I pored prisustva perioda tzv.

relativne stagnacije, istorija drutva se, pre svega,

odlikuje promenama. Pod drutvenom promenom podrazumevamo razne oblike
napredovanja (progres) ili nazadovanja (regres) ljudskog drutva. Promene se mogu
odvijati evolutivnim ili revolucionarnim putem, mirnim putem ili uz upotrebu
nasilja; mogu imati karakter politike ili socijalne revlucije; revolucije ili reforme.
Pod drutvenom promenom podrazumevamo sve procese kretanja drutva, bez
obzira na njiov istorijski smisao i pravac odvijanja, koji menjaju ili neposredno
utiu na izmenu, makar i deliminu, strukture datog socijalnog sistema, odnosno
globalnog drutva.
Pojam drutvene promene iri je od pojma drutvenog razvoja jer obuvata kako
progresivne tako i regresivne drutvene promene. !lobalno posmatrano sve
drutvene promene imaju dva glavna oblika i pravca ispoljvanja" razvoj (progres) i
opadanje (regres).
Progres kao oblik drutvene promene oznaava stvaranje novi vrednosti u
materijalnoj i duovnoj kulturi drutva, stvaranje novi drutveni odnosa, porast
#ivotnog standarda stanovnitva, kvalitet #ivota $ pove%anje broja ljudski potreba
i njiovo potpunije zadovoljavanje, razvoj politiki sloboda, preobra#aj postoje%i
drutveni ustanova, sistema obrazovanja, vlasti, kulture i slino.
&a razliku od progresa, koji oznaava napredovanje drutva, regres je takva
drutvena promena koja vodi opadanju materijalni i duovni vrednosti u
drutvu, vra%anju na istorijski prevazi'ene drutvene odnose, oblike vlasti,
ustanove i ideje.
(koliko se posmatra drutvo u celini u nekom du#em vremenskom periodu onda je
re o globalnoj drutvenoj promeni, a ukoliko se prate samo pojedina podruja
onda se govori o ekonomskim, politikim i kulturnim promenama. Parcijalne
drutvene promene tj. one koje se ostvaruju u posebnim podrujima globalnog
drutva po pravilu su kvantitativnog karaktera (rast). )a bi zadobile kvalitativna
obele#ja (razvoj) one moraju da se na relativno uravnote#en nain odvijaju u svim
oblastima" ekonomskoj (razvoj sredstava za proizvodnju, porast standarda ljudi),
politikoj (razvoj prava i sloboda ljudi, kao i demokratski odnosa), kulturnoj
(razvoj kulture, kao i njena umanizacija), socijalnoj (vii nivo kvaliteta #ivota
ljudi) i individualnoj (razvoj ljudski potreba i ovekove linosti).
*
&a objanjenje drutveni i kulturni promena najznaajnija su tri me'usobno
povezana inioca" tradicija, inovacija i difuzija poto se u ljudskim drutvima skoro
sve deava u slo#enom odnosu nasle'enog (tradicija), novostvorenog (inovacija) i
proirenog i priva%enog (difuzija). (obiajeno se da se pod inovacijom
podrazumeva neka novina, odnosno proces menjanja starog, dok se tradicija
naje%e odre'uje kao zateeno stanje, kao predanje, kao prete#no usmeno
prenoenje s kolena na koleno (verovanja, obiaja, pravila ponaanja i naina #ivota
ljudi).
+radicijski model" uvanje i prenoenje dostignuti vrednosti u nepromenjenom
obliku s narataja na narataj; njegove glavne vrednosti bile bi stabilnost (makar i
po cenu stagnacije), vezanost za prolost, ponavljanje, izolovanost, zatvorenost. Pri
tom bi trebalo praviti razliku izme'u tradicije kao nasle'a i tradicionalizma kao
individualne i kolektivne vrednosne orijentacije koja velia nasle'eno i opire se
promeni.
Inovacijski model" kritinost, aktivnost, stvaralatvo, izazov, smelost, rizik. ,vaj
model se ne zadovoljava postoje%im ve% te#i njegovom stalnom prevazila#enju.
-