|en|a
preovadava|u medu madm
Amerkancma.
8
Sran udar
A ta obo|en|e srca predstav|a? |edna
od k|unh komponent |e paka. Paka
predstav|a masn so| protena, mast
(uk|uu|u hoestero), e|a munteta
drugh komponent ko|e se nagomava|u na
unutran|m zdovma sranh arter|a. Cuo
sam |ednog hrurga kako kae da |e ako
prstom predete preko pake ko|a pokrva
arter|u, osea| st kao da prstom predete
preko tope torte od sra. Ako vam se paka
nakup|apa u sranm arter|ama, mate nek
stepen sranog obo|en|a. Od vo|nka z
Kore|e na ko|ma |e zvrena autops|a, svak
dvadeset oboe mukarac |e mao toko
paka da |e 90% arter|e bo bokrano.
7
To
|e kao da zaveete batensko crevo u vor
zavate oa|no suvu batu kap|cama
vode!
Zato t vo|nc nsu ve dob sran
udar? Ipak |e samo 10% arter|e bo
otvoreno. Kako to moe da bude dovo|no?
Ispostav|a se da ako se paka na
unutran|em zdu arter|e nakup|a poako,
tokom nekoko godna, protok krv ma
vremena da se pragod. Pomste na krv
ko|a tee kroz vau arter|u kao na
podv|au reku. Ako stav|ate svakog dana
nekoko kamena u reku tokom ve godna,
nak na paku ko|a se nakup|a na zdovma
arter|e, voda e prona drug put da stgne
do svog c|a. Moda e reka formrat
nekoko man|h tokova nad kamen|em.
Moda e reka te spod kamen|a
formra|u sune tunee, e voda te
mam bonm tokovma, kreu e se
potpuno novom putan|om. Ov nov ma
proaz oko kroz kamen|e se nazva|u
''koaterae''. Isto se deava u srcu. Ako se
pake akumura|u tokom peroda od
nekoko godna do e do dovo|no
koateranog razvo|a da krv da|e moe da
putu|e kroz srce. Medutm, preveko
nagomavan|e paka moe da prouzroku|e
ozb|no ogranen|e protoka krv, do e
do znuru|ueg boa u grudma, angne.
Medutm, ovo nagomavan|e samo retko
dovod do sranog udara.
9, 10
Sta onda dovod do nfarkta? Ispostav|a
se da |e man|e obmno nakup|an|e paka,
ko|e bokra|u man|e od 50% arter|e, ono
to esto zazva nfarkt.
11
Svaka
akumuac|a ma so| e|a, zvan kapa, ko|
razdva|a unutran|ost pake od krv ko|a
proaz kroz arter|u. Kod opasnh paka,
kapa |e saba tanka. Zbog toga pr brzom
proazu krv moe do do erodran|a kape
dok ona ne naprsne. Pr po|av procepa
kape, unutran| sadra| pake se mea sa
krv|u. Krv zatm pon|e da se zgruava oko
mesta naprsne. Ugruak raste brzo moe
da bokra ceu arter|u. Kada se arter|a
bokra tako brzo, posto|e mae anse da se
razv|e koateran protok krv. Kada se to
des, protok krv nzvodno od naprsne |e
ozb|no uman|en sran m ne dob|a
kseonk ko| mu |e potreban. Tada e|e
sranog ma pon|u da umru,
mehanzm sranog rtmnog rada pon|u
da otkazu|u osoba moe da oset snaan
bo u grudma, otar bo nz ruku prema
vratu vc. Ukratko, osoba pon|e da
umre. Ovo |e proces ko| se odv|a kod
vene od 1,1 mon sranh udara ko| se
svake godne |av|a|u u Amerc. |edna od tr
osobe ko|e dob|u nfarkt e umret od
n|ega.
9, 10
Sada znamo da |e mao do sredn|e
nakup|an|e pake, pake ko|a bokra man|e
od 50% arter|e, na|smrtonosn|e.
11, 12
Kako
onda moemo da predvdmo po|avu
nfarkta? Na aost, sa posto|eo
tehnoog|om, ne moemo. Ne moemo da
znamo ko|a e paka prsnut, kada, koko
b ozb|no to mogo da bude. Medutm, ono
to znamo |e na reatvn rizik od
dob|an|a nfarkta. Ono to |e nekada
predstav|ao msteroznu smrt, ko|a |e
uzmaa |ude u n|hovm na|produktvn|m
godnama, sada |e naukom ''razotkrveno''.
N|edno stravan|e n|e bo utca|n|e od
Fremngemskog stravan|a srca.
Fremngem
Nakon Drugog svetskog rata, stvoren |e
Naconan nsttut za srce
13
sa skromnm
47
budetom
4
tekom ms|om. Naunc su
zna da su masne pake ko|e su obagae
arter|e oboeog srca be sastav|ene od
hoesteroa, fosfopda masnh ksena,
14
a nsu zna zato su se te ez|e razve,
kako su se razve kako su tano dovode
do nfarkta. U potraz za odgovorma,
Naconan nsttut za srce |e oduo da
prat stanovntvo tokom nekoko godna,
da odrava deta|ne medcnske zapse o
svakome z popuac|e da ustanov ko |e
dobo srano obo|en|e a ko n|e. Naunc su
se uput ka Fremngemu, u Masausetsu.
U neposredno| bzn Bostona,
Fremngem proma amerku stor|u.
Evropsk dose|enc su prv put nase ova|
prostor u sedamnaestom veku. Tokom
godna |e mao potporne uoge u Revouc|,
suden|a vetcama z Saema pokret za
ukdan|e ropstva. U skor|o| proost, 1948.
godne grad |e prhvato svo|u na|uven|u
uogu. Ve od 5.000 stanovnka
Fremngema, mukaraca ena, |e prstao
da h naunc tokom ve godna bocka|u
sptu|u kako bsmo mog neto da saznamo
o sranm obo|en|ma.
I zasta smo neto sazna. Posmatra|u
ko |e dobo srano obo|en|e a ko ne,
porede n|hove medcnske stor|e,
Fremngemsko stravan|e srca |e razvo
koncept faktora rzka kao to su hoestero,
krvn prtsak, fzka aktvnost, puen|e
cgareta go|aznost. Zahva|u|u
Fremngemskom stravan|u, sada znamo
da faktor rzka gra|u staknutu uogu u
zazvan|u sranh obo|en|a. Doktor su
godnama korst Fremngemske modee
predvdan|a kako b procen ko |e zoen
vsokom rzku od sranh obo|en|a a ko
n|e. Na osnovu ovog stravan|a |e
ob|av|eno ve od 1.000 naunh radova, a
stravan|e tra|e danas, prouava|u do
sada etr generac|e Fremngemskh
stanovnka.
Dragu| Fremngemskog stravan|a su
n|egov naaz o hoesterou u krv. On su
1961. godne ubed|vo ustanov zraztu
koreac|u zmedu povenog nvoa
hoesteroa u krv sranh obo|en|a.
Istrava su zapaz da |e kod mukaraca
sa nvoom hoesteroa ''vm od 244 mg/d
(mgrama po dectru) bro| sua|eva CHD-
a (boest sranh sudova) ve od tr puta
ve u odnosu na one sa nvoom hoesteroa
nm od 210 mg/d''.
15
Sporno ptan|e da
nvo hoesteroa u krv moe da predvd
obo|en|e srca |e odoeno u stranu. Nvo
hoesteroa zasta stvara razku. U stom
radu, takode |e pokazano da |e poven
krvn prtsak znaa|an faktor rzka od
sranh obo|en|a.
Znaa| dode|en faktorma rzka |e
ukazvao na konceptuanu revouc|u. Kada
|e ovo stravan|e otpoeo, vena doktora
|e verovaa da su srane boest
predstav|ae nezbeno ''troen|e'' tea, da
mao moemo da unmo povodom toga.
Nae srce |e bo kao motor automoba;
kako smo star, deov ve ne b rad
pod|ednako dobro ponekad b otkazva.
Pokazvan|em da moemo unapred da
vdmo boest meren|em faktora rzka, de|a
o spreavan|u boest srca |e od|ednom
maa vrednost. Istrava su zapsa,
''...zgeda da |e preventvn program
ogedno potreban''.
15
|ednostavno
sman|te faktore rzka, kao to su hoestero
u krv krvn prtsak, sman|ete rzk od
sranh obo|en|a.
U savremeno| Amerc hoestero krvn
prtsak su kun zraz. Tromo preko 30
m|ard doara godn|e na ekove za
kontrosan|e ovh faktora rzka drugh
vdova kardovaskuarnh obo|en|a.
2
Skoro
sv zna|u da on ona mogu da rade na
spreavan|u po|ave nfarkta odrava|u
svo|e faktore rzka na pravom nvou. Svest
o ovome |e stara samo oko pedeset godna
posto| u veko| mer zahva|u|u
nauncma sptancma Fremngemskog
stravan|a srca.
Van nah granca
Fremngem predstav|a na|poznat|e
stravan|e o srcu kada sprovedeno, a |e
to samo |edan deo ogromnog bro|a
stravan|a sprovedenh u ovo| zem|
tokom posedn|h ezdeset godna. Prv
strava su do do zabrn|ava|ueg
zak|uka da mamo neke od na|vh stopa
sranh boest u svetu. |edno stravan|e
ob|av|eno 1959. godne poredo |e stope
smrtnost od boest sranh sudova u
dvadeset razth zema|a (grafkon 5,1).
16
Ova stravan|a su sptvaa drutva pod
utca|em zapada. Ako pogedamo
tradconan|a drutva, moemo da vdmo
|o vee razke u po|av sranh obo|en|a.
Gortac sa Papue Nove Gvne|e se, na
prmer, prno stu |er su srana
obo|en|a retka u n|hovom drutvu.
17
Sette
se, na prmer, kako su nske stope sranh
obo|en|a u rurano| Kn. Amerkanc su
umra od sranh obo|en|a skoro
sedamnaest puta veom stopom od
Kneza.
18
Grafkon 5,1: Stope smrtnost od sranh
obo|en|a za mukarce stare od 55 do 59
godna u 20 zema|a, 1955. godne
16

Stopa smrtnost na 100.000 stanovnka,
S|edn|ene Drave, Fnska, Kanada,
Austra|a, Nov Zeand, Brtan|a, Nemaka,
Svedska, Austr|a, Sva|carska, Ce, Beg|a,
Norveka, Ita|a, |apan, Francuska,
Portuga, Ce|on, |ugosav|a
Zato smo m podega sranm
boestma ezdeseth sedamdeseth
48
godna, kada |e ve deo sveta bo reatvno
nepogoden?
Sasvm prosto, rado se o smrt zbog
hrane. Kuture ko|e ma|u ne stope sranh
obo|en|a |edu man|e zasenh masnh
ksena votn|skh protena a ve
ntegranh tarca, voa povra. Drugm
rema, shran|u|u se u na|veo| mer
b|nom hranom a m se shran|u|emo u
na|veo| mer votn|skom hranom.
Medutm, da b genetka |edne grupe
moga te |ude da un podon|m sranm
obo|en|ma? Znamo da to n|e sua|, |er se
u okvru grupe sa stm genetkm
nasedem moe vdet san odnos zmedu
shrane boest. Na prmer, |apansk
mukarc ko| ve na Hava|ma u
Kaforn| ma|u daeko v nvo hoesteroa
bro| sua|eva boest sranh sudova od
|apanskh mukaraca ko| ve u |apanu.
19, 20
Uzrok |e ogedno srednsk, |er vena
ovh |ud ma sto genetko poreko. Navke
puen|a nsu uzrok |er mukarc u |apanu,
ko| ve pue, da|e ma|u man| bro|
sua|eva boest sranh sudova od
|apanaca u Amerc.
19
Istrava su
ukazva na shranu, pu da se nvo
hoesteroa u krv poveavao sa ''unosom
zasenh masnh ksena, votn|skh
protena hoesteroa hranom''. Sa druge
strane, nvo hoesteroa u krv ''|e bo
negatvno povezan sa unosom soenh
ug|enh hdrata...''
20
|ednostavno reeno,
namrnce votn|skog poreka su be
povezane sa vm nvoom hoesteroa u
krv; b|ne namrnce su be povezane sa
nm nvoom hoesteroa u krv.
Istravan|e |e |asno ukazvao na shranu
kao na |edan od moguh uzroka obo|en|a
srca. Stave, ran rezutat su oskava
dosednu sku: to su ve zasenh masnh
ksena hoesteroa (kao ndkatora unosa
namrnca votn|skog poreka) |ud |e, to
|e bo ve rzk od dob|an|a sranh boest.
Takode, kada su druge kuture poee da se
hrane nak nama, n|hove stope sranh
obo|en|a su znaa|no skoe. U posedn|e
vreme, nekoko zema|a sada ma ve
stope smrtnost od sranh obo|en|a u
odnosu na Amerku.
Istravan|e spred svog vremena
Sada znamo ta |e srano obo|en|e ko|
faktor odredu|u na rzk od n|ega, a ta
da radmo kada nas boest zades? Kada |e
Fremngemsko stravan|e srca tek
pon|ao, ve su posto|a doktor ko| su
pokuava da smse kako da ee srane
boest, a ne samo da h spreava|u. Na ve
nana, ov strava su b spred svog
vremena |er su n|hove ntervenc|e, ko|e su
predstav|ae na|nov|e uspene tretmane u
to vreme, korste na|prmtvn|u dostupnu
tehnoog|u: no v|uku.
T doktor su razmotr stravan|a
vrena u to vreme done neke ogne
veze. On su shvat da |e
21
:
vak mast hoesteroa u shran
zazvao ateroskerozu (otvrdn|avan|e
arter|a nagomavan|e paka) kod
ekspermentanh votn|a
unos hoesteroa hranom zazvao
porast nvoa hoesteroa u krv
Poven nvo hoesteroa u krv b
mogao da predvd / zazove srano
obo|en|e
Vena svetske popuac|e n|e maa
srana obo|en|a, a ove kuture bez sranh
obo|en|a su mae radkano razte
obrasce shrane, unose man|e mast
hoesteroa
Zbog toga su odu da pokupa|u da
zmene srano obo|en|e kod pac|enata
tako to e m dat da |edu man|e mast
hoesteroa.
|edan od na|napredn|h doktora |e bo dr
Lester Morson (Lester Morrson) z Los
Andeesa. On |e 1946. godne (dve godne
pre Fremngemskog stravan|a) zapoeo
stravan|e kako b ''utvrdo odnos zmedu
unosa mast hranom po|ave
ateroskeroza''.
22
U svom stravan|u |e za
pedeset sptanka ko| su preve nfarkt
odredo da budu na svo|o| normano| shran
a drugh pedeset sptanka ko| su preve
nfarkt postavo na ekspermentanu
shranu.
Grafkon 5,2: Stopa prev|avan|a dr
Morsonovh pac|enata
Bro| pac|enata ko| su preve, vreme
(godna), shrana, kontroa
Grup sa ekspermentanom shranom
sman|o |e unos mast hoesteroa. |edan
od n|egovh prmera |eovnka |e doputao
pac|entu samo mau konu mesa dva
puta na dan: dve unce ''hadnu peenu
|agn|etnu, krtu sa eeom od nane'' za
ruak, |o dve unce ''krtog mesa'' za
veeru.
22
Cak ako ste voe hadnu peenu
|agn|etnu sa eeom od nane, nste sme
da |e |edete preve. U stvar, sta
zabran|enh namrnca u ekspermentano|
shran |e ba prno dugaka uk|uvaa
|e krem supe, svn|etnu, masna mesa,
votn|ske mast, punomasno meko,
pavaku, masac, umance hebove
dezerte naprav|ene sa masacem, cem
|a|ma punomasnm mekom.
22
Da |e ova napredna shran postga bo
ta? Nakon osam godna, samo dvanaest od
pedesetoro |ud ko| su b na svo|o|
normano| amerko| shran |e ostao vo
(24%). U grup na posebno| shran,
dvadeset osam |ud |e |o uvek bo vo
49
(56%), skoro dva po puta ve od bro|a
preveh u kontrono| grup. Nakon
dvanaest godna, sv pac|ent z kontrone
grupe b su mrtve. Medutm, u grup na
posebno| shran devetnaest |ud |e |o
uvek bo vo, to predstav|a stopu
prev|avan|a od 38%.
22
Iako |e na aost
toko |ud u grup na posebno| shran pak
umro, bo |e |asno da su ubava svo|u
boest hrane se sa umereno man|e
votn|skh namrnca umereno ve b|nh
namrnca (grafkon 5,2).
Kada |e ovo stravan|e otpoeo 1946.
godne, vena naunka |e verovaa da su
srane boest be nezbean deo staren|a,
da se mao toga mogo unt po tom
ptan|u. Iako Morson n|e zeo srana
obo|en|a, dokazao |e da |e neto
|ednostavno kao to |e shrana mogo
znaa|no da zmen n|hov tok, ak kada |e
boest toko uznapredovaa da |e ve
zazvaa nfarkt.
Druga stravaka grupa |e pokazaa
skoro sto u otprke sto vreme. Grupa
doktora z Severne Kaforn|e |e odabraa
veu grupu pac|enata sa uznapredovam
sranm obo|en|em smest h na shranu
sa mao mast mao hoesteroa. Ov
doktor su ustanov da su pac|ent na
shran sa mao hoesteroa mast umra
etiri puta ni+om stopom u odnosu na
pac|ente ko| nsu b na posebno| shran.
23
Sada |e bo |asno da |e bo nade. Srano
obo|en|e n|e predstav|ao nezbean
rezutat starost, a ak kada osoba ma
uznapredovau boest, shrana sa mao
mast hoesteroa |e moga znaa|no da |o|
produ vot. Ovo |e bo znaa|n napredak
u naom razumevan|u ubce bro| |edan u
Amerc. Stave, ovo novo razumevan|e |e
uno shranu druge srednske faktore
sredtem sranog obo|en|a. Medutm,
ceokupna rasprava o shran ba |e usko
fokusrana na mast hoestero. Ova dva
zoovana sasto|ka hrane su posta o
momc.
Sada znamo da |e pan|a ko|a |e prdata
mastma hoesterou ba pogreno
usmerena. Mogunost ko|u nko n|e eeo
da razmotr |e da su mast hoestero b
samo pokazate| unosa namrnca
votn|skog poreka. Na prmer, pogeda|te
na odnos zmedu unosa votn|skh
protena smrtnost od sranh boest kod
mukaraca od 55 do 59 godna starost z
dvadeset razth zema|a prkazan na
grafkonu 5,3.
16
Ovo stravan|e ukazu|e da to ve
votn|skh protena |edete, to mate ve
sranh boest. Pored toga, na desetne
ekspermentanh stravan|a pokazu|u da
hran|en|e pacova, zeeva svn|a
votn|skm protenma (npr. kazenom)
dramatno poveava nvo hoesteroa, dok
b|n proten (npr, so|n proten)
dramatno snava|u nvo hoesteroa.
24
Istravan|a na |udma ne samo da
pokazu|u ste naaze, ve pokazu|u da unos
b|nh protena ma |o veu mo u
snavan|u nvoa hoesteroa od
ogranavan|a unosa mast hoesteroa.
25
Iako su neka od ovh stravan|a ko|a
ukazu|u na votn|ske protene ba zvrena
u posedn|h trdeset godna, druga su
ob|av|ena pre ve od pedeset godna kada
|e svet zanteresovan za zdrav|e prv put
poeo da rasprav|a o shran sranm
obo|en|ma. Zvotn|sk proten su pak
nekako osta u senc dok su zasene
masne ksene hoestero pretrpee na|ve
napad krtke. Ove tr hran|ve mater|e
(mast, votn|sk proten hoestero) su
uopteno karakterstne za namrnce
votn|skog poreka. Zar n|e sasvm
razumno ptat se da votn|ske
namrnce, a ne samo zoovane hran|ve
mater|e, prouzroku|u srana obo|en|a?
Grafkon 5,3: Stope smrtnost od sranh
obo|en|a za mukarce od 55 do 59 godna
unos votn|skh protena u 20 zema|a
16
Stopa sranh boest (na 100 000),
Procenat od ukupnh kaor|a ko| doaz od
votn|skh protena
Naravno, nko n|e upero prstom u
namrnce votn|skog poreka uopteno
gedano. Do b trenutno doveo do
profesonane zoac|e smevan|a (zbog
razoga o ko|ma se govor u deu IV). To |e
bo buran perod u svetu nutrconsta.
Odgravaa se konceptuana revouc|a, a to
se mnogm |udma n|e svdao. Cak |e
razgovor o shran bo preve za neke
naunke. Prevenc|a srane boest
shranom |e ba pretea de|a |er |e
ukazvaa da |e neto u dobro| staro|
mesnato| amerko| shran bo toko oe
da |e untavao naa srca. Onma ko| su
b za status quo to se n|e svdao.
|edan status quo naunk se dobro
zabav|ao smeva|u |ude za ko|e |e
zgedao da su zoen na|man|em rzku od
sranh obo|en|a. On |e 1960. godne
napsao sede ''humorstan'' ode|ak
kako b se rugao tada novm naazma
26
:
Skca oveka za koga |e na|man|e
verovatno da e dobt boest sranh
sudova:
Femnzran optnsk brokrata, potpuno
bez fzke mentane budnost bez
energnost, ambc|e takmarskog duha
ko| nkada n|e pokuao da spun bo
kakav zadat posovn rok. Covek sabog
apetta, ko| v na vou povru uz kukuruz
ktovu mast, gnua se duvana, prezre
posedovan|e rad|a, teevzora
automoba, sa puno kose mravog
nesportskog zgeda, ko| pak neprestano
50
napree svo|e sabane me vebama;
nskog prhoda, krvnog prtska, eera u
krv, mokrane ksene hoesteroa, ko| |e
prmao nkotnsku ksenu, prdoksn
dugoronu antkoaguantnu terap|u |o od
svo|e preventvne kastrac|e.
Autor ovog ode|ka |e mogao |ednostavno
da kae, ''Samo prav mukarc ma|u
srana obo|en|a''. Zapazte takode kako |e
shrana voem povrem opsana kao
''saba'' ako autor predae da |e za |ude
ko| su na ovakvo| shran na|man|e
verovatno da e dobt srana obo|en|a.
Nesreno postovevan|e mesa sa fzkom
sposobnou, optom mukou,
seksuanm denttetom ekonomskm
bogatstvom zamag|u|e poged status quo
naunka na hranu, bez obzra na dokaze o
zdrav|u. Ovo gedte |e prenoeno od prvh
protenskh ponra opsanh u drugom
pogav|u.
Moda |e trebao da ova| autor sretne
mog pr|ate|a, Krsa Kempbea (nsmo u
srodstvu). Krs |e dva puta NCAA ampon u
rvan|u, tr puta dravn ampon, dva puta
rva na omp|skm grama dpomran
pravnk sa Kornea. U trdeset sedmo|
godn starost postao |e na|star|
Amerkanac kada ko| |e osvo|o omp|sku
meda|u u rvan|u, pr ten od 90
kograma. Krs Kempbe |e vegetar|anac.
Kao ovek za koga |e mao verovatno da e
dobt srano obo|en|e, msm da se on ne
b soo sa gorn|m opsom.
Borba zmedu tabora statusa kvo
prevenc|e shranom |e ba ntenzvna.
Seam se da sam prsustvovao predavan|u
na Korne unverztetu tokom kasnh 1950-h
kada |e uven strava, Ense Ke|s (Ance
Keys), doao da govor o prevenc| sranh
obo|en|a shranom. Nek naunc z pubke
su samo odmahva gavama u neverc,
govore da shrana ne moe da ute na
obo|en|e srca. U tm prvm decen|ama
stravan|a sranh boest, kada |e vadaa
burna, na borba, otvorenost uma |e ba
prva rtva.
Skoran|a stor|a
Danas |e ova epska btka zmedu
branaca statusa kvo zastupnka shrane
|aka kao kad. Medutm, bo |e znaa|nh
promena u poznavan|u sranh obo|en|a.
Doke smo do, kako smo nastav borbu
protv ove boest? Status kvo |e ugavnom
zaten. Uprkos potenc|aa shrane
prevenc|e boest, na|ve pan|e prdate
sranm boestma |e bo usmereno na
mehanku hem|sku ntervenc|u kod onh
|ud ko| ma|u uznapredovau boest.
Ishrana |e gurnuta u stranu. Hrurg|a,
ekov, eektronsk ureda| nov
d|agnostk metod su u centru pan|e.
Sada mamo hrurku ugradn|u ba|pasa,
pr ko|o| se zdrava arter|a ''ep'' preko
oboee arter|e, premoava|u tme
na|opasn|u paku na arter|. Kra|n|a
operac|a |e, naravno, transpantac|a srca,
ko|a ponekad korst ak vetako srce.
Posto| procedura ko|a ne zahteva hrurko
otvaran|e grudnog koa, zvana koronarna
angopastka, pr ko|o| se ma baon
naduvava unutar suene, oboee arter|e,
prtska|u paku o zd, otvara|u proaz
me se poveava protok krv. Imamo
defbratore za ov|avan|e srca,
pe|sme|kere preczne tehnke snman|a
ko|ma moemo da posmatramo
po|ednane arter|e bez otvaran|a srca.
Posedn|h pedeset godna |e zasta
predstav|ao prosavu hemka|a
tehnoog|e (nasuprot shrane prevenc|e).
|edan doktor |e nedavno pr rezmran|u
prvobtnh stravan|a o sranm boestma,
stakao mehank aspekt:
Poagaa se nada da e snaga nauke
razvo| nen|erstva nakon Drugog svetskog
rata mo da se prmene u ovo| bc |protv
sranh boest|... Ogroman napredak
manskog nerestva eektronke ko| |e
podstaknut ratom |e zgeda mogao
naroto dobro da se prmen u prouavan|u
kardovaskuarnog sstema...
4
Naravno, ostvaren |e odreden znaa|an
napredak, ko| moe da ob|asn n|encu da
|e naa stopa smrtnost od sranh boest
tavh 58% na u odnosu na 1950.
godnu.
2
Sman|en|e stope od 58% na
veku pobedu hemka|a tehnoog|e.
|edan od na|veh koraka |e ostvaren
zahva|u|u bo|em tretmanu htne pomo
rtava od nfarkta. Ako ste b star| od 65
godna, dob sran udar, b dovo|no
sren da stgnete v do bonce, 1970.
godne ansa da umrete znosa |e 38 %.
Danas, ako stgnete do bonce v, ansa
da umrete znos samo 15%. Reakc|a htne
pomo |e daeko bo|a, me |e vek bro|
vota poteden.
2
Pored toga, bro| |ud ko| pue |e
postepeno opadao,
27, 28
to zauzvrat snava
nau stopu smrtnost od sranh obo|en|a.
Pored razvo|a bonca, mehankh ureda|a,
otkra ekova, snen|a stopa puen|a
povean|a hrurkh opc|a, zgeda da ma
mnogo toga za pohvau. Izgeda da smo
ostvar smo napredak.
Da smo?
Srana obo|en|a su pak da|e uzrok
smrt bro| |edan kod nas. Svaka 24 asa,
skor 2.000 Amerkanaca umre od ovh
boest.
2
Uprkos ostvarenom napretku,
ogroman bro| |ud podee som|enom srcu.
U stvar, stopa po|ave (ne stopa
smrtnost) sranh boest
29
|e otprke sta
kao poetkom 1970-h.
2
Drugm rema,
51
ako ne umremo u sto| mer od sranh
obo|en|a, da|e h dob|amo esto kao
ran|e. Izgeda da smo |ednostavno posta
neznatno bo| u odagan|u smrt od sranh
obo|en|a, a nismo nita uinili da
smanjimo stopu kojom naa srca
oboljevaju.
Hrurg|a: fantomsk spaste|
Mehanke ntervenc|e ko|e korstmo u
ovo| zem| su daeko man|e efektvne nego
to vena |ud uvda. 1990. godne |e
zvreno ak 380.000 ba|pasa,
30
to zna
da |e oko 1 od 750 Amerkanaca
podvrgnuto ovo| operac|. Tokom operac|e,
grudn ko pac|enta se otvara, tok krv se
preusmerava nzom kema, pump mana,
vena z noge grudna arter|a se seca
zava nad oboem deom srca,
omoguava|u krv da premost
na|zakren|e arter|e.
Trokov su ogromn. Ve od |ednog na
svakh pedeset odabranh pac|enata e
umret zbog kompkac|a
31
tokom procedure
od $46.000.
32
U druge sporedne efekte
spada|u sran udar, respratorne
kompkac|e, krvaren|e, nfekc|e, poven
krvn prtsak og. Kada se sudov oko srca
zatvore tokom operac|e, paka se odama
sa unutran|h zdova. Krv zatm nos
ostatke do mozga, gde prouzroku|e bro|ne
''mn'' ogove. Istrava su upored
nteektuane sposobnost pac|enata pre
nakon operac|e, utvrd da |e zapan|u|uh
79% pac|enata ''pokazao poremea| u
nekom od aspekata modanh funkc|a''
sedam dana nakon operac|e.
33
Zato prsta|emo na ovo? Na|staknut|
efekat ove procedure |e oakan|e od
angne, boa u grudma. Kod oko 70-80%
pac|enata ko| su podvrgnut ugradn|
ba|pasa ova| snaan bo se ne |av|a oko
godnu dana.
34
*e'utim, ovo poboljanje ne
traje. U roku od tr godne od operac|e, kod
do |edne trene pac|enata ponovo e se
|avt bo u grudma.
35
U roku od deset
godna poovna pac|enata ko|ma |e
ugraden ba|pas e umret, dobt sran
udar e m se vratt bo u grudma.
36
Dugorona stravan|a ukazu|u da e samo
odredene podgrupe sranh boesnka vet
due zahva|u|u ugradn| ba|pasa.
12
Stave, ova stravan|a pokazu|u da oni
pacijenti koji se podvrgnu ugradnji bajpasa
ne!e imati manji broj sranih udara u
odnosu na one koji se ne podvrgnu
operaciji.
12
Da se seate ko|e pake zazva|u
nfarkte? Smrtonosne nasage predstav|a|u
man|e nestabn|e pake ko|e su skone
prskan|u. Medutm, ugradn|a ba|pasa |e
usmerena na na|vee, na|vd|v|e pake,
ko|e mogu da budu odgovorne za bo u
grudma, a ne za srane udare.
Sa angopastkom |e sno. Procedura |e
skupa nos znaa|ne rzke. Nakon
ustanov|avan|a bokada u srano| arter|, u
arter|u se ubacu|e baon naduvava. Tme
gura paku o zd suda, doputa|u veo|
kon krv da tee. Otprke e |edan od
esnaest pac|enata tokom operac|e pro
kroz ''nago zatvaran|a suda'', to moe
dovest do smrt, sranog udara htne
ugradn|e ba|pasa.
37
Ako do toga ne dode,
|o uvek posto|e veke anse da procedura
nee uspet. U roku od etr meseca nakon
procedure, 40% arter|a ko|e su prsno
otvorene e se opet zatvort, obezvredu|u
tme proceduru.
38
Sve|edno, bez obzra na
ove nepovo|ne shode, angopastka
uspeno obezbedu|e prvremeno oakan|e
od boa u grudma. Naravno, angopastka
n mao u reavan|u probema mah
bokada za ko|e |e na|verovatn|e da e
dovest do sranh udara.
Prema tome, pr bem pregedu, na
nazged korsn napredak u mehanc u
obast sranh boest su veoma
razoarava|u. Ugradnja bajpasa i
angioplastika ne reavaju uzrok sranog
oboljenja, ne spreavaju inarkte ni ne
produ+avaju +ivot nikom osim najbolesnijim
pacijentima.
Sta se ovde deava? Uprkos poztvnm
ob|avama u posedn|h pedeset godna u
vez sa stravan|ma sranh obo|en|a,
moramo da se zaptamo: da pobedu|emo
u ovom ratu? Moda b trebao da se
zaptamo ta bsmo mog druga|e da
radmo? Na prmer, ta se deso sa
ekc|ama o shran ko|e smo nau pre
pedeset godna? Sta se deso sa
tretmanma shranom ko|e |e osmso dr
Lester Morson, kao to smo ran|e
napomenu?
Ta otkra su u veko| mer postepeno
zaborav|ena. O ovm stravan|ma z
1940-h 1950-h sam saznao tek posedn|h
godna. Zbun|en sam |er su profesonac
ko|e sam suao na postdpomskm
stud|ama kra|em 1950-h poetkom 1960-
h energno negra da |e bo takvh
stravan|a da se o n|ma uopte
razm|ao. U meduvremenu, amerke
navke shrane su se samo pogorae. Po
amerkom mnstarstvu po|oprvrede,
|edemo znaa|no ve mesa dodath mast
nego pre trdeset godna.
39
|asno |e da se ne
kreemo u pravom smeru.
Poto se ove nformac|e ponovo
po|av|u|u u posedn|e dve decen|e, borba
protv statusa kvo se ponovo po|aava. Ma
bro| doktora pokazu|e da posto| bo| nan
za pobedvan|e sranh boest. On
ostvaru|u revouconarn uspeh, korste
na||ednostavn| od svh tretmana: hranu.
Dr Kadve B. Esesta|n, |r
52
Ako b vas neko ptao da pogodte gde se
naaz na|bo|a knka za srce u zem|,
moda svetu, ko| bste grad nave?
N|u|ork? Los Andees? Ckago? Moda grad
u Ford, bzu star|h osoba? Kako se
spostav|a, na|bo| medcnsk centar za
srce se naaz u Kvendu, u Oha|u, po
med|ma U, "e#s Aorld 7eport. Pac|ent
z svh deova sveta doaze u Kvendsku
knku rad na|napredn|eg dostupnog
tretmana za srce, ko| sprovode prestn
doktor.
|edan od doktora sa knke, dr Kadve B.
Esesta|n, |r (Cadwe B. Essestyn, |r) ma
pran rezme. Kao student na |e|u, dr
Esesta|n |e vesao na omp|skm grama
1956. godne, osva|a|u zatnu meda|u.
Nakon obuke na Kvendsko| knc, dobo |e
bronzanu zvezdu kao vo|n hrurg u
V|etnamskom ratu. Zatm |e postao veoma
uspean doktor na |ednom od vrhunskh
medcnskh nsttuc|a u svetu, Kvendsko|
knc, gde |e bo upravnk osob|a, an
odbora upravnka, predsedava|u
operatvne grupe za rak do|ke naenk
odseka za trodnu paratrodnu hrurg|u.
Ob|avo |e preko 100 naunh radova,
progaen |e za |ednog od na|bo|h doktora
u Amerc za 1994-1995.
40
Zna|u ovog
oveka no, mam utsak da |e bo zvrstan
u praktno svemu to |e rado u svom
votu. Dostgao |e vrhunac uspeha u svom
profesonanom nom votu, postgao |e
to uz dosto|anstvenost skromnost.
Medutm, odka ko|a m se na|ve svda
kod dr Esesta|na n|e n|egova koekc|a
nagrada; ve n|egova prncp|ena potraga
za stnom. Dr Esesta|n |e mao hrabrost da
prozove estabment. Dr Esesta|n |e za
Drugu naconanu konferenc|u o pdma u
emnac| prevenc| boest sranh sudova
(ko|u |e on organzovao na ko|u me |e
|ubazno pozvao kao uesnka) napsao:
Nakon |edanaest godna mo|e kar|ere
kao hrurga, razoaran sam paradgmom
amerke medcne o tretmanu raka
sranh boest. Mao toga se promeno za
100 godna u een|u raka, a n u sua|u
sranh boest n raka n|e un|en znaa|an
napor u prevenc|. Medutm, epdemoog|a
ove boest m se n provokatvnom: tr
etvrtne |ud na ovo| panet nema sranh
boest, to predstav|a n|encu ko|a |e
vrsto povezana sa shranom.
41
Dr Esesta|n |e poeo da presptava
standardnu medcnsku praksu. ''Svestan da
su se medcnske, angografske hrurke
ntervenc|e koncentrsae samo na
smptome veru|u da |e neophodan
sutnsk razt prstup een|u'', dr
Esesta|n |e oduo da testra efekte b|ne
shrane ceovtm namrncama na |ude
ko|ma |e ustanov|eno srano obo|en|e.
42, 43
Dr Esesta|n |e 1985. godne otpoeo
svo|e stravan|e sa prvenstvenm c|em
snavan|a hoesteroa kod svo|h pac|enata
na spod 150 mg/d. Zatrao |e od svh
pac|enata da u dnevnku shrane beee
sve to po|edu. Svake dve nede|e, u toku
pet narednh godna, dr Esesta|n se
sasta|ao sa svo|m pac|entma rad
razgovora o procesu, sptvan|a krv
meren|a krvnog prtska tene. Pose
razgovora uvee b teefonom |av|ao
razutate anaze krv da|e razgovarao o
deovan|u shrane. Pored toga, sv n|egov
pac|ent su se okup|a nekoko puta
godn|e kako b razgovara o programu,
dru se razmen|va korsne nformac|e.
Drugm rema, dr Esesta|n |e pruao
podrku bo mar|v, uk|uen, saosea|no
stra|an na nom nvou sa svo|m
pac|entma. D|eta ko|u su on, uk|uu|u
dr Esesta|na n|egvou enu En, prmen|va
|e ba bez dodataka u vdu mast skoro
svh votn|skh prozvoda. Dr Esesta|n
n|egov saradnc su zvest, ''|Uesnc| |e
reeno da zbegava|u u|a, meso, rbu,
petnu mene prozvode, osm obranog
meka nemasnog |ogurta''.
42
Pose oko pet
godna od poetka programa, dr Esesta|n |e
preporuo svo|m pac|entma da prestanu
sa koren|em obranog meka |ogurta.
Pet pac|enata |e odustao od programa u
roku od prve dve godne; to zna da |e
ostao osamnaest. Ovh osamnaest
pac|enata |e prvobtno doo kod Esesta|na
sa ozb|nom boeu. U toku osam godina
do poetka ovog istra+ivanja, ovih
osamnaest osoba je do+ivelo BC sluajeva
sranih problema, uk|uu|u angnu,
ugradn|u ba|pasa, srane udare, og
angopastku. To nsu ba zdrava srca.
Moe se pomst da h |e panka ko|a se
|av|a kada |e prevremena smrt bzu
motvsaa da se uk|ue u stravan|e.
42, 43
Ovh osamnaest pac|enata |e ostvaro
znaa|an uspeh. Na poetku stravan|a,
prosean nvo hoesteroa pac|enata |e
znoso246 mg/d. Tokom ovog istra+ivanja,
proseni nivo holesterola je iznosio D=9
mgEdl, daleko ispod ciljanih DF& mgEdl!
43
N|hov nvo ''oeg'' LDL hoesteroa se
spusto pod|ednako drastno.
42
Medutm,
na|mpresvn| rezutat n|e bo nvo
hoesteroa u krv, ve bro| sua|eva
sranh probema ko| se odgrao od poetka
stravan|a.
U narednih jedanaest godina, javio se
tano jedan srani problem me'u
osamnaest pacijenata koji su bili na
posebnoj ishrani. Ta| |edan probem se |avo
kod pac|enta ko| |e preknuo d|etu u toku
dve godne. Nakon prestanka, kod pac|enta
se |av|ao knk bo u grudma (angna) a
nakon toga se vrato na zdravu b|nu
shranu. Pac|ent se reo angne, n|e mao
novh probema.
43
53
Ne samo da |e boest kod ovh pac|enata
zaustav|ena, nego |e ak preokrenuta. God
sedamdeset procenata njegovih pacijenata
je dolo do otvaranja njihovih zakrenih
arterija.
43
|edanaest n|egovh pac|enata |e
prstao na angograf|u, proceduru pr ko|o|
se odredene arter|e u srcu mogu
''rendgensk snmt''. Kod ovh |edanaest
pac|enata bokade arter|a su be u
proseku sman|ene za 7% tokom prvh pet
godna n|egovog stravan|a. Ovo moe da
zvu kao maa promena a treba
napomenut da |e zapremna proputene
krv na|man|e 30% vea kada se prenk
povea za 7%.
44
Sto |e |o znaa|n|e, to |e
razka zmedu prsustva boa (zbog angne)
odsustva boa, u stvar zmedu vota
smrt. Autor petogodn|eg zveta|a
napomn|u, ''Ovo |e do sada na|due
stravan|e shrane sa mnmano mast u
kombnac| sa ekovma za snavan|e
hoesteroa, na naaz prosenog
sman|en|a arter|ske stenoze |bokade| od
7% |e vee od bo kog zveta|a u
prethodnm stravan|ma''.
42
|edan ekar |e obrato posebnu pan|u na
stravan|e dr Esesta|na. On |e mao samo
44 godne nazged zdrav kada se po|avo
sran probem, ko| |e kumnrao sranm
udarom. Zbog prrode n|egove srane
boest, n|e bo nega bezbednog to b
konvenconana medcna moga da mu
ponud. On |e poseto dr Esesta|na, oduan
da se posvet programu posebne shrane,
nakon =9 meseca, bez bilo kakvih lekova za
sni+avanje holesterola, preokrenuo je svoje
srano oboljenje i snizio svoj holesterol u
krvi na %C mgEdl. Sed dramatan prkaz
oboeh arter|a ovog pac|enta pre nakon
saveta dr Esesta|na o shran (grafkon
5,4).
8
Svet deo ske |e krv ko|a tee kroz
arter|u. Ska evo (A) sadr deo oznaen
zagradom na kome |e ozb|no srano
obo|en|e uman|o konu toka krv. Nakon
usva|an|a b|ne shrane ceovtm
namrncama, sta arter|a se otvora,
preokreu tetu od sranh obo|en|a
omoguava|u norman| protok krv, kao
to |e pokazano na sc desno (B).
Grafkon 5,4: srana arter|a pre nakon
prmene b|ne shrane
Da |e mogue da |e dr Esesta|n
|ednostavno dobo srenu grupu
pac|enata? Odgovor |e ne. Pac|ent ko| su
ovoko oboe od sranh obo|en|a se ne
sce|u|u spontano. Drug nan da se
prover verovatnoa ovakvog stepena
uspeha |e posmatran|em pet pac|enata ko|
su odusta od programa shrane vrat se
svo|o| standardno| nez. 3d DCCF godine,
ovih pet osoba je prolo kroz deset novih
sranih problema.
42
Istovremeno, od 2003,
sedamnaest godna od poetka stravan|a,
sv pac|ent na posebno| shran sem
|ednog su |o uvek v, ma|u preko
sedamdeset osamdeset godna.
45
Da moe bo ko|a razumna osoba da
negra ove naaze? Izgeda nemogue.
Sette se rezutata 49 prema 0; etrdeset
devet sranh probema pre b|ne shrane
ceovtm namrncama, nua probema kod
onh pac|enata ko| su se prdrava
ceovto| b|no| shran. Dr Esesta|n |e
urado ono to |e ''veka nauka'' pokuavaa
da un, bez uspeha, ve od pedeset pet
godna: pobedio je srana oboljenja.
Dr Dn Orn
U protekh petnaest godna |o |edan dv
u ovo| obast, dr Dn Orn (Dean Ornsh), |e
pomogao stcan|u shrane u prv pan
medcnske ms. Zavrv medcnsk
fakutet na Harvardu, bo |e stcan u
popuarnm med|ma, uspeo |e da
promove svo| pan een|a sranh boest
napsao |e nekoko bestseera. Ako ste u
o vez shrane srca, veke su anse da b
to mogo bt zbog rada dr Orna.
N|egovo na|bo|e stravan|e |e
Isptvan|e utca|a nana vota na srce, u
kome |e eo 28 sranh boesnka samo uz
pomo promene nana vota.
46
Ov
pac|ent su b na ekspermentanom
tretmanu a drugh dvadeset pac|enata |e
bo na standardnom tretmanu. Pa|vo |e
prato obe grupe mero nekoko
zdravstvenh pokazate|a, uk|uu|u
bokade arter|a, nvo hoesteroa tenu.
Tretman dr Orna se veoma razkovao
od standarda vsokotehnooke savremene
medcne. Smesto |e 28 pac|enata u hote
tokom prve sedmce tretmana rekao m
ta mora|u da ne kako b preuze kontrou
nad svo|m zdrav|em. Od n|h |e trao da
budu na b|no| shran sa mao mast u toku
na|man|e godnu dana. Samo oko 10%
kaor|a |e trebao da pote od mast. Mog
su da |edu koko god su hrane ee, sve
dok |e hrana ba na st prhvat|vh
namrnca, gde |e spadao voe, povre
tarce. Kako su strava napomenu,
''Nsu b dozvo|en nkakv prozvod
votn|skog poreka osm beanca |edne
o|e nemasnog meka |ogurta na dan''.
46
Pored shrane, grup |e dato da prmen|u|e
razte obke kontroe stresa, uk|uu|u
medtac|u, vebe dsan|a oputan|a u
tra|an|u od na|man|e sat vremena dnevno.
Od pac|enata |e takode zatraeno da
veba|u na|man|e tr sata sedmno pr
nvou ko| odgovara ozb|nost n|hove
boest. Kako b pac|entma bo ake da
sprovedu ove promene nana vota, grupa
se sasta|aa dva puta sedmno po etr
sata rad medusobne podrke. Dr Orn
n|egova stravaka grupa nsu korst
nkakve ekove, operac|e nt tehnoog|u za
een|e ovh pac|enata.
46
54
Ekspermentan pac|ent su se
prdrava skoro svega to su strava od
n|h tra b su nagraden pobo|anm
zdrav|em vtanou. U proseku, nvo
n|hovog ukupnog hoesteroa se snzo sa
227 mg/d na 172 mg/d, a n|hov ''o'' LDL
hoestero se snzo sa 152 mg/d na 95
mg/d. A nakon |edne godne, uestaost,
tra|an|e |ana boova u grudma su se
sman|. Stave, bo |e |asno da to su se
preczn|e pac|ent prdrava preporuka o
nanu vota, to se ve n|hovo zdrav|e
poprav|ao. Pac|ent ko| su se na|bo|e
prdrava preporuka tokom godnu dana su
ostvar sman|en|e bokada arter|a za ve
od 4%. Cetr procenata moda zvu kao
ma bro|, a ma|te na umu da se srano
obo|en|e razv|a tokom ceog vota, tako
da promena od 4% za samo godnu dana
predstav|a fantastan rezutat. ,ve u
svemu, kod %9: pacijenata iz
eksperimentalne grupe je dolo do regresije
njihovih sranih bolesti tokom perioda od
godinu dana.
Kontrona grupa n|e proa tako dobro,
uprkos n|ence da su prm uoba|enu
negu. N|hov bo u grudma se pogorao u
pogedu uestaost, tra|an|a |ane. Na
prmer, ako |e kod ekspermentane grupe
doo do sman|en|a uestaost boa u
grudma od 91%, kod kontrone grupe |e
doo do porasta uestaost boa u grudma
od 165%. N|hov nvo hoesteroa su b
znaa|no gor od nvoa kod
ekspermentanh pac|enata, a pogorae
su se bokade n|hovh arter|a. Kod grupe
pac|enata ko| su na|man|e obraa pan|u
na shranu promene nana vota doo |e
do povean|e vene bokada od 8% u roku
od godnu dana.
46
Pored dr Orna, dr Esesta|na drugh pre
n|h, kao to |e dr Morson, veru|em da smo
prona strateg|sku vezu u panu borbe
protv sranh boest. N|hov tretman
shranom ne samo da oakava|u smptome
boa u grudma, ve takode ee uzrok
sranh boest moe da emne budue
srane probeme. Ne posto|e hrurk n
hem|sk tretman za srane boest, na
Kvendsko| knc n bo gde drugde, ko|
mogu da se usporede sa ovm mpresvnm
rezutatma.
Budunost
Budunost |e spun|ena nadom. Sada
znamo dovo|no da skoro emnemo
srana obo|en|a. Sada znamo ne samo
kako da spremo boest, ve kako da |e
uspeno emo. Ne moramo da rasecamo
grudn ko kako bsmo e arter|e, nsu
nam potrebn mon ekov u nao| krv do
kra|a vota. Hrane se pravom hranom,
moemo da odravamo naa srca zdravm.
Naredn korak |e prmena ovog prstupa
shranom u vekm razmerama, to |e tano
ono na emu dr Dn Orn rad. N|egova
stravaka grupa |e otpoea
Mutcentarsk pro|ekat prkaza nana
vota, ko| predstav|a budunost
zdravstvene nege za srana obo|en|a.
Tmov profesonaaca sa osam razth
mesta su obuen da brnu o sranm
boesncma uz pomo programa zmene
nana vota ko| |e osmso dr Orn.
Pac|ent podesn za uestvovan|e su on ko|
ma|u dovo|no ozb|na dokumentovana
srana obo|en|a da zahteva|u operac|u.
Umesto operac|e, mogu da se upu na
|ednogodn| program zmene nana
vota. Ova| program |e zapoeo 1993.
godne, a do 1998. godne bo |e 40
programa osguran|a ko| su pokrva
trokove odabranh pac|enata.
32
Od 1998. godne, skoro 200 |ud |e
uestvovao u Pro|ektu zmene nana
vota, rezutat su fenomenan. Nakon
|edne godne een|a, 65% pac|enata |e
emnsao bo u grudma. Efekat |e takode
bo dugotra|an. Nakon tr godne, preko
60% pac|enata |e zvetavao da da|e
nema bo u grudma.
32
Pored korst ostvarenh po zdrav|e
pod|ednako su ostvarene ekonomske
korst. Preko mon operac|a zbog sranh
obo|en|a se zvr svake godne.
32
Lekarske
usuge bonka nega za srane boesnke
su 2002. godne kota 78,1 m|ardu
doara (ovde nsu uk|uen trokov za
ekove, kuna nega nega u starakm
domovma).
2
Procedura angopastke sama
kota 31.000 doara, a ugradn|a ba|pasa
46.000 doara.
32
Nasuprot tome,
|ednogodn| program zmene nana vota
kota|u samo 7.000 doara. Porede
pac|ente ko| su pro program zmene
nana vota sa onma ko| su podvrgnut
tradconanom hrurkom prstupu, dr Orn
|e sa saradncma pokazao da program
zmene nana vota u proseku sman|u|e
trokove za 30.000 doara po pac|entu.
32
Puno posa osta|e da se urad. Ureden|e
zdravstvene nege |e strukturano tako da
ostvaru|e zaradu od hem|skh hrurkh
ntervenc|a. Ishrana |e da|e u pozadn
ekova operac|a. |edna od krtka ko|a se
stano znos za argument o shran |e da
pac|ent nee sprovest takve sutnske
promene. |edan doktor tvrd da pac|ent dr
Esesta|na men|a|u svo|e navke shrane
samo zbog ''fanatnog ubeden|a''
Esesta|na.
47
Ovakva krtka |e pogrena
uvred|va za pac|ente. Ako doktor ne
veru|u da e pac|ent proment svo|u
shranu, zanemare da razgovara|u o
shran, e to unt uzgredno na
neuver|v nan. Ne posto| vee
nepotovan|e ko|e doktor moe da pokae
prema pac|entma nego da preut
nformac|e ko|e mogu da spasu vot, a to
samo na osnovu pretpostavke da pac|ent
ne ee da promene svo| nan vota.
55
Dobronamerne ustanove nsu zuzetak od
takve zatvorenost uma. Amerko
udruen|e za boest srca preporuu|e
shranu za srana obo|en|a ko|a podste
umerenost, a ne naunu stnu. Naconan
program za obrazovan|e o hoesterou rad
to sto. Ove organzac|e progaava|u
umerene d|ete sa beznaa|nm promenama
za ''c|eve'' zdravog nana vota. On
predau da ako ste zoen vekom rzku
od sranh obo|en|a, ako ste ve boesn,
usvo|te shranu ko|a sadr 30% kaor|a u
obku mast (7% ukupnh kaor|a u vdu
zasenh mast) man|e od 200 mg/dan
hoesteroa u hran.
48, 49
Takode, po n|ma
bsmo mora da odravamo na nvo
ukupnog hoesteroa spod ''poe|nog''
nvoa od 200 mg/dan.
49
Ove ugedne organzac|e ne znose
amerko| |avnost na|nov|e naune
nformac|e. Iako nam |e reeno da |e nvo
ukupnog hoesteroa u krv od 200 mg/d
''poe|an'', mi sada znamo da =F: sranih
udara poga'a )merikance iji je nivo
holesterola izme'u DF& i 9&& mgEdl
50
(zasta
bezbedan nvo hoesteroa |e spod 150
mg/d). Takode znamo da se na|staknut|e
preokretan|e sranog obo|en|a ostvaro
kada su mast predstav|ae oko 10% od
ukupnog unosa kaor|a. Istravan|a su
|asno pokazaa da se kod mnogh pac|enata
ko| su na umeren|m shranama kakve
preporuu|u vadne ustanove |av|a
pogoranje sranog oboljenja.
51
Nevne
rtve su Amerkanc ko| se brnu za svo|e
zdrav|e a ko| sua|u ovakve preporuke,
odrava|u nvo ukupnog hoesteroa na
oko 180 190 mg/d, samo da b b
nagraden nfarktom ko| dovod do
prevremene smrt.
Povrh svega, Naconan program za
obrazovan|e o hoesterou opasno navod,
''Promene nana vota su ekonomsk
na|efektvn| nan za sman|en|e rzka od
boest sranh sudova. Bez obzra na to, da
b se ostvara maksmana korst, mnogm
osobama e bt potrebn ekov za
snavan|e LDL |hoesteroa|''.
49
N|e udo
da zdrav|e Amerkanaca sab. Preporuke o
shran za na|boesn|a srca, ko|e znose
navodno pouzdane ustanove, su ozb|no
ubaene praene tvrdn|om da e
sve|edno bt potrebno uzman|e ekova do
kra|a vota.
Nae vodee organzac|e se pae da h
nko nee suat ako zastupa|u ve od
umerenh promena. Medutm, preporuke
estabmenta nsu n zbza zdrave kao
shrane ko|e su zastupa dr Esesta|n dr
Orn. Cn|enca |e da nvo hoesteroa od
200 mg/d n|e bezbedan, da shrana sa
30% mast n|e ''sa mao mast'', da |e
shrana namrncama ko|e sadre bo ko|u
konu hoesteroa znad o mg nezdrava.
Nae zdravstvene ustanove namerno
obman|u|u |avnost u vez sranh obo|en|a,
sve u me ''umerenost''.
Bez obzra da naunc, doktor
zradva smernca mse da e se |avnost
proment ne, ac mora|u da budu svesn
da |e b|na shrana ceovtm namrncama
daeko na|zdrav|a shrana. U svom radu u
vez ponrskog Istravan|a nana vota
sranh boest, dr Orn |e sa saradncma
napsao, '';ilj naeg istra+ivanja je bio da
utvrdi ta je istinito, a ne ta je praktino
|mo|e nagaavan|e|''.
46
Sada znamo ta |e tano: b|na shrana
ceovtm namrncama moe da spre e
srano obo|en|e, spasava|u na h|ade
Amerkanaca svake godne.
Dr V|am Kaste (Wam Caste),
dugoron drektor Fremngemskog
stravan|a srca, kamena teme|ca
stravan|a sranh boest, zastupa b|nu
shranu ceovtm namrncama.
Dr Esesta|n, ko| |e ostvaro na|znaa|n|e
preokrete sranh boest u ceokupno|
medcnsko| stor|, zastupa b|nu shranu
ceovtm namrncama.
Dr Orn, ko| |e bo ponr u preokretan|u
sranh boest bez ekova operac|a
dokazao posto|an|e ekonomske korst za
pac|ente osgurava|ua drutva, zastupa
b|nu shranu ceovtm namrncama.
Sada |e vreme veke nade zazova,
vreme kada |ud mogu da kontrou svo|e
zdrav|e. |edan od na|bo|h na|brn|h
doktora ko|e sam kada sreo navod to
na|bo|e:
Koektvna svest vo|a nae profes|e |e
na sptu kao nkada pre. Sada |e vreme za
nas da mamo hrabrost za egendarno deo.
- Dr Kadve B. Esesta|n, |r.
8
6
Go|aznost
Moda ste u novost.
Moda ste bac poged na zapan|u|uu
statstku o go|aznost medu Amerkancma.
Moda ste |ednostavno zapaz da |e, u
poreden|u sa pre nekoko godna, sve ve
|ud ko|e sreete u prodavnc go|azno.
Moda ste b u uonc, na gratu u
vrtu zapaz koko dece ve ma
probeme sa tenom ne mogu da pretre
10 metara a da se ne zadu.
Teko |e ne prmett nau borbu sa
tenom ovh dana. Otvorte novne
asops, uk|ute rado TV - znate da
Amerka ma probema sa tenom. U stvar,
dva od tr odrasa Amerkanaca ma vak
kograma, a |edna trena odrase
popuac|e |e go|azna. Ne samo da su ov
bro|ev vsok, ve |e stopa ko|om su ras
zosutna (grafkon 1,2, strana 13)
1
A ta zraz ''vak kograma'' ''go|azn''
znae? Standardna mera za opsvan|e
56
teesne vene |e ndeks teesne mase
(body mass ndex, BMI). On predstav|a
odnos teesne tene (u kogramma, kg)
prema teesno| vsn (u metrma, m). Po
ven zvannh standarda, vak kograma
|e kada |e BMI preko 25, a go|aznost |e kada
|e BMI preko trdeset. Ista skaa se korst
za mukarce za ene. Moete sam da
odredte svo| BMI korste grafkon 6,1, ko|
navod potrebne nformac|e.
Grafkon 6,1: Tabea ndeksa teesne
mase
Normane tene, sa vkom kograma,
go|azn, BMI (kg/m), Vsna (cm), Tena (kg)
Deca
Moda |e na|depresvn| eement rastu
bro| dece ko|a ma|u vak kograma ko|a
su go|azna. Oko 15% amerke dece (od 6
do 19 godna) ma vak kograma. |o 15%
|e zoeno rzku da ude u grupu sa vkom
kograma.
2
Deca sa vkom kograma su suoena sa
rokm opsegom pshookh soc|anh
zazova. Kao to znate, deca su esto
otvorena drektna; grate ponekad moe
da bude nemosrdno mesto. Dec sa vkom
kograma |e tee da stu pr|ate|e esto
h smatra|u za en|e a|kave. Za n|h |e
verovatn|e da e mat potekoesa
ponaan|em uen|em, a nsko
samopotovan|e ko|e ako moe da se
formra tokom peroda adoescenc|e moe
da tra|e zauvek.
3
Kod madh |ud ko| ma|u vak
kograma takode |e vro verovatno da e se
po|avt nz medcnskh probema. On esto
ma|u poven nvo hoesteroa, ko| moe
da bude predskazate| nza smrtonosnh
boest. Takode |e za n|h verovatn|e da e
mat probema sa netoeranc|om na
gukozu, , shodno tome, d|abetesom. Tp II
d|abetesa, ko| se ran|e |av|ao samo kod
odrash, se sve ve |av|a kod madh.
(Vdet pogav|a sedam devet za
teme|n|u raspravu o d|abetesu kod dece.)
Devet puta |e verovatn|e da e se poven
krvn prtsak |avt kod go|azne dece.
Nedostatak sna, ko| moe da zazove
neuro-kogntvne probeme, se |av|a kod
|ednog od desetoro go|azne dece. Ctav nz
probema sa kostma |e e kod go|azne
dece. Ono to |e na|znaa|n|e, za go|azne
made osobe |e daeko verovatn|e da e bt
go|azne odrase osobe,
3
znaa|no
poveava|u verovatnou dovotnh
zdravstvenh probema.
Posedce za odrase
Ako ste go|azn, moda ne moete da
radte mnoge stvar ko|e b moge da une
va vot pr|atn|m. Moda uvdte da ne
moete energno da se grate sa svo|m
unucma ( decom), da prepeate veke
razda|ne, uestvu|ete u sportovma,
pronadete udobno sedte u boskopu
avonu da mate aktvan seksuan vot.
U stvar, ak obno seden|e na stoc
moe da bude nemogue bez boa u edma
zgobovma. Sta|an|e za mnoge
predstav|a veko optereen|e za koena.
Noen|e uokoo preveke tene moe
dramatno da ute na fzku pokret|vost,
rad, mentano zdrav|e, samo-sagedavan|e
drutven vot. Kao to vdte, ovde se ne
rad o smrt; ve o proputan|u mnogh
pr|atn|h stvar u votu.
4
|asno |e da nko ne +eli da ma vak
kograma. Zato onda dva od tr odrasa
Amerkanca ma vak kograma? Zato |e
|edna trena popuac|e go|azna?
Probem n|e nedostatak novca.
Medcnsk trokov vezan samo za
go|aznost su za 1999. godnu procen|en na
70 m|ard doara.
5
Godne 2002, samo tr
godne kasn|e, Amerko udruen|e za
probem go|aznost |e naveo vrednost ovh
trokova na 100 m|ard doara.
6
To n|e
sve. Doda|te tome |o 30-40 m|ard doara
z depova potroaa ko|e tromo
pokuava|u da odrmo tenu.
5
Isprobavan|e spec|anh d|eta za
mrav|en|e uzman|e pua za sman|en|e
apetta zmenu metabozma |e postao
naconana razonoda.
Ovo |e ekonomska crna rupa ko|a guta
na novac a ne prua nta zauzvrat.
Zamste da patte 40 doara ma|storu da
vam poprav naprsu sudoperu, a zatm dve
sedmce kasn|e, cev sudopere ekspodra|u
popave kuhn|u potrebno |e 500 doara
za popravku. Kadm se da ne bste ponovo
zva stog oveka da vam poprav
sudoperu! Zato onda beskra|no
sprobavamo te panove za mrav|en|e,
kn|ge, pa, energetska sredstva
raznovrsne trkove kada ne prua|u
obeano?
Apaudram |udma na pokua|ma da
ostvare zdravu tenu. Ne dovodm u
ptan|e vrednost dosto|anstvo |ud ko|
ma|u vak kograma kao to ne dovodm u
ptan|e n rtve raka. Mo|a krtka |e
usmerena na drutven sstem ko|
dozvo|ava ak ohrabru|e ova| probem. |a
veru|em, na prmer, da se davmo u okeanu
veoma oh nformac|a, od ko|h |e preve
namen|eno da stav novac u ne| tud
dep. Prema tome, ono to nam |e stvarno
potrebno |e novo reen|e san|eno od
dobrh nformac|a za obne |ude ko|e
mogu da korste po cen ko|u moemo da
prutmo.
Reen|e
57
Reen|a za mrav|en|e |e b|na shrana
ceovtm namrncama, uz razumnu konu
veban|a. To predstav|a dugoronu
promenu nanu vota, a ne brzo pomodno
reen|e, moe da obezbed odrvo
sman|en|e tene sman|u|u stovremeno
rzk od hronnh boest.
Da ste kada upozna nekoga ko se
redovno hran svem voem, povrem
ntegranm tarcama - retko, ako uopte,
|ede meso namrnce bez hran|ve
vrednost kao to su ps, pomfrt satk?
Kakva |e n|egova n|ena tena? Ako
pozna|ete puno ovakvh |ud, verovatno ste
prmet da obno ma|u zdravu tenu.
Pomste sada na tradconane kuture
rom sveta. Pomste na tradconane
az|ske kuture (knesku, |apansku, nd|sku),
gde se h|adama godna nekoko m|ard
|ud hrano ugavnom b|nom shranom.
Teko |e zamst ove |ude - bar do
nedavno - bo kako osm kao vtke.
Zamste sada oveka ko| kupu|e dve
vre naruu|e svo|e drugo pvo na
be|zbosko| utakmc, enu ko|a naruu|e
zburger pomfrt u vaem okanom
restoranu brze hrane. Ov |ud zgeda|u
druga|e, zar ne? Naaost, mukarac ko|
vae vre p|ucka pvo sve bre posta|e
''sve-amerka'' ska. Turst z drugh
zema|a su m esto govor da |e |edna od
prvh stvar ko|u zapaa|u kada stgnu u
nau dobru zem|u zuzetan bro| debeh
|ud.
Reavan|e ovog probema ne zahteva
magne trkove soene |ednane ko|e
uk|uu|e krvne grupe bro|an|e kaor|a
tragan|e za duom. |ednostavno veru|te
svo|m opaan|ma o tome ko |e vtak,
vahan zdrav, a ko n|e. I veru|te
naazma nekh mpresvnh stravan|a,
vekh mah, ko|a znova pokazu|u da su
vegetar|anc vegan vtk| od onh ko|
|edu meso. Vegetar|anc vegan z ovh
stravan|a su od dva do petnaest
kograma vtk| od n|hovh sugradana.
7-13
U |ednom stravan|u, sptancma sa
vkom kograma |e reeno da |edu koko
god ee hranu ko|a |e sa mao mast,
ceovta b|nog poreka. Za tr sedmce ov
|ud su u proseku smra 8 kograma.
14
U
Prtkn centru, 4.500 pac|enata ko| su
pro kroz n|hov tronede|n program |e
ostvaro sne rezutate. Koren|em
ugavnom b|ne shrane podstcan|em
veban|a, centar |e ustanovo da su n|egov
k|ent zgub 5,5% svo|e teesne tene za
tr sedmce.
15
Ob|av|en rezutat |o nekh stravan|a
ko|a su korsta b|nu shranu sa mao mast
ceovtm namrncama su:
Smra oko dve do pet funt nakon
dvanaest dana
16
Smra oko deset funt za tr sedmce
17,
18
Smra esnaest funt za dvanaest
sedmca
19
Smra dvadeset etr funte za
godnu dana
20
Sv ov rezutat pokazu|u da e vam
b|na shrana ceovtm namrncama
pomo da smrate , tave, to se moe
dest brzo. |edno ptan|e |e koko moete
da smrate. U ven ovh stravan|a, |ud
ko| su na|ve smra su b on ko| su
zapoe sa na|vem vkom kograma.
21
Nakon prvobtnog gubtka na ten, tena
se moe dugo odravat osta|an|em na
ovakvo| shran. Na|znaa|n|e |e da |e
mrav|en|e na ova| nan dosedno sa
dugoronm zdrav|em.
Nek |ud, naravno, mogu da budu na
b|no| shran a da ne smra|u. Posto|
nekoko dobrh razoga za ovo. Kao prvo
na|van|e, daeko man|e |e verovatno da e
se mrav|en|e na b|no| shran ostvart
ako shrana sadr preve preradenh
ug|enh hdrata. ,latkii, kolai i testenine
ne!e pomo!i. Ove namrnce su bogate ako
svar|vm eerma skrobom , u sua|u
koaa, esto veoma bogate mastma. Kao
to smo napomenu u etvrtom pogav|u,
ove u veko| mer preradene, neprrodne
namrnce ne predstav|a|u deo b|ne
shrane ko|a pomae sman|en|u tene
pobo|an|u zdrav|a. Ovo |e |edan od
gavnh razoga zbog ko|h pod optmanom
shranom navodm b|nu shranu celovitim
namirnicama.
Zapazte da strogo vegetar|anska
shrana n|e nezbeno sto to b|na
shrana ceovtm nepreradenm
namrncama. Nek |ud posta|u
vegetar|anc zamen|u|u |ednostavno
meso menm prozvodma, masnm
dodacma preradenm ug|enm hdratma,
uk|uu|u testenne nan|ene preradenm
tarcama, satke koae. Ishrana ovh
vegetar|anaca n|e hran|va.
Drug razog zgob koga ne doaz do
mrav|en|a |e da osoba ne vr nkakvu
fzku aktvnost. Razumna kona fzke
aktvnost, ko|a se redovno vr, moe da
bude veoma korsna.
Tree, odreden |ud ma|u porodne
predspozc|e ka go|aznm tema to
oteava n|hov zazov. Ako |e to sa vama
sua|, mogu samo da kaem da budete
posebno rgorozn u pogedu shrane
veban|a. U rurano| Kn smo zapaz da
go|azn |ud |ednostavno ne posto|e, ako
knesk mgrant u zapadnm zem|ama
podeu go|aznost. Kako se u posedn|e
vreme shrana nan vota |ud u Kn
posta|u sn| nam, tako n|hova tea
posta|u sna nam. Za neke od ovh |ud
sa genetkm skonostma, n|e potrebno
58
puno nezdrave hrane pre nego to n|hova
promena shrane pone da zazva
probeme.
Sman|en|e teesne tene predstav|a
dugoron zbor nana vota. Smcace
ko|e prozvode mpresvno veko, brzo
sman|en|e tene ne deu|u dugorono. Ne
b trebao da kratkoron uspes doaze sa
dugoronom mukom, kao to su probem
sa bubrezma, srana obo|en|a, rak, boest
kost|u zgobova drug probem ko| mogu
da se |ave zbog popuarnh pomodnh
d|eta. Ako se tena poveavaa postepeno,
tokom peroda od nekoko mesec
godna, zato oeku|ete da ete |e zdravo
sman|t u roku od nekoko sedmca?
Gedat na mrav|en|e kao na trku nee
deovat; to samo n onog ko| |e na d|et
skon|m da prestane sa d|etom da se
vrat na navke shrane ko|e su ga dovee u
stuac|u da mora da smra. |edno veoma
veko stravan|e na 21.105 vegetar|anaca
vegana
13
|e ustanovo da |e ndeks teesne
mase bo ''...n medu onma ko| su b na
svo|o| shran pet ve godna'' u
poreden|u sa onma ko| su b na shran
man|e od pet godna.
Zato e ovo bt uspeno u vaem
sua|u
Zna da posto| reen|e za probem sa
vkom kograma. A kako moete to da
prmente u vaem sopstvenom votu?
Pre svega, odbacte de|e o bro|an|u
kaor|a. Uopteno govore, moete da
|edete koko god ete a da da|e
sman|u|ete tenu - sve dok jedete pravu
vrstu hrane. (Vdet dvanaesto pogav|e za
ve deta|a.) Drugo, prestante da
oeku|ete rtvovan|e, uskravan|e
sabost; nema potrebe za tm. Osean|e
gad predstav|a znak da neto n|e u redu,
a produen osea| gad prouzroku|e da teo
u odbran uspor optu stopu metabozma.
Stave, u nam tema posto|e mehanzm
ko| prrodno doputa|u pravo| vrst b|nh
namrnca da nas hran, a da ne moramo da
razm|amo o svakom zaoga|u hrane ko|
stav|amo u usta. To |e bezbran nan
shrane. Prute svom teu pravu hranu
ono e unt pravu stvar.
Po nekm stravan|ma, on ko| su na
b|no| shran ceovtm namrncama sa
mao mast unose man|e kaor|a. To n|e
zbog toga to se zgadn|u|u. U stvar,
verovatno |e da e on potrot ve
vremena |edu |est vee kone hrane u
odnosu na one ko| |edu meso.
22
To |e zato
to su voe, povre tarce - u svom
ceovtom vdu - daeko man|e energetsk
gue od votn|skh namrnca masnh
dodataka. Svaka kaka ovh namrnca
sadr man|e kaor|a. Ima|te na umu da
mast sadre devet kaor|a po gramu dok
ug|en hdrat proten sadre samo etr
kaor|e po gramu. Pored toga, ceovto
voe, povre tarce sadre dosta
vakana, ko|a stvara|u osea| stost
22, 23
a
skoro da ne sadre kaor|e. Prema tome,
|edu zdrav obrok, moete da sman|te bro|
kaor|a ko| unoste, varte apsorbu|ete,
ak ako |edete znaa|no ve hrane.
Medutm, ova de|a sama po seb |o uvek
ne predstav|a dovo|no ob|an|en|e za
ostvarene korst od b|ne shrane ceovtm
nepreradenm namrncama. Ista krtka ko|u
sam zneo protv Etknsove d|ete drugh
popuarnh d|eta ''sa mao ug|enh hdrata''
(etvrto pogav|e) se moe prment na
kratkorona stravan|a u ko|ma sptanc
unose man|e kaor|a hrane se b|nom
shranom. Dugorono gedano, ovm
sptancma e bt teko da nastave sa
unoen|em nenormano nske kone
kaor|a; sman|en|e tene zahva|u|u
ogranen|u unosa kaor|a retko dovod do
dugoronog odravan|a tene. Zbog toga
druga stravan|a gra|u tako vanu uogu u
ob|an|avan|u ostvarenh zdravstvenh
korst od b|ne shrane ceovtm
namrncama, stravan|a ko|a pokazu|u da
se efekat sman|en|a tene |av|a zbog
drugh razoga a ne zbog |ednostavnog
ogranen|a unosa kaor|a.
Ova stravan|a dokumentu|u n|encu
da vegetarijanci unose istu koliinu ili
znaajno vie kalorija od onih koji jedu
meso, ali su ipak mraviji.
11, 24, 25
Knesko
stravan|e |e pokazao da Knez z ruranh
kra|eva ko| su na b|no| shran u stvar
unose znaa|no ve kaor|a po kogramu
teesne tene od Amerkanaca. Vena |ud
b automatsk pretpostava da b t Knez
prema tome b te od onh ko| |edu meso.
Medutm: Ginezi iz ruralnih krajeva su
mraviji iako unose ve!u koliinu hrane i
vie kalorija. Znaa|an deo ovog efekta se
nesumn|vo |av|a zbog vee fzke
aktvnost... a ovo poreden|e |e zvreno
zmedu prosenh Amerkanaca na|man|e
aktvnh Kneza, onh ko| rade u
kancear|ama. Stave, stravan|a vrena
u Izraeu
24
Veko| Brtan|,
11
ko|e ne
predstav|a|u prvenstveno agrarne kuture,
takode pokazu|u da vegetar|anc mogu da
unose stu konu znatno ve kaor|a a
da su da|e ak.
U emu |e ta|na? |edan faktor ko| sam
ran|e spomenuo |e proces termogeneze,
ko| se odnos na prozvodn|u teesne
topote tokom metabozma. Opaeno |e da
vegetar|anc ma|u neznatno vu stopu
metabozma tokom mrovan|a,
26
to zna
da sagoreva|u neto ve od unesenh
kaor|a u vdu teesne topote umesto
odagan|a u vdu teesne mast.
27
Reatvno
ma porast stope metabozma zna da se
ve bro| kaor|a sagor tokom dvadeset
etr asa.
Veban|e
59
Efekat fzke aktvnost u vdu
mrav|en|a |e ogedan. Naun dokaz se
sau. Nov| preged svh znaa|nh
stravan|a |e uporedo odnos zmedu
teesne tene veban|a
28
pokazao da su
|ud ko| su b fzk aktvn| ma man|u
teesnu tenu. Drug skup stravan|a |e
pokazao da |e redovno veban|e pomogo u
odravan|u tene ko|a |e prvobtno
ostvarena uz programe veb. N ovo ne
predstav|a znenaden|e. Zapoet a zatm
prestat sa programom veb ne predstav|a
dobru de|u. Bo|e |e ugradt ga u svo| nan
vota kako bste posta fzk spoobn| to
odrava, a ne samo da bste sagoreva
kaor|e.
Koko |e veban|a potrebno za
odravan|e tene? Gruba procena zvedena
na osnovu dobrog pregeda
28
|e predoa
da e veban|e svega petnaest do
etrdeset pet mnuta na dan odravat
teesnu tenu ko|a |e 5 do 8 kograma
man|a nego to b nae ba. Ne b trebao
da zaboravmo na nau ''spontanu'' fzku
aktvnost, ko|a |e povezana sa
svakodnevnm posovma. Ovo tro oko
100-800 kaor|a na dan (kca/dan).
29, 30
L|ud
ko| su stano u pokretu vre fzke
aktvnost e bt znaa|no spred onh | |e
vot sedentaran.
Prednost kombnovan|a shrane
veban|a rad kontrosan|a teesne tene
su m predoene veoma |ednostavnm
stravan|em ko|e |e uk|uvao nae
ekspermentane votn|e. Sette se da su
nae ekspermentane votn|e be na
shran ko|a |e sadraa tradconanh
20% kazena (proten krav|eg meka)
mnogo man| nvo od 5% kazena. Pacov
ko| su b na 5% kazena su ma
upeat|vo man| bro| sua|eva raka, n
nvo hoesteroa u krv due vote. Takode
su unos neznatno ve kaor|a a su h
sagoreva u vdu teesne topote.
Nek od nas su zapaz tokom ovh
ekspermenata da su votn|e na 5%
kazena zgedae aktvn|e od votn|a na
20% kazena. Da bsmo prover ovu de|u,
dra smo pacove ko| su b na 5% 20%
kazena u kavezma oprem|enm tokovma
za veban|e oprem|ene merama za
beeen|e bro|a okreta toka. U toku samog
prvog dana, +ivotinje na F: kazeina su
svojevoljno >>ve+bale>> na toku oko dva
puta vie u odnosu na +ivotinje na 9&:
kazeina.
31
Veban|e |e osta|ao na znaa|no
veem nvou za votn|e na 5% kazena
tokom 2 nede|e stravan|a.
Sada moemo da kombnu|emo neka
zasta zanm|va opaan|a o teesno| ten.
B|na shrana deu|e preko ravnotee
kaor|a kako b odravaa teesnu tenu na
dva nana. Prvo, osobada se kaor|a u
vdu teesne topote umesto da h skadt
u obku teesnh mast, a n|e potrebno
puno kaor|a da b se tokom godna
ostvara veka razka. Druga, b|na
shrana podste veu fzku aktvnost. I,
to se ve teesna tena sman|u|e, posta|e
ake bt fzk aktvn|. Ishrana veban|e
deu|u za|edno kako b sman| teesnu
tenu pobo|a opte zdrav|e.
Kretan|e u pravom smeru
Go|aznost |e na|zosutn| predznak oeg
zdrav|a sa ko|m |e zapadn svet suoen. Na
desetne mona |ud e pode
nvadtetu, zau na sstem zdravstvene
nege veem prtsku nego to |e kada
vdeno.
Mnogo |ud ustanova rad na
ubaavan|u ovog probema, a |e n|hova
meta napada esto neogna pogreno
usmerena. Prvo, posto| puno brzh reen|a
smcaca. Go|aznost n|e probem ko| moe
da se re za nekoko sedmca ak za
nekoko mesec, uva|te se d|eta,
naptaka pua ko|e zazva|u brzo
mrav|en|e bez obean|a dobrog zdrav|a u
budunost. Dijeta koja poma+e
kratkoronom smanjenju te+ine mora da
bude ista koja stvara i odr+ava zdravlje
dugorono.
Drugo, ten|a ka fokusran|u na go|aznost
kao na nezavsnu, zoovanu boest |e
pogrena. Gedan|e na go|aznost na ova|
nan usmerava nau pan|u prema potraz
za specfnm ekovma gnoru kontrou
drugh boest sa ko|ma |e go|aznost
zrazto povezana. To |est, rtvu|emo
kontekst.
Takode, moo bh da gnoremo predog
da poznavan|e n|ene genetke osnove
moe da kontroe go|aznost. Pre nekoko
godna,
34-36
vek pubctet |e dat otkru
''gena za go|aznost''. Zatm |e usedo
otkre drugog gena povezanog sa
go|aznou, treeg gena, etvrtog tako
da|e. C| stravan|a gena za go|aznost |e
omoguavan|e stravama da razv|u ek
sposoban da odstran naktve uzrok
go|aznost. Ovo |e kra|n|e usko gedano, kao
neproduktvno. Verovan|e da specfn
gen ko| se mogu ustanovt predstav|a|u
osnov go|aznost (t|, sve |e to u porodc)
nam takode dozvo|ava da fanatno
okrv|u|emo uzrok ko| ne moemo da
kontroemo.
*o+emo da kontroemo uzrok. Naaz se
tano na kra|u nae v|uke.
7
D|abetes
D|abetes tpa II, na|e obk, esto
prat go|aznost. Kako m, kao nac|a,
nastav|amo da poveavamo svo|u tenu,
60
naa stopa d|abetesa raste nekontrosano.
Za osam godna od 1990. do 1998, po|ava
d|abetesa se poveaa za 33%.
1
Ve od 8%
odrash Amerkanaca ma d|abetes, ve
od 150.000 madh ma ovu boest. To
predstav|a 16 mona Amerkanaca.
Na|stran|a cfra? Trena ovh |ud sa
d|abetesom |o uvek ne zna da ga ma.
2
Znate da |e stuac|a ozb|na kada naa
deca, u pubertetu, obo|eva|u od obka
d|abetesa ko| |e obno rezervsan za
odrase star|e od 40 godna. |edne novne
su nedavno ustrovae epdem|u prom o
devo|c ko|a |e ba teka 150 kograma sa
15 godna, maa obk d|abetesa ko|
pogada odrase prmaa nekc|e nsuna tr
puta na dan.
3
Sta |e d|abetes, zato b trebao da
razm|amo o n|emu kako da spremo
n|egovu po|avu?
Dva ca stog davoa
Skoro sv sua|ev d|abetesa su tp I
tp II. Tp I se razv|a kod dece
adoescenata, pa se zbog toga ponekad
oznaava kao |uvenn d|abetes. Ova| obk
|e odgovoran za 5% do 10% od svh
sua|eva d|abetesa. Tp II, ko| |e
odgovoran za 90% do 95% svh sua|eva,
se ran|e |av|ao prvenstveno kod odrash
star|h od 40 godna, pa se zbog toga
nazvao adutn d|abetes.
2
A poto |e do
45% novh sua|eva d|abetesa kod dece
d|abetes tpa II,
4
mena ko|a naznaava|u
starost su odbaena, dva obka d|abetesa
se |ednostavno oznaava|u kao tp I tp II.
4
Kod oba tpa, boest pon|e
poremea|em metabozma gukoze.
Norman metabozam se odgrava na
sede nan:
|edemo hranu.
Hrana se var ug|enohdratn deo se
razae na proste eere, od ko|h na|ve
deo predstav|a gukozu.
Gukoza (eer u krv) uaz u krv, a
pankreas prozvod nsun kako b se
omoguo n|en transport raspodea u teu.
Insun, ko| deu|e kao vratar, otvara
vrata za gukozu u raztm e|ama zbog
nza razoga. Deo gukoze se pretvara u
kratkoron zvor energ|e za neposrednu
upotrebu u e|, a deo se skadt u vdu
dugoronog zvora energ|e (mast) za
kasn|u upotrebu.
Pr razvo|u d|abetes kod osobe, ova
metabok proces se naruava. D|abetar
tpa I ne mogu da prozvedu odgovara|uu
konu nsuna |er su e|e pankreasa ko|e
prozvode nsun untene. Ovo nasta|e |er
teo napada samo sebe, zbog ega tp I
d|abetesa predstav|a automuno obo|en|e.
(O d|abetesu tpa I drugm automunm
obo|en|ma se govor u devetom pogav|u.)
D|abetar tpa II mogu da prozvode
nsun, a nsun ne vr svo| posao. Ovo se
nazva otpornost na nsun, to zna da
kada nsun pone da ''da|e naredbe'' za
regusan|e eera u krv, teo ne obraa
pan|u. Insun |e neefektvan, eer u krv
se ne metaboe pravno.
Zamste svo|e teo kao aerodrom, sa
vekm prostorom za parkran|e. Svaka
|ednca eera u krv predstav|a
po|ednanog putnka. Nakon to ste |e,
nvo eera u krv raste. U naem
poreden|u, to b znao da puno putnka
pon|e da prste na aerodrom. L|ud b
prstza koma, parkra h pea do
aerodromskog autobusa ko| treba da h
pokup. Pr da|em porastu eera u krv,
sva mesta za parkran|e posta|u zauzeta,
sv |ud se okup|a|u kod autobuskh
stanca. Aerodromsk autobus, naravno,
predstav|a|u nsun. Na d|abetnom
aerodromu, naaost, posto| nz probema
sa autobusma. Kod aerodroma sa
d|abetesom tpa I, autobus |ednostavno ne
posto|e. |edn prozvoda autobusa u
poznatom svemru, kompan|a Pankreas, |e
zatvorena. Kod aerodroma sa d|abetesom
tpa II, posto| odreden bro| autobusa, a on
nsu ba spravn.
U oba sua|eva, putnc nkada ne stgnu
tamo gde ee. Aerodromsk sstem se
raspada, nasta|e haos. U stvarnom votu,
ovo odgovara porastu eera u krv do
opasnog nvoa. U stvar, d|agnoza
d|abetesa se postav|a utvrdvan|em
povenog nvo eera u krv, n|egovog
zbacvan|a mokraom.
Ko| su dugoron rzc po zdrav|e
poremea|a metabozma gukoze? Dat |e
saetak, preuzet z zveta|a Centara za
kontrou boest
2
:
Kompkac|e d|abetesa
Obo|en|e srca
2-4 puta povean rzk od smrt od
obo|en|a srca.
Sog
2-4 puta povean rzk od oga.
Poven krvn prtsak
Ve od 70% |ud sa d|abetesom ma
poven krvn prtsak.
Sepo
D|abetes |e vode uzrok sepa kod
odrash osoba.
Obo|en|e bubrega
D|abetes |e vode uzrok kra|n|eg
stad|uma obo|en|a bubrega.
Ve od 100.000 d|abetara |e bo
podvrgnuto d|az presadvan|u bubrega
1999. godne.
61
Obo|en|e nervnog sstema
60% do 70% d|abetara pat od bagog
do ozb|nog oteen|a nervnog sstema.
Amputac|a
Ve od 60% od svh amputac|a don|h
udova vr se na d|abetarma.
Boest zuba
Poveana |e uestaost ozb|nost
boest desnh ko|a moe da dovede do
gubtka zuba.
Kompkac|e pr trudno
Poveana podonost drugm boestma
Smrt
Savremen ekov operac|e ne nude
zeen|e d|abetarma. U na|bo|em
sua|u, sadan| ekov omoguava|u
odravan|e reatvno funkconanog nana
vota, a ov ekov nkada nee et uzrok
boest. Kao posedca toga, d|abetar su
suoen sa dovotnom upotrebom ekova,
ne d|abetes zuzetno skupom boeu.
Ekonomska cena d|abetesa u SAD: ve od
130 m|ard doara godn|e.
2
Medutm, posto| nada. U stvar, posto|
mnogo ve od nade. Hrana ko|u |edemo
ma ogroman utca| nad ovom boeu.
Prava shrana ne samo da spreava ve
e d|abetes. Ko|a shrana |e, prema tome,
''prava''? Verovatno pogadate ta u re,
a neka stravan|a govore sama za sebe.
Sad ga vd, sad ga ne vd
Kao vena hronnh boest, d|abetes
se po|av|u|e ee u nekm deovma sveta
nego u ostam. Ovo |e poznato ve sto
godna. Takode |e bo dobro
dokumentovano da popuac|e sa nm
stopama d|abetesa ma|u druga|u shranu
u odnosu na one popuac|e sa vsokm
stopama d|abetesa. Medutm, da |e to
samo sua|nost, se rad o neemu
drugom?
Grafkon 7,1: Ishrane stope d|abetesa,
oko 1925. godne
4,5
% energ|e, stopa smrtnost na 100.000
stanovnka, % mast, % ug|enh hdrata,
d|abetes
SAD, Hoand|a, Engeska Ves, Skotska,
Ita|a, |apan
Pre skoro 70 godna, Hmsvort (H. P.
Hmsworth) |e sakupo sva posto|ea
stravan|a u zveta|u ko| |e poredo
shrane stope d|abetesa u est zema|a.
Ustanovo |e da su neke kuture be na
shran sa puno mast, dok su shrane
drugh be bogate ug|enm hdratma. Ov
mast nasuprot ug|enh hdrata obrasc
unosa su b rezutat shrane votn|skm
nasuprot b|nm namrncama. Grafkon 7.1
dokumentu|e shranu stan|e boest za ove
zem|e tokom ranog dvadesetog veka.
5
Kako unos ug|enh hdrata raste a unos
mast se sman|u|e, bro| smrtnh sua|eva
od d|abetesa pada sa 20,4 na 2,9 na
100.000 |ud. Presuda? Ishrana sa puno
ug|enh hdrata mao mast - b|na
shrana - moe da pomogne u spreavan|u
po|ave d|abetesa.
Trdeset godna kasn|e, ovo ptan|e |e
ponovo sptano. Nakon prouavan|a etr
zem|e z |ugostone Az|e |une Amerke,
strava su ponovo ustanov da su
shrane bogate ug|enm hdratma be
povezane sa nskm stopama d|abetesa.
Istrava su uo da |e zem|a sa na|vom
stopom d|abetesa, Urugva|, maa shranu
ko|a |e ''po karakteru ba tpno
'zapadn|aka', bogata kaor|ama,
votn|skm protenma, |ukupnom
konom| mast votn|skh mast''. Vsok
procenat kaor|a pote od ug|enh hdrata,
naroto od prna''.
6
Ov st strava su pror svo|e
stravan|e na |edanaest zema|a rom
Centrane |une Amerke Az|e. Na||aa
veza sa d|abetesom ko|u su ustanov |e
ba prekomerna tena.
7
Popuac|e |a |e
shrana ba na|prbn|a ''zapadn|ako|''
takode su mae na|v nvo hoesteroa ko|
|e zauzvrat bo snano povezan sa stopom
d|abetesa.
7
Da ovo pon|e da zvu
poznato?
Unutar |edne popuac|e
Ova stara stravan|a na ve kutura
mogu da budu gruba, zvode zak|uke ko|
nsu u potpunost pouzdan. Moda se
razka u stopama d|abetesa u ovm
stravan|ma |av|aa zbog genetke, a ne
shrane. Moda su drug kuturook faktor,
ko| nsu meren, kao to |e fzka aktvnost,
b od veeg znaa|a. Bo| test b bo
prouavan|e stopa d|abetesa u samo |edno|
popuac|.
Popuac|a adventsta predstav|a dobar
prmer. On predstav|a|u zanm|vu grupu
za prouavan|e zbog svo|h navka shrane:
n|hova reg|a h ohrabru|e da se kone
mesa, rbe, |a|a, kafe, akohoa duvana.
Zbog toga, poovnu popuac|e
predstav|a|u vegetar|anc. A 90% ovh
vegetar|anaca da|e korst mene
prozvode / |a|a, unose znaa|nu konu
od ukupnog bro|a kaor|a z votn|skh
zvora. Takode treba napomenut da
adventst ko| |edu meso ne spada|u u
grupu onh ko| unose na|vee kone
mesa. On ma|u oko tr porc|e govedne
nede|no, man|e od |edne porc|e rbe
vne nede|no.
8
Znam dosta |ud ko|
unose ovu konu mesa (ukuu|u rbu
vnu) na svaka dva dana.
62
U stravan|ma shrane ko|a su
uk|uvaa adventste, naunc porede
''umerene'' vegetar|ance sa ''umerenm''
meso|edma. Ovo ne predstav|a veku
razku. ?ak i pored toga, adventisti
vegetarijanci su mnogo zdraviji od onih koji
jedu meso.
%
3ni adventisti koji su
>>uskratili>> sebi meso tako'e su sebi
>>uskratili>> poasti dijabetesa. U pore'enju
sa mesojedima, stopa dijabetesa je kod
vegetarijanaca bila upola manja.
8, 9
Kod n|h
|e takode stopa go|aznost ba skoro upoa
man|a.
8
U drugom stravan|u, naunc su mer
odnos shrane d|abetesa u popuac|
amerkh |apanaca u drav Vangton.
10
Ov mukarc su b snov |apanskh
mgranata u SAD. Po|ava d|abetesa |e kod
n|h ba ve od etr puta vea u odnosu
na prosenu stopu ko|a se |av|aa kod
mukaraca sne starost ko| su osta u
|apanu. Sta se to deso?
U sua|u amerkh |apanaca, on kod
ko|h se |avo d|abetes su takode |e
na|ve votn|skh protena, votn|skh
mast hoesteroa, ko| se naaze samo u
votn|skm namrncama.
10
Ukupan unos
mast |e takode bo ve medu
d|abetarma. Ove ste odke shrane su
takode dovee do vka kograma. Ova
druga generac|a amerkh |apanaca |e ba
na mesnat|o| shran sa man|e b|nh
namrnca u odnosu na mukarce rodene u
|apanu. Istrava su zapsa, ''Izgeda da
navke shrane |apanskh mukaraca ko|
ve u S|edn|enm Dravama ve e na
amerk nan shrane nego na |apansk''.
Posedca: etr puta vea po|ava
d|abetesa.
10
Neka druga stravan|a:
Istrava su utvrd da |e povean
unos mast bo povezan sa poveanom
stopom d|abetesa tpa II medu 1.300 |ud u
Sen Lusu u Kooradu. On su rek, ''Naaz
podupru hpotezu da |e shrana sa puno
mast mao ug|enh hdrata povezana sa
po|avom nsun nezavsnog |tp II| d|abetes
metusa kod |ud''.
11
U protekh dvadeset pet godna, stopa
ko|om deca u |apanu obo|eva|u od
d|abetesa tpa II se ve nego utrostrua.
Istrava napomn|u da se unos
votn|skh protena votn|skh mast
drastno poveao u protekh pedeset
godna. Istrava kau da b ova promena
shrane, za|edno sa mam nvoom
veban|a, moga da bude odgovorna za ovu
ekspoz|u d|abetesa.
12
Stopa d|abetesa |e u Engesko| Vesu
drastno opaa od 1940. do 1950. godne, u
veko| mer tokom Drugog svetskog rata
kada su obrasc shrane b drastno
promen|en. Tokom rata tra|an|a n|egovh
posedca, unos vakana tarca se
poveao a unos mast se sman|o. L|ud su
se hran ''ne'' na ancu shrane zbog date
stuac|e. Medutm, oko 1950. godne |ud
su odusta od shrane zasnovane na
tarcama vrat se shran sa ve mast,
ve eera man|e vakana. Naravno, stope
d|abetesa su poee da rastu.
13
Istrava su prouava 36.000 ena u
A|ov tokom est godna. Na poetku
stravan|a n|edna n|e maa d|abetes, a
se nakon est godna razvo ve od 1.100
sua|eva d|abetesa. Zene za ko|e |e bo
na|man|e verovatno da e dobt d|abetes
su be one ko|e su |ee na|ve ntegranh
tarca vakana
14
- one |a |e shrana
sadraa na|ve ug|enh hdrata (soenh
ug|enh hdrata ko| se naaze u
nepreradenm namrncama).
Sv ov naaz podupru de|u da zmedu
unutar popuac|a, nepreradene b|ne
namrnce bogate vaknma tte od
d|abetesa, a votn|ske namrnce bogate
mastma protenma podstu po|avu
d|abetesa.
Leen|e nezevog
Sva gore navedena stravan|a ba su
opa+ajna a opaena veza, ak ako se esto
uoava, moe da predstav|a samo sua|nu
vezu ko|a maskra prav odnos uzroka--
efekta sredne (uk|uu|u shranu) boest.
Medutm, posto|e stravan|a
''kontrosanog'' tpa. Ona uk|uu|u
promene shrane |ud ko| ve ma|u
potpuno razv|en d|abetes tpa I tpa II
bage smptome d|abetesa (poremeena
toeranc|a na gukozu).
Dr De|ms Anderson (|ames Anderson) |e
trenutno |edan od na|staknut|h naunka
ko| prouava|u odnos shrane d|abetesa
ostvaru|u dramatne rezutate korste
samo shranu. |edno od n|egovh
stravan|a |e sptvao efekte shranu sa
puno vakana ug|enh hdrata mao mast
na 25 d|abetara tpa I 25 d|abetara
tpa II u bonkom okruen|u.
15
N|edan od
n|egovh pedeset pac|enata n|e bo
go|azan sv su prma nekc|e nsuna
kako b kontrosa nvo eera u krv.
N|egova ekspermentana shra se
ugavnom sasto|aa od ceovth
nepreradenh b|nh namrnca mae
kone mesa svakog dana. Svo|m
pac|entma |e odredo konzervatvnu d|etu
u amerkom stu kakvu |e preporuo
Amerko udruen|e za een|e d|abetesa u
roku od nede|u dana a zatm m |e odredo
ekspermentanu vegetar|ansku shranu
tokom tr sedmce. Mero m |e nvo eera
u krv, hoesteroa, tenu potrebe za
ekovma. Rezutat su b mpresvn.
D|abetar tpa I ne mogu da prozvode
nsun. Teko |e zamst bo kakvu
promenu shrane ko|a b moga da m
63
pobo|a stan|e. *e'utim nakon samo tri
sedmice, dijabetiari tipa < su bili u stanju
sa smanje kori!enje insulina u proseku za
B&:! N|hov prof eera u krv se
dramatno pobo|ao. 3d podjednakog
znaaja je i da je i njihov nivo holesterola
opao za =&:!
15
Sette se da medu opasnost
d|abetesa spada|u sekundarn shod,
srano obo|en|e og. Snen|e faktora
rzka odgovornh za ove sekundarne shode
pobo|an|em profa hoesteroa |e skoro
pod|ednako znaa|no kao een|e
povenog nvoa eera u krv.
Kod D|abetara tpa II, za razku od tpa
I, se mogu ostvart bo| efekt |er on nsu
pretrpe tako obmno oteen|e pankreasa.
Kada su Andersonov pac|ent tpa II b na
shran sa puno vakana mao mast,
rezutat su b |o mpresvn|. Od 25
pac|enata tpa II, 24 |e uspeo da prestane
sa koren|em nsuna! Dopustte m da to
ponovm. ,vi osim jedne osobe su mogli da
prestanu sa kori!enjem insulina u roku od
nekoliko sedmica!
15
|edan ovek |e mao 21 godnu dugu
stor|u d|abetesa prmao |e 35 |ednca
nsuna svakog dana. Nakon tr sedmce
ntenzvnog tretmana shranom, doza
nsuna ko|u |e prmao |e opaa na 8
|ednca na dan. Nakon osam sedmca kod
kue, n|egova potreba za nsunom |e
nestaa.
15
Grafkon 7,2 prkazu|e uzorak
pac|enata kako |e b|na shrana sman|a
n|hovo koren|e nsuna. Ovo |e vek
efekat.
U drugom stravan|u na 14 vtkh
pac|enata oboeh od d|abetesa, Anderson
|e ustanovo da shrana sama moe da
sman| nvo ukupnog hoesteroa za 32% za
samo malo vie od dve sedmice.
16
Nek od
rezutata su prkazan na grafkonu 7,3.
Ove korst, ko|e predstav|a|u sman|en|e
nvoa hoesteroa sa 206 mg/d na 141
mg/d, su zapan|u|ue - naroto ma|u u
vdu brznu ko|om se ostvaru|u. Takode, dr
Anderson n|e naao nkakve dokaze da |e
ovo sman|en|e hoesteroa bo prvremeno,
sve dok su |ud na posebno| shran; nvo |e
ostao nzak tokom etr godne.
17
Druga grupa naunka sa Prtkn centra |e
ostvara pod|ednako spektakuarne
rezutate prepsu|u grup d|abetara
b|nu shranu sa mao mast veban|e. 3d
etrdeset pacijenata na lekovima na
poetku programa, trideset i etiri je uspelo
da prekine sa kori!enjem lekova nakon
samo dvadeset i est dana.
18
Ova
stravaka grupa |e takode pokazaa da e
korst ostvarene b|nom shranom tra|at
godnama ako se nastav sa stom
shranom.
19
Ovo su prmer nekh veoma dramatnh
stravan|a, a ona predstav|a|u samo
de svh stravan|a ko|a su zvrena po
ovom ptan|u. |edan naun rad |e dao
preged devet ob|av|enh radova ko|
navode upotrebu shrane sa puno ug|enh
hdrata vakana dve shrane sa umereno
ug|enh hdrata puno vakana za een|e
d|abetesa.
20
Svh |edanaest shrana |e
doveo do pobo|anh nvoa eera u krv
hoesteroa. (Uzgred, dodac vakana u
shran, ako korsn, nsu spo|ava ste
dosedne efekte kao promena na b|nu
shranu nepreradenm namrncama.)
21
Grafkon 7,2: Odgovor na shranu u vdu
promene doze nsuna
Kontroa, Ishrana bogata ug|enm
hdratma vaknma)
Insun, |ednce/dan, pac|ent tpa I,
pac|ent tpa II, dan
Istra|nost navke

Kao to moete da vdte po ovm
naazma, moemo da pobedmo d|abetes.
Dva nov|a stravan|a su razmatraa efekte
kombnac|e shrane veban|a na ovu
boest.
22, 23
|edno stravan|e |e rasporedo
3.234 |ud ko| nema|u d|abetes a zoen
su rzku od d|abetesa (poven nvo eera
u krv), u tr razte grupe.
22
|edna grupa,
kontrona, |e prma standardne nformac|e
o shran umesto eka pacebo (bez
efekta), |edna |e prma standardne
nformac|e o shran ek metformn, a kod
tree grupe |e zvrena ''ntenzvna''
promena nana vota, ko|a |e uk|uvaa
shranu sa umereno mao mast pan
veban|a za sman|en|e tene za na|man|e
7%. Nakon skoro tr godne, grupa sa
promen|enm nanom vota |e maa 58%
man|e sua|eva d|abetesa u odnosu na
kontronu grupu. Grupa na ekovma |e
sman|a bro| sua|eva za samo 31%. U
poreden|u sa kontronom, oba tretmana su
deovaa, a |e ogedno da |e promena
nana vota daeko mon|a bezbedn|a
od |ednostavnog uzman|a ekova. Stave,
promena nana vota b ba efektvna u
reavan|u drugh zdravstvenh probema,
dok ekov ne b.
Drugo stravan|e |e takode utvrdo da
se stopa d|abetesa moga sman|t za 58%
|ednostavnom umerenom promenom
nana vota, uk|uu|u veban|e,
sman|en|e tene shranu sa umereno
mao mast.
23
Zamste ta b se deso kada
b |ud u potpunost usvo| na|zdrav|u
shranu: b|nu shranu sa ceovtm
nepreradenm namrncama. Smatram da b
se po|ava praktno svh sua|eva
d|abetesa tpa II moga spret.
Grafkon 7,3: Hoestero u krv na shran
bogato| ug|enm hdratma vaknma
Kontroa, Ishrana bogata ug|enm
hdratma vaknma, % od kontronh
vrednost, Pac|ent tpa I, Hoestero, Dana
64
Naaost, deznformac|e ukoren|ene
navke pustoe nae zdrav|e. Nae navke
shrane vrama, hamburgerma
pomfrtom nas ub|a|u. Cak dr De|ms
Anderson, ko| |e ostvaro zuzetne rezutate
sa mnogm pac|entma prepsu|u skoro
vegetar|ansku shranu, n|e mun na
usta|ene savete o zdrav|u. On pe, ''U
deanom sua|u, shrana ko|a obezbedu|e
70% od kaor|a u vdu ug|enh hdrata do
70 g vakana dnevno prua na|vee korst
po zdrav|e za oboee od d|abetesa.
Medutm, ovakve shrane doputa|u samo
25 do 50 g mesa dnevno nsu praktne za
kunu prmenu za mnoge osobe''.
20
Zato
profesor Anderson, veoma dobar strava,
kae da |e takva shrana ''nepraktna''
tme stvara predrasude kod onh ko| ga
sua|u pre nego to razmotre dokaze?
Da, promena nana vota moe da
zgeda nepraktna. Moda zgeda
nepraktno odre se mesa masnh
namrnca, a ptam se koko |e praktno
mat 150 kograma d|abetes tpa II sa
petnaest godna, kao devo|ca spomenuta
na poetku pogav|a. Ptam se koko |e
praktno mat dovotno stan|e ko|e se ne
moe zet ekovma operac|ama;
stan|e ko|e esto dovod do sranog
obo|en|a, oga, sepa amputac|e;
stan|e ko|e b mogo da zahteva od vas da
ubrzgavate nsun u svo|e teo svakog
dana do kra|a svog vota.
Radkana promena nae shrane moe da
bude ''nepraktna'', a b moga da bude
vredna promene.
8
Cest tpov raka: do|ke, prostate, debeog
creva rektuma
9
Automune boest
N|edna grupa boest n|e podmuk|a od
automunh boest. Teko h |e et, a
progresvan gubtak fzke mentane
funkc|e |e est shod. Za razku od sranh
obo|en|a, raka, go|aznost d|abetesa tpa
II, u sua|u automunh boest teo
sstematsk napada samo sebe. Pogoden
pac|ent skoro sgurno gub.
Cetvrt mona |ud u SAD ma
postav|enu d|agnozu neke od etrdeset
razth automunh boest svake godne.
1,
2
Zene su zoene 2,7 puta veem rzku od
boest u odnosu na mukarce. Oko 3%
Amerkanaca (|edna od 31 osobe) ma neku
automunu boest, to ukupno predstav|a
zapan|u|uh 8,5 mona |ud; nek
procen|u|u ukupan bro| na 12-13 mona
|ud.
3
Cee automune boest su navedene na
grafkonu 9,1.
2
Prvh devet |e odgovorno za
97% od svh sua|eva automunh boest.
2
Na|prouen|e su mutpa skeroza (MS),
reumatodn artrts, upus, d|abetes tpa I
reumatno obo|en|e srca.
2
Ovo su takode
prmarne automune boest ko|e su
prouavane u vez sa shranom.
U druge ko|e nsu navedene na grafkonu
9,1 spada|u zapa|ensko obo|en|e creva,
4
Kronova boest,
4
reumatno obo|en|e srca
3
(mogue) Parknsonovu boest.
3
Svako me boest moe da zvu veoma
druga|e, a kao to |edan nov| preged
ste,
2
''... vano |e razmatrat... ove
poremea|e kao grupu''. One pokazu|u stu
knku osnovu,
3, 6, 7
ponekad se |av|a|u kod
ste osobe esto sa |av|a|u u stm
popuac|ama.
2
MS d|abetes tpa I, na
prmer, ma|u ''skoro dentnu etnku
geografsku raspodeu''.
8
Automune boest
uopteno gedano posta|u ee sa
porastom uda|enost od ekvatora. Za ova|
fenomen se zna od 1922. godne.
9
MS |e, na
prmer, ve od sto puta e na daekom
severu nego na ekvatoru.
10
Zbog nekh od ovh za|ednkh odka,
n|e nerazumno razm|at o automunm
boestma kao o |edno| veko| boest ko|a
v na raztm mestma u teu prma
razta mena. Na takav nan govormo o
raku, ko| ma posebna mena u zavsnost
od kog se mesta u teu naaz.
Sve automune boest predstav|a|u
rezutat kvara |edne grupe mehanzama,
sno kao kod raka. U ovom sua|u,
mehanzam |e mun sstem ko| grekom
napada e|e u sopstvenom teu. Bez obzra
da se rad o pankreasu kao u sua|u
d|abetesa tpa I, m|enskom omotau u
sua|u MS-a tkvma zgobova u sua|u
artrtsa, sve automune boest uk|uu|u
mun sstem ko| se pobuno. To predstav|a
unutran|u pobunu na|gore vrste, u ko|o|
nae teo posta|e sopstven na|gor
nepr|ate|.
Grafkon 9,1: Ceste automune boest (od
na|ee do na|rede)
1. Gre|vova boest (hpertrodzam)
2. Reumatodn artrts
3. Trodts (hpotrodzam)
4. Vtgo
5. Perncozna anem|a
6. Gomeruonefrts
7. Mutpa skeroza
8. D|abetes tpa I
9. Sstemsk upus ertematozus
10. S|ogrenova boest
11. M|asten|a gravs
12. Pomozts/dermatomozts
65
13. Adsonova boest
14. Skeroderma
15. Prmarna b|arna croza
16. Uvets
17. Hronn aktvn hepatts
Imuntet od napadaa
Imun sstem |e neverovatno soen.
Cesto u|em kako |ud govore o ovom
sstemu kao da se rad o opp|vom organu
kao to su pua. Nta ne moe bt da|e od
stne. Rad se o sstemu, a ne organu.
U sutn, na mun sstem |e nak na
vo|nu mreu osm|enu da nas bran od
stranh napadaa. ''Vo|nc'' ove mree su
bea krvna zrnca, ko|a su predstav|ena sa
ve razth podgrupa, od ko|h svaka ma
svo|u ms|u. Ove podgrupe se mogu
usporedt sa mornarcom, pead|om,
vazduhopovstvom marncma, gde svaka
grupa spec|asta vr veoma spec|azovan
posao.
''Centar za regrutac|u'' za ova| sstem se
naaz u sr nah kost|u. Sr |e odgovorna
za prozvodn|u spec|azovanh e|a zvanh
shodne e|e. Neke od ovh e|a se
osobada|u u crkuac|u rad upotrebe na
drugom mestu u teu; one se nazva|u B
e|e. Druge e|e ko|e se formra|u u
kotano| sr ne sazreva|u, osta|u
nespec|azovane, dok ne stgnu do tmusa
(organ u grudno| dup| neto znad srca)
gde posta|u spec|azovane; one se
nazva|u T e|e. Ove e|e ''vo|nc'',
za|edno sa drugm spec|azovanm
e|ama, formra|u tmove kako b stvore
soene odbrambene panove. Susreu se
na gavnm raskrsncama u teu, uk|uu|u
seznu (unutar evog don|eg dea grudnog
koa) mfne vorove. Ove take susreta su
nak na komandne kontrone centre, gde
se ''e|e vo|nc'' pregrupu u tmove kako
b napae strane napadae.
Ove e|e su veoma pragod|vepr
formran|u tmova. U stan|u su da
odgovara|u na razte okonost razte
strane supstance, ak na one ko|e nkada
ran|e nsu vdee. Imun odgovor na ove
strance |e neverovatno kreatvan proces.
Predstav|a |edno od stnskh uda prrode.
Stran napada su protensk moeku
zvan antgen. Ove strane e|e mogu da
budu bakter|e vrus ko| pokuava|u da
razore teesn ntegrtet. Kada na mun
sstem uo ove strane e|e, antgene,
untava h. Svak od ovh stranh antgena
ma zaseban denttet, ko| |e odreden
redosedom amnoksena ko|e san|ava|u
n|egove protene. To |e kao to svaka osoba
ma razto ce. Poto su bro|ne
amnoksene dostupne za stvaran|e
protena, posto|e bezbro|ne var|ac|e
razth ''ca''.
Kako b se suprotstavo ovm antgenma,
na mun sstem mora da pragod svo|u
odbranu za svak napad. To vr stvaran|em
protena ko| |e kao ''k u ogedau'' za
svakog napadaa. Lk u ogedau moe
savreno da se vee za antgen unt ga.
U sutn, mun sstem stvara kaup za
svako ce na ko|e nade. Svak put kada vd
ce nakon prvobtnog susreta, korst
odgovara|u kaup za ''zarob|avan|e''
napadaa n|egovo unten|e. Kaup moe
da bude antteo B e|e receptorsk
proten T e|e.
Pamen|e svake odbrane od svakog
napadaa predstav|a sutnu munteta.
Prvobtno zagan|e ov|m bogn|ama, na
prmer, predstav|a teku btku, a kada
drug put nadete na vrus znaete tano
kako da se borte sa n|m, rat e bt kra,
man|e boan daeko uspen|. Moda se
neete n razboet.
Imuntet od nas samh
Iako ova| sstem predstav|a udo prrode
kada bran teo od stranh protena, takode
|e sposoban da napadne sta tkva ko|a
treba da tt. Samountava|u proces |e
odka svh automunh boest. To |e kao da
teo vr samoubstvo.
|edan od osnovnh mehanzama ovog
samountava|ueg ponaan|a nazva se
mmkr|a. Nek od stranh napadaa za
ko|ma nae e|e vo|nc traga|u da b h
unte zgeda|u sto kao nae sopstvene
e|e. ''Kaup'' munog sstema ko|
odgovara|u ovm napadama odgovara|u
nam sopstvenm e|ama. Imun sstem
zatm untava, pod nekm okonostma, sve
to odgovara kaupu, uk|uu|u nae
sopstvene e|e. Ovo |e kra|n|e soen
proces samo-razaran|a ko| uk|uu|e mnoge
razte strateg|e munog sstema, od ko|h
sve sadre stu fatanu greku da ne mogu
da razku|u ''strane'' protene napadaa od
protena sopstvenog tea.
Kakve ovo ma veze sa onm to |edemo?
Antgen ko| su u stan|u da prevare nae
teo da napada sopstvene e|e mogu da se
naaze u hran. Tokom procesa varen|a, na
prmer, nek proten uaze u na krvotok z
creva bez potpunog razagan|a na
amnoksene. Na mun sstem se ponaa
prema ostacma nesvarenh protena kao
prema stranm napadama, pon|e da
prozvod kaupe kako b h unto me
otpon|e samo-razara|u automun
proces.
|edna od namrnca ko|a sadr mnoge
strane protene ko| e na protene naeg
tea |e krav|e meko. Na mun sstem |e
ugavnom veoma pametan. Kao to vo|ska
preduzma mere da ne dode do pr|ate|ske
vatre, mun sstem se stara da ne napada
teo ko|e b trebao da tt. Iako napadak
66
antgen potpuno na |ednu od e|a
naeg sopstvenog tea, sstem da|e moe
da razku|e nae sopstvene e|e od
napadakog antgena. U stvar, mun
sstem moe da korst nae sopstvene
e|e kako b vebao prav|en|e kaupa
protv napadakog antgena a da ne uniti
prijateljsku !eliju.
Ovo se moe usporedt sa centrma za
obuku pr prpremama za rat. Kada na
mun sstem rad pravno, moemo da
korstmo nae e|e ko|e e na antgene
za veban|e, a da h ne untmo, kako b se
nae e|e vo|nc prprem za odb|an|e
napadakh antgena. Ovo |e |o |edan
prmer
1
zuzetne prefn|enost sposobnost
prrode da vr samoreguac|u.
Imun sstem korst veoma oset|v
proces kako b oduo ko|e protene treba
napast a ko|e treba ostavt na mru.
11
Nan na ko| ova| proces, ko| |e
neverovatno soen, otkazu|e dovode do
automune boest |o uvek n|e shvaen.
Znamo samo da mun sstem gub svo|u
sposobnost da prav razku zmedu e|a
tea napadakog antgena, umesto da
korst e|e tea za ''trenng'', untava h
za|edno sa napadama.
D|abetes tpa I
U sua|u d|abetesa tpa I, mun sstem
napada e|e pankreasa ko|e su odgovorne
za prozvodn|u nsuna. Ova razorna,
nezeva boest pogada decu, stvara|u
bono teko skustvo madm porodcama.
Medutm, ono to vena |ud ne zna |e da
posto|e snan dokaz da |e ovo obo|en|e
povezano sa shranom , odreden|e, sa
menm prozvodma. Sposobnost protena
krav|eg meka da zazove d|abetes tpa I
12-
14
|e dobro dokumentovana. Mogue
zazvan|e boest se odgrava na sede
nan:
Beba se ne do| dovo|no dugo hran se
protenma krav|eg meka, moda mekom
u prahu.
Meko ste do tankog creva, gde se
razae na amnoksene.
Kod neke odo|ad, krav|e meko se ne
svar u potpunost, ma amnoksensk
anc fragment orgnanog protena
osta|u u crevu.
Ov nepotpuno svaren fragment se
mogu apsorbovat u krv.
Imun sstem prepozna|e ove fragmente
kao strane napadae pon|e da h
untava.
Naaost, nek od ovh fragmenata
zgeda|u kao e|e pankreasa ko|e su
odgovorne za prozvodn|u nsuna.
Imun sstem gub sposobnost da
razku|e fragmente protena krav|eg meka
e|a pankreasa, untava |edne druge,
me dete gub sposobnost da prozvod
nsun.
Odo|e posta|e d|abetar tpa I,
osta|e takvo do kra|a svog vota.
Ova| proces se svod na znaa|nu z|avu:
kravlje mleko mo+e da izazove jedno od
najrazornijih oboljenja koje mo+e da zadesi
dete. Iz ogednh razoga, ovo |e danas
|edno od na|sporn|h ptan|a vezanh za
shranu.
|edan od upeat|v|h zveta|a o efektu
krav|eg meka |e bo ob|av|en pre ve od
|edne decen|e, 1992. godne, u asopsu
"e# 1ngland (ournal o *edicine.
12
Istrava, z Fnske, su uze uzorke krv
dece sa d|abetesom tpa I, stare od etr
do dvanaest godna. Zatm su mer nvo
anttea ko|a su se formraa u krv protv
nepotpuno svarenog protena krav|eg
meka zvanog goved serum abumn (BSA).
Ist proces su zvr sa decom ko|a nsu
d|abetar uspored su dve grupe (ma|te
na umu, antteo |e k u ogedau, ''kaup''
stranog antgena). Deca ko|a su maa
anttea na proten krav|eg meka su
ogedno ran|e korsta krav|e meko. To
takode zna da su nesvaren fragment
protena krav|eg meka mora da udu u
krvotok odo|eta kako b uopte
prouzrokova formran|e anttea.
Istrava su otkr neto zasta
upeat|vo. Od sptana 142 deteta sa
d|abetesom, sva su imala nivo antitela vii
od =,FF. Od sptanh sedamdeset
devetoro normane dece, svako je imalo
nivo antitela manji od =,FF.
Ne posto| apsoutno nkakvo prekapan|e
zmedu anttea dece ko|a su zdrava one
sa d|abetesom. Sva dece sa d|abetesom
su maa nvo anttea na krav|e meko ko|
|e v od nvoa zdrave dece. Ovo ukazu|e
na dve stvar: deca sa veom konom
anttea su unosa ve krav|eg meka,
drugo, poveana kona anttea moe da
zazove d|abetes tpa I.
Ov rezutat su posa taase oka rom
stravake za|ednce. Potpuna odvo|enost
odgovora anttea |e una ovo stravan|e
tako upeat|vm. Ovo stravan|e,
12

druga
|o ran|a,
15-17

su tokom narednh nekoko
godna pokrenua avnu dodatnh
stravan|a ko|a se nastav|a|u danas.
13, 18,
19
Nekoko stravan|a |e od tada
stravao efekat krav|eg meka na nvo
BSA anttea. Sva sem |ednog su pokazaa
da krav|e meko poveava nvo BSA
anttea kod dece sa d|abetesom tpa I,
18
ako su reakc|e be prno promen|ve po
svo|o| ven.
Tokom proe decen|e, naunc su
strava daeko ve ptan|a pored BSA
anttea, potpun|a ska se postepeno
67
uobava. Ukratko, to |e neto nak
sedeem
13, 19
: veoma |e verovatno da e
odo|ad veoma mada deca odredene
genetske osnove,
20, 21
ko|a prerano prestanu
da se do|e ma|nm mekom
22
predu na
krav|e meko ko|a se, moda, zaraze
vrusom ko| moe da poremet mun
sstem creva,
19
mat povean rzk od
d|abetesa tpa I. Istravan|e u Ceu
23
|e
razmatrao prva dva faktora, krav|e meko
gene. Genetk podona deca ko|a su
prerano prea na krav|e meko ba su
zoena rzku od d|abetesa tpa I ko| |e bo
13,1 puta ve od dece ko|a nsu maa ove
gene ko|a su ba do|ena ma|nm mekom
na|man|e tr meseca (svode tme zagan|e
krav|em meku na na|man|u moguu
meru). Drugo stravan|e z SAD |e
pokazao da su genetk podona deca
hran|ena krav|m mekom kao odo|ad ba
zoena rzku od boest ko| |e bo 11,3
puta ve u odnosu na decu ko|a nsu maa
ove gene ko|a su ba do|ena ma|nm
mekom na|man|e tr meseca.
24
Ova|
|edanaest do trnaest puta ve rzk |e
neverovatno vek (1.000 - 1.200%!); bo
ta to |e za tr do etr puta vee smatra
se veoma znaa|nm. Da b ovo bo |asn|e,
pua su zoen prbno deset puta
veem rzku od raka pua (to |e |o uvek
man|e od 11 do 13 puta veeg rzka) a |ud
sa povenm krvnm prtskom
hoesteroom su zoen 2,5 - 3,0 puta
veem rzku od sranh obo|en|a (grafkon
9,2).
18
Grafkon 9,2: Reatvan rzk od razth
faktora na razte shode boest
Procena rzka, Poven krvn prtsak
hoestero, Puen|e, Krav|e meko + gen
vsokog rzka, srano obo|en|e, rak pua,
d|abetes tpa I, Faktor rzka
Kok deo od 11 do 13 puta poveanog
rzka od d|abetesa tpa I se |av|a used
ranog zagan|a krav|em meku, a kok
zbog gena? U danan|e vreme posto|
popuarno m|en|e da se d|abetes tpa I
|av|a used genetke, m|en|e ko|e esto
zastupa|u doktor. Medutm, genetka ne
moe sama da bude odgovorna za ve od
veoma maog dea od ukupnog bro|a
sua|eva ove boest. Gen ne deu|u
zoovano; potreban m |e okda da b se
prozveo n|hov efekat. Takode |e opaeno
da nakon to |edan an od para dentnh
bzanaca dob|e d|abetes tpa I, posto|
samo 13-33% anse da drug bzanac
dob|e ovu boest, ako oba bzanca ma|u
ste gene.
13, 20, 21, 25, 26
Da u potpunost zavs
od gena, bzu 100% dentnh bzanaca b
oboeo. Pored toga, mogue |e da se rzk
od 13-33% za drugog bzanca |av|a zbog
za|ednke sredne shrane, faktora ko|
utu na oba bzanca.
Razmotrte, na prmer, opaan|e
prkazano na grafkonu 9,3, ko| ste vezu
zmedu |ednog aspekta sredne, unosa
krav|eg meka, ove boest. Unos krav|eg
meka kod dece od 0 do 14 godna starost
u dvanaest zema|a
27
pokazu|e skoro
savrenu koreac|u sa d|abetesom tpa I.
28
Sto |e ve unos krav|eg meka, to |e vea
zastup|enost d|abetesa tpa I. U Fnsko| |e
d|abetes tpa I trdeset est puta e
nego u |apanu.
29
Veke kone prozvoda
od krav|eg meka se korste u Fnsko| a
veoma mae u |apanu.
27
Grafkon 9,3: Veza potron|e krav|eg
meka uestaost d|abetesa tpa I u
raztm zem|ama
Uestaost (bro|/100.000/godn|e),
Koren|e krav|eg meka
(tara/osob/godn|e)
|apan, Francuska, Izrae, Kanada,
Hoand|a, SAD, Nov Zeand, Danska, Veka
Brtan|a, Norveka Svedska, Fnska
Kao to smo vde u sua|u drugh
boest zob|a, kada se |ud presee z
obast sveta u ko|ma |e po|ava boest
retka u obast sveta u ko|ma |e
zastup|enost boest vsoka, on brzo
usva|a|u vsoke stope uestaost boest
men|a|u svo|u shranu nan vota.
30-32
Ovo pokazu|e da e se, ako ove osobe
moda ma|u potrebne gene, boest |avt
samo kao odgovor na odredene okonost
shrane / sredne.
Promena uestaost boest vremenom
pokazu|e to sto. Zastup|enost d|abetesa
tpa I u svetu se poveava aarmantnom
stopom od 3% godn|e.
33
Ova| porast se
|av|a u raztm popuac|ama ako mogu
da posto|e znaa|ne razke u stopama
boest. Reatvno brz porast ne moe da se
|av zbog genetke podonost. Uestaost
bo kog gena |e u vekm popuac|ama
reatvno stabna, osm ako ne posto|e
promen|v srednsk prtsc ko|
omoguava|u |edno| grup da se
razmnoava uspen|e od druge grupe. Na
prmer, kada b sve porodce sa
d|abetarma tpa I mae po deset beba a
sve porodce bez d|abetara tpa |edan
zumrae, onda b gen gen ko| b mog
da budu odgovorn za d|abetes tpa I
posta daeko e u popuac|. Ovo,
naravno, n|e ono to se deava, n|enca
da se bro| sua|eva d|abetesa tpa I
poveava za 3% svake godne predstav|a
veoma snaan dokaz da gen nsu |edn
odgovorn za ovu boest.
Cn m se da sada mamo mpresvne
dokaze da |e krav|e meko verovatno
znaa|an uzrok d|abetesa tpa I. Kada se
rezutat svh ovh stravan|a spo|e (
genetk podon nepodon), dob|amo
da su deca ko|a prerano prestanu da se
68
do|e ma|nm mekom hrane krav|m
mekom, u proseku, zoena 50-60% veem
rzku od d|abetesa tpa I (1,5 - 1,6 puta
povean rzk).
34
Informac|e o shran d|abetesu tpa I
dok ko|h se ran|e doo be su dovo|no
mpresvne da dovedu do dva znaa|na
pomaka. Amerka akadem|a ped|atara
|e 1994. godne dao snaan podstrek da se
odo|ad u porodcama u ko|ma |e d|abetes
e ne hrane krav|m mekom u toku prve
dve godne vota. Drugo, mnog
strava
19
su razv stravan|a ko|a prate
osobe tokom vremena - kako b utvrd da
pa|vo nadgedan|e shrane nana vota
moe da ob|asn po|avu d|abetesa tpa I.
Dva bo|e poznata stravan|a su vrena
u Fnsko|, |edno |e otpoeo 1980-h
15
a
drugo srednom 1990-h.
35
|edno |e pokazao
da koren|e krav|eg meka poveava rzk
od d|abetesa tpa 1 pet do est puta,
36
dok
nam drugo
35
govor da krav|e meko
poveava konu na|man|e |o tr do etr
anttea pored onh ko|a su ran|e navedena.
U zasebnom stravan|u, nvo anttea na
beta kazen, |o |edan proten krav|eg
meka, |e bo znaa|no poven kod odo|ad
hran|enh bocom u poreden|u sa do|enom
decom; deca sa d|abetesom tpa I su
takode maa v nvo ovh anttea.
37
Ukratko, od stravan|a ko|a su ob|ava
rezutate, nalazi sna+no potvr'uju opasnost
od kravljeg mleka, naroito za genetiki
podlo+nu decu.
Kontroverza kontroverze
Zamste da tate nasovnu stranu
novna vdte sede nasov: ''Krav|e
meko |e verovatan uzrok smrtonosnog
d|abetesa tpa I''. Poto b reakc|a ba
veoma burna, a ekonomsk utca| ogroman,
ova| nasov nee skoro bt napsan, bez
obzra na naune dokaze. Potskvan|e
po|ave ovakvog nasova se ostvaru|e pod
monom etketom ''kontroverzno''. Uz sve
posedce, toko nformac|a ko|e razume
ma bro| |ud, ako |e stvort odravat
kontroverzu. Kontroverze predstav|a|u
prrodan deo nauke. Medutm, preesto
kontroverza n|e rezutat va|ane naune
rasprave, ve odraava opaenu potrebu da
se rezutat stravan|a prkr|u zokrenu.
Na prmer, ako |a kaem da su cgarete oe
za vas obezbedm brdo dokaza ko|
podupru mo|u tvrdn|u, duvanske kompan|e
b moge da odaberu |edan nereen deta|
da zatm tvrde da |e cea de|a da su
cgarete nezdrave okruena kontraverzom,
negra|u sve mo|e zak|uke. Ovo |e ako
uradt, |er e uvek bt nereenh deta|a;
takva |e prroda nauke. Neke grupe korste
sporne deta|e kako b ugu neke de|e,
ometa konstruktvna stravan|a,
zbun|va |avnost pretvara |avne
smernce u brb|an|e umesto u sutnu.
Odravan|e kontroverze kao nan za
omaovaavan|e naaza ko| zazva|u
ekonomsku soc|anu neagodnost |e
|edan od na|veh grehova nauke.
Laku moe bt teko da procen va|anost
vsoko tehnkog spora kao na prmer u vez
krav|eg meka d|abetesa tpa I. Ovo |e
tano ak ako |e ak zanteresovan za
tan|e naunh radova.
Uzmmo za prmer nov| naun preged
38
o vez krav|eg meka d|abetesa tpa I. Od
deset stravan|a na |udma saetm u
radu ob|av|enom kao deo ''ser|e
kontroverznh tema'',
38
autor su zak|u
da |e pet od deset stravan|a pokazao
statstk znaa|nu vezu zmedu krav|eg
meka d|abetesa tpa I a pet n|e. Ovo
ogedno na prv poged zgeda pokazu|e
znaa|an stepen nesgurnost, ne puno
na omavaavan|u hpoteze.
Medutm, pet stravan|a ko|a su
raunata kao ''negatvna'' nsu pokazaa da
|e krav|e meko smanjivalo po|avu
d|abetesa tpa I. Ova stravan|a nsu
pokazaa statistiki znaajan eekat ni u
jednom smeru. Nasuprot tome, posto|
ukupno pet statstk znaa|nh stravan|a
svh pet |e pokazao st rezutat: rano
koren|e krav|eg meka |e povezano sa
pove!anim rzkom od d|abetesa tpa I.
Verovatnoa |e |edan naprema ezdeset
etr da |e ovo bo nasuman sua|an
rezutat.
Posto| puno, puno razoga, od ko|h se
nek vde a nek ne, zbog ko|h eksperment
moe da ne utvrd statstk znaa|an
odnos zmedu dva faktora, ak kada odnos
zasta posto|. Moda stravan|e n|e
uk|uo dovo|no |ud, statstka
sgurnost n|e moga da se ostvar. Moda |e
vena sptanka maa veoma sne navke
shrane, ogranava|u mogunost
otkrvan|a odnosa ko| b nae mogao da se
vd. Moda su pre ve godna pokua| da
se zmere navke shrane odo|eta b
nepreczn pa se odnos ko| zasta posto|
n|e mogao razaznat. Moda su strava
prouava pogrean vremensk perod
vota odo|eta.
Sutna |e da, ako |e pet od deset
stravan|a utvrdo statstk znaa|an
odnos, svih pet pokazao da |e koren|e
krav|eg meka povezano sa po|avom
d|abetesa tpa I, a nijedno n|e pokazao da
|e unos krav|eg meka povezan sa
sman|en|em po|ave d|abetesa tpa I, teko
mogu da opravdam tvrdn|u, ko|u su zne
autor pregeda, da |e hpoteza ''postaa
prno sumn|va zbog nedosednost u
teratur''.
38
U ovom stom pregedu,
38
autor su sae
dodatna stravan|a ko|a su ndrektno
poreda prakse do|en|a povezane sa
koren|em krav|eg meka d|abetesom
tpa I. Ova| skup |e sadrao pedeset dva
mogua poreden|a, od ko|h su dvadeset
69
ba statstk znaa|na. Od ovh dvadeset
znaa|nh naaza, devetnaest je
avorizovalo vezu kravljeg mleka, a samo
jedno nije. Verovatnoa |e ponovo ba na
stran pretpostav|ene veze, to su autor
propust da napomenu.
Navodm ova| prmer ne samo da bh
podupreo dokaze ko| pokazu|u efekat
krav|eg meka na d|abetes tpa I, ve da
bh prkazao |ednu taktku ko|a se esto
korst da b se neto uno spornm ako
n|e. Ova praksa |e ea nego to b
trebao predstav|a zvor nepotrebne
konfuz|e. Kada strava prmen|u|u ova|
nan - ak ako to rade nenamerno - esto
ma|u snane predrasude prema hpotez.
Zasta, ubrzo nakon to sam ovo napsao,
uo sam nterv|u sa naconanog rad|a o
probemu d|abetesa tpa I sa autorom ovog
pregeda.
38
Dovo|no |e re, autor n|e
prznao dokaze za hpotezu o krav|em
meku.
Poto ovo ptan|e ma ogromne
fnans|ske posedce za amerku
po|oprvredu, poto toko |ud ma snane
ne predrasude protv n|ega, mao |e
verovatno da e ovo stravan|e d|abetesa
do do amerkh med|a u skoro|
budunost. Medutm, dubna rna dokaza
ko| sada ukazu|u na krav|e meko kao na
uzrok d|abetesa tpa I su zuzetne, ako
veoma soen mehank deta| |o uvek
nsu u potpunost shvaen. Ne samo da
mamo dokaze o opasnost krav|eg meka,
ve takode mamo znaa|ne dokaze ko|
pokazu|u da |e veza zmedu d|abetesa
krav|eg meka book verovatna. Ma|no
meko |e savrena hrana za odo|e, a |edna
od na|tetn|h stvar ko|e ma|ka moe da
un |e da hran dete krav|m mekom
umesto svo|m.
Mutpa skeroza druge automune
boest
Mutpa skeroza (MS) predstav|a
naroto teko automuno obo|en|e, kako za
one ko| ga ma|u tako za one ko| se brnu
o oboema. Ono predstav|a dovotnu
borbu sa nzom nepredvd|vh ozb|nh
nvadteta. MS pac|ent esto dov|ava|u
epzode akutnh napada dok postepeno
gube sposobnost da hoda|u vde. Nakon
deset do petnaest godna, esto su vezan
za koca, a zatm za poste|u do kra|a
vota.
Po Naconanom udruen|u za mutpu
skerozu, samo u SAD ovu boest ma
400.000 |ud.
39
To |e boest |a se d|agnoza
uspostav|a zmedu dvadesete etrdesete
godne vota pogada ene oko tr puta
ee nego mukarce.
Iako posto| znaa|an medcnsk naun
nteres za ovu boest, vena autorteta
tvrd da se veoma mao zna o uzrocma
mogum ekovma. Sv vek nternet
sa|tov o mutpo| skeroz tvrde da |e boest
engma. On ugavnom navode genetku,
vruse srednske faktore kao mogue
uesnke u razvo|u ove boest a skoro da
ne obraa|u pan|u na moguu uogu
shrane. Ovo |e neobno ma|u u vdu
ob|e zanm|vh nformac|a o efektma
hrane ko|e su mogu prona u ugednm
stravakm zveta|ma.
40-42
Ponovo zeda
da krav|e meko gra znaa|nu uogu.
Vestruk smptom ove boest
predstav|a|u poremea| nervnog sstema.
Eektrn sgna ko| prenose poruke ka od
centranog nervnog sstema (mozak
kmena modna) kroz perfern nervn
sstem do ostatka tea nsu dobro
koordnsan kontrosan. To se deava |er
automuna reakc|a untava zoacon
omota nervnh vakana, m|en. Pomste
ta b se deso sa eektrnm vodovma u
vao| ku kada b eektrna zoac|a
postaa tanka ba ukon|ena, ostav|a|u
ogo|ene ce. Doo b do kratkog spo|a. To
|e ono to se deava u sua|u MS-e;
svo|evo|n ektrn sgna mogu da unte
e|e ''opeku'' deove susednog tkva,
ostav|a|u mae o|ke deove
skerotnog tkva. Ove ''opekotne'' mogu
da postanu ozb|ne da na kra|u unte
teo.
Prvobtno stravan|e ko|e pokazu|e
efekat hrane na MS |e zvreno pre ve od
poa veka u vdu stravan|a dr Ro|a Svenka
(Roy Swank), ko| |e poeo da rad u
Norveko| na Montreaskom neurookom
nsttutu tokom 1940-h. Kasn|e |e dr Svenk
bo na eu odseka za neuroog|u na
Medcnskom fakutetu Unverzteta u
Oregonu.
43
Dr Svenk se zanteresovao za vezu sa
shranom kada |e saznao da |e MS ba
ea u severn|m kmama.
43
Posto| veka
razka u uestaost MS-e pr uda|avan|u od
ekvatora: MS |e ve od 100 puta e na
daekom severu nego na ekvatoru,
10
a
sedam puta e na |ugu Austra|e (be
|unom pou) nego na severu Austra|e.
44
Ova raspodea |e veoma sna raspode
drugh automunh boest, uk|uu|u
d|abetes tpa I reumatodn artrts.
45, 46
Iako su nek naunc nagada da b
magnenta po|a moga da budu odgovorna
za boest, Dr Svenk |e smatrao da |e u
ptan|u shrana, naroto votn|ske
namrnce bogate zasenm masnm
ksenama.
43
Ustanovo |e da su unutran|e
obast ko|e su korste ve menh
prozvoda mae ve stope MS-e u odnosu
na obane obast ko|e korste rbu.
Dr Svenk |e sproveo svo|e na|poznat|e
stravan|e na 144 MS pac|enata sa
Montreaskog neurookog nsttuta. Prato
|e stan|e pac|enata u narednh trdeset
etr godne.
47
Savetovao |e svo|m
pac|entma da budu na shran sa mao
70
zasenh masnh ksena, to |e vena
una, a mnog nsu. Zatm h |e razvrstao
u one sa dobrom shranom one sa oom
shranom, u zavsnost od toga da su
unos man|e od 20 g/dan ve od 20
g/dan zasenh masnh ksena. (Rad
poreden|a, zburger sa sannom
dodacma sadr oko esnaest grama
zasenh masnh ksena.)
Tokom nastavka stravan|a, dr Svenk |e
utvrdo da |e napredak boest znaa|no
uman|en shranom sa mao zasenh
masnh ksena, ko|a |e deovaa na |ude
sa prvobtno uznapredovam stan|em.
Izneo |e rezutate svog rada 1990. godne,
zak|uu|u da |e u podgrup pac|enata ko|
su usvo| shranu sa mao zasenh masnh
ksena tokom ran|h stupn|eva svo|e
boest, ''oko 95%... |e ostao samo bago
onesposob|eno tokom prbno trdeset
godna''. Samo 5% ovh pac|enata |e umro.
,a druge strane, %&: pacijenata sa ranim
stupnjevima *,-e koji su bili na >>looj>>
ishrani 4bogatoj zasi!enim masnim
kiselinama5 je umrlo od *,-e. Na grafkonu
9,4 rezutat ko| uk|uu|u svh 144
pac|enata, uk|uu|u one ko| su poe sa
shranom na kasn|m stupn|evma boest.
Grafkon 9,4: Stope smrtnost od MS-e
kod 144 pac|enata nakon 34 godne
Procenat umrh od MS, oa shrana,
dobra shrana
Ova| rad |e zuzetan. Pratt stan|e |ud
tokom 34 godna predstav|a zuzetan prkaz
stra|nost posveenost. Stave, da |e
ovo bo sptvan|e potenc|anog eka, ovo
b doneo puno novca prozvodau eka.
Svenkov prv rezutat su ob|av|en pre ve
od poa veka,
48
a zatm ponovo
49
ponovo
50

ponovo
47
tokom narednh etrdeset godna.
U skor|e vreme, dodatna stravan|a
42, 51,
52
su potvrda prora Svenkova opaan|a
postepeno stav|aa nagasak na krav|e
meko. Ova nova stravan|a pokazu|u da |e
unos krav|eg meka zraeno poveza sa MS-
om pr poreden|u razth zema|a
52
pr
poreden|u drava unutar SAD.
51
Grafkon
9,5 ko| su ob|av francusk strava,
pored unos krav|eg meka sa MS-om za 26
popuac|a 24 zem|e.
52

Ova| odnos, ko| |e praktno dentan sa
odnosom u sua|u d|abetesa tpa I, |e
upeat|v, ne |av|a se zbog promen|vh
kao to su dostupnost medcnske usuge
geografska rna.
51
U nekm
stravan|ma
52, 53
strava su predo da
b ova zrazta koreac|a sa svem krav|m
mekom moga da se |av|a zbog prsustva
vrusa u meku. Ova nov|a stravan|a
takode ukazu|u da same zasene masne
ksene nsu be u potpunost odgovorne za
Svenkove rezutate. Korene mesa
bogatog zasenm masnm ksenama, kao
meka, bo |e povezano sa MS-om u ovm
stravan|ma uestaost u ve zema|a,
54
dok |e koren|e rbe, ko|a sadr ve
omega-3 masnh ksena, bo povezano sa
nm stopama boest.
55
Grafkon 9,5: Veza unosa krav|eg meka
mutpe skeroze
Uestaost MS/100.000 stanovnka, Unos
meka (kg/stanovnka/godn|e)
Veza krav|eg meka sa MS-om, prkazana
na grafkonu 9,5, moda zgeda mresvno,
a to ne predstav|a dokaz. Na prmer, ko|a
|e uoga gena vrusa? Sv ov faktor b, u
teor|, mog da ob|asne neobnu
geografsku rasprostran|enost ove boest.
U sua|u vrusa, |o n|e mogue
donoen|e defntvnh zak|uaka. Predoen
|e nz razth tpova vrusa a moe da
bude uk|uen nz efekata na mun sstem.
Medutm, nta veoma ubed|vo n|e
dokazano. Deo dokaza |e zanovan na
pronaaen|u vee kone anttea
zazvanh vrusma kod MS pac|enata u
odnosu na kontrou, deo |e zasnovan na
povremenm zb|an|ma veeg bro|a
sua|eva MS u zoovanm za|edncama, a
deo |e zasnovan na pronaaen|u gena ko|
e na vruse medu MS sua|evma.
13, 19, 56
U pogedu gena, moemo da ponemo
otkrvan|e n|hove veze sa MS-om
postav|an|em uoba|enog ptan|a: ta se
deava |udma ko| mgrra|u z |edne
popuac|e u drugu, pr emu gen osta|u st
a se men|a n|hova shrana n|hovo
okruen|e? Odgovor |e st kao u sua|u
raka, sranh obo|en|a d|abetesa tpa II.
L|ud stu rzk popuac|e u ko|u doaze,
naroto ako se presee pre adoescentnog
doba.
57, 58
Ovo nam govor da |e ovo
obo|en|e zrazt|e povezano sa srednskm
faktorma nego sa genma.
59
Utvrden su specfn gen kao mogu
kanddat za uzrok MS-e a, po nov|em
zveta|u,
3
moda posto| do dvadeset pet
gena ko| gra|u takvu uogu. Prema tome,
pro e puno vremena pre nego to sa
sgurnou utvrdmo ko| su gen
kombnac|e gena odgovorn za skonost ka
MS-. Genetka skonost moe da povea
rzk od MS-e, a ak u na|bo|em sua|u,
gen mogu da budu odgovorn za oko
etvrtnu od ukupnog rzka od boest.
60
Iako MS d|abetes tpa I dee neka od
sth neodgovorenh ptan|a o tano| uoz
vrusa gena munog sstema, dee ste
zabrn|ava|ue dokaze u vez shrane. U
sua|u obe boest, ''zapadn|aka'' shrana
|e zrazto povezana sa uestaou boest.
Uprkos napora onh ko| b rad|e odbac
zamag ova stravan|a spornm
ptan|ma, ona prkazu|u dosednu sku.
Istravan|a na |udma ko| su ve ma ove
boest samo da|e o|aava|u naaze. Dr
71
Svenk |e zvro zvanredan rad o MS-, a
moda se seate z sedmog pogav|a da |e
dr De|ms Anderson uspeno sman|o
potrebu za ekovma kod d|abetara tpa I
korste samo shranu. Znaa|no |e
napomenut da su oba doktora korsta
shranu ko|a |e znaa|no umeren|a u
odnosu na potpuno b|nu shranu ceovtm
nepreradenm namrncama. Ptam se ta b
se deso ovm automunm pac|entma ako
b se seda deana shrana. Kadm se da
b uspeh bo |o ve.
Za|ednke osobne automunh boest
Sta |e sa drugm automunm obo|enma?
Posto| na desetne automunh boest a |a
sam pomenuo samo dve znaa|n|e. Da
moemo da kaemo bo ta o automunm
boestma kao cen?
Da bsmo odgovor na ovo ptan|e,
moramo da utvrdmo ta ove boest ma|u
za|ednko. Sto ve ma|u za|ednkh
stvar, to |e vea verovatnoa da e mat
za|ednk uzrok ( uzroke). To |e kao da
vdte dva oveka ko|e ne pozna|ete, od
ko|h obo|ca ma|u snu krvnu grupu, bo|u
kose, crte ca, fzke osobne starost,
zak|uu|ete da doaze od sth rodte|a. Kao
to smo zne hpotezu da boest ob|a kao
to su rak srana obo|en|a ma|u
za|ednke uzroke |er dee sne geografske
sne bohem|ske bomarkere (etvrto
pogav|e), moemo da znesemo hpotezu
da MS, d|abetes tpa I, reumatodn artrts,
upus druge automune boest mogu da
dee san uzrok ako spo|ava|u sne
karakterstke.
Prvo, po defnc|, svaka od ovh boest
uk|uu|e poremea| munog sstema na
takav nan da napada svo|e protene ko|
zgeda|u kao stran proten.
Drugo, utvrdeno |e da su sve prouavane
automune boest ee na vm
geografskm rnama gde ma man|e
sunanh dana.
9, 10, 61
Tree, neke od ovh boest ma|u
tendenc|u da pogada|u ste |ude. Na
prmer, pokazano |e da MS d|abetes tpa I
posto|e kod sth osoba.
62-65
Parknsonova
boest, boest ko|a n|e automuna a
spo|ava automune karakterstke, esto se
naaz sa MS-om, unutar sth geografskh
regona
66
kod sth osoba.
5
MS |e takode
bo povezan - bo geografsk kod sth
osoba - sa drugm automunm osobama
kao to su upus, masten|a gravs,
Gre|vova boest eoznofn vaskuts.
63
Pokazano |e da madaak reumatodn
artrts, |o |edna automuna boest,
spo|ava neobno zraztu vezu sa
Hamoto trodtsom.
67
Cetvrto, od boest sptvanh u vez sa
shranom, koren|e namrnca votn|skog
poreka - naroto krav|eg meka - |e
povezano sa vem rzkom od boest.
Peto, posto|e dokaz da vrus ( vrus)
mogu da zazovu po|avu nekoko od ovh
boest.
Sestu na|znaa|n|u karakterstku ko|a
povezu|e ove boest predstav|a dokaz da
n|hov ''mehanzm deovan|a'' ma|u
mnogo toga za|ednkog - argon ko| se
korst za opsvan|e nana formran|a
boest. Pr razmatran|u za|ednkh
mehanzama deovan|a, moemo da
otponemo sa zagan|em suncu, |er ovo na
nek nan zgeda povezano sa automunm
boestma. Izagan|e suncu, ko|e se
sman|u|e sa porastom geografske rne,
moe da bude znaa|no - a ogedno
posto|e drug faktor. Unos namrnca
votn|skog poreka, naroto krav|eg
meka, takode raste sa uda|avan|em od
ekvatora. U stvar, u |ednom od obmn|h
stravan|a, utvrdeno |e da |e krav|e meko
dobar predskazate| MS-e kao geografska
rna (t|, kona suneve svetost).
51
U
stravan|ma dr Svenka u Norveko|, MS |e
bo red u bzn obanh obast u ko|m |e
korn|e rbe bo ee. To |e doveo do
de|e da b omega-3 masne ksene ko|ma
rba obu|e moge da ma|u zattn efekat.
Medutm, ono to se nkada ne spomn|e |e
da |e unos menh prozvoda ( zasenh
masnh ksena) bo daeko man| u
obastma u ko|ma se |ede rba. Da |e
mogue da krav|e meko nedostatak
suneve svetost ma|u sne efekte na MS
druge automune boest |er deu|u preko
snog mehanzma? Ako |e tano, to b
mogo da bude veoma nteresantno.
Kako se spostav|a, de|a n|e tako uda.
Ova| mehanzam uk|uu|e, ponovo, vtamn
D. Posto|e ekspermentan votn|sk
mode upusa, MS-e, reumatodnog artrtsa
zapa|enskog obo|en|a creva (npr, Kronova
boest, uceratvn kots), ko| predstav|a|u
automune boest.
6, 7, 68
Vtamn D, ko| u
svm sua|evma deu|e preko snog
mehanzma, spreava ekspermentan
razvo| svake od ovh boest. Sua| posta|e
|o zanm|v| kada razmotrmo efekte
hrane na vtamn D.
Prv korak u procesu formran|a vtamna
D se |av|a kada zadete z kue tokom
sunanog dana. Kada suneva svetost
pogod vau zoenu kou, koa prozvod
vtamn D. Vtamn D se zatm mora
aktvrat u bubrezma kako b prozveo obk
ko| pomae u potskvan|u razvo|a
automunh boest. Kao to smo ran|e
vde, ova| krtno znaa|an aktvacon
korak moe bt nhbran namrncama ko|e
su bogate kac|umom votn|skm
protenma kao to |e krav|e meko ko|
prozvode ksene (neke tarce takode
prozvode vak ksene). Pod
ekspermentanm usovma, aktvran
vtamn D deu|e na dva nana: nhbra
72
razvo| odredenh T e|a n|hovu
prozvodn|u aktvnh noca (zvanh
ctokn) ko| pokreu automun odgovor,
/ podste prozvodn|u drugh T e|a ko|e
se suprotstav|a|u ovom efektu.
69, 70
(Skraena ema ove mree de|stva
vtamna D prkazan |e u Dodatku C.)
Izgeda da ova| mehanzam de|stva
predstav|a za|ednku odku svh do sada
sptvanh automunh obo|en|a.
Zna|u za snagu dokaza protv namrnca
votn|skog poreka, a naroto krav|eg
meka, u sua|u MS-e d|abetesa tpa I,
zna|u koko za|ednkog sve automune
boest ma|u, razumno |e poet sa
razm|an|em o namrncama n|hovom
odnosu sa daeko rom grupom automunh
boest. Ogedno |e da treba bt obazrv;
potrebna su da|a stravan|a kako b se
doneo |asan zak|uak o snostma
razth automunh boest. Medutm,
dokaz ko|e ve posedu|emo su ve
upeat|v.
Do danas skoro nkakve naznake o vez
shrane sa ovm boestma nsu doe do
|avnost. Veb sa|t Medunarodne federac|e
za mutpu skerozu, na prmer, navod,
''Nema pouzdanh dokaza da se MS |av|a
zbog oe shrane nedostataka u
shranu''. On upozorava|u da razt rem
shrane mogu ''skupo da kota|u'' da
''mogu da zmene normanu ravnoteu
hran|vh mater|a''.
71
Ako |e promena
shrane skupa, ne znam ta b on rek o
vezanost za krevet nvadnost. Sto se
te promene ''normane ravnotee
hran|vh mater|a'', ta |e normano? Da
to zna da |e shrana ko|om se sada
hranmo ''normana'' - shrana ko|a |e u
veko| mer odgovorna za boest ko|e
oboga|u|u, ub|a|u stvara|u na mone
veoma nesrenh Amerkanaca svake
godne? Da su ogromne stope sranh
obo|en|a, raka, automunh boest,
go|aznost d|abetesa ''normane''? Ako |e
to normano, predaem da ozb|no
ponemo da razmatramo nenormano.
Posto| 400.000 Amerkanaca ko| su rtve
mutpe skeroze, |o mon drugh sa
drugm automunm boestma. Iako
statstka, stravak rezutat knk
ops formra|u osnovu za vek deo mo|e
rasprave o shran boestma, znaa|
nformac|a se svod na lino iskustvo
pojedinaca. Bo ko|a od ovh ozb|nh
boest o ko|o| sam govoro u ovom
pogav|u moe zauvek da zmen vot bo
ko|e osobe - ana porodce, pr|ate|a,
suseda, saradnka vas samh.
Vreme |e da rtvu|emo nae svete krave.
Razum mora da preovada. Profesonana
udruen|a, doktor vadne agenc|e mora|u
da ustanu vre svo|u dunost, da se deca
ko|a se danas rada|u ne b suoa sa
traged|ama ko|e se mogu spret.
73