Obradne Tehnologije

Univerzitet u Novom Sadu
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Odsek za industrijsko inenjerstvo i menadment

Predavanja iz predmeta:

OBRADNE TEHNOLOGIJE

- Radni materijal -

Pripremio:

dr NIKOLA RADAKOVI

Novi Sad, 2002. godine

Obradne tehnologije

1
1. UVOD
Izuavanja u okviru ovog predmeta e se odnositi na procese obrade, odnosno procese
izrade pojedinanih predmeta, prvenstveno metalnih. U uvodnom delu koji sledi, data su
osnovna objanjenja u vezi sa projektovanjem tehnolokih postupaka izrade predmeta.
1.1 Osnovni pojmovi
Proces izrade nekog predmeta se sastoji iz delova procesa koji se nazivaju operacijama. Pod
operacijom se podrazumeva zaokrueni deo procesa na predmetu koji se obavlja na jednom
radnom mestu, od strane jednog ili vie izvrilaca i pomou sredstava rada postavljenih na
radnom mestu.
Pod sredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu koja
slue za izvoenje odreene operacije:
tehnoloki sistem, koji prihvata predmet i ostala sredstva rada i omoguava
neophodna kretanja u toku operacije; sastoji se (slika 1.1) iz:
osnovne radne jedinice (maine ili ureaja), koja ostvaruje potrebna kretanja i
nosi ostale elemente,
upravljakih komponenti, kojima se naredbe od strane izvrioca ili raunara za
izvrenje pojedinih radnji prenose na izvrne organe osnovne radne jedinice,
ureaja za ulaganje i odlaganje, koji vre dovoenje predmeta ili alata u
poloaj za stezanje na osnovnoj radnoj jedinici i odvoenje sa osnovne radne
jedinice,
alati, koji se koriste za izvoenje zahvata na predmetu u okviru operacije,
pribori, koji se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta i alata na osnovnu
radnu jedinicu.

Slika 1.1 Osnovni elementi tehnolokog sistema
Osnovni delovi operacije su zahvati. Zahvat predstavlja svaki zaokrueni poseban prosti
proces unutar operacije. Zahvati se dele na:
osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane za
promenu oblika ili stanja predmeta, pri radu sa jednim alatom (ili blokom alata) i
pri odreenom reimu rada;
pomone zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno vezani
za promenu oblika ili stanja predmeta, ali su neophodni za izvrenje operacije; u
Obradne tehnologije

2
ove zahvate spadaju: ulaganje i odlaganje predmeta ili alata, pomeranje predmeta
ili alata u toku operacije itd.
Zahvati se dalje mogu ralaniti na pokrete, kao najmanje delove procesa koji imaju svoju
loginu celinu i vreme trajanja.
1.2 Dokumentacija za proizvodnju
Osnova za realizaciju procesa izrade predmeta su dve vrste dokumentacije:
konstrukciona dokumentacija za predmet, ija je uloga da u potpunosti definie
(opie) sam predmet i
tehnoloka dokumentacija za predmet, ija je uloga da u potpunosti definie
nain izrade predmeta.
Izrada konstrukcione i tehnoloke dokumentacije se svrstava u poslove koji se obavljaju u
okviru pripreme procesa proizvodnje pre neposredne proizvodnje, kako je prikazano na slici
1.2. Izrada konstrukcione i tehnoloke dokumentacije pripada poslovima projektovanja i
razvoja. Neki novi proizvod je razvijen (osvojen) tek kada je izraena konstrukciona i
tehnoloka dokumentacija za ceo proizvod i pojedinane predmete koji ulaze u proizvod.

Slika 1.2 Priprema proizvodnje
Konstrukciona dokumentacija se izrauje u organizacionom delu preduzea koji se najee
zove konstrukciona priprema ili konstrukcioni biro. Konstrukciona dokumentacija mora da
bude takva da zadovolji zahteve koji su postavljeni za predmet. Za procese obrade kao
konstrukciona dokumentacija za predmet koristi se tzv. radioniki srte. Radioniki crte
mora u potpunosti da definie predmet:
oblik predmeta, preko jedne ili vie projekcija i eventualnih preseka, pogleda i
detalja,
mere za sve povrine na predmetu (ukljuujui i tanost mera),
zahteve u pogledu kvaliteta obraenih povrina,
materijal koji se koristi za predmet,
posebne zahteve (u pogledu termike obrade, povrinske zatite itd.).
Primer jednog radionikog crtea dat je na slici 1.3.
Obradne tehnologije

3

Slika 1.3 Primer radionikog crtea predmeta

Obradne tehnologije

4
Tehnoloka dokumentacija izrade nekog predmeta obuhvata obino dve vrste dokumenata:
tehnoloki postupak za predmet, kojim se definiu sve potrebne operacije za
izradu predmeta i
tehnoloke karte (ili operacioni listovi), kojim se definie nain izvoenja
pojedinih operacija iz tehnolokog postupka.
Rezultat projektovanja tehnoloke dokumentacije za odreeni predmet je, kako je ve
pomenuto, dokument ili vie dokumenata kojima se definie proces izrade nekog predmeta.
U praksi se javljaju razliiti nazivi i razliiti oblici dokumenata.
Najee, postoje dve vrste dokumenata: jedan dokument za celokupan proces izrade
predmeta, koji se naziva tehnoloki postupak ili postupak rada i koji sadri spisak operacija
sa najneophodnijim podacima za svaku operaciju (redni broj operacije, naziv operacije,
radno mesto i vreme operacije) i niz dokumenata za svaku pojedinanu operaciju, koji se
nazivaju tehnoloka karta, operacioni list, sadraj operacije itd. i koji sadri sve potrebne
podatke za izvoenje svake pojedinane operacije iz tehnolokog postupka. Primer jedne
tehnoloke karte dat je na slici 1.4.
Tehnoloka karta se dostavlja izvriocu na radnom mestu za izvoenje te operacije. U
sluaju da se operacija izvodi na numerikoj maini, tehnoloka karta se koristi kao podloga
za izradu NC programa.

Slika 1.4 Primer tehnoloke karte

Obradne tehnologije

5
U optem sluaju, kada se posmatra bilo koji proces obrade metala, tehnolokim postupkom
se definiu svi potrebni podaci za proces izrade predmeta, to u optem sluaju
podrazumeva:
odreivanje polaznog materijala za izradu predmeta,
izbor vrste procesa obrade koji e se koristiti za izradu predmeta,
odreivanje strukture celokupnog procesa izrade predmeta, odnosno operacija koje
su neophodne, sa redosledom izvoenja,
izbor radnih mesta (maina) na kojima se obavljaju pojedine operacije,
odreivanje strukture pojedinih operacija (sadraja rada), odnosno pojedinanih
zahvata koje treba obaviti unutar operacije, sa redosledom izvoenja,
odreivanje naina pozicioniranja i stezanja predmeta na maini i potrebnih pribora,
izbor alata koji se koriste za izvoenje pojedinih zahvata, odnosno cele operacije,
odreivanje reima rada koji se koriste za izvoenje pojedinih zahvata,
odreivanje vremena za pojedine zahvate i za celu operaciju.
1.3 Metode projektovanja tehnolokih postupaka
Pri projektovanju tehnolokih postupaka u praksi se primenjuju razliite metode, zavisno od
karakteristika prisutnih u okviru preduzea, kao to su:
karakteristike programa proizvodnje: koliine predmeta koje se izrauju, irina
asortimana razliitih predmeta (broja razliitih predmeta), stepen slinosti predmeta
u pogledu oblika, dimenzija i ostalih zahteva itd.
karakteristike vezane za raspoloive kapacitete: vrsta i broj razliitih raspoloivih
maina u pogonu, nain upravljanja mainama (konvencionalne ili numeriki
upravljane), mogunosti maina itd.
karakteristike vezane za organizaciju preduzea: ukupan stepen razvoja organizacije
proizvodnje, stepen uea pripreme proizvodnje u procesu proizvodnje, nivo
tehnoloke pripreme proizvodnje itd.
Na osnovu analize naina projektovanja tehnolokih postupaka u velikom broju preduzea,
mogu se izdvojiti etiri osnovne metode:
projektovanje uz ponavljanje,
projektovanje uz podeavanje,
varijantno projektovanje i
novo projektovanje.
Navedene metode su opisane u nastavku.
1.3.1 Projektovanje uz ponavljanje
Projektovanje uz ponavljanje predstavlja najjednostavniji nain izrade tehnolokog
postupka. Za neki novi tehnoloki postupak se koristi ve postojei, pri emu je potrebno
izvriti samo formalne izmene vezane za novi predmet, bez izmena podataka vezanih za
sam proces izrade predmeta.
Metoda se koristi u preduzeima u kojima je i inae nivo razrade tehnolokih postupaka
veoma nizak. Izlazni dokument, tj. tehnoloki postupak za predmet se sastoji najee samo
Obradne tehnologije

6
od spiska operacija koje treba izvesti uz normirana vremena za operacije, a bez ostalih
podataka (sadraja operacije - zahvata, alata, reima itd.). Tehnoloki postupak ovde
prvenstveno ima za cilj utvrivanje elemenata za kalkulaciju, a osnova za proces izrade
predmeta je konstrukcioni crte predmeta, tako da je reavanje svih problema vezanih za
izradu ostavljeno neposrednim izvriocima, koji moraju da budu nadproseno osposobljeni.
Karakteristika ove metode je vrlo nizak stepen tehnoloke pripreme, a sama proizvodnja i
nije organizovana kao prava industrijska proizvodnja. Meutim, veoma esto se ovakav
nivo razrade tehnolokih postupaka sree i u preduzeima koja se na uspean nain bave
pojedinanom proizvodnjom, kao to su alatnice ili radionice za izradu rezervnih delova,
gde se konstrukciji predmeta pridaje veoma velika panja, a manji je problem sam proces
izrade.
1.3.2 Projektovanje uz podeavanje
Projektovanje uz podeavanje se primenjuje kada se radi o geometrijski i tehnoloki slinim
predmetima i svodi se na izmenu i prilagoavanje postojeeg tehnolokog postupka.
Projektovanje obuhvata: pronalaenje slinog tehnolokog postupka, podeavanje redosleda
operacija (ako je potrebno), podeavanje sadraja operacija (najee vrlo malo), izmenu
alata, reima i vremena u okviru pojedinih operacija.
Ovo je esto primenjivan metod, jer znaajno skrauje vreme tehnoloke pripreme, a ujedno
doprinosi tipizaciji (ujednaenosti) procesa izrade predmeta: isti redosled operacija, isti ili
slian redosled zahvata (sadraja operacije), uglavnom isti alati, bliski reimi rada.
Poto ovde sutinski problem predstavlja pronalaenje odgovarajueg, slinog predmeta,
radi pojednostavljenja posla preporuljivo je koristiti klasifikaciju predmeta. U sluaju da se
ne pronae slian predmet, mora se ii na potpuno novo projektovanje (kasnije opisana
metoda).
1.3.3 Varijantno projektovanje
Kod varijantnog projektovanja koriste se ve postojei standardni tehnoloki postupci u
okviru grupe slinih predmeta - familije. Kod ove metode podrazumeva se prethodno
razvrstavanje svih predmeta u grupe (familije) po slinosti i projektovanje grupnog
postupka za svaku formiranu grupu. Pri razvrstavanju predmeta i formiranju grupa slinih
predmeta preporuljivo je koristiti sisteme klasifikacije.
Kada se projektuje tehnoloki postupak za neki konkretan predmet, kao polazni se koristi
grupni postupak, koji vai za grupu kojoj predmet pripada, a projektovanje se svodi na
podeavanje grupnog postupka prema karakteristikama konkretnog predmeta. Dobijeni
tehnoloki postupak za konkretan predmet predstavlja u stvari varijantu grupnog postupka.
Tehnoloki postupci za pojedinane predmete, odnosno varijante grupnog postupka, se
projektuju na bazi geometrijskih karakteristika predmeta (prisutnost odreenih povrina,
razlike u dimenzijama, ...), na bazi tehnolokih karakteristika (tanost, kvalitet povrine,
zahtevi u pogledu naina obrade, ...) ili na bazi organizacionih karakteristika (broj komada
koji treba da se proizvede, veliina serije, ...).
Metoda je pogodna za preduzea iji je program proizvodnje pogodan za grupisanje,
odnosno iji program proizvodnje ine predmeti koji nemaju velikih razlika u pogledu
oblika, dimenzija itd. Osnovna karakteristika ove metode je da zahteva teak i dugotrajan
posao na poetku: klasifikaciju predmeta, formiranje grupa slinih predmeta i projektovanje
grupnih postupaka. Ali, nasuprot tome, projektovanje tehnolokih postupaka za pojedinane
Obradne tehnologije

7
predmete je svedeno na lak i kratkotrajan posao, to je ujedno jedna dobra odlika metode.
Druga dobra odlika metode je zagarantovana tipizacija (ujednaenost) tehnolokih
postupaka za sline predmete, to je rezultat od velikog znaaja.
1.3.4 Novo projektovanje
Novo projektovanje se primenjuje ukoliko se prave potpuno novi tehnoloki postupci, to se
deava kada zbog velikih geometrijskih i tehnolokih razlika u odnosu na ranije izraivane
predmete ne postoji mogunost da se iskoriste ve postojei tehnoloki postupci. Celokupan
sadraj tehnolokog postupka se odreuje na bazi crtea i uz primenu raspoloivih
pomonih sredstava za projektovanje.
U odnosu na prethodne tri metode projektovanja, proces projektovanja po ovoj metodi je
znatno kompleksniji. Na slici 1.5 prikazane su aktivnosti koje se obavljaju kod novog
projektovanja.

Aktivnosti Potrebni podaci
Analiza predmeta
ispitivanje konstrukcione dokumentacije
razmatranje mogunosti izrade predmeta

Utvrivanje polaznog materijala
odreivanje polufabrikata
odreivanje vrste materijala
utvrivanje mera sirovog komada
proraun teine
Podaci o materijalima
Odreivanje operacija
odreivanje sadraja rada - potrebnih zahvata
odreivanje redosleda zahvata
odreivanje naina pozicioniranja i stezanja predmeta
razmatranje alternativnih mogunosti
Podaci o zahvatima
Podaci o operacijama
Odreivanje sredstava za rad
izbor maina
izbor pribora za pozicioniranje i stezanje predmeta
izbor alata
Podaci o mainama
Podaci o priborima
Podaci o alatima
Odreivanje elemenata za izvoenje operacija
odreivanje reima obrade
odreivanje osnovnih vremena
odreivanje pomonih vremena, pripremno-zavrnog
vremena i vremena trajanja operacija
oblikovanje dokumenta
Podaci o reimima obrade
Obrasci za proraun
osnovnih vremena
Podaci o pomonim i
pripremno-zavrnim
vremenima
Slika 1.5 Aktivnosti pri projektovanju tehnolokih postupaka
Tehnolog koji treba da izradi tehnoloki postupak ispituje na poetku novog projektovanja
konstrukcionu dokumentaciju u odnosu na opte mogunosti izrade predmeta, a takoe i u
odnosu na zahteve u pogledu potrebne obrade, pri emu ima u vidu raspoloive mogunosti
Obradne tehnologije

8
kapaciteta za obradu u okviru preduzea. Eventualne potrebne izmene se izdiskutuju sa
konstruktorom i po potrebi se unesu u konstrukcionu dokumentaciju.
Nakon toga se vri utvrivanje polaznog materijala (vrste materijala i dimenzija polaznog
materijala), pri emu to moe da bude i aktivnost koju je obavio konstruktor, a tehnolog vri
analizu i prihvatanje odluke konstruktora.
Prvi korak stvarnog projektovanja je odreivanje operacija i sadraja rada u njima - zahvata.
U praksi tehnolozi ovaj posao uglavnom obavljaju na dva naina.
Prvi nain je sledei: odmah se, na osnovu iskustva tehnologa i sagledavanja predmeta kao
celine, odrede sve potrebne operacije sa redosledom izvoenja. Nakon toga se za svaku
operaciju utvruju potrebni zahvati obrade sa redosledom izvoenja, pri emu se
preliminarno izabere i radno mesto - maina (gupa maina) na kojoj e se operacija izvoditi.
Ujedno se odreuje nain pozicioniranja i stezanja predmeta na maini.
Drugi nain je sledei: najpre se predmet rastavi na elementane povrine od kojih se sastoji.
Zatim se, posmatrajui karakteristike elementarnih povrina (tip, zahtevi u pogedu
kvaliteta), odrede potrebni zahvati obrade za svaku od njih. Na taj nain se dobija ukupan
sadraj rada koji na predmetu treba izvesti. Nakon toga se, na osnovu odreenih kriterijuma,
utvruju prvenstva izmeu pojedinih zahvata obrade kako bi se dobio redosled njihovog
izvoenja. Na kraju se, opet po odreenim kriterijumima (na primer: spajanjem zahvata koji
redosledno idu jedan za drugim, a mogu se izvesti na istoj maini uz isto stezanje), vri
grupisanje zahvata u operacije. I pri ovom nainu vodi se rauna o raspoloivim radnim
mestima - mainama za izvoenje operacija i odreuje nain pozicioniranja i stezanja
predmeta na maini.
U sledeem koraku vri se izbor sredstava za rad za sve operacije: konkretne maine,
pribora za pozicioniranje i stezanje i alata za izvoenje svih zahvata unutar operacija. U
specifinim sluajevima, kada se ne mogu koristiti standardni pribori i alati, daju se podloge
za konstruisanje i izradu specijalnih pribora i alata.
U poslednjem koraku vri se odreivanje svih neophodnih elemenata za izvoenje
operacija: reima rada za sve zahvate obrade, osnovnih vremena (za sve zahvate obrade - na
osnovu usvojenih reima rada), pomonih vremena (za pomone zahvate unutar operacije),
to u rezultatu daje ukupno vreme trajanja svake operacije. Takoe, odreuje se pripremno-
zavrno vreme. Na kraju se vri izrada i tampanje izlaznog dokumenta za proizvodnju -
tehnolokog postupka i tehnolokih karata. Posebno, za operacije koje se izvode na
numeriki upravljanim mainama, vri se izrada NC programa.
*
Sve nabrojane metode projektovanja tehnolokih postupaka se u praksi primenjuju, pri emu
neka preduzea primenjuju samo jednu metodu, ali dosta je est sluaj da se i u okviru istog
preduzea primenjuje vie metoda.
1.4 Struktura procesa projektovanja tehnolokih postupaka
Projektovanje tehnolokih postupaka obrade se moe, kako je prikazano blok dijagramom
na slici 1.6, uslovno podeliti u tri koraka:
Korak 1: Odreivanje varijante procesa rada,
Korak 2: Odreivanje varijante postupka rada i potrebnih operacija i
Korak 3: Odreivanje elemenata za izvoenje operacija.
Obradne tehnologije

9

Slika 1.6 Koraci pri projektovanju tehnolokih postupaka
U prvom koraku projektant, na osnovu prethodno izvrenih analiza predmeta, donosi
koncepcijsku odluku o vrsti procesa koje e primeniti da bi se predmet izradio.
U drugom koraku projektant za usvojenu vrstu procesa rada, odreuje strukturu celokupnog
procesa izrade predmeta i sve potrebne operacije.
U treem koraku projektant reava svaku pojedinanu operaciju: odreuje strukturu
operacije (redosled izvoenja zahvata), bira ili projektuje radno mesto (tehnoloki sistem)
na kom se operacija izvodi, odreuje potrebne alate, reime rada i vremena rada.
Aktivnosti koje se obavljaju u pojedinim koracima projektovanja tehnolokih postupaka
prikazane su u blok dijagramu, datom na slici 1.7.
Obradne tehnologije

10

Slika 1.7 Aktivnosti pri projektovanju tehnolokih postupaka obrade
Obradne tehnologije

11
2. ODREIVANJE VARIJANTE PROCESA RADA
Kako se svaki predmet, u optem sluaju, moe izraditi na vie naina, u ovom koraku se,
na osnovu zahteva postavljenih za predmet, vri analiza moguih varijanti celokupnog
procesa izrade predmeta i bira optimalna varijanta. Pri tome se uzimaju u obzir sledei
osnovni kriterijumi:
zadovoljenje projektovanog KVALITETA,
ostvarenje potrebne i dovoljne PRODUKTIVNOSTI i
ostvarenje maksimalne EKONOMINOSTI.
Odreivanje varijante celokupnog procesa izrade predmeta se svodi na odluivanje, na
strategijskom nivou, kojim procesima rada e se predmet izraditi i, zavisno od toga, koji
polazni materijal e se koristiti.
U okviru toga, najpre se vri analiza predmeta u pogledu koliina i ostalih parametara bitnih
za izvoenje procesa njegove izrade, zatim se definiu mogue varijante izvoenja procesa
rada, izabere najpovoljnija varijanta i konano odredi polazni materijal.
2.1 Analiza predmeta
Cilj ove analize je da se projektant tehnolokog postupka u potpunosti upozna sa zadatkom
koji mu predstoji i da sagleda osnovne zahteve koji su postavljeni preko konstrukcione
dokumentacije predmeta.
2.1.1 Analiza konstrukcione dokumentacije
U okviru ove analize, na osnovu crtea predmeta, vri se:
analiza usaglaenosti konstrukcione dokumentacije i
analiza parametara bitnih za projektovanje tehnolokog postupka.
Analiza usaglaenosti konstrukcione dokumentacije obuhvata provere crtea predmeta: da li
je crte vaei i da li je u saglasnosti sa pravilima tehnikog crtanja. Ovo se radi da bi se u
startu izbegao nepotreban rad na neemu to moe biti pogreno zbog neusaglaenosti
crtea. Ove provere obuhvataju:
proveru da li je crte overen (odobren) od strane nadlene osobe; ova mera je
neophodna kako bi se izbeglo korienje eventualnih nevaeih (zastarelih) verzija
konstrukcione dokumentacije;
proveru da li je crte jasan, odnosno da li sadri sve potrebne projekcije, preseke,
prodore i detalje, koji su neophodni za dobijanje jasne slike o predmetu;
proveru da li su date sve mere na crteu, da li je kotiranje ispravno i da li sve mere
imaju naznaenu tanost (za tolerisane mere - preko zahtevanih tolerancija, za
slobodne mere - preko pozivanja na standard koji propisuje tolerancije slobodnih
mera);
proveru da li su ispravno definisani eventualni zahtevi u pogledu odnosa pojedinih
povrina (paralelnosti, upravnosti itd.);
proveru da li za su sve povrine na predmetu naznaeni kvaliteti obraene povrine
i da li je to uraeno na ispravan nain.
Obradne tehnologije

12
U sluaju da se analizom utvrde odreene neusaglaenosti, one se pre startovanja na izradi
tehnoloke dokumentacije moraju reiti sa izradiocem konstrukcione dokumentacije, kako
bi se izbegle kasnije greke.
Analiza parametara bitnih za projektovanje tehnolokog postupka obuhvata sagledavanje
eventualnih posebnih zahteva koji su postavljeni pred predmet, a odnose se na tehnoloki
postupak njegove izrade: zahteva u pogledu termike obrade (cementiranja, kaljenja),
zahteva u pogledu povrinske zatite (bojenja, bruniranja itd.).
2.1.2 Analiza predmeta u pogledu oblika
Cilj ove analize je da se utvrdi u koju grupu predmeta po obliku spada posmatrani predmet.
Ovo je aktivnost koju projektant svakako obavi, iako je nigde ne evidentira. Kada projektant
svrsta posmatrani predmet u neku tipinu grupu, na primer u osovine, on moe da pregleda
ranije projektovane tehnoloke postupke za osovine i da se njima poslui.
Ako u preduzeu postoji sistem klasifikacije i grupisanja predmeta u grupe po slinosti, ovo
omoguava mnogo lake projektovanje tehnolokog postupka za novi predmet.
Jedan nain olakanja je da se, na osnovu klasifikacionog broja za novi predmet, pronau
najsliniji predmeti i da njihovi tehnoloki postupci budu osnova za projektovanje novog
tehnolokog postupka.
Drugi nain je da za pojedine grupe slinih predmeta unapred postoji tzv. tipski tehnoloki
postupak. U tom sluaju, kada se izvri klasifikacija novog predmeta, on pripadne
odreenoj grupi predmeta i onda se za izradu tehnolokog postupka za novi predmet kao
osnova koristi tipski tehnoloki postupak za tu grupu.
2.1.3 Analiza predmeta u pogledu koliina
Koliina predmeta je znaajan parametar pri projektovanju tehnolokog postupka izrade
predmeta. Koliina predmeta ima uticaja ve na startu, kod izbora procesa koji e se
primeniti, a i kasnije pri odreivanju sredstava rada na kojima e se pojedine operacije
izvoditi.
Koliina predmeta koju treba izraditi mora se posmatrati u sklopu ukupnog programa
proizvodnje preduzea. Celokupan proizvodni sistem je projektovan i postavljen u
zavisnosti od karakteristika ukupnog programa proizvodnje. Osnovne karakteristike
programa proizvodnje su:
struktura programa (asortiman) - p
j
, odnosno broj razliitih predmeta
(predmeta) u okviru programa proizvodnje i
koliine (obim) predmeta - q
j
, odnosno koliine pojedinanih predmeta
(predmeta) iz programa proizvodnje, izraene obino u (kom/god).
Nije u pogledu primene sredstava rada svejedno da li program proizvodnje ini mali broj
predmeta sa veoma velikim koliinama ili veoma veliki broj predmeta sa relativno malim
koliinama. Zavisnost izmeu karakteristika programa proizvodnje, preko odnosa p
j
- q
j
, i
karaktera sredstava rada koje treba primeniti je prikazana na slici 2.1.

Obradne tehnologije

13

Slika 2.1 Zavisnost primenjenih sredstava rada od karakteristika programa proizvodnje
Koliine predmeta koje treba izraditi utiu direktno na produktivnost sredstava rada koja
treba primeniti (i maina i alata). Najprostije, to su vee koliine koje treba izraditi, to treba
da budu produktivnija sredstva rada koja se primenjuju.
U vezi sa koliinama predmeta je i stepen automatizacije sredstava rada. to su vee
koliine predmeta to je opravdanija primena automatizacije, kako bi se vreme operacije
skratilo.
2.1.4 Analiza predmeta u pogledu tehnologinosti
Cilj ove analize je da se utvrdi koliko je predmet, definisan konstrukcionom
dokumentacijom, tehnologian. Pri tom se pod pojmom tehnologinosti podrazumeva
pogodnost za izradu. to je predmet tehnologiniji, on je pogodniji za izradu.
U okviru ove analize, projektant tehnolokog postupka treba da oceni da li e mu neki
detalji, reeni od strane konstruktora na odreen nain, praviti problema u definisanju
naina obrade tih detalja.
Neki od problema koji se mogu javiti na obrtnim predmetima su sledei:
teak pristup alata pri obradi pojedinih povrina; ovo je problem koji se moe javiti
kod stepenastih osovina - ako se prenici pojedinih stepenastih povrina ne
smanjuju na jednu i drugu stranu osovine;
nije predvien izlazni ljeb za alat za povrinu (spoljanju ili unutranju) koja je
predviena da se brusi ili na kojoj je predvien navoj;
mogunost deformisanja predmeta pri stezanju ili obradi; deformisanje zbog sila
rezanja je mogue, na primer, kod vitkih osovina (odnosa duine i prenika preko
12); deformisanje zbog sila stezanja je mogue, na primer, kod aura ili prstenova
male debljine zida;
Obradne tehnologije

14
na predmetu tipa osovine nisu predviena sredina gnezda; za sve stepenaste
osovine najpogodnije pozicioniranje i stezanje je u sredinjim gnezdima preko
iljaka, naroito ako je neke povrine potrebno brusiti.
Neki od problema koji se mogu javiti na prizmatinim i kutijastim predmetima su sledei:
teak pristup alata pri obradi pojedinih povrina; ovo je problem koji se moe
javiti, na primer, kod obrade unutranjih otvora na kutijastim predmetima ili kod
obrade otvora na povrina koje su pod uglom;
oteano reavanje pozicioniranja i stezanja; ovo je problem koji se moe javiti u
sluaju da je potrebno buiti nekoliko rupa na malom rastojanju na
konvencionalnoj builici - bliska rastojanja rupa stvaraju problem u izradi pribora
(ploe) za voenje burgije pri buenju;
otvor za vijak i uputena povrina koja je predviena da bude sedite vijka (upust
za vijak) nisu po standardu; upust za vijak, ako je po standardu, omoguava i
primenu standardnog uputaa, a ako nije, zahteva specijalan uputa;
nije predvien uzduni ljeb za izlaz tocila za stepenastu povrinu koja je
predviena da se brusi.
U sluaju da se analizom utvrde detalji na predmetu koji nisu tehnologini tj. nisu pogodni
za obradu, a mogu se izmeniti bez posledica u pogledu zahteva postavljenih pred predmet,
oni se pre startovanja na izradi tehnoloke dokumentacije moraju reiti sa izradiocem
konstrukcione dokumentacije, kako bi se omoguila to laka izrada predmeta.
2.2 Izbor osnovne varijante procesa rada
Izbor osnovne varijante procesa rada svodi se na to da projektant - tehnolog, na osnovu
karakteristika konkretnog predmeta, odredi vrstu ili vrste procesa koji e se koristiti pri
njegovoj izradi. Kada su u pitanju procesi obrade, osnovne varijante koje dolaze u obzir se
mogu svesti na sledee:
obrada rezanjem tj. skidanjem strugotine,
obrada deformisanjem,
obrada livenjem,
nekonvencionalne vrste obrade i
kombinacija vie vrsta procesa.
Ponekad je vrstu obrade vrlo lako odrediti, jer dolazi u obzir samo jedna vrsta obrade. Ali,
ponekad u obzir dolazi vie varijanti procesa i tada se mora birati najpovoljnija.
Koje varijante procesa obrade dolaze u obzir u konkretnom sluaju, zavisi prvenstveno od
karakteristika predmeta: oblika, dimenzija, materijala, zahtevanog kvaliteta obraenih
povrina, tanosti mera i koliina koje treba izraditi.
Meutim, na sam izbor varijante procesa obrade utiu i drugi faktori kao to su: raspoloiva
oprema i raspoloivo znanje (stepen osvojenosti odreenih tehnologija), zahtevana
produktivnost i eljena ekonominost.

Obradne tehnologije

15
2.3 Odreivanje polaznog materijala
Pod polaznim materijalom se podrazumeva vrsta i oblik materijala koji kao polufabrikat
dolazi u proces obrade da bi se od njega izradio gotov deo.
Odreivanje polaznog materijala je problem koji najee reava konstruktor predmeta, tako
da podaci o polaznom stanju predmeta za projektanta tehnolokog postupka predstavljaju
ulazne podatke o kojima mora voditi rauna. Izuzetno, projektant tehnolokog postupka
moe ponekad, u cilju lake izrade predmeta, zahtevati izmenu polaznog materijala i to se
onda reava zajedno sa konstruktorom predmeta.
Inae, u procesima proizvodnje predmeta od metala, maina i ureaja, najee primenjivani
polazni materijali su:
valjane i vuene ipke okruglog, pravougaonog, kvadratnog ili estougaonog
preseka,
ploe,
limovi u tablama ili koturima,
ica u koturima (kalemima),
otkovci dobijeni razliitim postupcima obrade deformisanjem (kao polazni
materijali za procese obrade skidanjem strugotine),
odlivci dobijeni razliitim postupcima obrade livenjem (kao polazni materijali za
procese obrade skidanjem strugotine).
Na izbor vrste i dimenzija polaznog materijala za odreeni predmet utiu njegove
karakteristike predmeta: oblik (konfiguracija), dimenzije, zahtevana tanost polaznog
materijala, koliina koju treba izraditi itd.
Obradne tehnologije

16
3. OSNOVNI PROCESI OBRADE
U okviru predmeta, izuavanja e se odnositi na procese obrade pojedinanih predmeta koji
se predmete u metalopreraivakoj industriji. U nastavku su sistematizovani svi procesi koji
se odnose na ove predmete i date osnovne karakteristike pojedinih procesa: polazni
materijal, opis procesa i primena, karakteristike procesa i karakteristike dobijenog predmeta.
3.1 Obrada metala livenjem
U obradu metala livenjem spadaju procesi kod kojih se rastopljeni metal uliva u upljinu
kalupa, u njemu ovrava i dobija oblik gotovog predmeta - odlivka. Najee, predmeti
dobijeni livenjem predstavljaju poluproizvod koji se naknadno obrauje obradom skidanjem
strugotine da bi dobio zavrni oblik i dimenzije. U nastavku su opisani najee
primenjivane vrste livenja.
3.1.1 Livenje u kalupima u pesku
Polazni materijal:
rastopljen metal: SL, elik, laki i obojeni metali; neke tekoe se mogu pojaviti kod
livenja olova, kalaja, cinka, vatrootpornih elika.
Opis procesa (slika 3.1):
vlana smea pesak - vezivni materijal se sabija oko modela u kalupu; model se
uklanja i rastopljen metal se uliva u upljinu kalupa; nakon ovravanja metala,
kalup se rastavlja i vadi odlivak;
kalupovanje moe da bude runo ili mainsko; obavezno se predviaju ulivni
sistem (za ulivanje rastopljenog metala) i napojnik (za snabdevanje rastopljenim
metalom tokom ovravanja);
modeli mogu da budu: drveni ili metalni (sve ee i od vste plastike), jednodelni
ili rastavljivi, sa ili bez jezgara.

Slika 3.1 Livenje u kalupima u pesku
Primena:
kuita, blokovi motora, postolja maina, cevovodi, glave cilindara.
Obradne tehnologije

17
Karakteristike procesa:
produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliine odlivka,
priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja,
veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak moe iskoristiti,
koristi se i za pojedinanu i maloserijsku (drveni modeli), srednjeserijsku i
velikoserijsku proizvodnju (metalni modeli),
trokovi alata: niski,
cena opreme: niska
trokovi radnika: umereni do visoki, rad je naporan,
naknadna obrada: po pravilu ide ienje odlivka i mainska obrada.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:
veoma sloeni predmeti,
vano je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podeone ravni,
dodaci za mainsku obradu: 1,5-6 mm,
teina odlivaka: od 20 g do 400 t,
kvalitet povrine: lo, srednja povrinska hrapavost: 3,2-50 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od dimenzija
odlivka i vrste materijala.
3.1.2 Livenje u kalupima od koljki
Polazni materijal:
rastopljen metal: SL, elik, laki i obojeni metali, osim legura olova, cinka,
magnezijuma i titanijuma i vatrootpornih elika.
posebno se pravi koljka od peska prekrivenog smolom; koljka se stavlja u
kalupnicu i oblae samom; ostalo je isto kao kod livenja u kalupu;
dobijanje koljke: zagrejani metalni model se postavlja na metalni sanduk u kome
se nalazi pesak prekriven smolom; sanduk se okrene za 180
0
tako da pesak sa
smolom nalee na model, a smola se formira oko modela; ponovo se okrene sanduk
da bi viak peska otpao ime je dobijena jedna polovina koljke; isto tako se izradi i
druga polovina.
Primena:
mali mehaniki delovi koji zahtevaju veliku tanost dimenzija, kuita prenosnika,
glave cilindara, klipnjae, delovi menjaa.
produktivnost: od 5-200 kom/h, zavisno od veliine odlivka,
priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja,
iskorienost materijala velika,
visoka mogunost automatizacije,
primenom posebnog ulivnog sistema ("grozdova") moe se liti vie odlivaka
istovremeno,
koristi se za srednjeserijsku i velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliine su 100-
500 komada,
trokovi alata: niski do srednji,
Obradne tehnologije

18
cena opreme: srednja do visoka,
trokovi radnika: niski do srednji,
naknadna obrada: mala ili potpuno nepotrebna.
sloeni predmeti,
mehanike osobine su bolje nego kod livenja u pesku,
teina odlivaka: od 10 g do 150 kg, najpovoljnije do 20 kg,
kvalitet povrina dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,8-12,5 m Ra,

Slika 3.2 Livenje u kalupima od koljki
3.1.3 Livenje u kokilama (gravitaciono livenje)
Polazni materijal:
rastopljen metal, najee obojeni metali: legure bakra, aluminijuma, magnezijuma.
kokila je metalni kalup (moe i grafitni), bez podele ili sa
vertikalnom/horizontalnom podelom; rastopljen metal se pod dejtvom gravitacione
sile uliva u prethodno zagrejani kalup - kokilu, gde ovrava; kokila se tada otvara
i odlivak se izbacuje.
Primena:
klip, klipnjaa, glava cilindra, zupanici.
Obradne tehnologije

19

Slika 3.3 Livenje u kokilama
produktivnost: od 5-100 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
iskorienost materijala visoka, malo je otpadnog materijala,
koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliine su 500-1000 komada,
trokovi alata: srednji
cena opreme: srednja,
naknadna obrada: mala do srednja.
sloenost oblika ograniena mogunou lakog vaenja iz kokile,
dodaci za mainsku obradu: 0,8-1,5 mm,
teina odlivaka od 100 g do 300 kg, najpovoljniji su mali odlivci do 5 kg,
kvalitet povrine dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,8-6,3 m Ra,
3.1.4 Livenje pod pritiskom
Polazni materijal:
rastopljen metal, najee laki i obojeni metali: legure cinka, aluminijuma,
magnezijuma, olova, kalaja i bakra.
rastopljen metal se pod pritiskom dovodi u metalni alat (kalup) za livenje, gde
ovrava; alat se otvara i odlivak se izbacuje.
Primena:
elektro-delovi (razvodne kutije, utinice), delovi za igrake, delovi za nametaj,
kuita menjaa, delovi motora, delovi pumpi

Obradne tehnologije

20

Slika 3.4 Livenje pod pritiskom
produktivnost: do 200 kom/h,
priprema procesa: nekoliko meseci,
iskorienost materijala visoka, otpadni materijal se moe pretopiti,
koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliine su 10.000 komada,
proces je sloen, visoka temperatura topljenja nekih metala moe izazivati tekoe
u procesu i poveano habanje alata,
trokovi alata: visoki,
cena opreme: visoka,
naknadna obrada: mala.
sloenost oblika velika,
vano je pravilno postaviti podeonu ravan,
mehanike osobine dobre,
teina odlivaka: od 10 g do 50 kg, obino do 5 kg,
kvalitet povrina odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,4-3,2 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,05 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija odlivka i
vrste materijala.
3.1.5 Centrifugalno livenje
Polazni materijal:
rastopljen metal: SL, elik, laki i obojeni metali; moe se liti i staklo, plastika i
keramika.
rastopljen metal se uliva u metalni kalup koji se obre; pod dejstvom centrifugalne
sile metal se rasporeuje po unutranjoj povrini kalupa i ovrava; osa obrtanja
moe da bude horizontalna (za duge odlivke) ili vertikalna (za kratke odlivke).
Obradne tehnologije

21
Primena:
cevi veih dimenzija, doboi konica, remenice, topovske cevi, aure, prstenovi,
valjci, leajevi, zupanici, kouljice cilindra motora, posude pod pritiskom.

Slika 3.5 Centrifugalno livenje
produktivnost: i do 50 kom/h,
iskorienost materijala visoka, jer nema ulivnog kanala i napojnika,
koristi se za velikoserijsku proizvodnju, ali moe i za manje serije,
trokovi alata: srednji,
cena opreme: srednja do velika,
naknadna obrada mala, obavezna obrada unutranjih povrina.
Konstruktivne karakteristike dobijenog predmeta:
sloenost oblika ograniena,
dodaci za obradu: 1,5-6 mm,
dobre mehanike osobine,
veliina odlivka: od 0,25 m do 1,8 m,
ostvarene tolerancije mera: od 0,1 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija odlivka.
3.1.6 Livenje isparljivim modelom
Polazni materijal:
rastopljen metal: svi metali, ukljuujui i legure plemenitih i radioaktivnih metala.
kalup se koristi da oblikuje model od voska u zahtevani oblik; votani model se
oblae keramikom masom; pri livenju vosak isparava, a liveni metal popunjava
upljinu keramikog kalupa; da bi se izvadio odlivak, kalup se mora razbiti.
Obradne tehnologije

22

Slika 3.6 Livenje isparljivim modelom
Primena:
lopatice turbina, delovi maina alatki, delovi automobilskih i avionskih motora,
kuita pumpi, figurice, nakit; pogodno je tamo gde je teka i skupa mainska
obrada.
produktivnost: preko 1000 kom/h,
iskorienost materijala visoka,
obino se koriste modelni sklopovi ("grozdovi") za mnogo malih odlivaka,
koristi se i za maloserijsku i za velikoserijsku proizvodnju,
trokovi alata: srednji, zavise od sloenosti alata,
cena opreme: niska do srednja,
trokovi radnika: visoki,
naknadna obrada mala.
veoma sloeni oblici, mogu se odliti i navoj i sloene unutranje povrine,
velika vrstoa odlivka,
teina odlivaka: od 0,5 g do 100 kg, najpovoljnije do 5 kg,
kvalitet povrine: dobar do odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,4-6,3 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,1 mm do 0,5 mm, zavisno od dimenzija
odlivka.
3.2 Obrada metala deformisanjem
U obradu metala deformisanjem spadaju procesi kod kojih se potrebni oblik i dimenzije
predmeta dobijaju plastinim deformisanjem polaznog materijala - pripremka. Kod svih
vrsta obrade deformisanjem zajedniko je da moraju postojati alat i maina. Alat, koji se
najee izrauje kao specijalni za odreeni predmet, daje geometrijski oblik predmetu, a
Obradne tehnologije

23
maina ostvaruje potrebne sile i kretanja. U nastavku su opisane najee koriene vrste
obrade deformisanjem.
3.2.1 Toplo kovanje
Polazni materijal:
prethodno odseen pripremak; ugljenini, legirani, nerajui i vatrootporni elik,
aluminijum, legure bakra, magnezijuma, titanijuma, nikla; veoma je bitna
kovljivost metala (tegljivost na temperaturi kovanja).
zagrejan pripremak se postavlja u donji deo alata (kalupa) i onda se udarom ili
pritiskom gornjim delom alata (kalupa) predmet oblikuje;
maine: kovaki ekii ili mehanike prese (ekscentar, frikcione, kolenaste) ili
hidrauline prese;
kod kovanja na ekiima koristi se otvoren alat; kraa je priprema, jeftiniji alat, ali
je vea naknadna obrada i potrebna vea umenost radnika; koristi se samo za
pojedinanu proizvodnju;
kod kovanja na presama koristi se zatvoren alat, to je mnogo ee.

Slika 3.7 Toplo kovanje
Primena:
obrtni ili neobrtni predmeti razliitog oblika: klipnjae, kolenasta vratila, osovine,
poluge, glavine, ventili.
produktivnost: od 1 do 300 kom/h, zavisno od veliine otkovka,
vano je dobro postaviti podeonu ravan alata; tei se da se sa obe strane podele
ostavi priblino ista koliina materijala,
iskorienje materijala srednje, potrebno je dosta naknadne obrade skidanjem
strugotine,
Obradne tehnologije

24
proces je najpogodniji za koliine preko 10.000 komada, ali se nekad ide i na
manje koliine; minimalna koliina iznosi oko 1000 komada,
cena opreme: dosta visoka, najvie zavisi od nominalne sile prese,
trokovi radnika: srednji,
naknadna obrada: po pravilu je potrebna; nakon kovanja uvek ide otklanjanje pucni
i ienje otkovka.
sloenost otkovka je ograniena zbog mogunosti teenja materijaka kroz alat,
otvori se obino samo zaponu, a obrauju se kasnije buenjem,
visoka vrstoa otkovka,
teina dobijenog otkovka: od 10 g do 250 kg,
kvalitet povrine: zadovoljavajui, srednja povrinska hrapavost: 1,6-25 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,5 mm do 6 mm, zavisno od dimenzija otkovka i
vrste materijala.
3.2.2 Hladno istiskivanje
Polazni materijal:
prethodno odseen pripremak; mogu se kovati materijali tegljivi na sobnoj
temperaturi: aluminijum, bakar, cink, legure olova i kalaja i niskougljenini elici;
mogu se obraivati, ali teko i legirani i nerajui elici, legure nikla i titanijuma.
pripremak se u hladnom stanju stavlja u alat i silom se istiskuje u upljine alata;
istiskivanje moe da bude istosmerno, protusmerno ili kombinovano;
maine: prese vee snage i kontrolisanog hoda (najee hidrauline).
Primena:
obrtni osnosimetrini predmeti: osovine, glavine, ventili, uplji komadi, telo
sveice za SUS motore.
produktivnost: do 2000 kom/h,
iskorienje materijala visoko, vrlo malo je potrebno naknadne mainske obrade,
veoma je vano podmazivanje povrina alata (koriste se sredstva na bazi fosfata) da
bi se smanjilo trenje,
proces je najpovoljniji za koliine preko 100.000 komada, ali moe da bude
isplativo i za manje koliine; minimalna koliina je oko 5.000 komada,
cena opreme: visoka,
trokovi radnika: niski,
sloenost oblika ograniena, vana je simetrinost predmeta,
Obradne tehnologije

25
jako dobre mehanike osobine,
dimenzije predmeta: od 1,3 do 150 mm.
kvalitet povrine: visok, srednja povrinska hrapavost: 0,1-1,6 m Ra,
otkovka.

Slika 3.8 Hladno istiskivanje
3.2.3 Hladno kovanje
Polazni materijal:
ipka, ica; pogodni su ilavi materijali: ugljenini elik, aluminijum, bakar, legure
olova; mogu se kovati i legure elika, nerajui elik, cink, magnezijum, legure
nikla.
isto kao toplo kovanje, samo na hladno; alat obino na jednom kraju ima otvor;
zona deformisanja je ograniena;
osim kovanja moe da bude ukljueno i seenje;
maina: horizontalna kovaka maina.
Primena:
vijci, ekseri, zakovice, osovinice, mala vratila, komponente u elektronici i sl.
produktivnost: 35-120 kom/min,
priprema procesa: kratka,
iskorienje materijala visoko, praktino nema otpada,
cena opreme: mala do srednja,
trokovi radnika: niski, proces je visoko automatizovan,
naknadna obrada mala, uglavnom je i nema.
Obradne tehnologije

26
oblici ogranieni: jednostavni, cilindrini, osnosimetrini,
mahanike osobine odline,
dimenzije od 0,8x1,5 mm do 50x250 mm,
kvalitet povrine zadovoljavajui, srednja povrinska hrapavost: 0,8-6,3 m Ra,
otkovka i vrste materijala.

Slika 3.9 Hladno kovanje
3.2.4 Obrada lima razdvajanjem (smicanjem)
Polazni materijal
hladno valjan lim, u tablama ili trakama; najee korieni materijali: ugljenini,
niskolegirani i nerajui elici, legure aluminijuma, legure bakra; mogu se
obraivati i legure nikla, titanijuma, cinka i magnezijuma.
lim se dovodi u donji deo alata i onda se gornjim delom alata vri razdvajanje
smicanjem;
ovde spadaju: seenje, prosecanje, isecanje, probijanje, fino razdvajanje.
maine: makaze za lim (seenje), mehanike prese (imaju bre dejstvo i bolja
kontrola pomeranja lima) i hidrauline prese (imaju veu silu i mogunost kontrole
hoda alata - vano kod finog razdvajanja); este su CNC prese za probijanje,
prosecanje i isecanje.
Primena:
razni delovi od lima manjih, srednjih i velikih dimenzija: na aparatima za
domainstvo, delovi u vazduhoplovstvu i automobilskoj industriji, podloke,
zupanici, delovi maina.

Obradne tehnologije

27

Slika 3.10 Obrada lima razdvajanjem
produktivnost: do 5.000 kom/h,
mogu visok stepen automatizacije,
iskorienost materijala razliita, zavisi od krojne eme,
trokovi alata: srednji do veliki,
cena opreme: od niskih do veoma velikih,
trokovi radnika: od niskih do umerenih, zavisno od stepena automatizacije,
naknadna obrada: veoma mala, obino samo ienje.
ogranieni oblici
debljina lima: od 0,1 - 13 mm,
ostvarene tolerancije mera: od 0,02 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija
otkovka, kod finog razdvajanja se mogu ostvariti tolerancije 0,005 mm.
3.2.5 Oblikovanje (savijanje) lima i ice
Polazni materijal:
traka, odseak, ica; ugljenini, niskolegirani i nerajui elici, legure
aluminijuma, legure bakra; mogu se obraivati i legure nikla, titanijuma, cinka i
magnezijuma.
materijal se postavlja pod alat koji ga deformie savijanjem, izvlaenjem ili
istezanjem;
postoje razliiti postupci:
savijanje lima na apkant presi (ramovi, profili),
savijanje odseka na mehanikoj ili hidraulinoj presi u alatu,
Obradne tehnologije

28
savijanje trake valjcima na rotacionoj maini,
savijanje ice,
duboko izvlaenje,
istezanje.

Slika 3.11 Oblikovanje (savijanje) lima i ice
Primena:
ramovi, sudovi, konzerve, delovi aparata za domainstvo, razni sitni savijeni
delovi.
produktivnost: do 3.000 kom/h,
priprema procesa: od nekoliko asova do nekoliko nedelja,
iskorienje materijala visoko (kod savijanja nema otpada),
trokovi alata: umereni do visoki,
cena opreme: od niskih do visokih,
trokovi radnika: niski do umereni,
naknadna obrada: mala, eventualno opsecanje i eenje.
mogua izrada delova sloenog oblika, kombinovanjem vie postupaka,
debljina lima: kod dubokog izvlaenja 0,1-12 mm, kod savijanja do 25 mm, kod
oblikovanja valjcima i istezanja do 6 mm,
dimenzije predmeta kod dubokog izvlaenja: 2 - 600 mm,
dimenzije predmeta kod ostalih postupaka: od 10 mm do 1,5 m,
problem je promena debljine lima pri savijanju,
kvalitet povrine dobar (nasleen od polaznog materijala).

Obradne tehnologije

29
3.3 Obrada metala skidanjem strugotine
U obradu metala skidanjem strugotine spadaju procesi kod kojih se gotov predmet dobija
tako to se polaznog materijala skida sloj materijala (strugotina) rezanjem. Skidanje
strugotine se vri alatom koji mora imati odreenu geometriju (i ostale potrebne osobine) da
bi mogao ostvariti rezanje. Da bi se proces rezanja ostvario, alat i predmet moraju obavljati
odreena meusobno povezana kretanja, koja ostvaruje maina. Maina, pored ostvarenja
potrebnih kretanja, ima ulogu prihvatanja predmeta i alata. U nastavku su opisane najee
koriene vrste obrade skidanjem strugotine.
3.3.1 Odsecanje
Polazni materijal:
ipke okruglog, kvadratnog, pravougaonog ili estougaonog preseka.
rezanjem se see ipka na potrebnu duinu; vrste:
odsecanje na krunoj testeri; alat je testerasto glodalo koje vri glavno obrtno
kretanje i pomono kretanje primicanjem ka predmetu;
odsecanje trakastom testerom; alat je beskrajna traka (sa zubima) koja vri glavno
pravolinijsko kretanje i pomono kretanje primicanjem ka predmetu;
odsecanje okvirnom testerom; alat je list testere (sa zubima) koji vri glavno
pravolinijsko oscilatorno kretanje (dvostruki hodovi napred-nazad) i pomono
kretanje primicanjem ka predmetu;

Slika 3.12 Kruna testera
Primena:
sve metalne ipke.
Obradne tehnologije

30
produktivnost razliita, zavisno od dimenzije seenja,
priprema procesa: 10-20 minuta,
trokovi alata: umereni do srednji,
cena opreme: umereni do srednji,
trokovi radnika: niski,
naknadna obrada: po pravilu se dobija predmet koji se naknadno mainski
obrauje.
dimenzije: prenik odsecanja od nekoliko mm do preko 1.000 mm,
kvalitet povrine: nizak
seenja.
3.3.2 Struganje
Polazni materijal:
svi metali u obliku ipke ili kao odseeni komadi: vratila, osovine, vijci, elementi
za vezu.
predmet stegnut u glavno vreteno struga vri glavno obrtno kretanje. Alat,
postavljan na nosa alata, vri pomono kretanje uzdunim ili poprenim
pomeranjem (ili istovremenim pomeranjem, kod obrade konusa ili profila) po
predmetu;
vrste strugova:
klasian univerzalni strug,
klasian produkcioni (paralelni, doradni) strug,
revolverski strug,
kopirni strug,
CNC strug,
jednovreteni automatski strug (rade iz ipke kao polaznog materijala),
vievreteni automatski strug (ee rade iz ipke kao polaznog materijala),
karusel strug.
Primena:
obrada na obrtnim predmetima: spoljanjih i unutranjih obrtnih povrina, buenje,
proirivanje i razvrtanje u osi obrtanja;
moe se vriti i obrada obrtnih spoljanjih i unutranjih povrina na prizmatinim
predmeta uz stezanje na tzv. plan plou.
produktivnost: 1-60 kom/h, kod runog struganja, 10-1.000 kom/h, kod
automatskog struganja,
priprema procesa: od 20-90 min, kod automatskih strugova 120-480 min, zavisno
od sloenosti operacije,
Obradne tehnologije

31
iskorienje materijala: nisko, zavisno od koliine strugotine,
koristi se za maloserijsku proizvodnju (univerzalni i CNC strugovi), srednjeserijsku
proizvodnju (revolver i kopirni strugovi) i velikoserijsku proizvodnju (automatski
strugovi),
veoma je vano pravilno odrediti odgovarajue alate i reime rezanja,
trokovi alata: niski do umereni (uglavnom standardni alati), kod automatskih
strugova mogu biti i visoki zbog primene ablonskih (specijalnih) alata za struganje
i buenje,
cena opreme: umereni (univerzalni strugovi) do visoki (automatski i CNC
strugovi),
trokovi radnika: od niskih (automatski strugovi) do visokih (univerzalni strugovi),
naknadna obrada: mala, eventualno ienje.

Slika 3.13 Struganje
oblici ogranieni na osnosimetrine predmete,
dimenzije obrade: od 0,5-1000 mm (za univerzalne i CNC strugove), do 2000
mm (za karusel strugove) i do 80 mm (za automatske strugove),
kvalitet povrine: dobar do odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,2-25 m Ra,
predmeta.
3.3.3 Glodanje
Polazni materijal:
odseeni komadi obino prizmatinog oblika.
alat (vieseni), stegnut u glavno vreteno glodalice, vri glavno obrtno kretanje;
pomono kretanje vri najee predmet postavljen na sto glodalice;
vrste glodalica:
horizontalna glodalica,
univerzalna glodalica,
vertikalna glodalica,
Obradne tehnologije

32
CNC glodalica,
alatna glodalica,
agregatna glodalica,
portalna glodalica.
Primena:
obrada prizmatinih i kutijastih predmeta - ravnih povrina, stepenica, kanala,
ljebova,
esto se na glodalicama vre i obrade otvora na prizmatinim i kutijastim
predmetima (naroito na alatnim i CNC glodalicama),
moe i obrada ravnih povrina na obrtnim predmetima.

Slika 3.14 Glodanje
priprema procesa: od 20-60 min, kod portalnih glodalica do 360 min,
iskorienje materijala: nisko, obino je velika koliina strugotine,
koristi se za pojedinanu, maloserijsku i srednjeserijsku proizvodnju, za velike
serije posebno se naruuju specijalne (agregatne) glodalice,
esta je primena specijalnih pribora za pozicioniranje i stezanje predmeta na stolu
glodalice,
trokovi alata: umereni (uglavnom standardni alati),
cena opreme: umerena (univerzalne, vertikalne i horizontalne glodalice) do visoka
(CNC, alatne, agregatne i portalne glodalice),
trokovi radnika: srednji do visoki,
naknadna obrada: mala, potrebno ienje.
oblici su ogranieni mogunostima postavljanja na mainu i mogunostima alata,
dimenzije predmeta zavise od mogunosti stezanja na maini, najvea duina ide
do 2000 mm, a kod portalnih glodalica i do 5000 mm,
Obradne tehnologije

33
kvalitet povrine: dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,4-25 m Ra,
predmeta.
3.3.4 Rendisanje
Polazni materijal:
prethodno obraivani predmeti prizmatinog oblika.
alat, stegnut u nosa alata rendisaljke, vri glavno pravolinijsko kretanje
dvostrukim hodovima du predmeta; pomono kretanje vri najee predmet
postavljen na sto rendisaljke pomeranjem posle svakog dvostrukog hoda alata;
vrste rendisaljki:
kratkohoda rendisaljka,
dugohoda rendisaljka,
vertikalna rendisaljka (dubilica).
Primena:
obrada ravnih povrina, kanala, ljebova itd. na prizmatinim predmetima; primer:
klizne staze na postoljima maina alatki.
produktivnost: 1-50 kom/h,
priprema procesa: 10-30 min, kod dugohodih rendisaljki do 360 min,
iskorienje materijala: nisko, velika je koliina strugotine,
koristi se za pojedinanu i maloserijsku proizvodnju, kao dopuna glodanju,
trokovi alata: niski (uglavnom standardni alati),
cena opreme: umerena, osim dugohodih rendisaljki gde je visoka,
trokovi radnika: umereni,
naknadna obrada: povrine se, nakon rendisanja, obino bruse ravnim bruenjem.

Slika 3.15 Rendisanje
Obradne tehnologije

34
oblici su ogranieni prirodom postupka (samo odreeni oblici),
dimenzije predmeta zavise od mogunosti postavljanja na maini, najvea duina
ide do 2000 mm, kod kratkohodih rendisaljki, a kod dugohodih rendisaljki i do
5000 mm,
kvalitet povrina: dosta dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,8-25 m Ra,
predmeta.
3.3.5 Buenje
Polazni materijal:
ve obraivan predmet.
alat, stegnut u glavno vreteno builice, vri glavno obrtno kretanje; pomono
kretanje vri najee alat prodiranjem u predmet;
vrste builica:
stona builica,
stubna builica,
radijalna builica,
builica sa vievretenom glavom,
vievretena builica,
koordinatna builica,
builica za duboko buenje.

Slika 3.16 Buenje
Primena:
obrada otvora na prizmatinim i obrtnim predmetima - zabuivanje, buenje,
uputanje, proirivanje, razvrtanje, urezivanje navoja.
Obradne tehnologije

35
priprema procesa: od 10-45 min, kod vievretenih builica do 90 min,
iskorienje materijala: nisko, zbog velike koliine strugotine,
esta je primena specijalnih pribora za pozicioniranje i stezanje predmeta na stolu
builice,
pri obradi otvora kod kojih je velik odnos duina/prenik (vei i od 70), koriste se
burgije za duboko buenje (topovske turgije), koje imaju specijalno reeno
odvoenje strugotine i dovoenje sredstva za hlaenje i podmazivanje,
koristi se za pojedinanu, maloserijsku i srednjeserijsku proizvodnju,
trokovi alata: niski (uglavnom standardni alati),
oblici ogranieni na otvore i rupe,
dimenzije otvora: od 0,1-250 mm, najvei otvori se obrauju trnovima ili
glavama za istrugivanje,
kvalitet povrine: dobar (kod buenja), srednji (kod proirivanja) i odlian (kod
razvrtanja); srednja povrinska hrapavost je kod buenja: 6,3-50 m Ra, kod
uputanja i proirivanja: 3,2-25 m Ra, kod razvrtanja i buenja na koordinatnoj
builici: 0,2-6,3 m Ra,
predmeta; kod razvrtanja i buenja na koordinatnoj builici: od 0,001 mm do
0,025 mm, zavisno od dimenzija predmeta.
3.3.6 Provlaenje
Polazni materijal:
skidanje strugotine se vri viesenim alatom - provlakaem, koji se gura ili vue
kroz ve izbuen otvor (kod unutranjeg provlaenja) ili preko povrine predmeta
(kod spoljanjeg provlaenja); uz uzastopno poveanje dubine rezanja stvara se
eljeni profil u jednom prolazu provlakaa;
Primena:
obrada ljebova u otvorima, glatkih otvora velike tanosti (puane cevi),
spoljanjih profila.
produktivnost: do 400 kom/h (produktivnost se, kad je mogue, poveava
slaganjem vie predmeta jedan za drugim u istoj operaciji),
priprema procesa: 20-50 minuta,
iskorienje materijala: nisko, zbog velike koliine strugotine,
koliine uglavnom preko 3000 komada (zbog visoke cene provlakaa),
Obradne tehnologije

36
naknadna obrada: nepotrebna.
oblici ogranieni prirodom procesa,
hod provlakaa: od 25-3000 mm,
kvalitet povrine: odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,2-6,3 m Ra,
predmeta.

Slika 3.17 Provlaenje
3.3.7 Bruenje
Polazni materijal:
alat - tocilo uvek vri obrtno kretanje; ostala kretanja zavise od vrste maine:
brusilica za ravno bruenje sa prizmatinim stolom: predmet je postavljen na
prizmatini sto i vri glavno pravolinijsko kretanje dvostrukim hodovima napred
nazad; koturasto tocilo svojim obimom skida materijal; posle svakog
dvostrukog hoda povea se za dubinu rezanja;
brusilica za okruglo spoljanje bruenje: predmet je stegnut u vreteno maine
(obino preko iljaka) i vri glavno obrtno kretanje, dok tocilo vri pomono
kretanje pomeranjem po predmetu uzduno ili radijalno;
brusilica za unutranje bruenje: predmet je stegnut u vreteno maine i vri
glavno obrtno kretanje, dok tocilo vri pomono uzduno kretanje u otvoru
predmeta;
Obradne tehnologije

37
brusilica bez iljaka: predmet se oslanja na dra izmeu dva tocila koja se
obru, pri emu je obrtanje vodeeg tocila 20 puta manja od obrtanja radnog
tocila;
dugohoda brusilica: slino kao brusilica sa prizmatinim stolom, ali su tocila
obino eona sa umetnutim segmentima.
Primena:
ravno bruenje na prizmatinim predmetima, okruglo bruenje na obrtnim
predmetima.
produktivnost: 1-1000 kom/h,
priprema procesa: 20-45 min, kod dugohode brusilice do 360 min,
iskorienost materijala: niska,
mogua primena automatizacije i CNC upravljanja,
koristi se i za sve vrste proizvodnje: maloserijsku, srednjeserijsku i velikoserijsku,
cena opreme: srednja do visoka,
trokovi radnika: niski do visoki, zavisno od stepena automatizacije,
oblici ogranieni mogunou procesa,
prenici predmeta kod okruglog bruenja su od 0,5-2000 mm (kod bruenja bez
iljka do 1000 mm), maksimalna duina kod ravnog bruenja je oko 6000 mm,
kvalitet povrina: odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,1-6,3 m Ra,
predmeta.

Slika 3.18 Bruenje
Obradne tehnologije

38
4. METODOLOGIJA IZBORA OPTIMALNOG PROCESA IZRADE
4.1 Cilj metode
Pri osvajanju nekog novog predmeta, osnovni zadatak razvojnog tima je da izradi takvu
konstrukcionu i tehnoloku dokumentaciju koja e obezbediti da izraeni predmet (u
procesu proizvodnje) zadovolji zahteve koji su pred njega postavljeni. Ono to komplikuje
posao razvojnog tima je injenica da se novi predmet i konstrukciono i tehnoloki moe
reiti na vie naina, odnosno u vie varijanti. Dalje, osvajanje predmeta na nain da
razvojni tim izrauje sve varijante, pa da nakon toga bira optimalnu varijantu, predstavlja
veoma skup nain. S obzirom na to, veoma je vano da se prilikom osvajanja nekog
predmeta u to ranijoj fazi razvoj predmeta usmeri, i u konstrukcionom i u tehnolokom
smislu, na to manje varijanti, najbolje na jednu varijantu. Na taj nain se znaajno
smanjuju trokovi osvajanja predmeta.
Metoda (videti literaturu pod 6) koja e u nastavku biti opisana, ima za cilj da se jo u
idejnoj fazi razvoja predmeta, na osnovu procene trokova proizvodnje, odredi optimalna
varijanta predmeta, tj. varijanta koja ima najmanje trokove proizvodnje. Metoda se
sprovodi u trenutku kada je predmet konstrukciono koncepcijski reen: definisani su
konstrukcioni podaci: oblik i mere, ali jo ne mora da bude definisan materijal (na primer,
dolazi u obzir primena nekog od metala ili plastike). Dalje, koncepcijski su utvrene vrste
procesa koje je mogue primeniti da bi se predmet izradio (na primer, ili obrada skidanjem
strugotine ili livenje ili obrada deformisanjem).
Metoda se bazira na proceni trokova proizvodnje. Dakle, poto jo nemamo sve podatke
vezane za tehnoloki postupak izrade predmeta, nemogue je odrediti stvarne i tane
trokove proizvodnje (nedostaju podaci o korienim mainama, alatima, vremenima itd.).
Meutim, na osnovu inenjerskog iskustva i znanja, sistematizovanih u okviru ove metode,
omogueno je da procena trokova proizvodnje bude dovoljno pouzdana i da daje dovoljno
pouzdane zakljuke.
4.2 Struktura trokova proizvodnje
Trokovi proizvodnje, oznaeni sa T
p
, najee se izraavaju po jednom komadu izraenog
predmeta i sastoje se, kao i kod svih drugih modela trokova, od trokova materijala i
trokova izrade (izraeno u novanim jedinicama po komadu predmeta - nov.jed./kom):
T
p
= T
m
+ T
i
(nov.jed./kom)
gde je:
T
m
- trokovi materijala po komadu predmeta (nov.jed./kom),
T
i
- trokovi izrade predmeta po komadu (nov.jed./kom)
U metodologiji koja e u nastavku biti opisana, trokovi materijala, T
m
, se izraunavaju tako
to se zapremina materijala potrebna za izradu jednog komada predmeta mnoi sa
jedininom cenom tog materijala.
Trokovi izrade predmeta, T
i
, se po metodologiji koja e u nastavku biti opisana odreuju na
jedan priblian nain, s obzirom da jo nemamo potpune podatke o tehnolokom postupku
izrade predmeta. Ali, pri odreivanju trokova izrade koriste se ranija iskustva, tako da
motodologija daje sasvim zadovoljavajue rezultate.
Obradne tehnologije

39
Kao osnova za odreivanje cene izrade konkretnog predmeta uzima se cena izrade tzv.
"idealnog predmeta" po odreenom postupku izrade. Naime, na osnovu detaljno izvrenih
istraivanja, mogue je ustanoviti kolika bi bila cena izrade nekog idealnog predmeta
odreenom vrstom obrade. Idealan predmet je predmet koji je najprostiji po obliku i ima
najnie zahteve u pogledu tanosti mera (tolerancija) i u pogledu kvaliteta obraenih
povrina. Znajui kolika je cena izrade idealnog predmeta, trokovi izrade nekog
konkretnog predmeta se odreuju tako to se cena idealnog predmeta mnoi koeficijentom
kojim se uzimaju u obzir sve razlike konkretnog predmeta u odnosu na idealni.
U nastavku je detaljno opisana ova metodologija.
4.3 Odreivanje trokova materijala
Kako je ve pomenuto, trokovi materijala se odreuju prema obrascu:
T
m
= V
m
C
m
(nov.jed./kom)
gde je:
V
m
- zapremina materijala potrebna za izradu jednog komada predmeta (mm
3
/kom),
C
m
- cena materijala po jedinici zapremine (nov.jed./mm
3
).
4.3.1 Odreivanje cene materijala
Cene materijala su razliite, zavisno od vrste materijala i oblika u kom se isporuuju.
Najee se izraavaju u novanim jedinicama po kilogramu. Za potrebe ove metodologije,
koriene su prosene cene materijala, ali izraene u engleskoj valuti (peni - stoti deo funte)
i to po zapremini materijala (mm
3
). Cene materijala su prikazane u tabeli na slici 4.1 i njima
su obuhvaene najee koriene vrste materijala.

Materijal
Cena materijala po jedinici
zapremine, C
m
, (pence/mm
3
)
Liveno gvoe 0.00045
Niskougljenini elik 0.00039
Legirani elik 0.00148
Nerajui elik 0.00195
Legure Cu 0.00245
Legure Al 0.00078
Legure Zn 0.00117
Termoplastika - najlon i PMMA 0.00061
Termoplastika - ostali 0.00017
Termoseti 0.00033
Elastomeri 0.00017
Slika 4.1 Prosene cene materijala
4.3.2 Odreivanje zapremine materijala
Zapremina materijala potrebna za izradu jednog komada predmeta se moe odrediti na dva
naina, ili preko zapremine polaznog materijala ili preko zapremine gotovog komada.
Kad je pogodno, najbolje je odrediti zapreminu polaznog materijala direktno i tada se ona
uzima kao V
m
i mnoi sa jedininom cenom. Ovakav je sluaj kad se koristi standardna
Obradne tehnologije

40
dimenzija polaznog materijala, na primer ipka odreenog preseka i zna se koliko se
duinski odseca za jedan komad predmeta.
Kada se ne moe odrediti zapremina materijala direktno, mora se ii preko zapremine
gotovog komada. Zapremina gotovog predmeta se moe odrediti tako to se predmet rastavi
na prostije zapremine za koje pojedinano moemo odrediti zapreminu i onda ih saberemo.
Drugi nain je da izmerimo gotov predmet teinski i da do zapremine doemo preko
izmerene teine predmeta i specifine teine za materijal od kog je predmet izraen.
Zapremina materijala, V
m
, se u tom sluaju moe odrediti tako to se zapremina gotovog
predmeta, V
p
, pomnoi sa koeficijentom otpatka materijala, k
o
, kojim se uveava
zapremina gotovog predmeta za veliinu otpatka:
V
m
= V
p
k
o
(mm
3
)
Za pribline proraune, moe se uzeti koeficijent otpatka materijala iz tabele na slici 4.2.
Postupak Koeficijent otpatka materijala (k
o
)
Hladno istiskivanje 1.0
Toplo kovanje 1.2
Obrada limova 1.2
Livenje u pesku 1.25
Livenje pod pritiskom 1.15
Brizganje 1.1
Runa i automatska mainska
obrada skidanjem strugotine
nije primenljivo
Slika 4.2 Orijentacione vrednosti koeficijenta otpatka materijala
4.4 Odreivanje trokova izrade
Kako je ve pomenuto, ova metodologija koristi priblino odreivanje trokova izrade preko
obrasca:
T
i
= K
rel
C
id
(nov.jed./kom)
gde je:
K
rel
- relativni koeficijent trokova izrade, koji uzima u obzir razlike konkretnog
predmeta u odnosu na idealni,
C
id
- cena izrade idealnog predmeta odreenom obradom (nov.jed./kom).
4.4.1 Odreivanje cene izrade idealnog predmeta (C
id
)
Na trokove izrade predmeta utie vie faktora, kao to su: cena osnovne maine, trokovi
radnika, trokovi alata, vreme izrade, vreme pripreme itd. U optem sluaju, cena izrade
nekog idealnog predmeta se moe izraziti preko obrasca:
C
i
= C
rada
t
i
+ C
al
/n (nov.jed./kom)
gde je:
C
rada
- cena rada (maine, radnika itd.) svedeno na jednu sekundu (nov.jed./sec),
t
i
- vreme rada za izradu jednog komada predmeta (sec/kom),
C
al
- cena alata za izradu svih predmeta (nov.jed.),
n - ukupna koliina predmeta koju treba izraditi.
Obradne tehnologije

41
Polazei od gore navedenog obrasca, na osnovu dugogodinjih istraivanja u velikom broju
preduzea, dolo se do krivih trokova za razliite vrste procesa rada. Na slici 3.3 prikazane
su krive trokova koje se odnose na tzv. "idealne predmete", odnosno zavisnost cene izrade,
C
id
(u penijima/komadu) od ukupne koliine predmeta.
Poto se krive odnose na "idealni predmet", vrednosti za C
id
predstavljaju minimalne
trokove koji se oekuju, za dati proces obrade i uz dati godinji obim proizvodnje. Na taj
nain, grafik (dat na slici 4.3) moe da poslui za odabiranje vrste obrade, s obzirom na
najmanje trokove izrade odreenog predmeta, pretpostavljajui da je oblik predmeta
idealan za datu vrstu obrade.

Slika 4.3 Grafik za odreivanje cena izrade idealnog predmeta (C
id
)
za razliite vrste obrade
4.4.2 Odreivanje relativnog koeficijenta trokova izrade (K
rel
)
Nakon to je definisana cena kotanja idealnog predmeta C
id
, neophodno je utvrditi relativni
koeficijent kojim e se uzeti u obzir razliitost konkretnog predmeta u odnosu na idealan.
Ovaj koeficijent odreuje koliko e skuplja biti izrada nekog konkretnog predmeta
sloenijeg oblika od "idealnog predmeta".
Godinji obim proizvodnje (kom/god)
C
e
n
a

i
z
r
a
d
e

i
d
e
a
l
n
o
g

p
r
e
d
m
e
t
a
,

C
i
d

(
p
e
n
c
e
/
k
o
m
)

Obradne tehnologije

42
Analizirajui ta sve moe da utie na cenu izrade predmeta, dolo se do zakljuka da se
relativni koeficijent trokova moe predstaviti preko etiri komponente, kako je prikazano u
sledeem obrascu:
K
rel
= K
pm
K
so
K
tol
(ili K
kp
)
gde je:
K
pm
- koeficijent pogodnosti materijala odreenoj vrsti obrade,
K
so
- koeficijent sloenosti oblika,
K
tol
- koeficijent tolerancija,
K
kp
- koeficijent kvaliteta povrina.
Za idealan predmet, svi koeficijenti su jednaki jedinici. Za konkretan predmet se odreuju
vrednosti pojedinih komponenti i njihovim mnoenjem se odreuje ukupni relativni
koeficijent za taj predmet i na kraju i cena izrade konkretnog predmeta. Napomena: uzima
se ili koeficijent tolerancije ili koeficijent kvaliteta povrine - onaj koji je vei.
Odreivanje koeficijenta pogodnosti materijala (K
pm
)
Za razliite vrste obrade odreeni materijali su manje ili vie pogodni. U tabeli na slici 4.4
date su vrednosti koeficijenta pogodnosti materijala (K
pm
) pri korienju razliitih vrsta
materijala u odreenim vrstama obrade.
Proces

Materijal
Hladno
istiskiva-
nje
Livenje
u pesku
Livenje
pod
pritiskom
Kovanje Obrada
limova
Main-
ska
obrada
Prakas-
ta meta-
lurgija
Brizga-
nje
plastike
Sivi liv 1,0 1,2 1,6
Niskougljenini
elik
1,3 1,2 1,0 1,2 1,4 1,2
Legirani elik 2,0 1,3 2,0 1,5 2,5 1,1
Nerajui elik 2,0 1,5 2,0 1,5 4,0 1,1
Legure Cu 1,0 1,0 3,0 1,0 1,0 1,1 1,0
Legure Al 1,0 1,0 1,5 1,0 1,0 1,0 1,0
Legure Zn 1,0 1,0 1,2 1,0 1,0 1,1 1,0
Termpolastika 1,1 1,0
Termoseti 1,2 1,0
Elastomeri 1,1 1,5
Slika 4.4 Tabela za odreivanje koeficijenta pogodnosti materijala (K
pm
)
Odreivanje koeficijenta sloenosti oblika (K
so
)
Za odreivanje koeficijenta sloenosti oblika, prethodno je izvrena klasifikacija predmeta
prema obliku. Svi predmeti su podeljeni prema osnovnom obliku u tri kategorije:
oblik A: obrtno-simetrini i obrtno-nesimetrini predmeti,
oblik B: prizmatini i kutijasti predmeti i
oblik C: pljosnati i kutijasti tankozidni predmeti.
Dalje su, kako je prikazano na slici 4.5, unutar jedne kategorije predmeti podeljeni na pet
klasa po sloenosti.
Obradne tehnologije

43
OBRTNO-SIMETRINI I OBRTNO-NESIMETRINI PREDMETI
jedna/primarna osa
sekundarne ose: otvori, ravne i druge povrine
paralelni i/ili normalni na osnovnu osu
sloeni oblici
samo osnovni kruni
oblici
sekundarni oblici unutranji oblici
unutranji i/ili spoljanji
oblici
nepravilni i/ili sloeni
oblici
A1 A2 A3 A4 A5

kruno simetrini ljebovi,
useci, stepeni, zarubi,
konusna sedita, rupe du
ose/sredine linije
unutranji i spoljnji navoji,
nareckani, jednostavni oblici
flahova/ljebova na i oko
osnovne ose/sredine linije
rupe/navoji/upusti i ostali
unutranji oblici koji se ne
nalaze na osnovnoj osi
projekcije, sloeni oblici,
slepi profili, ljebovi na
sekundarnim osama
povrine sloenog oblika, i/ili
serije oblika koji nisu
obuhvaeni prethodnim
kategorijama

PRIZMATINI I KUTIJASTI PREDMETI
sa jednom osom/u jednoj ravni vieosni predmeti sloeni oblici
samo osnovni oblici sekundarni oblici
pravougle projekcije du
jedne ili vie osa
prosto zaobljeni oblici u
jednoj ravni
nepravilni i/ili zaobljeni
oblici
B1 B2 B3 B4 B5

stepenasti predmeti, ljebovi,
kanali, useci i otvori/navoji
du jedne ose
stepenasti orebreni oblici,
T-ljebovi, zupanici itd.,
otvori, navoji, upusti u jednoj
ravni
otvori, navoji, upusti pod
uglom
zaobljenja na unutranjim i/ili
spoljanjim povrinama
sloene trodimenzionalne
zaobljene povrine koje se ne
mogu svrstati u prethodne
kategorije

PLJOSNATI I KUTIJASTI TANKOZIDNI PREDMETI
sa jednom osom sekundarni pravilni oblici sa ponavljanjem pravilni oblici sloeni oblici
samo osnovni oblici
ravnomeran presek ili
debljina zida
neravnomeran presek ili
debljina zida
kupasti, konusni ili
kutijasti oblici
neravnomerni i/ili
zaobljeni oblici
C1 C2 C3 C4 C5

otpresci, podloke, kolena i
drugi oblici na ili paralelni sa
osnovnom osom
pljosnati zupanici, viestruka
ili kontinualna kolena i oblici
delovi promenljivog preseka
koji nisu izraeni viestrukim
savijanjem ili sastavljeni od
vie oblika
delovi kod kojih moe da se
javi promena debljine zidova
sloeni ili nepravilni oblici ili
serije oblika koji nisu
obuhvaeni prethodnim
kategorijama
Slika 4.5 Oblici predmeta prema sloenosti
Obradne tehnologije

44
Kada se za konkretan predmet odredi kojoj kategoriji pripada po obliku (A, B ili C) i kojoj
klasi po sloenosti, koeficijent sloenosti oblika se odreuje prema tabelama, datim na
slikama 4.6 (a, b i c), sa krivama za odreene vrste procesa obrade.
K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

Oblik

Oblik
Slika 4.6.a Odreivanje koeficijenta sloenosti oblika (K
so
) za predmete oblika A
K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

Oblik

Oblik
Slika 4.6.b Odreivanje koeficijenta sloenosti oblika (K
so
) za predmete oblika B
K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

K
o
e
f
.

s
l
o
e
n
o
s
t
i

o
b
l
i
k
a

(
K
s
o
)

Oblik

Oblik
Slika 4.6.c Odreivanje koeficijenta sloenosti oblika (K
gs
) za predmete oblika C
Odreivanje koeficijenta tolerancija (K
tol
)
Koeficijent tolerancija (K
tol
) se odreuje preko tabela datih na slikama 4.7 za odreene vrste
obrade.

Obradne tehnologije

45

HLADNO ISTISKIVANJE LIVENJE U PESKU LIVENJE POD PRITISKOM
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

Tolerancija (mm) Tolerancija (mm) Tolerancija (mm)

PRAKASTA METALURGIJA TOPLO KOVANJE OBRADA LIMOVA
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

Tolerancija (mm) Tolerancija (mm) Tolerancija (mm)

BRIZGANJE MAINSKA OBRADA
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
o
l
e
r
a
n
c
i
j
a

(
K
t
o
l
)

NAPOMENA:

Broj ortogonalnih ravni na kojima
lee kritine tolerancije:
- jedna ravan
- dve ravni
- tri i vie ravni
- levo od ove linije
zahteva se naknadna
obrada
Tolerancija (mm) Tolerancija (mm)
Slika 4.7 Odreivanje koeficijenta tolerancija (K
tol
)
Odreivanje koeficijenta kvaliteta povrina (K
kp
)
Koeficijent kvaliteta povrina (K
kp
) se odreuje preko tabela datih na slikama 4.8 za
odreene vrste obrade.

Obradne tehnologije

46

HLADNO ISTISKIVANJE LIVENJE U PESKU LIVENJE POD PRITISKOM
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

Kvalitet povrina (m Ra) Kvalitet povrina (m Ra) Kvalitet povrina (m Ra)

PRAKASTA METALURGIJA TOPLO KOVANJE OBRADA LIMOVA
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

Kvalitet povrina (m Ra) Kvalitet povrina (m Ra) Kvalitet povrina (m Ra)

BRIZGANJE MAINSKA OBRADA
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
v
r
i
n
e

(
K
k
p
)

NAPOMENA:

Broj ortogonalnih ravni na kojima
lee kritini kvaliteti povrina:
- jedna ravan
- dve ravni
- tri i vie ravni
- levo od ove linije
zahteva se naknadna
obrada
Kvalitet povrina (m Ra) Kvalitet povrina (m Ra)

Slika 4.8 Odreivanje koeficijenta kvaliteta povrina (K
kp
)

Obradne tehnologije

47
5. ODREIVANJE VARIJANTE POSTUPKA RADA I POTREBNIH OPERACIJA
U ovom koraku projektant tehnolokog postupka za izabranu varijantu procesa rada vri
izbor najpovoljnijeg postupka izrade predmeta uz definisanje potrebnih operacija i redosleda
njihovog izvoenja. Krajnji rezultat ovog koraka je spisak operacija potrebnih za izradu
predmeta sa zahvatima koji se u svakoj operaciji izvode.
U praksi se uglavnom primenjuju dva prilaza reavanju ovog problema.
Prvi prilaz se svodi na to da se, na osnovu analize karakteristika predmeta i dosadanjeg
iskustva, odmah odredi spisak potrebnih operacija i sadraj svake operacije, odnosno spisak
zahvata unutar operacije. Ovaj prilaz obino podrazumeva i korienje ranije izraenih
tehnolokih postupaka, tako da se za novi predmet koristi slian tehnoloki postupak. Ovde
se ne vodi mnogo rauna o tome da li e tehnoloki postupak biti najpovoljniji, ali se dobija
na brzini projektovanja.
Drugi prilaz polazi od analize povrina na predmetu i zahteva za svaku povrinu. Za svaku
povrinu koja se obrauje se odrede potrebni zahvati obrade. Na taj nain se dobija skup
zahvata koje treba obaviti na predmetu, odnosno odreena je struktura celokupnog postupka
izrade oredmeta. Ti se zahvati zatim, na osnovu iskustvenih znanja o prvenstvima pojedinih
obrada, redosledno ureuju i grupiu u operacije. Pri grupisanju zahvata u operacije vodi se
rauna o eljenim efektima u pogledu produktivnosti i ekonominosti. Krajnji rezultat je i
ovde spisak potrebnih operacija i zahvata u njima.
U nastavku je opisana metodologija odreivanja potrebnih operacija prema ovom prilazu,
pri emu je korien primer predmeta prikazan na slici 5.1.

Slika 5.1 Primer predmeta
Obradne tehnologije

48
5.1 Utvrivanje elementarnih povrina na predmetu
Pod elementarnom povrinom se podrazumeva svaka pojedinana povrina na predmetu
koja zahteva najmanje jedan zahvat obrade. U ovoj fazi se predmet predstavlja kao skup
elementarnih povrina. Da bi se predmet predstavio preko elementarnih povrina, potrebno
je prethodno posedovati sistematizovane sve elementarne povrine koje se mogu pojaviti.
Jedna takva sistematizacija data je u nastavku.
Elementarne povrine kod obrtnih predmeta:
obrtna spoljanja povrina,
obrtna eona povrina,
obrtna unutranja povrina,
konusna spoljanja povrina,
konusna unutranja povrina,
oborena spoljanja ivica,
oborena unutranja ivica,
navoj na obrtnoj spoljanjoj povrini,
navoj u obrtnoj unutranjoj povrini,
otvor u aksijalnom pravcu,
otvor u poprenom pravcu,
uputen otvor u aksijalnom pravcu,
uputen otvor u poprenom pravcu,
navoj u otvoru u aksijalnom pravcu,
navoj u otvoru u poprenom pravcu,
oljebljenje spoljanje,
oljebljenje unutranje,
ozubljenje,
useen ljeb na obrtnoj spoljanjoj povrini,
useen ljeb na obrtnoj unutranjoj povrini,
uzduni ljeb spoljanji,
uzduni ljeb unutranji,
sredinje gnezdo.
Elementarne povrine kod prizmatinih predmeta:
ravna povrina,
kosa povrina,
stepenasta povrina,
kanal,
ljeb,
poluljeb,
pravougaoni dep,
kruni dep,
otvor,
uputena povrina u otvoru,
oborena ivica u otvoru,
navoj u otvoru.
Obradne tehnologije

49
U konkretnom primeru, za predmet prikazan na slici 5.1, identifikovano je pet elementarnih
povrina prikazanih na slici od 1-5 i navedenih u tabeli 5.1. Pored ovih pet, predmet
poseduje i dve povrine koje se ne obrauju, oznaene sa B1 i B2.
Tabela 5.1 Pregled elementarnih povrina
Broj
elementarne
povrine
Naziv elementarne povrine Osnovni podaci za povrinu
1 Otvor u aksijalnom pravcu prenik: 8
+0,4
;
kvalitet: N10;
29
0,3
od ose povrine 4;
upravnost 0,2 prema povrini 2
2 Obrtna eona povrina 14
0,8
od povrine B1;
kvalitet: N7;
ravnost 0,02
3 Uputen otvor u aksijalnom pravcu prenik: 16
+1
;
kvalitet: N10;
12
-0,5
od povrine 2;
minimalno 4 mm od povrine 1
4 Obrtna unutranja povrina prenik: 20H7;
kvalitet: N7;
aksijalnost 2 prema povrini
B2;
upravnost 0,02 prema povrini 2
5 Oborena unutranja povrina mera 1/45
0
kvalitet: N10;
U tabeli su, kako se moe videti, za svaku elementarnu povrinu dati i osnovni podaci koji
e biti neophodni u daljim fazama.
5.2 Odreivanje potrebnih zahvata za obradu elementarnih povrina
U ovom koraku se za sve elementarne povrine odreuju potrebni zahvati obrade. Koje vrste
zahvata e se primeniti prvenstveno zavisi od vrste predmeta i tipa povrine, a koliki broj
zahvata e se primeniti zavisi od ostalih zahteva na povrini, prvenstveno kvaliteta obraene
povrine. Ako je posmatrana povrina visokog kvaliteta obraene povrine, ona e u
principu imati:
prethodnu,
(prethodno-zavrnu) i
zavrnu obradu.
Pri odreivanju potrebnih zahvata neophodno je, izmeu ostalog, znati kojim vrstama
obrada se moe ostvariti koji kvalitet obraene povrine, to je prikazano u tabeli 5.2.

Obradne tehnologije

50
Tabela 5.2 Mogunosti postizanja kvaliteta obraene povrine za
pojedine vrste obrade (u skladu sa JUS M.A1.026)

Obradne tehnologije

51
Ako je u pitanju obrtni predmet, za obradu spoljanje obrtne povrine, na primer, potrebni
zahvati e biti zahvati grubog i finog struganja (prethodna i prethodno-zavrna obrada) i
spoljanjeg okruglog bruenja (zavrna obrada). Za obradu unutranje obrtne povrine
uobiajene su dve varijante, zavisno od prenika otvora: buenje (prethodna obrada),
struganje - za vee prenike ili proirivanje - za manje prenike (prethodno-zavrna obrada)
i unutranje bruenje - za vee prenike ili razvrtanje - za manje prenike (zavrna obrada).
Ako je u pitanju prizmatini predmet, za obradu ravne povrine primenjivae se zahvati
grubog i finog glodanja (prethodna i prethodno-zavrna obrada) i ravnog bruenja (zavrna
obrada).
Preduslov za odreivanje potrebnih zahvata za obradu pojedinih obradnih povrina je
prethodna sistematizacija svih moguih zahvata.
Odreivanje potrebnih zahvata svodi se na uspostavljanje relacija tipa moe da se obradi
izmeu elementarnih povrina i zahvata. Meutim, uspostavljanje ovakvih relacija nije
uopte jednostavan problem jer se u dosta sluajeva jedna ista vrsta elementarne povrine
moe obraditi na vie naina.
Za predmet iz primera na slici 5.1, u tabeli 5.3 dat je pregled potrebnih zahvata za obradu
svih elementarnih povrina.
Tabela 5.3 Pregled potrebnih zahvata za obradu elementarnih povrina
Elementarna
povrina
Potrebni zahvati
1 - buenje otvora (1Z)
2 - prethodno struganje obrtne eone povrine (2P)
- zavrno struganje obrtne eone povrine (2Z)
3 - uputanje otvora (3Z)
4 - buenje obrtne unutranje povrine (4P)
- proirivanje obrtne unutranje povrine (4PZ)
- razvrtanje obrtne unutranje povrine (4Z)
5 - obaranje ivice (5Z)
U tabeli je uz svaki zahvat data i oznaka zahvata, radi daljeg lakeg sprovoenja metode.
Oznake su usvojene po principu da je cifrom oznaena elementarna povrina na kojoj se vri
zahvat, a slovom da li je zahvat prethodni, prethodno-zavrni ili zavrni (na primer: zahvat
4P oznaava prethodni zahvat na povrini 4, 4PZ - poluzavrni i 4Z - zavrni zahvat na
povrini 4).
Odreivanjem zahvata za sve elementarne povrine dobija se ukupan skup zahvata u
celokupnom procesu izrade predmeta, koji jo ne predstavlja nita dok se ne izvri
odreivanje njihovog redosleda izvoenja i grupisanje u operacije.
5.3 Odreivanje redosleda zahvata
Odreivanje redosleda zahvata je problem koji se najuspenije moe reiti utvrivanjem
prvenstava izmeu pojedinih zahvata. Ali, problem je kako odrediti prvenstva. Da bi se
postavila pravila za utvrivanje prvenstava izmeu pojedinih zahvata, neophodno je
sistematizovati razloge zato jedan zahvat mora ii pre drugog.
Obradne tehnologije

52
Prvenstva izmeu zahvata zbog dimenzionog razloga
Svaka elementarna povrina je geometrijski definisana preko kota kojima su utvrene
dimenzije povrine, ali i odnosi prema drugim povrinama na predmetu.
Utvrivanje prvenstava izmeu zahvata zbog dimenzionog razloga je vezano za kotiranje
povrina i moe se definisati u obliku sledeeg pravila: "Ako za posmatranu elementarnu
povrinu postoji druga elementarna povrina preko koje je ona kotirana, onda zahvati na
toj drugoj povrini imaju prvenstvo u odnosu na zahvate na posmatranoj povrini".
Ovo pravilo je korieno na primeru u sledeim sluajevima:
pre buenja otvora 1 (zahvat 1Z) mora biti zavrena obrtna unutranja povrina 4
(zahvat 4Z), jer je preko nje otvor kotiran,
pre uputanja otvora 3 (zahvat 3Z) mora biti zavrena eona povrina 2 (zahvat
2Z), jer je dubina uputanja kotirana preko te povrine,
pre obaranja ivice 5 (zahvat 5Z) moraju biti obraene povrine 2 i 4, jer je ivica
kotirana preko njih.
Prvenstva izmeu zahvata zbog geometrijskog razloga
Utvrivanje prvenstava izmeu zahvata zbog geometrijskog razloga je vezano za eventualne
zahteve u pogledu odnosa izmeu povrina, kao to su upravnost, suosnost, paralelnost itd.
Prvenstva u ovom sluaju se mogu definisati u obliku sledeeg pravila: "Ako za posmatranu
elementarnu povrinu postoji druga elementarna povrina prema kojoj je postavljen zahtev
odnosa, onda zahvati na toj drugoj povrini imaju prvenstvo u odnosu na zahvate na
posmatranoj povrini".
pre buenja otvora 1 (zahvat 1Z) mora biti zavrena eona povrina 2 (zahvat 2Z),
jer postoji zahtev upravnosti povrine 1 prema povrini 2,
pre uputanja otvora 3 (zahvat 3Z) mora biti zavren otvor 1 (zahvat 1Z), jer
postoji zahtev minimalnog rastojanja 4 mm prema toj povrini,
pre zavrne obrade obrtne unutranje povrine 4 (zahvat 4Z) mora biti obraena
povrina 2 (zahvat 2Z), jer postoji zahtev upravnosti povrine 4 prema povrini 2.
Prvenstva izmeu zahvata zbog tehnolokog razloga
Prvenstva izmeu zahvata zbog tehnolokog razloga su relativno jednostavnija za reavanje
i koriste se kada na istoj povrini postoji vei broj zahvata. Pravilo se svodi na sledee: "Ako
na posmatranoj elementarnoj povrini postoji vei broj zahvata, grublji zahvati imaju
prvenstvo u odnosu na fine".
Ovo pravilo je korieno na primeru kod obrade povrina 2 i 4.
Prvenstva izmeu zahvata zbog ekonomskog razloga
Ekonomski razlog za prvenstva izmeu pojedinih povrina je vezan za odreene utede koje
se mogu ostvariti ispravnim redosledom zahvata na odreenim povrinama. Te utede mogu
da budu razliite, a vezane za skraenje vremena trajanja zahvata, za skraenje vremena
pomonih zahvata, za smanjenje potronje alata itd.
pre obrade eone povrine 2 (zahvat 2G) dobro je ako je obavljeno buenje obrtne
unutranje povrine 4 (zahvat 4G), jer e se time skratiti hod alata pri eonom
struganju, a time i vreme zahvata,
Obradne tehnologije

53
pre razvrtanja obrtne unutranje povrine 4 (zahvat 4Z) dobro je ako je ivica u
otvoru ve oborena (zahvat 5Z), jer e se time tedeti razvrta i poveati njegov vek
trajanja.
Uzimajui u obzir sve nabrojane razloge i primenjujui odgovarajua pravila, u konanom
rezultatu se za sve zahvate mogu utvrditi drugi zahvati koji u odnosu na njih imaju
prvenstvo. Za predmet iz primera to je prikazano u tabeli 5.4.
Tabela 5.4 Tablica prvenstava izvoenja pojedinih zahvata
Zahvati koji imaju prvenstvo iz razloga
Zahvat
dimenzionog geometrijskog tehnolokog ekonomskog
1Z 4Z 2Z
2P 4PZ
2Z 2P
3Z 2Z 1Z
4P
4PZ 4P
4Z 2Z 4PZ 5Z
5Z 2Z, 4PZ
Nakon utvrenih prvenstava, za odreivanje redosleda moe se koristiti postupak preko
dvostruke matrice prikazane na slici 5.2.

Slika 5.2 Matrica za utvrivanje redosleda zahvata
U ovoj matrici, u levom delu, najpre su preneta prvenstva pojedinih zahvata iz tablice
prvenstava, a zatim su, u desnom delu, odreeni redosledi izvoenja zahvata od prvog do
osmog uz potovanje svih pojedinanih prvenstava iz levog dela matrice.
Obradne tehnologije

54
5.4 Grupisanje zahvata u operacije
Nakon utvrenog redosleda zahvata, ostaje poslednji korak - formiranje operacija spajanjem
zahvata. Pri tome se pod operacijom podrazumeva deo procesa izrade predmeta (ili skup
zahvata) koji se obavlja na jednom radnom mestu pri istom postavljanju. Preduslov za
grupisanje zahvata u operacije je svakako saznanje o radnim mestima, odnosno mainama,
koje stoje na raspolaganju. Raspoloiva radna mesta nam uslovljavaju ta uopte moemo
koristiti za izvoenje operacija.
Naredni problem je vezan za mogunost grupisanja zahvata u operacije, odnosno spajanja
onih zahvata za koje se koristi ista maina. Moe se prihvatiti da za grupisanje zahvata u
istu operaciju treba da su zadovoljeni sledei uslovi: 1. da se za zahvate koristi ista maina
2. da zahvati redosledno slede jedan za drugim i 3. da se izvode pri istom postavljanju na
maini.
Za posmatrani primer na slici 5.1, svi zahvati su grupisani u dve operacije:
1. operacija: STRUGANJE, sa sledeim zahvatima:
buenje obrtne unutranje povrine (4P),
proirivanje obrtne unutranje povrine (4PZ),
prethodno struganje obrtne eone povrine (2P),
zavrno struganje obrtne eone povrine (2Z),
obaranje ivice (5Z) i
razvrtanje obrtne unutranje povrine (4Z).
2. operacija: BUENJE, sa sledeim zahvatima:
buenje otvora (1Z),
uputanje otvora (3Z),
Pri grupisanju zahvata u operacije, projektant tehnolokog postupka moe da ide na vie
varijanti, zavisno od toga da li e da ide na veu ili manju sloenost pojedinih operacija. Od
sloenosti operacije, odnosno manjeg ili veeg broja zahvata koji e se izvoditi u jednoj
operaciji zavisi i koja maina e se primeniti. Pristup ka sloenijim operacijama, odnosno
operacijama kod kojih je velika koncentracija zahvata, ima svoje prednosti:
vea je tanost obrade, jer ima manje operacija i manje stezanja i pozicioniranja u
toku celokupnog procesa izrade predmeta,
manje je kretanje predmeta tokom procesa njegove izrade,
ali i nedostatke:
potrebna je sloenija tehnoloka oprema (sloenije maine),
dua je priprema radnih mesta za izvoenje operacija,
due je zadravanje predmeta na operacijama i
potrebno je vee znanje radnika na radnim mestima.
Obradne tehnologije

55
6. STRUKTURE U OBRADI
6.1 ta se podrazumeva pod strukturom operacije
Svaka operacija se sastoji iz jednog ili vie zahvata koji se mogu podeliti u dve osnovne
vrste:
osnovne zahvate, pod kojima se podrazumevaju zahvati kojima se vri neposredna
promena oblika ili stanja predmeta; u procesima obrade to su zahvati kod kojih su
alat i predmet u kontaktu;
pomone zahvate, pod kojima se podrazumevaju zahvati koji nisu neposredno
vezani za promenu oblika ili stanja predmeta, ali su neophodni za izvoenje
operacije; u pomone zahvate spadaju zahvati merenja u toku operacije, zahvati
ulaganja i odlaganja predmeta, zahvati vezani za izvoenje pomonih hodova
(primicanje i odmicanje alata, promena alata, promena reima rada itd.).
Pod strukturom operacije podrazumeva se nain izvoenja operacije, odnosno nain
izvoenja pojedinih zahvata unutar operacije.
Kako se, u optem sluaju, zahvati unutar operacije mogu izvoditi na razliite naine, to se i
ukupna operacija moe izvoditi na razliite naine:
sa jednim ili vie osnovnih zahvata koji se meusobno izvode redno ili paralelno,
sa jednim ili vie pomonih zahvata koji jesu ili nisu preklopljeni sa osnovnim
zahvatima,
u jednoj ili vie pozicija,
u jednom ili vie tokova.
Sam nain izvoenja operacije, odnosno zahvata unutar nje, definie strukturu operacije. S
obzirom na to da li se osnovni i pomoni zahvati meusobno preklapaju ili ne, definiu se
tzv. klase i grupe obrade.
6.2 Klase obrade
Klase obrade su definisane u odnosu na nain izvoenja osnovnih zahvata, odnosno nain
slaganja dejstva alata kojima se vre osnovni zahvati.
Postoje tri klase obrade, opisane u nastavku.
I klasa: ovde se osnovni zahvati izvode redno: ili jednim alatom redom vie povrina ili
sa vie alata rednim dejstvovanjem jednog za drugim; osnovno vreme operacije,
kako je prikazano na slici 6.1, jednako je zbiru vremena svih osnovnih zahvata:
t
o
= t
o1
+ t
o2
+ ... + t
on
= t
oi

Obradne tehnologije

56

Slika 6.1 Osnovno vreme operacije za sluaj I klase obrade
II klasa: ovde se osnovni zahvati izvode redno-paralelno: zahvati obrade se ostvaruju
redno, ali u pojedinim zahvatima se dejtvuje blokom alata istovremeno
(paralelno); osnovno vreme operacije, kako je prikazano na slici 6.2, jednako je
zbiru maksimalnih (nepreklopljenih) vremena u pojedinim zahvatima:
t
o
= t
o1
max
+ t
o2
max
+ ... + t
on
max
= t
oi
max

Slika 6.2 Osnovno vreme operacije za sluaj II klase obrade
III klasa: ovde se osnovni zahvati izvode paralelno: svi alati (od dva do nekoliko desetina)
rade istovremeno; ovakav sluaj je kod viepozicionih obrada s tim to se obrada
na svim pozicijama obavlja istovremeno, a unutar svake pozicije moe biti
korien jedan ili vie alata; osnovno vreme operacije, kako je prikazano na slici
6.3, jednako je vremenu trajanja najdue pozicije:
t
o
= t
oi
max

Obradne tehnologije

57

Slika 6.3 Osnovno vreme operacije za sluaj III klase obrade
6.3 Grupe obrade
Grupe obrade su definisane u odnosu na nain izvoenja pomonih zahvata. Pomoni
zahvati, koji se izvode unutar operacije, imaju svoja vremena koja optereuju ili ne
optereuju operaciju, odnosno utiu ili ne utiu na vreme operacije, zavisno od toga da li su
pomoni zahvati preklopljeni osnovnim zahvatima ili nisu.
Struktura pomonog vremena u operaciji se moe predstaviti u obliku:
t
p
= t
pm
+ t
pou
+ t
ph

gde je:
t
pm
- nepreklopljeno pomono vreme koje se troi za merenja u toku operacije,
t
pou
- nepreklopljeno pomono vreme koje se troi za odlaganje i ulaganje predmeta,
t
ph
- nepreklopljeno pomono vreme koje se troi za pomone hodove: primicanje i
odmicanje alata, okretanje stola, zamenu alata itd.
S obzirom na to da li se u operaciji pojedine komponente pomonog vremena pojavljuju ili
ne, definisane su grupe obrade i to:
Grupa 0: ovde postoje sve tri komponente pomonog vremena:
t
pm
# 0, t
pou
# 0, t
ph
# 0
Ovo znai da ak postoji i merenje u toku operacije, to je sluaj kod ostvarivanja
dimenzije predmeta metodom probnih prolaza (primenjuje se jedino u
pojedinanoj proizvodnji ili kada treba upasivati jedan predmet sa drugim).
Grupa 1: ovde je vreme za merenje jednako nuli, ali se javlja vreme za odlaganje i
ulaganje i za pomone hodove:
t
pm
= 0, t
pou
# 0, t
ph
# 0
Ovo je sluaj kada se dimenzije predmeta dobijaju automatski uz prethodno
podeavanje maine i alata.
Obradne tehnologije

58
Grupa 2: ovde je i vreme za odlaganje i ulaganje jednako nuli:
t
pm
= 0, t
pou
= 0, t
ph
# 0
Ovo je sluaj kada postoji posebna pozicija za odlaganje obraenog predmeta i
ulaganje neobraenog predmeta, tako da su ovi zahvati potpuno preklopljeni
vremenima ostalih pozicija.
Grupa 3: ovde su sve tri komponente pomonog vremena jednake nuli:
t
pm
= 0, t
pou
= 0, t
ph
= 0
Ovo je sluaj postoji neprekidan proces u kome se troi samo osnovno vreme.
U tabeli na slici 6.4 dat je pregled kriterijuma za utvrivanje grupe obrade.

Grupa t
pm
t
pou
t
ph

0 # 0 # 0 # 0
1 0 # 0 # 0
2 0 0 # 0
3 0 0 0
Slika 6.4 Uz definisanje grupa obrada
6.4 Primeri razliitih klasa obrada
Na slici 6.5 prikazan je primer uzdune obrade na kopirnom strugu. S obzirom da se
pojedine povrine predmeta obrauju redno, radi se o I klasi obrade.

Slika 6.5 Primer I klase obrade na kopirnom strugu
Na slici 6.6 prikazana je obrada na viesenom strugu. Na predmet najpre dejstvuje blok
alata za uzduno struganje (a), a zatim blog alata za popreno struganje (b). S obzirom da
alati deluju i paralelno i istovremeno, radi se o II klasi obrade.
Obradne tehnologije

59

Slika 6.6 Primer II klase obrade na viesenom strugu
Na slici 6.7 prikazana je obrada predmeta na revolver strugu. Kod revolver struga, alati iz
revolver glave radne redno - jedan po jedan prema redosledu obrade. Dakle, revolver strug
sigurno ima redno dejstvo alata. Meutim, ako postoje sluajevi da je u nekom drau alata
postavljeno vie alata, onda postoji i paralelno dejstvo alata. Takav je sluaj na slici 6.7,
tako d ase radi o II klasi.

Slika 6.7 Primer II klase obrade na revolver strugu
Obradne tehnologije

60
Na slici 6.8 prikazan je primer obrade na agregatnoj glodalici. Tri predmeta je postavljeno
na sto glodalice, a vie glodala istovremeno obrauje neke od povrina na predmetima
(bone strane, gornju i donju stranu predmeta). Da bi se sve povrine svakog predmeta
obradile, nakon jednog prolaza neophodno je ispremetati predmeta za obradu novih
povrina. Posle tri premetanja, sva tri predmeta e biti gotova. S obzirom da imamo
istovremenu obradu sa vie alata, a rednu obradu pojedinih povrina, radi se o II klasi
obrade.

Slika 6.8 Primer II klase obrade na agregatnoj glodalici
Na slici 6.9 prikazan je primer obrade na viesenom strugu, ali u III klasi, jer oba bloka
alata (i za uzdunu obradu i za poprenu obradu) dejstvuju istovremeno.

Slika 6.9 Primer III klase obrade na viesenom strugu
Na slici 6.10 prikazan je primer III klase obrade na agregatnoj glodalici. Ovde se sedam
povrina predmeta (oznaene brojevima od 1-7) istovremeno obrauje na glodalici sa pet
vretena.
Obradne tehnologije

61

Slika 6.10 Primer III klase obrade na agregatnoj glodalici
6.5 Primeri razliitih grupa obrada
Na slici 6.11 prikazane su uobiajene obrade glodanjem i buenjem na jednopozicionim
mainama. S obzirom da se svaki predmet pre obrade mora postaviti na mainu, a posle
obrade skinuti sa maine, radi se o 1. grupi obrade.

Slika 6.11 Primeri 1. grupe obrade na glodalici (a) i builici (b)
Na slici 6.12 prikazan je primer obrade na glodalici uz korienje obrtnog stola. Dok se
predmet 2 obrauje na radnoj poziciji, dotle radnik na pomonoj poziciji skida prethodno
obraeni predmet i postavlja novi. S obzirom da je vreme za ulaganje i odlaganje predmeta
ovde preklopljeno, radi se o 2. grupi obrade. Postoji samo vreme pomonih hodova:
okretanje stola nakon obrade i pomoni hodovi alata.
Obradne tehnologije

62

Slika 6.12 Primer 2. grupe obrade na glodalici sa obrtnim stolom
Na slici 6.13 prikazan je slian sluaj, ali na radnoj poziciji dejstvuje istovremeno tri
glodala. Ovo je takoe 2. grupa obrade, ali III klasa.

Slika 6.13 Primer 2. grupe obrade na glodalici sa obrtnim stolom i sa vie alata
Na slici 6.14 prikazan je primer viepozicione obrade uz korienje obrtnog stola. Sto ima
etiri pozicije, od kojih je prva neradna i slui sa skidanje/postavljanje predmeta, a ostale su
radne. Na poziciji 2 se vri glodanje ela, na poziciji 3 buenje rupe i na poziciji 4 glodanje
proreza. S obzirom da je ovde vreme ulaganja/odlaganja preklopljeno osnovnim vremenima,
radi se o 2. grupi obrade. Takoe, radi se o III klasi obrade.

Slika 6.14 Primer 2. grupe obrade na etvoropozicionoj maini
Obradne tehnologije

63
Na slici 6.15 prikazana je 3. grupa obrade. Predmeti se ulau na neprekidnu traku (poloaj
1), prolaze ispod tri tocila i padaju sa trake (poloaj 2). Kad se gleda pojedinani predmet, s
obzirom da praktino nema nikakvog prekida u njegovoj obradi, ovaj sluaj spada u 3.
grupu obrade, tj. nema ni vremena za prazne hodove.

Slika 6.15 Primer 3. grupe obrade

Obradne tehnologije

64
7. IZBOR RADNOG MESTA. KARAKTERISTIKE MAINA ALATKI
Odreivanje radnog mesta, odnosno tehnolokog sistema - maine na kojoj e se izvoditi
pojedine operacije, treaba da bude takvo da omoguava obezbeenje potrebnog kvaliteta
predmeta, uz takvu produktivnost koja obezbeuje ostvarenje planova proizvodnje i uz, po
mogunosti, optimalnu ekonominost.
Pri odreivanju potrebnih radnih mesta se moe ii u dva pravca:
izbor maine koja ve postoji u proizvodnom pogonu; u tom sluaju reavanje
problema je olakano jer je suen broj mogunosti, ali istovremeno je teko oekivati
da e izbor biti optimalan;
izbor potpuno nove maine; u ovom sluaju projektant tehnolokog postupka mora
definisati sve karakteristike (geometrijske, radne itd.) koje maina treba da poseduje.
Odreivanje maine za izvoenje neke operacije u neposrednoj je vezi sa odreivanjem
strukture operacije, jer maina treba da ima takve karakteristike koje e omoguiti izvoenje
operacije prema utvrenoj strukturi.
Sloenost same operacije, odnosno njene strukture, u direktnoj je vezi sa sloenou maine
i to u smislu da to je operacija sloenija to i maina mora biti sloenija. Sa druge strane,
kako je ve reeno, idui ka sloenijim strukturama, odnosno od klase I ka klasi III i od
grupe 0 ka grupi 3, vreme trajanja operacije se sve vie smanjuje.
Moe se zakljuiti da se poslonjavanjem strukture operacije, kako je prikazano na slici 7.1,
poveava produktivnost, ali istovremeno i sloenost potrebnog tehnolokog sistema -
maine, a time i cena.

Slika 7.1 Zavisnost produktivnosti i sloenosti tehnolokog sistema-maine
od sloenosti strukture operacije
Kao podloga za izbor maina za izvoenje pojedinih operacija, koriste se podaci o
raspoloivoj tehnolokoj opremi. Ti podaci mogu biti organizovani u obliku kartoteka ili
raunarskih datoteka, ali i u jednom i u drugom sluaju treba da sadre sve tehnike
karakteristike koje su neophodne projektantu tehnolokog postupka.
Obradne tehnologije

65
Zavisno od tipa maina, razliite karakteristike se svrstavaju u tehnike karakteristike, ali
one koje su najvanije za projektanta tehnolokog postupka mogu se svrstati u nekoliko
grupa:
karakteristike vezane za mogunosti prihvatanja predmeta,
radne karakteristike (raspoloevi brojevi obrtaja i pomaci, maksimalna snaga itd.),
karakteristike u pogledu tanosti,
gabariti maine.
U nastavku je dat opis rada i osnovne karakteristike u pogledu mogunosti primene za
maine koje se najee koriste u obradi metala skidanjem strugotine.
7.1 Maine za odsecanje i obradu krajeva
Maine za odsecanje i obradu krajeva se koriste za pripremne operacije predmeta koji se
dobijaju od ipke kao polaznog materijala. Ove maine se najee nalaze uz skladite
materijala, a tek odseeni komadi ulaze u pogon na dalju obradu.
Kao maine za odsecanje primenjuju se razliite vrste testera:
kruna testera,
trakasta testera i
okvirna testera.
7.1.1 Krune testere
Primer krune testere je prikazan na slici 7.2. Glavno obrtno kretanje obavlja alat -
testerasto glodalo (1), a proces rezanja je identian glodanju. Pogon glavnog kretanja je
elektrini sa elektromotora (2). Pomono kretanje obavlja takoe alat pravolinijskim
primicanjem predmetu (3), pri emu je pogon obino hidrauliki.

Slika 7.2 Kruna testera
1
2
3
4
6
6
6
5
Obradne tehnologije

66
Predmet (2) se postavlja na sto maine i stee steaem (4), koji takoe radi hidraulikom.
Podeavanje duine odsecanja vri se pomou graninika (5). Rune komande se obavljaju
preko upravljakih elemenata (6).
Krune testere se koriste za odsecanje ipkastog materijala razliitog profila (okruglog,
kvadratnog, pravougaonog, estougaonog). Osnovna karakteristika maine, po kojoj se vri
izbor, je maksimalna dimenzija odsecanja, a razlikuju se po nivou automatizacije pomonih
zahvata.
7.1.2 Trakaste testere
Primer trakaste testere je prikazan na slici 7.3. Ovde je alat beskonana traka testere. Alat
obavlja glavno pravolinijsko kretanje uzdunim pomeranjem trake tako da po predmetu idu
zub po zub. Pomono kretanje takoe obavlja alat pravolinijskim primicanjem predmetu.

Slika 7.3 Trakasta testera
Primer sa slike predstavlja horizontalnu trakastu testeru koja se koristi za odsecanje
ipkastog materijala okruglog, kvadratnog, pravougaonog ili estougaonog preseka.
Postoje i vertikalne trakaste testere koje se koriste za isecanje profila iz ploa. Kod ovih
testera prethodno mora da bude izbuen otvor kroz koji se provlai traka testere i tek onda
se vri isecanje.
Obradne tehnologije

67
7.1.3 Okvirne testere
Okvirne testere su sline trakastim testerama, ali alat nije beskonana traka ve list testere.
Glavno kretanje je takoe pravolinijsko kretanje du zuba testere, ali u povratnim hodovima
napred - nazad uz pomono kretanje primicanjem ka predmetu. Primer jedne okvirne testere
je prikazan na slici 7.4.
Okvirne testere su najsporije od svih vrsta testera i koriste se u pojedinanoj i maloserijskoj
proizvodnji.

Slika 7.4 Okvirna testera
7.1.4 Maine za obradu krajeva
Maine za obradu krajeva se koriste za prvu obradu predmeta tipa osovine (nakon
odsecanja) i to kao kombinovane maine za zabuivanje sredinjih gnezda i poravnavanje
oba ela. Ove maine se koriste u maloserijskoj i velikoserijskoj proizvodnji i veoma su
vane za obradu predmeta tipa osovine jer obezbeuju visoku tanost suosnosti sredinjih
gnezda, kao povrina koje se koriste za stezanje i pozicioniranje predmeta u narednim
operacijama.
Postoje razliite izvedbe ovih maina:
maine koje istovremeno vre i zabuivanje oba sredina gnezda i poravnavanje
oba ela, sa dve glave koje se istovremeno obru i primiu predmetu,
maine koje imaju dve pozicije tako da se najpre poravnaju oba ela istovremeno, a
zatim zabue oba gnezda istovremeno,
maine sa vie pozicija (obino etiri), koje osim poravnavanja ela i zabuivanja
sredinjih gnezda, mogu da obrauju spoljanje i unutranje povrine na oba ela.
Obradne tehnologije

68
Na slici 7.5 prikazan je primer jedne maine za obradu krajeva, a na slici 7.6 osnovni
princip obrade.
Predmet je stegnut horizontalno i tokom obrade je nepokretan. Sa obe strane, u osi
predmeta, postavljene su glave u koje se stavljaju alati: zabuivai za zabuivanje sredinjih
gnezda i izmenljive ploice od tvrdog materijala za struganje eonih povrina. Obe glave
vre glavno obrtno kretanje i pomono kretanje primicanjem ka predmetu za potrebnu
duinu obrade.

Slika 7.5 Maina za obradu krajeva

Slika 7.6 Princip obrade krajeva
7.2 Strugovi
Strugovi su predvieni za obradu spoljanjih, unutranjih i eonih obrtnih povrina na
obrnim predmetima strugarskim noevima. Dalje, na strugovima se mogu izraivati
spoljanji i unutranji navoji noevima za navoj, ureznicima i nareznicama i specijalnim
reznim glavama. Takoe se mogu izraivati i obraivati rupe i otvori (ali samo u osi obrtnog
predmeta) zavojnim burgijama, proirivaima i razvrtaima.

Obradne tehnologije

69
7.2.1 Univerzalni i produkcioni strugovi
Univerzalni strugovi su predvieni za pojedinanu i maloserijsku proizvodnju predmeta
razliite sloenosti. Na njima se mogu obraivati sve obrtne povrine, ukljuujui i navoj.
Osnovni delovi univerzalnog struga prikazani su na slici 7.7.
Osnovu maine ine dve noge postolja (2 i 3) i krevet (1). Glavno obrtno kretanje izvodi
glavno vreteno tako to pogon dobija od pogonskog elektromotora preko prenosnika
(zupastog) za glavno kretanje (4). Maina moe da ostvari razliite brojeve obrtaja (ali
tano odreene za konkretnu mainu), a eljeni broj obrtaja se bira pomou upravljakih
ruica.
Pomono pravolinijsko kretanje, uzduno ili popreno, ostvaruje nosa alata (7) pogonom
sa glavnog vretena preko prenosnika za pomono kretanje (11). Mogu se ostvariti razliite
brzine pomonog kretanja (pomak po jednom obrtaju), a eljena brzina se takoe bira
pomou upravljakih ruica.

Slika 7.7 Univerzalni strug
U glavno vreteno se postavlja stezna glava (5) ili se u konus glavnog vretena postavlja
iljak. Predmet se postavlja ili u steznu glavu ili izmeu iljaka - iljka u glavnom vretenu i
iljka na nosau zadnjeg iljka (6). Alat se postavlja u nosa alata.
Vodee tj. zavojno vreteno (10) se koristi pri izradi navoja, tj. kada je potreban taan pomak
po jednom obrtaju vretena (pomak mora da bude jednak koraku navoja). Vuno vreteno (9)
se koristi za sve ostale obrade na strugu. Pretvaranje obrtnog kretanja vunog vretena u
pravolinijsko kretanje nosaa alata obavlja se preko pua smetenog na kliza (8) i pune
letve.
Na univerzalnim strugovima se, pored spoljanjih i unutranjih obrtnih povrina, mogu
obraivati i spoljanje i unutranje konusne povrine na razliite napine: pomeranjem
nosaa zadnjeg iljka, zakretanjem gornjeg - pomonog klizaa sa draem alata ili
primenom kopirnog lenjira.
Na univerzalnim strugovima se mogu obraivati i obrtne povrine na neobrtnim predmetima
- na prizmatinim i kutijastim predmetima. U tom sluaju je poseban problem stezanja
Obradne tehnologije

70
predmeta i to se obavlja tako to se umesto klasine stezne glave koriste tzv. stezne ili plan
ploe.
Svi pomoni zahvati na univerzalnom strugu se izvode runo (postavljanje i skidanje
predmeta, primicanje i odmicanje alata, promena alata, promena reima obrade itd.) tako da
je ukupno pomono vreme operacije najdue u poreenju sa drugim strugovima.
Za obradu obrtnih predmeta sa vie stepenastih povrina ili sloenom krivolinijskom
konturom, na univerzalni strug se postavlja kopirni ureaj koji moe da radi na mehanikom
ili hidrokopirnom principu. Postoje i specijalni tzv. kopirni strugovi, kao posebni strugovi,
namenjeni za serijsku proizvodnju.
Strug bez vodeeg vretena, samo sa vunim vretenom, naziva se produkcionim (ili
paralelnim ili doradnim) strugom. Na njemu se ne mogu izraivati navoji.
7.2.2 Revolver strugovi
Revolver strugovi su prvenstveno namenjeni za serijsku proizvodnju sloenijih obrtnih
predmeta, kod kojih se zahteva obrada sa veim brojem alata: noevima, burgijama,
proirivaima, razvrtaima, ureznicima itd.
Revolver strugovi se izvode sa horizontalnom ili vertikalnom revolver glavom (slika 7.8).
Revolver strugovi sa horizontalnom revolver glavom imaju i poseban nosa alata za
poprenu obradu i odsecanje. Kod strugova sa vertikalnom revolver glavom, revolver glava
moe da bude postavljana uzduno ili popreno.

Slika 7.8 Razliite vrste revolver glava: a - horizontalna revolver glava,
b - vertikalna uzduna revolver glava, c - vertikalna poprena revolver glava
Osnovna karakteristika revolver struga je da kao nosa alata ima revolver glavu (sa 6, 8, 10,
12, 16 mesta) u koju se postavljaju svi potrebni alati za odreenu operaciju. Za svaki zahvat
obrade dovodi se potreban alat okretanjem revolver glave.
Jedna vrsta revolver strugova je namenjena da radi komadne predmete. Kod tih strugova se
predmet stee u steznu glavu, izvre se svi zahvati obrade i predmet vadi iz stezne glave.
Druga vrsta revolver strugova je namenjena da radi predmete iz ipke. Kod tih strugova
ipka prolazi kroz glavno vreteno (stee se elastinom aurom), izvre se zahvati obrade i to
tako da je poslednji zahvat po pravilu odsecanje, nakon ega gotov predmet pada niz levak u
paletu za obraene predmete.
Revolver strugovi u odnosu na univerzalne strugove imaju prednost u primeni veeg broja
alata u jednoj operaciji i u manjem pomonom vremenu operacije jer se velik broj pomonih
zahvata ne izvodi runo ve je automatizovan. Takoe, na revolver strugovima se esto i
a) b) c)
Obradne tehnologije

71
osnovno vreme skrauje korienjem istovremene obrade sa vie alata. Meutim, revolver
strugovi zahtevaju due pripremno vreme od univerzalnih strugova.
7.2.3 Numeriki upravljani strugovi
Numeriki upravljani strugovi (CNC strugovi) su strugovi kod kojih se upravljanje svim
kretanjima vri pomou posebne upravljake jedinice. Svako kretanje (glavno kretanje -
obrtanje glavnog vretena i pomona kretanja - pravolinijsko uzduno i popreno kretanje
nosaa alata) ima svoj poseban pogon jednosmernim motorom koji naredbe dobija od
upravljake jedinice. Primer jednog numeriki upravljanog struga je prikazan na slici 7.9.

Slika 7.9 Numeriki upravljani strug
Numeriki upravljani strugovi se po pravilu izvode sa revolver glavom, a dovoenje
pojedinih alata tj. okretanje revolver glave se takoe izvodi naredbama od upravljake
jedinice.
Strug radi tako to se u upravljaku jedinicu unese program po kojem se operacija izvodi.
Programira se kretanje vrha svakog od alata pri pojedinim zahvatima obrade, kao i ostali
elementi potrebni za izvrenje operacije (koji alat radi, sa kojim reimom itd.).
Numeriki upravljani strugovi imaju najvee mogunosti u pogledu sloenosti operacije
(rade sve to i univerzalni strugovi), po pravilu se izvode sa visokom tanou i imaju
najkraa pomona vremena jer se izvode potpuno automatizovano. Pripremno vreme je
jednako ili samo neto due od vremena kod univerzalnog struga.
7.2.4 Kopirni strugovi
Kopirni strugovi se koriste u serijskoj i velikoserijskoj proizvodnji za obradu spoljanjih ili
unutranjih obrtnih povrina i to u sluajevima kada ima vie povrina (cilindrinih,
koninih ili sfernih) koje se nastavljaju jedna na drugu i ine sloenu konturu. Tipian
primer primene kopirnih strugova su predmeti tipa osovine sa puno stepenastih povrina.
Primer jednog kopirnog struga prikazan je na slici 7.10.
U levom delu postolja smeten je prenosnik za glavno kretanje (1), koji se zavrava glavnim
vretenom. Po gornjim voicama (2) postolja uzduno se kree nosa kopira (3). Na nosa
kopira postavljen je kliza (4) sa draem alata (5). Osnovni princip kopiranja je sledei: sa
Obradne tehnologije

72
zadnje strane struga postoji ablon (uzorak predmeta) po kom ide pipak privren na kliza
(4), a kretanje pipka po ablonu se prenosi na kretanje vrha noa za struganje stegnutog na
dra alata (5). Pogon nosaa kopira je hidraulini.
Sa prednje strane struga, na voicama (6) postavljena su dva nosaa alata (7) koji se koriste
za eventualne poprene obrade povrina koje se ne mogu obraditi uzdunim kopiranjem,
kao to su: uski i duboki ljebovi, oborene ivice i slino.
Predmet se stee ili samo u steznu glavu glavnog vretena ili u iljke postavljene u glavnom
vretenu i u nosau zadnjeg iljka (8).

Slika 7.10 Kopirni strug
Kopirni strugovi su obino poluautomatizovani tako da se cela operacija, nakon stezanja
predmeta obavlja automatski ukljuenjem ciklusa obrade. Dra alata (5) moe da ima vie
mesta za alat (dva ili etiri) sa automatskom izmenom, tako da se kopiranje moe izvesti u
vie prolaza, a pre kopiranja i obina uzduna obrada pojedinih stepenica, kako bi se za
kopiranje ostavio manji dodatak za obradu.
Priprema kopirnih strugova je dua od pripreme univerzalnih strugova (izrada i postavljanje
ablona, programiranje maine), ali je produktivnost znatno vea.
7.2.5 Karusel strugovi
Karusel strugovi se koriste za obradu tekih obrtnih predmeta velikih prenika i relativno
male duine. Horizontalna povrina okruglog stola, na koji se postavlja predmet, znaajno
olakava stezanje i skidanje predmeta. Takoe, glavno vreteno je osloboeno naprezanja na
savijanje usled teine predmeta (to bi bio sluaj kod horizontalnog poloaja), tako da je
mogue ostvariti vee tanosti obrade. Karusel strugovi se izvode sa razliitim dimenzijama

Obradne tehnologije

73
prihvatanja predmeta i idu i do prenika preko 1600 mm, pa ak i do 16 m. Primer jednog
karusel struga prikazan je na slici 7.11.
Na postolju (1) je postavljen sto (2), na koji se stee predmet i koji obavlja glavno obrtno
kretanje preko prenosnika za glavno kretanje smetenog u kuitu (9). Na stubu (6)
postavljena je poprena traverza (4), koja moe da se pomera vertikalno po voicama stuba.
Na traverzu je postavljen nosa alata (5) na ijem kraju se nalazi dra alata (3) u koji se
moe smestiti vei broj alata. Nosa alata se moe pomerati popreno po voicama traverze.
Ova kretanja se ostvaruju preko prenosnika za pomono kretanje smetenog u kuite (7).

Slika 7.11 Karusel strug
Obrada eonih povrina predmeta na predmetu (okrenutih na gore) obavlja se horizontalnim
pomakom draa alata (3), a obrada unutranjih cilindrinih i konusnih povrina se obavlja
vertikalnim pomakom draa alata (3).
Maina poseduje i poseban tzv. boni nosa alata (8), koji ima mogunost kretanja popreno
i po vertikali. On se koristi za uzdunu obradu spoljanjih obrtnih povrina i poprenu
obradu na spoljanjim povrinama predmeta: usecanje ljebova, oboranje ivica i slino.
7.2.6 Jednovreteni automatski strugovi
Jednovreteni automatski strugovi su visokoproduktivne maine koje se koriste za
velikoserijsku i masovnu proizvodnju relativno jednostavnijih obrtnih predmeta manjih
prenika. Polazni materijal je ipka najee okruglog, a ponekad estougaonog preseka.
Obradne tehnologije

74
Neki automati, aza vrlo male prenike, koriste icu kao polazni materijal i tada imaju i
dodatni ureaj za ispravljanje ice. Vrlo esto se na ovakvim automatima izvri kompletna
obrada predmeta.
Primer jednog jednovretenog automatskog struga prikazan je na slici 7.12. ipka,
postavljena u ureaj za prihvatanje koji omoguava da se cela ipka obre, prolazi kroz
glavno vreteno struga i stegnuta je pomou elastine aure. Otvor glavnog vretena je
dimenziono najznaajnija karakteristika automata, na osnovu koje se i vri izbor maine.
Strug poseduje jedan uzduni nosa alata, koji je obino revolver glava u koju se smetaju
alati za uzdunu obradu predmeta: uzduno struganje, buenje, obradu otvora, obradu
navoja itd. Popreno u odnosu na osu predmeta rasporeeno je nekoliko nezavisnih nosaa
alata u koje se smetaju alati za poprenu obradu: obradu fazonskih povrina, usecanje,
odsecanje. Kod nekih automata uzduno pomono kretanje ne vre alati na uzdunom
nosau, ve predmet izvlaenjem ipke definisanim pomakom.

Slika 7.12 Jednovreteni automatski strug
Jednovreteni automatski strugovi su potpuno automatizovane maine, to znai da se sve
radnje - od doturanja i prihvatanja ipke, preko pomonih hodova uzdunog i poprenih
nosaa alata, pa do prihvatanja odseenog predmeta - obavljaju bez uea radnika.
Upravljanje pomonim hodovima alata vri se pomou posebnog mehanizma koji moe da
bude izveden na dvojak nain: u vidu bregaste ploe ili kulisnog doboa. Priprema ovih
maina je mnogo dua od pripreme univerzalnog struga i moe je obaviti samo posebno
obuen radnik (teler), ali je vreme operacije znatno krae pri emu jedan radnik moe da
nadgleda i snabdeva materijalom vie ovakvih maina.

Obradne tehnologije

75
7.2.7 Vievreteni automatski strugovi
Vievreteni automatski strugovi su najproduktivnije maine za struganje, a osnovna
karakteristika im je da imaju vie vretena - najei su estovreteni automati. Ovi automati
su najee izvedeni tako da rade iz ipke kao polaznim materijalom, ali postoje i automati
koji rade iz komada (odseen pripremak, otkovak, odlivak) i u tom sluaju je ulaganje i
odlaganje predmeta runo.
Na slici 7.13 prikazan je primer jednog estovretenog automatskog struga. Osnovu maine
ine postolje (1), prednji stub (2) i zadnji stub (3), povezani mostom (4). U prednjem stubu
smeten je dobo sa est glavnih vretena. U otvoru svakog glavnog vretena provuena je i
stegnuta elastinom aurom ipka. ipke su drugim krajem uleitene u ureaju za
prihvatanje ipki (8). Na uzdunom klizau (5), u vidu estougaone prizme, postavljeno je
est nosaa alata (6) za uzdunu obradu. Posebno, na poprenim klizaima ploe (7)
postavljeni su nosai alata za poprenu obradu.

Slika 7.13 Vievreteni automatski strug
Princip rada estovretenog automatskog
struga se moe objasniti preko slike 7.14.
Vretena su oznaena od I do VI i to su ujedno
pozicije predmeta tokom obrade. Za obradu
predmeta na svakoj poziciji koristi se jedan
uzduni nosa alata i jedan popreni nosa
alata. Svi uzduni nosai postavljeni su na
uzduni kliza, prikazan na slici u sredini.
Obrada predmeta na svih est vretena se vri
istovremeno, istovremenim uzdunim poma-
kom alata na uzdunom klizau i posebnim
poprenim pomacima alata na poprenim
klizaima.

Slika 7.14 Princip rada estovretenog
automatskog struga
Obradne tehnologije

76
Kada alati obave obradu i vrate se, dobo sa est glavnih vretena se zakrene za estinu
kruga. Predmet na taj nain obie est pozicija obrade, pri emu je na posladnjoj poziciji
odsecanje.
Uzdunim struganjem obrauju se spoljanje i unutranje obrtne povrine predmeta, a
poprenim struganjem se poravnava elo, usecaju ljebovi, obrauju profilne povrine i vri
odsecanje.
7.3 Rendisaljke
Rendisaljke se koriste prvenstveno za obradu ravnih povrina i to horizontalnih vertikalnih i
kosih. Rendisaljke su niskoproduktivne maine i koriste se u pojedinanoj i maloserijskoj
proizvodnji. Meutim, zbog ostvarenja visoke tanosti po duini ipak se esto koriste za
obradu kanala, kliznih staza i slino.
Postoje sledee izvedbe rendisaljki:
kratkohode (horizontalne) rendisaljke,
vertikalne rendisaljke (dubilice) i
dugohode rendisaljke.
7.3.1 Kratkohode rendisaljke
Kratkohode rendisaljke se koriste za obradu ravnih povrina na prizmatinim predmetima
manjih dimenzija. Na njima se mogu obraivati i uzduni kanali i ljebovi razliitih profila.
Primer jedne kratkohode rendisaljke prikazan je na slici 7.15.
Na gornjoj povrini
postolja (1) postavljen je
kliza (2) koji na levom
kraju ima nosa alata (3).
Alat (no za rendisanje),
postavljen u nosa alata,
vri glavno pravolinijsko
kretanje u dvostrukim
hodovima napred - nazad.
Na vertikalnoj povrini
postolja nalaze se klizne
povrine po kojima se
horizontalno kree sto (5)
na koji je postavljen radni
predmet. Radni predmet
obavlja popreno pomono
kretanje posle svakog
dvostrukog hoda alata.
Radi sigurnijeg stezanja
stola koristi se dra (6).

Slika 7.15 Kratkohoda rendisaljka
Obradne tehnologije

77
Pogonski mehanizam za glavno pravolinijsko kretanje je smeten u postolju maine (1) i on
moe da bude mehaniki ili hidraulini. Popreno pomono pomeranje stola posle svakog
dvostrukog hoda ostvaruje se mehanizmom (7).
7.3.2 Vertikalne rendisaljke (dubilice)
Vertikalne rendisaljke se, kao i horizontalne, koriste za obradu ravnih povrina na
prizmatinim predmetima, ali imaju i drugu primenu koja je mnogo ea, a to je obrada
otvora na prizmatinim ili obrtnim diskastim predmetima. Na vertikalnoj rendisaljci se
mogu u ve izbuenom otvoru izraivati razliite poligonalne unutranje povrine. Takoe,
koriste se za izradu jednog ili vie uzdunih ljebova u otvoru, to je est sluaj kod
diskastih obrtnih predmeta: zupanika, remenica, tokova itd. Inae se uzduni ljebovi u
otvoru mogu izraivati i provlaenjem, to je mnogo produktivnije.
Primer jedne vertikalne
rendisaljke prikazan je na
slici 7.16. Na stubu maine
(1) postavljen je vertikalni
kliza (2) na ijem kraju je
nosa alata (3). Alat i ovde
obavlja glavno pravolinijsko
kretanje povratnim hodovima
u vertikalnom pravcu dole-
gore.
Radni predmet se postavlja
na sto (4), koji je krstasti i
moe se pomerati u
horizontalnoj ravni u dva
pravca - uzduno, pomou
ruice (5) i popreno,
pomou ruice (6). Na sto je
postavljena obrtna ploa koja
se moe zakretati pomou
ruice (7).

7.3.3 Dugohode rendisaljke
Dugohode rendisaljke se koriste za obradu ravnih povrina na predmetima velikih
dimenzija, kao to su postolja maina alatki. Iako je obrada ravnih povrina rendisanjem
manje produktivna od obrade glodanjem, dugohode rendisaljke su nezamenjive kod obrade
kliznih staza na postoljima maina alatki, zbog visoke tanosti po duini staze. Primer jedne
dugohode rendisaljke prikazan je na slici 7.17.
Radni predmet se postavlja na sto (3) koji se kree po kliznim povrinama (2) postolja (1).
Na obe strane postolja postavljeni su stubovi (4 i 5) spojeni mostom (6). Na vertikalnim
voicama postavljena je traverza (7) na kojoj je postavljen jedan ili vie nosaa alata (8). Na
Slika 7.16 Vertikalna rendisaljka
1
2
3
4
7
6
5
Obradne tehnologije

78
jednom ili oba boka maine postavljeni su boni nosai alata (9). Visina traverze se
podeava u zavisnosti od dimenzija predmeta. Alatima u gornjim nosaima alata obrauju
se horizontalne povrine na predmetu, a alatima na bonim nosaima alata obrauju se
vertikalne povrine na predmetu.
Sto sa radnim predmetom obavlja glavno uzduno pravolinijsko kretanje u dvostrukim
hodovima napred-nazad. Posle svakog dvostrukog hoda, ostvaruje se pomono pomeranje
gornjih i bonih nosaa alata. Gornji nosai alata se pomeraju horizontalno, a boni
vertikalno.

7.4 Builice
Builice se koriste za buenje i dalju obradu rupa i otvora na prizmatinim i obrtnim
predmetima. Na builicama se mogu izvoditi sledei zahvati obrade: buenje rupa i otvora
burgijama, proirivanje ve izbuenih otvora proirivaima i razvrtaima, izrada navoja u
otvoru ureznicima, uputanje otvora eonim uputaima i obaranje ivica u otvorima
koninim uputaima.
Postoji vie vrsta builica, kao to su:
vertikalne builice (stone i stubne),
radijalne builice,
vievretene builice i builice sa vievretenom glavom,
koordinatne builice,
redne (agregatne) builice,
builice za duboko buenje.
Slika 7.17 Dugohoda rendisaljka
Obradne tehnologije

79
U nastavku su opisane prve etiri builice, kao builice koje se najee koriste. Redne
(agregatne) builice se koriste za velikoserijsku proizvodnju kao izvedba sa vie builica
postavljenih kao agregata u red tako da obavljaju vie zahvata obrade odjedamput. Builice
za duboko buenje spadaju u specijalnu izvedbu builica koje se koriste za obradu vrlo
dugih otvora (kod puanih i topovskih cevi).
7.4.1 Vertikalne (stone i stubne) builice
Vertikalne builice sa jednim stubom su najrasprostranjenije builice, a dele se na stone i
stubne. Stone builice nemaju svoj sto nego se privruju na bravarski sto. Po pravilu,
stone builice se koriste za manje predmete i manje otvore (najee prenika do 10 mm), a
stubne builice za neto vee predmete i neto vee otvore (najee prenika do 25 mm).
Za jo vee predmete i vee otvore koriste se radijalne builice.
Stone i stubne builice se koriste u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji u proizvodnim
preduzeima, u remontnim radionicana itd. Primer jedne stubne builice prikazan je na slici
7.18.
Na postolju maine (1) postavljen je stub (2). Na vrhu
stuba je smeten prenosnik za glavno kretanje (3) koji
dobija pogon od elektromotora (4). Alat (6) je
postavljen u glavno vreteno (5) smeteno u nosa
glavnog vretena - vretenite (7). Vretenite je
smeteno na vertikalnim voicama stuba. U vretenitu
je smeten prenosnik za ostvarenje automatskog
pomonog kretanja, tj. vertikalnog pomaka ka
predmetu. Pomono kretanje glavnog vretena se moe
ostvariti i runo okretanjem ruice (8), pri emu se
iskljuuje automatski pomak.
Radni predmet se postavlja na sto (9). Sto je
vertikalno pomerljiv radi lakeg pozicioniranja
predmeta. Skoro po pravilu, za stezanje predmeta na
stolu koristi se specijalan pribor za pozicioniranje i
stezanje. Alat (burgija, proiriva, razvrta, uputa ili
ureznik), stegnut u glavno vreteno, vri i glavno
obrtno kretanje i pomono pravolinijsko kretanje ka
predmetu. Builica iz primera sa slike spada u
sloeniji tip stubnih builica. Prostije i stone i stubne
builice mogu biti izvedene tako da imaju samo runo
pomono kretanje pomou ruice.

7.4.2 Radijalne builice
Radijalne builice se koriste za obradu teih predmeta veih dimenzija. Kod njih postoji
mogunost da se pri obradi vie otvora predmet ne pomera za svaki otvor, ve se alat dovodi
do svakog pojedinanog mesta buenja. Primer jedne radijalne builice prikazan je na slici
7.19.

Slika 7.18 Stubna builica
Obradne tehnologije

80
Osnovu maine ine postolje (1),
nosa stuba (2), stub (3) i konzola (4).
Nosa glavnog vretena (5) sa pre-
nosnikom za glavno kretanje je sme-
ten na konzoli, a zavrava se glavnim
vretenom (6) u koji se postavlja alat.
Cela konzola se moe zakretati oko
stuba i pomerati vertikalno du stuba
pomou vijka (8), a nosa glavnog
vretena po konzoli, to omoguava
dovoenje glavnog vretena u bilo koji
poloaj za obradu u odnosu na
predmet. Predmet moe da bude
postavljen na sto (7), kao na slici, ili
direktno na postolje builice. Tokom
operacije predmet se ne pomera.
Glavno obrtno kretanje ostvaruje
glavno vreteno preko prenosnika za
glavno kretanje koje dobija pogon od
svog elektromotora, a pomono
vertikalno kretanje ka predmetu
ostvaruje takoe glavno vreteno.

7.4.3 Builice sa vie vretena
Builice sa vie vretena se koriste u serijskoj proizvodnji i to za obradu predmeta kod kojih
je potrebno izbuiti vie otvora rasporeenih na jednoj povrini prema odreenom
rasporedu. Svi otvori se ovde obrauju istovremeno jednim prilaskom vie vretena.
Raspored vretena odgovara slici buenja. Postoji dve vrste builica sa vie vretena: builice
sa vievretenom glavom i vievretene builice.
Builica sa vievretenom glavom predstavlja praktino jednovretenu builicu adaptiranu za
istovremeno buenje sa vie vretena. To se ostvaruje tako to se na glavno vreteno
vertikalne (stubne) builice postavlja posebna vievretena glava. Primer jedne vievretene
glave prikazan na slici 7.20. Kretanje sa glavnog vretena stubne builice (6) na sva vretena
vievretene glave (1) se ostvaruje preko jednog centralnog i vie planetarnih zupanika. Sva
vretena su smetena u telu vievretene glave (2) koje se privruje na telo (4) nosaa
glavnog vretena. Kod nekih izvedbi se pojedinana vretena u vievretenoj glavi mogu
razmicati i pribliavati tako da se mogu ostvariti razliite slike buenja.
Vievretena builica predstavlja posebno izvedenu mainu za serijsku proizvodnju. Primer
takve builice prikazan je na slici 7.21. Ova builica je u startu izvedena kao vievretena.
Nosa glavnih vretena (6) je postavljen na stubu maine, a pogon glavnog kretanja dobija od
elektromotora i prenosom preko zupanika na oljebljeno vratilo (2). Pomono kretanje
ostvaruje nosa glavnog vretena vertikalnim primicanjem ka predmetu klizanjem po
voicama stuba.
Slika 7.19 Radijalna builica
Obradne tehnologije

81

7.20 Vievretena glava

7.21 Vievretena builica
7.4.4 Koordinatne builice
Koordinatne builice predstavljaju specijalne, veoma precizne builice namenjene za
buenje otvora na tanom rastojanju bez prethodnog merenja i obeleavanja na predmetu.
Primer jedne koordinatne builice prikazan je na slici 7.22. Nosa glavnog vretena je
pomerljiv du poprenog nosaa, koji je dalje visinski pomerljiv du stubova maine. Sto
maine ima horizontalno pomeranje. Sa ova tri pomeranja u tri ose koordinatnog sistema
vrh alata postavljenog u glavno vreteno se dovodi u poloaj obrade otvora. Na maini
postoji poseban optiki merni ureaj koji omoguava tana oitavanja pomeranja po
odgovarajuim koordinatama.
Koordinatne builice se izvode sa runim komandama ili kao numeriki upravljanje. Kod
runih komandi radnik okretanjem odgovarajuih ruica vri pomeranja, a kod numeriki
upravljanih pomeranja se vre automatski pomou unetog programa.
Koordinatne builice se mogu koristiti i za bruenje otvora, pri emu se umesto buakih
alata u glavno vreteno postavlja tocilo.
Koordinatne builice se koriste u pojedinanoj proizvodnji veoma preciznih predmeta, kao
to su delovi alata za obradu deformisanjem, delovi pribora za stezanje predmeta itd.
Nezamenljive su kao maine u alatnicama. Zbog visoke tanosti koja se zahteva i ostvaruje
na ovim mainama, one se obino postavljaju u posebnu prostoriju sa klimatizacijom, u
kojoj se odrava standardni reim sa temperaturom od 20
0
i relativnom vlanou 50%.
Obradne tehnologije

82

7.22 Koordinatna builica
7.5 Glodalice
Glodalice se prvenstveno primenjuju za obradu razliitih povrina na prizmatinim i
kutijastim predmetima: ravnih povrina, stepenastih povrina, kanala, ljebova i
poluljebova, depova itd. Takoe, primenjuju se i za obradu nekih posebnih povrina na
obrtnim predmetima: poprenih ili uzdunih ravnih povrina, uzdunih ljebova (najee
za klin) na obrtnim povrinama, kanala itd. Glodalice spadaju u irokoprimenjivane maine i
koriste se u pojedinanoj, maloserijskoj i velikoserijskoj proizvodnji.
Postoji vie vrsta glodalica od kojih su najee:
horizontalna glodalica,
univerzalna glodalica,
vertikalna glodalica,
portalna glodalica,
alatna glodalica,
kopirna glodalica,
agregatna glodalica.
U nastavku je dat opis prve etiri vrste glodalica, kao najeih u primeni. Sve etiri
glodalice mogu da budu izvedene kao konvencionalne (runo upravljane) i numeriki
upravljane. Ovde nee biti posebno obraene numeriki upravljane glodalice, iako i u
konstrukciji ovih glodalica ima znaajnih razlika u odnosu na konvencionalne: drugaiji je
sistem voenja kretanja, sistem oitavanja pomeranja po osama itd. Osnovna razlika kod
numeriki upravljanih glodalica je da se sva pomona kretanja (primicanje i odmicanje
alata) i naredbe za reime obavljaju automatski preko unetog numerikog programa.
Obradne tehnologije

83
Alatne glodalice spadaju u najuniverzalnije maine u pogledu mogunosti obrade i
primenjuju se u pojedinanoj proizvodnji, naroito u alatnicama. Na njima se esto, osim
zahvata glodanja obavljaju i zahvati buenja (buenje, proirivanje, razvrtanje). I one mogu
da budu izvedene kao konvencionalne i numeriki upravljane.
Kopirne glodalice spadaju u specijalne izvedbe namenjene prvenstveno za izradu profilnih
povrina, zakrivljenih ljebova, ispisivanje slova i slino. Kopiranje se vri primenom
posebnog kopirnog ureaja koji radi tako to prenosi kretanje vrha pipka po povrini uzorka
(ablona) na kretanje vrha alata (obino sfernog ili profilisanog glodala).
Agregatne glodalice su specijalne izvedbe glodalica sa jednim stolom i sa vie pogonskih
jedinica - agregata, tako da omoguavaju istovremenu obradu vie povrina na predmetu u
jednom prolazu.
7.5.1 Horizontalne i univerzalne glodalice
Horizontalne glodalice su glodalice kod kojih je glavno vreteno horizontalno. Primenjuju se
za obradu ravnih povrina obimnim glodanjem valjkastim glodalima, za izradu kanala
koturastim glodalima, za odsecanje ili usecanje testerastim glodalima, kao i za izradu
zupanika pojedinanim rezanjem meuzublja uz pomo podeonog aparata.
Univerzalne glodalice spadaju u horizontalne glodalice, a razlikuju se u odnosu na njih po
tome to imaju mogunost zakretanja stola u horizontalnoj ravni. Primer jedne horizontalne
glodalice prikazan je na slici 7.23.
Na postolju (1) je postavljen
stub (2) maine u kojem je sme-
ten prenosnik za glavno kreta-
nje (4), koji dobija pogon od
elektromotora (3). Na boku stu-
ba smetena je konzola (5) koja
se moe pomerati vertikalno.
Na horizontalnim voicama
konzole postavljen je popreni
kliza (6), a na njemu nosa
stola (7), koji se moe uzduno
pomerati i na kojem se nalazi
sto (8). Na taj nain, predmet
postavljen na sto glodalice i
stegnut ili mengelama ili pribo-
rom za stezanje, moe da ostvari
pomeranje u tri ose.
Prenosnik za pomono kretanje
(10) smeten je unutar konzole i
dobija pogon od posebnog
elektromotora (9).
Alat se postavlja ili u glavno vreteno (11) ili na trn postavljen u glavno vreteno i dra (13).
Zbog poveanja krutosti maine, dra je ukruen sa stolom glodalice posebnim krstastim
vezama (14). Dra se moe pomerati po mostu (12) radi postavljanja trna sa alatom.
Slika 7.23 Horizontalna (univerzalna) glodalica
Obradne tehnologije

84
7.5.2 Vertikalne glodalice
Vertikalne glodalice su glodalice kod kojih je osa glavnog vretena vertikalna. Primenjuju se
za obradu ravnih povrina eonim glodanjem eono-valjkastim ili vretenastim glodalima, za
izradu kanala, ljebova i poluljebova vretenastim i leptirastim glodalima itd. Takoe, na
vertikalnoj glodalici se mogu buiti i obraivati i otvori, postavljanjem predmeta tako da je
poloaj otvora na gornjoj povrini sa vertikalnom osom. Primer jedne vertikalne glodalice
prikazan je na slici 7.24.

Nosa glavnog vretena je pos-
tavljen na boku stuba i zavrava
se glavnim vretenom u koje se
postavlja alat. Neke glodalice
imaju mogunost zakretanja
nosaa alata u horizontalnoj osi.
Glavno vreteno dobija glavno
kretanje preko prenosnika za
glavno kretanje, koji je smeten
u stubu i koji dobija pogon od
elektromotora.
Sto glodalice ima mogunost
pomeranja u sve tri ose, a pogon
dobija preko prenosnika za po-
mono kretanje pogonjenog po-
sebnim elektromotorom.
Pri dovoenju alata u poloaj za
obradu pomeranja stola se
obavljaju runo, a radni pomak
se izvodi ukljuenjem eljenog
automatskog pomaka pravolinij-
skim kretanjem u jednoj od osa.
Predmet se postavlja na sto
glodalice stezanjem u mengele
ili u specijalan pribor.
7.5.3 Portalne glodalice
Portalne glodalice su predviene za obradu povrina predmeta velikih dimenzija. Primer
jedne portalne glodalice prikazan je na slici 7.25.
Na postolju (1) maine postavljena su dva stuba (2 i 3) spojena kod nekih maina mostom.
Na vertikalnim voicama stubova postavljeni su nosai alata (4 i 5) sa horizontalnom osom
glavnog vretena i popreni most (6). Na voicama poprenog mosta postavljeni su nosai
alata (7 i 8) sa vertikalnom osom. Predmet se postavlja na sto (9), koji se nalazi na kliznim
stazama postolja (1).

7.24 Vertikalna glodalica
Obradne tehnologije

85

Slika 7.25 Portalna glodalica
Glavno obrtno kretanje obavljaju alati stegnuti u horizontalne i vertikalne nosae alata koji
se zavravaju glavnim vretenom. Svaki nosa alat ima sopstveni pogon elektromotorom i
svoju brzinu rezanja. Nosai alata se mogu zakretati u odnosu na osu glavnog vretena, tako
ga se mogu obraivati i kose povrine na predmetu. Svi nosai alata imaju mogunost
runog pomeranja radi postavljanja u poloaj obrade, nakon ega se fiksiraju.
Pomono kretanje uzdunim pravolinijskim pomakom obavlja predmet stegnut na stolu (9)
glodalice.
7.6 Kombinovane maine
Posebnu grupu maina ine kombinovane maine koje mogu da obavljaju vie razliitih
zahvata koji su inae namenjenih jednoj vrsti maina. U takve maine spadaju:
horizontalna builica - glodalica i
obradni centri.
7.6.1 Horizontalne builice - glodalice
Horizonralna builica - glodalica predstavlja kombinaciju builice i glodalice, ali obavlja i
neke zahvate koji se inae mogu obavljati na strugu. Koristi se u pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji za obradu teih predmeta veih dimenzija, koji su najee
kutijastog oblika ili u obliku ploe, ali sa jednim ili vie otvora veih prenika. Na ovim
mainama je mogua obrada ravnih povrina eonim glodanjem, buenje, proirivanje i
razvrtanje otvora, urezivanje navoja, kao i obrada veih otvora tzv. istrugivanje pomou
trnova ili glava za istrugivanje.
Obradne tehnologije

86
Postoje razliite izvedbe ovih maina. U pogledu naina upravljanja, one mogu da budu
konvencionalne (sa runim upravljanjem) ili programske (sa numerikim upravljanjem),
kod kojih su pomona vremena znatno skraena, a i kvalitet obrade je bolji. Dalje, mogu da
budu izvedene sa pravougaonim stolom, koji ima kretanja po dva horizontalna pravca, ili sa
obrtnim stolom, koji ima i dodatnu mogunost okretanja u vertikalnoj osi.
Na slici 7.26 prikazan je primer horizontalne builice - glodalice sa prizmatinim stolom.
Na postolju (1) postavljen je stub (2), a na njega nosa alata (3) koji se zavrava glavnim
vretenom (4) u koje se stee alat - glodalo, burgija, proiriva, razvrta, ureznik, trn ili glava
za istrugivanje. Nosa alata ima mogunost vertikalnog pomeranja klizanjem po voicama
stuba. Predmet se postavlja na sto (5), koji ima mogunost uzdunog i poprenog kretanja.

Slika 7.26 Horizontalna builica - glodalica
Predmet se pri izvoenju operacije postavlja tako da je povrina koja se obrauje okrenuta
ka glavnom vretenu. Glavno obrtno kretanje obavlja glavno vreteno, a pomono kretanje sto
sa predmetom poprenim pomakom (kod glodanja) ili uzdunim pomakom (kod obrade
ortvora). Upravljanje mainom radnik obavlja ili sa komandnog pulta (6) ili korienjem
komandne kutija (7).
7.6.2 Obradni centri
Obradni centri predstavljaju kombinovane maine koje, u optem sluaju zamenjuju strug,
glodalicu i builicu. Po mogunostima su sline horizontalnim builicama - glodalicama, ali
su jo opremljenije, produktivnije i kvalitetnije.
1
7
5

4 3
6
2
Obradne tehnologije

87
Obradni centri su po pravilu programske (numeriki upravljane) maine i snabdevene
skladitem alata. Izmena alata je automatizovana. Broj mesta u skladitu alata je razliit i
obino je preko 16, a moe ii i do 60.
Postoji vie vrsta izvedbi obradnih centara. U pogledu ose glavnog vretena, obradni centri
se dele na horizontalne i vertikalne. Dalje, postoje obradni centri sa prizmatinim stolom i
sa obrtnim stolom. Obradni centri sa prizmatinim stolom imaju upravljanje sa tri
pravolinijska kretanja, a obradni centri sa obrtnim stolom imaju upravljanje i sa etvrtim
kretanjem - obrtanjem stola.
Konano, postoje obradni centri koji imaju dvopaletni sistem, kod kojeg se jedna paleta sa
stegnutim predmetom uvek nalazi u radnom prostoru maine, a druga paleta van radnog
prostora maine. Ovo omoguava da se, dok se jedan predmet obrauje u radnom prostoru
maine, sa druge palete skine obraeni predmet i stegne novi predmet, ime se skrauje
vreme postavljanja i skidanja predmeta. Nakon obavljene operacije, izvri se zamena paleta.
Na obradnim centrima se celokupna operacija, sva kretanja alata i stola, kao i izmene alata,
promene reima obrade, obavljaju automatski pomou numerikog programa unetog u
upravljaku jedinicu maine.
Na slici 7.27 prikazan je primer horizontalnog obradnog centra, kod kojeg prizmatini sto
obavlja dva horizontalna kretanja (uzduno i popreno), a glavno vreteno na nosau alata
vertikalno kretanje.

Slika 7.27 Obradni centar
Alat stegnut u glavno vreteno vri svoj deo operacije na predmetu stegnutom na sto
obradnog centra. Kada jedan alat zavri, vri se automatska izmena alata pomou ruke, tako
to se prethodni alat uzima iz glavnog vretena i vraa u skladite na svoje mesto, a uzima
naredni i stee u glavno vreteno.
Obradni centri spadaju u najsloenije, ali i najskuplje maine, koje se, s obzirom da imaju
veliku produktivnost i poseduju numeriko upravljanje, mogu koristiti i u maloserijskoj i u
velikoserijskoj proizvodnji.

Obradne tehnologije

88
7.7 Provlakaice
Provlakaice su maine koje se koriste za vrlo tanu obradu otvora razliitih profila, kao i
spoljanjih ravnih i profilisanih povrina. Kao alat slui provlaka kao vieseni alat koji se
kree u pavcu svoje ose.
Na slici 7.28 prikazan je princip rada pri provlaenju, a na slici 7.29 primeri nekih
unutranjih profila koji se mogu izraditi provlaenjem. Provlaka (1) svojim prednjim
krajem je privren za vuni element 2 koji se vue u pravcu provlaenja. Predmet (3) je
postavljen na naslonu povrinu maine (4) i kroz prethodno izbuen otvor na predmetu se
provue provlaka iji prednji prenik odgovara preniku otvora. Zubi provlakaa idui od
prvog ka poslednjem se postepeno poveavaju, tako da se kretanjem provlakaa postepeno
skida strugotina sa povrine koja se profilie. Provlaka obavlja glavno pravolinijsko
kretanje bez pomonog kretanja, tako da je ovaj nain obrade vrlo jednostavan. Maina je
takoe jednostavna, ali je alat veoma sloen s obzirom na njegovu izradu.

Provlakaice su visokoproduktivne maine koje se koriste u velikoserijskoj i masovnoj
proizvodnji, a vrlo retko u maloserijskoj proizvodnji (kada nije mogue primeniti neku
drugu obradu). U ceni obrade veliko uee ima alat - provlaka, jer se za svaki profil
povrine koja se obrauje mora izraditi poseban provlaka. To je i razlog da provlaenje
treba koristiti za velike serije.
Provlakaice se po vrsti obrade dele na maine za obradu unutranjim i spoljanjim
provlaenjem, a po poloaju ose alata na horizontalne i vertikalne. Vie su rasprostranjene
horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje.

Slika 7.28 Princip obrade
provlaenjem
Slika 7.29 Primeri nekih unutranjih
povrina dobijenih provlaenjem
Obradne tehnologije

89
7.7.1 Horizontalne provlakaice
Horizontalne provlakaice se uglavnom koriste za unutranje provlaenje, a vrlo retko za
spoljanje. Na slici 7.30 prikazan je primer horizontalne provlakaice. U postolju (1)
smeten je hidraulini pogon, koji se pojavljuje kao osnovni za ovu vrstu maina. Sa leve
strane se nalazi radni cilindar (2) sa klipom koji na kraju ima vuni element u koji se
privruje prednji deo pravlakaa (3). Zadnji kraj provlakaa se pridrava linetom (4).
Predmet se postavlja u naslon na glavi (5). Naslon slui istovremeno i za centriranje
predmeta.

Slika 7.30 Horizontalna provlakaica
7.7.2 Vertikalne provlakaice
Vertikalne provlakaice se izvode za unutranje ili spoljanje provlaenje. Ove maine po
mogunostima odgovaraju vertikalnim rendisaljkama (dubilicama), ali, zbog skupog
provlakaa, koriste se samo za vee serije. Na slici 7.31 prikazana je vertikalna provlakaica
za unutranje provlaenje.
Predmet (1) se postavlja na sto
maine i kroz njega se provlai
provlaka (2) koji se pomou
mehanikog ili hidraulikog
ureaja za vuu kree nanie. Za
vreme obrade se vri hlaenje
tenou koja se dovodi preko
prskalice (3). Po zavretku radnog
hoda, skida se predmet sa stola, a
provlaka se kree navie do
izdizaa (4) koji prihvata gornji
kraj provlakaa, pri emu se
oslobaa njegov donji kraj i izdie
iznad stola da bi se novi predmet
mogao postaviti. Izdiza se pri
sledeem radnom hodu kree
zajedno sa provlakaem nanie
dok donji kraj ne ue u steza
vunog elementa posle ega se
gornji kraj provlakaa oslobaa
veze sa izdizaem.

Slika 7.31 Vertikalna provlakaica za unutranje
provlaenje
Obradne tehnologije

90
Slino opisanom, rade i vertikalne provlakaice za spoljanje provlaenje. Vertikalne
provlakaice zahtevaju manje prostora za smetaj, ali imaju veliku visinu i nepogodnije su
za rukovanje od horizontalnih provlakaica.
7.8 Brusilice
Brusilice su maine koje se koriste za zavrnu obradu predmeta radi dobijanja mera sa
visokom tanou i visokim kvalitetom obraene povrine. Obrada na brusilicana se izvodi
nakon struganja, glodanja, rendisanja itd. i najee posle termike obrade, ako je ona
predviena. Alat koji se koristi pri obradi bruenjem je tocilo, koje moe biti razliitog
oblika i od razliitog materijala.
S obzirom na vrstu obrade bruenjem i oblik povrine koja se obrauje, postoje i razliite
vrste brusilica:
brusilice za okruglo spoljanje bruenje,
brusilice za unutranje bruenje,
brusilice bez iljaka,
brusilice za ravno bruenje,
kao i vei broj specijalizovanih brusilica: za bruenje navoja, za bruenje zupzanika itd.
7.8.1 Brusilice za okruglo spoljanje bruenje
Brusilice za okruglo spoljanje bruenje se koriste za obradu spoljanjih povrina na
obrtnim predmetima. Primer jedne ovakve maine prikazan je na slici 7.32.

Slika 7.32 Brusilica za okruglo spoljanje bruenje
3
2
4
1
6
7
5
Obradne tehnologije

91
Tocilo (1) se nalazi na nosau alata (2) koji ima mogunost radijalnog primicanja prema osi
predmeta. Predmet se stee izmeu iljaka postavljenih u nosa prednjeg iljka (3) i nosa
zadnjeg iljka (4).
Nosa prednjeg iljka obavlja glavno obrtno kretanje preko prenosnika koji omoguava
promenu broja obrtaja. I prednji i zadnji nosa iljka su postavljeni na uzduni kliza (5)
koji ostvaruje pomono uzduno kretanje pri bruenju u povrtanim hodovima. Nakon
svakog uzdunog povratnog hoda, tocilo se primakne za dubinu bruenja, a predmet je
gotov posle nekoliko hodova, azvisno od dodatka za obradu.
Upravljakim ruicama (6) postavljenim sa prednje strane postolja (7) obavljaju se runa
pomeranja i podeavanja broja obrtaja i uzdunog pomaka.
Neke brusilice za okruglo spoljanje bruenje imaju mogunost zakretanja prednjeg i
zadnjeg nosaa iljaka, a takoe i dodatni ureaj za unutranje bruenje. brusilice sa
ovakvim mogunostima se nazivaju univerzalnim prusilicama.
7.8.2 Brusilice za unutranje bruenje
Brusilice za unutranje bruenje se koriste za obradu unutranjih povrina na obrtnim
diskastim predmetima (zupanika, remenica, tokova itd.). Primer jedne ovakve maine
Na postolju (1) nalazi se prenosnik za glavno kretanje (2) koji se zavrava steznom glavom
u koju se stee predmet. Na nosau alata (5) postavljen je trn (4) sa tocilom (3). Tocilo ima
svoj broj obrtaja koji je veoma velik. Nosa alata je postavljen na sto (6) i ima mogunost
uzdunog i poprenog pomeranja. Predmet obavlja glavno obrtno kretanje svojim brojem
obrtaja, a pomono kretanje obavlja tocilo uzdunim pomakom u dvostrukim hodovima
napred-nazad. Nakon svakog dvostrukog uzdunog hoda, tocilo se popreno pomera za
dubinu rezanja. Ruice za upravljanje mainom (7) nalaze se sa prednje strane postolja.

Slika 7.33 Brusilica za unutranje bruenje
Obradne tehnologije

92
Brusilice za unutranje bruenje mogu da budu opremljene i sa dopunskim ureajem za
popreno bruenje ela pri istom stezanju predmeta, ime se omoguava visoka tanost
odnosa ose otvora i eone povrine.
7.8.3 Brusilice bez iljaka
Brusilice bez iljaka se koriste za spoljanje okruglo bruenje. Primer jedne ovakve brusilice

Slika 7.34 Brusilica bez iljaka
Na postolju (1) sa leve strane nalazi se nepokretni nosa (2) sa radnim tocilom (3). Na
voicama (4) postavljen je pomerljivi nosa (5) sa glavom (6) u kojoj se nalazi vodee
tocilo (7) i koja se moe zakretati po skali (8). Predmet (10) se ubacuje izmeu radnog i
vodeeg tocila i podupire podupiraem (9). Vodee tocilo se moe pomerati po voicama
pomou ruice (11), da bi se razmak tocila prilagodio preniku predmeta. Ureaji (12 i 13)
se koriste za periodino poravnavanje tocila.
Princip rada je sledei: predmet je postavljen izmeu tocila (bez stezanja) i poduprt
podupiraem. Svako tocilo ima svoj broj obrtaja, odnosno svoju obimnu brzinu, pri emu se
radno tocilo veoma brzo okree, a vodee tocilo sporije. Vodee tocilo ima radnu obimnu
brzinu i koi predmet tako da se predmet okree brzinom vodeeg tocila.
Postoje dva naina bruenja bez iljaka: sa uzdunim bruenjem (predmet uzduno ue i
izae izmeu tocila) i sa radijalnim bruenjem (predmet upadne izmeu tocila, obavi se
bruenje, tocila se razmaknu i predmet propadne ili se izbaci).
Brusilice bez iljaka se koriste u velikoserijskoj proizvodnji, pri emu je est sluaj
automatskog dovoenja predmeta (levkom, u kojem su predmeti poreani jedan za drugim,
elo na elo) i odvoenja predmeta.

Obradne tehnologije

93
7.8.4 Brusilice za ravno bruenje
Brusilice za ravno bruenje se koriste za obradu ravnih povrina na prizmatinim i
kutijastim predmetima. Postoji vie vrsta brusilica za ravno bruenje, a jedna od podela je
prema vrsti stola na:
brusilice sa prizmatinim stolom i
brusilice sa okruglim stolom.
Druga podela je s obzirom na vrstu tocila, tako da postoje brusilice sa kolutastim tocilom
(brusi se obimom tocila) i brusilice sa upljim tj. lonastim tocilom (brusi se elom tocila).
Brusilice sa prizmatinim stolom uglavnom koriste obimno bruenje kolutastim tocilom, a
brusilice sa okruglim stolom eono bruenje upljim tocilom. Na slici 7.35 prikazan je
primer jedne brusilice za ravno bruenje sa prizmatinim stolom.

Slika 7.35 Brusilica za ravno bruenje
Na postolju maine (1) postavljen je prizmatini sto (2) koji izvodi pravolinijsko kretanje
napred-nazad. Na radnoj povrini stola postoje T-ljebovi koji se koriste za postavljanje
magnetnog stola (3) ili pribora za stezanje predmeta. Na bokovima stola postavljeni su
graninici (4) koji dejstvom na prekida (5) menjaju smer kretanja stola.
U stubu (6) je smeten pogon (7) za okretanje tocila (8). Visina tocila se podeava runo.
Popreni korak posle svakog dvostrukog hoda stola ostvaruje se automatski.
Postoje i brusilice za ravno bruenje predmeta velikih dimenzija i one su konstrukciono sline
portalnim glodalica, s tim da se kao jedinice za obradu postavljaju glave za bruenje koje imaju
mnogo vei broj obrtaja od glodakih glava.
7.9 Maine za izradu zupanika
Za izradu zupanika koristi se velik broj tipova maina, koje se razlikuju prema metodi
izrade meuzublja, prema vrsti obrade i prema nameni (za koju vrstu zupanika su
namenjene). Ovde e biti nabrojane samo dve najee koriene metode, a za ostale treba
pogledati literaturu.
Obradne tehnologije

94
7.9.1 Glodalice za zupanike tipa "Pfauter"
Izrada zupanika na glodalici tipa "Pfauter" koristi metodu relativnog kotrljanja alata u
odnosu na predmet. Princip izrade zuba je prikazan na slici 7.36. Alat (2), oblika punog
glodala, lagano obavlja glavno obrtno kretanje uz istovremeno pomono pravolinijsko
kretanje ka dole paralelno osi predmeta. Predmet (1) se istovremeno lagano obre oko svoje
ose. Na taj nain se alat i predmet relativno kotrljaju simulirajui kretanje pua (alata) po
punom toku (predmet).
Primer jedne glodalice tipa "Pfauter" prikazan je na slici 7.37. Na postolju (1) postavljen je
sto (2) sa ureajem (3) za prihvatanje predmeta. Na levoj strani postolja je stub (4) na ijim
se vertikalnim kliznim stazama nalazi nosa alata (5) u koji se postavlja puno glodalo (6).
Na desnom stubu (7) nalazi se nosa iljka (8) koji se koristi za stezanje predmeta.

Slika 7.37 Pfauter glodalica
Na ovakvoj maini se mogu izraivati cilindrini zupanici sa pravim ili kosim zubima, a
takoe i cilindrini zubi ili uzduni ljebovi na vratilima. Maina radi sa automatskim
ciklusom, runo je samo postavljanje i skidanje predmeta.
7.9.2 Rendisaljke za zupanike tipa "Fellows"
Rendisaljka za zupanike tipa "Fellows" takoe koristi princip relativnog kotrljanja alata u
odnosu na predmet. Princip izrade zuba prikazan je na slici 7.38. Kao alat (2) se koristi
kruni zupasti no koji predstavlja vieprofilni alat u vidu zupanika. Alat izvodi glavno
pravolinijsko kretanje dole-gore uz istovremeno pomono obrtno kretanje. Predmet (1)
takoe vri pomono obrtno kretanje i ova dva obrtna kretanja, koja se obavljaju
kontinualno, obezbeuju relativno kotrljanje alata u odnosu na predmet. Radni hod se
obavlja pri kretanju alata nanie, a pre radnog hoda alat se primie radijalno ka predmetu
radi zauzimanja nove dubine rezanja.
Slika 7.36 ema glodanja
zuba
Obradne tehnologije

95
Primer jedne ovakve rendisaljke prikazan je na slici 7.39. Na postolju (1) postavljen je sto
(2) na koji se postavlja predmet. Sa leve strane se nalazi prenosnik (3) koji se zavrava
vretenom u koje se stee alat i koji obezbeuje glavno i pomono kretanje alata, kao i
obrtanje i radijalno primicanje stola sa predmetom.

Slika 7.39 Fellows rendisaljka
Na Fellows rendisaljci se izrauju cilindrini zupanici sa pravim zubima, ali se mogu
izraivati i zupanici sa zavojnim zubima. U tom sluaju i zubi alata moraju imati zavojni
oblik, a alat pored do sada opisanih kretanja mora da izvodi i dopunsko obrtno kretanje.

7.38 ema rendisanja zuba

Obradne tehnologije

96
8. POZICIONIRANJE I STEZANJE PREDMETA. PRIBORI ZA STEZANJE
8.1 ta su pribori za stezanje. Uloga pribora. Podela pribora
Da bi se na odreenom radnom predmetu mogla vriti obrada zahtevane povrine ili
povrina odgovarajuim alatima, potrebno je da se na izabranoj maini najpre postave radni
predmet i alat na one elemente maine koji e im dati odgovarajua kretanja, nuna za
vrenje obrade.
Pri tome, i predmet i alat moraju na odgovarajuim elementima maine zauzeti odreen
poloaj, kako u odnosu na same elemente maine, tako i meusobno, da bi se omoguila
obrada ba zahtevane povrine.
Takav poloaj predmet i alat moraju zadrati za sve vreme obrade, to se obezbeuje
pogodnim stezanjem, kojim se postie suprotstavljanje dejstvu svih sila koje napadaju
predmet ili alat u toku obrade: sila rezanja, inercijalnih sila itd.
Ovo vai ne samo za mainsku obradu, ve i za bilo koju drugu obradu, postupak ili radnju
koja se vri na predmetu, kao na primer: za rune obrade doterivanja ili montae, za
termiku obradu, povrinsku zatitu, zavarivanje, kontrolu itd.
Postavljanje i odravanje predmeta i alata u radnom poloaju na maini vri se posredstvom
posebnih sredstava rada koja se nazivaju priborima za stezanje (slika 8.1).

Slika 8.1 Uz korienje pribora
Prema napred navedenom, osnovni zadaci pribora su:
prihvatanje predmeta ili alata na odreenim elementima maine,
obezbeenje meusobnog poloaja predmeta i alata (pozicioniranje) i
obezbeenje dovoljno vstog stezanja predmeta i alata u cilju odravanja
potrebnog poloaja u toku obrade uprkos dejstvu svih sila.
Obradne tehnologije

97
Svi pribori se prema nameni dele na:
pribore za stezanje predmeta i
pribore za stezanje alata.
Dalje, pribori se prema poreklu mogu podeliti na:
standardne pribore tj. pribore koji se mogu nabaviti kao gotovi; veina pribora za
stezanje alata su standardni pribori i nabavljaju se uz mainu, zavisno od
korienih alata; veina pribora za stezanje predmeta na strugovima i brusilicama
su standardni pribori, dok je na glodalicama i builicama manji deo pribora
standardan;
specijalne pribore tj. pribore koji se ne mogu nabaviti kao gotovi ve se posebno
konstruiu i izrauju za pojedine predmete i pojedine operacije; veina pribora za
stezanje predmeta na glodalicama i builicama spada u specijalne pribore.
U sluaju potrebe za specijalnim priborima, to je vrlo esto na operacijama glodanja i
buenja, gde se polazi od ravnog stola maine na koji treba postaviti predmet, operacija je
reena tek kada se izradi pribor za pozicioniranje i stezanje. Pri konstruisanju pribora,
veoma je vano pravilno obezbediti pozicioniranje predmeta na maini, potujui odreena
pravila pozicioniranja.
S obzirom na vrstu maina za koje se koriste, pribori za stezanje predmeta se dele na:
pribore za struganje i bruenje, u koje spadaju: stezne glave (eljusti), iljci, aure,
trnovi itd.
pribori za glodanje i buenje: mengele, podeoni aparat i razni specijalni pribori (sa
razliitim elementima: graninicima, podmetaima, epovima, apama, vijcima,
ekscentrima, pneumatskim komponentama i drugim mehanizmima).
8.2 Pozicioniranje predmeta na maini
Svaka povrina na predmetu, predstavljena na crteu ili skici, povezana je sa drugim
povrinama predmeta meusobnim merama i odnosima. Povrine, preko kojih je
posmatrana povrina definisana merama ili odnosima, predstavljaju konstrukcione baze za
posmatranu povrinu. Na slici 8.2 prikazana su dva primera za prepoznavanje
konstrukcionih baza. Kod predmeta pod a), konstrukcione baze za otvor su povrine "m" i
"n", jer je osa otvora kotirana preko tih povrina merama x i y. Kod predmeta pod b),
konstrukciona baza za otvor je povrina "m", jer je osa otvora kotirana preko te povrine.

Slika 8.2 Konstrukcione baze
Obradne tehnologije

98
Da bi se predmet postavio na mainu u poloaj za obradu odreene povrine, on se mora
pozicionirati i stegnuti na odreenim elementima maine pomou pribora za stezanje. Za
pozicioniranje predmeta pri obradi odreene povrine koriste se neke druge povrine na
predmetu. Povrine, preko kojih je pozicioniran predmet pri obradi posmatrane povrine,
predstavljaju baze za pozicioniranje ili tehnoloke baze za posmatranu povrinu. Na slici
8.3 prikazana su dva primera za prepoznavanje tehnolokih baza. Kod predmeta pod a), za
povrinu 2 tehnoloka baza je povrina 1, jer je preko nje predmet oslonjen pri obradi
povrine 2. Kod predmeta pod b), za otvor tehnoloke baze su povrine 1 i 2, jer je predmet
preko njih pozicioniran (oslonjen) pri obradi otvora.

a) b)
Slika 8.3 Tehnoloke baze (baze za pozicioniranje)
Baze za pozicioniranje tj. tehnoloke baze pri obradi neke povrine se mogu poklapati sa
konstrukcionim bazama, ali i ne moraju. Osnovno pravilo pri pozicioniranju predmeta na
maini je da treba teiti da se tehnoloke baze poklope sa konstrukcionim bazama, jer se
tada izbegava greka pozicioniranja.
Na slici 8.4 prikazana su dva sluaja za isti predmet. Na predmetu se glodanjem obrauje
povrina 2. U oba sluaja predmet je oslonjen preko povrine 1, jer je to najpogodnije sa
stanovita stezanja predmeta na maini. To znai da je povrina 1 tehnoloka baza za
povrinu 2. U sluaju a) posmatrana povrina 2 je kotirana preko povrine 1 merom "h", to
znai da je povrina 1 konstrukciona baza za povrinu 2, pa se tehnoloka baza i
konstrukciona baza poklapaju. Meutim, u sluaju b) posmatrana povrina 2 je kotirana
preko povrine 3 merom "h", to znai da je ovde povrina 3 konstrukciona baza za
povrinu 2, pa se tehnoloka baza i konstrukciona baza ne poklapaju. Kako emo videti
kasnije, u ovom sluaju javlja se greka pozicioniranja.

Slika 8.4 Poklapanje i nepoklapanje tehnoloke i konstrukcione baze
Obradne tehnologije

99
8.3 eme pozicioniranja
Da bi se predmet pozicionirao, potrebno mu je oduzeti svih est stepeni slobode kretanja,
koliko ih on moe imati u prostornom (Dekartovom) koordinatnom sistemu:
sva tri kretanja po osama x, y i z i
sva tri obrtanja oko istih osa.
U nastavku su prikazane osnovne eme pozicioniranja za nekoliko tipinih oblika predmeta.
Pozicioniranje prizmatinog predmeta (slika 8.5)
Ako prizmatini predmet oslonimo na tri take njegove donje ravni XY, oduzimaju mu se
tri stepena slobode:
kretanje u pravcu Z ose,
obrtanje oko X ose i
obrtanje oko Y ose.
Daljim oslanjanjem na dve take u ravni YZ, predmetu se oduzimaju dalja dva stepena
slobode:
kretanje u pravcu X ose i
obrtanje oko Z ose.
Konano, oslanjanjem na jednu taku ravni XZ, predmet se liava i estog stepena slobode:
kretanja u pravcu Y ose.

Slika 8.5 ema pozicioniranja prizmatinog predmeta
Pozicioniranje cilindrinog predmeta (slika 8.6)
Ako se cilindrini predmet osloni na etiri take njegovog plata, od kojih se dve i dve
nalaze na istoj izvodnici, oduzimaju mu se etiri stepena slobode:
kretanje u pravcu X ose,
kretanje u pravcu Z ose,
obrtanje oko Z ose.
Obradne tehnologije

100
Daljim oslanjanjem na jednu taku jedne od osnova, predmetu se oduzima jo jedan stepen
slobode:
kretanje u pravcu Y ose.
I na kraju, esti stepen slobode se moe oduzeti uvrenjem jedne take plata pomou
ljeba za klin, ime je predmet lien:
obrtanja oko Y ose.

Slika 8.6 ema pozicioniranja cilindrinog predmeta
Pozicioniranje cilindrinog diskastog predmeta (slika 8.7)
Ako predmet oslonimo na tri take jedne osnove, oduzimaju mu se tri stepena slobode:
kretanje u pravcu Y ose,
obrtanje oko Z ose.

Slika 8.7 ema pozicioniranja cilindrinog diskastog predmeta
Daljim oslanjanjem na dve take plata na razliitim izvodnicama, predmetu se oduzimaju
dalja dva stepena slobode:
kretanje u pravcu X ose i
kretanje u pravcu Z ose.
Obradne tehnologije

101
Konano, uvrenjem jo jedne take plata ili osnove, predmetu se oduzima i esti stepen
slobode:
obrtanje oko Y ose.
Opisanim emama pozicioniranja predmetu se oduzima svih est stepeni slobode. Meutim,
ima dosta estih sluajeva da predmetu nije potrebno oduzeti svih est stepeni slobode.
Najei primer je kod cilindrinih predmeta, kod kojih se u operacijama struganja po
pravilu oduzima samo pet stepeni slobode - i kod stezanja u eljustima i kod stezanja u
iljcima. Orijentacija predmeta po estom stepenu slobode (obrtanje oko Y ose), kad se
predmet postavlja na pribor za stezanje uopte nije bitna u operaciji struganja.
Kod ravnog bruenja sitnih ploastih predmeta (podloki, prstenova, ravnih ploica itd.) na
brusilici za ravno bruenje sa magnetnim stolom, predmetima se oduzima samo tri stepena
slobode - oni se bez ikakve dalje orijentacije postavljaju da lee jedan do drugog na
magnetnom stolu i to je dovoljno.
Na slici 8.8 prikazana su dva sluaja pozicioniranja prizmatinih predmeta pri razliitim
operacijama. Kod predmeta pod a) obrauje se ljeb i tada je vano potpuno pozicioniranje -
oduzimanjem svih est stepeni slobode. Meutim, kod predmeta pod b) obrauje se uzduno
stepenasta povrina i tada se moe ii na nepotpuno pozicioniranje - nije potrebno
granienje du Y ose.

Slika 8.8 Primer potpunog i nepotpunog pozicioniranja
8.4 Greke u obradi
Izraeni predmeti imaju odstupanja od tanog geometrijskog oblika i nominalnih dimenzija
zadatih crteom. Ova odstupanja tj. greke treba da lee unutar utvrenih tolerancija kojima
se definiu najvee dozvoljene greke dimenzija i oblika. Pri tome se greke mogu ralaniti
na:
greke pojedinih elementarnih povrina u vidu odstupanja njihovih dimenzija u
podunom i poprenom preseku,
greke u meusobnom poloaju elementarnih povrina i njihovih osa u vidu
odstupanja dimenzija od nominalnih vrednosti i zahtevanih odnosa (paralelnosti,
upravnosti, saosnosti, simetrinosti itd.).
Obradne tehnologije

102
Ukupna greka bilo koje dimenzije dobija se kao zbir razliitih vrsta greaka koje nastaju u
sistemu maina-pribor-predmet-alat. Ukupna greka obrade moe se podeliti u etiri grupe:
greke pozicioniranja,
P
, koje nastaju usled nepoklapanja tehnoloke i
konstrukcione baze ili pak usled zazora izmeu povrina za pozicioniranje na
predmetu i odgovarajuih elemenata pribora za pozicioniranje i stezanje;
greke stezanja,
S
, koje nastaju usled sile stezanja i izraavaju se razlikom
poloaja predmeta pre stezanja i posle stezanja; ove greke zavise od konstrukcije
pribora i oblika predmeta i mogu se, ako je pribor dobro dimenzionisan, potpuno
izbei;
greke podeavanja maine,
M
, koje nastaju u procesu podeavanja alata za ob-
radu odreene mere ili pri nametanju graninika za automatsko postizanje mera;
greke obrade,
O
, koje nastaju neposredno u procesu obrade i posledica su:
geometrijske netanosti maine u neoptereenom stanju,
deformacije elastinog tehnolokog sistema maina-pribor-predmet-alat,
habanja i temperaturnih deformacija alata u toku obrade.
Uslov za obezbeenje tanosti dimenzija je da zbir svih ovih greaka bude manji od
zahtevane tolerancije T za tu dimenziju:
P
+
S
+
M
+
O
T
Sve navedene greke, osim greaka pozicioniranja, ne mogu se odrediti raunskim putem.
Zbog toga se greke stezanja, podeavanja maine i obrade mogu posmatrati zajedniki, kao
zbirna greka:
=
S
+
M
+
O
Zbirna greka je najee karakteristika odreene vrste obrade i odreene grupe maina.
Uzima se da je zbirna greka priblino jednaka, odnosno neto manja od ekonomske
tanosti odgovarajue obrade. Ekonomska tanost obrade moe se izraziti preko vrednosti
tolerancije IT, koja se moe ostvariti pri odreenoj obradi, a pri nominalnim uslovima rada.
U tabeli 8.1 prikazani su iskustveni podaci o ekonomskoj tanosti za pojedine vrste obrade
rezanjem preko vrednosti tolerancija IT koje se mogu ostvariti.
Tabela 8.1 Ekonomska tanost za pojedine vrste obrade
Vrsta obrade Vrednost tolerancije IT
za ekonomsku tanost obrade
Struganje grubo 10-12
Struganje poluzavrno 8-10
Struganje zavrno 6-7
Buenje 10-12
Proirivanje-uputanje 8-10
Razvrtanje 6-8
Glodanje grubo 10-12
Glodanje poluzavrno 8-10
Glodanje zavrno 7-8
Provlaenje 6-9
Bruenje grubo 7-10
Bruenje zavrno 5-7
Obradne tehnologije

103
8.5 Odreivanje greaka pozicioniranja
Greka pozicioniranja moe, kako je ve reeno, nastati:
usled nepoklapanja tehnoloke i konstrukcione baze i
usled zazora izmeu povrina za pozicioniranje na predmetu i elemenata pribora.
Neki primeri kada se javlja greka pozicioniranja prikazani su na slici 8.9. U nastavku su
primeri prokomentarisani.

Slika 8.9 Primeri pozicioniranja kod kojih se javlja greka pozicioniranja
Primer a):
Kod predmeta se vri glodanje stepenaste povrine, koja je kotirana merom "A" preko
povrine 1 i merom "B" preko povrine 3. Pri obradi je predmet pozicioniran (oslonjen)
preko povrina 1 i 2. Prema tome se moe zakljuiti sledee:
pri obradi mere "A" tehnoloka i konstrukciona baza se poklapaju pa je greka
pozicioniranja jednaka nuli:

PA
= 0
pri obradi mere "B" tehnoloka i konstrukciona baza se ne poklapaju pa se javlja
greka pozicioniranja; poto glodalo pri obradi zauzima uvek istu visinu, to e se u
zavisnosti od promene mere "H" za povrinu 3 menjati i mera "B", tako da je
greka pozicioniranja jednaka greci ve ostvarene mere "H" povrine 3, koja
iznosi :

PB
=
Primer b)
Na predmetu se glodanjem poravnava gornja povrina, koja je kotirana merom "h" preko
ose otvora. Predmet je pri obradi pozicioniran preko otvora pomou trna. Ovde se
tehnoloka i konstrukciona baza poklapaju, tako da nema greke pozicioniranja zbog ovoga,
ali se javlja greka usled zazora koji se neminovno javlja izmeu otvora i trna. Greka
pozicioniranja je jednaka maksimalnom zazoru:

Ph
= S
max
Obradne tehnologije

104
Primer c)
Ovde je povrina koja se obrauje kotirana merom "H" preko spoljnje povrine predmeta.
Tehnoloka i konstrukciona baza ne poklapaju, tako da se javlja i ova greka pozicioniranja,
koja je jednaka polovini greke (tolerancije) prenika D. Ukupna greka je jednaka zbiru
dveju greaka:

PH
= /2 + S
max
8.6 Pravila izbora baza za pozicioniranje
Greke pozicioniranja i stezanja predmeta direktno utiu na tanost dimenzija i odnosa
povrina, pa je izbor baza za pozicioniranje od velikog znaaja pri projektovanju
tehnolokih postupaka.
Predmet se moe sastojati od niza obraenih i neobraenih povrina. Uzajamna povezanost
neobraenih povrina obezbeuje se u procesu dobijanja pripremka (livenjem, kovanjem
itd.). Uzajamna povezanost kompleksa obraenih povrina obezbeuje se izborom baza za
pozicioniranje, potrebnom tanou obrade i postavljanjem celokupnog tehnolokog
postupka obrade.
Pri odreivanju baza za pozicioniranje treba se pridravati odreenih pravila koja u
mnogome mogu olakati reavanje ovog problema. Po pravilu, u prvoj operaciji, a ponekad i
u nekim narednim operacijama, kao baza za pozicioniranje koristi se neobraena povrina.
Pri korienju neobraenih povrina kao baza za pozicioniranje osnovna pravila se sledea:
ako kod predmeta ostaju neke neobraene povrine, onda jednu od njih treba
usvojiti kao bazu za pozicioniranje na prvoj operaciji i od nje obraivati najpre
povrine koje e se dalje koristiti kao baze za pozicioniranje; na taj nain se
obezbeuje veza izmeu neobraenih i obraenih povrina;
kod rotacionih predmeta kao baze za pozicioniranje treba koristiti one neobraene
povrine koje imaju najmanje tolerancije; na taj nain se iskljuuje mogunost
pojave karta zbog nedostatka dodatka na obraenim povrinama;
neobraene povrine koje se koriste kao baze za pozicioniranje treba da su po
mogunosti ravne i iste (bez tragova ulivka, sastavljanja kalupa kod kovanja i sl.);
povrine koje se koriste kao baze za pozicioniranje treba da obezbede najveu
stabilnost i krutost predmeta pri obradi.
Pri korienju obraenih povrina kao baza za pozicioniranje, treba se drati sledeih
pravila:
baze za pozicioniranje treba da budu konstrukcione baze, jer se tako iskljuuju
greke pozicioniranja;
baze treba da obezbede najveu stabilnost i najmanje deformacije predmeta usled
stezanja i sila rezanja; ukoliko se ovome ne moe udovoljiti, treba predvideti
vetake baze za pozicioniranje, kao to su sredinja gnezda, dodatni pojasevi i sl.;
treba teiti sprovoenju principa nepromenjenih baza, odnosno primeni istih baza
na svim operacijama ili na to veem broju operacija, jer se time smanjuju greke
pozicioniranja.

Obradne tehnologije

105
9. ALATI ZA OBRADU REZANJEM
9.1 Osnovni pojmovi
Alati su sredstva rada koja se koriste za neposrednu obradu predmeta, odnosno za skidanje
strugotine sa predmeta. Pri tome, da bi se ostvarilo skidanje strugotine sa predmeta, mora
postojati relativno kretanje alata u odnosu na predmet, to ostvaruje maina svojim glavnim
i pomonim kretanjem. Procesi rada na raznim mainama alatkama, kao alati za rezanje koji
se koriste, nisu isti, ali su osnovni principi obrade rezanjem vrlo slini.
9.1.1 Osnovna geometrija alata
Na slici 9.1 prikazan je radni deo noa za struganje na kome se vide glavni elementi
geometrije alata.

Slika 9.1 Osnovni elementi noa (1 - grudna povrina alata, 2 - lena
povrina okrenuta radnom predmetu, 3 - rezne ivice u preseku grudne i
lene povrine, 4 - pomona lena povrina, 5 - pomona rezna ivica, 6 -
vrh noa gde se seku rezna ivica i pomona rezna ivica, 7 - telo noa, 8 -
osnovna ravan)
Na slici 9.2 su prikazane osnovne karakteristine veliine i uglovi noa.
U horizontalnoj projekciji noa se vide sledee veliine:
- napadni ugao; on predstavlja ugao izmeu projekcije rezne ivice i obraene
povrine,
1
- napadni ugao pomone rezne ivice,
- ugao vrha noa,
r - poluprenik zaobljenja vrha noa.

Obradne tehnologije

106

Slika 9.2 Karakteristine veliine i uglovi noa
U preseku I-I koji je normalan na glavnu reznu ivicu, vide se sledei uglovi:
- leni ugao; predstavlja nagib lene povrine noa prema normali na osnovnu
ravan,
- grudni ugao; predstavlja ugao izmeu grudne povrine i osnovne ravni,
- ugao klina; predstavlja ugao izmeu grudne i lene povrine.
Zbir ova tri ugla je + + = 90
0
.
Ugao nagiba rezne ivice vidi se ako se pogleda u pravcu strelice A dok se leni ugao
pomone lene povrine
1
vidi u preseku II-II koji je normalan na pomonu reznu ivicu.
9.1.2 Uslovi stvaranja strugotine
Stvaranje strugotine je zavisno od vie veliina, a grudni ugao igra najznaajniju ulogu.
Kod malih grudnih uglova, strugotina se deformie i lomi. Pukotina koja nastaje ispred vrha
noa je velika pa se trag kidanja vidi. Poveanjeg grudnog ugla, dobija se bolja obraena
povrina, jer pukotina ispred noa postaje manja, a strugotina dua. Najbolji oblik je
trakasta strugotina, koja se postie veim grudnim uglovima . Pukotina ispred vrha noa je
vrlo mala, pa je kvalitet obraene povrine vrlo dobar, a strugotina otie u vidu trake.
Meutim, bez obzira na veliinu grudnog ugla, ovo nije mogue postii kod svih materijala.
Liveno gvoe, bronza i slini materijali ne mogu da ostvare trakastu strugotinu. Na
stvaranje strugotine uticaj ima i brzina rezanja. Kod malih brzina rezanja ne moe se
ostvariti trakasta strugotina.
Obradne tehnologije

107
9.1.3 Naslaga na grudnoj povrini
Naslaga na grudnoj povrini alata koja se javlja pri manjim brzinama rezanja utie na
kvalitet obraene povrine. Deformisani i odvojeni delii materijala lepe se za grudnu
povrinu sa koje se, posle izvesnog vremena, odlepljuju tokom obrade. ilaviji materijali su
pogodniji za stvaranje naslaga od krtih. Ispitivanja su pokazala da pri vrlo malim brzinama
nema naslaga, ali se one javljaju u oblasti brzina v = 10-35 m/min i rastu sa poveanjem
brzine rezanja, a nestaju na 80-120 m/min.
9.1.4 Postojanost alata
Postojanost alata predstavlja vremensku izdrljivost rezne ivice do njenog zatupljenja.
Zatupljenje nastupa kada, usled razliitih faktora, rezna ivica ne ree materijal ve klizi po
njemu. Kao merilo je uzeta karakteristina brzina rezanja pri kojoj rezna ivica moe da
izdri rad od 60 minuta.
Najznaajniji neposredni uzroci zatupljenja alata su:
poviena temperatura pri radu,
istroenje grudne i lene povrine,
krzanje rezne ivice u toku rada,
odvaljivanje delova rezne ivice sa naslagama.
Na veinu ovih uzroka utie brzina rezanja, tako da je veoma vano izabrati optimalnu
brzinu rezanja kako bi se ostvarila zadovoljavajua postojanost alata. Sa druge strane, brzina
rezanja direktno utie na vreme obrade. Proizvoai alata po pravilu daju podatke za
preporuene brzine rezanja kako bi se ostvario optimalan odnos postojanosti alata i vremena
obrade.
Na postojanost alata utie i materijal koji se obrauje. Postojanost kod lake obradivog
materijala je, uz istu brzinu rezanja, vea nego kod tee obradivog. Analize su takoe
pokazale da je povoljnije raditi sa veim dubinama rezanja i manjim posmacima.
9.1.5 Uticaj uglova rezanja na uslove obrade
Ugao klina zavisi od promene veliine grudnog ugla poto se leni ugao menja u
relativno malim granicama. Ukoliko ugao klina opada, uslovi rezanja su laki, a potrebna
snaga maine manja.
Napadni ugao utie tako to se njegovim poveanjem, pri nepromenjenom pomaku,
poveava debljina strugotine h, a smanjuje aktivna duina rezne ivice b (slika 9.3). Kako je
otporni momenat:
W = b h
2
/6
to se poveanjem napadnog ugla poveava i otporni momenat. Takoe, poveava se i
specifino optereenje rezne ivice poto je ona kraa. Meutim, napadni ugao se moe
smanjivati samo do odreene granice poto moe da izazove nemiran rad maine.

Obradne tehnologije

108

Slika 9.3 Uticaj napadnog ugla
Leni ugao ima uticaj na trenje izmeu materijala i lene povrina noa. Ukoliko je leni
ugao manji, utoliko je vee i trenje i zatupljenje alata je bre. Sa druge strane, poveanje
lenog ugla slabi alat, tako da kada se pree odreena granica nastaje lom. Na slici 9.4 je
prikazana zavisnost zatupljenja rezne ivice d od lenog ugla . Zatupljenje rezne ivice se
smanjuje sa poveanjem lenog ugla, ali samo do odreene granice od oko 12
0
, posle ega
nastaje lom tj. krzanje rezne ivice tvrdog metala. Manji leni uglovi se biraju za obradu
tvrdih i otpornih materijala.

Slika 9.4 Uticaj lenog ugla na postojanost alata
Ugao nagiba ima uticaja na pravac otpora rezanja (slika 9.5). Ako se radi sa pozitivnim
uglom nagiba, glavni otpor rezanja je usmeren ka vrhu noa, to se nepovljno odraava na
trajnost. Kod tvrdih materijala, grube obrade i teih uslova rada, uzima se negativan ugao
nagiba.

Obradne tehnologije

109

Slika 9.5 Pozitivan i negativan ugao nagiba
Zaobljenje vrha noa r treba birati to je mogue vee, jer je tada specifino optereenje
seiva manje. Osim toga, radijus ima uticaja na kvalitet obraene povrine.
9.2 Materijali za alate
Za izradu alata koriste se raznovrsni materijali. Osnovni materijali koji su danas u primeni
za izradu alata su:
ugljenini alatni elici,
legirani alatni elici,
brzorezni alatni elici,
tvrdi metali,
keramiki materijali,
dijamanti,
materijali za bruenje (korund i silicijumkarbid).
Osim ovih osnovnih materijala u izradi alata koristi se i veliki broj pomonih materijala,
koji slue za spajanje sa osnovnim materijalom u celinu. Tako, da bi se dobio strugarski
no, spaja se ploica od tvrdog materijala sa drkom od ugljenikog elika i sl. U pomone
materijale spadaju i sredstva za lemljenje koja su znaajna naroito u izradi alata sa tvrdim
metalom.
9.2.1 Ugljenini alatni elici
Ugljenini alatni elici se danas retko primenju zbog pojave mnogo boljih materijala. Alatni
ugljenini elici imaju procenat ugljenika od 0,5-1,5 %.
Sve ugljenine alatne elike karakterie niska temperatura otputanja, tako da rezna ivica ne
moe da izdri vie temperature pri radu (najvie do 200
0
C).
Ugljenini alatni elici sa sadrajem ugljenika do 1,0 % (elici sa oznakom: .154x,
.174x, .184x) karakteriu se otporom na trenje, pa se koriste za hladan rad, kao to je
sluaj kod runog alata i alata koji rade sa malim brzinama rezanja, kao to su: sekire, jeftini
noevi, burgije za drvo, kovaki alati, runi ekii, probojci, makaze, noevi
poljoprivrednih maina, alati za obradu drveta, alati za obradu kamena itd.
Ugljenini alatni elici sa veim sadrajem ugljenika (elici sa oznakom: .194x) imaju
poboljana svojstva i iru primenu. Muutim, i dalje su to alati uglavnom za zanatsku i
Obradne tehnologije

110
runu obradu, kao to su: alati za rezanje navoja, razvrtai, matrice za presovanje, sekai,
probojci, ekii, turpije, dleta i slino.
9.2.2 Legirani alatni elici
To su ugljenini elici koji su, radi poboljanja osobina, legirani raznim elementima. Po
sastavu, alatne elike delimo na:
hromov alatni elik (elici sa oznakom: .4140, .4142, .4143),
volframov alatni elik (elici sa oznakom: .6840, .6841, .6441),
hrom-volframov alatni elik (elici sa oznakom: .4650),
manganski alatni elik (elici sa oznakom: .3840),
hrom-vanadijumov alatni elik (elici sa oznakom: .4840).
Mogue su i druge kombinacije jer se razliitim sastavom postiu razne osobine. Dodatkom
hroma postie se mnogo bolja prokaljivost. Izdrljivost rezne ivice zavisi od sadraja
ugljenika - rezna ivica je ilavija ako je sadraj ugljenika manji.
Poveanjem volframa i hroma poveava se postojanost alata. Poveanjem volframa
poveava se otpornost na temperaturi. Vanadijum poveava ilavost i toplotnu
provodljivost, a time i izdrljivost rezne ivice.
Primena:
za alate sa manjim brzinama rezanja (burgije, alati za navoj, razvrtai, listove
testere),
za matrice za presovanje, trnove, probojce
za turpije, dleta
za jednostavnije alate za obradu obojenih metala,
za merne alate, kontrolnike
9.2.3 Brzorezni elici
Brzorezni elici spadaju u visokolegirane elike, to im omoguava rad sa velikim brzinama
rezanja. Oni imaju visoku tvrdou, otpornost na habanje, izdrljivost rezne ivice i
postojanost pri radu. izdravaju temperature do 600
0
C. Najiru upotrebu imaju sledei
elici: .6880, .6881, .6882, .6980, .6981, .9780, .9782, .7680, .7880.
Volframov brzorezni elik je najbolji za obradu srednje tvrdih materijala sa veom dubinom
rezanja. Od ostalih brzoreznih elika ima manju trajnost, ali je pogodan za alate sa tanjim i
finijim seivom kao to su alati za rezanje navoja, spiralne burgije i sl.
Volfram-vanadijumov brzorezni elik ima veu trajnost od volframovog. Smatra se
visokovrednim elikom, a trajnost rezne ivice zavisi od odnosa volframa i vanadijuma.
Moe da se koristi za obradu i vrlo tvrdih materijala.
Vanadijumov brzorezni elik je pogodan za zavrnu obradu, poto mu je izdrljivost rezne
ivice vrlo visoka naroito ako se obilno hladi. Koristi se za strugarske noeve za finu
obradu, za noeve za automate itd.
Obradne tehnologije

111
Kobaltov brzorezni elik je najkvalitetniji, ali i najskuplji. elik sa 16-18% Co se
upotrebljava za najtee uslove obrade, kao to je gruba obrada elika, elinog liva i sl.
elici sa 10% Co se koriste za izradu noeva i glodala. elici sa 5% Co se primenjuju za
sve vrste alata za finu obradu.
Molibdenski brzorezni elik ima dobre osobine u pogledu ilavosti i najpogodniji je za
izradu spiralnih burgija.
9.2.4 Tvrdi metali
Tvrdi metali su se pojavili tridesetih gonina, kada je patentiran sinterovan materijal koji je
mogao uspeno da zameni skupoceni dijamant pri izvlaenju ice. Otuda i naziv "WIDIA"
od poetnih slova nemakih rei koje u prevodu znae: "kao dijamant". Od tada do dans
izvren je veliki napredak, tako da se tvrdi metali sve vie koriste ne samo u obradi
rezanjem nego i u drugim primenama.
Tvrdi metal se sastoji od karbida koji su u procesu sinterovanja spojeni vezivnim
materijalom. To su volframovi karbidi (WC) i titanovi karbidi (TiC), odnosno njihova
meavina koja je pri sinterovanju spojena pomou kobalta (Co), dok se mnogo ree koristi
nikl. Polazni materijal za dobijanje tvrdog metala je volfram-oksid (WO
3
).
Proces zapoinje redukcijom volfram-oksida u obrtnim peima. Dobijeni volframov prah se
mea sa prahom ugljenika i spaja u obrtnim peima te se dobija volframkarbid u komadima.
Mlevenjem u mlinovima se dobija prah volframkarbida kome se dodaje kobalt u prahu.
Posle meanja i finog mlevenja dobijena masa je spremna za presovanje. Presovanje se daje
oblik tvrdom metalu. Posle presovanja obavlja se predsinterovanje na 800
0
C, posle ega
delovi postaju dovoljno vsti da bi se mogli mehaniki doterati na taan oblik. Konano
sinterovanje se obavlja na 1370-1800
0
C, posle ega se dobijaju gotovi komadi tvrdog
metala.
Osnovna karakteristika tvrdih metala je velika tvrdoa i postojanost na visokim
temperaturama. Na slici 9.6 je prikazana zavisnost tvrdoe od temperature u radnom
podruju alata i to za nekoliko vrsta materijala za alate.
Svi tvrdi metali su svrstani u tri osnovne grupe:
Grupa P (plava boja): od P01 - P50; koriste se obradu elika, elinog liva i temper
liva;
Grupa M (uta boja): od M10-M40; koriste se za obradu elika, elinog liva,
manganovog tvrdog elika, legiranog sivog liva i temper liva;
Grupa K (crvena boja): od K01-K40; koriste se obradu sivog liva, krtog temper liva,
kaljenog elika, nemetala, plastinih materijala i drveta.
Tvrdoa alata od tvrdog metala opada idui od P01 ka P50 (isto je i kod M i K grupa), ali se
poveava otpornost na savijanje.

Obradne tehnologije

112

Slika 9.6 Uticaj temperature na tvrdou
9.2.5 Keramiki materijali
Rezni alati od keramikih materijala su izraeni od metalnih i nemetalnih estica iz klase
oksida, karbida i nitrida, ija su osnovna svojstva: visoka tvrdoa, velika otpornost na
habanje i pritisak, visoka hemijska stabilnost i kod vrlo visokih temperatura. U osnovi se
primenjuju tri vrste keramikih materijala:
oksidna keramika, koja se sastoji od aluminijumosida (Al
2
O
3
) sa dodatkom
cirkonijumdioksida (ZrO
2
); primenjuje se za grubu i finu obradu sivog liva i elika
pri velikim brzinama rezanja;
meana keramika (oksidi + karbidi), koja se sastoji od oko 60% aluminijumoksida
(Al
2
O
3
) sa dodatkom do 40% karbida titana (TiC), volframa (WC), tnatal (TaC),
silicijuma (SiC) i titannitrida (TiN); primenjuje se za grubu i finu obradu
struganjem i glodanjem tvrdog liva, kaljenih elika, elika za cementaciju, kao i
brzoreznog elika pri velikim brzinama rezanja; pri obradi kaljenih elika potrebno
je u prethodnim obradama ukloniti koru, ostatke peska ili upljine;
nitridna keramika (nitridi + oksidi), koja se sastoji od silicijumnitrida (Si3N4) sa
dodatkom oksida aluminijuma (Al
2
O
3
) i itrija (Y
2
O
3
); primenjuje se za obradu
struganjem i glodanjem sivog liva i livenih materijala sa nepovoljnim uslovima
rezanja, uz primenu sredstva za hlaenje i podmazivanje ili pri zahtevima za veliku
dimenzionu tanost obratka sa srednjim i velikim brzinama rezanja; zbog visoke
cene, primenjuje se u velikoserijskoj proizvodnji naroito na fleksibilnim
tehnolokim sistemima i automatskim linijama.
U praksi se keramiki materijali koriste kod presvuenih keramikih ploica. One su
dobijene tako to su ploice od tvrdog metala presvuene najpre tankim srednjim slojem
titankarbida i onda povrinskim slojem aluminijumoksida.

Obradne tehnologije

113
9.2.6 Dijamanti
Dijamanti se sve vie koriste kao materijali za alate. Na to je uticalo, pre svega, sve vee
korienje tvrdih metala svih vrsta, a oni se mogu kvalitetno brusiti samo dijamantom. Sem
toga, dijamantski alati se koriste za najfiniju obradu delova od supertvrdih materijala, ali i
drugih materijala. Krtost dijamanta umanjuje mogunost primene u obradi pri teim
uslovima obrade.
Osnovne prednosti dijamantskih alata u odnosu na druge su: visoka tvrdoa (najtvri
poznati materijal), otpornost na habanje (oko dva puta otporniji nego silicijumkarbida),
visoka toplotna provodljivost (ovo je povoljno zbog breg odvoenja toplote iz zone
rezanja).
9.2.7 Materijali za bruenje
U materijale za bruenje spadaju materijali od kojih se izrauju tocila. Najee se koriste:
korund, silicijomkarbid i dijamanti.
Normalni korund sadri 96-98% Al
2
O
3
i ima veoma veliku tvrdou (odmah iza dijamanta).
Ima veliku ilavost, a pri radu moe bez tete po kvalitet da izdri temperature do 1.500
0
C.
Otporan je prema kiselinama, bazama i vlazi. Pogodan je za vezivanje pa se iroko
primenjuje za tocila.
Plemeniti korund je po sastavu isti od normalnog korunda i sadri oko 99,5% Al
2
O
3
. On je
tvri, ali i krtiji od normalnog korunda pa se koristi za produktivnije reime rezanja iako mu
je potronja relativno vea.
Silicijumkarbid sadri do 1% primesa i predstavlja materijal koji je razliit od korunda. Vrlo
je tvrd i krt i koristi se kod obrade tvrdog metala, livenog gvoa i sl.
U novije vreme, za izradu tocila koriste se i novi materijali, kao to su: borazon ili elbor. To
su jedinjenja nitrid bora (BN).
Obradne tehnologije

114
10. ODREIVANJE ELEMENATA REIMA RADA
Pod elementima reima rada u obradi rezanjem podrazumevaju su elementi kojima se
definiu glavno i pomono kretanje pri obradi, kao i broj prolaza koje treba izvesti. Da bi se
sa nekog predmeta uklonio deo materijala bilo kojom vrstom obrade rezanjem, neophodno
je ostvariti relativno kretanje izmeu alata koji vri obradu i predmeta koji se obrauje. Pri
tome se deo materijala moe ukloniti u jednom ili vie prolaza uz odreenu dubinu rezanja.
Pod glavni mretanjem se podrazumeva kretanje ili alata ili predmeta koje omoguava
ostvarivanje procesa rezanja, dok se pod pomonim kretanjem podrazumeva kretanje ili
alata ili predmeta koje omoguava nastavljanje procesa rezanja. Glavno i pomono kretanje
mogu biti obrtna ili pravolinijska, u zavisnosti od vrste obrade.
Glavno kretanje je uvek definisano brzinom rezanja koja, na primer, pri obradi struganjem
predstavlja obimnu brzinu predmeta, a pri glodanju i buenju obimnu brzinu alata. Kod onih
vrsta obrade kod kojih je glavno kretanje pravolinijsko (provlaenje, rendisanje), ono je
definisano brzinom kretanja alata.
Pomono kretanje pri obradi struganjem odreeno je veliinom pomaka i odnosi se na alat,
dok se pri drugim vrstama obrade pomono kretanje odnosi uglavnom na predmet.
Odreivanje elemenata reima rada je veoma znaajan problem jer od njega zavisi da li e
se ostvariti zahtevani kvalitet pri obradi, a takoe direktno utie na vreme trajanja pojedinih
zahvata i cele operacije, kao i ekonominost celokupnog procesa. Za odreivanje elemenata
reima rada, projektantu tehnolokog postupka je na raspolaganju irok izbor literature.
Jedan nain odreivanja elemenata reima rada je korienje odgovarajuih obrazaca za
pojedine vrste obrada rezanjem, uz potovanje odreenih kriterijuma ekonominosti
(preporuuje se literatura navedena pod brojevima 1 i 2). Drugi nain odreivanja elemenata
reima rada je korienje tablica sa preporuenim elementima reima rada (preporuuje se
literatura navedena pod brojem 3).
U nastavku su date smernice za odreivanje elemenata reima rada za pojedine vrste obrade
rezanjem.
10.1 Odreivanje reima rada pri struganju
Glavno kretanje pri obradi struganjem je obrtno kretanje predmeta, dok je pomono kretanje
pravolinijsko kretanje alata u odnosu na predmet i moe imati razliite pravce u zavisnosti
od zahvata koji se izvodi. Pri uzdunoj obradi pravac pomonog kretanja je paralelan osi
predmeta (slika 10.1a), a pri poprenoj obradi upravan na osu predmeta (slika 10.1b). Pri
obradi koninih povrina, pravac pomonog kretanja je paralelan izvodnici konusa, tj.
zaklapa odreen ugao sa osom predmeta (1/2 ugla konusa). Da bi se sa predmeta skinuo
odreeni sloj materijala, obavlja se jedan ili vie prolaza alatom, pri emu se pri svakom
prolazu skida sloj materijala koji se definie kao dubina rezanja.
U elemente reima rada pri struganju spadaju:
brzina rezanja, v, odnosno broj obrtaja, n
pomak, s i
dubina rezanja, t, odnosno broj prolaza, i

Obradne tehnologije

115

a) b)
Slika 10.1 Osnovna kretanja pri obradi struganjem
(a - uzduna obrada, b - poprena obrada)
Odreivanje dubine rezanja i broja prolaza
Broj prolaza i pri struganju se odreuje tako to se najpre definie dubina rezanja t. Dubina
rezanja se odreuje na osnovu preporuenih dodataka za obradu struganjem, koji zavise od
prenika i duine obrade (videti literaturu pod 3). Pri tome se razlikuju dodaci za prethodnu
obradu struganjem
1
i dodaci za zavrnu obradu struganjem
2
. Dubina rezanja za jedan
prolaz se odreuje prema:
za uzdune obrade: t = /2
za poprene obrade: t =
Broj prolaza se odreuje tako to se ukupna debljina materijala koji struganjem treba skinuti
podeli sa veliinom dubine rezanja za jedan prolaz.
Posebno, kod izrade navoja jednoprofilnim noem za navoj, broj prolaza, u cilju dobijanja
to istijeg navoja, treba da bude to vei, pri emu se dubina rezanja po jednom prolazu
smanjuje kako se ide ka zavrnom prolazu. Preporuene vrednosti broja prolaza pri izradi
navoja date su u odgovarajuim tabelama (videti literaturu pod 3).
Odreivanje pomaka
Pomak s (mm/o) pri obradi struganjem se odreuje u odgovarajuim tabelama (videti
literaturu pod 3), na osnovu materijala predmeta, prenika obrade, dubine rezanja, i
zahtevane hrapavosti povrina. Pri tome su razliite preporuene vrednosti za prethodnu i
zavrnu obradu. Na osnovu tako izabrane preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj
pomak koji postoji na maini. Posebno, pri izradi navoja, pomak je jednak koraku navoja.
Nakon usvojenog pomaka, vri se provera koeficijenta vitkosti strugotine g, koji predstavlja
odnos dubine rezanja i pomaka:
g = t/s
Vrednost koeficijenta vitkosti strugotine, da bi se obezbedio povoljan oblik strugotine, bi
trebalo da bude u sledeim granicama:
za uzdune obrade: g = 5 - 10
za poprene obrade: g = 5 - 20.
Obradne tehnologije

116
Odreivanje brzine rezanja i broja obrtaja
Uvek se najpre usvaja brzina rezanja v (m/min), iz tabela sa preporuenim vrednostima
(videti literaturu pod 3), a na osnovu materijala predmeta, materijala alata i vrednosti
pomaka.
Na osnovu usvojene vrednosti brzine rezanja, izraunava se broj obrtaja n (o/min), prema
obrascu:
n = 1000 v/ D
gde je D (mm) merodavni prenik obrade, koji po pravilu predstavlja najvei prenik koji se
obrauje u zahvatu struganja.
Na osnovu izraunatog broja obrtaja, usvaja se najblii manji koji postoji na maini. Na
maini se kao parametar glavnog kretanja za odreeni zahvat nameta broj obrtaja.
10.2 Odreivanje reima rada pri rendisanju
Pri obradi rendisanjem (slika 10.2) glavno kretanje je pravolinijsko kretanje alata uzduno
po predmetu, a pomono kretanje periodino pomeranje alata popreno u odnosu na glavno
kretanje, nakon svakog obavljenog povratnog hoda alata. Gore navedena kretanja su
relativna, a obavljaju ih ili alat ili predmet, zavisno od vrste rendisaljke. Kod kratkohode
rendisaljke alat (no) izvodi glavno pravolinijsko kretanje, dok predmet vri periodino
pomono kretanje i to neposredno po obavljenom povratnom hodu alata, a pre poetka
narednog hoda. Kod dugohode rendisaljke predmet izvodi glavno pravolinijsko kretanje, a
no periodino pomono kretanje. Da bi se sa predmeta skinuo odreeni sloj materijala,
obavlja se jedan ili vie prolaza alatom, pri emu se pri svakom prolazu skida sloj materijala
koji se definie kao dubina rezanja.

Slika 10.2 Osnovna kretanja pri obradi rendisanjem
U elemente reima rada pri rendisanju spadaju:
brzina rezanja, v
r
, odnosno broj dvostrukih hodova, n
L

pomak, s
L
i
dubina rezanja, t, odnosno broj prolaza, i.
Broj prolaza i pri rendisanju se odreuje tako to se ukupna debljina materijala koji treba
rendisanjem treba skinuti podeli sa dubinom rezanja za jedan prolaz. Dubina rezanja za
Obradne tehnologije

117
jedan prolaz t se usvaja iz odgovarajuih tablica za preporuene dodatke za obradu
rendisanjem (videti literaturu pod 3).
Odreivanje brzine rezanja i broja dvostrukih hodova
Uvek se najpre usvaja brzina rezanja - radna brzina v
r
(m/min), iz tabela sa preporuenim
vrednostima (videti literaturu pod 3), a na osnovu materijala predmeta, materijala alata,
dubine rezanja i vrednosti pomaka.
Na osnovu usvojene vrednosti brzine rezanja, izraunava se broj dvostrukih hodova n
L

(dv.hod./min), prema obrascu:
n
L
= 1000 v
r
/ L
h
(1+ 1/a)
gde je:
v
r
- radna brzina (m/min),
L
h
- duina hoda alata (mm),
a = v
p
/v
r
- odnos povratne (v
p
) i radne brzine.
Za rendisaljke sa krivajnim mehanizmom koeficijent a se kree od 1,5-2, kod
kombinovanog mehanizma do 5, a kod hidraulinih i dugohodih rendisaljki od 1,5-5.
Na osnovu izraunatog broja dvostrukih hodova, usvaja se najblii manji koji postoji na
maini. Na maini se kao parametar glavnog kretanja za odreeni zahvat nameta broj
dvostrukih hodova.
Odreivanje pomaka
Pomak posle svakog dvostrukog hoda s
L
(mm/dv.hodu) se odreuje iz odgovarajuih tabela
sa preporuenim vrednostima (videti literaturu pod 3), a na osnovu hrapavosti obraene
povrine koja se obrauje, dimenzija noa, dubine rezanja i materijala predmeta. Na osnovu
tako izabrane preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj pomak koji postoji na maini.
10.3 Odreivanje reima rada pri buenju
Oba osnovna kretanja pri zahvatima buenja na builicama (slika 10.3) vri alat i to: glavno
kretanje obrtanjem i pomono kretanje uzdunim prodiranjem u predmet. Izuzetno, kod
nekih drugih maina, koje ne spadaju u builice, kao to je strug, zahvati buenja se izvode
tako to predmet vri glavno obrtno kretanje, a alat pomono kretanje.

Slika 10.3 Osnovna kretanja pri obradi buenjem
Obradne tehnologije

118
U elemente reima rada pri buenju spadaju:
pomak, s i
Broj prolaza i pri obradi buenjem je po pravilu jednak 1, jer se pri zahvatima koji spadaju u
operaciju buenja (buenje, proirivanje, uputanje, razvrtanje) u jednom prolazu skida ceo
dodatak . Dodaci za proirivanje, uputanje i razvrtanje odreuju se iz tabela sa
preporuenim vrednostima (videti literaturu pod 3).
Odreivanje pomaka
Pomak s pri buenju, proirivanju, uputanju i razvrtanju se odreuju iz odgovarajuih
tabela sa preporuenim vrednostima pomaka (videti literaturu pod 3), u zavisnosti od
materijala predmeta, materijala alata i prenika otvora. Na osnovu tako izabrane
preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj pomak koji postoji na maini. Posebno, kod
urezivanja navoja, pomak je jednak koraku navoja.
(videti literaturu pod 3), a na osnovu materijala predmeta, prenika otvora i vrednosti
pomaka (za razvrtanje i na osnovu klase hrapavosti).
Na osnovu usvojene vrednosti brzine rezanja v, izraunava se broj obrtaja n (o/min), prema
obrascu:
n = 1000 v/ D
gde je D (mm) prenik alata.
10.4 Odreivanje reima rada pri glodanju
Glavno kretanje pri obradi glodanjem (slika 10.4) vri alat svojim obrtanjem, a pomono
kretanje (kod konvencionalnih glodalica pravolinijsko, a kod CNC glodalica pravolinijsko,
luno i prostorno) vri relativno alat po predmetu, pri emu se u veini sluajeva kree
predmet, odnosno sto glodalice na kom je postavljen predmet, iako ima i glodalica kod kojih
neka pomona kretanja vri alat.
U elemente reima rada pri glodanju spadaju:
pomak, s
min
i

Obradne tehnologije

119

a)

b)

Slika 10.4 Osnovna kretanja pri obradi glodanjem
(a - obimno glodanje, b - eono glodanje)
Broj prolaza i pri obradi glodanjem se odreuje tako to se ukupna debljina materijala koju
glodanjem treba skinuti podeli sa dubinom rezanja za jedan prolaz t. Dubina rezanja t za
jedan prolaz se usvaja da je jednaka dodatku za obradu :
t =
Dodatak za obradu pri glodanju se usvaja iz odgovarajuih tabela na osnovu preporuenih
vrednosti (videti literaturu pod 3).
Odreivanje pomaka
Na glodalicama se obino kao parametar pomonog kretanja nameta minutni pomak s
min
.
Meutim, iz odgovarajuih tabela (videti literaturu pod 3) se, zavisno od vrste glodanja,
usvaja ili pomak po zubu glodala s
z
(mm/zubu) ili pomak po obrtaju s
o
(mm/obrtaju). Nakon
usvojenog pomaka po zubu glodala ili pomaka po obrtaju, izraunava se minutni pomak s
min

(mm/min), prema obrascima:
s
min
= s
o
n = s
z
z n
gde je:
z - broj zuba glodala (zuba/obrtaju),
n - broj obrtaja glodala (obrtaja/minutu).
Obradne tehnologije

120
Na osnovu tako izraunate vrednosti pomaka, usvaja se onaj pomak koji postoji na
glodalici.
(videti literaturu pod 3), a na osnovu materijala predmeta, materijala alata i vrste glodanja.
Na osnovu usvojene vrednosti brzine rezanja v, izraunava se broj obrtaja n (o/min), prema
obrascu:
n = 1000 v/ D
gde je D (mm) prenik alata.
10.5 Odreivanje reima rada pri bruenju
Pod obradom bruenjem podrazumevaju se razliite vrste bruenja koje imaju razliitu
kinematiku kretanja, tako da su i elementi reima rada razliiti.
10.5.1 Reimi rada pri okruglom bruenju sa uzdunim pomakom
Kod okruglog bruenja sa uzdunim pomakom (slika 10.5), tocilo izvodi glavno obrtno
kretanje velikom obimnom brzinom tocila v
t
, dok predmet izvodi pomono kretanje malom
obimnom brzinom v
r
i pravolinijsko pomono kretanje uzdunim pomeranjem stola
pomakom s
a
. Takoe, posle svakog uzdunog hoda ili dvostrukog hoda, tocilo se radijalno
primakne za dubinu rezanja.

a) b)
Slika 10.5 Osnovna kretanja pri obradi okruglim bruenjem sa uzdunim pomakom
(a - spoljanje bruenje, b - unutranje bruenje)
Broj prolaza i se odreuje kao odnos ukupnog dodatka za bruenje
3
i dubine rezanja za
jedan prolaz t:
i =
3
/2t
Obradne tehnologije

121
Dodatak za obradu bruenjem
3
(mm) se odreuje iz tabela sa preporuenim vrednostima
(videti literaturu pod 3). Pri tome
3
predstavlja ukupan dodatak za obradu bruenjem. Ako
se bruenje deli na prethodno i zavrno, ovaj dodatak se deli tako da 80% pripada
prethodnom, a 20% zavrnom bruenju.
Dubina rezanja za jedan prolaz t (mm) se odreuje iz odgovarajue tabele (videti literaturu
pod 3), takoe posebno za prethodno i zavrno bruenje.
Odreivanje pomaka
Pomak s
a
se odreuju iz odgovarajue tabele sa preporuenim vrednostima pomaka (videti
literaturu pod 3), u zavisnosti od vrste bruenja i irine tocila. Na osnovu tako izabrane
preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj pomak koji postoji na maini.
Brzina radnog predmeta v
r
(m/min) se usvaja iz odgovarajue tabele (videti literaturu pod
3), u zavisnosti od vrste bruenja i materijala predmeta. Broj obrtaja radnog predmeta n
r

(o/min) se odreuje na osnovu brzine radnog predmeta v
r
i prenika radnog predmeta D
(mm):
n
r
= 1000 v
r
/ D
Brzina tocila v
t
(izraava se u m/s), kao parametar glavnog kretanja koji se podeava na
maini je obino konstanta brusilice koja se koristi i zavisi od vrste bruenja, kvaliteta
obrade i vezivnog sredstva. Kree se u granicama od 20-50 (m/s).
10.5.2 Reimi rada pri okruglom bruenju sa poprenim pomakom
Kod ovog bruenja (slika 10.6), tocilo pored glavnog obrtnog kretanja brzinom v
t
, vri i
popreno (radijalno) primicanje pomakom s
r
ka radnom predmetu koji izvodi obrtno
pomono kretanje brzinom v
r
. Za ovo bruenje koriste se iroka, profilisana tocila onog
profila koji odgovara konturi predmeta.

Slika 10.6 Osnovna kretanja pri obradi okruglim spoljanjim bruenjem
izmeu iljaka sa poprenim pomakom
Broj prolaza i je jednak jedinici, jer se ukupan dodatak za bruenje obrauje u jednom
prolazu.
Obradne tehnologije

122
Odreivanje pomaka
Pomak s
r
se odreuju iz odgovarajue tabele sa preporuenim vrednostima pomaka (videti
literaturu pod 3). Na osnovu tako izabrane preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj
pomak koji postoji na maini.
Brzina radnog predmeta v
r
(m/min) se usvaja iz odgovarajue tabele (videti literaturu pod
3), u zavisnosti od vrste bruenja i materijala predmeta. Broj obrtaja radnog predmeta n
r

(o/min) se odreuje na osnovu brzine radnog predmeta v
r
i prenika radnog predmeta D
(mm):
n
r
= 1000 v
r
/ D
Brzina tocila v
t
maini je obino konstanta brusilice koja se koristi i zavisi od vrste bruenja, kvaliteta
10.5.3 Reimi rada pri bruenju bez iljaka
Kod ovog bruenja (slika 10.7), radni predmet nije stegnut, ve je naslonjen na uzduni
podupira i umetnut izmeu dva kolutasta tocila od kojih je jedno radno tocilo velike
obimne brzine v
t
, a drugo vodee tocilo male obimne brzine v
v
. Vodee tocilo slui za
pridravanje radnog predmeta i za njegovo koenje do brzine koja odgovara obrtnom
pomonom kretanju brzinom v
r
.

Slika 10.7 Osnovna kretanja pri obradi bruenjem bez iljaka
(a - uzduno bruenje, b - popreno bruenje)
Broj prolaza i je jednak jedinici, jer se ukupan dodatak za bruenje obrauje u jednom
prolazu.
Odreivanje pomaka
Pomak s
a
kod uzdunog bruenja se odreuje prema obrascu:
Obradne tehnologije

123
s
a
= D
v
sin
gde je:
D
v
- prenik vodeeg tocila (mm),
- ugao zakretanja vodeeg tocila (iznosi 1,5 - 6 stepeni).
Radijalni pomak s
r
(mm/o) kod poprenog bruenja se odreuju iz odgovarajue tabele sa
preporuenim vrednostima pomaka (videti literaturu pod 3).
Brzina vodeeg tocila v
v
(m/min) se usvaja iz odgovarajue tabele (videti literaturu pod 3), u
zavisnosti od vrste bruenja i materijala predmeta. Broj obrtaja vodeeg tocila n
v
(o/min) se
odreuje na osnovu brzine vodeeg tocila v
v
i prenika vodeeg tocila D
v
(mm):
n
v
= 1000 v
v
/ D
v

Brzina radnog tocila v
t
(izraava se u m/s), kao parametar glavnog kretanja koji se podeava
na maini je obino konstanta brusilice koja se koristi i zavisi od vrste bruenja, kvaliteta
10.5.4 Reimi rada pri ravnom bruenju
Kod ovog bruenja (slika 10.8), tocilo izvodi glavno obrtno kretanje velikom brzinom v
t
,
dok radni predmet izvodi oscilatorno uzduno pomono kretanje pomeranjem stola brzinom
v
st
i periodino popreno pomono kretanje pomakom s
B
. Pri tome se popreno kretanje
izvodi posle svakog uzdunog hoda stola sa predmetom ili posle svakog dvostrukog hoda
stola.

Slika 10.8 Osnovna kretanja pri obradi ravnim bruenjem

Obradne tehnologije

124
Broj prolaza i se odreuje kao odnos ukupnog dodatka za bruenje
3
i dubine rezanja za
jedan prolaz t:
i =
3
/t
Dodatak za obradu bruenjem
3
(mm) se odreuje iz tabela sa preporuenim vrednostima
(videti literaturu pod 3). Pri tome
3
predstavlja ukupan dodatak za obradu bruenjem. Ako
se bruenje deli na prethodno i zavrno, ovaj dodatak se deli tako da 80% pripada
prethodnom, a 20% zavrnom bruenju.
Dubina rezanja za jedan prolaz t (mm) se odreuje iz odgovarajue tabele (videti literaturu
pod 3), takoe posebno za prethodno i zavrno bruenje.
Odreivanje pomaka
Pomak po hodu stola s
B
(mm/hodu) se odreuju iz odgovarajue tabele sa preporuenim
vrednostima pomaka (videti literaturu pod 3), u zavisnosti od vrste bruenja i irine tocila.
Na osnovu tako izabrane preporuene vrednosti pomaka, usvaja se onaj pomak koji postoji
na maini.
Brzina stola brusilice v
st
jednaka je preporuenoj brzini radnog predmeta v
r
(m/min) i usvaja
iz odgovarajue tabele (videti literaturu pod 3), u zavisnosti od vrste bruenja i materijala
predmeta.
Broj hodova stola n
st
(hodova/min) se odreuje na osnovu brzine stola v
st
i duine obrade L
(mm):
n
st
= 1000 v
st
/L
Brzina tocila v
t
maini, je obino konstanta brusilice koja se koristi i zavisi od vrste bruenja, kvaliteta

Obradne tehnologije

125
11. ODREIVANJE ELEMENATA VREMENA RADA
Kada se posmatra izrada n komada predmeta (jedna serija predmeta) na nekoj operaciji,
vreme rada T
i
za obavljanje te operacije se moe predstaviti u obliku:
T
i
= T
pz
+ N t
i
(min/ser)
Ovde je:
T
pz
- pripremno-zavrno vreme (min/ser)
t
i
- vreme trajanja operacije (min/kom)
N - broj predmeta koji se izrauju na operaciji (kom/ser)
Pripremno-zavrno vreme, T
pz
, se odnosi na pripremanje radnog mesta za izvrenje
odreene operacije na seriji od n predmeta i ureenje radnog mesta posle zavretka
operacije. Odnosi se na celu seriju, tako da se vreme svedeno na jedan komad predmeta
smanjuje ukoliko je broj komada predmeta u seriji vei.
Pripremno-zavrno vreme obuhvata vreme za obavljanje sledeih radova:
prijem radnog zadatka i upoznavanje sa dokumentacijom za izvoenje operacije,
obezbeenje materijala, alata i pribora neophodnih za izvoenje operacije,
priprema radnog mesta: postavljanje i podeavanje pribora i alata, podeavanje
reima rada,
izrada probnog komada,
predaja gotovih predmeta i dokumentacije nakon zavrenog radnog zadatka,
raspremanje radnog mesta i dovoenje u prvobitno stanje: skidanje pribora i
alata, ienje,
vraanje preostalog materijala, alata i pribora.
Pripremno-zavrne radove mogu da obavljaju ili izvrioci na radnom mestu ili posebni
radnici (obino ih nazivaju "telerima") koji su zadueni samo za te poslove. Ovaj drugi
sluaj se primenjuje u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji pri primeni automatizovanih
sredstava rada.
Veliina pripremno-zavrnog vremena zavisi od vrste i tipa rada, sloenost operacije,
stepena organizacije rada itd. Moe se odrediti usvajanjem iz tablica sa preporuenim
vrednostima (videti literaturu pod 3), snimanjem i analizom i izraunavanjem pomou
unapred odreenih vremena (MTM metodom, na primer).
Vreme trajanja operacije predstavlja vreme potrebno za izradu jednog predmeta na jednoj
operaciji i obuhvata sve osnovne zahvate, pomone zahvate unutar operacije, kao i sve
gubitke.
Vreme trajanja operacije se sastoji iz:
t
i
= t
io
+ t
ip
+ t
id
(min/kom)
gde je:
t
io
(min/kom) - osnovno vreme operacije,
t
ip
(min/kom) - pomono vreme operacije,
t
id
(min/kom) - dodatno vreme operacije.
Obradne tehnologije

126
Osnovno vreme operacije, t
io
, se odnosi na vreme neposredne obrade i odreuje se iz
kinematike izvoenja procesa obrade, korienjem odgovarajuih obrazaca za svaki
pojedinani zahvat. Osnovno vreme operacije jednako je zbiru osnovnih vremena za sve
osnovne zahvate u operaciji.
U optem sluaju osnovno vreme obrade se odreuje prema obrascu:
t
io
= i
s n
L

gde je:
L - duina obrade (mm);
n - broj obrtaja (o/min) ili broj dvostrukih hodova (dv.hod./min); kod obrada kod
kojih
je glavno obrtno kretanje (struganje, buenje, glodanje, okruglo bruenje) uzima
se
broj obrtaja, a kod obrada gde je glavno pravolinijsko kretanje (rendisanje, ravno
bruenje) uzima se broj dvostrukih hodova;
s - pomak po obrtaju (mm/o) - kod obrada sa glavnim obrtnim kretanjem ili pomak
po
dvostrukom hodu (mm/dv.hodu) - kod obrada sa glavnim pravolinijskim
kretanjem;
i - broj prolaza.
Pomono vreme operacije, t
ip
, se odnosi na one zahvate unutar operacije koji nisu
neposredno vezani za obradu predmeta, ali su neophodni za izvoenje operacije. Ono sadri
vreme za ulaganje i odlaganje predmeta, ukljuivanje i iskljuivanje komandi, ostvarenje
praznih hodova alata ili predmeta itd. Ovo vreme moe da bude mainsko, mainsko-runo
ili runo. Pomono vreme operacije se odreuje za svaki pomoni zahvat posebno
usvajanjem iz tablica (videti literaturu pod 3), snimanjem ili analizom i izraunavanjem
pomou metoda unapred odreenih vremena (MTM metodom, na primer).
Dodatno vreme operacije, t
id
, se odnosi na vreme koje se dodaje osnovnom i pomonom
vremenu operacije da bi se njime obuhvatili: potreba za odmorom radnika usled zamaranja,
nenormalni uslovi delovanja okoline, kao i svi gubici koji se javljaju u toku izvoenja
operacije na seriji predmeta. Naime, u toku rada deavaju se razni zastoji na radnom mestiu
usled potrebe odmaranja radnika, linih potreba radnika, kvarova, ekanja zbog raznih
uzroka itd. Ovi zastoji realno poveavaju vreme trajanja operacije u odnosu na efektivno
vreme (osnovno i pomono) i treba ih uzeti u obzir da radnik ne bi bio oteen dodeljenim
vremenom za operaciju.
Obradne tehnologije

127
LITERATURA
1. Stankovi, P.: "Mainska obrada - Knjiga I, Obrada metala rezanjem", Graevinska
knjiga, Beograd, 1974.
2. Ivkovi, B.: "Obrada metala rezanjem, Izbor ekonominih reima rezanja",
Graevinska knjiga, Beograd, 1980.
3. osi, I, Radakovi, N, Maksimovi, R: "Osnove radnih postupaka u industrijskoj
proizvodnji - Prirunik za odreivanje vremena rada u procesima obrade i montae",
Fakultet tehnikih nauka - Institut za industrijske sisteme, Novi Sad, 1991.
4. Sekuli, S.: "Tehnoloke strukture procesa obrade", Fakultet tehnikih nauka - Institut
za industrijske sisteme, Novi Sad, 1986.
5. Sekuli, S.: "Tehnoloke mogunosti postizanja tanosti pri obradi", Fakultet tehnikih
nauka - Institut za industrijske sisteme, Novi Sad, 1991.
6. Swift, K, G, Booker, J, D: "Process selection", Arnold, London, 1997.

Obradne tehnologije

128
SADRAJ:
1. UVOD .............................................................................................................................. 1
1.1 Osnovni pojmovi ............................................................................................... 1
1.2 Dokumentacija za proizvodnju ..................................................................... 1
1.3 Metode projektovanja tehnolokih postupaka ............................................... 5
1.4 Struktura procesa projektovanja tehnolokih postupaka ............................. 8
2. ODREIVANJE VARIJANTE PROCESA RADA .................................................... 11
2.1 Analiza predmeta ............................................................................................... 11
2.2 Izbor osnovne varijante procesa rada ............................................................ 14
2.3 Odreivanje polaznog materijala .................................................................... 15
3. OSNOVNI PROCESI OBRADE .................................................................................. 16
3.1 Obrada metala livenjem .................................................................................. 16
3.2 Obrada metala deformisanjem ..................................................................... 22
3.3 Obrada metala skidanjem strugotine ............................................................ 29
4. METODOLOGIJA IZBORA OPTIMALNOG PROCESA IZRADE ..................... 38
4.1 Cilj metode ........................................................................................................ 38
4.2 Struktura trokova proizvodnje ..................................................................... 38
4.3 Odreivanje trokova materijala ..................................................................... 39
4.4 Odreivanje trokova izrade .......................................................................... 40
5. ODREIVANJE VARIJANTE POSTUPKA RADA
I POTREBNIH OPERACIJA ...................................................................................... 47
5.1 Utvrivanje elementarnih povrina na predmetu ..................................... 48
5.2 Odreivanje potrebnih zahvata za obradu elementarnih povrina ........... 49
5.3 Odreivanje redosleda zahvata .................................................................... 51
5.4 Grupisanje zahvata u operacije .................................................................... 54
6. STRUKTURE U OBRADI ......................................................................................... 55
6.1 ta se podrazumeva pod strukturom operacije .......................................... 55
6.2 Klase obrade .................................................................................................. 55
6.3 Grupe obrade ................................................................................................. 57
6.4 Primeri razliitih klasa obrada .................................................................... 58
6.5 Primeri razliitih grupa obrada .................................................................... 61
7. IZBOR RADNOG MESTA. KARAKTERISTIKE MAINA ALATKI ................ 64
7.1 Maine za odsecanje i obradu krajeva ............................................................ 65
7.2 Strugovi ............................................................................................................ 68
7.3 Rendisaljke ........................................................................................................ 76
7.4 Builice ............................................................................................................ 78
7.5 Glodalice ............................................................................................................ 82
7.6 Kombinovane maine ...................................................................................... 85
7.7 Provlakaice ................................................................................................... 88
7.8 Brusilice ............................................................................................................ 90
7.9 Maine za izradu zupanika .............................................................................. 93
8. POZICIONIRANJE I STEZANJE PREDMETA. PRIBORI ZA STEZANJE ........ 96
8.1 ta su pribori za stezanje. Uloga pribora. Podela pribora ......................... 96
Obradne tehnologije

129
8.2 Pozicioniranje predmeta na maini ................................................................ 97
8.3 eme pozicioniranja .......................................................................................... 99
8.4 Greke u obradi ............................................................................................ 101
8.5 Odreivanje greaka pozicioniranja .......................................................... 103
8.6 Pravila izbora baza za pozicioniranje .......................................................... 104
9. ALATI ZA OBRADU REZANJEM ....................................................................... 105
9.1 Osnovni pojmovi ............................................................................................. 105
9.2 Materijali za alate ........................................................................................ 109
10. ODREIVANJE ELEMENATA REIMA RADA ............................................ 114
10.1 Odreivanje reima rada pri struganju ..................................................... 114
10.2 Odreivanje reima rada pri rendisanju ..................................................... 116
10.3 Odreivanje reima rada pri buenju ......................................................... 117
10.4 Odreivanje reima rada pri glodanju ..................................................... 118
10.5 Odreivanje reima rada pri bruenju ..................................................... 120
11. ODREIVANJE ELEMENATA VREMENA RADA ........................................ 125
LITERATURA .............................................................................................................. 127

Obradne Tehnologije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obradne Tehnologije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

You might also like