Seminarski rad

OBRADA DRVETA
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
Sadraj
Uvod.................................................................................................................................................4
1.1 Osobine drveta.......................................................................................................................4
1.2. Upotreba drveta u graevinarstvu i drugim privrednim granama.........................................4
2. Proizvodnja rezanog drveta..........................................................................................................5
2.1. Vrste rezanog drveta.............................................................................................................5
2.2. Tenika struganja..................................................................................................................5
!. "zrada #urnira................................................................................................................................$
!.1. "zrada #urnira struganjem......................................................................................................%
!.2. "zrada #urnira rezanjem.........................................................................................................%
!.!. "zrada #urnira &ju'tenjem.......................................................................................................(
4. Proizvodnja 'perovanog drveta....................................................................................................)
4.1. *perp&o+e...............................................................................................................................)
4.2. Pane&,p&o+e..........................................................................................................................1-
4.!. "veri.a.................................................................................................................................1-
5. /&atne ma'ine za obradu drveta.................................................................................................11
0istovi testera jarma+a...............................................................................................................11
1a'ine za razdvajanje................................................................................................................11
5.1. 2arma+e...............................................................................................................................12
5.2. Trakaste testere...................................................................................................................1!
5.2.1. Stone trakaste testere....................................................................................................1!
5.2.2. 3astru4ne trakaste testere.............................................................................................1!
5.2.!. Trakaste testere trup+are..............................................................................................1!
5.!. 5ru4ne testere.....................................................................................................................14
5.4. 0an+ane testere....................................................................................................................14
5.5. 3endisa&jke..........................................................................................................................14
5.5.1.3avna&i.e.......................................................................................................................15
5.5.2. 6eb&ja+e.......................................................................................................................15
5.$. 7&oda&i.e.................................................................................................................................15
5.%. 8u'i&i.e...............................................................................................................................1(
5.%.1. 8u'i&i.e za uzdu4ne rupe.............................................................................................1(
5.(. 8rusi&i.e..............................................................................................................................1)
5.(.1. Trakaste brusi&i.e.........................................................................................................1)
5.(.2. Va&jkaste brusi&i.e........................................................................................................2-
5.(.!. P&o+aste brusi&i.e.........................................................................................................2-
5.). Strugovi...............................................................................................................................2-
5.).1. Strugovi za uzdu4nu i ravnu obradu............................................................................21
5.).2. /utomatski strugovi.....................................................................................................21
5.1-. 1a'ine za razdvajanje.......................................................................................................21
5.11. 0ju'ti&i.e za #urnir.............................................................................................................22
5.12. 1a'ine za obradu de#orma.ijom.......................................................................................22
5.1!. 5ombinovane i spe.ija&ne ma'ine....................................................................................2!
$. 9ak&ju+ak....................................................................................................................................24
%. 0iteratura....................................................................................................................................25
2
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
!
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
Uvod
1.1 Osobine drveta
6rvo je zava&an materija& pre svega zato 'to se mo4e vi'estruko koristiti: a ru'enje
graevina od drveta se svodi na njiovo rastav&janje. ;osivost drveta je ve&ika: a savremena
teno&ogija omogu<ava prav&jenje nekada nezamis&ivi drveni nosa+a od tzv. =&ep&jenog
&ame&iranog drveta>: kod koga se tanke daske meusobno spajaju pomo<u posebni &epi&a pod
presom. 6rvo je otporno na razne uti.aje i: naizg&ed paradoksa&no: drveni de&ovi konstruk.ije
otporniji su na vatru od +e&i+ni ekviva&enata.
1.2. Upotreba drveta u graevinarstvu i drugim privrednim granama
6rvo se mo4e koristiti de&imi+no i&i potpuno obraeno. 6e&imi+no obraeno je pogodno
samo za privremene graevine: jer se razne 'teto+ine mogu nase&iti u drvene de&ove graevine
uko&iko sa nji nije odstranjena kora. Obraeno drvo u ob&iku greda: ta&pi: dasaka: stubova i&i
ob&i.a koristi se za izradu trajni konstruk.ija. U graevinarstvu se drvo mo4e koristiti za sve
de&ove zgrade? za zidove @kod brvnaraA: za stubove: grede itd. U graevinskim konstruk.ijama
drvo se de&i na dve k&ase? tvrdo i meko drvo. U prvu k&asu spadaju &i'<ari? rast: bukva: .er:
grani.a itd: a u drugu ug&avnom +etinari? je&a: smr+a: ari': bor: a&i i topo&a. 1eko drvo je manje
nosivosti: a&i je i &ak'e za obradu i prevoz od tvrdog drveta: te se zbog toga +e'<e koristi. Osim u
graevinarstvu: u kome se koristi i kao konstruktivni: a&i i kao zavr'ni materija& @&amperija:
parket: brodski pod itd.A: drvo se koristi i u industriji name'taja i u drugim raznim industrijama?
industriji papira: rane: posua: teksti&a itd.
4
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
2. Proizvodnja rezanog drveta
Proizvodnja rezanog drveta predstav&ja jednu od najstariji i najva4niji grana drvne
industrije. 3ezanje predstav&ja osnovnu opera.iju u proizvodnji rezanog drveta a sastoji se u
rastav&janju ob&og drveta na vi'e de&ova prizmati+nog ob&ika pomo<u a&ata B testere. Testera se
mo4e pokretati ru+no i&i meani+ki: u pi&anama se upotreb&javaju testere koje se pokre<u
meani+ki.
2.1. Vrste rezanog drveta
Sistem k&asi#ika.ije rezane grae veoma je s&o4en iz vi'e raz&oga? rezana graa proizvodi
se iz ve&ikog broja vrsta: dimenzija i kva&iteta pi&anski trupa.aC rezana graa upotreb&java se na
raz&i+ite na+ine i u raz&i+ite svreC teni+ki propisi o preuzimanju rezane grae razvija&i su se
empirijski: a obi+aj i navike na tom podru+ju predstav&jaju smetnju da se pojednostavi sistem
k&asi#ika.ije rezane grae.
3ezana graa +etinara i &i'<ara razvrstava se po kva&itetu na osnovu standarda i&i spe.i#ika.ija:
koje su sastavni deo kupoprodajni ugovora rezane grae. 3ezna graa se mo4e pode&iti na
rezanu grau za neposrednu upotrebu i rezana graa za da&ju preradu.
2.2. Tehnika struganja
3az&ikujemo s&ede<e postupke rezanja trupa.a?
uzdu4no rezanje
prizmiranje
+etvrtinsko rezanje
5
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
Rezanje uzduno@S&ika 1aA je na+in rezanja kojim se prirodni ob&ik trupa.a rastav&ja para&e&nim
uzdu4nim rezovima u daske jednake i&i raz&i+ite deb&jine. Ovo rezanje mo4e biti simetri+no i
asimetri+no: a broj dasaka paran i&i neparanC kada je broj neparan: .entra&na daska je s
uk&op&jenim sr.em: a kada je parna: dve srednje daske su s prerezanim sr.em.
Prizmiranje @S&ika1bAje na+in rezanja kojim se prirodna #orma trup.a re4e na prizmu pri +emu se
dobija daska jednake 'iirine. 5od prizmiranja trupa. se re4e na daske u dva maa. 5od drugog
rezanja obr<e se prizma na bok: za )-D: i razrezuje na daske. Visina prizme odnosno 'irina daske
us&ov&jena je pre+nikom i kva&itetom trup.a i trgova+kim propisima po maksima&noj 'irini rezane
grae.
etvrtinsko rezanje @S&ika 1.Akod njega trup.i se najpre razre4u a zatim se u+etvrte. Svaka takva
+etvrtina se da&je prerauje. 3ezanje se vr'i testerom jarma+om i&i trakastom testerom. 3ezanje
postaje sve u4e: dok na kraju ne ostane jedna +etvrtina.
aA
bA .A
Slika 1 Tehnika struganja. a)struganje uzduno, b)tehnika prizmiranja, c)rezanje na etrt
3. Izrada urnira
Eurniri su tanki &istovi drveta dobijeni struganjem: rezanjem i&i &ju'tenjem. 6eb&jina
&istova #urnira iznosi od -.2 do 1-.- mm: naj+e'<e su deb&jine od -.5 do !.5 mm.
$
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
Prema teno&o'kom pro.esu prizvodnje #urnir se de&i na strugani: rezani i &ju'teni. Prema na+inu
obrade #urniri se de&e na okraj+ene i neokraj+ene. Prema na+inu pripreme #urniri se de&e na
p&emenite i s&epe. Strugani i rezani #urniri se upotreb&javaju za op&emenjavanja &i.a name'taja: za
ob&aganje dvorana: za intarzijske radove i s&.
To su plemeniti furniri kojim se iskori'<avaju estetska svojstva drveta? boja: tekstura i sjaj.
deb&jina ovi #urnira iznosi od -.5. do 1.- mm: a izuzetno 2.- mm.
Slepi furniri: i&i unutra'nji i&i donji #urniri: zovu se #urniri koji s&u4e kao pod&oga p&emenitom
#urniru. pri upotrebi s&epog #urnira ne iskori'<avaju se estetska svojstva drveta. 6eb&jina s&epog
#urnira je uvek ve<a od deb&jine p&emenitog #urnira. 9a s&epi #urnir upotreb&java se &o'iji #urnir
re&ativno omogene strukture: i to od topo&ovine: &ipovine: bukovine: javorovine i drugi vrsta.
3.1. Izrada urnira struganjem
Eurniri se mogu izraivati struganjem na #urnirskom jarmu i&i segmentnoj kru4noj testeri.
Testera je debe&a oko -.) mm: zubi su joj troug&asti: razvrnuti naizmeni+no na obe strane: na
svaku od -.25 do -.!- mm: a mogu rezati u oba smera. Pre+nik testere je 2-5- mm: broj
okretanja 4(( oFmin a brzina rezanja 52 mFs.
Pre struganja drvo ne treba omek'avati: pa mu se ne menja boja. "pak je izrada #urnira
struganjem napu'tena jer se preko po&ovine skupog drveta pretvara u strugotinu.
3.2. Izrada urnira rezanjem
Trup.i za #urnire se razrezuju trakastom testerom i&i na orizonta&noj jarma+i. 6obijeni
komadi zagreju se: okorevaju: o+iste +etkama i iz nji se uk&one strana te&a: npr. komadi kamena
i&i meta&a: a zatim se prerauju na ma'ini s #urnirskim no4em. 1a'ina za proizvodnju #urnira
rezanjem mo4e biti orizonta&na i vertika&na.
3ezni #urniri mogu se su'iti prirodno kada su povo&jni us&ovi: &eti: a preko .e&e godine se mogu
su'iti u su'arama za #urnire.
%
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
3.3. Izrada urnira !ju"tenjem
Sirovine za proizvodnju &ju'tenog #urnira su trup.i za &ju'tenje od drveta bukve: javora:
&ipe: breze: topo&e: jasike: vrbe i neki vrsta +etinara. 0ju'teni #urnir proizvodi se na &ju'ti&i.ama:
konstruisanim na prin.ipu te'ki strugarski ma'ina. 0ju'teni #urnir s&u4i prete4no za
proizvodnju 'perovanog drveta. 0ju'ti&i.a je te'ka tako da se ne trese za vreme &ju'tenja.
9agrejan: o+i'<en: preg&edan i prekra<en trupa. namesti se pomo<u diza&i.e i&i automatski u
&ju'ti&i.u: obradi se na ob&ik va&jka a zatim &ju'ti. 9a vreme &ju'tenja trupa. se okre<e oko svoje
uzdu4ne ose: a k sredi'tu mu se prib&i4ava no4. ;o4 se odbija od vetika&ne ravni koja dodiruje
trupa. za s&obodni ugao GH-...5D @S&ika 2A koji se na modernim &ju'ti&i.ama smanjuje jer bi se
brzo tro'io i de&ovao poput ko+ni.e: pa bi se za &ju'tenje tropi&o previ'e energije.
;o4 je nao'tren pod ug&om IH15...2!D. S&obodni ugao i ugao pod kojim je narezan no4 zajedno
+ine ugao rezanja JHGKI raz&i+it za raz&i+ite vrste drveta. Pritisna &etva name'ta se iznad o'tri.e
no4a u vertika&nom smeru.
Eurniri se su'e da im se sadr4aj v&age svede na $...(L kako bi se mogao &epiti. Eurniri se su'e u
tune&skim su'ioni.ama koje imaju 2 do $ spratova: a su'e se pri temperaturi od 1!-DM a neke
vrste drveta i 1%-DM.
Nvorovi se mogu odstraniti iz #urnira ru+no i&i ma'inom i na njiovo mesto da se za&epi komadi<
drvenog #urnira od iste vrste drveta: jednake deb&jine: podjednake boje i teksture. 3aimannov
automat za krp&jenje #urnira mo4e u minutu ise<i i zakrpiti od 2- do !- +vorova.
Slika ! "ostaljanje noa i pritisne lete za ljutenje trupaca razliitih prenika
(
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
#. Proizvodnja "perovanog drveta
*perovano drvo se dobija &ep&jenjem #urnirski &istova i&i rezanog drveta i #urnirski &istova. 6e&i
se na?
, Eurnirske p&o+e @*perp&o+eA
, Sto&arske p&o+e @Pane&,p&o+eA
#.1. $perp!o%e
*perp&o+a je sastav&jena od neparnog broja unakrsno s&ep&jeni #urnirski &istova. de&e se
na obi+ne: brodske i avionske. Obi+ne 'perp&o+e se izrauju od &ju'teni #urnirski &istova.
0istovi se &epe tako 'to se &istovi iznad i ispod .entra&nog &ista moraju &epiti istim redos&edom s
obzirom na vrstu drveta: smer v&akana: #izi+ka svojstva: deb&jinu i sadr4aj v&age.
Obi+ne 'perp&o+e deb&jine !:4:5 i $ mm izrauju se od tri #urnirska &ista: p&o+e deb&jine % mm od
tri i&i pet #urnirski &istova: p&o+e deb&jine (:1- i 12 mm izrauju se kao i obi+ne: a&i &epi&o treba
da je otporno prema vodi: pa se upotreb&javaju na brodovima. 8rodske 'perp&o+e mogu se
izraivati i deb&je od obi+ni. /vionske 'perp&o+e izrauju se od vr&o tanki #urnirski &istova: a
&epe se &epi&ima na bazi ve'ta+ki smo&a: a upotreb&javaju se za gradnju aviona i jedri&i.a.
Prednosti 'perp&o+a u odnosu na puno masivno drvo jesu? postojanost ob&ika:jedno&ika +vrsto<a:
ve<a savit&jivost: ekonomi+nost i mogu<nost proizvodnje ve&iki povr'ina: otpornost prema
pu.anju pri uku.avanju eksera i bu'enju. *perp&o+e se kod nas naj+e'<e izrauju od bukovine.
Eurniri se mogu premazivati &epi&om i u ma'ini za sastav&janje #urnira @spaja+i.eA. 5roz spaja+i.u
za uzdu4no sastav&janje #urniri se transportuju u smeru v&akana.a brzinom od ! do !( mFmin: a
kroz spaja+i.u za popre+no sastav&janje popre+no na taj smer brzinom od 1 do 5 mFmin. 0epak
ve4e za vreme transportovanja kroz ma'inu.
U proizvodnji 'per B p&o+a &epak se nanosi na obe strane srednje p&o+e pomo<u ma'ine koja ima
2 i&i 4 v&jka. Va&j.i imaju povr'inu od gume i&i meta&a: a izbrazdani su na raz&i+ite na+ine.
)
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
#.2. Pane!&p!o%e
Pane& p&o+a sastoji se od srednjeg s&oja sastav&jenog od &etvi.a i&i &ju'tenog #unira i
ob&o4ni #urnira kojima je smer v&akana popre+an u odnosu na smer va&akana &etvi.a. 0etvi.e i
ob&o4ni #urniri spojeni su &epkom. Pane& B p&o+e debe&e su od 1! do 45 mm. 9a p&o+e debe&e od
1! do 2- mm iznosi to&eran.ija -.5 mm: a za p&o+e od 22 do 45 mm -.( mm. To&eran.ija
za du4inu i 'irinu iznosi 5 mm. 3azvrstavaju se prema kva&itetu ob&o4ni #urnira na k&ase "F""
i ""F"".
Srednji s&oj od &ju'tenog #urnira kva&itetniji je od &etvi.a: a&i je skup&ji: jer su #urniri skup&ji od
rezanog drveta.
Obe strane srednjeg s&oja pane& B p&o+e se nama4u &epkom: ob&o4e rezanim i&i &ju'tenim
#urnirima meki &i'<ara: parene bukovine debe&im od 2 do 4 mm i presuju u idrau&i+koj presi:
gde &epak otvrdnjava us&ed de&ovanja top&ote pod pritiskom. ;akon resovanja p&o+e treba da
od&e4e najmanje 2 nede&jeC za to vreme zavr'i sve vezanje &epka i v&aga se u p&o+ama jedno&i+no
rasporedi.
P&o+e se kraj+e kru4nim testerama na de#initivne du4ine i 'irine i na pravougaoni ob&ik: a zatim
bruse kao 'perp&o+e. Pri isporu.i iz #abrike p&o+e treba da imaju oko 1-L v&age.
#.3. Iveri'a
"veri.a je p&o+a od strugotine drveta i&i drugi &igno B .e&u&ozni materija&a s&ep&jeni
organskim bezivom pod de&ovanjem top&ote: pritiska: v&age i kata&izatora. P&o+e iveri.e se
razvrstavaju prema zapreminskoj te4ini na &ake: srednje te'ke i te'ke. 0ake i&i izo&a.ione iveri.e
imaju zapremisku te4inu od -.25 do -.4- gF.m
!
. Upotreb&javaju se za izo&a.iju zvuka i top&ote.
;ajvi'e se proizvode srednje te'ke iveri.e koje mogu biti jednos&ojne i&i vi'es&ojne.
Upotreb&javaju se za name'taj: vrata: unutra'nja ureenja: pregradne zidove: unutra'njost
brodova i gradnju ku<a. 9a 1 m
!
iveri.e potrebno je od 2.2 do 2.5 prostorni metara drva. 9a
proizvodnju iverja razvi&e su se dve vrste ma'ina: jedne ga izrauju rezanjem no4evima: a druge
m&evenjem. ;o4evi ma'ina za izradu iverja rezanjem: koji odreuju du4inu iverja: razmaknuti su
od 2- do 4- mm.
1-
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(. )!atne ma"ine za obradu drveta
1a&i otpori rezanja i ma&e ko&i+ine top&ote koje se razvijaju na o'tri.ama a&ata
omogu<avaju ve&ike brzine rezanja @do )- mFsA: ve&ike brzine pomaka @do (- mFminA i ve&ike
brojeve obrtaja @do 2(.--- oFminA koji su karakteristi+ni za te ma'ine.
3azvrstavanje ma'ina za obradu drveta vr'i se prema podru+ju primene: prema vrsti obrade:
prema ugraenom a&atu i prema drugim kriterijumima. U s&ede<oj tabe&i usvojeno je
razvrstavanje prema primenjenom a&atu.
3azvrstavanje ma'ina za obradu drveta
Tabe&a1
Vrsta drveta Grupe maina Primenjeni alati
Obrada skidanjem
strugotine
2arma+e
Trakaste testere
5ru4ne testere
0an+ane testere
3endisa&jke
7&oda&i.e
0an+ane g&oda&i.e
8u'i&i.e
8rusi&i.e
Strugovi
0istovi testera jarma+a
8eskona+ne trakaste testere
5ru4ne testere
0an+ane testere
Vrati&a s no4evima
7&oda&a: g&ave s no4evima
0an+ana g&oda&a
8urgije
8rusne #o&ije
Strugarski no4evo
Obrada bez skidanja
strugotine
1a'ine za razdvajanje
1a'ine za obradu
de#orma.ijom
Se+iva za odrezivanje: prorezivanje i
.epanje
1ode&i: matri.e: patri.e: 4igovi
5ombinovana obrada
Prostorno kombinovane
ma'ine
Teno&o'ki kombinovane
ma'ine
7rupa nezavisni a&ata
Teno&o'ki kombinovani a&ati
11
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(.1. *arma%e
2arma+e su namenje uzdu4nom rezanju trupa.a. /&at B &istovi testere u+vr'<eni u jaram B
svojim naizmeni+nim kretanjem izvode rezanje: a pomak se ostvaruje prinudnim kretanjem
drveta u ravni testere prib&i4no upravno na prava. kretanja. ;aizmeni+no kretanje testera
ostvaruje se meanizmom krivaje.
Vertika&ne pune jarma+e su najrasprostranjenije primarne strugarske ma'ine i s&u4e u prvom redu
za masovnu proizvodnju rezane grae +tinara. "maju +vrst zatvoren okvir jarma @S&ika 4A u koji
se u+vr'<uje i do 24 &ista testera.
Slika # $ematski prikaz ranih rsta jarmoa,
1 ertikalni puni jaram, ! ertikalni boni jaram, % horizontalni jaram, # horizontalni jaram za
&urnire
Bone jarmae s&u4e ug&avnom za prizmiranje trupa.a kao pomo<ne ma'ine pred punim
jarma+ama. 3ee se upotreb&javaju kao samosta&ne ma'ine. 5apa.itet im je do 1 m
!
F.
ori!ontalne jarmae za #urnire. &ist testere postav&jen u vertika&noj ravni izvodi orizonta&no
g&avno kretanje brzinom od oko %mFs. Pomo<no kretanje se izvodi pomo<u ko&i.a odozdo navi'e
brzinom do 1.5 mFmin. Snage se kre<u oko 5 kO.
12
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(.2. Trakaste testere
Trakaste testere se upotreb&javaju za uzdu4no i popre+no odrezivanje. /&at B nazub&jena
beskona+na traka B vr'e<i ravnomerni obvojni od v preko oboda to+kova re4e svojim s&obodno
razapetim de&om. Pomak se ostvaruje kretanjem materija&a norma&no na ravan to+kova.
"#$#%# Stone tra&aste testere
Stone trakaste testere spadaju u najosnovnije sto&arske ma'ine. S&u4e za uzdu4no i
popre+no rezanje za izradu ravni i zakriv&jeni povr'ina i za osta&e vrste rezanja u zavr'noj
preradi drveta. "sk&ju+ivo su vertika&ne konstruk.ije. Pomo<no kretanje je ru+no. 9a izvesne
pos&ove primenjuje se i dodatni aparat za pomak: montiran an sto&u.
"#$#$# Rastrune tra&aste testere
3astru4ne trakaste testere naj+e'<e se primenjuju u strugarama i sandu+arama za uzdu4no
rezanje dasaka i greda razni ve&i+ina. One prave uzdu4ni rez izneu dve pretodno ravne
obraene povr'ine. U prin.ipu rade kao i sone trakaste testere. Pomo<no kretanje ostvaruju
motornom si&om preko dva para pomi+ni va&jaka. 8iranje deb&jine reza je ru+no i&i e&ektri+no.
"#$#'# Tra&aste testere trupare
Trakaste testere trup+are primenjuju se za uzdu4no rezanje trupa.a i krupnije grae.
"maju s&i+nu u&ogu kao jarma+e. 3ade na prin.ipu rastru4ni trakasti testera od koji se u
osnovi raz&ikuju po ko&i.ima za trup.e. U poreenju sa jarma+ama trakaste testere trup+are se
od&ikuju manjim rezom: ta+nijim i kva&itetnijim rezom: mogu<no'<u rada sa nesortiranom
ob&ovinom: rezanjem ve<i pre+nika trupa.a i mogu<no'<u biranja deb&jine daske prema
osobinama drveta pre svakog reza: a&i zapstaju u u+inku: za tevaju kva&i#ikovanu radnu snagu i
oset&jive su na strana te&a i smo&u u drvetu.
1!
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(.3. +ru,ne testere
5ru4ne testere se upotreb&javaju za popre+no i uzdu4no odrezivanje drveta. a&at B po
obodu nazub&jena tanka kru4na p&o+a @&ist testereA B okre<u<i se oko svoje ose izvodi g&avno
kretanje rezanja: v: a pomak sP vr'i se u ravi p&o+e: po pravi&u nasuprot smeru kretanja zuba
@S&ika 5A.
5ru4ne testere se razvrstavaju prema s&ede<im namenama? za popre+no: za uzdu4no: za popre+no
i uzdu4no rezanje.
sl. ' (snoni agregat krune testere
1 specijalni elektromotor za krune testere, ! list krune testere, % ratilo, # stezne ploe, )
prenik lista krune testere, * isina motora, + naje,a dubina reza
(.#. -an%ane testere
0an+ane testere su namenjenepopre+nom odrezivanju te'ki komada. /&at u ob&iku
beskona+nog &an.a +iji su +&an.i sa spo&jne strane izvedeni kao zubi testere vr'i rezanje obvojnim
kretanjem oko dva i&i vi'e &an+anika: a pomak se vr'i u ravni kretanja &an.a upravno na prava.
rezanja. 0an+ane testere omogu<avaju prerezivanje neograni+eno duga+ki komada deb&jine od
!-- do 2--- mm. 9ato se izrauju kao pokretne ma'ine za se+u 'ume i prerezivanje trupa.a.
(.(. .endisa!jke
14
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
3endisa&jke su namenjene #inoj obradi ravni povr'inakoje su pretodno obraene
ug&avnom testerama. /&at B vrati&o s uzdu4no postav&jenim no4evima B okre<u<i se oko svoje ose
izvodi g&avno kretanje rezanja: a pomak se vr'i nasuprot smeru kru4enja se+iva. Staza o'tri.a
no4eva prema drvetu pri rendisanju sa konstantnom brzinom pomaka produ4ena je .ik&oidno:
zato se dobija ta&asasti pro#i& obraene povr'ine. 3endisa&jke se izvode kao ravna&i.e: kao
deb&ja+e i kao kombinovane ravna&i.e,deb&ja+e.
"#"#%#Ravnali(e
3avna&i.e se namenjene ravnanju uski povr'ina dasaka pri izradi sastavaka. Pomo<no
kretanje je ru+no: ree dodatnim aparatom za pomak: koji se postav&ja iznad vrati&a sa no4evima.
Uobi+ajene radne 'irine iznose od 4-- do 1--- mm: brzine rezanja su od 25 do !- mFs: a snaga
od 2 do 4:5 kQ. 9a kva&itetan i siguran rad potrebno je da raspon izmeu usni.a bude ma&i: 'to se
posti4e pogodnom kinematikom visinskog pode'avanja sto&ova.
"#"#$# De)ljae
6eb&ja+e su namenjene #inoj obradi para&e&ni povr'ina na odreenu deb&jinu. 9a ta+an
rada neopodna je ve&ika stabi&nost posto&ja: 'to se najbo&je posti4e okvirnom konstruk.ijom.
Uobi+ajene su radne ma'ine od 4-- do 1!-- mm.
5ombinovane ravna&i.e,deb&ja+e se u osnovi sastoje od jedne deb&ja+eiznad +ijeg su radnog sto&a
postav&jena druga dva sto&a: koji u sk&opu sa istim vrati&om za no4eve sa+injavaju ravna&i.u.
*irina rendisanja iznosi oko $-- mm.
(./. 0!oda!i'e
7&oda&i.e su namenjene izradi raznovrsni pro#i&isani ravni i zakriv&jeni povr'ina.
Pro#i&isane i&i ravne o'tri.e a&ata za g&odanje: okre<u<i se oko ose vretena: izvodde g&avno
kretanje rezanja: pomak se vr'i nasuprot smera kretanja zuba. 5inematika pro.esa g&odanja
s&i+na je kinemati.i rendisanja: a&i se a&ati raz&ikuju? no4evi za rendisanje su du4i: s ravnim
15
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
o'tri.amaC a&ati za g&odanje @S&ika $A imaju kra<e obi+no pro#i&isane o'tri.e: a u+vr'<uju se: kao
posebni e&ement na prepu'teni deo vrati&a ma'ine.
Slika - "rimeri alata za glodanje. 1 pro&ilno glodanje, ! pro&ilni noei, % unierzalna glaa
za noee
7&oda&a se izrauju od ne&egirani i &egirani a&atni +e&ika i&i sa o'tri.ama od tvrdi meta&a.
Ug&ovi zuba su GR15D: IR!5D: JR45D.
Postoji vi'e vrsta g&oda&i.a? stone g&oda&i.e: visokostru4ne g&oda&i.e: nadstone g&oda&i.e: kopirne
g&oda&i.e i g&oda&i.e za zup.e.
"#*#%# Stone +lodali(e
Stone g&oda&i.e s&u4e za raznovrsna ob&ikovanja i 'iroko se primenjuje u industriji i
zanatskoj proizvodnji. 9bog visokog broja obrtaja: koji se i kod niskotura4ni g&oda&i.a kre<e do
$-- oFmin: konstruk.ija mora biti +vrsta: a zakretne mase uravnote4ene. Pomo<no kretanje je
ru+no i&i pomo<u dodatnog aparata za pomak.
"#*#$# Viso&oturane +lodali(e
Visokotura4ne g&oda&i.e su namenjene za izradu +isti povr'ina koje ne treba naknadno
obraivati. Potrebne ve&ike brzine rezanja omogu<ene su primenom se+iva od &egirani +e&ika i
tvrdi meta&a. 9bog zateva za ma&im pre+ni.ima g&oda&a: zbog sigurnosti i ekonomije: koji
us&ov&javaju broj obrtaja od 12--- do 1(--- u minuti: ove ma'ine moraju odgovarati stro4ijim
us&ovima. Sks.entri+nost sedi'ta a&ata sme biti najvi'e -:-2 mm: a aksija&ni udar vretena najvi'e
1$
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
-:-4 mm: kug&i+ni &e4ajevi treba da su spe.ija&ne izrade i de&ovi koji se brzo okre<u: moraju biti
dinami+ki uravnote4eni.
"#*#'# ,adstone +lodali(e
;adstone g&oda&i.e su namenjene prvenstveno kopirnim g&odanjima. Predmet obrade
kre<e se prema osi vretena: a vodi ga 'ab&on koji k&izi po trnu. Tako se vr'i kopiranje. 7&oda&a su
ve<inom jednose+na: eks.entri+no postav&jena: 'to omogu<ava jednostavno biranje zadnjeg ug&a i
pre+nika g&odanja. ;adstone g&oda&i.e se od&ikuju mogu<no'<u kopiranja ma&i radijusa: je#tinim
a&atima: ma&om potro'njom snage i univerza&nom primenom.
"#*#-# .opirne +lodali(e
5opirne g&oda&i.e s&u4e za samosta&nu izradu predmeta sa nesimetri+nim prese.ima
@ka&upa za obu<u: noge za sto&i.e: kundaka: prope&era i s&.A. U kopirne g&oda&i.e ubrajaju se i
stone g&oda&i.e sa ureajem za kopiranje. One imaju stabi&no vreteno: a predmet obrade se vodi
uz pomo< 'ab&ona. Takav sistem: za raz&iku od drugi: prakti+no ne ograni+ava ve&i+inu
predmeta obrade.
"#*#"# Glodali(e !a !up(e
7&oda&i.e za zup.e s&u4e za izradu sastavni zuba.a raz&i+iti ob&ika @S&ika %A. ;aj+e'<e
se obe daske sastavka obrauju u istoj opera.iji. 8roj obrtaja iznosi od $--- do 12--- u minutu:
pomak je ru+ni i&i idrau&i+ki: a koriste se i po&uautomatske izvedbe sa krivu&jama za uprav&janje.
Slika . "rimer sastanih zubaca
1%
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(.1. 2u"i!i'e
8u'i&i.e s&u4e za izradu rupa kru4nog popre+nog preseka. /&at izvodi g&avno kretanje
rezanja okretanjem oko svoje ose. Pomak se vr'i aksija&nim prodiranjem a&ata u materija&. 9a
izradau rupa izdu4enog preseka potrebno je jo' jedno pomo<no kretanje upravno na osu kretanja.
8u'i&i.e se izrauju sa vertika&nim: orizonta&nim i&i nagibnim nsa+ima svrd&aC sa jednim i&i vi'e
vretenaC sa ru+nim: po&uautomatskim i&i automatskim pomakom. rezanje se vr'i od -.5 do ! mFs:
a pomak pri bu'enju kre<e se od -.4 mm do 2.5 mm po obrtaju 'to zavisi od vrste drveta i vrste
burgije.
"#/#%# Buili(e !a u!dune rupe
8u'i&i.e za uzdu4ne rupe su orizonta&ne izvedbe sa jednim i&i vi'e vretena. 5od tipova
za ru+ni pomak radni sto: vertika&no podesiv: izvodi popre+no orizonta&no i aksija&no dubinsko
pomo<no kretanje. Stezanje materija&a ma radni sto mo4e biti meani+ko i pneumatsko. 6ubine
bu'enja iznose do 2-- mm: du4ine bu'enja su od 2-- do %-- mm: a 'irine rupa od 2- do (- mm.
"#/#$# Buili(a !a vorove
8u'i&i.a za +vorove ise.a +vorove iz daske i izrauje +epove za popunjavanje nasta&i
rupa. 3adi brze primene razni pre+nika burgije ugraeno je neko&iko vretena: dok jedno vreteno
radi osta&a miruju. Pre+ni.i rupa iznose od 15 do 5- mm. Pomak se vr'i ru+nom i&i no4nom
po&ugom.
1(
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
(.3. 2rusi!i'e
8rusi&i.e s&u4e za vr&o #inu obradu povr'ina.
/&at B brusna p&o+a B kre<u<i se ve&ikom brzinom pod odreenim pritiskom preko povr'ine
predmeta obrade vr'i g&avno kretanje v. Pomak sP se vr'i u istoj ravni: naj+e'<e upravno na
g&avno kretanje @S&ika (A.
Slika / $ema rada brusilica.
1 primer trakaste brusi&i.: 2 primer p&o+aste brusi&i.e: ! primer va&jkaste brusi&i.e: sP brzina
pomaka: v brzina brusnog te&a.P si&a pritiska izradka na brusno te&o.
"#0#%# Tra&aste )rusili(e
Trakaste brusi&i.e rade sa a&atom u ob&iku beskona+ne brusne trake koja vr'i ru4no
g&avno kretanje oko pogonske i zatezne remeni.e.
Trakaste brusilice sa horizontalnom trakom s&u4e za obradu ve&iki povr'ina. 6onji deo trake
potiskuje se sa unutra'nje strane pokretnompritisnom papu+om na povr'ini predmeta obrade.
;aj+e'<e se primenjuju izvedbe sa jednom ru+no potiskivanom trakom i ru+nim pomakom.
Vertikalne trakaste brusilice s&u4e za bru'enje uski povr'ina i naru+ito su pogodne za +i'<enje
sastavni i zakriv&jeni p&o+a. Traka se kre<e po va&j.ima sa vertika&nim osovinama koji: radi
bo&jeg kva&iteta pbrade: vr'e naizmeni+no aksija&no kretanje. Pritisak radnog predmeta uz traku
se vr'i ru+no.
1)
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
"#0#$# Valj&aste )rusili(e
Va&jkaste brusi&i.e se izrauju sa jednim: dva: tri i&i +etiri va&jka: prema potrebnom
kva&itetu bru'enja i stepenu pretodne obrade. ;ajzna+ajnije su trakaste brusi&i.e koje su
pogodne za pre.iznu obradu #urnirani povr'ina. 6inami+ki uravnote4eni va&j.i postav&jeni u
otvore pritisnog okvira izvode aksija&no os.i&atorno kretanje: +ime se posti4e bo&ji kva&itet
povr'ine. 6ubina bru'enja se bira visinskim pode'avanjem va&jaka. Eino<a zrna i obodna brzina
rastu od .i&indra do .i&indra u smeru pomaka. Strugotina se uk&anja va&jkastom +etkom i
odsisnim kapama.
"#0#'# Ploaste )rusili(e
P&o+aste brusi&i.e rade sa orizonta&nimi vertika&nim kru4nim p&+ama na kojima je
razapet brusni papir. 8rzina bru'enja zavisna je od radija&nog po&o4aja bru'enja. 5od vertika&ni
izvedbi ispred p&+a ugraen je radni sto pode'&jivog nagiba. pritisak pri bru'enju vr'i se ru<no.
;ajve<a brzina je 55 mFs: a u+inak od 2- do !- m
2
F.
(.4. 5trugovi
Strugovi su namenjeni obradi kru4ni ob&ika sa pravo&inijskom osom simetrije. Predmet
obrade okre<u<i se oko svoje ose izvodi g&avno kretanje rezanja: a pomo<no kretanje izvodi a&at.
/&ati za struganje se s norma&no izrauju od ne&egirani +e&ika: a za masovnu proizvodnju od
visoko&egirani +e&ika. Ug&ovi no4a iznose @S&ika )A GH1-...2-D: IH2-...!-D za meko drvo:
4-...5-D za tvrdo drvoC JH)-,@GKIAC TH5-...$-D.
2-
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
Slika 0 1gloi strugarskog noa.
2 zadnji ugao, 3 ugao klina, 4 prednji ugao, 5 ugao postaljanja noa
"#1#%# Stru+ovi !a u!dunu i ravnu o)radu
Strugovi za uzdu4nu i ravnu obradu su po osnovnoj konstruktivnoj izvedbi s&i+ni
strugovima za meta&: a&i su &ak'i: jednostavniji i raspo&a4u znatno ve<im brzinama g&avnog
vretena. 8rzine g&avnog vretena se biraju na novijim tipovimabestepeni menja+a. 9a struganje
ve&iki pre+nika izvode se upusti u posto&ju ispod stezne p&o+e: i&i se izrauju posebni ureaji za
struganje na &evoj strani ma'ine.
"#1#$# Automats&i stru+ovi
/utomatski strugovi s&u4e za masovnu proizvodnju predmeta raznovrsni kru4ni ob&ika
sa pravo&inijskom osom simetrije: npr.? ka&emova: dr'ki: #igura: i s&. Voenje i uprav&janje
pokreta a&ata i pokreta predmeta obrade vr'i se meani+ki i&i odrau&i+ki. 8rzine g&avnog vretena
iznose do )--- oFmin: a u+inak je do 2-- komada na sat.
(.16. 7a"ine za razdvajanje
1a'ine za razdvajanje vr'e odrezivanje i prorezivanje materija&a bez skidanja strugotine.
Odrezivanje materija&a se naj+e'<e primenjuje pri izradi #urnira i tanki p&o+a: gde bi prorez pri
rezanju testerama predstav&jao re&ativno ve&iki gubitak materija&a. Prorezivanje drveta se ree
primenjuje.
21
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
/&at B no4 sa pravo&inijskim i&i zakriv&jenim se+ivom B prodire pod dejstvom odreene si&e u
predmet obrade vr'e<i razdvajanje. Pri tome se i&i materija& na mestu rezanja podr4ava da ne bi
do'&o do .epanja @kod &ju'ti&i.a za #urnir i dr.A: i&i se predmet obrade os&anja na protiv se+ivo i&i
se odvajanje vr'i da&je ispred se+iva no4a: us&ed de&ovanja k&ina o'tri.e no4a @pri .epanjuA.
(.11. -ju"ti!i'e za urnir
0ju'ti&i.e za #urnir @S&ika )A s&u4e za izradu duga+ki traka #urnira kontinuiranim
odvajanjem s&oja drveta sa oboda obraivanog trup.a. Pri tome materija& svojim obrtanjem
izvodi g&avno kretanje rezanja a pomak se obav&ja radija&nim primi.anjem no4a osi obrtanja.
6eb&jina #urnira odreena je ve&i+inom pomaka no4a za jedan obrtaj. 3adi postizanja
ravnomerni brzina rezanja broj obrtaja se bezstepeno pove<ava sa smanjenjem pre+nika
obraivanog va&jka. Pode'avanje zadnjeg ug&a no4a prema pre+niku obrade vr'i se atomatski
spe.ija&nim ureajem.
Slika 16 7jutilica &urnira, ema rada.
1 navojno vreteno za pomak no4a: 2 navojno vreteno za pode'avanje grede@(A: ! eks.entar za
pode'avanje ug&a rezanja: 4 ravna&i.a za samosta&no pri&agoavanje ug&a rezanja pre+niku
&ju'tenja: 5 no4: $ nosa+ no4a: % pritisna traka: ( nosa+ pritisne trake: sP brzina pomaka: v brzina
reza @obodna brzina &ju'tenog trup.aA
(.12. 7a"ine za obradu deorma'ijom
1a'ine za obradu de#orma.ijom s&u4e za ob&ikovanje drveta savijanjem: izv&a+enjem i
utiskivanjem. /&at: izraen prema dimenzijama gotovog komada: prenosi svoj ob&ik na predmet
obrade de&ovanjem si&e koja izaziva trajne de#orma.ije na komadu: radi +ega drvo treba dovesti u
22
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
odgovaraju<e p&asti+no stanje: naj+e'<e pretodnim parenjem. U drugim s&u+ajevima je potrebno
vr'itizagrevanje radnog predmeta i tokom obrade greja+ima ugraenim u a&at i&i ma'inu.
(.13. +ombinovane i spe'ija!ne ma"ine
5onstruktivnim sjedinjenjem osnovni e&emenata neko&iko vrsta a&atni ma'ina u jednu
.e&inu dobija se kombinovana jedini.a koja mo4e da obav&janiz raznorodni opera.ija @npr.
ravnanje: g&odanje: bu'enjeA.
Prostorno kombinovane maine omogu<avaju obav&janje neko&ikonezavisni: raznorodni
opera.ija koje nisu sastavni deo istog radnog oda. Primeri takvi kombina.ija jesu? kru4na
tsstera K g&oda&i.aC kru4na tsstera K g&oda&i.a K bu'i&i.a za izdu4ene rupeC ravna&i.a K deb&ja+a K
kru4na testera K g&oda&i.a K bu'i&i.a za izdu4ene rupe. Ovakve kostruk.ije ostvaruju u'tedu u
tro'kovima nabavke i radioni+kom prostoru u odnosu na odgovaraju<i broj pojedina+ni ma'ina.
Primer kombinovane ma'ine sa pet opera.ija obuvata osnovne e&emente ravna&i.e: kru4ne
testere: g&oda&i.e: bu'i&i.e i izdu4ene rupe. Podru+je primene takve ma'ine je su4eno: a&i on
pru4a niz prednosti u odnosu na broj pojedina+ni ma'ina zbog ni4e .ene ko'tanja: u'tede
radioni+kog prostora i transporta materija&a od ma'ine do ma'ine: ima ve<u produktivnost i
ta+niju obradu bez dorade. Ove ma'ine su pogodne za serijske pos&ove.
2!
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
/. 8ak!ju%ak
6rvo je oduvek bi&o izuzetno .enjen materija&. Pru4a ve&ike mogu<nosti za primenu a&i:
istovremeno: zateva ve'tinu prepoznavanja osobina: odgovaraju<u pripremu: stru+nu obradu i
za'titu. 6rvo je najstariji graevinski materija& iz prostog raz&oga 'to je pomo<u njega mogu<e
napraviti jednostavne graevine sa vr&o ma&o a&ata i&i +ak i bez njega. Stoga su &judi: kada su
po+e&i da se bave gradnjom: prvo upotrebi&i drvo za prav&jenje jednostavni ko&iba i&i
konstruk.ije 'atora. 3azvojem &judskog dru'tva i unapreenjem a&atki: drvo je po+e&o da se
koristi za s&o4enije konstruk.ije: a i danas je nezamen&jiv graevinski materija&.
1nogostruka primena drveta i sve ja+a orijenta.ija preraiva+a na u4i asortiman i masovnu
proizvodnju: dove&e su do ve&ikog broja raz&i+iti spe.ija&ni konstruk.ija ma'ina za obradu
drveta: namenjeni izradi odreenog #ina&nog proizvoda: kao npr. Parketa: 4a&uzina: +etki:
'ibi.a: kundaka: potpeti.a: o&ovaka: o#ingera: met&i itd.
24
Seminarski rad Tehnoloki
procesi
1. -iteratura
1. =1a'inska obrada nemeta&a>: Sne4ana 3adonji<: Teni+ki #aku&tet Na+ak
2. QQQ.Qikipedija..om
25