USTAVNO PRAVO

Literatura za ispit pismeni i usmeni ispit - kolokvijum

Predmet ustavnog prava
Klasifikacija Ustava
Izvori Ustavnog prava
Poreklo i pojam ustava
Donoenje i promena ustava
Sadrina ustava
Ustavnost i zakonitost
Literatura za ispit kolokvijum, pismeni i
usmeni ispit

Obavezna literatura:
Prof.dr Aleksandar FIRA: USTAVNO PRAVO
REPUBLIKE SRBIJE
Knjiga I (Opta teorijska pitanja ustavnog prava i
istorija srpske ustavnosti
Knjiga II. (Ustav Republike Srbije 2006)
Ustav Republike Srbije, Slubeni Glasnik RS
98/2006
Dopunska literatura
Ustavno pravo Ustavne institucije (Pravni
Fakultet Novi Sad 2003)
Odluke Ustavnog suda RS
ISPIT USLOVI - BODOVANJE
Bolonjski sistem studiranja ta to znai
u emu je taj sistem prepoznatljiv?
Aktivnosti na nastavi i vebama 10/10
seminarski rad 15
Kolokvijum 20/20
Usmeni ispit 40
Maksimalni broj bodova 100
Ocena:
do 50 bodova 5, od 51-100 6-10



PREDMET USTAVNOG PRAVA
TA REGULIE USTAVNO PRAVO?
TA IZUAVA USTAVNO PRAVO?
- Drutvene pojave
- Odnos pojedinca i drave (Javno pravo) pravno
regulisane drutvene pojave
- Formalni, pravno dogmatsko definisanje predmeta
Ustavnog prava
- Materijalno definisanje predmeta Ustavnog prava

Ustavno pravo kao nauka prouava Ustavni poredak jednog
drutva kako norme tako i drutvenu praksu iz koje
norme potiu i u okviru kojih se realizuju.
- ureivanje osnovnih politikih odnosa u dravi, politiko
ureenje, ljudska prava, organizacija dravne vlasti, oblik
vladavine
POJAM USTAVA
FORMALNI
- Najvii pravni akt o dravnom
ureenju

MATERIJALNI
- Temeljni principi na kojima poiva
jedno drutvo
KLASIFIKACIJA USTAVA
A) Prema formi:
- Pisani
- nepisani
B) Prema broju ustavnih akata:
- kodifikovani
- nekodifikovani
C) Prema nainu donoenja:
- Oktroisani
- Ustavi paktovi
- Narodni ustavi
D) Prema nainu donoenja i menjanja:
- kruti
- meki
E) Ostale klasifikacije, u zavisnosti od oblika dravnog ureenja
itd. Ustav federalnih i unitarnih drava
IZVORI USTAVNOG PRAVA
Osnovni
1. Ustav
2. Ustavni i
organski zakoni
Dopunski izvori
1. Zakon
2. Uredbe sa
zakonskom snagom
3. Poslovnik
Parlamenta
4. Statuti AP
5. Sudske odluke
6. Ustavni obiaji
POREKLO USTAVA
POREKLO USTAVA

A) U irem smislu se vezuje za nastanak drave
B) U uem smislu je vezan za prvi pisani ustav
- Magna Carta Libertatum (1215)
- Petition of Rights (1628)
- Instrument vladanja (1649) Kromvel
- Habeas Corpus Act (1679)
- Bill of Rights (1689) zabrane kralju
- Act of Settlement (1701) poloaj sudija
- Ustav SAD (1787) elementi i neka reenja XXVII am
- Francuski Montanjarski Ustav (1793) Belgija (1831)
Razvoj Ustavnosti u svetu u tri faze od XVIII-1914, 1918-
1939, 1945-

RAZVOJ USTAVNOSTI SRBIJE do
I. Svetskog rata
Duanov zakonik (1349-1354)
Sretenjski Ustav (1835), Milo Obrenovi privatna
svojina, llina prava, Dravni savet vrhovna zakonodavna i
sudska vlast.
Turski Ustav (1838), Dravni savet ograniava Kneza,
sudovi
Namesniki Ustav (1869), Kragujevac, 133 lana, Ustavna
Monarhija, dinastija vee slobode (tampa), Narodna
Skuptina prvi put ima zakonodavnu vlast, nezavisnost
sudske vlasti
Radikalski Ustav (1888), vee slobode, nema
suspenzijeodgovornost ministara, zakonodavna inicijativa
Aprilski Ustav (1901) A. Obrenovi, Oktroisan, dvodomna
1903 vraa se Radikalski ustav
USTAVNOST IZMEU DVA RATA
PROVIZORIJUM
1921 Vidovdanski ustav KSHS,
Unitarna, centralistika drava,
Oblasti. Troimeni narod. Jezik SHS
1929 Diktatura, Banovine. Kraljevina
Jugoslavija
1931 Oktroisani Ustav, 1939
Banovina Hrvatska

USTAVNOST IZMEU 1945-1990
U NOB-u je Vaspostavljena dravnost
federalne Srbije a 1945 u nju se ukljuuju
Vojvodina i Kosovo kao autonomne
pokrajine.
Ustav NR Srbije 1947, slinost sa ustavom
FNRJ Skuptinski sistem. Prezidijum,
Vlada.
Statut APV 1948, Vrhovni sudU
Ustavni Zakon NRS 1953
Ustav 1963 SRS, Drutveno politike
zajednice, teritorijalne zajednice sa
samoupravljanjem

USTAV IZ 1974
Konfederalni elementi u Ustavu SFRJ
1. ostvarivanje suverenih prava u republikama i ap
2. naelo sporazumevanja izmeu republika i ap na nivou
federacije
Srbija je i sama federalizovana
Autonomne pokrajine sastavni delovi i Srbije i federalne
drave
Poloaj autonomnih pokrajina
Organi: Skuptina: Vee udruenog rada, vee optina i
drutveno-politiko vee
Predsednitvo SRS (15 lnaova)
Izvrno vee Skuptine SRS
Savet Republike (savetodavno telo)
USTAV IZ 1990
Nain i vreme /28.septembar/ donoenja
(odnos sa Ustavom SFRJ)
Najznaajnije promene:
a) Drutveno ekonomsko ureenje politiki
pluralizam trina privreda ravnopravnost
svojinskih oblika
b) Graanska drava, umesto drava naroda i
radnika
c) Podela vlasti polupredstednii sistem
d) Depolitizacija ustavnog teksta
e) Poloaj autonomnih pokrajina i optina u

USTAV IZ 1990
Glavni nedostatci:
A) Politiki zavisan poloaj Ustavnog
suda i sudsva
B) Etatizacija i centralizacija
C) Izuzetna krutost ustava
D) Ljudska prava zakonski regulisana
USTAV IZ 1990
Struktura (136 lanova):
I. Glava: Osnovne odredbe
II.Glava: Slobode, prava i dunosti
III. Glava: Ekonomsko i socijalno ureenje
IV. Glava: Prava i dunosti Republike Srbije
V. Republiki organi, Narodna skuptina,
Predsednik Republike, Vlada, Uprava, Sudovi,
Ustavni sud
VI. Teritorijalna organizacija
VII. Jemstva ustavnosti
VIII. Odnos prema Ustavu SFRJ
IX. Zavrne odredbe

DONOENJE I PROMENA
USTAVA
I. DONOENJE USTAVA
A) Prvi ustav (novoformirane drave ili drave koje ranije nisu
imale pisani ustav nema pravila za donoenje)
B) Donoenje novog ustava (vezan za bitnije drutvene promene
sa ili bez uvaavanja postojeih pravila za donoenje ustava)
II. PROMENA USTAVA
A) Faktika promena (tekst se ne menja)
- Ustavnim obiajem, zakonom, odlukom suda
B) Formalna revizija ustava (dopuna ili izmena pravila u ustavu po
pravilima koji su sadrani u samom ustavu)
- inicijativa
- postupak odluivanja (kvalifikovana veina)
- uloga federalnih jedinica
- referendum
- ustavotvorna skuptina

SASTAVNI DELOVI - SADRINA
USTAVA
1. Preambula
2. Osnovne odredbe - principi
3. Slobode i prava oveka
4. Organizacija dravne vlasti
Parlament, Vlada, Predsednik,
sudovi, teritorijalna organizacija itd.
5. Drutveno i ekonomsko ureenje
6. Odredbe o promeni ustava
Pravna drava, vladavina prava
- Ljudska prava i slobode
- podela vlasti
- demokratija i politiki pluralizam
- legalizam
- nezavisno sudstvo
- pravda i pravinost
- civilno drutvo
- zatita privatne svojine


VLADAVINA PRAVA
USTAVNOST I ZAKONITOST
Osnovni princip ustavnog prava Vladavina prava

- Ustav je najjai zakon
- Svi zakoni i podzakonski akti moraju biti u skladu sa ustavom
- Svi podzakonski akti propisi moraju biti u skladu sa zakonima

Zabrana retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa posebno u
krivinom pravu
Ogranienje prava i nametanje obaveza iskljuivo u postupku gde je
bilo mogunosti odbrane
Pravo na albu
Zakoni i drugi propisi stupaju na snagu 8 dana nakon proglaenja i
objavljivanja u slubenom glasilu
Nezavisnost sudova

PRINCIP PODELE VLASTI
Monteskije: Vlast treba podeliti na
1. Zakonodavnu
2. Izvrnu
3. Sudsku vlast u cilju da se vlast ne
koncentrie suvie, jer je to opasnost
od tiranije i za graane

Sistem konica i ravnotea
Federalna Drava
1. Unitarna drava
2. Federalna drava
3. Konfederalna drava

Na osnovu toga da li je suverenitet
jedinstven ili podeljen, odnosno po
tome kako se odluuje na
centralnom nivou vlasti.
Pojam i nastanak ljudskih prava
Teorija prirodnog prava drava ne daruje nego
samo titi prava (Don Lok, Tomas Hobs, an
ak Ruso) razvoj drave od principa da je
oveku zabranjeno sve to nije dozvoljeno do
principa da je sve to nije zabranjeno dozvoljeno
Prirodno pravo je izvor ljudskih prava, ograniava
vlast i osnov je prava koju stvara drava.
Deklaracije o ljudskim pravima XVIII vek
(Deklaracija o nezavisnosti 1776, Deklaracija
prava oveka i graanina 1789)
Graanstvo kao nosilac procesa individualizacije i
emancipacije pojedinca

Odnos drave i ljudskih prava
Dvostrani odnos moderne drave i
ljudskih prava - ograniava i
obezbeuje
Ljudska prava ograniavaju dravu
Naelo narodnog suvereniteta: Sva
vlast u dravi pripada i potie od
graana.


LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
Pojam, znaaj i poreklo
Klasifikacija
Ljudska prava u Ustavu RS
Klasifikacija ljudskih prava
A) Prema Generacijama
ljudskih prava
1. Graanska prava i
slobode
2. Socijalno-ekonomska
prava
3. Prava solidarnosti
4. Prava na zdravu ivotnu
sredinu

B) Podela na prava i slobode

C) Podela na prava i slobode
oveka i graanina


D) Prema subjektu zatite

1. Individualna
2. Kolektivna

E) Prema poloaju nosioca
prava
1. Negativnog statusa
2. Pozitivnog statusa

F) Prema prirodi odnosa koje
se ureuju
1. Lina
2. Politika
3. soc.ekonomska

USTAV REPUBLIKE SRBIJE
Proces donoenje ustava iz 2006

- Novi Ustav i oktobarske promene
- nepostojanje politikog konsenzusa
- Razne radne verzije Ustava i nacrt Vlade i
Predsednika Republike
- nepostojanje javne rasprave
- Ustav usvojen u Narodnoj Skuptini u
septembru 2006
- Referendum u novembru
-
PREAMBULA - OSNOVNA
NAELA
Preambula pravna
priroda
Osnovna naela
lan 1 17
1. definicija RS
2. vladavina prava
3. podela vlasti
4. politike stranke
5. manjinska prava
6. zatita prava Srba
7. Sekularna drava
8. Simboli

Osnovna naela

9. Slubeni jezik
10. Teritorija
11. Spoljna politika
12. Lokalna
samouprava i
teritorijalna autonomij
13. Zatita Srba van
granica
LJUDSKA PRAVA
1. Osnovna naela: lan 18-22

18. Neposredna primena i tumaenje
ljudskih prava
19. Svrha jemstva ljudskih prava
20. Ogranienje ljudskih prava
21. Zabrana diskriminacije
22. Sudska i meunarodna zatita ljudskih
prava
Ljudska prava i slobode
2. Ljudska prava i slobode :
lan 23-74
- zatita dostojanstva oveka
- liavanje slobode i prava u
krivinom postupku
- politika prava
- socijalna prava i prava solidarnosti
Prava vezana za krivini postupak i
liavanje slobode
Liavanje slobode samo na osnovu zakona
i obaveza obavetavanja, zatita suda,
humano postupanje
Pritvor, 48 asova odmah izvesti pred sud.
Najkrai ako je potreban. Produenje
pritvora, 3 plus 3 meseci do optunice.
Suenje: pravino i javno suenje, pravo
na odbranu i branioca, prezumpcija
nevinosti, Nullum crimen,
Politika prava
Birako pravo (neposredno, opte,
jednako, tajno i lino glasanje)
Pravo uee u upravljanju javnim
poslovima
Pravo politikog organizovanja
Sloboda okupljanja
Pravo na obavetavanje
Sloboda izraavanja miljenja i medija
Pravo na peticiju

Prava nacionalnih manjina
lan 75 81
Pojam nacionalnih manjina. Cilj zatite
nacionalnih manjina?
- Kolektivna prava i samouprava
- Prava vezana za ouvanje posebnosti
- Saradnja sa sunarodnicima
- Zabrana asimilacije i promene
nacionalnog sastava
- razvijanje tolerancije i poverenja
Odstupanje od ljudskih prava
Poseban oblik ograniavanja ljudskih
prava vezan za vanredno i ratno
stanje