1

KONVENCIJA
IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I
KRALjEVINE DANSKE O SOCIJALNOMOSIGURANjU
"Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori, broj 5/80
Vlada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Danske u
elji da reguliu meusobne odnose u oblasti socijalnog osiguranja, saglasile su se o
sledeem:
Deo I
OPTE ODREDBE
lan 1.
U ovoj konvenciji, osim ako iz teksta drugaije ne proizilazi, izrazi:
a) "strana ugovornica" podrazumeva Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju
odnosno Kraljevinu Dansku,
b) "teritorija" oznaava, u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju
njenu dravnu teritoriju, a u odnosu na Kraljevinu Dansku njenu nacionalnu teritoriju
iskljuujui Grenland i ostrva FAROX,
v) "dravljanin" oznaava, u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju njenog dravljanina, a u odnosu na Kraljevinu Dansku, danskog podanika,
g) "zakonodavstvo" oznaava, zakonodavstvo navedeno u lanu 2. ove konvencije,
koje vai na bilo kom delu teritorije jedne ili druge strane ugovornice,
d) "nadleni organ" znai, u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju - Savezni komitet za rad i zapoljavanje, a u odnosu na Kraljevinu Dansku prema
konkretnom sluaju - Ministarstvo za socijalna pitanja, Ministarstvo rada i Ministarstvo
unutranjih poslova,
) "nadlena ustanova" oznaava u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju organ ili instituciju u iju nadlenost spada sprovoenje zakonodavstva
navedenog u lanu 2. a u odnosu na Kraljevinu Dansku ustanovu odgovornu za pruanje
davanja,
e) "prebivalite" znai stalno prebivalite utvreno shodno zakonodavstvima strana
ugovornica,
) "boravak" znai privremeno mesto zadravanja,
z) "radnik" znai, u odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju svako
lice koje je u radnom odnosu, odnosno lice na koje se primenjuje zakonodavstvo navedeno u
lanu 2. taki (1) a u odnosu na Kraljevinu Dansku svako lice koje zbog toga to se bavi
delatnou u slubi podlei zakonodavstvu o nesreama na poslu i profesionalnim
oboljenjima,
i) "lan porodice" odnosno "preiveli lan porodice", oznaava svako lice koje je
odreeno ili priznato kao takvo po zakonodavstvu koje primenjuje nadlena ustanova,
j) "period osiguranja" znai, period uplaenih doprinosa koji je definisan ili priznat
kao period osiguranja po zakonodavstvu na osnovu koga je navren, kao i svaki drugi period
koji se po tom zakonodavstvu smatra izjednaenim periodom,
2
k) "period zapoljenja", znai period koji je definisan ili priznat kao takav po
zakonodavstvu na osnovu koga je navren, kao i svaki drugi period kojim se po tom
zakonodavstvu smatra izjednaenim sa periodom zapoljenja,
l) "period prebivanja" znai period definisan ili priznat kao period prebivanja po
zakonodavstvu na osnovu koga je navren ili se smatra navrenim,
m) "davanja" i "penzije", znai sva davanja i penzije koja su predviena
zakonodavstvima strana ugovornica, ukljuujui sve dodatke i poveanja, osim ako ovom
konvencijom nije drugaije odreeno.
lan 2.
Ova konvencija e se primenjivati:
(1) U odnosu na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju na zakone,
podzakonske propise i samoupravne opte akte o:
a) obaveznom zdravstvenom osiguranju radnika obuhvatajui i davanja za sluaj
materinstva,
b) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju radnika, obuhvatajui i porodine
penzije,
v) dodatku na decu,
g) pravima radnika za vreme privremene nezaposlenosti, i
(2) U odnosu na Kraljevinu Dansku na zakonodavstvo o:
a) nacionalnom zdravstvenom osiguranju,
b) bolnikoj slubi,
v) zatiti materinstva,
g) dnevnoj naknadi umesto zarade za sluaj bolesti i roenja deteta,
d) osiguranju za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja,
) dejim dodacima,
e) osiguranju za sluaj nezaposlenosti,
) nacionalnoj starosnoj penziji,
z) invalidskoj penziji,
i) udovikoj penziji,
j) dopunskoj penziji trita rada (ATP).
lan 3.
(1) Ova konvencija primenjivae se na sve zakone i druge propise kojima se menja ili
dopunjava zakonodavstvo precizirano u lanu 2. ove konvencije.
(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lana ova konvencija e se primenjivati i na
zakone odnosno propise koji se odnose na neku novu granu socijalnog osiguranja, samo ako
se Strane ugovornice naknadno o tome saglase.
(3) Ova konvencija e se primenjivati na zakone i druge propise jedne strane
ugovornice kojima se primena odredaba koje su na snazi proiruju na nove kategorije lica
samo ako druga strana ugovornica ne stavi prigovor u roku od 6 meseci od datuma slubene
objave pomenutog zakona odnosno drugog propisa.
lan 4.
Dravljanin Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji prebiva na teritoriji
Danske i dravljanin Kraljevine Danske koji prebiva na teritoriji Jugoslavije obuhvaeni su
3
danskim, odnosno jugoslovenskim zakonodavstvom navedenim u lanu 2. ove konvencije i
izjednaeni su sa dravljanima dotine strane ugovornice u odnosu na prava i dunosti po tom
zakonodavstvu, ukoliko to nije drugaije odreeno ovom konvencijom.
lan 5.
Od odredbe lana 4. postoje sledei izuzeci:
a) Za radnika koji prebiva na teritoriji jedne strane ugovornice i zapoljen je u
preduzeu ije se registrovano sedite ili mesto poslovanja nalazi na teritoriji te strane i koga
to preduzee poalje da teritoriju druge strane ugovornice da tamo privremeno radi za raun
preduzea i dalje e vaiti zakonodavstvo prve strane za vreme prvih 12 meseci njegovog
boravka na teritoriji druge strane. Ako posao koji treba obaviti na teritoriji druge strane
ugovornice traje due od 12 meseci zbog nepredvidivih okolnosti, zakonodavstvo prve strane
e se i dalje primenjivati do zavretka radova, pod uslovom da se nadleni organ strane
ugovornice na iju teritoriju je radnik poslat saglasi. Ta saglasnost se mora traiti pre isteka
prvobitnog perioda od 12 meseci,
b) Za radnika zapoljenog u transportnom preduzeu ije se registrovano sedite ili
mesto poslovanja nalazi na teritoriji jedne strane ugovornice i koji radi na teritoriji druge
strane ugovornice, vaie zakonodavstvo prve strane. Meutim, kada dotino preduzee ima
filijalu ili stalno predstavnitvo na teritoriji druge strane ugovornice, na radnika zaposlenog u
toj filijali ili predstavnitvu, koji prebiva na teritoriji te strane primenjivae se zakonodavstvo
strane ugovornice na ijoj teritoriji se dotina filijala ili stalno predstavnitvo nalazi,
v) Za posadu broda kao i ostala lica, koja su zapoljena na brodu vaie
zakonodavstvo strane ugovornice, pod ijom zastavom brod plovi. Ako su u svrhu utovara i
istovara, opravke ili straarenja na brodu koji plovi pod zastavom jedne strane ugovornice za
vreme njegovog zadravanja na teritoriji druge strane ugovornice zaposli radnik ije je
prebivalite na teritoriji te druge zemlje, na njega e te primeniti zakonodavstvo te strane
ugovornice,
g) Za diplomatske ili konzularne predstavnike, ili lica koja se tretiraju kao takva, a
zapoljena su u diplomatskim misijama ili na konzularnim poslovima vaie zakonodavstvo
one strane ugovornice iji su oni predstavnici.
lan 6.
(1) Odredbe lana 4. primenjivae se na lica koja su zapoljena u diplomatskim ili
konzularnim predstavnitvima i na lica zapoljena u linoj slubi diplomatskih ili konzularnih
predstavnika.
(2) Meutim, lica obuhvaena stavom 1. ovog lana, koja su dravljani strane
ugovornice koju predstavlja ta diplomatska ili konzularna sluba mogu da se opredele za to da
se na njih primenjuje zakonodavstvo te strane. To pravo opcije se moe koristiti samo
jedanput, i to u roku od est meseci od datuma stupanja ove konvencije na snagu, odnosno od
stupanja radnika u radni odnos. Rok za opciju tee od datuma stupanja ove konvencije na
snagu u odnosu na radnike koji su se zaposlili od tog dana, a u ostalim sluajevima, od dana
stupanja u radni odnos.
4
lan 7.
Nadleni organi dveju strana ugovornica mogu sporazumno da predvide jo neke
izuzetke od opteg pravila lana 4. Isto tako, oni mogu da dozvole sporazumno da se izuzeci
izloeni u lanu 5. ne primenjuju u odreenim sluajevima.
lan 8.
(1) Ukoliko ovom konvencijom nije drugaije predvieno invalidske, starosne ili
porodine penzije, penzije koje se stiu zbog nesree na poslu ili profesionalnih oboljenja i
posmrtnine koje stekne bilo koji radnik koji je dravljanin jedne od strana ugovornica, ili
lanovi njegove porodice po njegovoj smrti, na osnovu zakonodavstva jedne strane
ugovornice ili na osnovu odredaba ove konvencije, nee podlegati nikakvom smanjenju,
izmeni, suspenziji ili skraenju zbog injenice da primalac prebiva na teritoriji druge strane
ugovornice.
(2) Davanja iz stava 1. ovog lana koja stekne dravljanin jedne od strana ugovornica
koji nije radnik, ili lanovi porodice tog dravljanina a na osnovu zakonodavstva jedne strane
ugovornice ili na osnovu odredaba ove konvencije izuzev ako odredbama ove konvencije nije
drugaije odreeno nee se isplaivati tom dravljaninu, ili lanovima njegove porodice, ako
prebivaju na teritoriji druge strane ugovornice.
lan 9.
Zakonske odredbe jedne strane ugovornice o smanjenju, suspenziji ili uskraivanju
davanja u sluajevima kada doe do poklapanja sa drugim davanjima iz socijalnog osiguranja
ili nekim drugim dohotkom mogu se primeniti ak i kada je pravo na ta davanja steeno na
osnovu zakonodavstva druge strane ugovornice ili je taj dohodak ostvaren na teritoriji druge
strane ugovornice. Meutim, ova odredba se ne primenjuje ako dotino lice prima davanja u
odnosu na invalidnost, starost, smrt (penzije) ili profesionalno oboljenje koje daju ustanove i
jedne i druge strane ugovornice saglasno odredbama l. 32, odnosno 17. pod b) ove
konvencije.
Deo II
DAVANjA ZA SLUAJ BOLESTI I MATERINSTVA
lan 10.
Dravljanin jedne strane ugovornice i lanovi njegove porodice koji imaju prebivalite
na teritoriji druge strane ugovornice imaju ista prava na ova davanja za sluaj bolesti i
materinstva na osnovu zakonodavstva druge strane ugovornice kao i njeni dravljani.
lan 11.
Dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji imaju pravo na
davanja u naturi za sluaj bolesti po danskom zakonodavstvu uivaju jednak tretman kao i
danski dravljani u pogledu prava na naknadu trokova nastalih zbog pruanja neophodne
zdravstvene zatite i bolnikog leenja nastalog na putovanju u inostranstvu, kao to je
predvieno u danskom reimu pruanja zdravstvene zatite. Davanja po ovom osnovu pruae
se samo u sluaju bolesti koja nastane u toku prva dva meseca putovanja.
5
lan 12.
Nadlena ustanova jedne strane ugovornice, ije zakonodavstvo uslovljava sticanje,
zadravanje ili ponovno sticanje prava na davanje u odnosu na bolest ili materinstvo
navrenjem odreenih perioda osiguranja, zaposlenja ili prebivanja, uzimae, u onoj meri u
kojoj je to potrebno, periode osiguranja, zaposlenja ili prebivanja navrene na osnovu
zakonodavstva druge strane ugovornice, kao da su navreni na osnovu njenog sopstvenog
zakonodavstva.
lan 13.
(1) Uz rezervu stava 2. ovog lana, nadlena ustanova jedne strane ugovornice ije
zakonodavstvo predvia da se izraunavanje novanih davanja u sluaju bolesti i materinstva
bazira na godinjem ili prosenom dohotku od nadnica, plate ili neke druge zarade koju primi
zatieno lice, utvrdie taj godinji ili proseni dohodak iskljuivo imajui u vidu dohodak za
koji je potvreno da je primljen u periodima navrenim na osnovu dotinog zakonodavstva.
(2) Pri odluivanju da li radnik koji je dravljanin Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije ispunjava uslove za sticanje prava na dnevnu novanu naknadu umesto
zarade za sluaj roenja deteta po danskom zakonodavstvu u sluaju kada se na
zainteresovano lice nije primenjivalo dansko zakonodavstvo u toku celog baznog perioda
navedenog u dotinom zakonodavstvu
a) periodi osiguranja navreni po jugoslovenskom zakonodavstvu u dotinom baznom
periodu, u toku koga se na zainteresovano lice nije primenjivalo dansko zakonodavstvo
uzimae se u obzir kao da su periodi navreni po ovom drugom zakonodavstvu, i
b) smatrae se da je zainteresovano lice u periodima koji su uzeti u obzir primalo
proseni dohodak od nadnica ili plata jednak prosenom dohotku od nadnica ili plata za koji
je potvreno da je primljen u periodima navrenim po danskom zakonodavstvu za dotini
bazni period.
lan 14.
Kada dravljani jedne ili druge Strane ugovornice imaju pravo na novana davanja za
sluaj bolesti ili materinstva po zakonodavstvu jedne strane ugovornice, ta davanja e im se
isplaivati i ako borave na teritoriji druge Strane ugovornice. Isplata se vri pod istim
uslovima i u istim iznosima kao i za dravljane Strane ugovornice na ijoj se teritoriji
nadlena ustanova nalazi.
Deo III
OSIGURANjE ZA SLUAJ NESREE NA POSLU I PROFESIONALNIH BOLESTI
lan 15.
Pri utvrivanju stepena invalidnosti prouzrokovane nesreom na poslu ili
profesionalnom boleu prema zakonodavstvu jedne Strane ugovornice, uzee se u obzir
svaka ranija povreda obuhvaena osiguranjem druge Strane ugovornice.
6
lan 16.
Kad se profesionalna bolest manifestuje poto se dotino lice bavilo na teritoriji obeju
strana ugovornica, delatnou koja moe da prouzrokuje tu bolest, davanja e se odobravati na
osnovu zakonodavstva one Strane ugovornice na ijoj teritoriji se dotino lice poslednji put
bavilo tom delatnou.
lan 17.
U sluaju pogoranja profesionalne bolesti za koje je jugoslovenski odnosno danski
dravljanin primao ili prima davanje po zakonodavstvu jedne ili druge Strane ugovornice,
primenjivae se sledea pravila:
a) ako korisnik, dok je primao davanje, nije bio u zaposlenju koje bi po zakonodavstvu
druge Strane ugovornice moglo da prouzrokuje ili pogora tu bolest, nadlena ustanova prve
Strane ugovornice e biti obavezna da snosi trokove davanja koja daje na osnovu svog
zakonodavstva, imajui u vidu i pogoranja,
b) ako je korisnik, dok je primao davanja, bio u zaposlenju koje bi po zakonodavstvu
druge Strane ugovornice moglo da prouzrokuje ili pogora tu bolest nadlena ustanova prve
Strane ugovornice e biti obavezna da snosi trokove davanja koja daje na osnovu
zakonodavstva ne vodei rauna o pogoranju. Nadlena ustanova druge Strane e dati
dodatno davanje korisniku, ija e visina biti odreena shodno zakonodavstvu koje primenjuje
i bie jednaka razlici izmeu iznosa davanja koja pripadaju posle pogoranja i iznosa koji bi
pripadao pre pogoranja na osnovu zakonodavstva koje primenjuje ako je do te bolesti dolo
po zakonodavstvu te Strane ugovornice.
lan 18.
Odredba stava 1. lana 13. shodno e se primenjivati i na izraunavanje novanih
davanja za sluaj nesree na poslu i profesionalnih bolesti.
lan 19.
Odredba lana 14. shodno e se primenjivati i kod isplate dnevne naknade umesto
zarade za sluaj nesree na poslu i profesionalnih bolesti.
Deo IV
DODATAK NA DECU
lan 20.
Dete koje prebiva na teritoriji Jugoslavije i iji je otac odnosno majka danski
dravljanin koji prebiva na teritoriji Jugoslavije ima pravo na dodatak na decu po
jugoslovenskom zakonodavstvu pod istim uslovima kao i dravljanin Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije.
7
lan 21.
Dete koje prebiva na teritoriji Danske i iji je otac, odnosno majka dravljanin
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji prebiva pa teritoriji Danske ima pravo
na dodatak na decu po danskom zakonodavstvu pod istim uslovima kao i danski dravljanin.
lan 22.
Deca udovica i udovaca koji su dravljani Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije kao i siroad dravljana Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije imaju
pravo, ako su sa prebivalitem na teritoriji Danske, na poseban dodatak na decu po danskom
zakonodavstvu pod istim uslovima koji vae i za decu danskih dravljana, pod uslovom da je
dete ili jedan od njegovih roditelja prebivao na teritoriji Danske najmanje est meseci a
preminuli otac ili majka ili oboje su prebivali na teritoriji Danske u vreme smrti.
lan 23.
Detaljne odredbe za isplatu dodatka na decu u sluajevima kada dete ispunjava uslove
za ovaj dodatak po zakonodavstvu obeju Strana ugovornica bie propisani u administrativnom
sporazumu koji se zakljuuje shodno lanu 33. ove konvencije.
Deo V
OSIGURANjE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI
lan 24.
Dravljani jedne Strane ugovornice, ako prebivaju na teritoriji druge Strane
ugovornice, uivae jednak tretman sa dravljanima druge Strane u pogledu prava na
osiguranje za sluaj nezaposlenosti.
Deo VI
OSIGURANjE ZA SLUAJ STAROSTI, INVALIDNOSTI I SMRTI
Glava 1
1. Davanja po danskom zakonodavstvu
lan 25.
(1) Dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji su kao radnici
radili na teritoriji Danske najmanje 12 meseci imaju pravo na penziju po Zakonu o
nacionalnim starosnim penzijama pod istim uslovima koji se primenjuju na danske dravljane
pod uslovom da su, poto su navrili godine starosti sa kojima se stie pravo na penzije po
tom zakonu i pre navrenja normalnih minimalnih godina starosti za podnoenje zahteva za
nacionalnu starosnu penziju, redovno prebivali na teritoriji Danske ukupno najmanje pet
godina.
(2) Ostali dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije imaju pravo na
penziju na osnovu Zakona o nacionalnim starosnim penzijama pod istim uslovima koji se
primenjuju na danske dravljane, i ako su, po navrenju 15 godina starosti i pre navrenja
8
normalnih minimalnih godina starosti kada se moe podneti zahtev za nacionalnu starosnu
penziju, redovno prebivali na teritoriji Danske ukupno najmanje pet godina.
(3) U pogledu sticanja prava jugoslovenskih dravljana na penziju shodno stavu 2. pod
(III) lana 1. Zakona o nacionalnim starosnim penzijama, analogno e se primenjivati odredbe
lana 26. odnosno 28. pod (I) ove konvencije.
(4) Nezavisno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, odredbe lana 27. stava 1. pod a) i
stav 3. ove konvencije mogu se analogno primenjivati pri utvrivanju prava na nacionalnu
starosnu penziju dravljanki Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koje su udovice
jugoslovenskih radnika i koje su imale navrenih 62 godine starosti kada su postale udovice.
(5) Nezavisno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, dravljani Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije koji primaju penziju na osnovu Zakona o invalidskim penzijama ili
udovikim penzijama imaju pravo da dobiju, umesto nje penziju na osnovu Zakona o
nacionalnoj starosnoj penziji poto navre godine starosti na osnovu kojih stiu pravo na
takvu penziju.
(6) Nezavisno od odredbe lana 8. ove konvencije penzija steena na osnovu Zakona o
nacionalnoj starosnoj penziji nee se isplaivati dravljanki Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije koja je udovica jugoslovenskog radnika i prebiva na teritoriji
Jugoslavije osim ako penzija nije data na osnovu odredaba stava 4. ovog lana ili je zamena
za udoviku penziju dodeljena na osnovu lana 27. stav 1. pod a) ove konvencije.
lan 26.
(1) Dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji su bili zaposleni
kao radnici na teritoriji Danske najmanje 12 meseci imaju pravo na penziju po Zakonu o
invalidskim penzijama pod istim uslovima koji se primenjuju na danske dravljane, pod
uslovom da su, poto su navrili godine starosti sa kojima se stie pravo na penziju po tom
zakonodavstvu redovno prebivali na teritoriji Danske u neprekidnom trajanju od najmanje 12
meseci neposredno pre dana podnoenja zahteva, i da su najmanje 12 meseci u toku ovog
drugog perioda bili sposobni, fiziki i mentalno, da se normalno bave svojom profesijom.
(2) Ostali dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije imaju pravo na
penziju na osnovu Zakona o invalidskim penzijama pod istim uslovima koji se primenjuju na
danske dravljane, i ako su po navrenju 15 godina starosti, redovno prebivali na teritoriji
Danske ukupno najmanje pet godina, od ega u neprekidnom trajanju najmanje 12 meseci
neposredno pre datuma podnoenja zahteva, kao i da su najmanje 12 meseci u toku ovog
drugog perioda bili sposobni fiziki i mentalno, da se normalno bave svojom profesijom.
(3) Pravo na penziju na osnovu st. 1 ili 2. ovog lana podlei i dopunskom uslovu da
je do nesposobnosti za rad iza koje je usledila invalidnost dolo dok je dotini dravljanin
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije prebivao na teritoriji Danske.
(4) Administrativnim sporazumom koji treba da se zakljui shodno lanu 33. odredie
se uslovi u pogledu obaveze podnosioca zahteva da ostane na teritoriji Danske radi
razmatranja njegovog zahteva za penziju.
(5) Kada je dravljanin Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije stekao pravo
na penziju na osnovu st. 1. do 3. ovog lana, poveanje penzije zbog pogoranja njegove
invalidnosti nee se izvriti ako penzioner prebiva van teritorije Danske.
9
lan 27.
(1) ena koja je dravljanin Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije stie
pravo na penziju na osnovu Zakona o udovikim penzijama pod istim uslovima kao i danski
dravljanin, ako su ispunjeni i sledei uslovi:
a) da je njen preminuli suprug bio zaposlen kao radnik na teritoriji Danske najmanje
12 meseci, da je po navrenju godina starosti za sticanje prava na penziju na osnovu dotinog
zakona redovno prebivao na teritoriji Danske neprekidno najmanje 12 meseci pre svoje smrti,
da je najmanje 12 meseci u toku ovog drugog perioda bio fiziki i mentalno sposoban da se
normalno bavi svojim zanimanjem, da je njegova smrt nastupila dok je prebivao na teritoriji
Danske, ili
b) da je dotina ena sama redovno prebivala na teritoriji Danske najmanje pet godina
po navrenju 15 godina starosti, od ega neprekidno najmanje 12 meseci neposredno pre
datuma podnoenja zahteva i da je u tom periodu ona bila fiziki i mentalno sposobna da se
normalno bavi svojim zanimanjem.
(2) Udovika penzija na osnovu stava 2. lana 1. Zakona o udovikim penzijama moe
se dati samo saglasno odredbama stava 1. pod b) ovog lana i uz uslov da je do okolnosti koje
su dovele do ovakve penzije dolo dok je dotina ena prebivala na teritoriji Danske.
(3) Administrativnim sporazumom koji treba da se zakljui shodno lanu 33. odredie
se uslovi u pogledu obaveze podnosioca zahteva da ostane na teritoriji Danske radi
razmatranja njegovog zahteva za penziju.
(4) Nezavisno od odredaba lana 8. ove konvencije penzija po Zakonu o udovikim
penzijama nee se isplaivati dravljaninu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
koji prebiva na teritoriji Jugoslavije osim ako je penzija data na osnovu stava 1. pod a) ovog
lana.
lan 28.
Periodi osiguranja navreni na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva uzimae se u
obzir:
I) pri izraunavanju iznosa penzije na koju je pravo steeno na osnovu lana 26. kao
da su to periodi prebivanja navreni po danskom zakonodavstvu,
II) pri izraunavanju penzija koje se isplauju danskim dravljanima shodno stavu 1.
pod (III) lana 21. Zakona o nacionalnim starosnim penzijama i shodno Zakonu o invalidskim
penzijama kao da su periodi prebivanja navreni po danskom zakonodavstvu, pod uslovom da
na osnovu tih perioda osiguranja zainteresovano lice ne stie pravo na penziju po
jugoslovenskom zakonodavstvu ili na osnovu odredaba ove konvencije.
lan 29.
Odredbe l. 25. do 27. ne daju pravo na penziju dravljanima Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije na osnovu prelaznih odredaba danskih zakona od 7. juna
1972. o penzijskim pravima danskih dravljana koji su redovno prebivali u Kraljevini
Danskoj odreene vremenske periode pre datuma podnoenja zahteva.
10
lan 30.
Nezavisno od odredaba lana 8. sledei dopunski dodaci i davanja po danskom
zakonodavstvu na nacionalnu starosnu invalidsku i udoviku penziju nee se isplaivati licima
koja prebivaju van teritorije Danske:
a) penzijski dodatak,
b) dodatak za enu,
v) brani dodatak,
g) lini dodaci,
d) dodatak za spoljnu pomo,
) dodatak za tuu pomo i negu,
e) invalidnina (dodatak za telesno oteenje)
Glava 2
2. Primena jugoslovenskog zakonodavstva
lan 31.
(1) Danski dravljani imaju pravo na starosnu, invalidsku i porodinu penziju i
dodatna davanja na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva pod istim uslovima kao i
dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira da li su nastanjeni na
teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ili Kraljevine Danske.
(2) Ukoliko danski ili jugoslovenski dravljanin ne ostvari pun penzijski sta
predvien jugoslovenskim zakonodavstvom onda e se pri odluivanju o pravu na penziju
uzeti u obzir i periodi prebivanja u Danskoj u kojima je bio zapoljen kao radnik ili obavljao
samostalnu delatnost prema vaeim odredbama danskog zakonodavstva. Visina penzije u
ovom sluaju odreuje se prema lanu 32. ove konvencije.
(3) Odredbe lana 27. ove konvencije o posebnim uslovima za sticanje prava na
dansku udoviku penziju ene koja je dravljanin Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, shodno e se primenjivati i za sticanje prava na jugoslovensku porodinu penziju
ene koja je dravljanin Kraljevine Danske.
(4) Blie odredbe o utvrivanju perioda zapoljenja i obavljanja samostalne delatnosti
navrenih na teritoriji Danske pomenutih u stavu 2. ovog lana bie utvrene
Administrativnim aranmanom koji e biti zakljuen shodno lanu 33. ove konvencije.
Glava 3
3. Odreivanje visine penzije
lan 32.
(1) Kada je pravo na starosnu, invalidsku ili udoviku penziju steeno po
zakonodavstvima jedne i druge Strane ugovornice po odredbama ove konvencije,
primenjivae se sledea pravila:
a) nadlena ustanova svake Strane ugovornice izraunae teoretski iznos davanja za
koje bi zainteresovano lice moglo da podnese zahtev da su svi periodi osiguranja i prebivanja
navreni po zakonodavstvima obeju Strana ugovornica bili navreni na teritoriji te Strane i po
zakonodavstvu koje je ona primenjivala na dan kada davanje treba obaviti. Ako, po tom
zakonodavstvu, iznos davanja ne zavisi od duine navrenih perioda, onda e se taj iznos uzeti
kao teoretski iznos iz ove take,
11
b) ta ustanova e onda utvrditi stvarni iznos davanja na osnovu teoretskog iznosa iz
take a) ovog stava i odnosa izmeu duine perioda osiguranja, odnosno prebivanja navrenih
pre nastanka rizika po zakonodavstvu koje primenjuje ta ustanova i ukupne duine perioda
osiguranja i prebivanja navrenih pre nastajanja rizika po zakonodavstvu obeju Strana
ugovornica,
v) ako je ukupna duina perioda osiguranja i prebivanja navrenih po
zakonodavstvima obeju Strana ugovornica pre nastanka rizika dua od maksimalnog perioda
osiguranja ili prebivanja potrebnog po zakonodavstvu jedne od Strana ugovornica za prijem
punog iznosa davanja, nadlena ustanova te strane e, kada bude primenjivala odredbe ovog
stava, imati u vidu ovaj maksimalni period osiguranja odnosno prebivanja umesto celokupne
duine navrenih perioda, ovaj metod izraunavanja ne sme da dovede do nametanja toj
ustanovi trokova davanja veeg od punog davanja predvienog zakonodavstvom koje ona
primenjuje.
(2) Ukupan iznos penzija koje isplauju Strane ugovornice shodno stavu 1. ovog lana
ne moe biti nii od iznosa penzije koja je steena samo po zakonodavstvu Strane ugovornice
na ijoj teritoriji penzioner prebiva ili na osnovu odredaba ove konvencije. Nadlena ustanova
te strane e, ako je potrebno, plaati takvom penzioneru za vreme boravka na njenoj teritoriji
dodatak koji e biti jednak toj razlici.
(3) Administrativni sporazum koga treba zakljuiti na osnovu lana 33. moe da
predvidi detaljna pravila za izraunavanje penzija shodno stavu 1. ovog lana za udovice ili
neudate ili razvedene ene ije se penzije izraunavaju, u celini ili delimino, na osnovu
perioda osiguranja ili prebivanja koje su one same navrile.
Deo VII
RAZNE ODREDBE
lan 33.
Nadleni organi dve Strane ugovornice ili organi koje one ovlaste e:
a) zakljuiti administrativni sporazum potreban za primenu ove konvencije,
b) dostavljati jedan drugom sve informacije u pogledu mera koje su preduzete za
primenu ove konvencije,
v) dostavljati jedan drugom sve informacije o promenama izvrenim u njihovom
zakonodavstvu koje bi mogle da utiu na primenu ove konvencije,
g) imenovati u gore pomenutom administrativnom sporazumu organa za vezu kako bi
se olakala primena ove konvencije.
lan 34.
Radi primene ove konvencije:
a) nadleni organi i ustanove Strana ugovornica e pruati svoje usluge i postupati kao
da primenjuju svoje sopstveno zakonodavstvo. Takvu uzajamnu administrativnu pomo
pruae dotini organi i ustanove besplatno. Meutim, nadleni organi Strana ugovornica
mogu da se dogovore da se neki trokovi naknauju,
b) nadleni organi i ustanove Strana ugovornica mogu da komuniciraju direktno jedni
s drugima i sa zainteresovanim licima ili njihovim predstavnicima. Pri tom komuniciranju
moe se koristiti engleski ili francuski jezik,
12
v) nadleni organi i ustanove i sudovi Strana ugovornica ne mogu odbiti zahtev ili
druga dokumenta koja su im podneta zbog toga to su napisana na jednom od jezika naroda
Jugoslavije odnosno na danskom jeziku.
lan 35.
(1) Svako oslobaanje od poreza i taksa ili njihovo smanjenje predvieno
zakonodavstvom jedne Strane ugovornice za potvrde ili dokumenta koje treba podneti shodno
zakonodavstvu te strane poirie se i na sline potvrde ili dokumenta koja treba podneti prema
zakonodavstvu druge Strane ugovornice ili prema ovoj konvenciji.
(2) Sve izjave, dokumenta i uverenja bilo koje vrste koje treba podneti saglasno ovoj
konvenciji bie osloboena overavanja od strane diplomatskih ili konzularnih organa.
lan 36.
Svi zahtevi za starosna, invalidska ili porodina davanja (penzije), za penzije koje su
odreene po osnovu nesree na poslu i profesionalnih bolesti, za posmrtna davanja
(pogrebnina) podnosie se saglasno odredbama administrativnog sporazuma koji e se
zakljuiti shodno lanu 33. ove konvencije.
lan 37.
Svaki pismeni podnesak koji je trebalo podneti, prema zakonodavstvu jedne Strane
ugovornice u odreenom roku nadlenom organu, ustanovi ili sudu te Strane ugovornice
smatrae se podnesenim u roku ako je u istom roku podnesen nadlenom organu, ustanovi ili
sudu druge Strane ugovornice. U tom sluaju organ, ustanova ili sud koji primi pismeni
podnesak odmah e ga proslediti nadlenom organu odnosno ustanovi odnosno sudu prve
strane, bilo direktno bilo posredstvom nadlenih organa. Datum podnoenja tih podnesaka
organu, ustanovi ili sudu druge Strane ugovornice smatrae se datumom njihovog podnoenja
nadlenom organu, ustanovi ili sudu koji e ih razmatrati.
lan 38.
(1) Administrativnim sporazumom po lanu 33. predvidee se pravila za obavljanje
lekarskih pregleda propisanih zakonodavstvom jedne Strane ugovornice u sluajevima kada
zainteresovano lice prebiva ili boravi na teritoriji druge Strane ugovornice.
(2) Administrativnim sporazumom iz stava 1. ovog lana moe se predvideti
procedura za isplatu davanja licima koja prebivaju na teritoriji druge Strane ugovornice a ne
one na ijoj teritoriji se nalazi ustanova odgovorna za isplatu.
lan 39.
Administrativnim sporazumom koga treba zakljuiti shodno lanu 33. ove konvencije
propisae se postupak i nain administrativnih provera i lekarskih pregleda lica koja primaju
davanja na osnovu zakonodavstva jedne Strane ugovornice, kada borave ili prebivaju na
teritoriji druge Strane ugovornice.
13
lan 40.
Posebne odredbe danskog zakonodavstva o lanstvu stranih radnika u Reimu
dopunskih penzija trita rada (ATP) primenjivae se na jugoslovenske radnike zaposlene na
teritoriji Kraljevine Danske.
lan 41.
Svaki spor koji se moe javiti u vezi sa primenom ove konvencije reavae
sporazumno nadleni organi dveju Strana ugovornica.
ZAVRNE ODREDBE
lan 42.
(1) Na osnovu ove konvencije ne moe se stei nikakvo pravo za bilo koji period pre
dana njenog stupanja na snagu.
(2) Svi periodi osiguranja rada ili prebivanja navreni po zakonodavstvu jedne od
Strana ugovornica pre datuma stupanja na snagu ove konvencije uzimae se u obzir za
utvrivanje prava na davanja na osnovu ove konvencije. Nezavisno od te odredbe i odredaba
lana 8, periodi prebivanja navreni po zakonodavstvu Kraljevine Danske pre 1. aprila 1957.
godine nee se uzimati u obzir za izraunavanje iznosa nacionalne starosne, invalidske ili
udovike penzije po danskom zakonodavstvu koja se isplauje jugoslovenskim dravljanima
koji prebivaju na teritoriji Jugoslavije.
(3) Uz rezervu odredbe stava 1. ovog lana, neko pravo moe biti steeno na osnovu
ove konvencije ak i kad se odnosi na osigurani sluaj koji je nastao pre stupanja ove
konvencije na snagu.
(4) Svako davanje koje nije bilo dodeljeno ili je bilo suspendovano zbog dravljanstva
zainteresovanog lica ili njegovog prebivanja na teritoriji druge Strane ugovornice bie, na
zahtev tog lica, dodeljeno ili ponovo dato s vanou od datuma stupanja ove konvencije na
snagu, pod uslovom da ranije utvrena prava nisu bila pretvorena u paualnu isplatu. Kada
zakonodavstvo jedne Strane ugovornice ne zahteva podnoenje zahteva za davanje, to davanje
e biti odobreno i bez podnoenja zahteva zainteresovanog lica.
(5) Ako se zahtev iz stava 4. ovog lana podnese u roku od dve godine od datuma
stupanja ove konvencije na snagu, prava steena na osnovu ove konvencije imae dejstvo od
datuma stupanja ove konvencije na snagu. Ako je zahtev iz stava 4. ovog lana podnet posle
isteka dvogodinjeg perioda od datuma stupanja ove konvencije na snagu prava koja nisu
izgubljena ili koja nisu zastarela imae dejstvo od datuma podnoenja zahteva.
lan 43.
Ova konvencija bie ratifikovana i ratifikacioni instrumenti razmenjeni u
Kopenhagenu. Konvencija stupa na snagu prvog dana drugog meseca koji sledi mesecu u
kome su ratifikacioni instrumenti razmenjeni.
lan 44.
(1) Ova konvencija ostaje na snazi 12 meseci od datuma stupanja na snagu. Posle toga,
ona e i dalje biti na snazi iz godine u godinu ukoliko je pismeno ne otkae vlada bilo koje od
14
dve Strane ugovornice, to treba uiniti najmanje tri meseca pre isteka bilo kog
jednogodinjeg perioda. U sluaju takvog otkazivanja, ova konvencija e prestati da bude na
snazi po isteku tog jednogodinjeg perioda u kome je otkazana.
(2) Ako Konvencija bude otkazana, njene odredbe e i dalje vaiti za ve steena
prava, bez obzira na ogranienja uvedena odredbama zakonodavstva obeju Strana ugovornica,
o ogranienju prava na primanja zbog dravljanstva ili boravka na teritoriji druge Strane
ugovornice. Za prava ostvarena na osnovu vremena osiguranja i prebivanja pre prestanka
vaenja Konvencije i dalje e se primenjivati odredbe Konvencije i administrativnog
sporazuma pomenutog u lanu 33. Konvencije koja e prema pravilima biti utvrena
posebnim Sporazumom.
U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni kod strane svojih vlada, potpisali
ovu konvenciju.
Sainjeno u tri primerka u Beogradu dana 22. juna 1977. godine na srpskohrvatskom,
danskom i engleskom jeziku s tim to je svaka verzija podjednako punovana.
Za Jugoslovensku vladu,
Svetozar Pepovski, s. r.
Za Dansku vladu,
Eva Gredal, s. r.
PROTOKOL
(Sastavni deo Konvencije)
U vezi sa Konvencijom o socijalnom osiguranju koja je danas potpisana izmeu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Danske, strane ugovornice su se
saglasile o sledeem:
1 (a) Odreivanje visine penzije, prema lanu 32. ove konvencije, nee se primenjivati
na penziju steenu na osnovu danskog zakonodavstva o Reimu dopunskih penzija trita
rada (ATP).
(b) Odredba stava 1. lana 8. ove konvencije primenjivae se i na penzije koje se
isplauju po Reimu dopunskih penzija trita rada (ATP).
2. Pri odreivanju visine penzije po jugoslovenskom zakonodavstvu prema lanu 32.
ove konvencije, periodi prebivanja navreni na teritoriji Danske uzee se u obzir shodno stavu
4. lana 31. ove konvencije samo ako je dotino lice bilo zapoljeno kao radnik ili se bavilo
samostalnom delatnou u periodima navrenim na toj teritoriji.
3. Uslovi za sticanje prava na dnevnu novanu naknadu umesto zarade u sluaju
roenja deteta po danskom zakonodavstvu nee se smatrati da su ispunjeni ako se
zainteresovano lice samo prijavilo kod javne slube za zapoljavanje radi traenja zaposlenja.
4. U odnosu na lanove 20. do 22. Konvencije u pogledu isplata dodatka na decu po
zakonodavstvu i jedne i druge Strane ugovornice primenjivae se sledee:
A) Isplata dodatka na decu po danskom zakonodavstvu (l. 21. i 22. Konvencije)
Dodaci na decu se isplauju jugoslovenskim dravljanima koji prebivaju na teritoriji
Danske pod istim uslovima kojih vae i za danske dravljane, tj. uz dopunski uslov da je dete
15
nastanjeno na teritoriji Danske. Pod nastanjenou deteta podrazumeva se mesto prebivanja
roditelja. Smatra se da domicil i dalje postoji ak i kada roditelji ije je prebivalite u Danskoj
poalju dete za odreen vremenski period u neku drugu zemlju van teritorije Danske radi
kolovanja, pod uslovom da se veza izmeu deteta i roditelja odrava na taj nain to roditelji
snose trokove izdravanja deteta za vreme njegovog kolovanja u toj drugoj zemlji.
U sluajevima kada roditelj kome je povereno dete na izdravanje i vaspitanje ima
prebivalite u Danskoj a dete ivi radi kolovanja u nekoj drugoj zemlji van Danske, pravo na
dodatak na decu se utvruje na osnovu prebivanja dotinog roditelja na teritoriji Danske pod
uslovom da dete za vreme svog kolovanja u toj drugoj zemlji ne ivi sa roditeljem kome nije
povereno na izdravanje i vaspitanje.
B) Isplata dodatka na decu po jugoslovenskom zakonodavstvu (lan 20. Konvencije)
Kada je pravo na dodatak na decu steeno shodno lanu 20. ove konvencije, isplata
tog dodatka za decu koja ive na teritoriji Danske nije uslovljena prebivanjem na teritoriji
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
5. Nezaposleno lice koje ima pravo na davanje za sluaj nezaposlenosti a koje nije
steklo pravo na plaeni godinji odmor moe i dalje da prima davanje po osnovu
nezaposlenosti za vreme korienja svog odmora u inostranstvu. Za sada odmor za koji se
isplauje davanje po ovom osnovu moe se koristiti u trajanju od tri nedelje u toku leta, naime
izmeu drugog maja i tridesetog septembra, i jedne nedelje u toku zime, naime izmeu 24.
decembra i 31. marta. Isplata davanja za sluaj nezaposlenosti u toku odmora u inostranstvu
uslovljena je dobijanjem saglasnosti od berze rada.
6. U primeni odredbe stava 1. lana 32. Konvencije u odnosu na dansko
zakonodavstvo nacionalne starosne, invalidske i udovike penzije smatrae se penzijama iste
vrste.
U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni od strane svojih vlada potpisali
ovaj protokol.
Sainjeno u tri primerka u Beogradu 22. juna 1977. godine na srpskohrvatskom,
danskom i engleskom jeziku, s tim to je svaki primerak podjednako punovaan.
Za Jugoslovensku vladu
Svetozar Pepovski, s. r.
Za Dansku vladu,
Eva Gredal, s. r.