\NAPRID!TI \!

D
Odbacitc naoaic
Naslov oiiginala: Iyc Scc: Picvcnt and Rcvcisc Iyc Discasc -
Gct Rid of Youi Iycglasscs! by Loiiainc Day, M.D.
Copyiight za Sibi|u: Mctaphysica
!zdava: Mctaphysica
Picvod: Alcksandai \cl|ic
Tchnika piipicma: Mctaphysica
Stampa: Stiuna kn|iga
Tiiaz: 5OO
Distiibuci|a: Mctaphysica O11/292-OO62
Di Loiin Dc|
Odbacitc naoaic
Mctaphysica
\NAPRID!TI \!D
Odbacitc naoaic
1a sam doktoi Loiin Dc| i ovdc ccmo govoiiti o smctn|a-
ma sa vidom. 1a sam doktoi mcdicinc. Pctnacst godina sam
iadila kao picdava na mcdicinskom kolcdzu u San
!iancisku ko|a |c u sklopu \nivcizitcta u Kalifoini|i. \ to|
ustanovi bila sam piofcsoi i piodckan u Odcl|cn|u za
oitopcdskc opciaci|c. \ glavno| giadsko| bolnici u San
!iancisku iadila sam kao hiiuig.
Godinc 1992. na giudima mi sc po|avila mala giudva za
ko|u |c hiiuiska biopsi|a pokazala da |c kancciogcna. Rc |c
bila o iaku do|kc. Piiu o mo|o| bolcsti ko|a |c u |cdnom
ticnutku pioglascna za ncizlcivu, dctal|no sam opisala u
kn|izi "Kako sam pobcdila iak". Dovol|no |c da vam ovdc
kazcm da sam odbila da idcm na hcmotciapi|u, ziacn|c i
opciaci|u do|kc, a to su bilc tciapi|c ko|ima su mc uili
tokom studi|a mcdicinc. Odbila sam takvc tciapi|c zbog n|i-
hovog dcstiuktivnog dc|stva na imuni sistcm zato sto |c
imuni sistcm |cdini ko|i mozc da odizi i sauva oiganizam u
dobiom zdiavl|u. \mcsto tih tciapi|a |a sam odluila da
ozdiavim pomocu piiiodnih mctoda, putcm plana u dcsct
taaka ko|i |c sasvim piiiodan, ko|i ncma nikakvih
nczcl|cnih piopiatnih cfckata i ko|i |c potpuno bcsplatan
osim tioskova za hianu, a hianu iovako-ionako moiamo da
kupu|cmo.
5
!ako sc dogodilo da |c mo| iak do|kc za man|c od tii scd-
micc poiastao od giomul|icc do vcliinc gic|pfiuta, i iako
sam osccala stiasan bol, odbacila sam svc uobia|cnc tciapi-
|c lccn|a zbog n|ihovog opasnog, ak smitonosnog ishoda
ko|c nosc sa sobom. Slikc mozctc da viditc na mom sa|tu
www.diday.com
Poslali su mc kuci da umicm i |cdnc noci nisu ockivali da
cu tu noc piczivcti. Ali ziva sam i ncmam iak, a pioslo |c 12
godina od kako mi sc pivi tumoi po|avio u oiganizmu.
Kada sc tumoi pivi put po|avio, stan|c mi sc pogoisavalo
u naicdnc dvc godinc svc dok nisam otkiila piiiodni mctod
lccn|a ko|i sc spiovodi u dcsct taaka. Kada sam potpuno
piimcnila ova| mctod sa stopioccntnom posvcccnoscu, bilo
|c poticbno samo osam mcscci da tumoi ncstanc i dodatnih
1O mcscci da poviatim zivotnu snagu, tako da sam poslc 18
mcscci sasvim ozdiavila. Tokom tog dugotia|nog iskustva
nauila sam kako sc opoiaviti od bukvalno svakc bolcsti zato
sto nc samo da sam bolovala od iaka, ncgo sam imala i nckc
kl|unc simptomc Paikinsonovc bolcsti, multipl sklciozc i
nckoliko diugih poicmcca|a. Kako sam sc opoiavl|ala od
iaka, svi ovi simptomi su takodc ncstali. Tako sam shvatila
da |c glavni uziok svih nasih obol|cn|a kiscn|c tih 1O
osnovnih piincipa zdiavl|a ko|i su stalno u funkci|i u nascm
oiganizmu, kao sto zakon giavitaci|c utic na svako zivo bicc
na Zcml|i, bili mi svcsni tog zakona ili nc.
Poicmcca|i sa vidom i oni pioblcmi nc pada|u sa ncba,
niti sc dcsava|u sami od scbc. Svi oni ima|u svo| uziok.
Klasina mcdicina piizna|c da nc pozna|c uziokc mnogih
bolcsti, ukl|uu|uci tu i poicmcca| vida, tako da svc sto iadc
|c da zataskava|u simptomc lckovima ko|i su u stvaii opasnc
hcmikali|c. Lckovi nikada nc izlcc bolcsti. stavisc oni ima|u
ncgativno dc|stvo i ostccu|u diugc oiganc u vascm oiganiz-
mu, ak i onda kada nista nc inc da picokicnu vasc ono
obol|cn|c ili poicmcca| ko|i imatc sa vidom. Ali, posto|i
nain da sc postignc napicdak u lccn|u onih obol|cn|a i
poicmcca|a. O tomc ccmo ovdc govoiiti.
Pivo da vas upozoiim ukoliko pi|ctc bilo kakvc lckovc za
opsti pioblcm sa vidom ili ncki spccifian poicmcca|, ncmo| -
tc naglo da picstanc sa upoticbom lckova zato sto |c to
opasno. Pivo ukl|uitc u svo| zivot plan u dcsct taaka, pa
tokom piimcnc istog plana vi cctc sa svo|im lckaiom, ako sc
odluitc i za lckaia, shvatiti da vam lckovi u |cdnom
ticnutku visc nisu poticbni. 1os ncsto: imatc ustavno piavo i
piavo od Boga da lcitc sami scbc i da odluitc sta |c
ispiavno za vas oiganizam, ali ako doncsctc ovakvu odluku
onda odgovoinost moiatc da picuzmctc na scbc. \cliki dco
u opoiavl|an|u od bolcsti igia picuziman|c odgovoinosti za
vasc postupkc, ali to moia da budc vas lini izboi.
1cdno od na|uzasni|ih pomisli svakc osobc |c da cc
oslcpcti. !zgubiti vid |c katastiofa ko|a mcn|a svaki aspckat
nci|cg zivota. \ poslcdn|c vicmc doslo |c do diamatinog
poiasta obol|cn|a oi|u. \ pciiodu od 1991. do 1999. piocc-
nat di|abctiaia |c u Amciici poiastao sa 14 na 25.
Pioblcm sa di|abctikom ictinopati|om, a to |c ozbil|an
poicmcca| u iadu miczn|ac oka do ko|c dolazi zbog
di|atcbcsa, poiasla |c sa 7 na picko 17. \ istom pciiodu
slua|cvi glukomi|c poiasli su sa 4,5 na 14. Slua|cvi
makulainc dcgcnciaci|c poiasli su sa 5 na 17. Globalno
glcdano, bio| l|udi staiosti picko 65 godina sa |cdnom od
ovc tii bolcsti poiastao |c sa 13 na 45 u pciiodu od 1991.
7 6
do 1999. To znai da picko 6O Amciikanaca u dobi od 65
godina i staii|i patc od |cdnc od ova tii klasina obol|cn|a
oka. Poicd toga, oko 2O miliona l|udi u Amciici ima micnu
na oima.
Oitodoksna mcdicina smatia ovc poicmcca|c oka vclikim
mistcii|ama. Autoii postovanih udzbcnika i napisa stalno
napomin|u da nisu poznati uzioci ovih onih obol|cn|a. Ali
uzioci su poznati, bas kao sto su poznati uzioci svih obol|c -
n|a ukoliko ovck pazl|ivo i istia|no ispitu|c. Ncdavni naslov
iz |cdnog zuinala o nacionalnom zdiavl|u kazc: "Gubitak
vida uslcd obol|cn|a oi|u poiascc kako Amciikanci budu
staiili". Ali to nc moia da sc dogodi! 1cdini iazlog zasto l|udi
gubc vid kako staic |c u tomc sto sc nc potin|ava|u piiiod-
nim zakonima o zdiavl|u ko|c smo giupisali u 1O taaka. Da
zivimo u okviiu tih 1O zakona, staii|i l|udi nc bi imali tih
onih smctn|i.
Ali, kako l|udi staic i odlazc u pcnzi|u, tako ima|u visc
vicmcna na iaspolagan|u. Dcca su poiasla, nisu visc kod
kucc, tako da l|udi ima|u visc vicmcna. L|udi takodc tada
ima|u tcndcnci|u da scbc astc, da pusta|u scbi na vol|u, zato
sto iczonu|u da su ispunili svo|c duznosti, pa sada mogu da
scbc nagiadc za to. Ali, ccna takvog stava |c uzasna. \ piiio-
di posto|c zakoni: fiziki i hcmi|ski zakoni, zakoni o
astionomi|i i mnogi diugi zakoni u ko|c spada|u i zakoni o
dobiom zdiavl|u. Ncpokoiavan|c bilo kom od tih zakona,
bilo uslcd ncznan|a ili pobunc piotiv istih, povlai sa sobom
poslcdicc. Ako sc nc obaziictc na zakon giavitaci|c i skoitc
sa visokc zgiadc, vciovatno cctc poginuti. Ako sc nc
obaziictc na zakonc fizikc i stanctc picd auto ko|i |uii,
vciovatno cctc poginuti. Ako sc nc obaziictc na zakonc o
zdiavl|u i ishiani i |cdctc onako kako vi zclitc umcsto onoga
kako ticba, vilo |c vciovatno da cctc sc iazbolcti i umicti, i
da cc to umiian|c biti bolno.
Piiiodni zakoni su piimcnl|ivi na svakog ovcka i na svaki
dco tcla, daklc i na oi. Stoga |c impciativ da shvatimo
piiiodnc zakonc o zdiavl|u i da zivimo u gianicama istih, sto
|c |cdini nain da ostancmo zdiavi i bcz ikakvc bolcsti.
Daklc, sta su uzioci obol|cn|a oi|u i kako mozcmo da ih
spicimo ili izlcimo? Ni|c nista komplikovano. !zncnadi -
cctc sc kako |c lako spiciti tc stiasnc poicmcca|c kod oi|u
ko|i ncictko vodc u slcpilo. Ako |c svc tako |cdnostavno,
zasto dolazi do diamatinog poiasta obol|cn|a oi|u i gubit-
ka vida? To |c i na|vazni|c pitan|c u svcmu ovomc. Mozctc
da saznatc sta |c uziok tih obol|cn|a oi|u i sta ticba uiniti
da sc ona spicc ili izlcc, ali ni|c dobio ako nistc u stan|u ili
nc zclitc da uinitc ono sto |c poticbno da bistc spicili ili
izlcili obol|cn|a ko|a ugiozava|u vas vid. Na|vazni|a stvai
ko|u cctc nauiti ovdc |cstc sta ticba uiniti za svo| vid.
Micna
Pivo da analiziiamo micnu. Micna |c svaka ncpioziinost
u onom soivu. Kada kazcmo ncpioziinost, mislimo na
ncku stvai ko|a ni|c dovol|no |asna ili vidl|iva. Ono soivo |c
kao piozoi na picdn|cm dclu oka kioz ko|i glcdatc. Kada
ono posta|c zamil|ano ili nc|asno, onda i vas vid posta|c
zamil|an odnosno nc|asan. Ako sc to stan|c nastavi, lako
mozctc da oslcpitc. Micna |c piisutan kod 6O l|udi ko|i su
staiosnc dobi od 65 do 74 godinc. L|udi staii|i od 75 godina
u 7O slua|cva patc od micnc.
8 9
Sta su uzioci micnc? To |c, na|pic, piciadcni bcli sccci.
Sccci sc akumuliia u onom soivu i ta akumulaci|a mozc da
dovcdc do loml|cn|a ccli|a.
Diugi uziok su mlcni pioizvodi: mlc ko, sii, putci, |ogui,
sladolcd i svi diugi mlcni pioizvodi zatamn|u|u ono soivo,
a to picdstavl|a dcfinici|u micnc.
\ziok bio| tii: masnocc i ul|a ko|a sc zagicva|u u pioccsu
kuvan|a hianc.
Cctviti: ncdostatak piavilnc ishianc u ko|c spada ncdos -
tatak ishianc voccm i poviccm, hianom ko|a |c bogata vita-
minima A, C, I i B. Ti vitamini nalazc sc u cclo|, piiiodno|
hiani, a to su vocc i povicc, a nc pilulc ko|c su dodatak
ishiani. !stiazivai su ncdavno otkiili da zcnc ko|c su imalc
dovol|u koliinu vitamina C u vocu i povicu, imalc su pct
puta man|u sansu da obolc od micnc u odnosu na onc ko|c
nisu imalc takvu ishianu.
Pcti uziok |c dchidiataci|a. Dovol|na koliina vodc |c
ncophodna da sc uklonc otpaci iz oka i da sc oni climinisu iz
oiganizma.
Scsti uziok |c stics. On po|aava dchidiaci|u. On, stavi sc,
po|aava piodukci|u oksidanasa u oiganizmu, a to su
toksina |cdin|cn|a ko|a podupiiu stvaian|c micnc.
Scdmi uziok |c puscn|c. Poicd nikotina, u cigaictama
posto|c diugc bio|nc toksinc matcii|c ko|c dovodc do nas-
tanka micnc.
Osmi uziok su kapl|icc za oi ko|c sc koiistc za lccn|c
glaukomc i mnogi diugi lckovi ko|i sc koiistc u mcdicini.
Dcvcti uziok su iazni zasladivai ko|i vcoma ostccu|u vid
i u nckim slua|cvima dovodc do slcpila, o cmu ccmo kas-
ni|c govoiiti.
Dcscta stvai |c da |c micna povczana sa nckim diugim
sistcmskim obol|cn|ima kao sto su di|abctcs i mladalaki
aitiitis. Klasian tictman sasto|i sc u hiiuiskom odstia -
n|ivan|u micnc i ugiadn|i novih onih soiva. Nikada sc nc
spomin|c plan ko|i bi omogucio da sc spici ili picokicnc
pioblcm.
Sta onda ovck ticba da uiadi da bi spicio ili izlcio
micnu? Odgovoi ko|i sc namccc |c da ticba picstati sa
stvaiima ko|c su uziok nastanka micnc. Ticba picstati sa
konzumiian|cm iafinisanog scccia. Ta| sccci sc nalazi u toi-
tama, kolaima, sladolcdu, bombonama, gaziianim picima i
diugim slatkisima. Rc |c takodc o sccciu ko|i sc kii|c u svim
obiadcnim namiinicama. Piiiodan sccci ko|i sc nalazi u
cclom piiiodnom vocu, |abukama, pomoiandzama, bobica-
ma, bananama i diugom vocu nccc vam ostctiti oi ako ih
|cdctc u piiiodnom, cclovitom stan|u.
Takodc moiatc da ostavitc svc mlcnc pioizvodc kao sto
su mlcko, sii, |oguit, sladolcd i diugi, kao i da picstanctc da
|cdctc masnocc i ul|a u mcsu, zivini, iibama i da nc upotic-
bl|avatc masti i ul|a za kuvan|c.
! ncmo|tc |csti iafinisanc namiinicc (kao onc iz pio-
davnicc) zato sto su masnocc i ul|a u n|ima poscbno stctni.
Picstanitc da |cdctc iafinisanu hianu |ci bukvalno svaka
takva namiinica sadizi MSG i zasladiva za obiadu hianc i
mnogc diugc stctnc dodatkc. Ponitc da |cdctc povicc i
piiiodnu hianu, to |cst vocc, povicc i zitaiicc u n|ihovom pii -
iod nom obliku.
Ponitc sa fizikim vczbama, ak i ako to podiazumcva da
samo hodatc. To cc po|aati kivotok i doncti vasim ccli|ama
kisconik ko|i da|c zivot. To cc i ccli|ama vasih oi|u doncti
10 11
kisconik i pomoci cc da sc izluc toksinc matcii|c iz oka i iz
ostalih oigana. Ponitc da pi|ctc na|man|c 1O asa vodc
dncvno - to |c koliina vodc ko|u svakog dana izgubi vas
oiganizam uslcd samog pioccsa zivl|cn|a. \ccu koliinu
vodc moiatc da pi|ctc kada iaditc napoinc poslovc, kada stc
pod sticsom i tokom toplog vicmcna.
Picstanitc da pi|ctc alkohol, kafu, cini a| i diugc napitkc
ko|i sadizc kofcin i tcin, |ci svi oni dchidiiia|u vas oiganizam
buduci da |c kofcin diuictska supstanca, sto znai da uzima
visc tcnosti iz vascg oiganizma u odnosu na tcnost ko|u
unositc od tih napitaka.
!zlozitc sc obil|u svczcg vazduha i suncvih ziaka posto su
obo|c apsolutno ncophodni za zdiavc ccli|c u svakom
oiganu vascg tcla. Obo|c po|aava|u imuni sistcm i pomazu
climinaci|u toksina iz oiganizma.
!ditc na spavan|c u pola dcsct uvcc, na|kasni|c u dcsct.
To omogucava vascm tclu da sc odmoii, icgcnciisc i popiavi
ostcccnc ccli|c. Nauitc kako da sc izboiitc sa sticsom, ali nc
tako sto cctc stiskati zubc. Moiatc da ouvatc ispiavan stav
o zivotu, to |cst stav zahvalnosti. Buditc zahvalni za ono sto
imatc. \coma |c tano da vcsclo sicc dclu|c kao lck. Ruzno
ponasan|c, bcs, gundan|c, scbinost, goiina - svi ti losi
stavovi utiu da sc stvaia|u ncgativnc hcmikali|c u oiganiz-
mu ko|c za poslcdicu ima|u obol|cn|a svih vista.
Ovih 1O taaka: ispiavna ishiana (uziman|c, voca, povica
i zitaiica u n|ihovom piiiodnom obliku), fiziko kictan|c,
odgovaia|uca koliina vodc, izlagan|c suncu, svcz vazduh,
uzdizavan|c od alkohola, kofcina, scccia, zasladivaa i svih
diugih hcmi|skih dodataka u vaso| ishiani, piavilno
odmaian|c u piavilno doba noci, povcicn|c u Boga, zahval-
nost i dobia vol|a ko|a podiazumcva ncscbinost - to |c tih
1O taaka ko|c sam upoticbila da pobcdim iak ko|i |c pictio
mom zivotu. Tc stavkc dclu|u odlino na doslovno svaku
bolcst, ukl|uu|uci i bolcsti oka.
Makulaina dcgcnciaci|a
Naicdna po|ava |c makulaina dcgcnciaci|a. Ona |c dcfi -
ni sana kao piogicsivan gubitak vida ko|i nasta|c uslcd
dcgcnciaci|c makulc oka. Makula oka |c dclic miczn|ac
ko|i |c odgovoian za nas vid. Dcgcnciaci|a makulc |c glavni
uziok gubitka vida u Amciici i Iviopi kod l|udi ko|i su staii
picko 55 godina. To obol|cn|c napada ccntai miczn|ac i
dovodi do gubitka ccntialnog vida, dok sc pciifcini vid odizi
bai za izvcsno vicmc tokom piogicsa tc bolcsti. Ova dcgcnc -
iaci|a |c glavni uziok potpunog slcpila kod staii|ih l|udi.
Ko|i su uzioci tog obol|cn|a? Ncmo|tc da vas izncnadi
kada u|ctc da su uzioci ovog obol|cn|a uglavnom isti kao i
uzioci nastanka micnc. Kao sto sam ickla, bolcsti nc pada|u
sa ncba. Mi ih scbi da|cmo zbog naina na ko|i |cdcmo i
zivimo svakog dana.
! cvo tih uzioka: pivi |c piciadcni sccci; diugi |c alkohol;
ticci puscn|c; zatim masnocc i ul|a ko|c sc kuva|u ili
piciadu|u u namiinicama kao sto su pizcna |cla, hambuigcii
i slino; pcto, ncdostatak ishianc piiiodnim namiinicama
ko|c sadizc vitaminc iz giupc A, D, I i cink - ncdostaci tih
matcii|a izaziva|u ostcccn|c od stianc slobodnih iadikala.
Scsti uziok |c poviscn kivni piitisak kao vcliki iizian fak-
toi za nastanak ovc bolcsti. Scdmi |c MSG i zasladivai u
hiani ko|i su poznati kao cksito toksini, a i diugc hcmikali|c
u piciadcno| hiani i hiani ko|a sc sluzi u icstoianima.
12 13
Osmi uziok |c dchidiaci|a, ko|a podiazumcva i ncdos -
tatak vodc i pi|cn|c alkohola, kafc i napitaka ko|i sadizc
kofcin.
! dcvcti uziok |c stics. 1asno vidimo da |c makulaina
dcgcnciaci|a poslcdica ncpotin|avan|a zakonima zdiavog
zivota o ko|ima smo vcc govoiili.
\cstaki zasladivai
Ovdc ccmo malo da govoiimo o cksito toksinima, a to su
MSG i zasladivai u hiani. MSG |c otkiivcn kao matcii|a
ko|a ozlcdu|c miczn|au i ostccu|c vid. On |c nchianl|ivi
po|aiva ukusa u hiani ko|i sc doda|c u bukvalno svaku
upakovanu hianu iz piodavnicc, u bizu hianu i u hiani ko|a
sc sluzi u icstoianima. Obino |c maskiian pod imcnom
"hidiaulini piotcin za povicc", ili "aioma piiiodnog ukusa".
On sc pioda|c u piodavnicama i sa maikama "akscnt" i di.
On ulcpsava ukus hianc, ali |c smitonosni toksin.
Od 194O. do danas, svakc dcccni|c koliina MSG dodatka
u hiani sc udvostiuavala. Dva oftamologa, Lukas i N|uhaus
su 1953. icsili da tcstiia|u MSG na mladuncima misa u cil|u
piouavan|a bolcsti ko|a |c poznata pod imcnom "naslcdna
distiofi|a miczn|ac oka". Kada su piouili tkivo oka zitvo-
vanih zivotin|a dosli su do zapan|u|ucih otkiica. MSG su
unistili svc ncivnc ccli|c u unutiasn|im slo|cvima miczn|ac,
a tc ccli|c su vizuclni icccptoii oka.
Dcsctak godina kasni|c doktoi Dzon sa univcizitcta u
Scnt Luisu, ncuiolog, ponovio |c ova| ckspciimcnt Lukasa i
N|uhausa. N|cgovi nalazi pokazali su da MSG nc samo da |c
toksian za miczn|au oka, vcc i za mozak. Kada |c piouio
mozak zivotin|a, otkiio |c da su spcci|alizovanc ccli|c u
kiiti nim oblastima mozga zivotin|a - hipotalamusu -
unistcnc od |cdnc dozc MSG-a.
Pacovi ko|c su u 1apanu hianili MSG hianom imali su
tan|u miczn|au i poin|ali su da oslcpl|u|u. Tokok scst mc -
sc ci su ih hianili sa tii iazliitc vistc hianc. \ obiocima |c
bilo vclikc koliinc MSG-a, malc koliinc MSG-a, ili ga
uopstc ni|c bilo. \ zivotin|ama ko|c su |clc vclikc koliinc
MSG-a, miczn|aa oka sc istan|ila za ak 75. Tcstovi ko|i
su pokazivali icakci|u miczn|ac na svctlo otkiili su da |c vid
pacova bio ostcccn. Oni ko|i su |cli umcicnc koliinc MSG-
a takodc su imali ostcccn|c vida, ali u man|o| mcii.
MSG |c otiov i oni ko|i sc bavc sasto|cima hianc su
odobiili otiov. Ta| otiov piouzioku|c gubitak vida, slcpilo,
mozdanc tumoic, Alcha|mciovu bolcst, Paikinsonovu bolcst
i diugc ncuioloskc bolcsti.
Sada da spomcncmo i ncutialnc slatkisc. Oni sc spomi n|u
pod nazivom "aspaitam". Da li |c ova sintctika zamcna za
sccci otiov ko|i |c odobiila vlada? !tckako. To |c ncuioloski
otiov ko|i lagano tiu|c l|udc siiom svcta, a vladino mini -
staistvo za ishianu mu |c dalo "zclcno svctlo". Donald
Ramsfcld |c bio scf |cdnc od na|vccih faimaccutskih koipo-
iaci|a u svctu. Ramsfcld |c bio sckictai odbianc u adminis-
tiaci|i Dzoidza Busa. \ maitu 1977. ta koipoiaci|a ga |c
zaposlila.
\ tckstu ko|i |c poslao osobl|u iccno |c da cc upoticbiti
svc svo|c vczc i uiniti da ncutialni zasladiva, to |cst "aspai-
tam" budc odobicn za upoticbu. Godinc 1981. upoticbio |c
svo|u polugu vlasti da dobi|c dclimino odobicn|c vladc za
upoticbu ovog vcstakog zasladivaa i poicd piotcsta onih
14 15
ko|i su bianili intcicsc kupaca zbog svih ncgativnih poslcdi-
ca ko|c nanosi ta| toksin.
!stiazivan|a Odscka za ishianu su pokazala da su laboia-
toii|ski tcstovi tc faimaccutskc koipoiaci|c bili bczvicdni,
lazni i da su piikazivali nctanc podatkc. !zvcsta| tog Odscka
dovco |c do istiagc o pokusa|u koipoiaci|c da obmanc mcio-
davnc instituci|c ko|c sc bavc ishianom stanovnistva. Ali, od
tog vicmcna, odobicn|c ovog sintctikog zasladivaa nas-
tavilo |c da sc piosiiu|c i danas sc mozc pionaci u 7.OOO
namiinica, napitaka i lckova ko|i sc uobia|cno koiistc.
Godinc 1994. pokazalo sc da 94 tcgoba i poicmcca|a
zdiavl|a, na ko|c sc stanovnistvo pozalilo Odcl|cn|u za
ishianu i lckovc, dolazi izmcdu ostalog i uslcd ovog
zasladivaa. !sti odsck |c ob|avio listu od 92 simptoma ko|i
ukazu|u na tiovan|c "aspaitamom". \ tc simptomc spada|u i
astma, iak mozga, scksualna disfunkci|a, iazdiazl|ivost,
dihtavica, pioblcmi sa vidom, visak kilogiama, hionian pic-
moi i smit.
\pikos svim ncgativnim poslcdicama po zdiavl|c
potiosaa, bio| namiinica, napitaka i lckova ko|i sadizc
"aspaitam" iastc iz godinc u godinu. \ svo|o| kn|izi doktoi
Robcits |c do na|sitni|ih dctal|a izlozio svc poslcdicc tog
toksina po zdiavl|c l|udi. Rascl Blc|lok, mcdunaiodno piiz-
nat hiiuig, podizava Robcitsov iad. On |c autoi kn|igc o
cksido toksinima i n|ihovom ukusu ko|i ubi|a. \ mnogim
izvcsta|ima ko|c |c spiovcla vlada, zdiavstvcni iadnici, i u
nczavisnim izvcsta|ima, nalazi sc obimna dokumcntaci|a ko -
|a podupiic n|ihovc zakl|ukc.
Koiisnici "aspaitama" mogu da dozivc gubitak pamccn|a,
scksualnc disfunkci|c, slcpilo, picskakan|c sica, glavobol|c,
dihiavicc, gubitak sluha, nciavnotczu scccia u kivi, iaz-
diazl|ivost i iaznc stcpcnc ludila. Odicdcn bio| onih ko|i su
konzmiiali "aspaitam" pokazali su iaznc ncuioloskc simp-
tomc mcdu ko|ima su multipl sklcioza, Alcha|mciova i
Paikinsonova bolcst i lugaiina obol|cn|a.
Mctil-alkohol, ko|i |c takodc poznat i kao mctanol, picd-
stavl|a iazlozcni pioizvod "aspaitama", a u|cdno |c i mcta -
boliki otiov. On mozc da izazovc ozbil|na ostcccn|a tkiva,
poscbno slcpilo, kao i smit. Simptomi tiovan|a mctanolom
su glavobol|c, vitoglavica, munina, piobavnc smctn|c, sla-
bost, ncsvcstica, zvon|ava u usima, pioblcm sa vidom i slcpi-
lo, kao i povicmcno gubl|cn|c pamccn|a, oduzctost i piob-
lcmc u ponasan|u i ncuiozu. Mctanol dozivl|ava hcmi|sku
icakci|u i posta|c fcmaldohid. To |c aktivni sasto|ak tcnosti
ko|a |c poput giozdanc masti. Ta supstanca |c poznata kao
kancciogcna matcii|a ko|a ugiozava DNK i dovodi do
poicmcca|a ploda u matciici.
Daikido pcpciazin |c pioizvod u Amciici ko|i |c |cdan od
nuspiodukata mctabolikog "aspaitama". Za n|cga |c
ustanovl|cno da izaziva tumoi na mozgu, a utvidcno |c da sc
sam foimiia u napicima ko|i sadizc "aspaitam", a uva|u sc
na tcmpciatuii od oko 25 stcpcni Cclzi|usa. Piiiodno, oni
ko|i su na|podlozni|i ncuioloskim pioblcmima ko|c mozc da
izazovc "aspaitam" su dcca, bcbc, tiudnicc, staii|c osobc i
osobc ko|c patc od hioninih obol|cn|a.
Poicd toga, navodi doktoi Robcits, "aspaitam" unistava
di|abctiaic. Zdiavstvcnc vlasti su unclc amandman na listu
opasnih matcii|a, tako da sc "aspaitam" nc navodi spccifino
kao sadiza| na nalcpnicama namiinica. Nckc nalcpnicc
navodc da pioizvod sadizi "fcnol alanin", a to |c |cdna od
16 17
komponcnti u ncutialnom zasladivau "aspaitamu". Na
diugim nalcpnicama sto|i naznaka da pioizvod sadizi
aiomu, piiiodnu aiomu, ili vcstaku aiomu, sto mozc da
budc indikaci|a da ni|c iziiito navcdcn "aspaitam".
Monsanto kompani|i |c ncdavno odobicno da pusta u
piomct pioizvod "ncotcm", novi vcstaki zasladiva ko|i |c
idcntian aspaitamu. Ncotcm ima dodatak |cdnc slozcnc
hcmi|skc komponcntc ko|a sc nalazi na listi na|opasni|ih
hcmi|skih supstanci ko|c |c ustanovio Odsck za ckolosko
zdiavl|c. ! ono zclc da mi to |cdcmo!
"Ncotcm" |c 13.OOO puta sladi od scccia. Ali, pazitc,
zdiavstvcnc vlasti nc zahtcva|u da ova supstanca budc
iziiito navcdcna na nalcpnicama, iako |c to vcoma opasna
supstanca u vidu vcstakog zasladivaa i to zato sto koliina
za zasladivan|c |c ispod onc ko|a zahtcva da budc navcdcna
na nalcpnici, ili sc mozc tictiiati kao koliina za ncki piiiod-
ni zasladiva.
Mnogi su mi postavili pitan|c i o pioduktu "splcnda" ili
sukiclozi. !spitivan|a na zivotin|ama dokazala su da splcnda
mozc da izazovc mnogc pioblcmc kao iccimo: uman|cn|c
zlczda ko|c kontiolisu iast mladunaca, povccanu |ctiu i
bubicgc, atiofi|u, dcgcnciaci|u ccli|a u slczini, omctan|c u
iastu, man|u koliinu civcnih kivnih zinaca, pobaa|, uma -
n|cnu tclcsnu tczinu kod dccc, di|aic|u (pioliv), kao i nadu-
vcn stomak, muninu, glavobol|u, migicnc, ubizano kucan|c
sica, ncdostatak vazduha, dcpicsi|u i vitoglavicu.
Daklc, sta |c klasian tictman za makulainu dcgcnciaci-
|u? Obino sc piistupa lascisko| opciaci|i u slua|u da |c ta
dcgcnciaci|a iz tcnog vaii|ctcta umcsto da |c iz suvog vaii-
|ctcta. Tcni vaii|ctct podiazumcva da posto|c sicusni kivni
sudovi ko|i kivaic ili ispusta|u man|c koliinc kivi. Lasci -
skom opciaci|om zgiusava|u sc ti sicusni sudovi da bi sc
zaustavilo kivaicn|c. Mcdutim, opciaci|a csto nc uspcva
ak ni po dcfinici|i oitodoksnc mcdicinc.
Daklc, postavl|a sc pitan|c, kako ncko mozc da spici ili
picokicnc makulainu dcgcnciaci|u? Dzoana Scdan, glavni
istiaziva na ovom pio|cktu napisala |c ncdavno lanak za
zuinal ko|i izda|c Amciika asoci|aci|a mcdicinskih iadnika.
Ona |c hiiuig u Bostonu na Ono| i usno| klinici dizavc
Masauscts. Ona kazc da ako bi sc |cdnom scdmino popilo
pola asc tamnozclcnog, listanog povica, kao sto |c iccimo
spanac i n|cmu slino povicc, uman|io bi sc iizik za ak 43
da dodc do makulainc dcgcnciaci|c. Onda samo zamislitc
od kakvc |c koiisti |csti svakodncvno tamnozclcno lisnato
povicc.
Posto|c dokazi da sc u kupusu, slatkom kiompiiu, kaifi-
olu, piokcl|u i tikvi nalazc sasto|ci ko|i pomazu oima.
Zaniml|ivo |c da ista studi|a sugciisc da dodaci u ishiani u
vidu vitamina A, C i I nc uman|u|u iizik od ovog obol|cn|a.
Hianl|ivc matcii|c moia|u da dodu iz piiiodnc hianc i ticba
ih |csti u n|ihovom piiiodnom obliku.
1cdan lanak iz 2OO1. godinc u Amciikom zuinalu za
kliniku ishianu kazc da |c pivi koiak u spicavan|u i lccn|u
makulainc dcgcnciaci|c |csti hianu ko|a ima malo masnoca
i malo holcstciola. L|udi ko|i |cdu na|visc masnoca ima|u 5O
puta vccc sansc da dozivc makulainu dcgcnciaci|u u odnosu
na onc ko|i |cdu na|man|u koliinu masnoca. 1cdna diuga
studi|a |c pokazala da l|udi ko|i na|visc uzima|u namiinicc
zasiccnc mastima - a to |c masnoca ko|a sc nalazi u mcsu,
18 19
mlcnim pioizvodima, iibi i |a|ima - ima|u 8O vcci iizik da
dozivc makulainu dcgcnciaci|u.
Studi|a spiovcdcna na 6O paci|cnata ko|i patc od maku-
lainc dcgcnciaci|c i slinih poicmaca|a, pokazu|c da iczim
ishianc u ko|o| |c malo masti i holcstciola popiavl|a vid od 5
do 25 za samo mcscc dana.
Diugi koiak |c da obogatitc ishianu voccm i poviccm,
poscbno pomoiandzama i tamnozclcnim poviccm. Tc na -
mii nicc su vcoma bogatc piiiodnih antioksidantima ko|i
mogu da sman|c iizik od makulainc dcgcnciaci|c do 4O.
Namiinicc ko|c sadizc ovc hianl|ivc matcii|c, i vitamini ko|i
spasava|u nasc oi su vitamin A, ko|i sc nalazi u tamnozc-
lcnom listanom povicu kao sto su piokcl| i spanac, i
naiandzasto povicc i vocc kao sto su bundcva i saigaicpa.
Zatim, vitamin C ko|i sc nalazi u kivi|u, papa|i, piokula-
ma, kiompiiu, pomoiandzama i |agodama.
\itamin I sc nalazi u tamnozclcnom lisnatom povicu,
cclom zincvl|u zitaiica, oiasastim plodovima i mahunaika-
ma. Kocnzim kutcn nalazi sc u spanacu. Salani|um sc nalazi
u piokulama, bclom luku i scmcnu suncokicta. Cink sc
nalazi u pasul|u, zincvl|ima zitaiica, scmcnu povica i
oiasastim plodovima. Omcga 3, a to |c kl|una kisclina,
nalazi sc u lancnom scmcnu, ul|u od lancnog scmcna i vccini
diugih nciafinisanih bil|nih namiinica.
Ovakva ishiana, kao i pi|cn|c vodc, kictan|c na svczcm
vazduhu i suncu, spavan|c u ispiavno doba noci, izlazak na
kia| sa sticsom, ispiavan stav ncscbinosti i zahvalnosti |csu
ncophodnc mcic da sc spici i lci makulaina dcgcnciaci|a.
Da li vam svc to zvui poznato? To su svc onc mcic ko|c
sam |a upoticbila da sc izlcim od iaka.
Kao sto smo iani|c ickli, da bi ncko izlcio ncku bolcst,
moia da picokicnc faktoic ko|i su u pivom icdu dovcli do
obol|cn|a. Lckovi nikada nc izlcc obol|cn|a. Lckovi samo
piikii|u simptomc, a sama bolcst sc stalno pogoisava. 1cdini
nain da sc ncka bolcst spici i izlci |c picstati sa postupci-
ma ko|i u pivom icdu dovodc do obol|cn|a. Piimcna plana u
1O koiaka |cdini |c nain da sc spici makulaino obol|cn|c u
koicnu - a to su ishiana i nain zivota.
Glaukom
Zatim dolazimo do glaukoma. Svako oko sadizi tcnost,
u piotivnom nc bistc bili u stan|u da glcdatc i oko bi dozivclo
kolaps. Tcnost obczbcdu|c poticban piitisak na onu bco -
n|au da sc siii i omogucava vam da glcdatc. Tcnost sc
pioizvodi u picdn|cm dclu oka ko|i sc naziva cili |aino tclo.
Ono lui novu tcnost kako posto|cca nc bi usta|ala i ostala
puna otpadaka iz oka. Blizu cili|ainog tcla nalazi sc odvod za
tcnost iz oka, tako da sc tcnost u oku stalno mozc dopu -
n|avati novom tcnoscu.
Glaukom |c tcimin ko|i podiazumcva po|aanu picsi|u na
bcon|au u odnosu na noimalan piitisak. Ako piitisak posta -
nc pic|ak, mozc da ostcti miczn|au u zadn|cm dclu oka, ili
da ostcti optiki nciv ko|i omogucava vid, a n|cgovo ostc -
ccn|c mozc u kia|n|cm slua|u da dovcdc do gubitka vida i
slcpila. Noimalna inokulaina picsi|a, to |cst piitisak u oku |c
13 do 22.
Mcdu pivim nagovcsta|ima nastanka glaukoma su oscca|
da svctlo ko|c uoava oko ima tamnc kolutovc ko|i ga obavi -
|a|u. \ diugim slua|cvima posto|i csta poticba za
20 21
piomcnom dioptii|c, zatim su tu maglovitc smctn|c kod
vida, blagc glavobol|c i ostcccna adaptaci|a na miak.
Glaukom |c csta po|ava kod l|udi sa poviscnim kivnim
piitiskom. Po|aan piitisak u oku csto dovodi do takoz-
vanog tunclskog vida i gubitka pciifcinog vida kod ovcka,
sto mozc da dovcdc ak i do slcpila.
Oni lckaii dclc glaukom na dvc osnovnc katcgoii|c:
|cdna |c glaukom zatvoicnog ugla kod ko|c |c izlazni kanal
blokiian ili zatvoicn, pa tcnost nc mozc da napusti oko, i to
dovodi do svc |acg piitiska posto cili|aino tclo stalno
pioizvodi novc koliinc tcnosti, i diuga |c glaukom
otvoicnog ugla, pii cmu ta| odvod za tcnost izglcda kao da
|c noimalan i da ni|c blokiian, ali iz nckog iazloga nc
funkcionisc kako ticba.
Di|agnoza glaukoma uspostavl|a sc mcicn|cm onog pii-
tiska. Klasina tciapi|a za glaukom su lckovi, to |cst kapi za
oi. Mcdutim dvc na|poznati|c maikc kapi za oi, kao i svc
diugc kapi za oi, dovodc do vcoma ozbil|nih nczcl|cnih pio-
piatnih dc|stava. \ tc nczcl|cnc po|avc spada sviab i civcni-
lo oi|u, pcckan|c u oima, visok kivni piitisak, smctn|c u
vidu, bionhitis, kasal|, vitoglavica, poicmcca| vaicn|a,
otczano disan|c, suvoca, iiitaci|a i bol u oku, otican|c onih
kapaka, sindiomi giipa, glavobol|a, faicngitis, fotofobi|a (sto
|c picosctl|ivost na svctlo), osip, cuicn|c nosa, infckci|a
sinusa, dcfckti u onim pol|ima, tamnc mil|c u vidokiugu,
slaba vidl|iva moc oka, ncsanica, pospanost, poicmcca|
ukusa hianc, spoio kucan|c sica, nizak kivni piitisak,
po|aano kucan|c sica i picstanak disan|a.
Gcncialni poicmcca|i |cdnog diugog picpaiata u vidu
kapi za oi su glavobol|a, picmoi i bol u giudima.
Kaidiovaskulaini poicmcca|i ko|c izaziva su spoio kucan|c
sica, aiitmi|a, nizak kivni piitisak, poviscn kivni piitisak,
ncsvcstica, blokada sica, siani udai, slog, bol u sicu, snazni
siani otkuca|i, picstanak iada sica (sto znai smit), voda u
plucima i slaba ciikulaci|a kivi u nogama, sto dovodi do
oscca|a bola u nogama piilikom hoda i hladnih dlanova i
stopala. Pioblcmi sa vaicn|cm su munina, di|aic|a, dispcp-
si|a, anoicksi|a i suva usta.
Poslcdicc po imuni sistcm |c ozbil|no autoimuno obol|c -
n|c. Mislitc o tomc. Autoimuno obol|cn|c ko|c dovodi do
potpunc slabosti oiganizma, a katkada i do smitnog ishoda
dolazi od kapi za oi ko|c sc koiistc za tictman glaukoma.
Poslcdicc po ncivni sistcm, ko|c ukl|uu|u i psihi|atii|skc
cfcktc su slcdccc: vitoglavica, zcstoka slabost misica, abnoi-
malni oscca|i i bol u pistima na iuci i nogama, pospanost,
nocnc moic, piomcnc u ponasan|u i psihiki poicmcca|i kao
sto su dcpicsi|a, konfuzi|a, halucinaci|a, zabiinutost, dczoii-
|cntaci|a, ncivoza i gubitak pamccn|a. Ncgativnc poslcdicc
po kozu su gubitak kosc i pogoisan|c ili po|aan|c cciiozc.
\ smislu po|aanc scnzitivnosti oiganizma ko|a dolazi
kao ncgativni cfckat |avl|a sc totalni kolaps oiganizma ko|i
mozc da dovcdc do smiti. Poslcdicc po disa|nc oiganc
ukl|uu|u picstanak disan|a, potcskocc u disan|u, zapusava -
n|c nosnih supl|ina. Po pitan|u cndokiinih zlczda ncgativnc
poslcdicc mogu da budu hipciglikcmi|a, sto |c opasno visok
nivo scccia u kivi ko|i |c piisutan kod poscbnc katcgoii|c
di|abctiaia.
\ oblasti poscbnih oscca|a do ko|ih dovodc ti lckovi,
mozctc osctiti bol u oku, oscca| stianog tcla (oscca| da stal-
no ncsto imatc u oku), ili sviab, suzcn|c, suvoca oka, pa i
22 23
poicmcca|i u vidu u ko|c spada i dvostiuko po|avl|ivan|c
picdmcta. Svc ovc cfcktc mogu da izazovu tc malc kapl|icc
za oi ko|c ak kod muskaiaca mogu da izazovu impotcnci-
|u.
Dodatni ncgativni cfckti su spazam laiinksa, bol ckstic -
mi tcta, bol u gastiointcstinalnom tiaktu, uvccana |ctia,
poviacan|c, opasno sman|cn|c zinaca za boibu piotiv infck-
ci|a, poviscn ili uman|cn nivo scccia u kivi, sviab na kozi,
po|aana pigmcntaci|a kozc, vitoglavica, uman|cna sposob-
nost konccntiaci|c, mcntalna dcpicsi|a ko|a mozc da dozivi
piogics do toga da nistc u stan|u da sc uspiavitc i nc mozctc
da sc pomciitc uslcd mcntalnc dcpicsi|c. Cak i da nc
dozivitc nckc od ovih spccifinih po|ava dok uzimatc ta| lck,
lck i dal|c dovodi do pioblcma u vascm oiganizmu zato sto
ti lckovi nisu nista diugo do otiovnc hcmikali|c.
Kada lckovi nc funkcionisu, klasian tictman, siguino
pogadatc, |c opciaci|a. Lasciskom opciaci|om otvaia sc novi
otvoi za tcnost kako bi sc zamcnio ona| ko|i |c zatvoicn ili
nc iadi kako ticba. Pioblcm |c u tomc sto nov hiiuiski otvoi
takodc mozc da sc zatvoii, buduci da osnovni pioblcm ni|c
iazicscn. Poicd toga, lasciskc opciaci|c nanosc stctu ono|
dupl|i. Osobc ko|c su podvignutc lasciskim opciaci|ama
zbog glukomc, makulainc dcgcnciaci|c ili samo zato da bi
izbcglc noscn|c naoaia, toliko stctc mogu da dozivc na svo-
|o| ono| dupl|i od lasciskog ziaka da, ako bi iccimo dodat-
na opciaci|a bila poticbna da bi sc na piimci uklonila
micna, bcon|aa mozc da postanc kao sluzavc zclc bom-
bonc. \ tom slua|u biva tcsko usiti ono tkivo kako bi
soiva ostala na svom mcstu.
Daklc, sta |c uziok glaukoma? Piitisak u bcon|ai nasta|c
tako sto cili|aino tclo pioizvodi novc koliinc tcnosti, a
odvod iz oka |c zatvoicn ili nc funkcionisc kako ticba. Kako
tcnost nc mozc da otcc, piitisak posta|c svc |ai. Kako nas-
ta|c takva situaci|a? Znamo iz mcdicinc da kada |c tclo
dchidiiiano, ono pioizvodi poscbnu hcmikali|u - icgulatoi
vodc ko|i icgulisc da uman|cna koliina vodc sc dostavl|a
mozgu i vitalnim oiganima kako bi ovck ostao ziv i u
funkci|i. Kada tclo dozivl|ava kiizu dchidiaci|c, ono
zadizava vodu u ncnoimalnim mcstima, kao iccimo na
noznim zglobovima ko|i uslcd toga otcknu.
!sto tako po|avl|u|u sc kcsicc ispod oka, a otok mozc da
nastanc i na diugim dclovima tcla. Tclo dozivl|ava kiizu,
tako da zadizava vodu gdc god |c to mogucc. Nc moiatc da
dozivitc akutnu dchidiaci|u ko|a sc gianii sa toplotnim
udaiom da bistc dozivcli takvu situaci|u. \ccina l|udi pati od
hioninc dchidiaci|c zato sto nc pi|c dovol|nc koliinc vodc,
a to |c minimalno 1O asa dncvno. A povih toga, pi|u alko-
hol i napitkc sa kofcinom ko|i |os visc dchidiiia|u oigani-
zam.
Kada tclo zadizava vodu na ncobinim mcstima, doktoii
obino savctu|u paci|cntc da uman|c koliinc vodc ko|c pi|u
ili picpisu|u diuictskc lckovc ko|i vcstaki pomazu da sc
uman|i voda u oiganizmu. Nc pi|tc vodu, kazu doktoii, vas
oiganizam ima vcc picvisc vodc u scbi! Ta| savct |c upiavo
supiotan onomc sto ticba da initc. 1cdini nain da sc tclo
oslobodi vodc ko|c |c zadizalo na ncnoimalnim lokaci|ama
|c da ga ispiavno snabdctc vodom da bi moglo da izadc iz
kiizc dchidiaci|c. Kada tclo dobi|c dovol|nc koliinc vodc i
24 25
shvati da visc ncma opasnosti da dozivi dchidiaci|u, ono
onda oslobada cndcmskc fluidc.
Idcm zglobova |c cst kod l|udi sa visokim kivnim pii-
tiskom. Ncdostatak vodc, to |cst dchidiaci|a, |c |cdan od
glavnih uzioka poviscnog kivnog piitiska. Kada sc nc pi|c
dovol|no vodc ko|a |c poticbna da sc napiavi scium, a to |c
tcna komponcnta u kivi, kiv sc zgusn|ava i tcia sicc da
po|aano kuca kako bi zgusnutu kiv pumpalo kioz kivnc
sudovc. \isok kivni piitisak |c |cdan od iizinih faktoia ko|i
dovodc do glaukoma, sto znai da mnogi l|udi ko|i patc od
visokog kivnog piitiska patc i od glaukoma. To ni|c nimalo
udno ako sc ima u vidu da mchanizam ko|i |c uziok visokog
kivnog piitiska |c isti ona| ko|i dovodi do glaukoma. A scm
toga, istc katcgoii|c lckova picpisu|u lckaii za tictman
visokog kivnog piitiska i glaukoma.
Kako onda ovck mozc da spici ili izlci glaukom? Na
isti nain na ko|i spicava i lci diuga ona obol|cn|a o ko|i-
ma smo ovdc govoiili. Piimcnom istog piiiodnog plana ko|i
sadizi dcsct mcia: piavilna ishiana, ishiana poviccm sa
malo masti i piotcina, i dosta ishianc voccm i poviccm ko|i
sadizi toliko vitalnih vitamina ko|i su ukombinovani onako
kako ih |c Bog stvoiio, a nc ovck. Pi|cn|cm dovol|no istc
vodc. Kictan|cm po svczcm vazduhu i na suncu, ispiavan
odmoi, izbcgavan|c sticsa (to |c vcoma vazna stvai u lccn|u
glukomc), ispiavan stav zahvalnosti i dobiodusnosti. Ovc
mcic cc nc samo popiaviti visok kivni piitisak, ncgo cc
ispiaviti i diugc poicmcca|c u oiganizmu, tc po|aati imuni
sistcm ko|i cc odmah izlciti glaukom.
Sada ccmo da obiatimo pazn|u na diugc pioblcmc sa
oima ko|i nisu tako csti. Ono sto sc izncnada mozc dogodi-
ti sa miczn|aom oka |c da sc ona, da tako kazcm otkai.
Ncivi u miczn|ai sc otkac tako sto sc tkivo u unutiasn|osti
miczn|ac iazdvo|i od tkiva ispod n|cga. Pivi simptom |c kao
da vam pada zavcsa picd oima, kao da ncko stavl|a scnku
picd vasim okom, pii cmu nasta|c potpuno slcpilo tog oka.
Klasini doktoii nc zna|u sta |c uziok tomc, ali mozctc da sc
kladitc da su uzioci isti kao kod svih diugih pioblcma sa
vidom ko|c smo do sada spomin|ali. To su losa ishiana,
konzumiian|c bizc hianc i fabiiki obiadcnc hianc,
ncdostatak piiiodnih zitaiica, povica i voca, obil|c kaloii|a,
ali ncdovol|no dobic hianc, dchidiaci|a, konzumiian|c alko-
hola, kafc i diugih napitaka sa kofcinom ko|i dchidiiia|u
oiganizam, i nc uziman|c dovol|nc koliinc vodc.
Poicd svcga toga, stics znaa|no dchidiiia oiganizam.
Poicd losc ishianc, dchidiaci|a |c vciovatno vcliki faktoi u
iaslo|avan|u miczn|ac oka. \ oku sc nalazc mnogi slo|cvi,
kao iccimo kod glavicc luka. ! sama miczn|aa oka sadizi
mnogc slo|cvc. Kada sc glavica luka isusi, slo|cvi poin|u da
sc iazdva|a|u, sto |c vciovatno i gcncialni mchanizam ko|i
dclu|c u oima kada sc miczn|aa odvo|i od ostatka oka.
Klasian tictman |c ponovo spa|an|c miczn|ac oka lasci-
skom opciaci|om. Lasci sc koiisti da sc miczn|aa otpiilikc
piilcpi nazad na svo|c mcsto. Ali, ako osoba nastavi da sc
hiani i zivi kao i do tada, iazdva|an|c u oku cc sc vciovatno
ili siguino nanovo odigiati u istom oku, ili mozda u diugom
oku. Nakon toga lasciska opciaci|a visc nccc imati cfckta i
oko cc oslcpcti.
Da napiavimo iczimc. Glavni pioblcmi u funkci|i oka:
ona micna, makulaina dcgcnciaci|a, glaukom i iaslo|ava -
n|c onc miczn|ac sc spicava|u i lcc tako sto sc dizimo
26 27
piiiodnog plana u 1O taaka. Ta| plan smo vcc tii puta
spomcnuli. Rcscn|c |c tako |cdnostavno i diicktno.
Sistcmskc bolcsti
Sada da poglcdamo nckc sistcmskc bolcsti ko|c utiu na
oi i vid. Piva bolcst |c di|abctcs. Di|abctika ictinopati|a
poin|c tako sto poviscn nivo glukozc i insulina sc odizava|u
do tc mcic da izazovu otok kivnih sudova u ictini, odnosno
miczn|ai oka. Ako otok potia|c, kivni sudovi posta|u
zacpl|cni i nc dotuia|u visc kiv, sto |c sasvim dovol|no da
izazovc zamagl|cn vid. Smctn|c u vidu mogu da dovcdu do
slcpila. Rcscn|c |c da sc picokicnc di|abctcs tako sto sc
dizimo zdiavstvcnog plana. Kada sc ukloni di|abctcs, di|a-
bctina ictinopati|a mozc da sc izlci. \ mo|o| kn|izi
"Bolcsti nc pada|u sa ncba" spccifino sam obiadila di|abctcs
tipa 1 i 2.
Diugi sistcmski pioblcm |c hipcitcnzi|a, odnosno visok
kivni piitisak. Kada sc piitisak viati u noimalu, obol|cn|a
oka ko|c uzioku|c poviscn piitisak cc picstati da sc iazvi|a|u
i doci cc do picokicta u bolcsti. Kako zalciti visok kivni pii-
tisak obiadila sam u isto| kn|izi "Bolcsti nc pada|u s ncba".
Ticci sistcmski pioblcm |c cmboli|a kivnih sudova, to |cst
zgusunta kiv ili ugiussci u glavno| ono| aitcii|i ko|i dolazc
uslcd zasto|a u iadu aitcii|c miczn|ac oka. Tii osnovna
pioblcma dovodc do gustc kivi: pivi |c konzumiian|c mcsnih
pioizvoda - mcsa, iibc, zivinc, mlcnih pioizvoda i |a|a - ko|i
sadizc vclikc koliinc masnoca; diugi |c nc pi|cn|c dovol|nc
koliinc vodc; ticci |c stics ko|i takodc dovodi do dchidiaci-
|c.
Cctvita giupa obol|cn|a su ona ko|a dovodc do iazliitih
oblika aitiitisa. Tu su songiun sindiom, lisa|, mladalaki
icumatini aitiitis i di. Tc bolcsti su klasifikovanc kao
autoimunc bolcsti ko|c sc mogu picokicnuti i spiciti po
istom zdiavstvcnom planu u 1O taaka. ! ovc bolcsti sam
obiadila u mo|o| kn|izi "Bolcsti nc pada|u s ncba".
Pioblcmi sa vidom ko|i su poslcdica ovih sistcmskih obo -
l|cn|a icsicc sc kada sc picokicnc tok sistcmskih bolcsti.
!okus ticba da budc na tomc da picokicncmo sistcmskc
bolcsti uz pomoc piiiodnog plana u 1O taaka, kao sto sam
spomcnula u kn|izi "Bolcsti nc pada|u s ncba". Pioblcmi sa
okom sc onda mogu iazicsiti kada sc picokicnc sistcmsko
obol|cn|c.
Diugi glavni uziok pioblcma sa vidom su lckovi ko|c
lckaii picpisu|u za iazliitc bolcsti. Ti lckovi, ko|i ima|u
ozbil|nc poslcdicc po oi, su iccimo lckovi piotiv zgiusava -
n|a kivi, aspiiin, stcioid piotiv glaukoma, lckovi piotiv di|a-
bctcsa, lckovi za paci|cntc ko|i patc od aitiitisa, diuictici za
poviscn kivni piitisak i diugc bolcsti, antihistamini, antibi-
otici kao sto su sulfuini lckovi i naikotik maiihuana. Svc ovi
ovi i bczbio| diugih lckova i dioga uzioci su poicmcca|a u
vidu, obol|cn|a oka i slcpila. Ali kada ovck u svo| zivot ugia-
di piiiodni plan od 1O taaka, na kia|u nccc biti poticbc za
svim tim lckovima.
Nc zaboiavitc da nc smctc naglo da picstanctc sa uzi-
man|cm lckova, |ci to mozc da budc opasno.
Daklc, sta |c icscn|c za spicavan|c i lccn|c pomcnutih
onih obol|cn|a? Kao sto viditc, vilo |c |cdnostavno. Slcditc
zdiavstvcni plan u 1O taaka, izbcgava|tc iafinisani sccci,
izbcgava|tc mlcnc pioizvodc, |cditc vocc i povicc, poscbno
28 29
ono ko|c sadizi vitaminc C, A i I, climinisitc namiinicc sa
mnogo masnoca i holcstciola, kao sto su mcso, zivina, iiba,
mlcni pioizvodi i |a|a. Kictan|c pospcsu|c kivotok i dotok
kisconika i pomazc clcminaci|i otpadaka iz svih ccli|a, pa
tako i iz onih. \oda isti otpadnc pioizvodc u oiganizmu i
pobol|sava stan|c kod glaukoma.
Suncva svctlost |c vcoma koiisna za onu dupl|u, ali
nikada nc glcda|tc diicktno u suncc. Oko ima koiisti od
sunan|a sa zatvoicnim oima, ili mozctc da obczbcditc
diicktan utica| sunca tako sto cctc podici goin|i kapak i
pustiti da suncva svctlost diicktno idc na onu bcon|au
dok glcdatc dolc. Nikada nc glcda|tc suncc diicktno.
\mcicnost podiazumcva da climinisctc alkohol, ci ga -
ictc, MSG, ncutialnc zasladivac i lckovc (ali nikada ncmo| -
tc da picstanctc naglo sa lckovima). Svcz vazduh
obczbcdu|c dotok kisconika svim cclima, pa tako i onim.
Odmoi, obil|c piavilnog odmoia u ispiavno doba noci za
spavan|c uman|u|c stics i omogucava ccli|ama da sc obnovc
i popiavc. !ma|tc povcicn|c u Boga i nauitc da sc boiitc sa
sticsom. Stav zahvalnosti i dobiocudnosti icduku|u stics i
podstic pioizvodn|u cndoifina u vascm oiganizmu, poicd
toga sto |aa|u imuni sistcm.
Zasto doktoii nc govoic paci|cntima svc ovo? Zato sto ih
ni sami nc zna|u. Nikada ih tomc nisu uili. \ili su ih da
vciu|u industii|i lckova.
Naoaii
Sada da popiiamo o naoaiima. Da li |c mogucc da sc
ncko oslobodi naoaia, da udobno mozc da ita bcz n|ih,
iako |c mozda nosio naoaii tokom duzcg vicmcnskog pcii-
oda? Lasciski zahvati su svc populaini|i i izvodc sc pic svcga
zbog kozmctikih iazloga, tako da osobc nc moia|u da nosc
naoaii. Mcdutim, znaa|nc su komplikaci|c u tim zahvati-
ma. 1cdan lanak iz 1999. kazc da |c picko 7OO.OOO ovakvih
zahvata izvcdcno tc godinc samo u S|cdin|cnim Amciikim
Dizavama. Sada sc ta bio|ka popcla na picko milion
opciaci|a godisn|c. Ako |c i samo 7 tih paci|cnata imalo
post opciativnc komplikaci|c, to znai da |c n|ih 3O do 5O.OOO
dozivclo pomuccn|c vida, ili gubitak osctl|ivosti na svctlosnc
kontiastc.
1cdan oblasni list |c ob|avio da su paci|cnti ko|i su pod-
vignuti lasciskim opciaci|ama imali mnogostiukc post
opcia tivnc pioblcmc, kao iccimo da su vidcli tamnc kolu-
tovc oko svctla, dvostiukc ili tiostiukc picdmctc, i imali
bcon|ac ko|c kao da su suvl|c od pustin|c usicd lcta. Ncki
visc nc mogu da igia|u tcnis, glcda|u tclcvizoi ili udcnu
konac u iglu. 1cdna studi|a |c pokazala da do 5O paci|cna-
ta ko|i su imali lasciskc opciaci|c oka ima|u ncnoimalnc
poicmcca|c vida nocu. 1cdna zcna iz mcsta Tcnto iskusila |c
mnogc pioblcmc: hionino suvc bcon|ac, dvostiukc i
tiostiukc picdmctc, poicmcca|c u vidu nocu gdc |c oko svct-
la vidcla tamnc kolutovc i cksplozi|u zvczda: "Svc mi sc
piomcnilo u zivotu" ickla |c ta zcna.
1cdna diuga paci|cntkin|a |c iz|avila da |c nakon opciaci-
|c osccala kao da ima poloml|cno staklo u oku. Kako |c
vicmc odmicalo, |cdva da |c mogla da vidi bilo sta tim okom.
\isc ni|c mogla da vozi nocu, a glcdan|c tclcvizoia i itan|c
kn|igc postalo |c skoio ncmogucc za n|u. Cak |c i vazduh iz
vcntilatoia povicdivao n|cno oko. Osam mcscci nakon
30 31
opciaci|c imala |c potpunu tiansplantaci|u iozn|ac. Ni|c
|asno koliko cc |o| sc vid uopstc viatiti.
Citala sam intciv|u sa oftamologom ko|i |c iazvio tchniku
lasciskc opciaci|c. On sada tvidi da nikada nccc visc obavi-
ti takav zahvat na paci|cntima. Razlog |c ta| sto su sc bco -
n|ac vclikog bio|a paci|cnata nakon opciaci|c uiusilc, daklc
kolabiiialc kao poslcdica toga sto |c lasciski ziak oslabio
onc dupl|c.
Posto|i mnogo bczbcdni|i nain da sc vid pobol|sa, a za
mnogc i da sc otaiasc naoaia. Danas skoio svako mozc da
pati od piclaman|a u vidu. To znai da im |c vid toliko slab
da moia da sc koiigu|c. Kazu nam da ncma lcka za tc piob-
lcmc i da moiamo da koiistimo optikc stakc, naoaii ili
kontaktna soiva. Govoic nam da cc sc to stan|c pogoisavati
piogicsivno i da ni|c mogucc picokicnuti ga, i da cc svakom
biti poticbnc naoaii kako zalazi u godinc. Govoic nam i da
|c to ncizlciv pioblcm.
S diugc stianc svaki oftamolog dobio zna da tcoii|a o nci-
zlcivosti gicsaka piclaman|a u vidu nc sto|i na in|cnicama
ko|c su utvidcnc posmatian|cm iada oka, pisc oftamolog
\ili|am Bc|ts (William Batcs) u kn|izi "Bol|i vid bcz
naoaia". \ilo csto ova| doktoi kazc: "Takvi slua|cvi lcc
sc spontano, ili mcn|a|u iz |cdnog oblika u diugi". \cc
poduzc vicmc |c obia| da sc ti slua|cvi spontanog izlccn|a
ignoiisu ili iaz|asn|ava|u na nazovi loginc nainc, pisc dok-
toi Bc|ts. "Siccom po onc ko|i su u stan|u da podupiiu staic
tcoii|c, kiivica lczi na kiivini onog soiva ili ncdostatka tc
kiivinc ko|a dolazi uslcd oviscavan|a soiva zbog godina
staiosti i uslcd oviscavan|a ccicalnog ma|usnog misica ko|i
|c povczan sa soivom".
Poslc piouavan|a dcsctina hil|ada oi|u uz pomoc
ictinoskopa, doktoi Bc|ts |c dosao do mnogo diuki|cg
zakl|uka. Rctinoskop |c instumcnt ko|im sc mcii nivo picla-
man|a u oku, sto znai nivo kiatkovidosti, dalckovidosti ili
astigmatizaci|c - a to su svc poicmcca|i vida. Rctinoskop nc
zavisi od sub|cktivnih odgovoia ko|c da|c osoba i|c sc oko
ispitu|c. On sc mozc upoticbiti ak i na zivotin|ama i vcoma
|c piccizan u utvidivan|u gicsaka piclaman|a u oku ak i
kada |c picdmct ispitivan|a u pokictu.
Nakon dugotia|nog ispitivan|a, doktoi Bc|ts |c zakl|uio
da soiva instuimcnta nisu faktoi u podcsavan|u oka, i da su
podcsavan|a ncophodna za vid na iazliitc dal|inc, ko|a utiu
na oko, piccizno ista kao u kamcii i da dolazc uslcd piomc -
nc u duzini oigana. Piomcnu u duzini onc dupl|c izaziva
aktivnost misica van onc dupl|c ko|i su povczani diicktno sa
n|om.
Cak i piczbiopi|a, tcimin ko|i sc upoticbl|ava za dcfcktc
vida ko|c dolazc sa godinama, nc dolazi uslcd fiksiianc
oiganskc piomcnc oblika onc dupl|c ili u sastavu soiva,
vcc nasta|c uslcd funkcionalnc iastio|cnosti u spol|nim
misicima ko|i su povczani sa onom dupl|om, sto znai da sc
ona mozc climinisati. To sc vcoma iazliku|c od onoga sto
uc oftamologc, onc lckaic, oftomatiistc i diugc mcdici -
naic. \coma sc iazliku|c i od onoga sto oni savctu|u svo|im
paci|cntima.
Doktoi Bc|ts potvidu|c da ispitivan|a mnogih oi|u kod
odiaslih i dccc pokazu|u da soiva nisu faktoi ko|i utic na
akomodaci|u oka, i to na osnovu ispitivan|a onih sa noimal-
nih vidom, onih ko|i ima|u gicskc piclaman|a u oku i na
soivima, i na oima odiaslih poslc opciaci|c micnc. Kada
32 33
oko ncma visc soivo, gicskc piclaman|a ko|c su i dotlc pos-
to|alc kod osobc nc ncsta|u, sto dokazu|c da soiva u oima
nisu pioblcm.
Doktoi Bc|ts |c takodc otkiio da gicska piclaman|a, ko|a
|c vid vizuclnog dcfckta, mozc da sc u toku |cdnog dana
piomcni kod istc osobc iz sata u sat, a nckc osobc ak i svo-
|om vol|om mogu da pokicnu ta| pioccs. Posto|i scst misica
ko|i kontiolisu aktivnosti oka. Oni sc naziva|u ckstiaoku-
lainim misicima zato sto sc nalazc sa spol|nc stianc onc
dupl|c. Tcoii|c da su gicskc piclaman|a poslcdica stalnc
dcfoimaci|c onc dupl|c, odnosno bcon|ac, piiiodno navo-
di na zakl|uak da su gicskc piclaman|a stalno stan|c stvaii
kod oka. Mcdutim, kada shvatimo da |c oblik oka kon-
tiolisan od stianc spol|nih misica i da ono odmah icagu|c na
n|ihovc aktivnosti, lako |c uvidcti da ni|cdno stan|c picla-
man|a, bilo ono noimalno ili ncnoimalno, nc mozc da budc
stalno.
Mnogc stvaii mogu da dovcdu do dcfckta vida, ak i kod
noimalnih oi|u. Svako nc vidi saviscno kada od|cdnom nas-
tanc ncockivana buka. Poznati zvuci nc uman|u|u sposob-
nost vida, a ncpoznati to uvck inc. \ ticnucima mcntalnc ili
fizikc ncudobnosti, kao sto su bol, gioznica, ncudobnost
zbog toplotc ili hladnocc, dcpicsi|c, l|utn|c ili zabiinutosti,
gicskc piclaman|a uvck nasta|u u noimalnom oku, ili sc
uvccava|u u oku gdc vcc posto|c. Tako da sc postavl|a pita -
n|c sta to naoaii inc nasim oima?
Naoaii mogu da pobol|sa|u vid, i kod nckih l|udi da
uklonc bol i ncugodnost, ali kada l|udi ponu da nosc
naoaii, u vccini slua|cva |aina naoaii moia stalno da sc
po|aava kako bi sc ouvao stcpcn vizuclnc moci ko|i sc
dobi|a pomocu pivih naoaia. L|udi ko|i staic i poin|u da
nosc naoaic zato sto nc mogu da ita|u sitni|c tckstovc,
ncictko otkiiva|u da nakon izvcsnog vicmcna noscn|a
naoaia nc mogu visc da ita|u ni kiupni|c tckstovc ko|i su
im iani|c bili saviscno vidl|ivi. Naoaii su nista diugo ncgo
nczadovol|ava|uca zamcna za noimalan vid.
Ko|i su uzioci i tictmani za gicskc piclaman|a? Na hi -
l|adama slua|cva doktoi Bc|ts |c dokazao da svc ncnoi-
malnc aktivnosti spol|nih misica onc dupl|c piati napoi da
sc vidi. Sa uklan|an|cm napoia, aktivnosti misica posta|u
noimalnc i onda ncsta|u svc gicskc piclaman|a.
Svih nasih pct ula dclu|u pasivno. Kada vas ncko ili ncsto
dotaknc, nc moiatc pokusavati da to osctitc. To automatski
osctitc. Culo dodiia |c pasivno. Kada sc dogodi glasna buka,
nc moiatc pokusavati da |c u|ctc. Automatski |c u|ctc.
Kada vam |c hiana u ustima, automatski imatc ulo ukusa.
A kada usctatc u kuhin|u u ko|o| sc kuva ukusna hiana,
automatski |c miiisctc, nc moiatc da pokusavatc da |c
omiiisctc.
!sti |c slua| sa oima. \asc oi su napiavl|cnc da
automatski vidc. Ali kada osoba pokusava ncsto da vidi, oni
misici dozivl|ava|u tcnzi|u i tada nasta|u pioblcmi sa vidom.
Doklc god oko nc pokusava da vidi, spol|ni misici funkci -
onisu noimalno i ncma naznaka o gicskama piclaman|a.
Ovu in|cnicu nam podupiic iad doktoia Bc|tsa ko|i nam
da|c tcmcl| za tictman svih poicmcca|a u iadu oi|u, a za
ko|c su nam ickli da su ncizlcivi. Posto|i iazliita vista
napoia za svaku gicsku piclaman|a. Na osnovu studi|a u
ko|ima sc upoticbl|avao ictinoskop, doktoi Bc|ts |c potvidio
da miopi|a ili kiatkovidost |c uvck povczana sa napoiom da
34 35
sc posmatia|u picdmcti na dal|inu. Dok hipcimctiopi|a,
kako sc naziva dalckovidost, |c uvck povczana sa napoiom
da sc vidc picdmcti u blizini.
Ali, ta| napoi da sc ncsto vidi |c pic svcga napoi ko|i ini
nas mozak. ! kao sto |c uvck slua| kada sc mozak upiic, gubi
sc mcntalna kontiola. Ovc in|cnicc dovol|no ob|asn|ava|u
zasto sc vid postcpcno gubi kako civilizaci|a napicdu|c. \
uslovima svc vccc civilizaci|c, odnosno svc bizcg svakod-
ncvnog zivota u ubizanom tchnoloskom diustvu, um ovcka
|c pod stalnim napoiom. Pic nckoliko stotina godina kada su
l|udi visc zivcli pol|opiivicdnim nainom zivota, na faimama
i u poiodicama, bcz tclcfona, automobila i komp|utcia, bcz
tclcvizoia, mobilnih tclcfona, bcz lctcn|a avionom, bcz
|avnog picvoza, bcz uzuibanih iaspoicda iada, nisu bili pod
stalnom picsi|om danasn|cg svcta. Pic nckoliko stotina godi -
na ni naoaii nisu posto|alc. L|udi nisu imali onc stakc.
Zcnc su bilc u stan|u da udcnu konac u iglu i vczu lcpc iunc
iadovc. \id im |c bio dobai zato sto su ncsvcsno nauilc da
ga odizava|u u takvom stan|u tako sto su opustalc onc
misicc, bilo da su to svcsno shvatilc ili iadilc ncsvcsno. Nisu
imalc naoaii na ko|c su moglc da sc oslonc.
! muskaici, ako su zivcli u udal|cnim oblastima i moiali da
lovc zbog ishianc, moiali su da ima|u dobai vid da bi
pogodili mctu. Dobai vid |c bio ncophodan za opstanak tog
muskaica i n|cgovc poiodicc. Muskaici su nauili, svcsno ili
ncsvcsno, da odizava|u dobai vid zato sto ni|c bilo diugih
opci|a.
Zaniml|ivo |c i to da kada su zivotin|c podvignutc onomc
sto mi nazivamo "civilizovanim uslovima", onc icagu|u na tc
uslovc na potpuno isti nain kao i l|udska bica. Doktoi Bc|ts
|c ictinoskopom piouavao mnogc domacc zivotin|c i otkiio
vcliki bio| miopi|a, odnosno kiatkovidosti, iako |c |asno da
zivotin|c nc ita|u, nc pisu, nc si|u i nc koiistc iaunaic. Za
|asan vid ovck moia da sc oslobodi mcntalnog piitiska ko|i
nanosi onim misicima. Doktoi Bc|ts |c na stotinama slua -
|cva pokazao da |c to mogucc. Saviscn vid sc postizc |cdino
opustan|cm.
Zasto onda spavan|c nc lci pioblcmc sa oima? Oi su
ictko, ili ak nikada opustcnc piilikom spavan|a. Ako su pod
naponom kada |c osoba u budnom stan|u, ta| napon sc nas-
tavl|a u vcco| ili man|o| mcii i tokom spavan|a. !dc|a da cc
ncupoticbl|avan|c oi|u da ih odmoii |c takodc iionina. Oi
su napiavl|cnc da vidc, i ako onc nc vidc u budnom stan|u to
znai da su pod takvim piitiskom ili |c tolika gicska picla-
man|a svctla da nisu u stan|u da glcda|u. Koiisccn|c onih
misica nc moia da dovcdc do picmoia.
Nista nc mozc da zamoii oi kada |c um odmoian. A kada
|c mozak pod piitiskom, nista nc mozc da doncsc mii oima.
Picma doktoiu Bc|tsu, svc sto odmaia mozak odmaia i oi.
Skoio svi istiazivai su piimctili da sc oko slabi|c zamaia
kada ita ncku zaniml|ivu kn|igu ncgo kada ita ncsto dosad-
no ili tcsko iazuml|ivo.
Koliko |c poticbno da sc dovcdc do stalnog pobol|san|a
vida? 1cdnostavan piogiam vczbc ko|i cu spomcnuti mozc
da dovcdc do kl|unih piomcna u vascm vidu, i to sa samo
15 minuta vczbc. Kod nckih cc biti poticbnc scdmicc i mcsc-
ci da iclativno kiatak dncvni piogiam vczbc za ucn|c kako
opustiti onc misicc doncsc iczultatc. Cak i tada bicc pot -
icb no da sc vczbc pioduzc za nckoliko minuta kako bi sc
spicilo ponovno nasta|an|c pioblcma.
36 37
Posto poznati picdmcti utiu na uman|cn|c napoia da sc
ncsto vidi, dncvno itan|c tcst kaiticc ili onog nacita ko|i
obino viditc u oidinaci|i onog lckaia |c sasvim dovol|an za
tu svihu (u pitan|u su slova i bio|cvi ko|c itamo na
odicdcno| udal|cnosti ispicd nas).
Gcncialno glcdano, osobc ko|c nisu nikada nosilc naoa -
ic bizc opusta|u onc misicc u odnosu na onc diugc. Bizc
cctc napicdovati ako odbacitc naoaii na poctku piogia-
ma. Kada to ni|c mogucc zato sto ncko moia da glcda na
poslu, upoticba naoaia moia biti dopustcna za vicmc iada,
ali to uvck odugovlai napicdak.
Doktoi Bc|ts |c ustanovio da dcca bol|c podnosc tc vczbc
od odiaslih, poscbno dcca uziasta mladcg od 12 godina, pa
ak i ona mlada od 16 godina, i to dcca ko|a nikada nisu
nosila naoaic. Kod tih mladih l|udi svaki poicmcca| vida sc
obino climinisc za nckoliko dana, scdmica ili mcscci, ali
uvck za godinu dana, |cdnostavnom mctodom svakod-
ncvnog itan|a tcst kaiticc.
Kao sto |c piiiodno za mozak da stic znan|c, isto |c tako
piiiodno za oko da glcda. Bcbc bcz poscbnog napoia stiu
znan|a iz svo|c sicdinc. Dctc od godinu ili dvc ui bcz
poscbnog napoia tako sto ispitu|c svc sto vidi ili dotaknc.
Pioblcmi sa ucn|cm obino nasta|u kada dcca dodu u skolu.
Raznim mctodama piinudc mozctc da natciatc in|cnicc u
mozak dctcta, ali ga nc mozctc natciati da naui bilo sta.
Ako tc in|cnicc i ostanu u mozgu dctcta, onc nista nc dopii-
nosc vitalnim funkci|ama iazmisl|an|a, a posto nisu sticanc
piiiodno, onc unistava|u piiiodni impuls dc|cg uma za sti-
can|c znan|a. Na isti nain ncko mozc napoiom da piivic-
mcno pobol|sa svo| vid, ali ako |c ta| napoi stalan, moc vida
cc konstantno biti svc slabi|i i na kia|u cc sc unistiti. Oko sa
noimalnim vidom nikada nc pokusava da glcda. Kada god
pokusava ncsto da vidi, oko visc ncma noimalan vid.
Kao sto sam iani|c naglasila, aktivno glcdan|c |c pasivno.
Noimalno stan|c nciava ula vida, sluha, miiisa, ukusa i
dodiia su spoko|stvo. Na n|ih sc mozc dclovati, ali ti ncivi nc
dclu|u. Optiki nciv, miczn|aa oka i mozdani ccntii vida su
pasivni poput nokti|u na pistima, pokazalo |c istiazivan|c
doktoia Bc|tsa. Oni nc sadizc nista u svo|o| stiuktuii sto bi
im omogucilo da iadc bilo sta. A kada postanu picdmct pii-
tiska spol|nih sila, n|ihova cfikasnost uvck biva ostcccna.
Mozak |c izvoi svih takvih napoia. Stoga, ako ncko hocc da
izbcgnc gicskc piclaman|a, u mozgu moia da nc posto|i
nikakav napoi za glcdan|cm.
Zdiavl|c oka zavisi umnogomc od kivi, a sam kivotok sc
nalazi pod vclikim utica|cm misli. Kada su misli noimalnc,
to |cst kada nisu zaokupl|cnc nckim uzbudcn|cm ili
napoiom, ciikulaci|a kivi kioz mozak |c noimalna, dotok
kivi u optiki nciv i ccntic vida |c noimalan, pa |c i vid noi-
malan. Kada |c misao ncnoimalna, kivotok |c uzncmiicn.
Dolazi do piomcnc kivotoka u optikom ncivu i ccntiima
vida, pa |c i vid slabi|i. Nikakav nas napoi nc mozc da nas
natcia da vidimo, ali ako nauimo da kontioliscmo nasc
misli, indiicktno ccmo postici cil|. Bcz obziia na stcpcn i
opscg gicskc piclaman|a, to stan|c sc uklan|a onog ticnutka
kada osoba scbi obczbcdi mcntalnu kontiolu. Za dclic
sckundc na|visi stcpcn gicskc piclaman|a mozc da sc
ispiavi. Ako |c opustan|c samo momcntalno i koickci|a vida
|c momcntalna, ali kada postanc stalna, i koickci|a vida
posta|c stalna.
38 39
Mcdutim, fundamcntalno |c iazumcti da sc to opustan|c
nc mozc postici bilo kakvim vidom napoia. Doklc god ncka
osoba misli svcsno ili ncsvcsno da sc olaksan|c od napoia
mozc postici nckim diugim napoiima, pobol|san|c cc biti
odlagano.
Ccntialno fiksiian|c u oku
Sada da poglcdamo tcmu ccntialnog fiksiian|a u oku.
Oko kao i kamcia fokusiia sc na sliku kao ccntialnu tcmu.
\ zadn|cm dclu oka nalazi sc mcsto gdc sc to fokusiian|c
odvi|a i ono sc zovc "ictina", odnosno miczn|aa oka.
Mcdutim, za iazliku od kamcic u ko|o| |c svaki dco filma
|cdnako osctl|iv, |cdan dco miczn|ac |c maksimalno osctl|iv
i naziva sc fovca ccntialis, sto doslovno znai "ccntialna
|ama". Ta taka |c scdistc na|ostii|c moci vida. Stoga oko
ko|c noimalno vidi mozc da uoi dco svcga sto posmatia
diicktno, a diugc dclovc ob|ckata vidi ncsto slabi|c, siazmci-
no n|ihovo| udal|cnosti od takc maksimalnc moci vida.
Ncpogicsiv simptom svih ncnoimalnih po|ava u oku |c
gubitak ovog ccntialnog fiksiian|a u oku. \ziok gubitka
funkci|c u ccntiu za vid |c mcntalna picnapicgnutost. \id
opada kada |c um picnapicgnut i ccntai za vid to oscca pic
svih. Ta| ccntai to oscti dclimino ili potpuno, zavisno od stc-
pcna napctosti. \koliko |c picnapicgnutost dovol|no |aka,
|cdan dco miczn|ac ili ccla miczn|aa dozivl|ava|u piitisak.
Kada |c suzbi|cn ccntai za vid, dclimino ili potpuno, osoba
visc nc mozc na||asni|c da vidi taku ko|u posmatia. Nc vidi
dobio ili bol|c ono sto diicktno glcda zato sto |c osctl|i vost
svakog dcla miczn|ac sada postala piiblizno |cdnaka, ili |c
ak osctl|ivost bol|a u spol|nim dclovima u odnosu na ccntai
miczn|ac. Stoga u svim slua|cvima dcfckta vida, osoba nc
uspcva da vidi na|bol|c ono sto posmatia.
Ovakvo stan|c |c nckada toliko stiasno, da osoba moia da
posmatia ncki picdmct sto |c dal|c mogucc od scbc kako bi
mogla da ga vidi, a opct da ga vidi isto toliko dobio kada ga
diicktno posmatia. Kada oko poscdu|c ccntialno fiksiian|c,
nc samo da poscdu|c bcspickoian vid, vcc |c saviscno opus -
tcno i mozc sc ncogianicno koiistiti bcz nastanka zamoia.
Ali kada |c fiksiian|c cksccntiino, kada ccntialno fiksiian|c
ni|c mogucno, oko sc bizo zamaia. Iksccntiino fiksiian|c |c
simptom napiczan|a i ono sc icsava tako sto sc piimcn|u|c
bilo ko|a mctoda za uklan|an|c napiczan|a.
Spomcnimo i iclaksaci|u. Svc mctodc ko|c sc koiistc u
iskoicn|ivan|u gicsaka u piclaman|u svctla su u stvaii iazno-
liki naini da sc postignc opustan|c oka. Kako onda ncko
mozc da naui da opusti svo|c oi? Piva opci|a za iclaksaci-
|u |c zatvoicnih oi|u. \ccina l|udi, mada nc svi, oscca|u da
im |c na|laksi mctod opustan|a zatvaian|c oi|u. Kada sc oi
zatvoic na nckoliko minuta da bi sc odmoiilc, po piavilu cc
oi nakon toga vilo bizo ponovo stcci moc da ispiavno pos-
matia|u picdmctc na svctlu. Mcdutim, ncka svctla mogu da
piodiu kioz onc kapkc, tako da |c nain da sc oi potpuni-
|c odmoic mctoda ko|u naziva|u "dlanovan|c". Daklc, zatvo -
ic nc oi pokiiva|u sc dlanovima iuku tako da sc pisti obc
iukc sastavl|a|u na clu, pii cmu sc izbcgava svaki piitisak
saka na onc dupl|c. Ova| poloza| |c toliko uspcsan u
odmaian|u oi|u, da ga mnogi l|udi automatski zauzima|u
kada su im oi picmoicnc. Cil| |c da kada sc oi pokii|u na
takav nain, svc sto mogu da vidc |c cino pol|c. Svako uznc-
miicn|c tcla ili duha, kao sto su picmoi, l|utn|a, dcpicsi|a ili
40 41
biiga otczava osobi da vidi cino kada pickii|c oi dlanovima.
\ tim ticnucima mogu da vidc aluzi|c svctla i bo|a ko|i vaii-
ia|u od ncsaviscnc cinc bo|c do toga da izglcda kao da
glcda|u kioz kalcidoskop.
L|udi ko|i nc uspcva|u da vidc ak ni blizu cinog kada
pickii|u oi iukama kazu da umcsto toga vidc lini|c,
sumoinc oblakc sivila, svctlucavc takc, ili civcnc, zclcnc,
zutc i plavc kvadiaticc. Tim l|udima mozc da pomognc
sccan|c na ncki cin picdmct. Ako |c sccan|c na takav picd-
mct saviscno, onda cc ccla pozadina biti cina kada sc pii-
mcni "dlanovan|c". Sto duzc ncki l|udi "dlanu|u", to |c vcca
iclaksaci|a i scnka cinog ko|c sc scca|u ili vidc. Diugi
uspcsno "dlanu|u" ako to tia|c nckoliko minuta, ali napic -
zan|c poin|c ako "dlanovan|c" potia|c duzc.
Ali, nc zaboiavitc da ni|c mogucc uspcti ako sc
napiczctc, ili pokusavatc da sc skonccntiisctc na cino. Ticba
sc opustiti i opustiti oi, tako da glcdan|c posta|c pasivna
iadn|a. !ako vccini l|udi "dlanovan|c" pomazc, man|ina ni|c
u stan|u da sc opusti uz tu mctodu ko|a u n|ihovom slua|u
samo |os visc po|aava tcnzi|u.
Za sada smo spomcnuli samo tu mctodu "dlanovan|a"
iako posto|c i diugc. Mcdutim "dlanovan|c" |c na|uspcsni|a
mctoda za opustan|c za svc oscca|nc ncivc oka, pa i za sam
vid. Kada sc postignc saviscna iclaksaci|a, a indikaci|a da |c
ona postignuta |c sposobnost da sc vidi saviscno cinilo, to
saviscnstvo vida osta|c i kada sc oi otvoic, sto pcimancn tno
pobol|sava vid.
Slcdcca vczba |c pomcian|c i l|ul|an|c oi|u. Oko nc mozc
da sc fiksiia na |cdnu taku duzc od dclica sckundc. Ako sc
to pokusa, oko dozivl|ava napiczan|c i vid posta|c slabi|i.
!ako sc to obino nc vidi, noimalno oko sc ncsvcsno
pomcia. To pomcian|c |c tako bizo, da svi picdmcti ko|i sc
glcda|u izglcda kao da ih glcdatc u istom ticnutku. To
pomcian|c oka ko|c noimalno vidi nc mozc sc uoiti, ali sc
uvck mozc utviditi diicktnim ispitivan|cm picko oftal-
moskopa.
Oko |c u stan|u tako bizo da vidi, da noimalnim vidom
mozc da pioita 14 slova u dnu tcstnc kaiticc za oko. Ono
ita ta slova tako bizo da izglcda kao da oko vidi sva ta slova
od|cdnom. Ncmogucc |c imati noimalan vid bcz stalnog
pomcian|a oka, a to pomcian|c |c iziazita ilustiaci|a o mcn-
talno| kontioli ko|a |c poticbna za noimaln vid. Tako da |c
|cdan od na|bol|ih naina da sc vid pobol|sa svcsna imitaci|a
pomcian|a ko|c oko ncsvcsno ini, i uoavati oiglcdnc
pokictc do ko|ih dolazi uslcd tog pomcian|a oi|u.
Doktoi Bc|ts nam sugciisc dva mctoda: pivi - glcda|tc u
|cdno slovo na kaitici za tcst vida. A onda u isto| lini|i
pomciitc oko do nckog diugog slova, tako da pivo slovo
slabi|c viditc. Onda viatitc poglcd na pivo slovo i tada cctc
diugo slovo u nizu slabi|c vidcti. Naizmcnino glcda|tc slova
na ta| nain, tako da slabi|c viditc ono slovo u ko|c nc glc-
datc diicktno. Kada |c to uspcsno obavl|cno, oba slova sc
po|avc uspcsno i izglcda|u kao da sc pokiccu od |cdnog
kia|a icda do diugog, u supiotnom smciu od onog u kom sc
kiccc oko. Ovo pomcian|c ko|c mi uoavamo naziva sc "l|u -
l|an|c".
Diuga vczba |c da posmatiatc vcliko slovo na tcstno| kai-
tici za vid. Zatim poglcda|tc man|c slovo ko|c |c dalcko uda -
l|cno od vclikog na diugo| tcstno| kaitici za vid i tada cctc
vidcti slabi|c vcliko slovo. Poglcda|tc ponovo vcliko slovo da
42 43
bistc ga bol|c vidcli. Ponovitc postupak pct-scst puta. Kada
|c vczba uspcsna, oba slova sc po|avl|u|u, a kaiticc izglcda|u
kao da sc pomcia|u goic-dolc.
Diugi nain da sc upoticbi ova mctoda, a i da sc upotic-
bi mcmoii|a, |c da pomciatc oko od tcstnc kaiticc ko|a |c
udal|cna 1 - 1,5 mctai na ncku ko|a |c udal|cna 3 ili 6 mctaia.
Ncsvcsna mcmoii|a slova ko|a sc glcda|u sa blizc kaiticc
pomazc piisccan|u onih ko|a su dalcko.
Razliiti l|udi ima|u iazliit stcpcn uspcha sa ovim
vczbama. Ako ncka mctoda nc uspc nakon dva-tii pokusa|a,
ticba |c napustiti i pokusati ncsto diugo. Pogicsno |c
upiazn|avati bilo ko|u mctodu ko|a nc dovodi do bizih
pobol|san|a. \ziok pioblcma |c napiczan|c, pa tako nc val|a
nastavl|ati sa napiczan|cm oka. Ako ncmatc pii iuci tcstnc
kaiticc za vid, mozctc uvck da sc posluzitc nckim diugim
picdmctima. Tako mozctc da pomciatc glcdan|c sa |cdnc
zgiadc na diugu dok glcdatc kioz piozoi. Mozctc da to
initc sa dva automobila, ili sa dva iazliita dclova na auto-
mobilu, ili u iazgovoiu sa l|udima mozctc da pomciatc
poglcd sa |cdnc osobc na diugu, ili sa |cdnog dcla lica na
diugi dco. Pomcian|c csto omogucu|c osobi da ncsto diugo
iadi poicd toga i spada u na|uspcsni|c mctodc iclaksaci|c
oka.
Kakav |c slua| sa piczbiopi|om? To |c imc ko|c |c dato
gicsci piclaman|a svctla u oku, a ona sc uobia|cno |avl|a
kod osoba ko|c staic. Kada sc ugodnost oka toliko poicmcti
da pisan|c i itan|c postanu tcskc aktivnosti, za tu osobu sc
kazc da pati od piczbiopi|c. ! laici i nauni kiugovi piihvata-
|u to stan|c sa vidom kao ncizbcznu po|avu ko|a dolazi u
staiosti. Mcdutim, istina vczana za piczbiopi|u |c da ona ni|c
poslcdica staicn|a zato sto sc ona mozc i spiciti i izlciti.
Ona nc nasta|c okostavan|cm onih soiva, vcc uslcd napoia
da sc posmatia|u picdmcti u blizini. Ona ncma nckc poscb-
nc vczc sa godinama, zato sto posto|c slua|cvi da sc |avl|a
kod dcsctogodisn|aka, dok sc kod nckih l|udi nikad nc
po|avl|u|c, ak i kod onih ko|i dozivc takozvanc piczbiopi| -
skc godinc.
Tano |c da sc ona soiva stvidn|ava|u kako osoba zalazi
u godinc, kao sto i kosti posta|u loml|ivi|c i dolazi do piomc -
na u stiuktuii kozc, ali posto soiva nisu faktoi ko|i utic na
udobnost glcdan|a ta in|cnica |c potpuno ncvazna. Kada
osoba sa piczbiopi|om odmaia oi tako sto ih zatvoii ili
"dlanu|c", ona |c uvck u stan|u, makai na nckoliko minuta,
da pioita stampani tckst u komc su slova vcliinc 15 cm. To
|c indikaci|a da iani|a ncmogucnost itan|a ncma vczc sa
nckom gicskom u oima, vcc sa napiczan|cm da sc ncsto
vidi. Kada sc napiczan|c tia|no ukloni, piczbiopi|a tia|no
ncsta|c! Doktoi Bc|ts |c to piimctio kod l|udi svih staiosnih
doba, daklc i do onih ko|i su zasli u 6O-tc, 7O-tc i 8O-tc godinc
zivota.
Kada osobc ko|c zadu u piczbiopi|skc godinc (a to su
godinc 5O-tc i 55-tc) i ponu da oscca|u pioblcmc sa ita -
n|cm, ncictko piibcgava|u koiisccn|u naoaia. A kada po -
nu da koiistc naoaii, pioizvodc situaci|u za ko|u su n|ihovc
oi nain|cnc da |c uklonc. !li, ako ta situaci|a vcc posto|i,
onda |c tc osobc pogoisa|u. Za samo nckoliko scdmica, u
nckim slua|cvima, osoba otkiiva da vclika slova ko|a ni|c
imala potcskoca da pioita pic ncgo sto |c uzcla naoaii,
visc nc mozc da pioita bcz n|ih. A svakc godinc ili na svakc
dvc godinc poticbnc su |ac naoaii. Tako da iczimiiamo:
44 45
gicskc piclaman|a svctla ko|c dovodc do ncsaviscnog vida
poslcdica su mcntalnog napiczan|a, a nc stvidn|avan|a onih
soiva. Rclaksaci|a oka |c kl|u ko|im sc pobol|sava|u buk-
valno svc gicskc piclaman|a svctla, bilo da |c ic o kiatkovi-
dosti, dalckovidosti ili piczbiopi|i - slabi|cm vidu za ko|i sc
uobia|cno misli da dolazi sa godinama.
"Dlanovan|c", vczba pomcian|a oi|u, koiisccn|c mcmoii-
|c, glcdan|cm u nacit ko|i vam |c blizu, a onda pomcian|cm
poglcda na duplikat ko|i |c dal|c od vas, posmatian|cm poz-
natih picdmcta ko|c bol|c vidimo od onih ko|i nam nisu poz-
nati, mogu da pobol|sa|u iclaksaci|u oka i onih misica. A
nakon sto vam sc vid popiavi, piaktikovan|c nckoliko minu-
ta dncvno na kaiticama i nacitima za bol|i vid |c csto
ncophodno da bi sc sauvalo pobol|san|c vida.
!mam za vas |cdno upozoicn|c! Danas na tizistu posto|i
mnogo piogiama ko|i bi ticbalo da pomazu l|udima da sc
oslobodc naoaia. Svc tc piogiamc sam piostudiiala. Svi
oni, osim piogiama doktia Bc|tsa ko|c sam vam upiavo
ispiiala, povczani su sa hipnozama, samohipnotisan|cm,
iston|akim vidovima mcditaci|c ili diugim n|u c|dz
tchnikama ko|c su u sustini tchnikc kontiolc uma. Smatiam
da su takvi piogiami opasni po vas um i dusu i nc piihvatam
ih!
Sada ccmo da sc posvctimo malo naoaiima sa otvoiom
vcliinc iodc. Onc funkcionisu u slua|u svih l|udi, mladih i
staiih, kiatkovidih i dalckovidih i onih sa stigmatizmom.
Onc nc gaiantu|u da cc vam sc vid viatiti u noimalu, ali
pomazu u spicavan|u dal|cg pogoisan|a do koga |c doslo
vcc timc sto nositc picpisanu dioptii|u. Naoaii sa otvoiom
vcliinc iodc ncma|u nikakvu koicktivnu funkci|u ko|u
picpisu|c lckai. Onc nisu napiavl|cnc od stakla, vcc od
ncpioziinog matcii|ala (mctala ili plastikc) u komc posto|c
sicusnc iupc. \poticba ili glcdan|c kioz mnogc malc otvoic
na matcii|alu ima za poslcdicu da sc sman|u|c siiin|a opscga
siicn|a ziaka ko|i dolazi od svakc takc picdmcta ko|i sc
posmatia. Diugim icima, ova vista naoaii blokiia pcii -
fcinc ziakc. Tako sto blokiia pciifcinc ziakc i omogucava
piolaz do oka samo ccntialnim ziacima ko|i ulazc kioz
sicdisn|i dco zcnicc, nc dopusta da sc piimcti bilo kakva
gicska piclaman|a. Pobol|san|c vida na ta| nain mozc da
postanc izvanicdno.
L|udi ko|i pozna|u kamcic picpoznacc da sc ova| isti piin-
cip koiisti da sc piodubi fokus tako sto sc uman|u|c apcitu-
ia (otvoi) kamcic. Na|laksi nain da ovo dcmonstiiiatc |c da
zatvoiitc |cdno oko, a zatvoicnu saku da postavitc na diugo,
otvoicno oko. Saku otvoiitc tck toliko da kioz mali otvoi
mozctc da viditc. Ako imatc gicsku piclaman|a, |asni|c cctc
vidcti picdmctc na ova| nain. !sto pobol|san|c, makai i
piivicmcno, dcsava sc i onda kada osobc kil|c da bi |asni|c
vidclc ncsto. Goin|i i don|i kapak tada climisu ziakc ko|i
obino piolazc kioz vih i dno zcnicc i tako sc vid doncklc
pobol|sa. Posto nc posto|i isti nain da sc climisu ziaci ko|i
piolazc kioz stianc zcnicc, ti ziaci i dal|c dovodc do
zamagl|cnog vida. Glcdan|c kioz naoaii sa otvoiom iodc
umcsto kil|cn|a climinisc pciifcinc ziakc sa svih stiana.
Posto su naoaii tako blizu oima, matcii|al izmcdu iupi-
ca |c piilino izvan fokusa i nc uzncmiiava toliko vid kao sto
bi sc moglo pomisliti. Nakon sto sc piilagodi piisustvu
naoaia, mozak obino ignoiisc piisustvo matcii|ala. Lino
sam koiistila ta| tip naoaii i uvidcla da su vcoma cfikasnc.
46 47
Ali pic ncgo sto sc i sami odluitc na to, upozoiila bih vas
da cc vam vas oftalmolog vciovatno skicnuti pazn|u na to da
su takvc naoaii opasnc. Optika industii|a i oni lckaii
uinili su odlunc napoic da tc naoaii dizc dalcko od
|avnosti. Cak su i piitczali amciiku vladu da spiovcdu
oiuzanc picpadc na pioizvodac ovakvih naoaia i unistc
n|ihov invcntai. Naiavno da |c to stiasno! Tc naoaic sa
iupicama vcliinc iodc su nista diugo do mctalni ili plas-
tini matcii|al sa bio| nim iupicama kioz ko|c l|udi glcda|u.
Ta tchnika sc koiisti u mcdicini svc vicmc. Oitopcdski
hiiuizi csto sc koiistc tom mctodom posmatian|a.
Ako posmatiamo kioz icntgcnski snimak i hoccmo ncku
oblast |asni|c da vidimo, obino sc uzima |os |cdan icntgcn-
ski snimak, uiolamo ga u oblik tubc, staviti uiolani, zatam -
n|cni snimak blizu nascg oka da osmotiimo snimak na svct-
losno| kuti|i. Glcdan|cm kioz tu tubu iskl|uu|cmo pciifcinc
ziakc i uvck |asni|c vidimo onu oblast na ko|u sc konccn-
tiiscmo. Ova tchnika posmatian|a icntgcnskih snimaka |c
sasvim uobia|cna i zasniva sc upiavo na istim piincipima na
ko|ima funkcionisc i iad naoaia sa iupicama vcliinc iodc.
Nc mogu da zamislim da su tc naoaii ista visc opasnc od
piinoscn|a uiolanog snimka u obliku tubc kioz ko|i cctc
poglcdati. Pitam sc da li cc vlada da upadnc u oidinaci|c
oitopcdskih hiiuiga kada sazna|u da oni uiolava|u icnt-
gcnskc snimkc kioz ko|c glcda|u?! Ali, oni lckaii i optika
industii|a vidc |cftinc iupiastc naoaic kao opasnost po
svo| unosan biznis pioda|c picccn|cnih naoaia ko|c
picpisu|u, i naoaia za suncc. Zato u optikim iadn|ama nc
nalazitc iupiastc naoaii.
Mada lino smatiam da su upozoicn|a tih lckaia suluda,
spomin|cm vam ih da bistc vi odluili sami. ! mada pioiz-
vodai iupiastih naoaii nc tvidc da n|ihova upoticba mozc
da vam omoguci da sc otaiasitc naoaia ko|c su vam
picpisali, niti tvidc da cc onc za stalno da pobol|sa|u vas vid,
|a lino mogu da vam posvcdoim o tomc. Nakon sto sam
pct godina nosila naoaii za itan|c ko|c su mi picpisali,
uspcla sam da ih sc potpuno otaiasim koiisccn|cm scii|c
vczbc za oi ko|c piimcn|u|c doktoi Bc|ts, a o ko|ima sam
maloas govoiila i koiisccn|cm iupiastih naoaii. To |c,
daklc, mo|c lino iskustvo. Nc mogu da vam obccam da cctc
i vi imati istc iczultatc, ali mcni su bili od vclikc pomoci.
Ivo picdnosti ko|c iupiastc naoaii ima|u u odnosu na
picpisanc naoaii i kontiaita|ucc naoaii: naoaii sa dva ili
tii fokusa napiavl|cnc su da bi sc |asno vidcli picdmcti na
odicdcno| distanci. Rupiastc naoaii popiavl|a|u vid picd-
mcnta na svc dal|inc. Multifokalna soiva omogucu|u stalno
vaii|abilno zakiivl|cn|c ko|c ticba da vam piuzi dobai vid na
svc dal|inc. \ piaksi |c mcdutim iskiivl|cn|c vida znaa|no i
csto picvcliko da bi sc moglo udobno koiistiti. Rupiastc
naoaii climinisu ta| pioblcm. Ncma poticbc da stalno
bacatc staic naoaii i kupu|ctc |ac zato sto iupiastc
naoaii mogu da sc koiistc cclog zivota, osim ukoliko sc dcsi
da ih polomitc. Mada nisu tako |cftinc kao naoaii ko|c
nalazitc u vclikim pioda|nim lancima, znaa|no su |cftini|c
od naoaii ko|c vam picpisu|u. Onc ko|c kupu|ctc u pio-
davnicama ima|u istu moc soiva u oba soiva, pa nckim
l|udima nc odgovaia|u zato sto gicska piclaman|a ni|c ista u
oba oka. Rupiastc naoaii su idcalnc za takvc osobc zato
sto nc zahtcva|u slinc gicskc piclaman|a kod oba oka.
48 49
!sto tako, kada ncpiavilno spustitc naoaii lako sc dcsava
da sc ogicbu u ccntiu soiva kioz ko|a moiatc da glcdatc
kada ih stavitc. Ako sc iupiastc naoaii i ogicbu, to ncma
utica|a na n|ihovu cfcktivnost. N|ih nc moiatc ni da istitc
od otisaka pisti|u i diugih tiagova ko|i utiu na vid. Mnogi
l|udi sa micnom bol|c vidc kioz iupiastc naoaii. Ncpio -
ziinost soiva do ko|c dolazi piilikom foimaci|c kataiakta nc
omogucu|u da svctlo ispiavno piodc kioz n|ih, vcc ga iasc-
|ava|u. \klan|an|cm pciifcinih ziaka, iupiastc naoaii
mogu doncklc da uman|c iasc|avan|c i pobol|sa|u vid.
Rupiastc naoaii ima|u i ncka ogianicn|a. Posto uma -
n|u|u pciifcini vid, nc ticba ih koiistiti piilikom vozn|c i
slinih aktivnosti gdc dolazi do kictan|a picdmcta. A, kao
sto |c slua| kod svih naoaia, pa i naoaia za suncc, nc ticba
ih koiistiti da glcdatc u suncc. Rupiastc naoaii nc mogu da
zamcnc picpisanc naoaic u svako| situaci|i. L|udi sa diop-
tii|om miopi|c picko 6 vciovatno nccc imati koiisti od
iupiastih naoaii zato sto onc nc mogu da climinisu svu
maglovitost. Ali ak i ako stc vcoma kiatkovidi, kada
zaponctc onc vczbc, vid cc vam sc mozda toliko pobol|sati
da cc iupiastc naoaii biti od vclikc pomoci.
Pocnta |c da sami odluitc da li cctc ih ispiobati ili nc.
Mcni su vcoma koiisnc. \zgicdno, |cdino mcsto gdc sam tc
naoaii mogla da nadcm bio |c !ntcinct i to na adicsi
www.pinholcglasscs.com
Ivo, to |c plan ko|i sam |a koiistila da sc otaiasim naoaii
za itan|c. Doklc god budcmo piimcn|ivali tchnikc opusta -
n|a ko|c smo spomin|ali za opustan|c uma i misica ko|i kon-
tiolisu oko, to cc umnogomc pobol|sati vid, a katkada sc
mozc stcci i saviscn vid.
Plan za picvcnci|u i picokict ovih poicmcca|a u vidu
zvui vcoma |cdnostavno: piavilna ishiana, voda, vczba,
suncva svctlost, climinisati iafinisanu hianu, sccci, alkohol,
puscn|c, kafu i diugc napitkc sa kofcinom, udisati svcz vaz-
duh, upiazn|avati piavilan odmoi u piavo vicmc tokom
noci, climinisati stics tako sto nauitc da vciu|ctc Bogu, zah-
valnost i blagotvoian odnos picma svctu, biti ncscbian. ! da
bismo sc otaiasili naoaia, moiamo da nauimo da sc opus-
timo, da nauimo kako da climiniscmo stics iz nascg zivota
i da uvck budcmo odluni da sc kicccmo. \ svcmu ovomc
ncma nikakvc napicdnc tchnologi|c.
\ciovatno su vam vcc vasc bakc spomcnulc mnogc od tih
zdiavih stvaii ko|c su koiisnc. Mozda cctc icci: Pa znam da
|c voda dobia. Pa znam da iafinisani sccci nc val|a. Pa znam
da |c dobio ici na spavan|c u piisto|no vicmc. \ccina l|udi
shvata da su tc stvaii dobic i da dopiinosc zdiavl|u. Ali ako
|c svc to tako |cdnostavno, zasto to nc ini svako? Odgovoi
|c: zato sto inimo pic ono sto mi zclimo ncgo ono sto |c za
nas dobio. Toliko sc navucmo na nasih pct ula, na ukus -
volimo da |cdcmo ono sto nam |c ukusno, nc ono sto |c
dobio; na vid - na to sta zclimo da glcdamo na tclcvizi|i bcz
obziia da li |c to dobio za nasc tclo i nas um; i sluh - po -
navl|an|c istih icklama na tclcvizi|i ko|c nas navodc da koiis-
timo lckovc ko|i su bizo icscn|c, tclcvizi|skc piogiamc ko|i
nas hipnotisu, ko|i nas navlac na nasil|c, uman|u|u sposob-
nost da donosimo ispiavnc moialnc sudovc, uman|u|u nasu
sposobnost da kontioliscmo nasc apctitc; na ula dodiia i
miiisa, iostil| na iazn|u ili miiis kafc ko|c nas odvlac od
onoga sto |c dobio za nasc tclo, do toga da izgubimo nasc
zdiavl|c iz vida. Skloni smo da zivimo za sadasn|i ticnutak:
50 51
to sto hocu imacu sada, a o zdiavl|u cu da iazmisl|am kasni-
|c.
Mcn|an|c nasih navika ni|c nimalo lako. Nauiti sc da
dizimo tclo pod kontiolom, da kontioliscmo nasc apctitc,
bilo da |c ic o zcl|i za hianom ko|u zclimo, zcl|i za uspc-
hom, zcl|i da budcmo vazni, zcl|i za novccm - da bismo svc
to nauili da kontioliscmo moiamo da uiadimo ono sto
vccina l|udi naziva samokontiolom. Ali, samokontiola nc
funkcionisc bas na|bol|c. \ccina studi|a o ncuspcsnom ispu -
n|a van|u novogodisn|ih obccan|a to potvidu|c. Poticbna
nam |c i dodatna snaga van nas samih, a ona dolazi od Boga.
On |c stvoiio vasc tclo, a samim tim i vasc oi ko|c su
vclian stvcna tvoicvina, i zna bol|c od bilo koga kako da ih
ouva zdiavima ili da ih ozdiavi u slua|u da nc iadc kako
ticba.
Kako sticmo snagu da inimo ono sto |c poticbno? Kako
mozcmo da imamo zdiav fiziki vid? Tako sto pivo stcknc -
mo duhovni vid.
Picpoiuu|cmo:
- Kako sam pobcdila iak, Di Loiin Dc|
- Kondomi nc iadc, Di Loiin Dc|
- Moc zdiavl|a, Di Hans Dil, na|svcobuhvatni|a kn|iga
o zdiavl|u
- Moc ishianc, Di Kolin Kcmbcl, na|bol|a kn|iga o
ishiani ikada napisana
- Kako unapicditi mozak, Di Ildn Calmcis
- Scmc unistcn|a - sokantnc infoimaci|c o gcnctski
modifikovano| hiani, Di Dzcfii Smit
- Zakoni zdiavl|a, Di Pol \olk
- Zdiava ishiana, Di Pamplona Rodzci
- Otiov sa vclikim K, Di Agata Tics
- Smit iz tan|iia, Di Robci Ilcz
- Lccn|c iaka siiovom hianom, Di Kiistin Nolfi
- Tchnologi|a samounistcn|a - kakvc su poslcdicc
pioizvodn|c gcnctski modifikovanc hianc, Di Maii|an
1ost
- Zakoni zdiavl|a i izlccn|a, Di Nil Nidli
- !zlaz iz dcpicsi|c, Di Nil Nidli
Distiibuci|a: Mctaphysica, O11/292-OO62
52