1

KONVENCIJA
O SOCIJALNOMOSIGURANjU IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE
REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I KRALjEVINE HOLANDIJE
"Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori, broj 11/80
Vlada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Holandije
U elji da usklade odnose koji postoje izmeu dve drave u oblasti socijalnog
osiguranja sa razvojem nastalim u njihovom zakonodavstvu od potpisivanja Opte konvencije
o socijalnom osiguranju izmeu Kraljevine Holandije i Federativne Narodne Republike
Jugoslavije, potpisane 1. juna 1956. godine u Beogradu,
Poto su odluile da zakljue novu konvenciju koja e zameniti Konvenciju od 1. juna
1956. godine,
Sporazumele su se o sledeem:
Deo I
OPTE ODREDBE
lan 1.
Za svrhe primene ove konvencije;
a) izraz "teritorija" oznaava:
za Holandiju - teritoriju Kraljevine u Evropi;
za Jugoslaviju - teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije;
b) izraz "dravljanin" oznaava:
za Holandiju - lice holandskog dravljanstva;
za Jugoslaviju - lice jugoslovenskog dravljanstva;
c) izraz "radnik" oznaava lice u radnom odnosu ili sa njim izjednaeno lice prema
zakonodavstvu dotine strane ugovornice;
d) izraz "zakonodavstvo" oznaava zakone, propise statutarne odredbe i sve druge
mere primene koji se odnose na sisteme i grane socijalnog osiguranja navedene u lanu 2. stav
1. i koji su na snazi na dan potpisivanja ove konvencije ili koji e stupiti na snagu kasnije na
celoj ili na bilo kom delu teritorije svake strane ugovornice;
e) izraz "nadleni organ" oznaava ministra, ministre ili odgovarajui organ u ijoj su
nadlenosti sistemi socijalnog osiguranja na celoj ili na bilo kojem delu teritorije strane
ugovornice;
f) izraz "nadlena ustanova" oznaava ustanovu kod koje je osiguranik osiguran u
trenutku podnoenja zahteva za davanje ili kod koje ima pravo na davanje ili kod koje bi imao
pravo na davanja, kada bi iveo na teritoriji strane ugovornice na kojoj se nalazi ta ustanova;
g) izraz "nadlena zemlja" oznaava stranu ugovornicu na ijoj se teritoriji nalazi
nadlena ustanova;
h) izraz "ustanova prebivalita" oznaava nadlenu ustanovu koja je nadlena za
pruanje davanja u mestu gde zainteresovano lice ima prebivalite, prema zakonodavstvu
strane ugovornice koje primenjuje ta ustanova ili, ako takva ustanova ne postoji, ustanova
koju je odredio nadleni organ dotine strane ugovornice;
i) izraz "ustanova mesta boravka" oznaava nadlenu ustanovu koja je nadlena za
pruanje davanja u mestu gde zainteresovano lice privremeno boravi, prema zakonodavstvu
strane ugovornice koja ta ustanova primenjuje ili, ako takva ustanova ne postoji, ustanova
koju je odredio nadleni organ dotine strane ugovornice;
2
j) izraz "lanovi porodice" oznaava lica odreena ili priznata kao takva prema
zakonodavstvu strane ugovornice na ijoj teritoriji ta lica imaju prebivalite; meutim, ako to
zakonodavstvo smatra lanovima porodice samo lica koja ive u zajednikom domainstvu sa
osiguranikom, smatra se da je taj uslov ispunjen kada ta lica uglavnom izdrava osiguranik;
k) izraz "nadiveli lanovi porodice" oznaava lica odreena ili priznata kao takva
prema zakonodavstvu na osnovu kojeg se odobravaju davanja;
l) izraz "periodi osiguranja" oznaava periode uplaivanja doprinosa, rada ili stalnog
boravka, onako kako su odreeni ili priznati kao periodi osiguranja prema zakonodavstvu na
osnovu kojeg su navreni ili se smatraju navreni, kao i sve druge izjednaene periode ukoliko
su priznati tim zakonodavstvom kao izjednaeni s periodima osiguranja;
m) izrazi "davanja" ili "penzije" oznaavaju sva davanja ili penzije, ukljuujui i sve
elemente koji padaju na teret javnih fondova, revalorizaciona poveanja ili dodatna davanja,
kao i jednokratne isplate umesto penzije.
lan 2.
1. Ova konvencija se primenjuje:
A. U Holandiji, na zakonodavstvo koje se odnosi na:
a) davanja za sluaj bolesti i materinstva;
b) davanja za sluaj nesposobnosti za rad;
c) davanja za sluaj starosti;
d) davanja za sluaj nadlenih lanova porodice;
e) davanja za sluaj nezaposlenosti;
f) porodina davanja;
g) posebni penzijski reimi rudarskih radnika.
B. U Jugoslaviji, na zakonodavstvo koje se odnosi na:
a) obavezno zdravstveno osiguranje radnika, ukljuujui i davanja za sluaj
materinstva;
b) obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukljuujui i porodine penzije;
c) davanja radnicima za sluaj privremene nezaposlenosti;
d) davanja iz oblasti deije zatite.
2. Ova konvencija primenjivae se takoe na sve zakone ili propise kojima su
izmenjeni ili dopunjeni ili kojima e se izmeniti ili dopuniti zakonodavstva navedena u stavu
1 ovog lana.
Meutim, ona se nee primenjivati na:
a) zakone ili propise koji pokrivaju novu granu socijalnog osiguranja, ukoliko ne doe
do sporazuma u tom smislu izmeu strana ugovornica;
b) zakone ili propise kojima se proiruju postojei sistemi na nove kategorije korisnika
ukoliko se tome usprotivi vlada zainteresovane strane ugovornice i o tome pismenim putem
obavesti vladu druge strane ugovornice u roku od tri meseca od dana objavljivanja pomenutih
zakona i propisa.
3. Ova konvencija se nee primenjivati na socijalnu pomo niti na posebne reime
osiguranja koji se odnose na slubenike ili na sa njima izjednaeno osoblje.
lan 3.
1. Odredbe ove konvencije primenjuju se na holandske i jugoslovenske radnike koji
potpadaju ili koji su potpadali pod zakonodavstvo jedne strane ugovornice, kao i na lanove
njihovih porodica i nadivele lanove porodica, ukoliko oni izvode svoja prava iz osiguranja
radnika.
3
2. Odredbe ove konvencije se ne primenjuju na diplomatsko i konzularno osoblje od
karijere, kao ni na kancelarijsko osoblje.
lan 4.
1. Ako ovom konvencijom nije drukije odreeno, dravljani jedne strane ugovornice
na koje se primenjuju odredbe ove konvencije podlee obavezama i koriste prava iz
zakonodavstva navedenih u lanu 2. pod istim uslovima kao i dravljani druge strane
ugovornice.
2. Meutim, princip jednakosti tretmana, iznet u stavu 1, ne primenjuje se na plaanje
umanjenih doprinosa za dobrovoljno produeno penzijsko osiguranje nadlenih lanova
porodice.
lan 5.
1. Ukoliko to nije drukije odreeno ovom konvencijom, novana davanja za sluaj
invalidnosti, starosti ili nadivelih lanova porodice, steene na osnovu zakonodavstva jedne
strane ugovornice ne mogu se umanjiti, menjati, obustavljati, ukinuti ili oduzeti zbog toga to
njihov korisnik ima prebivalite na teritoriji druge strane ugovornice.
2. Navedena davanja koja proistiu iz zakonodavstva jedne strane ugovornice pruaju
se dravljanima druge strane ugovornice koji ive u treoj zemlji, pod istim uslovima i u istoj
visini kao i svojim dravljanima koji prebivaju u toj treoj zemlji.
lan 6.
1. Izuzimajui davanja za sluaj invalidnosti, starosti ili nadivelih lanova porodice,
koja se isplauju u skladu s odredbama poglavlja 2, deo III, na osnovu konvencije se ne moe
priznavati niti ouvati pravo korienja vie davanja iste vrste ili vie davanja za isti period
obaveznog osiguranja.
2. Odredbe o smanjenju, obustavi ili ukidanju, predviene zakonodavstvom jedne
strane ugovornice u sluaju sticanja vie davanja, odnosno davanja i drugih prihoda, ili usled
bavljenja profesionalnom delatnou, primenjuju se na korisnika ak i kada se radi o
davanjima steenim na osnovu zakonodavstva druge strane ugovornice ili o ostvarenim
prihodima ili o vrenju delatnosti na teritoriji druge strane ugovornice. Meutim, za primenu
ove odredbe ne uzimaju se u obzir davanja iste vrste za sluaj invalidnosti, starosti ili
nadlenih lanova porodice koja se pruaju u skladu s odredbama poglavlja 2, deo III.
Deo II
ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRIMENU ZAKONODAVSTVA
lan 7.
1. Pod rezervom odredaba l. 8. do 10, radnici zaposleni na teritoriji jedne strane
ugovornice potpadaju pod zakonodavstvo te strane, ak i kada imaju prebivalite na teritoriji
druge strane ugovornice ili ako preduzee ili poslodavac koji ih je zaposlio ima svoje sedite
ili prebivalite na teritoriji druge strane.
2. Ako na osnovu prethodnog stava radnik potpada pod zakonodavstvo strane
ugovornice na ijoj teritoriji nema prebivalite, zakonodavstvo te strane ugovornice se
primenjuje na njega kao da ima prebivalite na teritoriji te strane.
4
lan 8.
Od principa iznetog u lanu 7. izuzimaju se;
a) radnici zaposleni na teritoriji jedne strane ugovornice u preduzeu pod koje
normalno potpadaju, a koje to isto preduzee uputi na teritoriju druge strane ugovornice da bi
za njegov raun obavili odreeni posao, podlee i dalje, za svo vreme dok su upueni na rad,
zakonodavstvu prve strane ugovornice kao da su nastavili da rade na njenoj teritoriji;
b) putujue osoblje u slubi preduzea koje obavlja za svoj ili tu raun elezniki,
drumski, vazduni ili brodski prevoz putnika ili robe i ije se sedite nalazi na teritoriji jedne
strane ugovornice, podlee zakonodavstvu one strane ugovornice na ijoj teritoriji to
preduzee ima svoje sedite;
c) radnici javne upravne slube jedne strane ugovornice, koji su upueni na teritoriju
druge strane ugovornice, podlee zakonodavstvu prve strane ugovornice.
lan 9.
1. Nezavisno od odredaba stava 2. lana 3. odredbe lana 7. se primenjuju na radnike
zaposlene u diplomatskim misijama ili u konzularnim predstavnitvima strana ugovornica i na
privatnu poslugu lanova tih misija ili predstavnitava.
2. Meutim, radnici naznaeni u stavu 1 ovog lana koji su dravljani strane
ugovornice. To pravo izbora moe se koristiti samo jednom i to u roku od tri meseca posle
stupanja na snagu ove konvencije ili na dan kada radnik bude primljen na rad u diplomatsku
misiju ili konzularno predstavnitvo odnosno stupi u privatnu slubu lana misije ili
predstavnitva, zavisno od sluaja.
lan 10.
Nadleni organi strana ugovornica mogu sporazumno predvideti izuzetke od odredaba
l. od 7. do 9. u korist zainteresovanih radnika.
Deo III
POSEBNE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA RAZNE VRSTE DAVANjA
Poglavlje 1.
BOLEST I MATERINSTVO
lan 11.
Za sticanje, ouvanje ili ponovno korienje prava na davanja, kada se na radnika
uzastopno ili naizmenino primenjivalo zakonodavstvo obe strane ugovornice, sabiraju se
periodi osiguranja prema zakonodavstvu svake od strana ugovornica, ukoliko se ti periodi ne
poklapaju.
lan 12.
1. Radnik koji odlazi iz Jugoslavije u Holandiju i obrnuto kao i lanovi njegove
porodice, imaju u zemlji njegovog novog mesta rada prava iz osiguranja za sluaj bolesti i
materinstva, ako ispunjavaju uslove propisane zakonodavstvom zemlje u koju su doli, pri
emu se vodi rauna, ukoliko je to potrebno, o sabiranju perioda navedenih u prethodnom
lanu.
5
2. Ako radnik iz prethodnog stava ne ispunjava uslove koji su u njemu predvieni, a
na osnovu zakonodavstva strane ugovornice koje se na njega ranije primenjivalo imao bi jo
uvek pravo na davanja da se nalazi na teritoriji te strane ugovornice, isti zadrava pravo na ta
davanja. Nadlena ustanova te strane ugovornice moe zatraiti od ustanove mesta
prebivalita da prua davanja u naturi na nain predvien zakonodavstvom koje primenjuje ta
ustanova.
lan 13.
1. Radnik koji ispunjava uslove za davanje prema zakonodavstvu jedne strane
ugovornice koristi davanje za vreme privremenog boravka na teritoriji druge strane
ugovornice, ukoliko njegovo stanje neodlono iziskuje lekarsku negu, ukljuujui bolniko
leenje.
2. Radnik kome je posle ostvarivanja prava na davanja na teret ustanove jedne strane
ugovornice ta ustanova odobrila da se preseli na teritoriju druge strane ugovornice, zadrava
prava na ta davanja. Odobrenje se moe uskratiti samo ako se ustanovi da bi preseljenje
moglo nakoditi njegovom zdravstvenom stanju ili ometati leenje.
3. Kada radnik ima pravo na davanja iz prethodnih stavova, davanja u naturi prua
ustanova mesta boravka ili prebivalita na teret nadlene ustanove prema odredbama
zakonodavstva koje primenjuje pomenuta ustanova, naroito u pogledu obima i naina
pruanja davanja u naturi; meutim, korienje tih davanja traje onoliko koliko predvia
zakonodavstvo nadlene zemlje.
4. U sluajevima predvienim u st. 1. i 2. ovog lana, odobravanje proteza, veih
sprava i ostalih davanja u naturi od vee vrednosti podreeno je - osim u izuzetno hitnim
sluajevima - odobrenju nadlene ustanove.
5. Novana davanja, u sluajevima predvienim u st. 1. i 2. ovog lana, prua
nadlena ustanova prema odredbama zakonodavstva koje ona primenjuje. Ta davanja se mogu
pruati preko ustanove u mestu boravka ili prebivalita za raun nadlene ustanove na nain
utvren administrativnim sporazumom koji zakljuuju nadleni organi.
6. Odredbe prethodnih stavova primenjuju se analogno na lanove porodica za vreme
njihovog privremenog boravka na teritoriji druge strane ugovornice ili kada se presele na
teritoriju druge strane ugovornice, posle nastupanja sluaja bolesti ili materinstva.
lan 14.
1. lanovi porodice radnika koji je osiguran kod ustanove jedne strane ugovornice,
koriste pravo na davanja u naturi kada imaju prebivalite na teritoriji druge strane, kao da je
taj radnik osiguran kod ustanove njihovog mesta prebivalita. Obim, trajanja i nain pruanja
pomenutih davanja odreuju se prema odredbama zakonodavstva koje primenjuje ta ustanova.
2. Kada se presele na teritoriju nadlene zemlje, lanovi porodice koriste davanja
prema odredbama zakonodavstvu te zemlje, ak i ako su ve koristili davanja za isti sluaj
bolesti ili materinstva, pre njihovog preseljenja; ako se zakonodavstvom koje primenjuje
nadlena ustanova predvia maksimalno trajanje korienja davanja, uzima se u obzir period
pruanja davanja navren neposredno pre promene prebivalita.
3. Ako lanovi porodice navedeni u stavu 1. ovog lana u zemlji prebivalita obavljaju
profesionalnu delatnost ili primaju penziju koja im daje pravo na davanja u naturi, odredbe
ovog lana se na njih ne primenjuju.
6
lan 15.
Za primenu lana 13. stavovi 1, 3, 4. i 6. lana 14. korisnikom davanja u naturi smatra
se, pored radnika koji ima pravo na davanja u svojstvu obaveznog osiguranika kod zajednice
zdravstvenog osiguranja u Jugoslaviji, odnosno kod blagajne zdravstvenog osiguranja u
Holandiji, i lice koje ima pravo na davanja u svojstvu dobrovoljnog osiguranika kod
holandske blagajne zdravstvenog osiguranja.
lan 16.
1. Kada korisnik penzije koja mu pripada na osnovu zakonodavstva obe strane
ugovornice ima pravo na davanja u naturi prema zakonodavstvu strane ugovornice na ijoj
teritoriji ima prebivalite, ta davanja korisniku i lanovima njegove porodice prua ustanova
mesta prebivalita iz svojih sredstava, kao da je on korisnik penzije koja mu pripada
iskljuivo na osnovu zakonodavstva te druge strane ugovornice.
2. Kada korisnik penzije koja mu pripada na osnovu zakonodavstva jedne strane
ugovornice ima prebivalite na teritoriji druge strane ugovornice, davanja u naturi na koja ima
pravo prema zakonodavstvu prve strane ugovornice ili na koja bi imao pravo da mu je
prebivalite na teritoriji te strane, prua korisniku i lanovima njegove porodice ustanova
njegovog mesta prebivalita prema propisima zakonodavstva koje ona primenjuje vodei
rauna, u sluaju potrebe, o odredbama Zavrnog protokola.
3. Korisnik penzije koji ima pravo na davanja u naturi na osnovu zakonodavstva jedne
strane ugovornice, kao i lanovi njegove porodice, mogu koristiti ta davanja za vreme
privremenog boravka na teritoriji strane ugovornice na kojoj nemaju prebivalite ako njihovo
stanje hitno zahteva takva davanja, ukljuujui i bolniko leenje. Ta davanja prua ustanova
mesta boravka, prema odredbama zakonodavstva koje ona primenjuje, naroito u pogledu
obima i naina pruanja davanja u naturi. Trajanje pruanja tih davanja predvia se
zakonodavstvom zemlje prebivalita.
Davanja padaju na teret nadlene ustanove ili ustanove prebivalita, zavisno od
sluaja.
Odredbe lana 13. stav 4. ove konvencije primenjuju se analogno.
4. Pored lica koje ima pravo na davanja u svojstvu obaveznog osiguranika kod
zajednice zdravstvenog osiguranja u Jugoslaviji, odnosno kod blagajne zdravstvenog
osiguranja u Holandiji, davanja u naturi pripadaju i licu koje ima pravo na davanja u svojstvu
dobrovoljnog osiguranika kod holandske blagajne zdravstvenog osiguranja.
5. Ako je zakonodavstvom jedne strane ugovornice predviena obustava doprinosa na
teret korisnika penzije za pokrie davanja u naturi, ustanova koja isplauje penziju je
ovlaena da izvri te obustave kada na osnovu ovog lana davanja u naturi padaju na teret
ustanove te strane ugovornice.
lan 17.
1. Davanja u naturi koja se pruaju na osnovu odredaba lana 12. stav 2, lana 14. stav
1. i lana 14. stav 1. i lana 16. st. 2. i 3. ove konvencije nadoknauju nadlene ustanove ili
ustanove prebivalita, zavisno od sluaja, ustanovama koje su ih pruile.
2. Naknada trokova se odreuje i vri na nain koji se utvruje administrativnim
sporazumom, bilo pravdanjem stranih trokova, bilo na osnovu pauala.
7
Poglavlje 2.
INVALIDNOST, STAROST I SMRT
Odeljak 1.
Zajednike odredbe
lan 18.
1. Ako se zakonodavstvom jedne strane ugovornice sticanje, ouvanje ili ponovno
korienje prava na davanja uslovljavaju time da su navreni odreeni periodi osiguranja,
ustanova koja primenjuje to zakonodavstvo treba, prilikom utvrivanja ukupnog staa, da
uzme u obzir i periode osiguranja navrene prema zakonodavstvu druge strane ugovornice,
kao da se radi o periodima osiguranja navrenim prema zakonodavstvu prve strane.
2. Ako se sticanje izvesnih davanja uslovljava prema zakonodavstvu jedne strane
ugovornice time da su periodi osiguranja navreni u struci koja potpada pod poseban reim
osiguranja, odnosno u odreenoj struci ili slubi, periodi osiguranja navreni prema
zakonodavstvu druge strane ugovornice uzimaju se u obzir prilikom odreivanja tih davanja
samo ukoliko su navreni prema odgovarajuem reimu ili, ako to nije sluaj, u istoj struci,
odnosno u istoj slubi. Ukoliko na osnovu tako navrenih perioda zainteresovano lice ne
ispunjava potrebne uslove za korienje pomenutih davanja, ti periodi se uzimaju u obzir za
odreivanje davanja prema optem sistemu osiguranja.
3. Ako se zakonodavstvom jedne strane ugovornice, kojim se ne zahteva nikakvo
trajanje osiguranja za sticanje i odreivanje prava na davanja, pruanje davanja uslovljava
time da je radnik bio osiguran prema tom zakonodavstvu u trenutku nastupanja osiguranog
sluaja, smatra se da je taj uslov ispunjen ako je radnik u tom momentu bio osiguran na
osnovu zakonodavstva druge strane.
lan 19.
1. Ustanova svake strane ugovornice utvruje, prema odredbama zakonodavstva koje
primenjuje, da li zainteresovano lice ispunjava potrebne uslove za sticanje prava na davanja,
vodei rauna, ako je to potrebno, o odredbama lana 18.
2. U sluaju kada zainteresovano lice ispunjava te uslove, pomenuta ustanova
obraunava teorijski iznos davanja na koje bi to lice imalo pravo da su svi periodi osiguranja
koji se uzimaju u obzir, u skladu s odredbama lana 18. za utvrivanje prava, bili navreni
samo prema zakonodavstvu koje ona primenjuje.
3. Meutim, ukoliko se radi o davanjima iji iznos ne zavisi od duine navrenih
perioda, taj iznos se smatra teorijskim iznosom iz prethodnog stava.
4. Pomenuta ustanova zatim utvruje stvarni iznos davanja koji pripada
zainteresovanom licu, na osnovu teorijskog iznosa izraunatog u skladu s odredbama stava 2.
ovog lana, srazmerno trajanju perioda osiguranja navrenih prema zakonodavstvu koje
primenjuje pre nastupanja osiguranog sluaja, u odnosu na ukupno trajanje svih perioda
osiguranja navrenih prema zakonodavstvu obe strane ugovornice pre nastupanja osiguranog
sluaja, ukoliko se ti periodi ne poklapaju.
5. Ako se teorijski iznos utvrdi u skladu s odredbama stava 3. ovog lana, dotina
ustanova odreuje stvarni iznos davanja koji pripada zainteresovanom licu srazmerno duini
perioda osiguranja navrenih prema zakonodavstvu koje primenjuje pre nastupanja
osiguranog sluaja, a u odnosu na broj proteklih godina od dana kada je zainteresovano lice ili
umrli navrio dvadeset godina ivota, odnosno, ukoliko je lice ili umrli osiguran kao radnik
8
prema zakonodavstvu jedne strane ugovornice pre navrene dvadesete godine ivota, od dana
poetka osiguranja do dana nastupanja osiguranog sluaja.
lan 20.
1. Bez obzira na odredbe lana 19, ako ukupno trajanje navrenih perioda osiguranja
prema zakonodavstvu jedne strane ugovornice ne iznosi godinu dana i ako na osnovu samo tih
perioda nije steeno nikakvo pravo na davanje prema tom zakonodavstvu, ustanova te strane
ugovornice nije duna da odobri pravo na davanja za navedene periode.
2. Druga strana ugovornica uzima u obzir periode iz prethodnog stava za primenu
odredaba lana 19. ove konvencije, izuzev odredaba stava 4. ovog lana.
lan 21.
Ako zainteresovano lice u datom trenutku ne ispunjava potrebne uslove prema
zakonodavstvu jedne i druge strane ugovornice, uzimajui u obzir odredbe lana 18. ove
konvencije, ali ispunjava uslove jedne od njih, njegovo pravo na davanja se odreuje prema
zakonodavstvu ije uslove ispunjava. Davanja se ponovo obraunavaju saglasno odredbama
lana 19. ove konvencije, kada se ispune potrebni uslovi prema zakonodavstvu druge strane,
vodei rauna o odredbama lana 18.
lan 22.
1. Ako je iznos davanja koji bi zainteresovanom licu pripadao prema zakonodavstvu
jedne strane ugovornice, kada se primenjuju odredbe l. 18. i 19, vei od ukupnog iznosa
davanja koji pripada na osnovu tih odredaba, nadlena ustanova te strane je duna da odobri
tom licu dodatak jednak razlici izmeu ta dva iznosa. Trokovi isplate dodatka padaju u celini
na teret pomenute ustanove.
2. Ako bi na osnovu primene odredaba prethodnog stava zainteresovano lice imalo
pravo da dodatak od strane ustanove obe strane ugovornice, koristie samo vei dodatak. Taj
dodatak pada na teret obe ustanove srazmerno odnosu koji postoji izmeu iznosa dodatka koji
bi isplaivala svaka pojedinana ustanova kada bi samo ona to cenila i ukupnog iznosa
dodatka koji obe ustanove treba da plaaju.
lan 23.
1. Ako se, usled porasta trokova ivota ili promene nivoa plata, davanja promene za
odreeni procent ili iznos, taj procent ili iznos se neposredno primenjuje na davanja utvrena
shodno odredbama l. 19. i 22, bez ponovnog obraunavanja na osnovu pomenutih lanova.
2. Meutim, u sluaju ponovnog razmatranja davanja od strane jedne ili druge strane
ugovornice, u cilju usklaivanja sa promenama linih prilika zainteresovanog lica, pristupie
se novom obraunu shodno odredbama l. 19. i 22.
Odeljak 2.
Posebne odredbe za sluaj invalidnosti
lan 24.
1. Ako posle obustave davanja za sluaj invalidnosti doe do njihovog obnavljanja, ta
davanja obezbeuje ustanova koja ih je isplaivala u trenutku njihove obustave.
9
2. Ako posle ukidanja davanja za sluaj invalidnosti, stanje osiguranika opravdava
odreivanje novih davanja po osnovu invalidnosti, ta davanja odreuju se shodno odredbama
l. 18. do 22.
lan 25.
Radnik koji je stekao pravo na novana davanja za sluaj invalidnosti na teret
ustanova jedne strane ugovornice i koji ima prebivalite na teritoriji te strane, zadrava to
pravo i kada se preseli na teritoriju druge strane. Meutim, pre preseljenja radnik treba da
dobije odobrenje nadlene ustanove. Odobrenje se moe uskratiti samo ako preseljenje
zainteresovanog lica moe dovesti u pitanje njegovo zdravstveno stanje ili ometati leenje.
lan 26.
Za primenu lana 19. stav 5, kao navreni periodi osiguranja prema holandskom
zakonodavstvu smatraju se i periodi pre 1. jula 1967. godine u toku kojih bi radnik bio
osiguran da je holandsko zakonodavstvo o osiguranju za sluaj nesposobnosti za rad ve
stupilo na snagu.
Odeljak 3.
Posebne odredbe o osiguranju za sluaj starosti
lan 27.
Bez obzira na odredbe lana 19, holandske ustanove koje primenjuju zakonodavstvo
navedeno u lanu 2. stav 1. taka A pod c) vre direktan obraun starosne penzije samo na
osnovu perioda osiguranja navrenih prema holandskom zakonodavstvu.
lan 28.
1. Prilikom obraunavanja starosne penzije koja na osnovu holandskog zakonodavstva
pripada oenjenom licu, takoe se uzimaju u obzir periodi osiguranja pre dana kada je
njegova supruga navrila 65 godina ivota i za vreme kojih je bila u braku i imala prebivalite
na teritoriji Jugoslavije, pod uslovom da se ti periodi poklapaju sa periodima osiguranja koje
je oenjeno lice navrilo prema tom zakonodavstvu.
2. Prilikom obraunavanja starosne penzije koja na osnovu holandskog zakonodavstva
pripada udovi lica koje je navrilo periode osiguranja prema tom zakonodavstvu, takoe se
uzimaju u obzir periodi pre dana kada je udova navrila 65 godina u toku kojih je ona bila u
braku i imala prebivalite na teritoriji Jugoslavije, pod uslovom da se ti periodi poklapaju sa
periodima osiguranja koje je navrio njen suprug prema tom zakonodavstvu.
3. Za obraun se ne uzimaju periodi navedeni u prethodnim stavovima, kada se ti
periodi poklapaju sa periodima uzetim u obzir prilikom obrauna starosne penzije koja
pripada supruzi ili udovi prema zakonodavstvu druge drave, a ne Holandije ili sa periodima
za vreme kojih je ona primala starosnu penziju shodno tom zakonodavstvu.
10
Odeljak 4.
Posebne odredbe o osiguranju za sluaj smrti
lan 29.
1. Za primenu lana 19. stav 5. kao periodi osiguranja navreni prema holandskom
zakonodavstvu navedenom u lanu 2. stav 1. taka A. pod d), smatraju se i periodi pre 1.
oktobra 1959. godine, za vreme kojih je umrli imao prebivalite u Holandiji, posle navrenih
dvadeset godina ivota ili za vreme kojih je bio u radnom odnosu kod poslodavca u Holandiji.
2. Za obraun se ne uzimaju periodi koje treba uzeti u obzir na osnovu prethodnog
stava kada se ti periodi poklapaju sa periodima osiguranja za sluaj starosti i smrti navrenim
prema zakonodavstvu druge drave, a ne Holandije na osnovu kojih se stie pravo na
porodinu penziju.
Odeljak 5.
Posebne odredbe o profesionalnim bolestima
lan 30.
Radnik koji je na teritoriji jedne strane ugovornice prekinuo rad na poslovima koji bi
mogli izazvati profesionalno oboljenje ima pravo na davanje na osnovu zakonodavstva te
strane, ak i kada je ta bolest prvi put medicinski konstatovana na teritoriji druge strane
ugovornice, pod uslovom da potom nije na teritoriji druge strane obavljao neki posao koji bi
mogao prouzrokovati takvu bolest.
Poglavlje 3.
NEZAPOSLENOST
lan 31.
Kod sticanja prava na davanja, kada je radnik uzastopno ili naizmenino potpadao pod
zakonodavstvo obe strane ugovornice, periodi osiguranja navreni na osnovu zakonodavstva
svake strane ugovornice sabiraju se pod uslovom da se ne poklapaju.
lan 32.
Radnik, dravljanin jedne strane ugovornice, koji je doao na teritoriju druge strane,
ima pravo za sve vreme boravka na toj teritoriji, na davanja za sluaj nezaposlenosti
predviena zakonodavstvom druge strane ugovornice, pod sledeim uslovima:
a) da je primljen u radni odnos u skladu s odredbama zakonodavstva o zapoljavanju
stranih radnika;
b) da ispunjava uslove propisane za korienje tih davanja prema zakonodavstvu druge
strane ugovornice, vodei rauna o sabiranju perioda navedenom u lanu 31.
Poglavlje 4.
DEJA ZATITA
lan 33.
11
Ako je zakonodavstvom jedne strane ugovornice sticanje prava na davanje iz oblasti
deje zatite uslovljeno navrenjem perioda osiguranja, ustanova koja primenjuje to
zakonodavstvo uzee u obzir, u meri u kojoj je to potrebno, i navrene periode osiguranja na
osnovu zakonodavstva druge strane ugovornice, kao da se radi o periodima na osnovu
zakonodavstva prve strane ugovornice.
lan 34.
1. Radnik, osiguran prema jugoslovenskom zakonodavstvu, koji ima decu koja
prebivaju ili se podiu na teritoriji Holandije, ima za tu decu pravo na dodatak prema
odredbama jugoslovenskog zakonodavstva, pri emu se ako je to potrebno, vodi rauna o
sabiranju perioda iz lana 33.
2. Radnik osiguran prema holandskom zakonodavstvu, koji ima decu koja prebivaju ili
se podiu na teritoriji Jugoslavije, ima za tu decu pravo na porodine dodatke prema
odredbama holandskog zakonodavstva i kada radnik ima prebivalite na teritoriji Jugoslavije.
3. Ako se zakonodavstvom jedne strane ugovornice predvia porodini dodatak na
decu za korisnike penzije ili drugog davanja, pravo na taj dodatak imaju i korisnici penzije ili
drugog davanja koji prebivaju na teritoriji druge strane.
4. Ako u toku istog perioda porodini dodatak pripada za isto dete na osnovu
zakonodavstva obe strane ugovornice, isplauju se samo porodini dodatak koji pripada na
osnovu zakonodavstva strane ugovornice na ijoj teritoriji dete prebiva ili se podie.
Deo IV
RAZNE ODREDBE
lan 35.
1. Nadleni organi:
a) donose sve administrativne sporazume potrebne za primenu ove konvencije;
b) obavetavaju jedni druge o merama preduzetim za njenu primenu;
c) obavetavaju jedni druge o izmenama u svom zakonodavstvu, koje bi mogle uticati
na primenu ove konvencije;
d) reguliu sporazumno nain lekarske i administrativne kontrole korisnika ove
konvencije.
2. Nadleni organi e sporazumno regulisati, po potrebi, poloaj posebnih kategorija
radnika.
lan 36.
Za primenu ove konvencije, organi i ustanove zadueni za njeno sprovoenje pruie
dobre usluge jedni drugima i postupie kao da se radi o primeni sopstvenog zakonodavstva.
Meusobna administrativna pomo tih organa i ustanova po pravilu je besplatna. Meutim,
nadleni organi strana ugovornica mogu se dogovoriti o naknadi izvesnih trokova.
lan 37.
1. Korienje smanjenja ili osloboenja od dabina, administrativnih taksa, sudskih
trokova ili trokova uknjibe, predvienih zakonodavstvom jedne strane ugovornice za
podneske ili ispravke koje podnose u vezi s primenom zakonodavstva te strane, proiruje se
12
na odgovarajue podneske i isprave koje se izdaju u vezi s primenom zakonodavstva druge
strane ugovornice ili ove konvencije.
2. Svi zvanini akti, isprave ili podnesci koji se podnose u cilju primene ove
konvencije osloboeni su od legalizacije i bilo koje druge sline formalnosti.
lan 38.
1. Za primenu ove konvencije, ustanove strana ugovornica mogu se neposredno
obraati jedna drugoj na francuskom ili engleskom jeziku.
2. Organi, ustanove ili sudovi jedne strane ugovornice ne mogu odbaciti molbe ili
druga dokumenta koja su im upuena zbog toga to su sastavljena na jednom od jezika naroda
Jugoslavije, odnosno na holandskom jeziku.
lan 39.
Molbe, izjave ili albe koje je trebalo, prema zakonodavstvu jedne strane ugovornice,
podneti u odreenom roku organu, ustanovi ili sudu te strane, smatraju se podnetim u roku
ako se podnesu u istom roku organu, ustanovi ili sudu druge strane ugovornice. U tom sluaju
organ, ustanova ili sud dostavlja bez odlaganja te molbe, izjave ili albe nadlenom organu,
ustanovi ili sudu prve strane.
lan 40.
Transferi iznosa na osnovu ove konvencije vre se u skladu sa sporazumima koji su na
snazi u toj oblasti izmeu dve strane ugovornice u momentu transfera.
lan 41.
Ako nadlena ustanova jedne strane ugovornice, prema zakonodavstvu koje ona
primenjuje, ima originalno pravo na naknadu tete od treeg lica, to pravo priznaje druga
strana ugovornica.
lan 42.
1. Ako prilikom isplate ili revizije davanja za sluaj invalidnosti, starosti ili smrti
(penzije) na osnovu Poglavlja 2 deo III, ustanova jedne strane ugovornice isplati korisniku
davanja iznos koji je vei od onog na koji ima pravo, ta ustanova moe zatraiti od ustanove
druge ugovornice, koja duguje odgovarajua davanja tom korisniku, da zadri iznos sredstava
isplaen preko odreenog iznosa od zaostalih iznosa sredstava koja ona isplauje tom
korisniku. Ta poslednja ustanova zadrava iznos i transformie tako zadrani iznos ustanovi
koja potrauje. Ako naknada ne moe da se naplati iz tih sredstava, primenjuju se odredbe
sledeeg stava.
2. Kada ustanova jedne strane ugovornice isplati korisniku davanja iznos vei od onog
na koji ima pravo, ta ustanova moe pod uslovima i u granicama predvienim
zakonodavstvom koje primenjuje, zatraiti od ustanove druge strane ugovornice koja isplauje
davanja tom korisniku, da zadri iznos isplaen preko odreenog iznosa od sredstava koja
isplauje tom korisniku. Poslednja ustanova zadrava iznos pod uslovima i u granicama u
kojima je takva kompenzacija dozvoljena zakonodavstvom koje primenjuje, kao da se radi o
sredstvima koja je ona isplatila u viem iznosu, i transferie tako zadrani iznos ustanovi koja
potrauje.
13
3. Kada ustanova jedne strane ugovornice isplati akontaciju na ime davanja za period
u toku kojeg korisnik ima pravo na odgovarajua davanja na osnovu zakonodavstva druge
strane ugovornice, ta ustanova moe zatraiti od ustanove druge strane da zadri iznos te
akontacije od iznosa koji ista duguje korisniku za isti period. Poslednja ustanova zadrava i
transferie tako obustavljen iznos ustanovi koja potrauje.
4. Kada je neko lice koristilo socijalnu pomo na teritoriji jedne strane ugovornice, u
periodu za koji je imalo pravo na davanja na osnovu zakonodavstva druge strane ugovornice,
ustanova koja je davala socijalnu pomo moe, ako ima pravo da zahteva povraaj davanja
pruena korisnicima socijalne pomoi, traiti od ustanove druge strane ugovornice, dunika
davanja u korist tog lica, da od iznosa koji isplauje tom licu zadri iznos socijalne pomoi
dodeljene u toku pomenutog perioda. Poslednja ustanova zadrava i transferie tako
obustavljen iznos ustanovi koja potrauje.
lan 43.
1. Svaki spor koji bi mogao da iskrsne izmeu strana ugovornica u vezi sa
tumaenjem ili primenom ove konvencije bie predmet neposrednih pregovora izmeu
nadlenih organa strana ugovornica.
2. Ukoliko se spor ne moe reiti u roku od est meseci raunajui od podnoenja
prvog zahteva za zapoinjanje pregovora predvienih u stavu 1. ovog lana, o sporu e
reavati arbitrana komisija iji e se sastav i postupak odrediti sporazumom izmeu strana
ugovornica. Arbitrana komisija reava o sporu u skladu sa osnovnim principima i u duhu ove
konvencije. Odluke komisije su obavezne i konane.
Deo V
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 44.
1. Po osnovu ove konvencije ne moe se stei nikakvo pravo pre dana njenog stupanja
na snagu.
2. Svaki period osiguranja navren prema zakonodavstvu jedne strane ugovornice pre
stupanja na snagu ove konvencije uzimae se u obzir prilikom odreivanja prava steenih
shodno odredbama ove konvencije.
3. Pod rezervom odredaba stava 1. ovog lana, pravo se moe stei na osnovu ove
konvencije, ak i po osnovu osiguranog sluaja koji je nastupio pre njenog stupanja na snagu.
4. Ako osigurani sluaj nastupi pre dana stupanja na snagu ove konvencije i ako je
zahtev za penziju podnet posle tog dana, taj zahtev povlai dvostruku isplatu:
a) za period koji prethodi danu stupanja na snagu ove konvencije - prema odredbama
Konvencije od 1. juna 1956. godine;
b) za period od dana stupanja na snagu ove konvencije prema odredbama te
konvencije.
5. Licima koja su uivala penziju pre stupanja na snagu ove konvencije, izvrie se
revizija prava na njihovo traenje u skladu sa odredbama ove konvencije. Revizija se moe
izvriti i po slubenoj dunosti. Takva revizija ne sme ni u kom sluaju imati za posledicu
suenje ranije steenih prava zainteresovanih lica.
6. Ako se zahtev iz stava 5. ovog lana podnese u roku od dve godine, raunajui od
dana stupanja na snagu ove konvencije, steena prava prema odredbama ove konvencije
koriste se poev od tog dana, s tim da se odredbe zakonodavstva strane ugovornice koje se
odnose na gubljenje prava, ne mogu primenjivati na tetu zainteresovanih lica.
14
7. Ako zahtev iz stava 5. ovog lana podnese posle isteka roka od dve godine, po
stupanju na snagu ove konvencije, prava koja se ne gube stiu se samo od dana podnoenja
zahteva, uz primenu povoljnih odredaba zakonodavstva dotine strane ugovornice.
lan 45.
Vlade strana ugovornica obavestie jedna drugu o sprovoenju u svojim zemljama
potrebnih ustavnih postupaka u vezi sa stupanjem na snagu ove konvencije.
Ova konvencija stupa na snagu prvog dana treeg meseca od dana poslednjeg
saoptenja.
lan 46.
Zavrni protokol priloen uz ovu konvenciju ini njen sastavni deo.
lan 47.
Danom stupanja na snagu ove konvencije prestaju da vae odredbe Opte konvencije o
socijalnom osiguranju izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine
Holandije, potpisane u Beogradu 1. juna 1956. godine. Prava steena primenom odredaba te
konvencije se zadravaju.
lan 48.
Ova konvencija se zakljuuje na neodreeno vreme. Svaka strana ugovornica moe
otkazati Konvenciju. Saoptenje o otkazivanju podnosi se najkasnije est meseci pre isteka
tekue kalendarske godine, a Konvencija prestaje da vai krajem iste godine.
lan 49.
1. U sluaju otkazivanja ove konvencije, zadravaju se prava steena na osnovu njenih
odredaba.
2. Prava koja se odnose na periode navrene pre dana prestanka vanosti Konvencije a
ije je sticanje u toku, ne gase se zbog otkazivanja; njihovo dalje zadravanje odreuje se
zajednikim sporazumom ili, ukoliko nema takvog sporazuma, zakonodavstvom koje
primenjuje odnosna ustanova.
U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni u tu svrhu, potpisali ovu
konvenciju.
Sainjeno u Beogradu, 11. maja 1977. godine, u dva primerka na francuskom jeziku.
Za Vladu Za Vladu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Kraljevine Holandije,
Svetozar Pepovski, s. r. Jap Bursma, s. r.
15
ZAVRNI PROTOKOL
Prilikom potpisivanja na dananji dan Konvencije o socijalnom osiguranju izmeu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije (dalje u tekstu:
Konvencija) dolepotpisani punomonici su utvrdili saglasnost strana ugovornica o sledeim
takama:
1. Izraz "korisnik penzije" iz lana 16. Konvencije, kada se radi o Holandiji, odnosi se
i na lice koje koristi neko davanje na osnovu zakonodavstva o nesposobnosti za rad, navedeno
u lanu 2. stav 1. pod A. b) Konvencije.
2. Izraz "davanje" iz lana 19. Konvencije oznaava za sluaj invalidnosti za
jugoslovensku stranu:
- invalidske penzije, kao i novana davanja vezana za korienje prava na
profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje;
za holandsku stranu:
- novana davanja se isplauju periodino na osnovu zakonodavstva o osiguranju za
sluaj nesposobnosti za rad, navedenog u lanu 2. stav 1. pod A. b) Konvencije.
3. Korisnik starosne penzije na osnovu holandskog zakonodavstva, sa prebivalitem u
Jugoslaviji, a koji nema pravo na davanja u naturi prema jugoslovenskom zakonodavstvu, ima
pravo da pristupi dobrovoljnom holandskom osiguranju - blagajni bolesnikog osiguranja,
ukoliko je bio obavezno osiguran na osnovu Zakona o blagajnama bolesnikog osiguranja ili
zakonskih propisa koji su zamenjeni tim zakonom.
Za ovakvo osiguranje plaa se doprinos koji se obustavlja od starosne penzije. Iznos
doprinosa, kao i po potrebi posebne uslove osiguranja koji nisu propisani Zakonom o
blagajnama bolesnikog osiguranja, odreuje holandski nadleni organ. Lice koje na takav
nain pristupi dobrovoljnom osiguranju smatra se, za primenu lana 16. stav 2, da ima pravo
na davanje u naturi prema holandskom zakonodavstvu.
4. Za primenu odredaba l. 13, 14. i 16. lice koje je, kada se radi o davanjima u naturi,
podreeno samo Optem zakonu o posebnim trokovima za sluaj bolesti, smatra se da nema
pravo na davanja u naturi.
Ovaj zavrni protokol, koji ini sastavni deo Konvencije, imae dejstvo pod istim
uslovima i bie na snazi isto vreme kao i sama Konvencija.
U potvrdu ega su dolepotpisani, propisno ovlaeni u tu svrhu, potpisali ovaj
protokol.
Sainjeno u Beogradu, 11. maja 1977. godine, u dva primerka na francuskom jeziku.
Za Vladu Za Vladu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Kraljevine Holandije,
Svetozar Pepovski, s. r. Jap Bursma, s. r.