Gimnazija Novi Pazar

Uenik: Vahid Ganid

Mentor: Meliha Baltid
Gimnazija Novi Pazar
Maturski rad: PAUL SEZAN
2

SADRAJ
1. UVOD ............................................................................................................................................................. 4
2. OBRAZOVANJE ............................................................................................................................................... 5
3. PUT U PARIZ ................................................................................................................................................... 5
ZAKLJUAK ............................................................................................................................................................. 9
LITERATURA ......................................................................................................................................................... 10

3


4

1. UVOD

Slikarstvo je umjetniki izraz ideja i emocija na dvodimenzionalnom prostoru, ili povrini. Osnovne
elemente slikarstva, pomodu kojih se vri predstavljanje, ine: oblici (likovi), linije, boja, tonalitet i
tekstura. Percepcija prostora, predmeta, svjetla, ritma i pokreta u dvodimenzionalnom prostoru,
dolazi od razliitih kombinacija tih elemenata. Predstavljanje prirode, predmetno ili figurativno
slikarstvo (mrtva priroda, pejza, portret, figura, itd.), nastaje kombinovanjem slikarskih elemenata,
podreujudi ih prirodnim zakonima oblika i forme.
Nepredmetno ili apstraktno slikarstvo je vezano za subjektivno i emotivno umjetniko izraavanje,
koje ne tei predstavljanju stvarnosti, nego stvaranju novih stvarnosti. Apstraktni slikar izraava
svoje ideje slobodnim koridenjem osnovnih elemenata. Unoenjegeometrijskih oblika u
apstraktno slikarstvo vezano je za racionalno nepredmetno umjetniko izraavanje.
Impresionizam je umetniki pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu izmeu 1860. i 1870.
godine kao reakcija na izradu slika u slikarskim ateljeima iji je cilj bio slikanje u prirodi i hvatanje
i beleenje trenutka u slikarstvu i narealizam, sa kojim ima mnogo zajednikih taaka a njegovu
pojavu najavljuju Englezi Don Konstebl i Vilijam Tarner ujedno sa francuskim slikarom Gistav
Kurbeom. Najznaajniji predstavnici a ujedno i osnivai impresionizma su francuski slikari, Klod
Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega i Ogist Renoar. Nemaki impresionizam
predstavljaju Lovis Korint ("Lovis Corinth"), Maks Liberman ("Max Liebermann"), Leser Uri ("Lesser
Ury"),Maks Zlefogt ("Max Slevogt") i dr.
Kubizam je umetniki pravac u modernoj umetnosti u prvom redu slikarstvu, nastao
poetkom 20. veka, koji je imao znaajan uticaj na poetak apstraktnog slikarstva. Kubizam je
dobio ime od kritiara likovne umetnosti, kojim je obeleena jedna slika ora Braka,
podsmeno nazvana- kubusidi. Ime dolazi od rei kubus to znai kocka. Kubizam je
pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907.
i 1908. godine u delima ora Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine.
U ovom radu opisan je lik i delo slikara koji pripada impresionizmu i kubizmu, Pol Sezan.







5

2. OBRAZOVANJE

Paul Czanne (Aix-en-Provence, 19. Januara 1839. Aix-en-Provence, 22. Oktobra 1906.), francuski slikar
ije delo predstavlja sponu impresionizma s kraja 19. veka i kubizma poetkom 20. veka; Jedna od
najznaajnijih osoba francuskog i evropskog slikarstva, s presudnim uticajem na njegov daljnji razvoj.
Roen je na jugu Francuske u bogatoj porodici, kao vanbrano dete prodavca eira i derke
zanatlije.
Osnovna kola Sv. Josipa bila je za Sezana prvi kontakt sa obinim svetom. Do tada se njegov
kontakt svodio na porodicu, sa snanim uticajem oca, koji je u meuvremenu postao uspean
bankar. Od 1852. godine pohaa gimnaziju, a u internatu se sprijateljio sa Emilom Zolom, koji de
postati jedan od njegovih najvedih prijatelja i sa kojim de kasnije razmenjivati pisma o
umetnosti.
Godine 1857. se upisuje na besplatnu kolu crtanja i tu se susrede sa mnogim umetnicima.
Maturirao je posle drugog pokuaja, i vrlo ga je zanimala muzika, literatura i slikarstvo. Posle
mature upisuje pravo, zbog oeve elje, iako ga nije voleo. Meutim, on nastavlja da pohaa
kolu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. Nadu da de jednog dana postati slikar
potkrepila je pohvala njegove uljane slike u koli crtanja.

3. PUT U PARIZ

Godine 1860. pomodu majke i sestre Marije od oca dobija dozvolu da studira u Parizu umetnost.
Kada je njegov otac ustanovio da nema talenat da ga nasledi u bankarstvu dozvoljava mu da ode
u Pariz. Tu se susrede sa Kamij Pisarom i drugim impresionistima i upravo on utie na Sezana, a
ponekad su i zajedno slikali. Na izlobi kod Nadara njegove tri slike publika je smatrala
najsmenijim od svih izloenih slika. Uprkos tome, on je nastavio da slika.
Iako je pohaao kurseve slikanja nije primljen na kolu lepih umetnosti u Parizu pa se vratio
kudi. Godine 1862. kupuje atelje u Parizu nakon ega se posveduje slikarstvu. Tu se upoznaje
sa Alfred Sisliem, Ogist Renoarom i Klod Moneom, meutim ni to mu nije pomoglo da se upie
na Akademiju lepih umetnosti.
Kao dvadesetpetogodinjak prilae svoja dela za salon ali ih komisija, radedi po konzervativnim
principima akademizma, nije prihvatila. Slina odbijanja je doivela i grupa ostalih impresionista
pa ih je to podstaklo da osnuju svoj vlastiti salon.
Sa impresionistima se susrede na susretima Salona nezavisnih 1863. godine, gde su njegove
slike po prvi put izloene. Zvanini salon i dalje ne prima njegove slike. Godine 1874. i 1877.
izlae na izlobama impresionista ali su njegova dela neshvadena i postaju izvori podsmeha
kritiara. Sezan se povlai i distancira od svojih prijatelja. Neshvaden u Parizu vrada se i odlazi
6

kudi u Eks an Provans. Godine 1886. njegov otac se konano eni njegovom majkom i nakon toga
umire, a Sezan i njegove sestre se dobijaju nasledstvo.
Sezan je sve vie usamljen. Prodavac i skuplja slika Volard 1895. organizuje Sezanovu prvu
samostalnu izlobu. Sezan i dalje ivi samo za svoju umetnost. Godine 1897. umire njegova
majka.
4. KRAJ IVOTA

Sezan je kupio atelje u Eks an Provans i ivi u njemu sam sa svojom slukinjom, jer je izolaciju
smatrao za uslov svog rada. Od 1900. ne naputa atelje i u ovo doba on konano postaje poznat.
Dana 15. oktobra 1906. godine je radio u pleneru i pao u nesvest nakon ega je leao nekoliko sati
na jakom pljusku. Posle osam dana je umiro u svojoj 67. godini ivota od upale pluda.
Godine 1907. njegova dela postiu velike uspehe.

5. DELO

Cezanne je, po sopstvenim reima, eleo da stvori "neto trajno i solidno kao sto je muzejska
umetnost", "Monet je", kaze on, "slikao reflekse svetlosti i boja po zemlji i na vodi. Ali u to
osipanje svega i svaega koje vidimo na Monet-ovim slikama, sad treba uneti vrstine; Monet-
ovim slikama treba dati skelet." On se bunio protiv fluidnosti i eterinosti u impresionistikom
slikarstvu, a njegova potreba da satima studira jedan ton ili formu pre nego sto povue etkom
po platnu nije se nikako slagala sa impresionistikim trenutnim improvizovanjem pred prirodom.
Cezanne je eleo da pomodu novih sredstava stvori slikarstvo u kome de biti reda, kompozicije i
vrstine kao na Poussinovim slikama, kao to je to i rekao: "ponoviti Poussina potpuno iz
prirode"(Cezanne).
7


Slika 1. Mrtva priroda s jabukama i narandama
Objanjenje slike: Na Mrtvoj prirodi sa zavjesom (1895.) Czanne stvara nejasnu lebdedu kompoziciju vrstih
geometrijski oblikovanih predmeta.
Cezanne zamilja sliku kao organizam koji mora da bude potpun. Taj utisak potpunosti snano
podupire kompozicija. Od 1875. godine umesto rasporeda u masama koje se osnivaju na
dijagonalama, dolazi raspored u obliku piramide, gde figure, savreno uklopljene u celinu,
zadravaju ipak svoju autonomiju. Igra vertikala i horizontala koje se seku pod pravim uglom, pa
nekoliko krivih koje daju kompoziciji ivu i neoekivanu notu, stvaraju ugodan utisak mira i
veliine. Nenametljiva vetina kompozicije postaje time jos veda: Cezanne sugerie dubinu ne
pomaudi se figurama koje su smetene u prvom planu, bez krivih ustremljenih prema pozadini
slike i sve vie svodi glavni crte na geometrijski jednostavne i razumljive eme.
"Slikati ne znai kopirati objekat, ve utiske o njemu doarati bojom."(Cezanne)
Boja je za njega sredstvo koje ujedno izraava predmet i atmosferu. Bilo je to novo reenje. Oni
koji su pre njega pokuavali da ree taj problem sluili su se svetlotamnom tehnikom kojom se i
8

sam Cezanne u mladosti mnogo sluio. Ondosi boja i svetlosti treba da zamene obinu
svetlotamnu tehniku. Zahtevati od boje da izrazi svetlost, senu, reljef, predmet i okolinu; znailo
je traiti od nje vise nego sto je ikad dala, upotrebiti je na sasvim drugi nain nego sto su to inili
impresionisti. Crte i boja za Cezanna nisu razdvojivi: "Ukoliko boja u toku slikanja biva
harmoninija, utoliko crte postaje precizniji. Kad boja dobije svoj puni zvuk i bogatstvo i forma
dobije svoju punodu modelacija zavisi od tanog odnosa tonova. Kad su tonovi tano stavljeni
jedan kraj drugog na svoje mesto i kad su svi tu, slika se modelira sama od sebe. Ne bi ni trebalo
redi modelira ved modulira."
Posle 1890.g. potezi Cezanneove kiice su postali iri, obrisi izlomljeniji i rastresitiji, s bojom koja
lebdi iznad objekata da bi zadrala sopstveni identitet nezavisno od objekata. Cezanne je toliko
nastojao da bude samo slikar, da je ne birajudi sizeje, najradije slikao obine pejzae,
jednostavne mrtve prirode i slike siromanih ljudi, "toliko oslobodjene svake elje da se
dopadnu, da nesto slino mozemo nai samo kod starih panskih majstora."( Elie Faure).
Cezanne sliku smatra konstrukcijom; ako su boja i ton neki njeni sastavni elementi, onda ona
kao i svaka konstrukcija treba da ima, a na slikaru je da to i ostvari, loginu strukturu, da je
vrsta i dosledna. On svodi oblike na njihove glavne crte i eli da prikae prirodu pomodu valjka,
lopte i kupe, kako je pisao 15. Aprila 1904. godine.

9

ZAKLJUAK



10

LITERATURA

https://tamoiovde.wordpress.com/tag/sezan/
http://www.znanje.org/i/i19/99iv09/99iv0909m/PAUL%20CEZANNE.htm
http://beleznica.wordpress.com/2012/01/19/paul-cezanne-19-januar-1839-22-oktobar-1906-
francuski-slikar/
http://sr.wikipedia.org/sr-el/_