UZEMLJIVAKI EFEKTI SREDNJENAPONSKIH KABLOVSKIH VODOVA

Dr D.Tasi

, Elektronski fakultet, Ni, Srbija

Dr M. Tanaskovi, PD Elektrodistribucija-Beograd, Beograd, Srbija
V. Balkovoj, PD Elektrovojvodina, Novi Sad, Srbija
Mr M. Stojanovi, Elektronski fakultet, Ni, Srbija



KRATAK SADRAJ

U radu su analizirani uzemljivaki efekti i iznoenje potencijala srednjenaponskim kablovskim vodom.
Razmatrani su vodovi formirani od troilnih kablova sa neizolovanim metalnim omotaem (npr. tipa
NPO 13), kao i trofazni vodovi sastavljeni od tri jednoilna kabla ija je elektrina zatita izolovana
(tipa XHE 49).
Kod kablova sa neizolovanim metalnim omotaem analiziran je uticaj duine kabla i otpornosti
uzemljenja TS SN/NN na vrednost iznetog potencijala.
U sluaju voda formiranog od jednoilnih kablova razmatran je uticaj broja TS SN/NN koje vod napaja,
kao i vrednost otpornosti uzemljivaa ovih TS na veliinu iznetog potencijala. Pored toga, analizirana
je i vrednost impedanse uzemljenja kojom se obuhvata uticaj kablovskog voda i TS SN/NN koje taj
vod napaja kod prorauna uzemljenja napojne TS VN/SN.


UVOD

Metalni platevi i elektrine zatite srednjenaponskih kablova se uzemljuju na oba kraja povezivanjem
na uzemljivae transformatorskih stanica. U sluajevima kada se na uzemljivau TS VN/SN pojavi
odreeni potencijal (pri jednofaznom zemljospoju u mrei 110 kV) on se preko uzemljenih metalnih
plateva ili elektrinih zatita srednjenaponskih kablova prenosi u TS SN/NN. Ukoliko je u TS SN/NN
spojeno radno i zatitno uzemljenje onda moe preko neutralnog provodnika doi i do iznoenja
potencijala u niskonaponsku mreu i instalacije potroaa. Ovo znai da u sluaju primene TN sistema
zatite metalni delovi ureaja koji normalno nisu pod naponom, a koje korisnik moe da dodirne,
dolaze na odreeni potencijal. U nekim sluajevima moe se desiti da napon dodira bude vei od
dozvoljenog to, pri dodiru ovih metalnih delova, moe da dovede do neeljenih posledica.
Poto visina iznetog potencijala zavisi i od konstrukcije kabla to e se ovde posebno razmotriti kablovi
sa izolacijom od impregnisanog papira (tipa NPO 13) i kablovi sa izolacijom od umreenog polietilena
(npr. kablovi tipa XHE 49).

Dr Dragan Tasi, dipl.in.el, elektronski fakultet, Aleksandra Medvedeva 15, 18000 Ni

tel. +381(0)18/529-110, +381(0)63/690-609, E-mail: dtasic@elfak.ni.ac.yu
KABLOVI SA NEIZOLOVANIM METALNIM OMOTAEM

Zastupljenost kablova srednjeg napona sa papirnom izolacijom i neizolovanim omotaem (NPO
kablovi) u elektrodistributivnim mreama Srbije je znaajna, bez obzira to se u poslednjoj deceniji u
najveoj meri primenjuju kablovi srednjeg napona sa dielektrikom od umreenog polietilena i
izolovanim spoljnim omotaem (XHE kablovi).
Iako je vremenski period primene NPO kablova mnogo dui od primene XHE kablova, detaljnije
razmatranje uzemljivakih svojstava i redukcionog faktora dato je jedino u [1] pre skoro tri decenije
kada je i uoeno da dve fizike pojave utiu na ponaanje NPO kablova pri nesimetrinim kratkim
spojevima. Naime, postojanje mehanike zatite od elinih traka iznad olovnog plata uvodi u
magnetsku spregu izmeu faznih provodnika i plata i mehanike zatite nelinearnost preko krive
magneenja elika. Takoe, poduno odvoenje struje sa mehanike zatite i plata NPO kabla preko
neizolovanog omotaa u zemlju na jo jedan nain, pored predhodno navedenog, uzrokuje zavisnost
impedanse uzemljenja kablova od struje kvara i duine kablovskog voda.
Kablovi koji imaju metalni plat i armaturu sa antikorozivnom zatitom od asfaltirane jute, tekstila,
papira i sl. usled ovlaivanja posle nekoliko meseci od polaganja dolaze do dobrog kontakta sa
okolnim tlom. U ovu vrstu kablova, kao to je ve istaknuto, spadaju kablovi tipa NPO 13, sa
izolacijom od impregnisanog papira i olovnim platevima, koji se esto sreu u mreama od 10 kV do
35 kV. S obzirom na to da su metalni plat i armatura u neposrednom dodiru sa zemljom oni se, sa
aspekta iznoenja potencijala, mogu tretirati kao vod sa raspodeljenim parametrima. Imajui ovo u
vidu na sl.1 prikazana je ekvivalentna elektrina ema za proraun struja i napona na platu. Na ovoj
slici sa z je obeleena impedansa po jedinici duine paralelene veze plata i armature koja se
suprostavlja proticanju struje a sa y otona admitansa po jedinici duine preko koje se struja odvodi u
okolno tlo, dok je sa Z
2
oznaena otpornost rasprostiranja uzemljivaa postrojenja srednjeg napona.



Sl. 1 Ekvivalentna elektrina ema
Imajui u vidu da je armatura od elinih ica ili traka impedansa po jedinici duine z je:
) (
a s a
a pl
a pl
x L j r
R R
R R
jx r z + + +
+
= + = (1)
gde je:
- elektrina otpornost plata po jedinici duine,
pl
R
- elektrina otpornost armature po jedinici duine,
a
R
a
r - poveanje elektrine otpornosti po jedinici duine zbog magnetnog uticaja armature,
- sopstvena induktivnost po jedinici duine petlje metalni plat zemlja,
s
L
a
x - poveanje reaktanse po jedinici duine usled elektromagnetnog uticaj armature.
Poduna admitansa y ima praktino ist konduktivni karakter i moe se priblino smatrati jednakom
odvodnosti horizontalno poloenog uzemljivaa:

HD
l
g y
ln
1

= (2)
gde je:
H dubina ukopavanja kabla,
D spoljni poluprenik plata,
- specifina elektrina otpornost tla,
l duina kabla izmeu uzemljivaa TS VN/SN i TS SN/NN.
Analizom zamenske eme prikazana na sl. 1 pokazuje se da je:
), ( ) (
2 2 1
l sh I Z l ch U U
c
c
c
+ = (3)
). ( ) (
2
2
1
l ch I l sh
Z
U
I
c c
c
+ = (4)
gde je:
- konstanta prostiranja

y z
c
=
i (5)
- karakteristina impedansa

y
z
Z
c
=
. (6)
Poto je:

2 2 2
I Z U = , (7)
to se za napon na poetku kabla, odnosno na uzemljivau TS VN/SN dobija:

+ = ) ( ) (
2
2 1
l sh
Z
Z
l ch U U
c
c
c
. (8)
Odnos napona na kraju i poetku plata kabla, odnosno napona uzemljivaa TS SN/NN i TS VN/SN
predstavlja koeficijent iznesenog potencijala
i
K :

) ( ) (
1
2
1
2
l sh
Z
Z
l ch
U
U
K
c
c
c
i
+
= = , (9)
iji je moduo
.
) ( ) (
1
2
l sh
Z
Z
l ch
K
c
c
c
i
+
= (10)
Deljenjem napona
1
U sa strujom
1
I dobija se ulazna impedansa
u
Z , kojom se obuhvata uticaj plata
i armature kabla i uzemljivaa TS SN/NN kao dopunskog uzemljivaa TS VN/SN. Imajui u vidu
relacije (3), (4) i (7) za impedansu
u
Z se dobija:

) ( ) (
) ( ) (
2
2
l ch Z l sh Z
l sh Z l ch Z
Z Z
c
c
c
c
c
c
c u
+
+
= . (11)
Da bi se sagledao uticaj kablova tipa NPO 13 na iznoenje potencijala i na vrednost impedanse
uzemljenja analizirana je zavisnost koeficijenta K
i
i impedanse Z
u
od duine kabla i otpornosti
uzemljenja TS SN/NN.
Na slici 2 prikazana je zavisnost koeficijenta iznesenog potencijala od duine kabla, odnosno
rastojanja izmeu TS VN/SN i TS SN/NN za razliite vrednosti impedanse uzemljenja TS SN/NN koje
su smatrane isto aktivnim. Pri proraunu je uzeto da vrednost podune reaktanse iznosi 2 j 7 , 0 z + =
/km, to odgovara sluajevima kada se preko plata i armature odvode umerene struje pri kojima ne
dolazi do magnetnog zasienja eline armature kabla.
Kriva 1 na slici 2 dobijena je za R
2
= 1 , dok su krive 2 i 3 dobijene za R
2
= 3 i R
2
= 10 . Sa slike
se vidi da ve pri duini kabla od 0,5 km dolazi do znatnog opadanja vrednosti iznesenog potencijala.






0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
3
2
1

K
i
l (km)

Sl. 2 Zavisnost modula koeficijenta iznetog potencijala od duine kabla za H=0,7m i D=0,05m
Na slici 3 prikazana je zavisnost modula impedanse uzemljenja Z
u
od duine kabla za iste uslove kao
kod slike 2. Vidi se da se posle par stotina metara dolazi do ustaljene vrednosti i da dalje poveanje
duine kabla ne dovodi do smanjenja vrednosti impedanse .
u
Z






0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
3.5
4.0
4.5
3
2
1

Z
u
l (km)

Sl. 3 Zavisnost ulazne impedanse od duine kabla
Proraun impedanse uzemljenja kablovskog voda sa provodnim platom primenom izraza (11) esto
nije neophodan. Naime, u zavisnosti od lokalnih uslova polaganja za svaki kabl, prvo treba proveriti da
li se posmatrani kabl u smislu uzemljivakih efekata ponaa kao "kratak" ili "dugaak" kabl, jer to
omoguava znatno jednostavniji proraun.
"Kratak" kabl se u distributivnoj mrei najee javlja kao kablovski prikljuak na nadzemni vod. Uticaj
kablova kao uzemljivaa na ovim duinama moe se razmatrati bez uvaavanja podunih padova
napona. Tako se u sluaju "kratkog" kabla hiperboline funkcije mogu zameniti samo prvim lanovima
potencijalnih redova, pa je impedansa uzemljenja:

c
c
c
c
c u
Z l Z
l Z Z
Z Z
+
+
=
2
2
(12)
Duina [m] do koje se kabl ponaa kao "kratak", u smislu uzemljivakih efekata, moe se prema [8]
izraunati iz:
k
l

22 , 0
k
l , (13)
ili se moe priblino odrediti i prema [9] iz izraza:
7
k
l (14)
gde je [m] specifina elektrina otpornost tla.
Prorauni koji su izvreni pokazali su da se izraz (12) za izraunavanje impedanse uzemljenja kabla
moe primeniti umesto izraza (11) za kablove duine do oko 80 m i sve specifine elektrine
otpornosti tla, pri emu su za specifine otpornosti tla iznad 100 m rezultati po obe formule praktino
podudarni.
"Dugaak" kabl se u distributivnoj mrei javlja u gradskim SN mreama. To znai da je kabl prikljuen
paralelno uzemljivau TS i da ima stalnu vrednost otpornosti uzemljenja, jer se preko plata u zemlju
prenela celokupna struja zemljospoja. U sluaju "dugakih" kablova obe hiperboline funkcije postaju
jednake:

l l
l l
a jb
e e sh ch = =
2
1
) ( ) ( , (15)
pa je impedansa uzemljenja:
(16) .
c u
Z Z =
Duine [m] od koje se kabl ponaa kao "dugaak", u smislu uzemljivakih efekata, moe se prema
[8] odrediti iz:
d
l

) ( Re
3
c
d

l
, (17)
ili se moe priblino odrediti i prema [9] iz izraza:
= 133 19
k d
l l . (18)
Izraz (16) za odreivanje impedanse uzemljenja kabla moe se primeniti umesto izraza (11) za
kablove duine od oko 300 m i specifine elektrine otpornosti tla manje od 100 m. Za specifine
elektrine otpornosti tla vee od 100 m izraz (16) je primenjiv za duine od oko 1000 m.


KABLOVI SA IZOLOVANIM METALNIM OMOTAEM

U poslednje vreme sve veu primenu nalaze srednjenaponski jednoilni kablovi sa izolacijom od
umreenog polietilena (npr. kablovi tipa XHE 48, XHE 49). Poto jednoilni kablovi imaju plat od
polietilena, to je spreen kontakt elektrine zatite kabla i zemljita u koje se kabl polae, to je
potpuno razliita situacija u poreenju sa kablovima tipa IPO 13 (NPO 13).
Jedan trofazni vod sastavljen od tri jednoilna kabla napaja vie transformatorskih stanica srednji/niski
napon (TS SN/NN) u kojima se elektrine zatite kablova spajaju sa uzemljivaem transformatorske
stanice. Na taj nain povezuju se uzemljivai vie TS SN/NN, te se moe rei i da vod formiran od
jednoilnih kablova ima odreena uzemljivaka svojstva. S obzirom da se elektrine zatite kablova
vezuju i za uzemljiva TS VN/SN to pri zemljospoju u ovoj transformatorskoj stanici dolazi do
iznoenja potencijala u TS SN/NN.
Matematiki model za analizu uzemljivakih efekata i iznoenja potencijala formirae se pod sledeim
pretpostavkama:
- rastojanja izmeu susednih TS SN/NN su jednaka (raunae se sa prosenom duinom koja se
dobija kada se ukupna duina voda podeli sa brojem TS SN/NN koje taj vod napaja),
- impedanse uzemljenja TS SN/NN su jednake.
Imajui u vidu navedene pretpostavke moe se formirati zamenska ema prikazana na slici 4. Na ovoj
slici sa
1
Z je obeleena impedansa elektrine zatite jednoilnih kablova izmeu dve susedne TS
SN/NN, a sa
2
Z impedansa uzemljivaa TS SN/NN. Poto se trofazni vod sastoji od tri jednoilna
kabla pokazuje se da se impednsa
1
Z moe odrediti pomou relacije:
l

+ =
3
2
0
1
ln
2 3
a r
D
j
R
Z
e
ek e
, (19)
gde je:
- poduna otpornost elektrine zatite jednog kabla,
e
R
- kruna frekvencija naizmenine struje,
- srednji poluprenik elektrine zatite,
e
r
- rastojanje izmeu osa dva susedna kabla, a
- proseno rastojanje izmeu susednih TS SN/NN, l
- ekvivalentna dubina povratnog puta kroz zemlju.
ek
D

Sl. 4. Zamenska ema za analizu uzemljivakih efekata
ema na sl. 4 predstavlja kaskadnu vezu n obrnutih etvoropola. Radi jednostavnije matematike
analize pogodnije je emu sa sl. 4 transformisati u emu prikazanu na sl. 5. Vidi se da ova ema
predstavlja kaskadnu vezu simetrinih T etvoropola.



Sl. 5 Modifikovana zamenska ema sa sl. 4
Pokazuje se da se veza izmeu napona i struja na poetku i kraju etvoropola moe iskazati sledeim
relacijama:

,
,
2 2 1
2 2 1
c
c
c
c
c
c
ch I
Z
sh
U I
sh I Z ch U U
+

=
+ =
(20)
U napred navedenim relacijama sa
c
Z i
c
obeleene su karakteristina impedansa i karakteristina
konstanta prenosa, respektivno i one iznose:

.
2 2
1 ln
,
4
1
2
2
1
2
1
2
1
2
1
2 1

+ + + =

+ =
Z
Z
Z
Z
Z
Z
Z
Z
Z Z Z
c
C
(21)
Za n istih simetrinih etvoropola vezanih u kaskadu vai da je karakteristina konstanta prenosa n
puta vea od karakteristine konstante prenosa jednog etvoropola, a karakteristina impedansa cele
kaskade jednaka je karakteristinoj impedansi jednog etvoropola.
Imajui u vidu oznake na sl. 5 i uvaavajui realnu injenicu da je struja na kraju modifikovane
zamenske eme 0 =
n
I , dobija se:

.
) (
,
2
) (
2
0 0
0
1
0
1
0 0
c
c
n
c
n
Z
n sh
U I I
I
Z
n ch U I
Z
U U

= =
+ = + =
(22)
Pomou relacija za napon i jainu struje na poetku kablovskog voda jednostavno se odreuje
impedansa uzemljenja kabla:

2 ) (
) (
1
0
0
Z
n sh
n ch
Z
I
U
Z
c
c
c u
+

= =
. (23)
Pomou relacije (22) dolazi se do izraza koji daje vezu izmeu napona na poetku elektrine zatite
kablova, odnosno napon na uzemljivau k-te TS SN/NN gledano od napojnog kraja kabla, i napona na
kraju elektrine zatite. Iz ovih izraza odreuje se moduo koeficijenta iznetog potencijala prema:

n k
n sh
Z
Z
n ch
k n sh
Z
Z
k n ch
U
U
k K
c
c
c
c
c
c
k
i
, , 2 , 1 ,
) (
2
) (
) ) ((
2
) ) ((
) (
1
1
0
L =
+
+
= =
. (24)
Napred izloenim postupkom analizirano je iznoenje potencijala trofaznim vodom napona 10 kV
formiranim od tri jednoilna kabla XHE 49 preseka provodnika 120 mm
2
i elektrine zatite kabla
poprenog preseka 16 mm
2
. Kablovi su postavljeni u snopu u tlu specifine elektrine otpornosti
, pa je vrednost podune impedanse m 50 = km / 65 . 0 38 . 0
1
+ = j z .







0 1 2 3 4 5 6 7 8
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
n=8
n=7
n=6
n=5
n=4
n=3
n=2
n=1
l =0,5 km
Z
2
=1


K
i
(
k
)
k

Sl. 6 Zavisnost modula koeficijenta iznesenog potencijala
pri km 5 . 0 = l i = 1
2
Z
Na slici 6 prikazana je zavisnost modula koeficijenta iznetog potencijala kada proseno rastojanje
izmeu susednih TS SN/NN iznosi km 5 . 0 = l , dok impedansa uzemljivaa TS SN/NN
2
Z ima
vrednost 1 . Sa slike se moe konstatovati da je potencijal na uzemljivau k-te TS SN/NN utoliko nii
ukoliko je vei broj TS SN/NN koje vod napaja. Jasno je da je najvia vrednost iznetog potencijala na
uzemljivau TS SN/NN koja je najblia napojnoj TS VN/SN.
Na slici 7 prikazana je zavisnost modula impedanse uzemljenja kabla . Sa sl. 7 se vidi da vrednost
impednase Z
u
dosie ustaljenu (graninu) vrednost ve kada se imaju dve ili tri TS SN/NN na vodu.
u
Z









1 2 3 4 5 6 7 8
0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
3.5
4.0
4.5
5.0
5.5
6.0
Z
2
=1


l=0.1 km
l=0.3 km
l=0.5 km
l=0.7 km
Z
u

(

)
k

Sl.7 Zavisnost modula ulazne impedanse pri = 1
2
Z


ZAKLJUAK

Kablovi sa neizolovanim metalnim omotaem (tipa NPO 13) imaju dobra uzemljivaka svojstva.
Vrednost iznetog potencijala kod ovih kablova naglo opada sa poveanjem duine kablova. Pored
rastojanja izmeu TS VN/SN i TS SN/NN vrednost iznetog potencijala u izvesnoj meri zavisi i od
otpornosti uzemljenja TS SN/NN. Ukoliko je ova otpornost manja, nia je i vrednost iznetog
potencijala. Vrednost impedanse uzemljenja zavisi od duine kabla i otpornosti TS SN/NN.
U sluaju kablovskog voda formiranog od tri jednoilna kabla (tipa XHE 49) vrednost iznetog
potencijala najvea je na uzemljivau TS SN/NN koja je najblia napojnoj TS VN/SN. Sa aspekta
iznetog potencijala najnepovoljniji sluaj je kada je to i jedina TS SN/NN koju napaja kablovski vod.
Poveanjem broja TS SN/NN koje vod napaja dolazi do znaajnog snienja vrednosti iznetog
potencijala na uzemljivau prve TS SN/NN. Vrednost iznetog potencijala zavisi kako od broja TS
SN/NN koje kablovski vod napaja tako i od modula kolinika impedansi
1
Z i
2
Z . Ukoliko je vrednost
| / |
2 1
Z Z vea utoliko je nia vrednost iznetog potencijala. Ustaljena vrednost impedanse uzemljenja
kabla Z
u
dostie se sa manjim brojem TS SN/NN na vodu ukoliko je vrednost | / |
2 1
Z Z vea.


LITERATURA

[1] J. Nahman: Uzemljenje neutralne take distributivnih mrea, Nauna knjiga, Beograd, 1980.
[2] V. Balkovoj, M. Tanaskovi: Proraun uzemljivakih efekata kablova sa izolovanim metalnim
platevima primenom elementarne teorije etvoropola, Elektrodistribucija, br. 1-2, 1999.
[3] D. Tasi, M. Stojanovi: Transferred Potential From Substation HV/MV by Three-Phase Line
Composed of Three Single-Core Cables, Regional Conference on Electricity Distribution, R-1.2,
Zlatibor, October 2006.
[4] D. Tasi: Osnovi elektroenergetske kablovske tehnike, Elektronski fakultet, Ni, 2001.
[5] ***: Prenos i distribucija elektrine energije prirunik, Graevinska knjiga, Beograd, 1964.
[6] S. Milojkovi: Teorija elektrinih kola, Svjetlost, Sarajevo, 1987.
[7] ***: Tehnika preporuka br.7, ED Srbije, jun 1996.
[8] J. Nahman, V. Mijailovi: Razvodna postrojenja, Akademska misao, Beograd, 2005. godine.
[9] M. Tanaskovi, T. Bojkovi, D. Peri: Distribucija elektrine energije, Akademska misao, Beograd,
2007. godine.