Odgovorni urednik Mira engi

Redakcioni odbor Zehra Hubijar-Stojakovi, Zelenko Lei, edomir Rebi i

Marko Veovi


ESHIL SOFOKLE EURIPID
GRKE TRAGEDIJE
OKOVANI PROMETEJ, CAR EDIP ANTIGONA, MEDEJA


Preveo MILO N. URI
Priredio TVRTKO KULENOVI
CIP - Katalogizacija u publikaciji '
Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo
UDK 875-21(082)=861/862
AISCHYLOS
Grke tragedije / Eshil, Sofokle, Euripid ; [preveo
Milo N. Duri ; priredio Tvrtko KulenoviJ. - |4. izd.].
- Sarajevo : Veselin Maslea, 1988. - 322 str. ; 20 cm.
- (Biblioteka ARS. Lektira)
1. izd. 1979. - Sadraj s nasl. str.: Okovani Prometej ; Car Edip ; Antigona ;
Medeja. - Grke tragedije / Tvrtko Kulenovi: str. 5-27. - Izbor iz kritika: str.
307-319. -Biljeke o piscima: str. 320-322. - Bibliografija: str. 322.
ISBN 86-21-0()240-X
1. SOPHOKLES 2. EURIPIDES
GRKE TRAGEDIJE
Tragedija, koja se uduvijek smatrala najviim oblikom dramske knjievnosti,
otprilike onako kako se u novije vrijeme roman smatra najviim oblikom
proze (maturom literature"), nastala je i ostvarila svoj najvii domet u
antikoj Grkoj, u petom vijeku prije nae ere, zlatnom vijeku" grke
kulture. Tako mona, tako univerzalna, i istovremeno saobrazna pravilima
koja je kao vrstu odreuju, nije se ponovila ni kod Rimljana, koji su eznuli
za njenom obnovom, ni kod francuskih klasici-sta, koji su je proglasili za
zakon, pa ak ni kod ek-spira, moda najveeg dramskog pisca svih
vremena. Teko je sa malo rijei makar i pokuati rei zato je to tako bilo.
Potrebno je objasniti kako je tragedija nastala, koji je to uslovi i momenti
ine tragedijom i na koji su nain oni konkretno ostvareni u djelima grkih
tragiara.
Grka tragedija nastala je iz grkog mita i zadrala je ne samo njegovu
tematiku i grau (od svih sauvanih tragedija samo jedna, Eshilovi
Persijanci, zasnovana je na nemitskoj, istorijskoj tematici) nego i njegov duh,
univerzalnost, njegovu duboku usaenost u ivot grkog ovjeka. Moderna
nauka poklanja sve veu panju ulozi koju je mit igrao u ivotu arhainog,
predklasinog i klasinog drutva i nasljeu koje je ta uloga ostavila u duhu
dananjeg ovjeka. Psihoanalitiar Jung, parafrazirajui neke spise crkvenih
otaca o bogu, kae da je mit ono to je uvijek, ono to je svugdje, i ono u to
svi vjeruju. Antropolog Levi-Stros upozorava da je mit jedna vrsta
esencijalnog govora koji se govori" i z-n a d jezika: dok poezija, koja je
takoe oblik esencijalnog govora, mnogo gubi prilikom prevoenja s jezika na
5
jezik, mit s lakoom uva i komunicira svoje vrijednosti bez obzira na to da li
se prevodi, koliko se prevodi, pa ak i kako se prevodi.
Sve su ovo vane pretpostavke za nastanak jednog dramskog, to jest
pozorino-knjievnog oblika da bude istovremeno univerzalan i duboko
usaen u ivot konkretne zajednice, i da se zasniva na radnji (grki: dro-
menon, od ega je i postala rije drama) koja nije do kraja saoptiva i
obuhvatljiva jezikom ali grki mit je imao i posebna svojstva, veoma
potrebna duhu tragedije, koja nisu imale mitologije drugih naroda. Ameriki
autor Dozef Kembel kae za te mitologije da su po svojoj prirodi bile
filozofske", dok je grka bila etika": iz prvih su mogle potei znaajna
poezija, epika, ali samo se na ovoj drugoj mogla zasnovati tragedija. U
uvenoj Aristotelovoj definiciji tragedije jedan od dva najhitnija pojma jeste
radnja: to je ono odreenje koje, kako smo vidjeli, s jedne strane, odgovara
pozo-ritu kao formalnom okviru tragedije, a, s druge strane, mitu kao
njenom izvoritu, kao prii koja nije presudno zavisna od jezika. U mnogo
manje poznatoj Teofrastovoj definiciji tragedije, dodaje se da tragediju
obiljeava radnja iz ivota heroja, odnosno tanije preokret u ivotu heroja"
(od sree ka nesrei) ime je nagovijeten taj elemenat; presudan za
tragediju, koji predstavlja specifino obiljeje grkog mita.
Za razliku od junaka drugih mitologija, junak grkog mita ne odlikuje se
samo junatvom, krupnim podvizima i djelima uinjenim za opte dobro
nego i drskou, smjelou da izaziva ustaljeni kosmiki poredak i sile koje
su neuporedivo monije od njega i koje e ga na kraju smrviti. (U jednom od
najljepih i najpoznatijih grkih mitova, Nioba, ena uvenog sviraa na
trostrukoj liri Amfiona, rugala se boginji Leti to ima samo dvoje djece,
Apolona i Artemidu, dok ona, smrtnica Nioba, ima etrnaestoro, sedam
sinova i sedam keri. Bijesni, Apolon i Artemida pobiju strijalama svu
Niobinu djecu, a ona se od bola skameni.) Pri tome, granice koje heroj
takvim svojim djelima razbija i prevazilazi nisu samo granice ljudske moi i
smjelosti nego i ljudskog morala. (U manje poznatoj prii koju navode
Pausanija
6
i Plutarh, boksa Kleomed sa ostrva Astipaleje biva neopravdano
diskvalifikovan u jednom takmienju, pa lud od bola zbog nanesene mu
nepravde, po povratku u rodni kraj, da dokae svoju snagu, golim rukama
porui stu-bove kole pune djece, a zatim se ispred razgnjevljenih graana
skloni u jedan teki koveg u Ateninom hramu. Kad graani s tekom
mukom otvore koveg, pokae se da je prazan. Kad zatrae objanjenje od
Apolonovog proroita, ono im odgovori da je Kleomed postao heroj, da ga
moraju potovati i prinositi mu rtve.) Heroj grkog mita nije junak u smislu
srednjovjekovnog vitetva nego u smislu nadilaenja ljudske norme, i njegov
doprinos ovjeanstvu nisu dobra djela, nego utjeha da je ovjeanstvo
sposobno preko svojih izabranih i izuzetnih pripadnika dosei razinu
nadljudskoga i zanijekati nametnuta ogranienja kojima je obian smrtnik
okovan i kojih se veina nas pridrava da odri svoju jadnu egzistenciju" (Z.
Dukat).
Takvog junaka naslijedila je od grkog mita grka tragedija. On je obiljeen
tragikom krivicom" koja se tie slijepe" i iracionalne" sudbine i ne moe
se nikako svesti na pitanje dobra i zla. Po tome se tragedija bitno razlikuje
od ostalih dramskih formi: dok u melodrami dobro uvijek na kraju likuje nad
zlom, a u drami se uvijek bar moe razlikovati ta je ta, makar dobro i zlo
bili tijesno isprepleteni, problem tragedije se uopte ne postavlja, i njena
radnja se ne odigrava, na tom nivou. Tragiki junak strada zbog svoje
nesavladljive tenje za samouzizanjem i samopotvrivanjem koju oblikuje
prema diktatu vlastitog unutranjeg moralnog principa ili hira, a pokuava
ostvariti u sukobu sa okolinom, s ljudima i bogovima. Takav, on predstavlja
uzor najkarakteri-stinijih stremljenja grkog ovjeka koji, prvi put u
klasinom svijetu, prestaje da trai garanciju uvijek eljene besmrtnosti u
religiji i pokuava da je sam za sebe osvoji kroz slavu, kroz istoriju. O tome
na veliki he-lenista Milo uri kae: ... u agonskom [se] nalazi
psihofizika snaga koja je odudarala od istonjakog sta-ratva i rimske
nemladalake mukosti... cilj agonske aktivnosti nije bilo koristoljublje, nego
udnja za pobe-dom, a time udnja za prvenstvom i odlikom za pohva-
7
lom i slavom ... u helenskoj hijerarhiji vrednosti slavi [je] pripadalo prvo
mesto."
Postanak tragedije vezuje se za mitove i rituale posveene Dionisu,
boanstvu sveopte plodnosti a azijskog por.jekla, koje je u grkoj mitologiji
zastupalo stranu ulnosti, uestvovanja i predavanja, nasuprot apokmij-
skom elementu razuma, posmatranja i odvajanja. Donedavno se smatralo da
je i sama rije tragedija vezana za uesnike u obredima Dionisova kulta
obuene u kou jarca ivotinje koja je, uz konja i bika, simbolizovala ovog
boga (na grkom: tragos jarac, pa otuda trago-dia jareva pesma). U
svakom sluaju, ako ime i nije, duh tragedije zacijelo jeste vezan za mit o
ovom boanstvu obredne svetkovine u njegovu ast. Meu raznim
varijantama mita o Dionisu za tragediju je bitna ona o djetetu Dionisu,
Dionisu Zagreju, tj. orfika verzija ovog mita. Titani su htjeli da unite
Dionisa, pa da bi osujetili uticaje raznih magijskih moi kojima je
raspolagao, dali su mu igrake da se igra, ekajui da one potpuno obuzmu
njegovu panju i da ga u tom trenutku napadnu. Iznenaen, Dionis je ipak
uspio da se nekoliko puta preobrati u razne ivotinje i tako umakne
titanima, ali je na kraju ipak bio uhvaen u obliju bika i ubijen. Titani su
onda njegovo tijelo raereili, skuvali u kotlu i pojeli pare po pare, samo
im je izmaklo srce, iz kojeg se Dionis ponovo rodio.
Obnavljajui u ritualu tu sadrinu mita, pripadnici Dionisovog kulta,
najee ene (bakhantkinje prema latinskoj verziji Dionisovog imena
Bacchus Bakhus, Bakho) zapoinjale su svoj ritualni in dugotrajnim, is-
crpljujuim plesom koji ih je dovodio u stanje transa, u kome su golim
rukama rastrzale i zatim prodirale ivotinju prinesenu bogu na rtvu, koja
je simbolizovala boga, i na taj nain se preko njegovog" mesa sjedinjavale s
njegovim principom, sveoptom plodnou i neunitivim ivotom prirode,
istile se od svojstava uslovljenih ogranienou i konanou individualne
egzistencije, od straha i strepnje, od sumnje i saaljenja.
Tu estinu zamaha i dogaanja, i taj efekat proie-nja na kraju naslijedila
je grka tragedija iz dionizij-skog rituala: s njim u vezi je druga kljuna rije
Aristo-
8
telove definicije tragedije, oienje, katarza (catharsis). Dok zbivanja na
sceni, u jednom dalekom odbljesku i kroz likove raznih junaka simbolizuju
Dionisovu sudbinu, gledaoci se, okusivi svojim duhovnim ustima" deo
rastrgnutog tela junaka boga, oslobaaju za asak svoga vlastitog
egzistencijalnog okvira i time doivljavaju oienje od njime uslovljenih
osjeanja straha i saaljenja.
Tragediji kao knjievnom obliku prethodila je hor-ska pjesma pjevana na
Dionisovim svetkovinama i u njegovu ast, poznata pod imenom ditiramb.
Njeno literarno uoblienje ostvareno je na Peloponezu i pripisuje se pjesniku
i kitarau Arionu koji je ivio na dvoru ko-rintskog tiranina Perijandra. Kad
je Atina postala kulturni centar grkog svijeta, ova horska pjesma doivjela
je specifinu modifikaciju u kojoj treba vidjeti poetak tragedije i svake vrste
drame: iz hora se izdvojio jedan uesnik koji je poeo da vodi dijalog s njim.
Nastanak tragedije kao dovrene forme pripisuje se pjesniku Tespisu ili
Tespidu, a njeni najvrednosniji rezultati ostvareni su u djelima Eshila,
Sofokla i Euripida. Na takmienjima koja su se odravala svakog proljea u
Atini o Velikim ili Gradskim dionisijama, oni su ostali zabiljeeni kao nosioci
najveeg broja nagrada (Eshil 13, Sofokle 24, Euripid 5), a u istoriji kao
jedini znaajni grki tragiari.
Mada su bili savremenici (govorilo se da se Euripid rodio u vrijeme kad je
Eshil uestvovao u pobjednikoj bici s Persijancima kod Salamine, a Sofokle
u horu atin-skih djeaka slavio grku pobjedu), ova tri pjesnika se u mnogo
emu razlikuju meu sobom ne samo individualno nego i kao istorijske
pojave, to, izmeu ostalog, svjedoi o izuzetnoj vitalnosti grkog drutva
koje je u tom periodu definitivno prelazilo iz faze rodovskog ureenja u fazu
gradske demokratije najpotpunije ostvarene i najbolje uvrene u Atini i
njenoj gradskoj dravi.
Po knjievnom temperamentu, Eshil je pjesnik dramatiar: dramska snaga
njegovog djela poiva na poetskoj snazi njegove inspiracije, njegove
najkarakteristini] e drame su zapravo najblie onome to danas zovemo
oratorijem. (Sofokle je najrasniji" dramski pisac i utoliko se moe smatrati
najveim od trojice: u njegovim
n
djelima najpotpunije je ostvaren ne samo sukob linosti uopte kao bitna
odrednica svake drame nego i sukob linosti i sila podjednako legitimnih,
podjednako pravednih", kao bitna odrednica tragedije i njene visoke
moralnosti" koja ne svodi svijet na pojednostavljenu sliku borbe dobra i zlaj
Euripid je najvei filozof scene" ali i pjesnik onoga to je najvie tragino",
po rijeima Aristotelovim, jer se kod njega sukob ne odigrava toliko meu
ljudima, koliko u ljudima: bitke koje se tu biju dramom su nerazrjeive i
Euripid jedino uz neposrednu pojavu bogova (deus ex machina bog
iz'maine) uspijeva da ih razrijei. Odabrane tragedije, Eshilova tragedija
Okovani Promete], Sofoklove Car Edip i Anti-gona i Euripidova Medeja, osim
to su najpoznatije, najvie igrane, itane i tumaene, u najveoj mjeri
pokazuju ova specifina obiljeja svojih autora.
Posebno je Okovani Promete] u tom smislu karakteristian za svog autora
Eshila. Zasniva se na jednom od najrairenijih, i u evropskoj knjievnosti
najvie obraivanih grkih mitova, na mitu o titanu Prometeju, koga je
Marks nazvao prvim svecem u filozofskom kalendaru". Kod Hesioda se ovaj
mit nalazi zabiljeen u grubim crtama: u njemu je rije o borbama dviju
generacija bogova i o titanu Prometeju koji je ljudima dao vatru. Kod Eshila
je pria sloenija: Prometej je pomogao Zev-su u borbi protiv titana, ali kad je
ovaj htio da zajedno s titanima uniti i ljude, Prometej mu se usprotivio i
zbog tog protivljenja, do kraja i u svim konsekvencama nepopustljivog i
nepomirljivog, kako i prilii tragikom junaku, doivio svoju tragiku
sudbinu. Dramska razrada mitske prie ovako tee:^radnja poinje u
trenutku kad je Prometej ve uinio 'svoje djelo i osuen je od Zevsa da bude
prikovan za kavkasku stijenu gde e mu jedan orao vjeito kljuvati digericu.
Prikivanje treba da obavi Hefest, boanski kova, koji oklijeva iz saaljenja i
naklonosti prema Prometeju, dok ga simbolikr lik pod imenom Vlast tjera
da bre vri svoju dunost. Okean, takoe prijatelj Prometejev, ali i linost
obinog, netragikog kova, savjetuje mu da ne prkosi, da se ne
10
rita protiv bia", jer Zevs moe i da mu oprosti, a moe i strasnije da ga
kazni. Da bi prikazao Prometejev arete, njegovu herojsku vrlinu,
nepokolebljivost, Eshil koristi i jednu verziju mita po kojoj se Zevs i pribojava
Prome-teja i elio bi da ga pridobije. Po toj verziji, Prometej je jedini u stanju
da objasni jedno proroanstvo Mojri, pletilji sudbina, koje tvrdi da e Zevsa i
njegovu vlast ugro-ziti jedan od njegovih sinova.^Zevs bi bio rad da u
zamjenu za objanjenje tog proroanstva daruje Prometeju slobodu i kao
posrednika u toj razmjeni alje Hermesa^ (Herma), glasnika bogova,
poniznog slugu ali F vjetog pregovaraa koji e umjeti da zastupa Zevsove
interese. Prometej, meutim, ostaje nepokolebljiv i time izaziva Zevsov bijes,
te e ga bog munjama i gromovima na kraju baciti u bezdanj Ovakvome
kraju prethodi opsena i lijepa epizoda sa Ijom, lijepom keri Inahovom u
koju se zaljubio sam Zevs, a ljubomorna Hera je onda pretvorila u junicu
kojaj gonjena stranim obadom, treba bez odmora da prejuri gotovo itav
Grcima poznat svijet. I ona se obraa Prometeju s molbom da joj kae dokle
e trajati njene patnje i kako e se zavriti^ i on joj rado izlazi u susret,
usteui se jedino iz bojazni da otkrivi ~~sve patnje koje ona jo ima da
pretrpi jadnoj Iji ne zada jo vei bol. Izuzetnom ljepotom i osjeajnou
proeti su u ovom dijelu drame ne samo tekst koji izgovaraju Prometej i Ija
nego i stihovi hora:
Voskom spojena svirala glasna zvucima ljulja me u san. O, lele! Oh, kuda
me vode te daleke lutnje?"
Okovani Prometej nema pravu dramsku radnju, kao to se iz ukratko
preprianog sadraja moe vidjeti, mada je to jedna od Eshilovih kasnijih
tragedija koje svjedoe o primjetnom kretanju od dijaloko-horske poeme ka
drami. Eshil se, kae prof. uri, jae no ijedan od docnijih tragiara
,neprestano razvijao kao umetnik", pa ipak je radnja Okovanog Prometeja
oskudna, patetina vie nego dramatina, epski pravolinijska, bez dramskih
zaokreta i preokreta, usporavanja i ubrzavanja, iznenaenja. Istina, Okovani
Prometej je samo jedan dio trilogije
11
ija su druga dva dijela izgubljena (grki tragiari su jedino tako, sa
ciklusom od tri tragedije i jedne satirske igre, mogli da se nadmeu na
Dionisovim svetkovinama za nagradu, ali su kod Eshila veze koje" dre
trilogiju na okupu jo veoma vrste, dok se kod Sofokla i Euripida gube i
jedinica cjeline postaje pojedinana tragedija), no po svemu je jasno da ga
nije pisala ruka rasnog dramskog pisca: . . . njegov jezik je vie sredstvo
liriara i muziara nego dramatiara" (uri).
Ali uprkos tome to nije izrazito dramska, Eshilova tragedija je, kako se to
modernim pozorinim jezikom kae, veoma scenina": bez toga ne bi ni
mogao da bude tako veliki tragiki pisac kakav jeste. Bogati Eshilov pjesniki
talenat izliva jednu scensku simfoniju od oblika, zvukova, boja, koja puni
scenu sublimiranom ljepotom i intenzivnim a uzvienim ivotom. Radnja
njegove tragedije ne koristi dramske trikove", kao to njegovi likovi,
uglavnom, ne poznaju dramski razvoj, ali njegovi dijalozi umiju da budu
nabijeni unutarnjom dramatikom, kratka replika puca" u kratku repliku
kao u kakvoj savremenoj drami, dug monolog se prekida lirskom
intervencijom hora im postane zamoran, bezmalo svaka linost ima
karakteristian, osoben govor, obojen linom notom u veoj mjeri nego to je
to sluaj kod dvojice kasnijih tragiara. Eshil je pisac bez izrazito dramskog
talenta, ali sa izuzetno snano razvijenom svijeu o mogunostima i
konvencijama scene.
Zatim, lik njegovog Prometeja, ako i nije dramski, jer ne poznaje razvoj, jeste
tragiki u smislu herojske vrline (arete) i tragike krivice (hamartia). U
trenutku kad ga u drami susreemo, njegovo veliko junako djelo pomo
ljudima koju je pruio uprkos Zevsovoj volji ve je odavno ostvareno. Ono
se vie kao dramsko pitanje i ne postavlja. Ali se postavlja pitanje hoe li se
on pokajati, pokleknuti, hoe li pruiti Zevsu ruku i uiniti mu uslugu za
koju je ovaj spreman da mu sve ono ranije oprosti. Ali Prometej je linost
koja u ime jednog unutranjeg htijenja, u ime dosljednosti samom sebi, koja
je za tragikog junaka najvanija stvar na svijetu, u ime potrebe da niim ne
ukalja djelo koje je ostvario, odbija svaku pomisao na nagodbu sa Zevsom,
vr-
12
hovnom vlau, silom koja ga u svakom pogledu viestruko nadilazi, odbija
je ne samo svojom svjesnom voljom nego i itavim svojim biem kao pravi
tragiki junak, on ne moe drukije, mada zna da e zbog toga teko da pati.
Nagrada koju oekuje nije u sferi line sudbine nego u sferi slave: zato na
poetku drame lijepim patetinim rijeima opirno izlae horu ta je sve dao
ljudima: ne samo vatru, tu snagu i simbol, nego i umjetnost graenja kua,
poznavanje slova i brojeva, vjetinu plovljenja, sposobnost uoavanja i
zakljuivanja. Uputio ih je u medicinu, u rudarstvo, u sve oblasti znanja i
umjenja.
S obzirom na to svoje djelo i na tu svoju ispovijest o njemu, Eshilov
Prometej, mada porijeklom bog, predstavlja prvi veliki, simbolino uzvien lik
ovjeka u svjetskoj literaturi, lik koji ona nikada nee napustiti i koji e
uvijek ostati jedan od njenih najomiljenijih likova. Hrianstvo e ga slaviti
kao borca protiv lanih bogova", meu velikim pjesnicima romantizma
gotovo da nee biti nijednog koji se nee, na ovaj ili onaj nain, ogledati na
Prometeju, pa e ga morati prihvatiti i moderna knjievnost, relativistiki i
cinino nastrojena, ako ni zbog ega drugog makar da bi ga ironizirala (id,
Kaf-ka, Kami).
U Okovanom Prometeju Eshil je pokazao da mu je uistinu jasna ne samo
sudbina heroja nego i mehanizam vlasti u svim njegovim aspektima. Pokazao
je to i nainom na koji je koncipirao i ostvario likove same Vlasti, zatim
Herma, pa i Okeana i Hefesta, ali i u neposrednom izriaju: u onom ve
pomenutom savjetu koji Okean daje Prometeju da se ne rita protiv bia", ili
u rijeima samog Prometeja:
To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne veruje prijateljima."
Uprkos tome, Eshil ni najmanje nije bio pisac revolucionar, reformista,
kritiar vlasti, to e rei kritiar boanskog poretka. Nastojao je samo, u
duhu svoga vremena,
da naslijeene bogove homerskog panteona, koji su se od ljudi razlikovali
samo snagom i moi a ne i dobrim svojstvima i vrlinom proisti", da im
prui etiko opravdanje i etiki autoritet. Inae je bio tradicionalista,
moralista, laudator temporis acti, vjernik za koga je religija bila drutveno
pitanje, norma ljudskog ivota.
! Sofokle, drugi lan velikog trijumvirata" grke tragedije, bio je takoe vrlo
religiozan ovjek, ali na drukiji nain. Njegova religioznost nije znaila vjeru
u boanski poredak, nego je bila posljedica njegove naglaene duhovnosti,
nije bila stvar uvjerenja, nego prirode bia. U svojim dramama, on se otkriva
prvenstveno kao veliki umjetnik, i to kao umjetnik dramski pisac koji sa
izuzetnom preciznou, pouzdanou i nadahnuem rukuje mitskom graom
koju je odabrao za predmet svojih tragedija. Poznati sovjetski istoriar
antike knjievnosti Tronski na jednom mjestu je, u saetom obliku, iznio
glavna svojstva Sofoklove tragedije: Sofoklove se trage^ dije odlikuju
jasnoom dramske kompozicije. Obino poinju ekspozicijskim prizorima u
kojima se objanju-je polazna situacija i izgrauje stanovit plan ponaanja
junaka. U procesu izvravanja toga plana, koji nailazi na razline prepreke,
dramska radnja sad raste, sad se usponi je, dok ne stigne do prekretnice, a
iza ove, nakon omanjeg zakanjenja, nastupa katastrofa, koja naglo dovodi
do konanog raspleta. U zakonitom toku dogaaja koji je strogo motiviran i
proizlazi iz karaktera lica, vidi Sofoklo skriveno djelovanje boanskih sila,
koje upravljaju svijetom". Oba uslova koja smo naveli kao presudne za
uspjeh tragedije, i priroda dramske radnje i priroda tragikog lika, kod
Sofokla su zadovoljeni u toj mjeri i na takav nain, sa takvim unutranjim,
sadrajnim potrebama i razlozima i istovremeno sa takvim formalnim
savrenstvom da su obezbijedili njegovim djelima ne samo izuzetan knjievni
znaaj nego i najveu popularnost. Upravo zbog toga on je jedini u ovom
izboru zastupljen sa dvije drame, Carom Edipom i Antigonom, o kojima bi se
moglo rei da je prva znaajnija a druga popularnija.
Mit o Edipu takoe spada meu najpoznatije, i u istoriji evropske
knjievnosti najvie koriene i interpretirane grke mitove. U njemu je rije
o kraljevskom sinu kome je na roenju proroite dosudilo stranu sudbinu:
da ubije roenog oca, da se zatim oeni majkom i ak izrodi djecu s njomf p
elji da sprijei ispunjenje proroanstva, otac ga daje jednom svom pastiru
da ga odnese u goru i ostavi divljim zvijerima. Pastir, saalivi se nad
djetetom, umjesto da to uini, da ga drugom pastiru koji e ga odnijeti u
drugu, daleku zemlju svom gospodaru. Ovaj nije imao djece i nasljednika na
prestolu pa usvoji Edipa i posini ga ne otkrivi mu njegovo porijeklo. Edip,
meutim, kad odraste i kad od proroita sazna kakva mu je sudbina bila
predskazana, odlui da ode od kue da bi onemoguio ispunjenje
proroanstva. Napustivi grad Korint, za koji je vjerovao da mu je rodni,
uputi se prema svom stvarnom mjestu roenja, gradu Tebi, u kojoj je vladao
njegov pravi otac, kralj Laj. Na putu susretne starca u koijama koji mu
osorno naredi da se skloni s puta, a Edip, na to razbje-njen, ubije i njega i
njegove pratioce, osim jednog koji uspje da umakne. Starac je bio kralj Laj
koji je krenuo u proroite da pita kako da se oslobodi nesree koja je snala
Tebu, udovita Sfinge koje je imalo glavu ene, tijelo lava, orlovska krila i
zmijski rep i koje je, doletjev-i iz najudaljenijih krajeva svijeta, zasjelo pred
Tebu, zahtijevajui od nje povremeno ljudske rtve, a svakom putniku koji je
u nju iao postavljajui jedno isto pitanje: koji je to stvor koji ujutro ide na
etiri noge, u podne na dvije, a uvee na tri? Nijedan putnik nije bio u stanju
da odgovori na to pitanje i Sfinga ih je sve pro-dirala. Edip je, meutim
odmah shvatio da je to ovjek, koji u djetinjstvu baulja, kad odraste hodi na
dvije noge a u starosti se ispomae tapom, i na njegov odgovor, Sfinga se
stropota mrtva, a zahvalni graani Tebe, ijeg su kralja na putu za.
Delfijsko proroite nedavno ubili nepoznati razbojnici, izaberu ga za novog
vladara. Edip se oeni Lajevom udovicom, a svojom majkom, kraljicom
Jokastom i izrodi s njom etvoro djece: keri Antigonu i Ismenu, i sinove
Eteokla i Polinika.
Sofoklova tragedija poinje u trenutku kad je Edip ve uveliko kralj u Tebi.
Nad grad se nadvila nova nesrea, kuga, a proroite u koje je Edip poslao
svoga savjetnika, a Jokastinoc brata Kreonta, kae da je razlog tome
prisustvo u Tebi ubice njenog ranijeg vladara Laja: kad zloinac bude
uhvaen i kanjen, i kuge e nestati.
Od tog trenutka poinje prava radnja drame, istraga, koju su kao idealnu
dramsku temu osjetili i mnogi moderni pisci. Edip je odluan u namjeri da
odmah krene u potragu za zloincem, on ak zamjera Tebancima to to nisu
ranije uinili, na ta mu Kreont odgovara:
aropevka nas nagna Sfinga pred noge da gledamo a pustimo to zavi no."
Prvi korak na tom putu, po savjetu hora, je da se pozove slijepi a vidoviti
vra Tiresija. Tiresija, meutim, kako sam Edip primjeuje, stie neveseo" i
ne eli da oda tajnu koju zna, tvoje zlo da ne reknem". Na to se budi
Edipova naprasitost i naglost koju je ispoljio ve onda kad je ubio Laja i on
vrijea slijepog vraa, prisiljavajui ga da mu na kraju kae ti si ovoj zemlji
zlotvor krvavi" i Ubica koga trai jesi, kaem, ti". Ne mogui da shvati
Tiresijine rijei, a ispoljavajui pomalo i onu psihologiju vlasti koju je Eshil
ilustrovao rijeima iz Okovanog Prometeja koje smo ve naveli, optuuje
slijepog vraa da je uesnik u zavjeri koju je protiv njega, Edipa, skovao
njegov urjak Kreont ne bi li se dokopao prestola. Sa tim predubjeenjem
Edip stupa u razgovor s Kreontom koji se odmah pretvara u sukob. Uto se
pojavljuje Jokasta, koja ih ubjeuje da se svaaju ni oko ega, jer su se i
druga Tiresijina tvrenja pokazala ne-tana, na primjer, predskazanje kralju
Laju da e ga ubiti roeni sin. Te rijei bude u Edipu prvu stranu sumnju,
koja jo nije u stanju da povee konce ali koja odmah od ovjeka
nepokolebljivo istinoljubivog, kakav je Edip, i dosljednog sebi kao to mora
da bude tragiki junak, zahtijeva energinu i neodlonu dalju istragu. On
sada zahtijeva da se pronae jedini preivjeli svjedok Lajevog ubistva, koji je
otiao iz grada ba nekako u vrijeme kad je Edip postao kralj. Ako on potvrdi
to je
..16
i ranije rekao, tj. da su kralja Laja s pratnjom ubili razbojnici, dakle, vie
ljudi a ne jedan ovjek, onda Edipo-voj sumnji ne moe biti mjesta. Ali novi
udarac pogaa Edipa u meuvremenu: iz Korinta stie glasnik da javi da je
tamonji kralj umro i da Edip treba da ga naslijedi. U prvi mah, ta vijest
donosi olakanje jer sad je jasno da se nee ispuniti proroanstvo po kome
Edip treba da ubije vlastitog oca, ali iza tog olakanja slijedi strano
saznanje: glasnik mu kae da ne treba da se boji proroanstva jer i nije sin
korintskog kralja on lino donio ga je kao malo dijete na kraljev dvor
preuzevi ga iz ruku pastira kralja Laja. Jokasti je sada sve jasno i ona
odlazi u dvor, gdje e se zatim objesiti. I Edipu je uglavnom jasno, ali mu
njegovo unutranje naelo nalae da sve stvari izvede na istac do kraja, da
pronae sve dokaze, da utvrdi cijelu istinu, ne prezajui pred novim ranama,
pred udarcima sudbine koje jo treba da primi. Sa istom odlunou i
osornou s kojom je ranije tjerao vraa Tiresiju da kae ta zna, on sada
tjera nekadanjeg Lajevog pratioca, pastira koji ga je nekada, kao dijete,
predao korintskom pastiru, da mu svaku pojedinost te strane istorije
podrobno saopti. Zatim e, kad jo sazna za Jokastinu smrt, kazniti sebe
stranom i simbolinom kaznom: iglom iz njene haljine izboe sebi oi koje
nisu vidjele ono to je vidio i slijepi vra Tiresija.
Meutim, ni ovako dosta iscrpno prepriana radnja Cara Edipa nije u stanju
da nam otkrije sva njena dramska svojstva o kojima u navedenom odlomku
govori Tronski, kao to ne moe ni da nam pokae svu ubjed-Ijivost i
savrenost Edipa kao tipinog tragikog junaka. Radnja tragedije je linija
koja vodi od sree ka nesrei, ali linija Cara Edipa je ne samo isprekidana,
nego u svakom tom prekidu se za trenutak vraa unazad, ka srei i utjehi.
Prvi dolazak Jokastin uvjerava Edipa da proroanstva slijepog Tiresije ne
moraju biti tana, isto kao to mu dolazak korintskog glasnika, ve na
poetku konanog raspleta, u prvi mah donosi nadu da se ni staro
proroanstvo koje se njega tie nee ispuniti, jer je, eto, njegov otac,
korintski kralj, umro prirodnom smru. Svaki oblak sumnje koji obastre
duu Edipovu probija
2 Grke tragedije
17
zrak pouzdanja", kae M. uri, i ta neprestana igra sudbine sa glavnim
junakom tragedije podie napetost dramske radnje do najveeg intenziteta.
Ili, gledano iz drugog ugla, svaki korak u prolost radi njenog objanjenja i
rasvjetljenja predstavlja i novi korak u budunost, u dramsku kulminaciju
radnje i tragiku katastrofu junaka. Na tom odnosu izmeu prolosti i
budunosti, na njihovoj meusobnoj isprepletenosti, poiva ne samo
izuzetna dramska tenzija radnje nego i misaona, sudbinska dubina znaaja i
znaenja Sofoklove tragedije, njena ljudska univerzalnost.
Jo oiglednija je nedovoljnost svakog, pa i najpo-drobnijeg prepriavanja
kad je u pitanju priroda tragi-kog junaka u Sofoklovoj drami, jer u itavoj
grkoj tragediji, ako i ima primjera jednake upornosti, kakva je moda
Antigona, nema primjera takve sloenosti i slojevitosti glavnog lika kakva je
ostvarena u Edipu. I pitanje njegove herojske vrline (arete) i pitanje njegove
tragike krivice (hamartia), koja su, kao sastavni aspekti drame nerazdruiva
jedno od drugog, sloena su pitanja, ali je pitanje krivice naroito sloeno.
Vrlina se, naime, moe lake ilustrovati zahvaljujui jednoj specifinoj
tehnici koju Sofokle koristi u bezmalo svim svojim tragedijama: kad pored
tragikog junaka stavi jednu ili vie obinih linosti, razlika izmeu njegovog
i njihovih djelovanja i ponaanja otkriva vrline junaka. Tiresija je vra,
mudrac, vidovnjak, ali je od samog poetka spreman da pre-uti istinu da bi
potedio Edipa, on i samom Edipu savjetuje da po njoj ne kopa". Jokasta,
koja je malo prije Edipa shvatila svu tragediju bia i morala Edipovog, ipak
pokuava da ga sauva od egzistencijalne tragedije, da ga nagovori da ne
traga dalje za dokazima, da obustavi istragu iji ishod vie nikakva dobra ne
moe donijeti. On bi mogao jednostavno da je poslua, kao to je mogao da
poslua i Tiresiju u trenutku kad mu je prva sumnja probola srce, i s
obzirom na njegov poloaj, na vlast koju ima u rukama, sve bi, na tom
spoljnom planu dogaanja, ostalo kao to je i bilo. Ali on to ne moe jer se
takvom postupku protivi njegovo bie, jer tragiki junak ne razdvaja
spoljanje od unutranjeg, etiku sudbinu od egzistencijalne. Dok je za
ostale linosti trage-
18
dije ivot jedno, a ast i moral drugo, za tragikog junaka su oni nerazdvojivi,
i u tome je njegova vrlina.
Ali u emu je Edipova tragika krivica i da li je uopte kriv on, koji je
jednostavno bio baen u zamku sudbine i koji protiv nje nita nije mogao da
uini? Kod Prometeja, vidjeli smo, sve je jasno: on se suprotstavio najvioj
vlasti, samom Zevsu, olienju boanskog poretka i morao je da strada.
Slino je, kao to emo vidjeti, i s Antigonom: ona se suprotstavlja ujaku
kralju Kreontu, koji predstavlja olienje dravne vlasti i ljudskog poretka, i
takoe mora da strada. Ali zato strada Edip, koji se ne suprotstavlja
nikakvoj vioj vlasti i koji je ak, u datoj situaciji, sam vrhovna vlast?
Oko tog pitanja mnogi su kritiari lomili koplja od grkih vremena do danas.
Mnogi su krivicu traili u Edi-povoj prijekosti, naglosli, koja se, istina,
ispoljava u vie navrata, ali je samo crta karaktera i nije dovoljna za
tragediju. Sukob Edipa s Tiresijom u modernim postavkama ove tragedije
esto se predstavlja kao sukob krat-kovidog politiara sa dalekovidim, iako
za praktine, konkretne stvari slijepim intelektualcem, ali sve je to samo
jedna moderna dramatizacija" koja nema veze sa pravom prirodom
tragedije.
Najoptiji odgovor na postavljeno pitanje glasi da je za Edipa kao i za sve
ostale tragike junake njihova tragika krivica u istom onome u emu je i
njihova herojska vrlina: u probijanju svoda" kojim je ovjekov svijet
natkriven, u prevazilaenju granice ovjeku odreene, u iskakanju iznad
ljudske mjere i ljudskog prosjeka. Slikovito reeno, Edipova tragika krivica
je u tome to do kraja, nepokolebljivo i nemilosrdno raspetljava tu zamku
sudbine u koju je baen sve dok se ona ne pretvori u omu za njega. Edipova
tragedija je tragedija herojskog razuma" (Dukat), ili, kako M. uri kae, u
ovoj tragediji se prikazuje ustvari traginost prevelike mudrosti". Upravo,
Edip je pregao da sazna, da vidi vie nego to mu je odmjereno" i dozvoljeno;
u tome je njegov sukob s viim autoritetom i zbog toga on, na kraju tragedije,
u simbolikom inu samokanjavanja sebi kopa oi.
i rt
Antigona je, kako smo ve pomenuli, najpoznatija, najigranija, najvoljenija"
Sofoklova drama, ali ona ne postavlja toliko sloenih pitanja koliko Car Edip,
pa zato i ne zahtijeva tako opsean komentar. Sudbina Antigone je po
mitskoj hronologiji neposredan nastavak i posljedica Edipove sudbine: ona je
ki Edipa i Jokaste, plod najstranije vrste rodoskrvnua, i ve je to dovoljan
razlog da joj sudbina bude tragina. Za Sofokla, meutim, ne vai mitska
logika, on je pristalica Heraklitovog naela da je karakter sudbina, i u
njegovoj drami Antigona ima da izbori" ono to joj je po mitu unaprijed
dosueno. Edipovi sinovi, Eteokle i Polinik, zaratili su meusobno oko vlasti
u Tebi i obojica poginuli u toj borbi. Kreont, njihov ujak, koji je preuzeo
vlast, nareuje da se Eteokle, koji je branio Tebu, pogrebe na nain kakav
dolikuje junaku i koji jemi njegovoj dui boravak u Elizijskim poljima, a da
se Polinik, koji je borei se za vlast poveo na Tebu strane kraljeve kao
saveznike, dakle, bio izdajnik, ostavi nesahranjen i prepusti leinarima. Onaj
ko prekri tu Kreontovu naredbu, za koju on osjea da je u skladu sa
interesima drave, bie kanjen smru.
Antigona, sestra Eteoklova i Polinikova, eli da po svaku cijenu sahrani
obojicu brae: onako kako boanski zakoni oni koji vae za sve mrtve
podjednako nalau. Na taj in poziva i sestru Ismenu, tako da se drama
ovdje ve na samom poetku otvara" onom tehnikom paralelnog voenja"
tragikog junaka i jednog obinog lika, koju smo ranije pomenuli kao
specifinu za Sofokla. Ismena na to ne pristaje, iz straha i zbog izvjesnog
uvaavanja Kreontove odluke, i to joj njen obian ljudski razum kazuje da
mrtvima ne treba toliko rtvovati, te zato i kae Antigoni:
,,Za hladne stvari ima srce vatreno",
upravo kao to e joj i Kreont, neto kasnije, zamjeriti da od svih boanskih
zakona najvie potuje zakone boga zagrobnog svijeta, Hada.
Ismena je normalno ali i milo, plemenito, pa ak i portvovano ljudsko bie:
ona e to naroito pokazati kasnije kad bude htjela da s Antigonom dijeli
kaznu iako
70
nije s njom dijelila in. Ali ona nije tragiki junak, a prema njoj ohola, osorna
i cinina Antigona jeste, jer od prvog trenutka nepokolebljivo stremi
ostvarenju svoga nauma, za koji smatra da je jedini pravi.
Kreontu nije milo kad vidi da je straar doveo njegovu roenu sestriinu kao
na djelu uhvaenog prekrio-ca najstroeg nareenja koje je on izdao:
Antigona se prikrala Polinikovom tijelu i izvrila pogrebne obrede nad njim.
Ali on ne moe da poniti datu zapovijest, kao vladar koji eli da bude
pravedan ne moe to pogotovu zato to se pokazalo da je prekrilac
zapovijesti u najbliem srodstvu s njim.
Njegova nepokolebljivost odvee i njega u vlastitu tragiku sudbinu. Sin mu
Hemon, vjerenik Antigonin, dolazei da se za njen spas zaloi, uvodi u radnju
i novu politiku dimenziju: upozorava Kreonta da pravda kakvu on zastupa
nije jedina vrlina vladara, da tebanski narod'nije sasvim saglasan s njim, a
ono to jednom pripada nije drava". Kreont je, meutim, pred njim
nepokolebljiv i nareuje da Antigona bude iva zazidana u peinu. Kad se
kasnije, na nagovor vraa Tiresije pa i samog hora, konano pokoleba i
smiluje, ve e biti kasno: Antigona e se u svojoj peini objesiti, Hemon e
se kraj njenog tijela probosti maem, a njegova mati, Kre-ontova ena,
kraljica Euridika, ubie se, kad to uje, u svojim odajama u kraljevskom
dvoru. Kao i nad Anti-gonom, tragina sudbina sklopie se podjednako i nad
njenim suparnikom Kreontom.
Ova Sofoklova tragedija zanimljiva je upravo po toj tragikoj dvostrukosti".
Pitanje tragike vrline i tra-gike krivice glavne linosti, Antigone, ovde je
savreno jasno i jednostavno: Antigona je lik koji direktno izaziva sudbinu i
vlast. Nee se uzalud, osuena da bude zazidana u peini, od svih mitskih
likova sjetiti upravo Niobe, koja je prkosila boginji Leti i zato bila kanjena
stranom kaznom pogubljenja njene djece, pa se od bola skamenila u
skulpturu koja svake godine s proljea lije suze. Ali ono to smo u uvodnom
dijelu nazvali podjednakom legitimnou suprotstavljenih strana, u Antigoni
je bolje izraeno no i u jednoj drugoj tragediji. Jer Kreont koji se
suprotstavlja Antigoni nije negati-
vi
vac", ni zao ovjek", on ak nije ni samovoljni tiranin, mada intervencije
Hemona i Tiresije otkrivaju i tu stranu njegovih postupaka i odluka. On je
ovjek koji vjeruje da pravo postupa i da mu visoka dunost koju vri nalae
takve postupke. Na trenutke e ispasti zlovoljan i gnjevan, na kraju e
pokleknuti pred stranom prijetnjom sudbine, to pokazuje da nije tragiki
lik kakav je Antigona, ali joj je ravnopravan suparnik u borbi dvaju etikih
stavova i opredjeljenja, a nije zao duh koji kvari sreu" dobrom junaku.
I Car Edip i Antigona pokazuju da nijedna dramska i scenska tehnika nije za
Sofokla bila tajna. Ali u Edipu je on pokazao da se njegovo poznavanje i
osjeanje dramske radnje i dramske napetosti ne ograniava na ono to se
dogaa na sceni, nego da pisac svojom svijeu i matom obuhvata i publiku
kao uesnika u pozo-rinom inu. Kad na poetku tragedije, po povratku
Kre-ontovom iz proroita, stavlja Edipu u usta rijei kletve i zabrane koje se
odnose na Lajevog ubicu:
Zabranjujem da toga, bio ne znam ko, u zemlji toj gde vlast i presto drim
ja, da iko ga doekuje i pozdravlja
no svako neka s praga svoga progna ga "
Sofokle rauna s tim da svaki gledalac zna sadrinu mita, pa, prema tome,
zna i ono to Edip kao lik u drami ne zna, to jest, da on to sam sebe kune.
To je tehnika koja otvara sasvim novu dimenziju unutar ustaljenog pojma
dramske radnje, neki moderni autori zovu je dramskom ironijom"; nije bila
poznata nijednom drugom grkom tragiaru, i tek e se Plaut njome obilato
koristiti u svojim komedijama. Sofokle uopte, kako konstatuje M. uri,
voli ironiju" a to je takoe, ma koliko na prvi pogled izgledalo paradoksalno,
svojstvo velikih tragiara: bez tog prisustva ironije, tragika se esto pretvara
u golu patetiku.
Euripidova Medeja, poput Sofoklove Antigone, ima za glavnu linost enu ije
ime i u naslovu nosi. Ali na
22
tome se i zaustavlja svaka slinost izmeu dvaju pisaca 1 dvaju dela:
Antigona je po svojim karakternim svojstvima slobodno mogla da bude i
mukarac; mada ima ulogu sestre koja titi mrtvog brata, ona u toj ulozi ne
ispoljava nita to bi bilo specifino ensko. Naprotiv, u Medeji, kao i u
nekim drugim, svojim enskim likovima, Euripid je otkrio enu sa
zagonetkama i udima u njenoj dui" (uri), ispjevao je himnu eni, ali ne
veliajui je nekritiki, nego prikazujui je u novoj, pravoj svjetlosti jer ju je
duboko poznavao i iskreno saaljevao.
Ovakva usmjerenost u vezi je sa bitnim promjenama u grkom drutvu i
duhu Euripidovog vremena. Ratovi s Persijancima su sa uspjehom odavno
prebroeni, atin-ska drava i drutvo uvrstili su se doivjevi veliki
ekonomski i kulturni uspon u miru i slobodi, ali u sebi ve kriju klice
budueg rastrojstva, a na vidiku se ukazuju znaci nove spoljne opasnosti.
Demokratija je na vrhuncu, ali poinje da otkriva i svoje degenerativne
aspekte. Njen duhovni predvodnik je jonska sofistika filozofija koja
odbacuje bogove i boanski poredak, i mit kao svijet idealne uzornosti", i
zahtijeva da se ovjek stavi u sredite svijeta. Time poinje duhovnu
revoluciju, presudnu ne samo za dalji razvoj antike Grke nego i itave
zapadne civilizacije, ali istovremeno, izmiui konkretnom ovjeku svoga
vremena opti etiki oslonac i normu koju je dotle nalazio u religiji, daje
izgleda na uspjeh karijeristima, govornicima", onima koji znaju samo za
vlastitu korist i koji od prilike do prilike formiraju" svoje stavove i svoj
karakter.
Euripid je predstavnik toga vremena i toga duha. Protagorina krilatica Mjera
svih stvari je ovjek" mogla bi se uzeti za geslo njegove dramaturgije, mada
se ovdje, razumljivo, ona ne pojavljuje kao poruka, nego kao organizacija,
konstrukcija, prezentacija. Dok je Eshi-lova dramaturgija najvie zasnovana
na sukobu principa kojima su ljudski likovi samo dramski i scenski simboli,
a Sofoklovi junaci, istina, potpune linosti koje, meutim, niu iz dramske
radnje i sukoba, nastaju tako rei zahvaljujui njoj, za Euripida je sam
ovjek, lik, izvor, osnova, kraj i poetak svega, iz njega proizlaze i principi i
dramska radnja sa svojim sukobima, jednom rijeju,
23
cjelokupna drama. Mada i dalje crpe priu iz mita, njegova prava graa nije
mit koji je univerzalan, nego psiha koja je individualna. Mada se bogovi u
njegovim dramama pojavljuju ee nego u Sofoklovim, oni ovdje igraju
ulogu nekakvog scenskog rekvizita, a jedini subjekt i objekt drame je ovjek.
Dramski sukob se pomjera sa vidljivog spoljanjeg prostora scene u nevidljivi
unutranji prostor ovjeka, i to je razlog to Euripid, jednostavno, nije mogao
da bude onako veliki dramski pisac kakav je bio Sofokle. Takva osnova ne
prua mu uslove za stvarnu dramsku radnju koju on pokuava da
nadomjesti sloenom i zapletenom fabulom, iskon-struisanim dogaajima,
koja onda vie nije u stanju istom dramaturkom logikom da privede kraju
nego uvodi tog svog tobonjeg boga, famoznog deus ex maehina, koji treba da
presijee Gordijev vor, da, kao u Medeji, jednostavno pokupi tragikog
junaka sa scene.
Mada je svjesno interesovanje Euripidovo nesumnjivo bilo usmjereno i prema
drutvenom ivotu, priroda njegovog talenta vukla ga je ka psihikom i
individualnom. On je veliki istraiva i poznavalac ljudske psihe, istraiva i
poznavalac umjetnik, koji sauestvuje i sa-osjea, pretea Dostojevskog. On
je otkrio dramske sukobe i tragike ponore koji se kriju u unutranjosti o-
.vjeka, i mada je dramska radnja, koja zahtijeva fiziku, spoljanju
prezentaciju, time donekle oteena, tragika umjetnost ostaje netaknuta.
Tragiki junaci Euripidovi obiljeeni su i herojskom vrlinom i tragikom
krivicom, samo to sukob koji one podrazumijevaju nije vie ni sukob sa
poretkom i principom ni sukob sa drugima, nego sukob sa samim sobom,
sukob strasti i morala u ovjeku. Strast je onaj heroj" koji se buni, moral,
osjeanje dunosti i asti je ona norma koja mu se suprotstavlja, sukob
meu njima je nerazrjeiv i vodi u tragiki slom. To je tragedija unutranjeg
razdora i u tom smislu je Aristotel, mada je za obrazac tragedije uzimao
Sofoklovo djelo, mogao Euripida da nazove pjesnikom onoga to je najvie
tragino".
Strast Euripidovih junaka je mona, zahuktala, jer drukije ne bi mogla dati
impuls dramskoj radnji, rui-laka, jer inae ne bi bilo tragedije, po svojim
manifesta-
74
cijaima. Ona je, dakle, na granici patolokog, ali ti junaci nisu ni zloinci ni
bolesnici. Oni su prije svega izazvani, iu nainu na koji Euripid to pokazuje
vrlo dobro se vidi kako je ozbiljno bio zainteresovan za drutvene aspekte
stvarnosti. Euripid, kae M. uri, ima mnogo simpatija za podreeni svet",
a u okviru tog podreenog svijeta naroito za ene. Neobino zvui podatak
da su ga neki savremenici smatrali enomrscem", jer on je prvi veliki pisac
koji je u ime ene odluno protestovao, i koji je pokuao da njenu prirodu i
njeno bie tano i iskreno naslika. Poloaj ene u grkom drutvu bio je
neravnopravan, podvlaen; sloboda, pravda i demokrati-ja toga drutva bile
su sloboda, pravda i demokratija za mukarce; ak je i Rim u tom pogledu
bio napredniji. U takvoj situaciji, bilo je dovoljno da ena ima neko svoje
Ja", pa da to Ja silom prilika postane patoloko i zloinako. Euripid, koji je
imao osjeanja za fino tkanje enske due, tu je istinu odlino razumio, i u
mnogim svojim tragedijama odlino pokazao. M. uri pominje da osam od
devetnaest sauvanih Euripidovih tragedija imaju naslov po eni koja im je
glavni lik, etiri nose ime po enskom horu, a od ostalih sedam dvije, Hipolit
i Ijon, naslovljene mukim imenima, imaju za glavne, ili bar za podjednako
vane likove ene.
Medeja po svojoj popularnosti, a moda i po svojoj umjetnikoj snazi,
predstavlja Euripidov vrhunski domet. Njena tematska osnova vezana je za
jedan od najpopularnijih grkih mitova, za mit o Argonautima. Predvoeni
Jasonom, odabrani grki junaci krenuli su laom Argo" u potragu za
zlatnim runom, uvanim u zemlji Kolhidi. Poslije mnogih peripetija u kojima
su iskazali svoje junatvo, stigli su u Kolhidu, gdje su se nali pred zadacima
koji vie nisu mogli biti ostvareni junatvom ve samo magijom. Tada se u
Jasona zaljubi ki tamonjeg kralja, arobnica Medeja, i pomogne Jasonu da
otme zlatno runo. Kralj, shvativi podvalu, krene u potjeru za Argonautima,
ali ga Medeja zaustavi ubivi svoga malog brata Apsirta. Zatim e Medeja
spasti Jasona, svojim arolijama, i od mnogih drugih opasnosti, da bi se na
25
kraju smirili u Korintu, u srenom braku u kome e izroditi dvoje djece. I
tada se Jason zaljubljuje u Glauku, ker korintskog kralja, i odlui da se
njome oeni i doe na korintski presto, a da napusti Medeju.
Na tom mjestu poinje radnja tragedije, veoma jednostavna, uprkos brojnim
meandrima koji njenom glavnom toku nita bitno ne dodaju: zaljubljena i
ljubomorna, naputena i od svakoga svoga tom ljubavlju zauvijek odsjeena,
Medeja odluuje da vinovnika svoje nesree kazni najstranijom kaznom: da
mu ubije djecu. Meutim, tom kaznom e ona sama, njihova majka, biti naj-
surovije kanjena: u toj borbi izmeu ljubomorne ene i majke, podignutoj
na najvei stepen dramskog usijanja po odluujuem pitanju koje se tie
ubistva djece, lei osnova tragike radnje. Poto se odluila, poto je uinila
zloin, Medeja se do kraja ostvaruje kao najstraniji primjer tragikog junaka
koji u ime dosljednosti svome naumu prevruje svaku mjeru ljudskosti. I, u
istoj mjeri, njena je tragina sudbina najstranija: za nju vie nema nikakvog
rjeenja na ovom svijetu jer strasnijom kaznom od one kojom je sebe kaznila
ne moe biti kanjena, niti od bola koji je na taj nain sebi zadala moe ikad
biti spaena. Zato joj- bog alje svoja kola s krilatim zmajevima koja e je
odnijeti zajedno s njenom mrtvom djecom.
U Euripidovo vrijeme mit je ve bio izgubio svoju inspirativnu mo, a uz to
Euripid, kao predstavnik novog vremena, i ne eli da se povinuje porukama
mita. On ne samo da vrlo slobodno postupa s mitskom graom, nego esto
izvre naglavce vrednosne pretpostavke mita. U mitu je Medeja prije svega
arobnica, nadaleko poznata po svojim sposobnostima podmlaivanja,
iscjeljivanja, uspa-vljivanja adaja, a u drami se u tom svojstvu pojavljuje
samo jednom, i to na zahtjev dramske radnje, a sve ostalo vrijeme je
unesreena i razjarena ena. No tim izmjenama Euripid nije ni izbliza
onoliko dirnuo u osnovne vrednosne pretpostavke mita koliko je to uinio
pre-inaenjem Jasonovog lika. U mitu je Jason veliki junak, predvodnik
itave jedne ekspedicije sastavljene od naj-vienijih grkih junaka, mada ga
moda meu njima izdvaja to to se vie slui umom i dovitljivou nego go-
26
lom junakom miicom. U drami je on krpa od ovjeka, slabi i kukavica,
egoista i karijerista kod koga interesi uvijek imaju prevagu nad osjeanjima,
ma kakva ona bila. Iako pristalica novog vremena, Euripid je u Jasonu
naslikao njegovo nalije, primjer degeneracije njegovih osnovnih ideja. Jason
je sofista", ovjek koji umije savreno vjeto, logino i ubjedljivo da govori i
da krupnim optim naelima obrazlae sitne line interese koji ga pokreu.
On za sve ima objanjenje koje veoma logino zvui a koje njegove interese i
namjere niim ne ugroava. Svjestan tih svojih sofistikih sposobnosti, on je
trijumfalno cinian u odnosu prema Medeji: kad ga ona podsjea ta je sve
za njega uinila, odvraa joj da ju je Eros na to podstaknuo". ini se da niko
jo nije dovoljno ispitao koliko je Medejin bijes, i zloin koji je iz njega
proizaao, bio, izmeu ostalog, izazvan i tim savreno loginim, zaokruenim,
neprobojnim i neosporivim Jasonovim govorom, orujem na ije udarce ona
kao ena nije umjela da uzvrati, a bolno je osjeala svu nepravednost njegove
upotrebe. Ni koliko je bila svjesna da je kanjavajui sebe najstranijom
kaznom, ubistvom djece, pogodila i Jasona u najbolniju taku: ne samo kao
oca, nego kao ovjeka koji namjerava da zasnuje svoju dinastiju na
korintskom prestolu.
Tvrtko Kulenovi
27
ESHIL
OKOVANI PROMETEJ
LICA
sil^at } sluge divove
HEFEST, sin Divov, kova PROMETEJ, titan, sin Japetov OKEANIDE, kerke
Okeanove, hor OKEAN, titan, bog morski IJA, kerka Inahova HERMO, sin
Divov, glasnik
Pozornica predstavlja vrletan i pust kraj pored morske obale
Okovani Prometej prikazan je prvi put izmeu 468. i 458. god pre n. e.
PROLOG (PRVI CIN)
PRVA POJAVA Vlast, Sila, Hefest, Prometej
S desne strane dolazi Hefest s kovakim alatkama i okovima. Vlast i Sila
vode vezana Prometeja.
VLAST
Daleko na kraj sveta, evo, stigosmo, u pusti skitski kraj, gde ovek ne gazi.
Ti, Hefeste, na posao; izvruj tu to otac naredi ti: toga zlikovca
da prikuje na ovu strmen visoku 5
u tvrdim okovima jakim klincima!
(Jer ponos tvoj, svestvaralakog ognja sjaj,
on ukrade i smrtnom stvoru darova;
taj greh on mora otkajati bozima,
vlast Divovu da potovati naui, 10
a s ljudima da svoje veze prekine.
HEFEST
Ti, Vlasti, i ti, Silo, vi uiniste
to Dive naredi vam, sad ste slobodne,
a mene strah je boga, svoga roaka,
na burni greben taj da silom prikujem. 15
Al' ipak moram na taj pos'o pregnuti,
jer opasna je ala reju oevom.
(Obraa se Prometeju.)
O, presmeoni sine mudre Temide, ja, tuan, tebe, tuan tvrdim lancima
za ovu pustu stenu moram pribiti, gde smrtnom stvoru nee ugledati lik, ni
uti glas, a sunev prie te ar, i zato cvee tvoga tela svenue; na ugod tebi
no zvezdana krie dan, i opet sunce rani mraz rastapati. Te patnje breme
nosie neprestano, jer oslobodilac ti ne rodi se jo. To stee ti za svoju
ljubav k ljudima. K'o bog ne bojei se gneva bojega ti preko prava dade asti
smrtnima, i zato stojke uvae tu stranu hrid sve bez sna, ne savijajui
kolena, a nebu mnoge plae, mnoge vapaje badava slae: Div je srca
bezmitnog. A strogo vlada svaki novi vladalac.
VLAST
Gle, ta okleva i ta ga ali uzalud? Ne mrzi boga bogovima najmreg to
blago tvoje smrtnom stvoru izdade?
HEFEST
Al' krv i srodstvo jaku vezu stvorie.
VLAST .
Pa dobro, ah sme li ijei oeve 40
odbacit'? Zar te toga nije vie strah?
HEFEST Ti, svagda svirepa i puna drskosti!
20
25
30
35
VLAST
Tvoj nee pla pomoi mu. Nemoj uzalud naprezati se, ako nema uspeha.
HEFEST
Ah, prokleo bdh ovaj mrski zanat svoj!
VLAST
A to ga proklinje? Da prosto izjavim, tvoj zanat za te muke nita nije kriv.
HEFEST
AT ipak da je kome drugom zapao!
VLAST
Tegoba sve je osim vlast nad bozima, jer osim Diva niko nije slobodan.
HEFEST
To znadem, i tu nema ta da zamerim.
VLAST
Pa onda pouri i gvoe baci na nj, da otac samo ne spazi gde okleva.
HEFEST
Ta. evo, gle, ve lisiine uzimam!
VLAST
Sad ruke stegni mu i snano ekiem svom snagom udaraj i na hrid pribijaj!
HEFEST (okivajui jednu ruku Prometeju) To inim ve, taj pdsao ne oteem.
Grke tragedije
VLAST
Ta jae udri, vre stezi, ne putaj! jer i iz puta on je kadar nai put.
HEFEST
AT ovu ruku nee on otkovati! 60
VLAST
I drugu sada vrsto prikuj! Mudrac taj nek znade da je manjeg uma nego
Div!
HEFEST (prikivajui Prometeju drugu ruku) Sem ovog niko s pravom ne
pokudi me!
VLAST
Sad gvozdenog klina nemilosni rat
protiskuj kroz prsa mu netedimice! 65
HEFEST
Ah, s tvojih muka uzdiem, Prometeju!
VLAST
Ti opet okleva i Divu dumane zar ali? Pazi sebe da ne poali!
HEFEST
Sad vidi prizor oku ljudskom nesnosan!
VLAST
Ta vidim. Zasluenu kaznu podnosi. 70
AT preko kukova mu gvozden prikuj pas!
34
HEFEST To moram, ne zapovedaj mi suvie!
VLAST
Ta zapovedau i jae vikau.
Sad hajde dole, noge vrsto sapni mu!
HEFEST
Zavrih i taj pos'o s malim naporom. 75
VLAST
Po negvama sad klince snano udaraj, jer ocenjiva rada strog je sudija!
HEFEST
Tvoj jezik prava slika tvoga oblija.
VLAST
Ti budi mek, al' nemoj nesavitljivost
i srca mog estinu nemoj koriti! 80
HEFEST Hajdemo! Udove mu dre okovi.
VLAST
(Prometeju)
Tu razmei se, grabi dare bozima
i daj stvorenju smrtnom beloj muici!
Da 1' ono moe da ti skine muke te?
Ba lano bozi Promuurkc zovu te, 85
ta samom tebi treba promuurnosti,
iz ovih da se veriga oslobodi.
(Odlaze)
3*
DRUGA POJAVA
Prometej
PROMETEJ
Boanstven zrae, vetrovi brzokrili,
vi, rena vrela, i ti, morskih talasa
bezbrojan osmeje, o, zemljo svemajko, 90
vas zovem ja, i sunev krug to vidi sve:
sad vidite ta patim bog od bogova!
Ta gledajte kakve u sramotne ja kroz hiljade godina raskidan ovde podnositi
muke! Meni to nae 95
taj novi gospodar bogovskog sveta te okove grdne!
Oh, uzdiem s nevolje sadanje ove i potonje, da li e ikada kraj
osvanuti patnjama mojim! 100
Al' ta govorim? Unapred jasno znam budunost svu, a jad me nee nikakav
pogodit' iznenada. Udes dosuen podnosit' moram kako mogu, kad ve znam
da nemam snage sudbe mo da savladam. 105
Al' niti utati a nit' ne utati ne mogu o zlu ovom. Ljudima dadoh dar, i zato
jadnik jaram ovaj podnosim. U nartek-tapu izvor ognja ugrabih, tu iskru,
koja ljudma uiteljica 110
vetine svake posta blago veliko. Za takve grehe ove muke muim ja, pod
vedrim nebom okovima prikovan!
O, lele meni, lele! ta zahuja to? Kakav neznan miris tu! 115
Da 1' boji ili ljudski? Ili pomean? Zar stie neko na kraj ara zemljina da
patnje moje vidi ili ta li e? Ta gledajte me sunja boga nesrena
to dumanin Divu postade klet, 120
i s kojim se bogovi svadie svi
to Divove carske polaze dvore,
jer silno oveka zavole on!
(uje se um.)
Ah, kakav li opet ujem to um
k'o ptiji let? Leluja se vazduh, 125
jer lakih ga krila potresa lepet.
Al' bilo to bilo, sve mi je strano!
(Od mora dolazi hor Okeanida na krilatim kolima i stanu pred stenu za koju
je Prometej prikovan.)
TREA POJAVA Hor, Prometej
ULAZNA PESMA
Prva strofa
PRVI POLUHOR
Nita se ne boj! Ovaj prijateljski buljuk u letenju se nadmeui na ovu stenu
dolete skloniv jedva srce oevo. Vazduni talasi doneli me. Jer jeka ekia do
naih odjeknu dubina, ona s lica stid neni odagna mi. Na kolima krilatim
bosa jurnuh.
PROMETEJ
Jao,jao!
O, porode Tetije obilne decom, a rodi vas ona s Okeanom ocem, to vascelu
zemlju okruuje strujom veito budnom: de pogledajte, vidite kakvijem
gvotem na vrhu litice prikovan ovde u klisuri ovoj
ja alosnu moram straiti strau!
130
135
140
145
37
Prva antistrofa
DRUGI POLUHOR
Gledam te, Prometeju, oi moje zastre
pun suza tamni oblak ceo
kad videh kako telo ti
na tu prikovanu liticu
okovi elini raskidaju.
Vladari novi vladaju na Olimpu:
po zakonima novim
bez zakona Dive vlada
i stare vlastodrce rui sada.
PROMETEJ
Ta pod zemlju da me bacio bar
u Hadovo krilo to prima mrtvace, u beskrajni Tartar, i gnevno me vez'o u
okove tvrde, da ne bi se ni bog, a ni ko drugi veselio tome!
A sada u vazduhu lebdim k'o dronjak, i dumani moji uivaju u tom! lJ
Druga strofa
PRVI POLUHOR
Je 1' iko srcem tako tvrd
od bogova da bol ga tvoj
veseli? Ko da ne ali
tvoj udes osim Diva? Samo kivan on
srca neumoljiva
Uranov razgoni rod;
i nee prestati
dok na njima srca ne iskali, ili ko lukavstvom kakvim vrsti mu ne otme
presto.
PROMETEJ
Da, zaista mene, mada mi ude strahovito gvoe raspinje sada, gospodar
blaenih trebae jo da novu mu tajnu otkrijem onu to nosi mu izgub ezla i
vlasti! I nee me re'ma oarati mednim, ni ustima slatkim, i nikad se neu
ni njegovih otrih prepasti pretnja i ono mu rei, dok me iz ljutog ne izbavi
gvoa i ne bude voljan da plati mi kaznu za ovu sramotu!
Druga antistrofa DRUGI POLUHOR
Ti prkosi, pod gorkom tom
ne savija se nevoljom,
a re ti drska suvie;
do u dno srca moga strah me proeo,
za tvoj udes bojim se,
kada e patnjama tim
svretak videti,
u luku pristati. Ta bezmitna
ud je u Kronova sina
i neumoljivo srce.
PROMETEJ
Ja znadem da Div je kamena srca
i za sebe sam da pravicu kroji,
al' milostiv, mislim, jednom e biti
kad s prestola padne.
Utiae svoju estoku srdnju,
i potom po ljubav u zagrljaj bratski
do mene eljnog poletee eljan!
PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN)
PRVA POJAVA Prometej, Horovoa
HOROVOA
Sad otkrivaj nam i razgovetno reci sve, za kakvu te krivicu Dive uhvati i mui
tako sramotno i svirepo?
Izvesti ako re ti teko ne pada!
PROMETEJ
Da, muno mi je o tom i govoriti, 205
a muno utati, na svaki nain zlo.
Kad bozi ono silnim gnjevom planue i kavgu jedni zavrgoe s drugima, to
ovi Krona hteli s trona sruiti, da Div im caruje, a oni teili 210
da nigda Div ne zavlada nad bozima, najboljim svetom tada savetovah ja
ititane, Zemljin i Uranov podmladak al' nemah snage da ih sebi privolim, no,
puni besa, vestu mudrost odbace, 215
bez truda silom carovati miljahu. A meni ne jedanput majka Temida i Geja,
jedno lice mnogoimeno, proricala je kako e se zbiti sve: da tu ni snage a ni
sile ne treba, 220
no lukavstvo e pobedu zadobiti. I dok sam njima tako objanjavao,
40
ne udostojie me panjom nikakvom. Od svega meni svidelo se najbolje da
materinih prihvatim se saveta da voljan voljna Diva u tom pomognem. Na
moje rei mrani bezdan Tartarov duboko krije Krona, starca drevnoga, sa
drugovima njegovim. Tim dobrima zaduio sam gospodara bogova, a on
ovako sramno meni vrati dug! To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne
veruje prijateljima.
A to me pitate za kakvu krivicu on mene mui, to u jasno rei vam. Tek
zasede na presto oca svojega, on bogovima odmah asti razdeli, te jednu
ovom, drugu onom, sredi vlast, al' jadnih ljudi uopte se ne seti, no ceo rod
im htede iskoreniti, pa potom drugo novo pleme stvoriti. I tome niko ne bi
protivan do ja. Tek ja ti pregnuh, ja ti ljude izbavih da uniteni u mrak
Hadov ne dou. U ovim zato previjam se jadima; ta trpnja muka je, a prizor
alostan! Na smrtne ljude ja se saalih, a sam ne stekoh samilosti, nego
nemilo tu visim, Divu pozorite neslavno!
HOROVOA
Gvozdeno srce ima i od kamena ko ne gnevi se s bola tvog, Prometeju! Ne
eleh nikad jade takve videti, a kad ih videh, srce mi se razdire.
PROMETEJ U prijatelja jad moj budi samilost.
HOROVOA Da nisi nekud jo i dalje poao?
PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN)
PRVA POJAVA Prometej, Horovoa
HOROVOA
Sad otkrivaj nam i razgovetno reci sve, za kakvu te krivicu Dive uhvati i mui
tako sramotno i svirepo?
Izvesti ako re ti teko ne pada!
PROMETEJ
Da, muno mi je o tom i govoriti, 205
a muno utati, na svaki nain zlo.
Kad bozi ono silnim gnjevom planue i kavgu jedni zavrgoe s arugima, to
ovi Krona hteli s trona sruiti, da Div im caruje, a oni teili 210
da nigda Div ne zavlada nad bozima, najboljim svetom tada savetovah ja
titane, Zemljin i Uranov podmladak al' nemah snage da ih sebi privolim, no,
puni besa, vestu mudrost odbace, 215
bez truda silom carovati miljahu. A meni ne jedanput majka Temida i Geja,
jedno lice mnogoimeno, proricala je kako e se zbiti sve: da tu ni snage a ni
sile ne treba, 220
no lukavstvo e pobedu zadobiti. I dok sam njima tako objanjavao,
Af)
ne udostojie me panjom nikakvom. Od svega meni svidelo se najbolje da
materinih prihvatim se saveta da voljan voljna Diva u tom pomognem. Na
moje reci mrani bezdan Tartarov duboko krije Krona, starca drevnoga, sa
drugovima njegovim. Tim dobrima zaduio sam gospodara bogova, a on
ovako sramno meni vrati dug! To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne
veruje prijateljima.
A to me pitate za kakvu krivicu on mene mui, to u jasno rei vam. Tek
zasede na presto oca svojega, on bogovima odmah asti razdeli, te jednu
ovom, drugu onom, sredi vlast, al' jadnih ljudi uopte se ne seti, no ceo rod
im htede iskoreniti, pa potom drugo novo pleme stvoriti. I tome niko ne bi
protivan do ja. Tek ja ti pregnuh, ja ti ljude izbavih da uniteni u mrak
Hadov ne dou. U ovim zato previjam se jadima; ta trpnja muka je, a prizor
alostan! Na smrtne ljude ja se saalih, a sam ne stekoh samilosti, nego
nemilo tu visim, Divu pozorite neslavno!
HOROVOA
Gvozdeno srce ima i od kamena ko ne gnevi se s bola tvog, Prometeju! Ne
eleh nikad jade takve videti, a kad ih videh, srce mi se razdire.
PROMETEJ U prijatelja jad moj budi samilost.
HOROVOA Da nisi nekud jo i dalje poao?
225
230
235
240
245
250
255
41
PROMETEJ Ne pustih da unapred ljudi vide smrt.
HOROVOA A kakav lek im za tu bolest iznae?
PROMETEJ Naselih due njine slepim nadama.
HOROVOA Obdario si ljude darom velikim.
PROMETEJ
I, osim toga, oganj im poklonio. 260
HOROVOA Kratkovek stvor i plamen ognja ima sad?
PROMETEJ Vetine svakojake njim nauie.
HOROVOA Pa zar za takve grehe tebe Kronov sin
PROMETEJ Nagruje i nee da me rei zla.
HOROVOA
A da li kraja ima tim patnjama? 265
49
PROMETEJ
,Ne drugog, osim kad se svidi onome.
HOROVOA
A kako to? ta izgleda? Zar ne vidi da pogrei? Da priam kako pogrei, ja
ne volim, a tebi bol bi' nanela. No mahni to, a spaavaj se od muka! 270
PROMETEJ
Ko nije na mukama za nj je pos'o lak da onog savetuje i pouava kog jadi
biju. Sve to i sam znaah ja. Ja s voljom, s voljom zgreih, to ne poriem.
Pomau' ljudstvu stekoh jade sebi sam. Ne ne miljah ovakva da e
odmazda izjedati me na toj hridi visokoj, u bezljudici ove zemlje samotne.
I ne alite jade moje sadanje, no na tle siite, sudbinu potonju da ujete,
sve do kraja da saznate! Uinite mi po volji, uinite, pomozite mi u zlu sad.
Jer nesrea as ovog, a as onog stie jednako.
(Okeanide silaze sa svojih kola i staju na stenu.) HOROVOA
Da ujemo tebe, rade smo sve, Prometeju.
I sada ti laka ostavih skoka brzoletna kola i sveteni vazduh, tu orlovsku
stazu, i na zemlju ovu, na vrletnu sleteh liticu; elim da nevolje tvoje do
kraja ujem.
(Dolazi Okean od mora na krilatu konju.)
275
280
285
290
DRUGA POJAVA Prometej, Okean, Hor
OKEAN
Gle, stig'o sam kraju dugoga puta, i evo me k tebi, Prometeju moj, brzokrili
ovaj me doneo dral, bez uzdica, misli pokoran mojoj. Znaj, tvoja sudbina
boli i mene, ta roaka na to goni me krv, al' da i nema nje, ja nikome ne bih
od bogova veu odao potu no tebi.
A saznae da je istina ovo; ne umem da jezikom uzalud laskam. Ded kazuj
u emu ti mogu pomoi, ta nikada nee rei da ima od Okeana vernijeg
druga.
PROMETEJ
O! ta je ovo? I ti amo doe zar da gleda jade moje? Kako smee ti da
rastavi se s vodom, s imenjakinjom, i s kamen-peinama samosazdanim, i
stigne majci gvoa? Ili stie zar 310
da moju vidi kob i moj da ali jad? Pa gledaj prizor, prijatelja Divova, to
njega podie na presto vladarski, gle, kakvim ovde savija me mukama!
OKEAN
To vidim, Prometeju, mada sam si vest, 315
ja elim tebe svetovati najbolje.
Upoznaj sebe, primi novi poredak, i nov gospodar vlada sada bozima! A
bude li ovako otrim recima ti prkosio, brzo tebe ue Div 320
i s vieg prestola, i sadanji ti gnev i muke bie kao igra deja. I zato,
muenice, gnev ustegni taj,
295
300
305
A A
pa gledaj da se muka tih oslobodi! Ja moda prastaru ti priu priam tu: al'
jeziku to suvie se razmee ovakva ide nagrada, Prometeju. A ti jo nisi
krotak, zlu ne poputa, no pored toga eli drugog dopasti. Al' mene
prihvati za uitelja svog i protiv bia ne ritaj se; vidi sam da vladar vlada
estok i samosion.
A ja sad odlazim i starau se ve da muka tih te, ako mognem, oprostim. Ti
miran budi i ne huli suvie. U' zar ti ne zna, pored svega uma svog, da
drsku jeziinu kazna dostie.
PROMETEJ
Ja zavidim ti to krivici umae, a usudi se da se na me saali. A sada
mahni to, ne vodi brigu tu, jer nee skloniti ga, nije lako to. A na se pazi da
ne prisedne ti put.
OKEAN
Ti blinje bolje znade savetovati no sebe; delo kae to, ne moja re. Od moga
nee skrenuti me nauma! Jer ja se uzdam, uzdam, milost meni Div uinie,
i od tih muka spae te.
PROMETEJ
Ja za to hvalim te, i svagda hvaliu jer dobre volje srce ti je prepuno. Al' ne
mui se, uzalud ti je trud. Pomoi nee meni ma i hteo to. No miruj i ne
uputaj se ni u ta!
Jer poto sam postradah, ne bih eleo da drugi za to istih jada dopadnu. To
ne! Ve mene mori udes Atlanta,
mog brata, to u krajevima zapadnim zemaljski i nebeski nosit' mora stub na
svojim pleima, to breme nemalo. I sina videh Zemljina, Kilikijskih stanara
spilja, poalih grdosiju tu groznu, stoglavu, al' sila skri ga Tifona ljutog;
on se opre bozima, iz grdnih ralja besne pretnje bacae, iz oiju mu straan
plamen sevae, k'o silom da e sruit vladu Divovu al' Divova ga strela stie
besana, ognjevita ga munja ozgo osinu, i prekide mu hvalisanje oholo. U
samo srce kako bee pogoen, u prah i pep'o snaga mu se prometnu. I telo
onde prolegnuto, nemono, kraj morskoga tesnaca sada poiva, a Etne gore
pritisli ga temelji, na vrhu sedi Hefest, kuje elezo. Odatle jednom ognja
potoci provalie i eljustima pustoie pohlepnim po Siciliji plodnoj ravne
useve. U takvu gnevu Tifon izbacivae bujicu arku, straan pljusak ognjani,
iako u prah grom ga Divov saee.
Al' nisi tako neuk ti, pa ne treba da ja te uim, uvaj sebe kako zna! A ja u
ovu sudbinu da podnosim, dok plamen gneva svoga Div ne ugasi.
OKEAN
Zar uistinu ne zna to, Prometeju, da duu koja pati re isceljuje.
PROMETEJ
Kad ko u pravo vreme srce stiava, i srdnju kada bukti silom ne gasi.
OKEAN
Kad volju dobru smeon ima pregalac, zar tetu vidi tu? Protumai mi stvar!
PROMETEJ
Dobrotu vidim ludu, muku zaludnu.
OKEAN
Dopusti mi da od te bolje bolujem kad mudru vredi mudar se ne initi.
PROMETEJ
Pokazae se, to je moja greka.
OKEAN
Tvoj govor jasno nalae mi povratak.
PROMETEJ Zbog suza za mnom da se s kim ne omrazi.
OKEAN
Zar s onim to na vrstom sedi prestolu?
PROMETEJ Da, uvaj se da srce ne bukne mu kad!
OKEAN
Tvoj udes meni uitelj, Prometeju.
PROMETEJ O, idi, kreni, mudrost eto uvaj tu!
OKEAN
Tu re mi ree kad sam ve na polasku. Moj dral ve mae krilima da
prostranim poleti putem etemim, a on je rad u staji svojoj kolena da odmori.
(Odlazi.)
TREA POJAVA Promet,
PRVA STAJAA PESMA HOR
Prva strofa
Prometeju, uzdiem hudu sreu tvoju, niz obraze od oiju lijem potok biser-
suza, bujnim vrelom lice kvasim. Nemilosno Div ti sada po zakonu vlada
svome, nad preanjim bogovima mo oholu pokazuje.
Prva antistrofa
Po zemljama svima ve stenjanje se ori,
ime tvoje uzvieno,
staru slavu roda tvoga
ceo zapad oplakuje,
i svi oni to u svetoj
u Aziji prebivaju;
s neprebolnih tvojih muka
cela plae vasiona.
Druga strofa
Jo i mome u Kolhidi, to bez straha u boj sru, i plemena ona skitska,
krajem sveta to se skicu oko Mora meotskoga.
Druga antistrofa
A arijskih cvet junaka, to u gradu vrletnome kraj Kavkaza prebivaju, ljuta
vojska tono besno s kopljem grace otrortim.
Trea strofa
Pree videh jednog boga strane muke skleptale ga; to je Atlant, titan silni,
koga dovek zemlja svojom titi snagom neizmernom i svod nebni, a on
stenje.
Trea antistrofa
Morski vali silno hue, istu sudbu s njima pate, i dubine s njima stenju, crni
Had se u dnu trese, svetih reka izvor-vode s ljute plau nesree mu.
Grke traeediie
DRUGA EPISODIJA (TREI CIN)
PRVA POJAVA Prometej, Horovoa
PROMETEJ
(Malo uti, a potom se prene.)
Ne drite od sujete il' prkosa
da utim, no mi alost srce podgriza
to sebe vidim ja ovako smrvljena. 445
Pa ipak, svima novim bogovima tim ko drugi sve te asti podeli no ja? Al' o
tom utim. Ne volim da govorim to znadete. No ljudske ujte nevolje i kako
njih to pree behu glupavi 450
obdarih umom, dadoh svetlost razuma! Govorit' neu to da ljude pogrdim, no
darom svojim da vam ljubav dokaem.
Pre gledajui oni zalud gledahu, i sluajui ne ujahu, nego sve 455
ko' slike u snu za sveg veka meahu bez reda. Ne znaahu ta je graen dom
i suncem ozaren, ni ta drvodelja. Pod zemljom ivljahu k'o mravi ivahni
zavlaei se u mrak tamnih peina. 460
Pa ne znaahu stalna znaka nikakva, ni kad je zima, ni kad cvetno prolee,
ni leto rodno; bez pameti ikakve sav rad im bee, dok im zvezda tamni put ne
otkrih, njihov izlazak i zalazak. 465
50
Pa onda broj im naoh, znanje najbolje, i slova dadoh im da znaju pisati, i
pamenje, tu majku svega umetva. I stoku prvi ja u jaram uhvatih, da vue
plugove i nosi tovare i oveka u poslovima pretekim zamenjuje, i konje
uzdoljubive upregoh krasan ukras sjajnog raskoa. Brodaru niko drugi
nego ja moroplovku sagradih lau s platnenijem krilima.
Iznaoh smrtnom stvoru sve vetine te, a sam ti jadnik misli nemam kojom
bih od ove oslobodio se nevolje.
470
475
HOROVOA
Zlo grdno tebe sklepta, pamet ostavi, koleba se pa klonu kao lekar lo kad
bolest obori ga; sebi ne moe pronai kakav melem da se isceli.
480
PROMETEJ
uj, drugo da ti vee bude uenje, vetine kakve, kakva sredstva izmislih!
A najvee je: kad bi ko oboleo, ne bee masti nikakve, ni melema, ni pia, a
ni jela, no bez lekova svi propadahu, dok ih ne uputih ja u meanje
spasonosnih lekarija, da svaku bolest mogu njima leiti. I mnoge naoh
naine proricanja; dokuih prvi iz sna ta se deava na javi; glase nejasne
protumaih i znamenja na putu to ih sretaju; razredih tano ptica grabilica
let, ta znai desno, a ta levo letenje, i kakvu hranu svaka od njih uzima, i
kakve su im mrnje, kakve ljubavi, i gde je dvoje i gde ivot zadruan; pa
kako glatka mora biti utroba,
485
490
495
500
i koje boje u da bog se raduje,
i kakav oblik iaranim jetrima.
I silom zavijene spaliv udove
i dugo bedro, toj vetini nejasnoj
uputih smrtan stvor i oku njegovu
otvorih ognjen znak to skriven bejae.
Toliko o tom. Ko e najzad kazati
da ona blaga to se kriju ljudima
u utrobi zemaljskoj: bakar, elezo,
pa srebro, zlato, da pre mene pronae?
Ta niko, znam to, osim lanih hvalia.
U malo rei, priu tu da ne duljim: vetine sve Prometej dade ljudima.
HOROVOA
Za ljude ti nemoj suvie brinuti, a za se mari jadnika! Jer verujem i nadu
gajim: pae s tebe lanci ti, i nee biti manje moan nego Div.
PROMETEJ
Da tako bude usud postojani to jo ne odredi; neizbrojne patnje jo i
muke trpeu dok budem slobodan. Vetina nema snage protiv nunosti.
HOROVOA A ko to upravlja kormanom nunosti?
PROMETEJ Tri Sudilje i, uz njih, Srde pamtilje.
HOROVOA Pa od njih, dakle, zar je Div nemoniji?
PROMETEJ Od sudbine ni on utei ne moe.
HOROVOA A ta je sudbina Divu nego vena vlast?
PROMETEJ To nikad nee uti, pa i ne pitaj!
HOROVOA To neka sveta stvar je to je taji ti.
PROMETEJ
Na neto drugo preite, jo nije as
da o tom zborimo. To moram tajiti 530
to mogu vie; budem li to uvao,
oprostiu se zla i grdnih okova.
DRUGA POJAVA Prometej, Hor
DRUGA STAJAA PESMA HOR
Prva strofa
Ne dao mi Div svevladar nikad pamet buntovniku, no da svagda boga volim
i goveda da mu koljem i prinosim svete rtve kraj talasa neumornih Okeana,
oca moga! Nikad reju ne greila! U srce se zapisalo, nikad mi se izbrisalo!
Prva antistrofa
Blago onom ije dane dokle god mu ice traje hrabra nada svagda prati, 545
535
540
radost vedra srce krepi. Ali mene jeza hvata kad posmatram kako tebe muke
mue nebrojene.
Jer od Diva strah te nije, 550
samovoljno, Prometeju, brani ljude preko mere.
Druga strofa
Besplodna je ljubav tvoja! Ko te, dragi, moe spasti, ko ti moe pomo dati od
tih ljudi dan to ive? Ne vide li slabost njinu, lomne senke slepce slabe,
jadom svojim okovane? Ljudski snovi nisu kadri da poredak srue Divov.
Druga antistrofa
To ti saznah, Prometeju, kada videh zlu kob tvoju. Drugu pesmu sad ti poj
em,
a to nije ona to je 565
uz kupanje i kraj odra na dan svadbe tebi pevah, kad mi sestru Hesionu
darom dobi i odvede
da ti verna bude ljuba. 570
(Iznenada bane I ja s goveim rogovima na glavi, pocepanog ruha i zamrene
kose.)
555
560
TREA EPISODIJA (ETVRTI IN)
PRVA POJAVA Prometej, I ja, Hor
IJA
To kakva je zemlja? Kakav li narod? Ta koga na steni vezana vidim da vetar
ga bije? Sa kakva te greha razdire kazna? Izvesti me kuda, u koju zemlju
jadna zalutah? Jao! Jao!
I opet nesrenu me obad bode! Lik Arga Zemljina sauvaj boe! uvara
moga vidim stookoga! 0, za mnom se unja, oima zvera, ni mrtva ne krije ga
zemlja, nego iz donjeg ustaje sveta, pa me bednu progoni gladnu i po
morskom vrzma se alu.
Strofa
Voskom spojena svirala glasna zvucima ljulja me u san. O, lele! Oh, kuda me
vode te daleke lutnje? ta skriva ti, Kronov sine, 590
s koga, s koga mi greha ti ove nametnu muke?
575
580
585
Ta zato me stranom besnoom
poludelu kinji ovako?
Ili me spali, il' u zemlju metni, il' u more
nemani daj!
Nemoj odbiti mi
to te, gospode, molim!
Dosta me lutanja duga
umorie, ne mogu znati kako bih
otela se bedi.
uje li glas rogate mome?
PROMETEJ
Da ne ujem zar momu besom gonjenu, ker Inahovu? Za njom srce izgore u
Diva, a sad Herin gnev je progoni, pa teke duge pute silom putuje!
Antistrofa
IJA
Otkud oevo doznade ime?
Kai mi jadnici ko si,
te nesrenik nesrenoj meni
svu istinu zbori?
I boju bolest spomenu mi,
to me budui satire, jao,
alcima besa!
U mahnitu skakanju amo
dojurih morena glau,
Herinom gonjena srdnjom. Ta ikoga ima
zlosrena jo
da se k'o ja pati?
Nego jasno mi reci
kakva me patnja jo eka?
Da 1' ima melema ili kakve pomoi?
Reci ako znade!
Kazuj, izvesti skitnicu momu!
PROMETEJ
to eli znati, jasno kazau ti sve,
prostoduno, bez ikakvih zagonetki, 625
k'o prijateljima to lii zboriti:
ti gleda tu vatrodavca Prometeja.
IJA
Ti opti spase sviju ljudi, patnice Prometeju, zbog ega trpi kaznu tu?
PROMETEJ
Ba prestah muke svoje oplakivati. 630
IJA
Zar nee meni panju tu pokazati?
PROMETEJ Ta reci koju? Sve od mene saznae.
IJA
Izjavi ko te na tu stenu prikova?
PROMETEJ Div odlui, a Hefest rukom izvri.
IJA
Za kakve grehe mui ovde muke te? 635
PROMETEJ Nek bude dosta to ti otkrih samo to.
IJA
I vreme jo saopti meni jadnici, tumaranju mi ovom kad e biti kraj.
PROMETEJ Da sve to ne zna bolje ti je no da zna.
IJA
Ne taji mi to imam prepatiti jo!
PROMETEJ Tu milost ja ti, veruj, ne uskraujem.
IJA
Pa ta se neka onda kazati mi sve?
PROMETEJ Ta hou, ali strah me, zbuniu te tim.
IJA
Ne mari za me vie no to marim ja!
PROMETEJ Kad eli, treba da ti kaem: dakle, uj!
HOROVOA
Ne, nemoj jo! I meni malo radosti uini! ujmo najpre njenu nesreu, neka
sada pria svoju sudbu prebolnu, a ti joj potom kai jade budue!
PROMETEJ
Do tebe, Ijo, stoji da im uini tu ljubav to su sestre roditelja tvog. Svoj
udes oplakati, izjadati jad, sluau kad ko suze samilosti zna izmamit,
vredno je zadrati se tu.
IJA
Ja ne znam kako bih uskratila vam to. to pitate me, jasno ete uti sve.
Dodue, bol je o tom i govoriti odakle na me nesrenicu naleti taj vihor od
boga i propast lika mog.
Ta svagda obno u snu meni prikaze dohodile u devojake odaje i sve me
dragale: 0, srena devojko, ne devuj vie, sjajnu ima priliku za udaju! Div,
strelom enje pogoen, za tobom gori, udi da te obljubi; ti Divu, devojko,
ne odbij zagrljaj, no idi Lerni, onoj bujnoj livadi, ka stadima i torovima
oevim, eznue oku svome Div da zagasi."
I jadnu mene svaku no su muili ovakvi snovi, dok ne dobih smelosti da
ocu kaem ona nona vienja. A u Pit i Dodonu esto glasnike on slae, ne bi
1' uo kakvo delanje il' kakva re je bogovima prijatna.
Al' vratie se s izjavama nejasnim i zagonetnim; taman bee smisao. Glas
najzad razgovetan stie Inahu sa strogim nalogom da mene od kue i
zaviaja goni da se jadnica do na kraj zemlje ostavljena prebijam. Ne poslua
li, Div e munjom gromovnom da udari i sve mu pleme uniti.
On poslua to Loksijino prorotvo, i tuan tunu mene tada otera i progna,
al' ga nagna sila Divova da protiv srca svoga tako postupi. I odmah mi se lik i
um izvratie, te rogata to viditeotroustim bodena obadom u skoku
mahnitom sve trah prema Kerhni, pitkom izvoru, i vrelu Lerni; za mnom
stane srljati
v --------------.....*
govedar, porod Zemljin, Arg plahoviti,
i svaki trag mi vrebat' gustim oima.
Al' njega naglo neoekivana kob 695
ivota lii; a ja, besom gonjena,
pred bieriT bojim svud se svetom potucam.
ta zbi se, eto, u. A zna li kazati ta imam jo da patim, kazuj! Nemoj me iz
samilosti lanim teit' recima: 700
najgre zlo je, velim, izmiljena re.
HOR
Lele, lele! Prestani! Ah!
Nikad, nikad nemah nade
da e mi do uha doi glas neuven,
ni da e mi takve neotrpne 705
muke, bruke, strane huke
parati duu dvoreznim rtom.
Jao, sudbo, sudbo!
Zgrozih se od jada Ijina!
PROMETEJ
Ti rano tui, strah te obuzeo svu, 710
a priekaj da uje jo i ostalo.
HOROVOA
Govori, kazuj sve! Ta vole patnici unapred jasno znati jade potonje.
PROMETEJ
Da, prvu elju ja vam lako ispunih:
iz njenih usta htedoste da ujete, 715
da sama svoju izjada vam trpiju.
A drugo ujte sada, kakve muke jo
od Here treba moma ta da premui!
(Obraa se Iji.)
Ti, kerko Inahova, pamti moju re
da sazna kad e putu tvome biti kraj. 720
Odavde suncu prvo kreni na istok, pa prolazi kroz neorane krajeve! I tada do
skitaa Skita doi e, na krasnim kolima to pletu adore, a gaaju iz
lukova strelometnih. Ne idi blizu im, no bunom obalom sve uz kraj hodi
mimo zemlje njihove! Na levoj strani borave ti Halibi, kovai gvoa, njih se
mora uvati, jer divlji su, tuincima nepristupni. Na Hibrist, reku besnu,
tada stii e, ne prelazi je, jer se prei ne moe, dok na sam Kavkaz, na tu
goru najviu, ne prispe, gdeno reka besno navire sa glavica. Prevaljujui
visove do zvezda to se diu, na jug udari, i tada vojsci doi e amazonskoj
to ne voli mukarce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ivee, gde
Salmideki krni al se nahodi, brodaru dumanin, a ouh laama. I one
vrlo rado kazae ti put. Do samih uskih vrata morskih prispee tesnacu
Kimerskome; njega smeono napusti, pa Uinu prei Meotsku. U svetu dovek
velik irie se glas o putu tvom, on Bospor ime dobie. Oprostivi se tako s
tlom Evropinim, na azijsko e doi tle. Zar nije taj nad bogovima car u
svemu jednako silovit? To eljade smrtno htede bog da obljubi a nagna u
to lutanje. Na gorka prosca, devo, nabasa mi ti pred udaju, jer vesti to ih
sada u jo muci tvojoj ni poetak ne kau!
IJA
O, lele meni! Jao!
PROMETEJ
Ti zaleleka, zastenja, a ta li e tek onda kad jade uje ostale?
HOROVOA Zar jo e ovoj drugih jada kazati?
PROMETEJ Dabome, ljuta jada more preburno.
IJA
Pa nato ivot meni? Zato da se ja ne survam odmah s ove tvrde hridine, o
zemlju da se razbijem i muka svih oslobodim? Ta bolje jednom umreti no s
dana u dan muke nove muiti!
PROMETEJ
Tegobe moje teko bi podnosila, gde mreti meni nije sudbom sueno! Ta
smrt bi oslobodila me nevolja. A sad jo kraja mojim nema patnjama, sve
dotle dok se s vlasti Div ne obori.
IJA
Zar moe ikad Div da padne s prestola?
PROMETEJ Ta propast bi te, mislim, obradovala.
IJA
A kako ne bi kad od Diva trpim zlo.
PROMETEJ Ta znaj da ivu ja ti rekoh istinu.
IJA
Pa ko e njemu carsko ezlo oteti?
PROMETEJ
Sam sebi svojim namerama sujetnim.
IJA
A kako? Kai ako re ti ne udi!
PROMETEJ Uzee enu, ali e se kajati.
IJA
Da 1' boju ili ljudsku? Reci, ako sme!
PROMETEJ ta pita koju, to se ne srne kazati.
IJA
Zar ena da ga s prestola strmoglavi?
PROMETEJ Od oca ona jaeg sina rodice.
IJA
I od te sudbe zar mu nema spasenja?
775
780
PROMETEJ Ne, ako ja se okova ne izbavim.
IJA
A gde je spas ti kad se Dive protivi?
PROMETEJ To bie jedan iz potomstva tvojega.
IJA
ta ree? Moj zar sinak tebi spasilac?
PROMETEJ Potomak trei posle deset prethodnih.
IJA
To prorotvo ne mogu vie shvatiti.
PROMETEJ I ne pitaj da svoje dozna nevolje!
IJA
to ponudi mi nemoj uskraivati!
PROMETEJ Od vesti dveju jednu na dar dobie.
IJA
A kakva? Reci ih obe, pa da biram!
PROMETEJ
E, dobro. Biraj: ili druge muke jo
da otkrijem ti ili spasioca mog! 795
HOROVOA
Uini budi dobar jednu ljubav njoj, a drugu meni, molbu mi ne odbijaj!
I ovoj kai potonje tumaranje, a meni, elim uti, spasioca tvog.
PROMETEJ
Kad elite, ja neu biti protivan. 800
to god me pitate, objasniu vam sve.
Najpre u tebi, Ijo, muno lutanje izloiti, a ti ga pii u srce!
Kad pree vrata, dvaju kopna granicu, na istek arki poi, putu sunevu,
805
i plivaj morskom penom, dokle ne stigne do Kistene, do onih Polja
gorgonskih, gde borave Forkide, deve matore, njih tri, u liku labudskom,
jednooke, jednozube; nit' sunce na njih ikada 810
nit' mesec ikad svojim sine zracima! A blizu njih tri sestre ive krilate,
zmijokose Gorgone, ljudma dumanke, kad ovek pogleda ih, prestaje mu
dah. To kaem ti da znade biti oprezna. 815
Jo druge uj za ljudske oi uase! Otrokljunih se uvaj pasa Divovih,
arslana ljutih, i jo vojske konjike Arimaspa jednookih, to borave gde
Pluton valja valove zlatoteke. 820
Ne idi njima! U daleku zemlju e ka crnom stii narodu, to prebiva kraj
vrela suncu, gde je reka Etijop. Uz njenu idi obalu, dok ne doe do
skokovaca, gdeno s Gora Biblovih 825
k'o voda pitka pada Nil boanstveni.
Taj Nil u trouglasti vodice te kraj,
u Nilsku zemlju, gde je, Ijo, dalek stan
i tebi i potomstvu tvome dosuen.
A ini 1' ti se tamno to i nejasno, ti opet pitaj me i razgovetno uj! Ta vie no
to elim imam vremena.
HOROVOA
Imade li o munom joj tumaranju jo rei neto, ili dosad preuta, ti kazuj!
Sve li ree, milost moljenu uini i nama, zaelo jo je zna.
PROMETEJ
Sad u svretak svemu svom tumaranju. Da zna da po istini rekoh, kazau
to jadna promui, dok amo ne stie; za svoje rei dau tako potvrdu.
to dosadno je, ne mari da pominjem, te hitam samom kraju tvoga lutanja.
Na Moloke ravnice kad si prispela i vrletnoj Dodoni, gde je sedite i gde je
proroite Diva Tesprotskog, tu udo nevieno: zbore hrastovi, i oni sasvim
jasno, bez uvijanja, ko potonjoj, ko slavnoj ljubi Divovoj uinie ti pozdrav
da 1' ti laska to? Pa otud besom zahvaena dohita uz obalu na Rejin zaton
veliki, a otud natrag trkom vetar nagna te; u potonja vremena morski zaliv
taj, to dobro znaj mi, Jonskim e se prozvati,
0 putu tvome spomen rodu ljudskome. To znaci su ti moje svesti proroke
da neto vidim vie no je oito. Ostatak ona i vi ujte zajedno,
1 sad se vraam tragu rei preanjih.
Na kraju zemlje one Kanob lei grad, na samom nanosu i uu Nilovu.
Tu jasnu svest i pamet vratie ti Div,
oplodie te samo lakim dodirom.
Epafa crnog rodie; to ime on
po bojem inu dobie; uivae 865
plod zemlje iroke to Nil je natapa.
S pedesetero kerki peto njemu koleno
povratie se gradu Argu nerado
da ukloni se braku s bratuedima.
A oni, strau zaneti, k'o jastrebi
golubica daleko nee pustiti,
coletee za svadbom lovom zlokobnim,
al' bog im nee dati sree ljubavne.
Pelazgija e krvlju doekati njih,
savladae ih bdenje ena smeonih; 875
jer svaka mlada ubie mladoenju,
ma dvosekli kad krvlju rtve omasti.
Da dumane mi takva stigne Kipranka!
Al' jednu kerku enja e primamiti,
te branog druga svoga nee ubiti, 880
predomislie se, i vie volee
i pialjivicom zvati se no krvnicom.
I ta e Argu carsku lozu roditi.
Da sve to jasno kaem, treba mnoga re.
Iz toga semena e junak niknuti, 885
na glasu strelac; on e mene iz muka
izvui. Takvo meni ree prorotvo
pradrevna majka, ispolinka Temida.
A kad i kako, dugo zbora treba to,
a da i sazna, ne bi vajde imala. 890
IJA
O, napred, napred! gr hvata me opet, i ludila bes ve mozak mi pali, i
besnila alac bez ognja me ee!
A srce mi dre i o grudi bije! 895
A oi se mute i u muci vrte!
Sa staze me baci besnila vetar,
nad jezikom vie ne mogu da vladam,
5*
i mutne mi rei bez reda biju o valove nevolje strane!
900
(Besomuna otri unedogled.) DRUGA POJAVA Prometej, Hor
TREA STAJAA PESMA HOR Strofa
Mudar, mudar onaj bee
kome prvom ova mis'o na um pade i ko prvi ovo ree:
branog druga biraj prema sebi,
nije blago ni rasko ni zlato, 905
neg' je blago to je srcu drago.
Antistrofa
Nikad, nikad, o, Sudilje,
ne videle mene kao nevu Diva il' ma koga s neba boga.
Iju devu ja sa zebnjom gledam, 910
prosca boga ona odbijala,
sad je Hera mui kobnom skitnjom.
Epoda
Nije strah me braka prema sebi, jai bozi da ne zavole me,
oko njino ne zapelo za me! 915
Boj taj za boj nije, ni put za put. Ne znam ta bi sa mnom bilo, ta ne vidim
kako bih se Divskoj volji uklonila.
EKSODA
(PETI CIN)
PRVA POJAVA Prometej, horovoa
PROMETEJ
Zaelo Div. e, ma koliko da je gord, 920
jo krotak biti, jer se priprema
da ue u brak to e s vlasti bez traga
oboriti ga. Oca Krona potpuno
izvrie se kletva, kojom kunjae
sa svoga drevnog trona kad je padao. 925
A iz tog jada jasno rei izlazak od bogova mu niko ne moe do ja! Ja znam to,
znam i nain. Nek on sedi sad i prkosi, u nebeski se uzda grom, i ruka nek
mu trese strelom plamenom! 930
To nikakvu mu nee pomo doneti da munim padom s trona sramno ne
padne. Sad protivnika takva na se die sam, junaka udna, borca neodoljiva,
od munje arke to e jai nai plam 935
i straan prasak, pred njim grom umuknue, i Posidonu trozubac polomie,
to koplje, od kog zemlji dno se potresa. Kad u tu padne nesreu, nauie
koliko se od ropstva razlikuje vlast. 940
HOROVOA Tom eljom svojom Divu ast ocrnjuje.
AO
PROMETEJ I zbie se. Sto elim to i kazujem.
HOROVOA Zar iko misli da e Diva sruiti?
PROMETEJ Od mojih jo e tee muke muiti.
HOROVOA Ne trne zar kad takvu pretnju prosipa?
PROMETEJ A ta me strah kad smrt mi nije suena?
HOROVOA Jo bolnije ti bole moe zadati.
PROMETEJ Nek ini samo! Ja sam na sve pripravan.
HOROVOA Ko pametan je, klanja se Adrastiji.
PROMETEJ
Ta potuj, moli, laskaj svakim vlastima! Tvoj Div je meni manji nego
nitavac. Nek radi, vlada kratko vreme po volji, jer bogovima nee dugo
vladati.
Al' evo vidim Divova glasonou, u gospodara novog slugu pokornog, 955
zaelo stie nove glase nosei.
(Vazduhom dolazi Hermo u krilatoj obui i s glasnikom palicom u ruci, te
stane na stenu pred Prometeja i Okeanide.)
DRUGA POJAVA Prometej, Hermo, Horovoa
HERMO
Mudracu tebi, strasti kivnoj, prekivnoj
to zgrei bogu jer smrtnom stvoru pomoe
ja tebi, kradivatro, evo govorim.
Moj otac poziva te da mu kae brak 960
sa kog e to se hvali vlast izgubiti.
I pri tom nita nemoj zagonetati,
no po istini reci sve! I dvostruk put
ne zadavaj mi ovamo, Prometeju!
Ta vidi: Div se time ne umekava. 965
PROMETEJ
Tvoj govor dostojanstven, oholosti pun, k'o boijoj to dolikuje posluzi.
Sad novi vladate i odmah mislite da carujete spokojno. Zar ne videh gde dva
ve gospodara otud padoe? 970
I treem, sad to vlada, uskoro u pad sramote pun da vidim. Misli da me
strah i da se stiskujem pred novim bozima? Daleko sam od svega toga. A ti
odbrzaj natrag putem kojim dolete! 975
Ta nita to me pita nee doznati!
HERMO
Al' ono i pre samo takvim prkosom ti pristade u luku ove nevolje.
71
PROMETEJ
Za tvoju dvorbu ovom svojom nevoljom, to znaj mi dobro, ja se ne bih
menjao.
HERMO
Ta bolje, mislim, ovu stenu dvoriti no ocu Divu glasnik biti pouzdan!
PROMETEJ
Samosioni nek se tako razmeu!
HERMO
A Jebi, kanda, godi ovaj poloaj?
PROMETEJ
Da godi? Da u njemu svoje dumane ja ugledam! I tebe u njih ubrajam!
HERMO
Za sluaj svoj i mene zar okrivljuje?
PROMETEJ
U jednu re: ja mrzim na sve bogove za moju pomo to mi krivdom vraaju.
HERMO
Ja besnilo ti ujem, bolest nemalu.
PROMETEJ Da, besnim, znai 1' mrnju to na dumane.
HERMO
U dobru da si, nepodnoljiv bio bi!
PROMETEJ
Jao meni!
HERMO
Jao"! za taj uzvik ne zna Div.
PROMETEJ
Al' dugo vreme naui to svakoga. 995
HERMO
Pa ipak jo ne ume biti razborit!
PROMETEJ Inae ,ne bih s tobom, slugom, zborio.
HERMO
ta otac trai kanda nee kazati?
PROMETEJ Zahvalnost duan tim bih dug mu platio.
HERMO
Dabome, izgrdi me kao derite. 1000
PROMETEJ
Zar nisi derle, i od njega lui jo kad misli da u ja ti togod otkriti?
73
Ta nema muila ni sredstva kojim Div ~) primorat' bi me mog'o da mu kaem
to,C dok sramotnih ne oprosti me okova! J 1005
A dotle neka baca munju ognjenu, a snegom nek belokrilim i gromovljem sve
do dna zemlje uzdrma i pomuti, al' nita od tog nee mene saviti da kaem
ko e njega s vlasti sruiti. 1010
HERMO
Razmotri da 1' te spasti moe prkos taj!
PROMETEJ To davno videh ve i o tom promislih.
HERMO
Ta pregni ve, ta pregni jednom, luae, i misli prema jadu svome
sadanjem!
PROMETEJ
Dosauje i govori k'o talasu. Da nikad na um ne pada ti da u ja zadrhtati
pred Divom, ena postati i kao baba da u ruke pruiti i njega, boga
najmrega, moliti da puta ovih rei me! To nikako!
HERMO
Ja mnogo zborih, opet zalud zboriu ta molbe nita srca ti ne mekaju i
ne blae: k'o drebe prvom prezano em grize, sili se i uzdi otima. Al'
slaba mudrost raa tvoju pomamu. 1025
Ta prkoenja jogunica bezumnih po sebi samo nikad ne pobeuje.
1015
1020
7/1
Ne poslua li rei mojih, pripazi kolika bura, neodoljiv beda val na tebe
ustaju! Tu stenu vrletnu moj otac grmljavom i munjom ognjenom razvalie, i
telo tvoje sakrie ieznue u zagrljaju kamenom! I tu e duge probaviti
vekove dok ne vrati se na svet. Divov krilat pas, krvoedna i pohlepna
orluina, komade krupne s tela tvoga kidae; gost nezvan celog dana tebi
sletae i crnu jetru poudno komadae.
A kraja tima ne oekuj patnjama, dok bog se koji ne javi k'o zamenik tom
jadu tvom i za te rado ne poe u mrani Had, u crni bezdan Tartarov.
I zato reavaj! Jer nije torlanje to rekoh nego svu izloih istinu, jer usta
Divova ne znadu lagati, no svaka njihova ispunjuje se re. A ti se trgni,
razmiljaj, ne pomisli drskoa da je bolja nego smotrenost.
HOROVOA
Da Hermo pravo zbori, i mi mislimo, jer goni te da prkositi prestane i savete
mu pametne da prihvati. Posluaj! Sramota je mudru greiti.
PROMETEJ
Za glasove to ih ovaj mi otkri ja ranije znadoh, a nije sramota kad duman
od dumana podnosi zlo. I neka se na me obara strela, ognjevitih munja
vijugasta zmija, a gromom i besom vetrova divljih nek vazduh se prolama
sav, i zemlji nek vihor u temelju korenje trese,
a valovitog mora estoka huka
nek zvezdama na nebu zaspe putanje,
i bezdanu, crnu Tartaru na dno
nek Dive telo strmoglavi moje 1065
u vrtlogu tvrde, svirepe sudbe,
al' celog mene ubiti nee!
HERMO
Besomuni takve izbacuju rei, i odluke takve uju se od njih.
Koliko jo treba da oholost njemu 1070
poremeti um? ta poputa gnevu?
(Obraa se Okeanidama.)
A vi to njegove alite muke, i jade mu trpite zajedno snjime, sa ovoga mesta
hitajte nekud,
da gromova strana rika i bes 1075
ne pomute vama pamet i svest!
HOROVOA
to drugo mi zbori i drugo mi svetuj, i sluau rado! Nareuje neto, al'
naredbu tu ne mogu da trpim. A zato me goni sramotu da inim? 1080
Sve patnje hou da podnosim s ovim. Nauih da izdaju mrzim duboko, i
bolesti nema
to meni bi od nje gadnija bila!
HERMO
Al' pamtite to to rekoh unapred! I ako u nevolju padnete ljutu, ne krivite
sudbu, ne recite da vas u nenadnu nesreu uvali Dive! Ne, doista! U nju vi
ete sebe uvaliti same! Nije tu prepad
1085
1090
76
ni varka, sa znanjem vi ete sebe zaplesti u nevolja beskrajnu mreu sa
sopstvenog bezumlja svoga!
(Hermo odlazi, i odmah ponu vetrovi da besne; sve bre i jae pucaju
gromovi i munje sevaju; oblaci tamni zastiru nebo i motaju se oko glavica;
zemlja se trese, Okeanide
kleknu.)
PROMETEJ
to re bi, evo se deava sad:
ve zemlja se trese, 1095
a pod njom odjekuje gromova rika,
i sevaju bievi plamenih munja,
a vitlaju prainu vihori besni;
ve vetrovi svi u napadu ljutom
od jednog dela hitaju drugom; 1100
u svirepoj borbi sve se komea,
u kotac se hvataju nebo i more!
Ovakvim udarcem bije me Div,
sve na mene pada strah da mi zada.
(Straan urnebes.)
O, majko presveta moja, i ti, 1105
o, zrae, ti izvore svetlosti sve, vi vidite kako po nepravdi patim!
(Bezdan proguta sve.)
1
SOFOKLE
CAR EDIP
r
-i

y
"V o

"0

c '


i7
"4
"i
CL
m
(0 ^5
V-
C3
oj 14
T
LICA
EDIP, car tebanski JOKASTA, carica KREONT, brat Jokastin TIRESIJA,
prorok SVESTENIK Divov GLASNIK iz Korinta PASTIR Lajev GLASNIK iz
dvora HOR STARACA TEBANSKIH VODILAC Tiresijin } ne KERI Edipove
J & PRATNJA careva i cariina
Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi s troja vrata: na srednja idu Edip i
Jokasta, na desna za gledaoca ide dvoranstvo, a na leva stranci. Pred
dvorom oltari i kipovi bogova tebanskih.
I
PROLOG (PRVI CIN)
PRVA POJAVA Edip, Svetenik
Oko oltara na stepenicama sedi narod, deca, deaci i sve-tenici s lovorovim
granicama u ruci. Edip izlazi iz dvora s pratnjom.
EDIP
O, deco, Kadma davnog narataju mlad,
to sedite na seditima ovima,
bogoradnikim ovenanim granama?
A grad sve grca to od mnogog tamjana,
a to od peana i silnog jecanja. 5
To, deco, ne htedoh od drugih glasnika
da ujem, zato amo dooh, evo, sam,
ja, koga svako slavnim zove Edipom.
No, kazuj, starce, jer ba tebi prilii
da mesto ovih zbori: zato dooste? 10
Od straha il' od elje kakve? elim vam
pomoi u svem; ja bih bio bez srca
kad molioce takve ne bih alio.
SVETENIK
O, Edipe, ti vladaoe kraja mog,
ti vidi kakvi smo po godinama tu 15
kraj rtvenika tvojih: jedni slabi jo
za dalek let, a drugi reci stari sve
ja Divov, ono izabrani momci, gle,
a ostali ti narod sedi ovenan
na trzima kraj Paladina hrama dva 20
i pored Ismenova praha prorokog.
_ flr^Vp tratrprliie
81
Ta grad nam, kako i sam vidi, silno se
ve potresa i glave vie ne moe
da digne iz dubina mora krvava.
Ve u zametku propada nam zemlji plod,
na pai ginu stada, gine podmladak
u enama, a, uz to, bog ognjonoa,
ta kleta kuga, grad nam hara ,obara;
i s nje se Kadmov prazni dom, a crni Had
sve stenjanjem i jecanjem se bogati.
Ja ne smatram te jednakim sa bozima
ni deca to na rtvenik ti sedamo,
al' ti od ljudi jesi prvi ovek na
u nevolji ivota, sudbi od boga.
Ti doe, Kadmov danka oslobodi grad,
to svirepoj ga plaasmo pevaici,
a od nas nita vie ne u o tome,
ne uismo te, no uz pomo boiju,
to kau, misle, ti nam ivot uspravi.
I sada, Edipe, o glavo junaka,
mi pribegari, evo, molimo te svi
da pomo nae kakvu, ili uo glas
od boga koga ili zna od ljudi to,
jer vidim: vesti ljudi i u nevolji
po odlukama svojim stvar savlauju.
Najbolji od svih ljudi, grad nam pridigni
i za nj se postaraj! Jer, i sad ovaj kraj
za ljubav davnu spasiocem zove te.
A padnemo li posle pridizanja svog,
tvoj presto nikad nee spominjati se.
No trajno zato grad nam ovaj uzdigni!
Ta ve si pre nam sreu dobrim znamenjem
povratio, pa takav budi i sada!
Jer hoe li da vlada ovde kao sad,
to lepe vladaj ljudima no pustinjom:
jer nita nisu ti ni tvrava ni brod
kad ljudi nema, ivih nema graana!
EDIP
O deco jadna! Nije neznano mi, znam rad ega dooste. Ta dobro znadem ja
da stradale mi svi, al' mada stradate,
to, ipak, niko od vas ne strada k'o ja.
Va bol se jednog tie, svakog za sebe.
i nikog drugog, moja dua zajedno
i grad, i sebe, a i tebe ali, sve.
Pa ne budite me gde sanak boravim,
no znajte da ve mnoge suze ronih ja
i brian mnogim putem protumarah ve.
Razmiljajui, jedan samo naoh lek,
i njega pokuan. Svog uru Kreonta
Menekejeva sina, kui Febovoj
u Piton otpravih da pita kojim bih
ja delom, kojom reju ovaj spas'o grad.
I, evo, danas broj se slae s vremenom,
pa brinem se to radi; preko reda nema ga,
i due nego to mu za taj treba put.
A kada stigne, neka hulja budem ja
ne uredim li sve to bog zapovedi!
(Mladii kau svesteniku da Kreont dolazi.)
SVETENIK
U pravi kaza as; mladii evo ba dojavljuju da vide Kreonta gde pristie.
EDIP
O Apolone gospode, da osvane
sa dobrom porukom k'o sjajnost oka njegova!
SVETENIK
Po liku radostan je. Ne bi iao
pod gustim vencima od rodnog lovora.
EDIP
Ve blizu je da uje, brzo znaemo.
(Kreont dolazi.)
65
70
75
80
rt*
O vojvodo Menekejiu, rode moj,
sa kakvim bojim glasom ti nam osvanu?
85
DRUGA POJAVA Edip, Svetenik, Kreont
KREONT
Sa dobrim. Jer i nevolja e, velim, sva, kad izlaz dobar nae, dobru krenuti.
EDIP
A kako glasi poruka? Jer tvoja re
ne donosi nam ni slobodu, a ni strah. 90
KREONT
Pred ovim svetom eli li da uje me, na re sam spreman, il' da u dvor
poemo.
EDIP
Pred svima zbori, jer me briga za taj svet jo vie mui no za ivot roeni!
KREONT
Izvestiu vas to sam uo od boga. 95
Nareuje nam gospod Febo oito izagnat kugu to je ovaj hrani kraj, ne
hraniti je kad je neizleiva.
EDIP
A kakvim lekom? Kakva nevolja je to?
KREONT
Da prognamo il' krv da krvlju platimo, 100
ubisto to k'o bura grad nam pustoi.
1
EDIP
Pa koga oveka sudbinu javlja tim?
KREONT
Toj zemlji, gospodaru, bee glava Laj kad naim gradom jo ne upravljae ti.
EDIP
To znam iz sluanja, jer ja ga ne videh. 105
KREONT
On pogibe, a bog sad jasno zahteva da rukom kaznimo zloince nekakve.
EDIP
A gde su oni? Gde se moe otkriti krivici davnoj taj ve izgubljeni trag?
KREONT
U ovoj, kae, zemlji. to se potrai, 110
to nae se; to napusti, to propadne.
EDIP
A bee 1' to u dvoru, ili ii polju
il' u kom stranom kraju stie Laja smrt?
KREONT
On ode tako ree da se pokloni
al' otud svom se dvoru vie ne vrati. 115
EDIP
Ni glasnik zar ni saputnik to ne vide, da za to raspita ih ko i dozna to?
KREONT
Svi padoe; u strahu jedan izmae, a od svega taj to vide samo jedno zna.
EDIP
A ta? To jedno mnogo moe otkriti kad slutnje samo malo zraka prosine.
KREONT
Sukobie se ree razbojnici s njim, ne jedna snaga, mnotvo ruku ubi
ga.
EDIP
Pa kako zlikovci da usude se to, da novcem neko njih ne podstae?
KREONT
To slutilo se, al' ne bee nikoga u nevolji da mrtva Laja osveti.
EDIP
A koja nevolja, kad tako pade car, na putu bee vam da ispitate to?
KREONT
aropevka nas nagna Sfinga pred noge da gledamo a pustimo to zavi no.
EDIP
Al' opet od poetka ja u traiti, jer dostojno je Febo, dostojno si ti na
pokojnika ovu panju skrenuo.
I zato red je videete i mene 135
gde gradu, bogu pomaem k'o saveznik.
I neu radi daljih prijatelja mi
no sam rad sebe ovaj uas prognati.
Jer, taj to onog ubi, lako hteo bi
i na moj ivot istu ruku podii. 140
Za onoga se brinu, sebi koristim.
No, deco, sa stepena bre ustajte,
bogoradnike podignite granice!
(Pratnji.)
A od vas ko nek amo Kadmov skuplja soj,
ta ja u sve da uinim, pa s bogom e 145
osvanuti nam srea ili pad!
SVETENIK
O, deco, ustajmo! Ta zbog toga smo mi
i doli amo to nam ovaj obrie.
A Febo, to nam ova posla prorotva,
da stigne nam k'o spas i lekar od kuge! 150
(Edip s Kreontom ode u dvor; horovi pribegara s podignutim granicama i u
redu vraaju se u grad. Dolazi hor staraca tebanskih.)
TREA POJAVA
ULAZNA PESMA
HOR
Prva strofa
Divov slatkoreki Glase, kakav li stie iz zlatnoga Pitona Tebi presjajnoj?
Muim se sav, a bojaljivo srce mi
dre u strahu.
0 Peane, lekaru delski,
zbog tebe bojim se ta li e novo mi
ili u toku godina staro ve
dati da propatim!
Reci mi, Nadino edace zlaano,
besmrtni Glase!
Prva antistrofa
Divova keri, Atino besmrtna,
prvu te prizivam,
pa sestru ti Artemidu,
uvarku kraja, to sedi na okruglom
prestolu slavnom
na trgu, i Feba streljaa!
Tri'mi spasenja od smrti osvanite!
Ako ste ikad i pre u nevolji
na grad to padae
propasti plamen daleko uklonili,
doite i sad!
Druga strofa
0 lele! Ta nebrojen trpim jad, vaskolik narod strada mi,
pa ni oruja pameti nema, njim da se brani. Ta zemljica slavna ve roda
nam ne nosi; ne mogu ene u poroaju preboleti bolova tekih.
1 jednoga
za drugim vidi k'o ptica lakokrila bre od ognja estoka gde pojuri ka alu
boga veernjeg.
Druga antistrofa
Grad gine da broja mu nema ve. Smrtonosan po tlu lei svet, a za njime
tugovanja nema; ljube i majke osedele jecaju
pa jedna odavde a druga odande zbog ljutog mole zla oltaru na
podnoju; sve pean se
ori, a s njime i vapaji tuni. Zato nam, Divova keri, o zlaana, milooku polji
Odbranu!
Trea strofa
I silnog Areja, to sad
bez medenih bez titova
navaljuje i pali me sred leleka,
polji brzim krokom neka okrene
daleko, il' u velike
u dvore Amfitritine,
il' gostima hudoj luci,
valovima trakim!
Na kraju ostavi 1' to no,
to nam opet grabi dan.
O Dive, oe moj,
ti, ognjanim to munjama
zamahuje, ti gromom svojim atri ga!
Trea antistrofa
0 vladaoe likijski,
s tetive svoje zlaane
razaspi strele silne da nas odbrane!
Da sinu arke zublje Artemidine,
to s njima ona prolazi
kroz likijske kroz lugove!
1 tebe, zlatokitni, zovem, imenjae Tebe,
o Bakho vinoobrazni,
drue moma zanosnih,
sa arkom buktinjom
priblii nam se u pomo
pa goni boga toga, mrska bozima!
(Dolazi Edip.)
PRVA EPISODIJA
(DRUGI CIN)
PRVA POJAVA Edip, Hor
EDIP
Ti moli, a to moli, to e, ako moj
ti savet poslua i kugu potera, 220
izmolit od zla odbranu i olakaj.
A kazau ti, jer ja ne znam za tu stvar
ni za in, ta daleko ne bih iao
u svojoj potrazi da imam kakav znak.
Al' kako sugraanin postah docnije, 225
ja ovo svima kaem Kadmoviima:
ko od vas poznaje ubicu onoga
od ije ruke pade Labdakovi Laj,
taj meni sve nek saopti, nareujem.
A boji li se da e tim optuiti 230
sam sebe, zlo ga nee snai nikakvo,
no zemlju ovu ostavie nekanjen.
A zna li opet kogod krivca drugoga
iz kraja drugog, nek ne uti; zato ja
nagradiu ga, i zahvalie mu grad. 235
Preutite 1' i re mi kogod pogazi u strahu za svojtu il' za se samoga, uradit
ta u tada, sad me ujte svi! Zabranjujem da toga, bio ne znam ko, u zemlji
toj gde vlast i presto drim ja, 240
da iko ga doekuje i pozdravlja, da s njim se moli ili rtve prinosi,
on
il' svetu vodu da mu iko dodaje,
no svako neka s praga svoga progna ga,
jer s njega kuga mori nas; ba o tome
izvestilo me proroite pitijsko.
Ovako, dakle, ja i bogu pomaem,
a pomaem i pokojniku onome.
A proklinjem ubicu, skrivi li to sam
iz potaje il' zajedno sa vie njih,
nek, jadan, jadno svri ivot nesrean!
I elim jo: u mojoj kui nae li se on kraj moga ognjita a ja da za to znam, i
na me neka padne ista kletva ta! A od vas zahtevam da sve to inite i za me, i
za boga, i za ovaj kraj to propada nam nerodan i ostavljen. Pa ovaj pos'o da
i nije bogodan, ne prilii vam, ipak, da bez osvete to napustite kad vam
prvak pade, car, no trait morate! Al' sada sluajem ja imam vlast to pre je
imaae on, u braku imam enu, ljubu njegovu, i na bi porod brau, sestre
imao, da porod njegov ne bi njemu nesrean; al' sudba, eto, srui mu se na
glavu. Za njega zato, evo, boriu se ja k'o za svog babaj ka i pokuau sve da
uhvatim ubicu koji pogubi potomka Labdaku vam i Polidoru i starom Kadmu
i drevnom Agenoru.
Ko to ne uradi, ja molim bogove ne dali da mu usev nie na njivi, ne raala
mu ena dece; sadanja sudbina neka tare ga, i gora jo! A vama, ostalijem
Kadmoviima to s ovim slau se, da Pravda pomae i bozi svi da u sve veke
tite vas!
HOROVOA
Kad kletvom, care, obveza me, rei u: nit ubih niti znadem rei zlikovca,
no Febo, ovu potragu to porui, izrei mor'o je ko delo uini.
EDIP
Ti pravo ree, ali silit bogove kad oni ne mare, to niko ne moe.
HOROVOA
Da drugo to se meni ini saoptim. 285
EDIP
I tree da je, ne propusti kazati!
HOROVOA
K'o gospod Febo znadem vidi najvie na vra Tiresija. Istraujui to, od
njega, care, najbolje bi doznao.
EDIP
Da i to uinimo, ne zaboravih. 290
Na savet Kreontov ba poslah po njega, pa udim se to tako dugo nema ga.
HOROVOA I drugo sve su glasi stari, nejasni.
EDIP
A koji to? Na svaku ja ti pazim re.
HOROVOA
Od nekih putnika je pao, reklo se. 295
92
EDIP
To i ja uh, al' svedok za to ne zna se.
HOROVOA
Al' ita straha ako ima u njega, kad kletve tvoje uje, nee utati.
EDIP
Zloinci drski ne plae se kletava.
HOROVOA
Al' ima ko e otkriti ga; evo ve 300
boanskog vraa vode amo; u njemu od ljudi jedinome nie istina.
(Doe Tiresija sa svojim voom.)
DRUGA POJAVA Edip, Hor, Tiresija
EDIP
Tiresija, ti shvata sve, i poznato
i tajno, sve nebesko i zemaljsko sve,
pa stoga, mada vida nema, ipak zna 305
zbog ega strada grad; u tebi jedinom,
0 knee, nalazimo odbranu i spas!
Jer Febo ako glasnik ne kaza ti ve
na pitanje nam odgovori: onda tek
od ove kuge svanue nam spasenje 310
kad prosoimo koji Laja ubie,
te smaknemo ih ili s praga prognamo.
Ti, dakle, ne uskrati znaka ptijega,
ni ako nalaenju znade drugi put,
no spasi sebe i grad, spasi i mene, 315
1 s pokojnika svaku mrlju oisti! U tebe gledamo, a rad je najlepi
kad ume i kad moe im da pomogne.
TIRESIJA
Hu! Kakve li grozote! Biti pametan
gde pamet pomo nije! Dobro znam to ja, 320
al' smetoh s uma. Ne bih amo doao.
EDIP
A ta je? Zato neveseo stie mi?
TIRESIJA
Da odem! Pusti me! Najlake podnee ti svoje i ja moje, poslua li me.
EDIP
Kad glasa ne da, ne radi po dunosti 325
nit' ini gradu ovom to te podie.
TIRESIJA
Jer vidim: govor tvoj ni tebi ne pada u dobar as; i mene to da ne stigne
(Hoe da poe.) EDIP
Ne okrei se, bogova ti, ako zna,
ta evo usrdno se klanjamo ti svi! 330
TIRESIJA
Vi svi tu ne znate; a tajnu nikad ja objavit neu, tvoje zlo da ne reknem.
EDIP
ta kae? Zna, a rei nee. Hoe nas da ostavi i grad nam da
upropasti?
94
TIRESIJA
Ni sebe a ni tebe ne uvredih ja. ta pita uzalud? Od mene ne u to!
EDIP
Zar nee, huljo poslednji, ta i kamen razjario bi, nigda nee kazati,
no tako tvrd i neumoljiv ostati?
TIRESIJA
Ti moju kori ud, a tvoja kakva je, to ne vide, no mene, eto psuje tu.
EDIP
Pa ko se ne bi gnevio kad uje te? Ti sada vrea grad ovakvom izjavom.
TIRESIJA
Ta to e doi, ma da mukom krijem ja.
EDIP
to ima doi, to da i ti ne rekne?
TIRESIJA
Govorit' vie neu. Ako hoe ba, ti zato i najeim gnevom gnevi se!
EDIP
U gnevu svom i neu nita pustiti to znadem bar, jer ti si, ini mi se, znaj,
ubistvo s drugim smislio i stvorio, to rukom samo ne ubi; da vidi jo, i to
bih delo samo tvojim smatrao.
TIRESIJA
Zar tako? Kaem ti: ispunjuj objavu to objavi je, pa od dana dananjeg ni s
ovima ni sa mnom nemoj zboriti, jer ti si ovoj zemlji zlotvor krvavi!
EDIP
Zar tako bestidno ti re tu isturi? Pa kuda misli da e tome izbei?
TIRESIJA
Izmakoh. Mene brani snana istina.
EDIP
A ko te naui? Vetina tvoja ne!
TIRESIJA Ti sam, jer to da reknem, ti me prisili.
EDIP
A ta? Ponovi da te ujem jasnije!
TIRESIJA Zar ne shvati me pre? Iskuava li me?
EDIP
Ne mogu kazati da znam. Ponovi to!
TIRESIJA Ubica koga trai jesi, kaem, ti.
EDIP
Na svoju radost nee dvared vreat' me
TIRESIJA Da i drugo ti reknem, za jo vei gnev?
EDIP
Koliko drago ti, jer utaman ti re.
TIRESIJA
Ti ne zna, velim ti, da ivi s najdraim najsramnije, a slep si za svoj teki
greh. 370
EDIP
Pa i to misli nekanjen govoriti?
TIRESIJA
Da, ako snagu kakvu ima istina.
EDIP
Ta ima, al' ti nisi ta! Ti nema nje! Jer ti si slepac uhom, duhom, oima.
TIRESIJA
Ti, jadan, tako rui mene. Uskoro 375
od ovih svako time tebe ruice!
EDIP
No vena ti si; ni meni a ni drugom to svetlost gleda ne naudi ti.
TIRESIJA
Ta nije udes tvoj da padne od mene.
Apolon tu je to se za taj brine in. 380
7 Grke tragedije 97
EDIP
Da 1' Kreont ili ti to tako izmisli?
TIRESIJA 0, tebe Kreont ne ojadi, no ti sam.
EDIP
0 blago, vlasti, nad vetine vetino u itku ovom punom borbe, pakosti,
kolika zavist prema vama gaji se, 385
kad radi vlasti ove to je meni grad k'o dar a ne na zahtev negda predade,
kad rad nje Kreont verni, stari prijatelj, dounjavi se tajno meni eli
slom. Pokrenuo je toga vraa smutljivca, 390
slepara lukava, to onda samo zre kad dobiva, a slep je u vetini toj. Ta reci,
de, gde gatar jasan bee ti?
A kad se javi ona kuka pevica, to tada graanima leka ne ree? 395
Pa, ipak, ne mogae gonetku ma ko razloiti, no prorotva je trebalo; al' to ti
vidi se ni ptice ne dae, nit' bog te koji nadahnu. Ja dooh sam, ja,
Edip, neznalica, Sfingu ustavih, 400
to umom stekoh, let mi ptica ne bi znan.
1 njega misli sruiti, oekuje
da Kreontovu primakne se prestolu.
U plau, mislim, i ti i tvoj snovidrug
zloinstvo goniete. A da nisi star, 405
u stradanju bi znao ta mi naumi.
HOR
Po naem sudu, ini se, u gnevu on
re svoju ree kao i ti, Edipe.
To ne treba, no kako emo najbolje
da boju ispunimo re, to gledajmo. 410
98
TIRESIJA
Iako car si, jedan drugom jednako odgovarajmo; u tom i ja imam vlast. Ne
ivim ja k'o sluga tvoj, ve Loksijin, pa zato nee Kreont mene braniti. A
kaem, jer me i k'o slepca nagrdi: ti ima vid, al' greha svoga ne vidi; nit'
zna gde boravi ni s kim stanuje. Ta zna li iji si? Ne zna da si svojtaia i
dole i na zemlji ovde dumanin, i strana Kletva oca ti i majke ti odavde
gonie te biem dvostrukim. Sad svetlost gleda, posle tamu gledae! A koja
luka, koji skoro Kiteron razlegati se nee tvojim lelekom kad spazi brak u
koji kui nesreno ti doplovi, a posle srene plovidbe? I ne vidi mnoinu
drugih nevolja, a njime sebi, deci svojoj ravan si. Pa zato psuj i Kreonta i
moju re! Ta ne postoji ovek to e ikada svoj ivot jadnije zavriti no ti!
EDIP
Zar mogu to da dalje sluam od njega? Bez traga idi! Nee bre! Nee zar
okrenuti se i moj ostaviti dvor?
TIRESIJA
Ja ne bih doao da ne pozva me ti!
EDIP
Ta nisam znao da e ludo bajati, jer teko bih te kui svojoj pozvao.
TIRESIJA
Ja ispadoh budala, kako misli ti, al' mudar onima to tebe rodie.
(Poe.)
EDIP
A kojima? Ta stani! Ko me rodio?
TIRESIJA Dan ovaj rodice te, a i sruiti.
EDIP
Zagonetno i muno govori mi sve!
TIRESIJA Gle, nisi vetak ti da to iznalazi?
EDIP
Pogruj po emu u velik postati.
TIRESIJA
Taj uspeh upropastio te zaista.
EDIP
ta marim, samo kad sam izbavio grad.
TIRESIJA Ja idem, dakle. Hajde, dete, vodi me!
EDIP
Nek vodi, jer tu smeta i dosauje, tvoj odlazak utiae mi bolove.
TIRESIJA
Kad reknem zato dooh, odoh. Lica tvog ne bojim se, jer ne moe me ubiti.
A kaem tebi: lice koje odavno ti trai, preti i ubistvo Lajevo oglauje, to
lice ovde boravi; doljakom zovu ga, a kao roeni osvanue Tebanac, ali srei
toj veseliti se nee; slep, a okat bi, i kao prosjak a bogata nekada
u tui kraj e ii takom tapkaju. A deci svojoj svanue u isti mah k'o brat i
otac; eni to ga rodila k'o sin i mu; a ocu svom u braku drug i njegov
krvnik! Idi sad i razmiljaj! Pa uhvati li me u lai, kai mi vetini prorokoj
da nita nisam vest!
(Tiresija ode s voom, Edip u dvor, a hor i zapeva pesmu.)
TREA POJAVA
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Za koga ree delfijska stena proroka da zgrei krvavijem rukama ovaj
strani greh nad grehe? A as je da jo bre sad no konji vileni taj u beanje
nagne.
Jer orujem Divov ga progoni sin, i ognjem i munjama nasre na nj,
s njime ga gone 475
strane dostine Srde.
Prva antistrofa
Sa snenoga Parnasa uprav
sada glas nam pue:
svako neka neznanom krivcu
tajne trai trage! 480
Kroz divlju se umu on,
po spiljama, stenama,
vucinja k'o bika.
Pa jadnim korakom kroi sam,
i sredozemnog prorotva kloni se on, 485
al' ono ga uvek
ivim oblee letom.
Druga strofa
Silno me je, silno me je mudri prorok uplaio.
Nemam vere ni nevere. 490
Ne znam ta da kaem sada.
Slutnje lete, vid mi mute.
Ne znam ta je, ta 1' e biti jo.
ta se svai Labdakovi,
il' ta planu sin Polibov, 495
nikad pre to nisam uo,
i sad spor taj taman mi je.
Kakvim, dakle, dokazom da cenim sada
Edipovu slavu rodu tako dragu,
i da svetim tajne smrti 500
Labdakia pokojnog?
Druga antistrofa
Div to znade, znade i Feb,
sudbu nau znaju oni,
al' da vra se umom svojim
iznad mene vie die, 505
pravi sud to nee biti. Mudrost nadmaa se mudrou, ali ja ga zbog prekora
neu korit' pre no vidim
one rei ispunjene. 510
Oi moje videle su
kako devojka krilata njemu prie.
A on mudar zasja, ljubav delom otkri.
Zato veran ostau mu,
nikad rei da je zao! 515
(Dolazi Kreont)
i no
s njime ga gone strane dostine Srde.
475
Prva antistrofa
Sa snenoga Parnasa uprav
sada glas nam pue:
svako neka neznanom krivcu
tajne trai trage! 480
Kroz divlju se umu on,
po spiljama, stenama,
vucinja k'o bika.
Pa jadnim korakom kroi sam,
i sredozemnog prorotva kloni se on, 485
al' ono ga uvek
ivim oblee letom.
Druga strofa
Silno me je, silno me je mudri prorok uplaio.
Nemam vere ni nevere. 490
Ne znam ta da kaem sada.
Slutnje lete, vid mi mute.
Ne znam ta je, ta 1' e biti jo.
ta se svai Labdakovi,
il' ta planu sin Polibov, 495
nikad pre to nisam uo,
i sad spor taj taman mi je.
Kakvim, dakle, dokazom da cenim sada
Edipovu slavu rodu tako dragu,
i da svetim tajne smrti 500
Labdakia pokojnog?
Druga antistrofa
Div to znade, znade i Feb,
sudbu nau znaju oni,
al' da vra se umom svojim
iznad mene vie die, 505
pravi sud to nee biti. Mudrost nadmaa se mudrou, ali ja ga zbog prekora
neu korit' pre no vidim
one rei ispunjene.
Oi moje videle su
kako devojka krilata njemu prie.
A on mudar zasja, ljubav delom otkri.
Zato veran ostau mu,
nikad rei da je zao!
(Dolazi Kreont)
DRUGA EPISODIJA
(TREI IN)
PRVA POJAVA Hor, Kreont
KREONT
0 ljudi graani, ba doznah kako me caF Edip stranim re'ma okleveta sad.
Ne mogu to da trpim. Ako misli on
u ovoj bedi da mu ili recima
il' delima uinih neto na tetu, 520
ne elim vek dugovean da vekujem,
kad vest mi ova stie. Ta ne malen kvar,
no najveu mi tetu nose rei te,
kad odsad mene huljom ovi graani,
a huljom ti i drugovi nazovete. 525
HOROVOA
Al' moda zbilja ta je dola uvreda iz gneva vie no od srca pametna.
KREONT
1 ree zar da ja namamih proroka po mome savetu da lai govori?
HOROVOA
Ta pade re, al' ne znam s kojom namerom. 530
1f/l
KREONT
Kod zdravih oiju i zdrave pameti zar mene takvom klevetae klevetom?
HOROVOA
To ne znam; ta vladari rade, ne gledam. Al' evo njega! Sam iz dvora dolazi.
(Doe Edip.)
DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Edip
EDIP
Gle! Ti zar ovde? Kako stie ovamo? Zar obraz tako drzak ti, te na prag moj ti
stupi, a bez sumnje ti si krvnik taj i oevidni lopov moga prestola? Ta kai,
bogova ti, kakvu plaljivost il' glupost vide na meni, te smisli to? 11' da ti
neu spletku opaziti tu gde tajom puzi, branit' se kad vidim je? Zar nije
nerazumna tvoja namera kad presto vreba bez puka i oslonca, a on se grabi
gomilom i kesama?
KREONT
Zna kako e? Za rei to ih izree uj jednake i sam, kad uje, kazuj sud!
EDIP
Ti vest si besednik, no ja sam slua lo, jer naoh da si meni opak
dumanin.
535
540
545
KREONT
Ba to pre svega uj me sada! Kazau. 550
EDIP
Ba to ne kazuj kako hulja nisi ti!
KREONT
Al' misli li samovoljstvo bez razuma vrlina da je kakva, pravo ne sudi.
EDIP
Al' ako misli da e kazni izbei,
kad rodu ini zlo, to dobro ne sudi. 555
KREONT
Taj sud je taan, priznajem; al' kakav jad od mene, veli, snae te, poui me!
EDIP
A jesi 1' ili nisi savetovao
da koga poaljem da dini doe vra?
KREONT
Pa i sad istim svetuj em te savetom. 560
EDIP
Pa koliko je vee vremena to Laj
KREONT Uinio nam neto? Ja te ne shvatam.
1 r\
EDIP
Bez traga ode smaknut smru nasilnom?
KREONT
Pa od tog, bogme, mnogo proe godina.
EDIP
Da 1' onda vra taj vraanjem se bavio?
KREONT Jednako bee pametan i potovan.
EDIP
U ono vreme seti li se mene to?
KREONT
Ne, nikad nita, bar dok bee uz mene.
EDIP
Za pokojnika niste digli potrage?
KREONT
Digosmo, kako ne? Al' nita ne usmo.
EDIP
to onda koga mudrac ne pokaza taj?
KREONT
To ne znam. A kad ne znam, volim utati.
EDIP
Al' svoje zna, i kazae kad dobro zna.
KREONT
A ta to? Jer kad znadem neu kriti ja!
EDIP
Ta onaj s tobom da se nije sloio, 575
on nikad ne kaza da Laja ubih ja.
KREONT
Pa znade sam da 1' veli tako. Ja sam rad onako da te pitam k'o ti mene sad.
EDIP
Pa pitaj! Nee nai da sam krvnik ja.
KREONT
Pa ta? Sa mojom sestrom stupi 1' u brak ti? 580
EDIP
to pita, to ti nikako ne poriem.
KREONT
I s njome deli vlast, k'o ona upravlja?
EDIP
to god zaeli, sve joj rado svravam.
KREONT
Zar vama dvoma nisam jednak trei ja?
i ns
EDIP
K'o takav ba pokazuje se nevera.
KREONT
Ne, ako promilja ovako kao ja.
Pre svega razmisli mi ovo: misli li
bi 1' kogod bio rad u strahu vladati
no mirno spati istu imajui mo?
Pa, otud ni sam nemam veu elju ja
da budem carem no da radim to i car,
nit' iko drugi, zna li biti pametan.
Od tebe sada sve bez straha dobivam;
da vladam sam, sav rad bi bio bez volje.
Zar presto carski da mi bude miliji
no ugled kneevski i vlasti bezbrine?
Jo nisam tako lud da drugo elim ja
do ono to je lepo i jo korisno.
Sad svi me vole, svako sad me pozdravlj
sad svi me zovu koji tebi hitaju;
jer uspeh njihov stoji ceo do mene.
Da ono uzmem zar, a to da napustim?
Ta dobro srce nee se iskvariti.
Al' takve misli niti niu u meni,
a nit' bih s drugim takav posao podneo.
Da tako stoji stvar, u Piton idi pre i pitaj da 1' ti jasno javih prorotvo! Pa
nae li da s vraem togod zajedno zasnovah, skleptaj me; i ne tek jedan
glas no dva: moj i tvoj, pa nek odmah padnem S nedokazane sumnje ne
okrivijuj me! Jer nije red da re smatra uzalud k'o estite, a estite k'o
rave. Ko dobra druga izgubi, taj zaista i ivot gubi svoj, to voli najvie. Al' s
vremenom e jasno uvideti to, jer vreme tek potena kae oveka, a zla e
ve u jednom danu poznati.
HOROVOA
Lep savet, care, onome ko uva se
da ne padne. Sud brzu nije pouzdan. 620
EDIP
Kad neko tajnim vrebom brzo nasre, tad i ja brzo moram da ga odbijem; no
miran ostanem li, on e naum svoj da izvri, a ja u svoj da promaim.
KREONT
ta trai, dakle? Zar iz zemlje goni me? 625
EDIP
To ne! Ne elim tvoje bekstvo, nego smrt!
KREONT
Kad dokae mi kakvu zavist negujem.
EDIP
Ti prkosi i nee da me poslua?
KREONT Jer, vidim, nisi razborit.
EDIP
Bar za se sam. KREONT I za me treba da si to. 110
EDIP
Al' hulja si! 630 KREONT
A vara li se?
EDIP
Opet mora sluati! KREONT
Al' ne vladara zla!
EDIP
O grade, grade moj! KREONT Al' i ja lan sam grada, ne ti jedini!
HOR
Vladari, prestanite! Gle, iz dvora vam
u dobar as Jokasta, evo, dolazi, 635
poravnajte sad s njome zadevicu tu.
(Dolazi Jokasta.)
TREA POJAVA Hor, Kreont, Edip, Jokasta
JOKASTA
O kakvo ludo zavrgoste svaanje,
o jadnici! Zar nije stid vas, gde nam kraj
ovako pati, svoja zla jo stvarati?
Ti u dvor idi, a ti kui, Kreonte, 640
od iskre ne pravite poar veliki!
KREONT
O sestro, Edip, mu tvoj, strano snuje od dvaju zala jedno meni odabra: il'
progon iz domaje ove ili smrt.
EDIP
Da, priznajem, jer ja ga, ljubo, uhvatih gde zlijem spletkama o glavi radi mi.
KREONT
Ta srean ne bio, no proklet stradao ma ita ako skrivih ime krivi me!
JOKASTA
0 bogova ti, sad mu veruj, Edipe! Postidi se od svete kletve njegove, a i mene
i ovih to su prisutni!
TUALJKA
Strofa
HOROVOA
De, voljan budi, care moj, promisli, pa posluaj!
EDIP
to rad si ti da ti popustim?
HOROVOA
Ta potuj ga! On ne bi lud
ni pre, a sad se silnom kletvom zakleo!
112
EDIP
Da 1' zna ta trai?
HOROVOA Znam. EDIP
ta misli? Kazuj mi! HOROVOA
Nikad nemoj da otera sramotno nevina druga a s govora nejasna!
EDIP
Sad znaj mi dobro: takvom tranjom zahteva 660 il' moju smrt il' beg iz
kraja ovoga.
HOROVOA
Ne, prvoga mi boga nad svima bozima Helija! Bez boga, bez druga propao
ja propau poslednjom, ako sam saglasan s tim! Nego jadniku mi zemlja
propada 665
i duu mori, ako starim jadima i vaa zadevica sada pristupi.
EDIP
Nek ide on, pa mor'o stoput pasti ja
il' iz te zemlje beati osramoen,
jer tvoju alim bolnu re, ne njegovu; 670
on svuda, gde god bio, mrzak bie mi.
KREONT
Ti poputa, al' mrzi; bie muno ti
kad gnev te proe. S pravom takve naravi
najmunije su breme sebi samima.
8 Grke trazediie
113
EDIP
Zar ne puta me? Ne ide li?
KREONT
Odlazim 675 od tebe neshvaen, al' uvek isti ovima.
(Kreont ode.)
ETVRTA POJAVA Hor, Edip, Jokasta
Antistrofa HOR
O gospo, zato eka jo? U dvor njega vodi sad!
JOKASTA
Kad saznam ta se dogodi.
HOR
Ta sumnju mrana rodi re. 680
Nezaslueni prekor pee, ujeda.
JOKASTA
U obadvojice?
HOR Da!
JOKASTA
Kakav bee zbor?
114
HOR
Dosta mi, dosta se ini, kraj zemljine. muke da ostane svaa gde prestade.
EDIP
Da F vidi kuda doe? Ti si razuman, pa srce moje zapusti i zatupi.
HOR
Znaj, gospodaru, to ne rekoh jednom tek
da bih luakom, za razbor nesposobnim
ja se pokaz'o da te odnemarim.
Moju zemlju dragu kad je bludila
u nevolji ti na put pravi upravi,
pa i sad, ako moe, srean budi vo!
JOKASTA
0 bogova ti, reci, care, i meni
rad ega srdnjom rasrdi se tolikom?
EDIP
Ja tebe, ljubo, cenim vie od ovih:
1 otkriu ti ta mi Kreont smislio!
JOKASTA
Govori svaljuje li s pravom svau na nj?
EDIP
On kae da ja ubih Laja pokojnog.
JOKASTA A zna 1' to sam il' od kog drugog u?
EDIP
Zloinca vraa meni uputi, a sam 700
u svemu pazi runu re da ne rekne.
JOKASTA
Ne vodi brige o tom to mi kazuje, no mene uj i pazi kako ljudski ti ni
jedan stvor vetine nema proroke. A za to, evo, kratak dokaz rei u.
Prorotvo doe Laju neu kazati od samog Feba, no od slugu njegovih, -
zla sudba da e sustii ga: stradae od sina to e sa mnom on ga roditi. Al'
njega, kako kau, stranci nekada na raskrsnici razbojnici ubie, a sinu, kad
se rodi nam, ni dana tri ne prooe, i on mu sape glenjeve, pa sluga baci ga
u goru besputnu. Pa tako Febova se ne ispuni re da dete ocu krvnik bude, a
i Laj od sina da pretrpi to ga plailo.
I tako proroki nam glas to nameni; ti za nj ne mari nita, jer to kae bog da
nai treba, sam e lako nai to.
EDIP
O eno, kako mi se, sada kad to uh, u dui slutnja rodi, nemir u srcu!
JOKASTA
A kakva briga pokrenu ti rei te?
EDIP
Od tebe uh to, tako mi se uini, da Laj na raskrsnici bee pogubljen. 725
705
710
715
720
116
JOKASTA Da, prialo se to, i jo ne prestade.
EDIP
Pa gde je mesto gde se sluaj zbio taj?
JOKASTA
Fokida kraj se zove, tu se putovi iz Delfa i iz Daulije ukrtaju.
EDIP
Koliko od te smrti proe vremena?
JOKASTA
Glas o tom graanima stie malo pre no ti u ovoj zemlji poe vladati.
EDIP
0 Dive, ta mi naumi uiniti?
JOKASTA
A ta to na srce ti pade, Edipe?
EDIP
Jo ne pitaj me! Kakva rasta bee Laj
1 koliko mu tada bee godina?
JOKASTA
Pa velik, bela glava tek mu procvala, od lika tvog ne bee mnogo razlian.
EDIP
Vaj mene jadna! Kanda malo pree sam u strane kletve svalih sebe ne
znaju'.
JOKASTA
ta veli? Strepim, care, kad te pogledam.
EDIP
U groznom strahu sam ti: dobro vidi vra, a rekne li jo jedno, bie jasnije.
JOKASTA
Ja strepim, al' kad ujem, odgovoriu.
EDIP
Sa malo ljudi je li tada putov'o il' s mnogo pratilaca kao vladalac?
JOKASTA
Petorica ih bee, glasnik me njima, a Laja s njima jedna kola vozila.
EDIP
O lele! To je jasno ve! Ko bee taj to vesti ove, ljubo, vama donese?
JOKASTA
Rob neki doe, on se spase jedini.
EDIP
Pa boravi li sada on u dvorima?
JOKASTA
Ne, im se amo vratio i video
gde vlast imade ti, a Laj da pogibe,
on ruku moju dodirnu, pa izmoli
na selo da ga poljem, stadu na pau,
od ovog mesta da to dalje prebiva.
I ja ga poslah, jer je kao sluga on
zasluio i veu milost no je ta.
EDIP
A bi 1' nam amo brzo stii mogao?
JOKASTA Daleko nije, ali zato eli to?
EDIP
0 ljubo, sve me za se strah da suvie ne rekoh; njega zato rad bih videti.
JOKASTA
Pa on e doi, al' sam valjda dostojna da i ja poznam jade tvoje, care moj.
EDIP
1 neu ti odrei kada zaoh ve
u slutnje tolike; ta preem kome u no tebi rei, kad sam takve sree ja?
Moj otac bee Polib, vladar Korinta, a majka Doranka Meropa. Tamo su k'o
graanina prvog mene smatrali, dok ovo ne zbi se to vredi uenja, al'
truda mog ne bee vredno zaista. Na gozbi jedan, sasvim pijan, ree mi, da
nisam ocu sin, no da sam otkupljen. Ja ozlovoljih se i jedva onaj dan
uzdrah; drugi odoh roditeljima
i pitah njih, a oni se zbog uvrede na onog srahu to re tu izusti. Re nj ina
godila mi, al' me uvreda duboko egla, mnogo mi se usekla.
Od roditelja onda kriom otidem u Piton; ali Febo odbi molbu mi i otpravi
me, ali druge nesree i jade i strahote tad mi objavi; on ree: svoju majku u
obljubiti, izrodit' porod ljudskom oku nesnosan, a usmrtiti oca svoga
roenog! Kad douh to, od kraja beah korintskog, i zvezde otud pokazivahu
mi put da nikad ne bih video da na meni ispunjuje se ruglo rei zloslutnih.
I, putujui, mestu doem onome na kome, kako veli, car vam pogibe. I tebi,
ljubo, hou pravo rei ja.
Kad putem stigoh blizu raskrsnice te, tu glasnik srete me i ovek nekakav na
kolima, k'o ti to kaziva mi pre a drebad vozila. I silom s puta me i vozar i
sam starac stanu goniti, a ja vozara to me s druma gonio u gnevu udarim.
Kad starac opazi gde kraj kola mu idem, on me uvreba i posred glave
badljem zgodi dvostrukim. Ja osvetom se ne osvetih jednakom, no ruka ova
tapom njega osinu, natrake s kola on se odmah izvali. I druge pobih sve.
Pa ako stranca tog sa carem Lajem srodstvo vee ikakvo, od mene ko je sad
nesreniji, ko bogovima moe biti mrskiji?
Ta niko, bio stranac ili graanin, ve ne srne da me prima ni da pozdravlja,
no mora s praga da me goni. Kletve te sem mene niko drugi ne navali mi. Pa
pokojniku odar kaljam rukama od kojih pogibe! Zar nisam zlotvor ja?
Zar nisam proklet sav kad moram beati i u tom bekstvu ne smem svojih
videti, ni ii svoj ne smem zaviaj? 11' moram zar da majkom oenim se, oca
Poliba da ubijem, to rodi me i podie? Zar ne bi kogod, sude', pravo rekao
da svirep neki demon stvori meni to?
0 ne daj, ne daj, sveta moi boanska, da taj mi svane dan, ve nevidom da
pre sa sveta odem ovog no da vidim to gde mene takve sudbe osramoti ig!
HOROVOA
To, care, plai nas, al' neguj nadu jo dok on ne prispe i ne sazna od njega.
EDIP
Toliko, zbilja, nade ostaje mi jo da samo oveka pastira priekam.
JOKASTA
A kad on doe, ta si onda nauman?
EDIP
Kazau. Naem li da isto govori to i ti, ja sam onda jadu izmak'o.
JOKASTA
A kakvu u od mene osobitu re?
EDIP
Govorila si da je pastir kazao da zlikovci ga ubie. Pa ako broj jo isti rekne,
onda nisam krvnik ja, jer jedan mnotvu jednak biti ne moe!
A spomene li jednog samo putnika, ve jasno je da na me pada delo to.
JOKASTA
Al' znaj da re onako izreena bi. I to ti obanin porei ne moe,
jer ceo grad je uo to, ne sama ja. 845
Pa okrene li to od prve izjave,
e nikad, care, nee on dokazati
ubistvo Laju da se pravo ispuni.
Feb jasno proree mu smrt od sina mog.
Pa, opet, nije njega onaj nesrenik 850
pogubio, ve sam on, eto, pade pre.
I zato ne bih odsad vie nikada
na prorotvo se kakvo ja osvrnula.
EDIP
Ti lepo misli, ali polji slugu kog
da obana dovede, ne propusti to! 855
JOKASTA
Poslau odmah. Ali u dvor hajdemo. Uinit' neu nita to ti ne voli.
(Edip i Jokasta odu; hor ostaje sam i zapeva pesmu.)
PETA POJAVA
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Kad bi meni bilo sueno da uvam u delima i recima
istotu svetu! Za to stoje zakoni, 860
njih rodi etar nebeski,
visoko oni ive u visinama,
a Olimp je otac njin,
ne smrtni ljudski stvor.
I zato nigda njih
zaborav ne uspava;
u njima velik bog, a nikad ne stari.
Prva antistrofa
Obest raa silnika; a kad se obest
od svaeg ludo prejede,
to nit' je pravo niti sree donosi,
na najvii se popne vrh,
pa u vir jada skoi, otkle joj
ne pomau noge nazad.
A bogu se molim ja
da napor to e spasti grad nam
nikada ne prekine!
I bog e meni uvek biti odbrana.
Druga strofa
Ko u delu il' u rei
putem preziranja gre,
pa niti se Pravde boji,
boji hram ne potuje,
zbog raskoa zlosrenoga
loa srea stigla ga,
ne tee 1' koristi potenim nainom
i grehe ne izbegava,
il' svetinje se mai ludim postupkom!
A ko se moe pri tom jo ustezati
od svog srca da odbija
strele gneva? Jesu 1' asna dela ta,
rad ega da igram?
Druga antistrofa
Neu vie kajan ii svetom zemlje sreditu ni svetom u Abi hramu,
niti u Olimpiju,
sa recima jasnim ovim
ako svi se ne sloe.
O moni Dive, ako pravo uje me,
o care ti svemogui,
to tebi a ni veno trajnoj moi ti
ne sakrilo se! Proroka o Laju re
ne vai vie, gazi se;
Apolona nigde ve ne potuju,
strah nesta ti boji!
TREA EPISODIJA (ETVRTI IN)
PRVA POJAVA Hor, Jokasta
JOKASTA
Vladari zemlje, na um pade mi
u boije da kaj na poem hramove 905
sa ovim vencima i s ovim tamjanom.
Jer Edipu se srce silno nadima
od svakojakih briga; novo vie on,
k'o ovek pametan, po starom ne meri,
no svakog slua ko grozote govori. 910
Pa kada nita teenjem ne postiem,
najbliem dooh tebi, Apolone likijski,
sa ovim rtvama, da pomo zamolim,
spasenje neko i mir srcu da nam da.
Jer svi mi sada trnemo kad gledamo 915
gde on se zbunjuje k'o krmar na lai.
(S leve strane dolazi glasnik iz Korinta.)
DRUGA POJAVA Hor, Jokasta, Glasnik
GLASNIK
O prijatelji, mogu 1' od vas doznati
gde stoje beli dvori cara Edipa?
A znate 1', recite mi bolje gde je sam?
125
HOROVOA
To dom je njegov, strance; on je kod kue, 920 a ena ta je majka dece
njegove.
GLASNIK
Da vazda srena bude i sa srenima da ivi kad je prava ena njegova!
JOKASTA
A tako i ti, strance, jer to zaslui
rad lepih rei svojih! Ali kazuj mi 925
rad ega doe? ta si rad nam javiti?
GLASNIK
Pa sreu, gospo, domu tvom i muu tvom.
JOKASTA A kakvu to? Od koga nama dolazi?
GLASNIK
Iz Korinta. Re moja obradovae
ta kako ne? a moda i rastuie. 930
JOKASTA
A ta je? Kakvu mo to ima dvostruku?
GLASNIK
Za cara e ga narod kraja istamskog izabrati, k'o tamo to se govori.
JOKASTA
A to? Zar starac Polib vie ne vlada?
126
GLASNIK
Ne vie, jer u grobu njega dri smrt. 935
JOKASTA ta ree, Polib umro, draga starino?
GLASNIK Ne govorim li pravo, neka umrem ja!
JOKASTA
Zar nee bre gospodaru, devojko, i javiti mu?
(Slukinja ode.)
Gde ste, boja prorotva? Tog oveka se Edip davno klonio 940
i bojao se da ga ne smakne. A sad po sudbi pade, ne od ruke njegove.
(Dolazi Edip.)
TREA POJAVA Hor, Jokasta, Glasnik, Edip
EDIP
Jokasta, duo, ljubo moja premila, iz dvora zato posla po me ovamo?
JOKASTA
Taj starac kazae; pa uj i gledaj sad 945
kud sveta boja odoe ti prorotva!
EDIP
A ko je ovek taj i kakav nosi glas?
127
i
JOKASTA
Iz Korinta je; o tvom ocu nosi vest, ne ivi Polib vie, nego preminu.
EDIP
ta veli, strance? Sam ti meni reci to! 950
GLASNIK
Pre svega, treba 1' o tom da te izvestim, znaj sigurno, on putem smrti otide.
EDIP
Ubistvo ili bolest uze 1' ivot mu?
GLASNIK Ta starom telu malen udar dade mir.
EDIP
Od bolesti je jadnik umro, ini se. 955
GLASNIK Pa opet poive, jer dug vek prevali.
EDIP
0 lele, lele! Ko e, ljubo, paziti na pitske rei, ili ptice kretave
po glasu nj inu kad je trebalo da ja
svog oca ubijem? A on mi preminu, 960
1 zemlja krije ga, a ovde ivim ja ne dirnuv maa; ako 1' negde uvenu
od enje za mnom, tako pade od mene. Al' Polib sva ta prazna skupi
prorotva,
u Carstvu senki vean s njima sniva san. 965
128
JOKASTA Zar ja to nisam davno tebi zborila?
EDIP
Govorila si, ali strah me zaveo.
JOKASTA Sad nemoj nita vie k srcu primati.
EDIP
Zar ne moram se odra bojat majina?
JOKASTA
A ta da ovek strepi ako zavisi od sluaja, a napred jasno ne vidi? Najbolji,
po mogustvu, ivot bez brige. A braka s majkom nemoj mi se bojati, jer
mnogi ve su ljudi u snu videli gde s majkom legoe. Ko nita do toga ne
dri, taj najlake ivot podnosi.
EDIP
To sve bi lepo bilo to ti govori, da majka nije iva. Al' kad ivi jo, ja moram
da se bojim kraj sve utehe.
JOKASTA
Al', ipak, svetao zrak je oca tvoga grob.
EDIP
Jest, priznajem. Al' mene ivot plai njen.
GLASNIK A radi koje ene bojite se vi?
EDIP
Merpe, starce, ene cara Poliba.
GLASNIK A ta je torad ega nje se bojite?
EDIP
Od boga, strance, to je strano prorotvo! 985
GLASNIK Da 1 sme se rei? U' je tajna za druge?
EDIP
Ta sme se! Jednom kaza meni Loksija
da svoju majku moram ja obljubiti
i svojom rukom prolit' krvcu oevu.
Pa zato davno od Korinta prebivam 990
daleko; srean, da, al' ipak najslae
kad roditelju svome gleda ii oi.
GLASNIK
Taj strah te nagna onaj kraj da ostavi?
EDIP
Svog oca, starce, ne htedoh da pogubim.
GLASNIK
Pa zato, care, da te od teskobe te 99S
ne izbavim kad srca sklona stigoh ti?
EDIP
Pa hajde! Dostojnu e primit' zahvalu, i in
GLASNIK
Pa zato najvie i dooh ovamo
da sreu steknem kad se vrati dvoru" svom.
EDIP
Ja nigda neu ii roditeljima! 1000
GLASNIK O sinko, ne zna ti ta radi, vidi se.
EDIP
Ta kako, starce? Bogova ti, reci mi!
GLASNIK
Kad rad njih bei, svojoj kui ne hita.
EDIP
Ta strepim, zbie se to Febo proree.
GLASNIK
Da prema roditeljima ne sagrei? 1005
EDIP
To, starce, to me navek uznemiruje.
GLASNIK A zna li da ti strahu nema razloga?
EDIP
Ta kako nema, kad sam dete njihovo?
GLASNIK Sa Polibom ti nije zajednika krv.
EDIP
ta ree? Zar me Polib nije rodio? 1010
GLASNIK Ta nita vie nego ja, no jednako.
EDIP
Zar otac k'o i onaj to me ne rodi?
GLASNIK
Ni on a ni ja nismo tebe rodili.
EDIP
Al' zato onda sinom svojim zvae me?
GLASNIK
Iz ruku mojih on te na dar primio. 1015
EDIP
Iz tue ruke dar mu bee tako drag?
GLASNIK Jer to ga sklonilo to bee bezdetan.
EDIP
Da 1' kupi il' me nae ti, pa njemu da?
GLASNIK U kiteronskim na'o sam te dolama.
EDIP
A ta si u te polazio krajeve?
GLASNIK
U gorama sam tamo stada uvao.
EDIP
Ti bee obanin i skita za plau?
GLASNIK U vreme to i tebi, sinko, spasilac.
EDIP
A kakav jad me snae kad me uze ti?
GLASNIK To tvoji posvedoie ti glenjevi.
EDIP
Ao meni, kakvo staro kazuje mi zlo?
GLASNIK Odreih tebi probodene glenjeve.
EDIP
U povoju sramota strana stigla me.
GLASNIK
I ime dadoe ti po toj sudbini.
EDIP
Da 1' majka ili otac? Kai, boga ti!
GLASNIK
Ja ne znam. Ko te pred'o, bolje zna no ja.
EDIP
Zar od drugog me primi? Ne nae me sam?
GLASNIK Ne, drugi pastir tebe meni predade.
EDIP
A koji? Znade li ga jasno kazati?
GLASNIK
To neko bi od ljudi, mislim, Lajevih. 1035
EDIP
Od cara zar to ovde negda vladae?
GLASNIK Da, da. On bee pastir toga oveka.
EDIP
Pa ivi 1' jo on, da ga mogu videti?
GLASNIK (horu) Vi domai bi mogli znati najbolje.
EDIP
Da 1' ima od vas koga to tu stojite 1040
ko zna pastira o kome ovaj govori? Na selu ili ovde vide li ga gde? Kaite!
Prilika je da se nae to!
134
HOROVOA
To niko nije, mnim, no onaj li polju to pre si vee eleo ga videti. Najbolje to
Jokasta, evo, rei e.
EDIP
0 ljubo, misli li da onaj koga pre zaelesmo i o kom ovaj govori
JOKASTA
A zato pita koga ree? Mahni to!
1 ne misli na lude rei njegove!
EDIP
To nee biti da ja, kad sam nai'o na trage takve, roda svoga ne naem!
JOKASTA
Ne, bogova ti, ako ivot voli svoj, ne trai to! Ta dosta je da pitam ja.
EDIP
Al' ne boj mi se! Nee biti sramotna, ma nalo se i tree majke da sam rob.
JOKASTA
Al' posluaj me, molim te; ne ini to!
EDIP
Ne mogu sluat', hou sigurno da znam.
JOKASTA Al' dobro mislim, najbolje ti svetujem.
EDIP
To najbolje" ve davno zadaje mi bol. 1060
JOKASTA O nesrenie, ko si, nikad ne znao!
EDIP
Ta hoe 1' ko dovesti brzo obana? Nju pustite nek otmen rod veseli je!
JOKASTA
O lele, lele, jadnice! Ta samo to
jo rei mogu, drugo vie nikada! 1065
(Ode u kuu.)
ETVRTA POJAVA Hor, Glasnik, Edip
HOROVOA
ta ode sada ljuba ti, o Edipe,
a ljuti bol je odagna. U strahu sam
iz muka njezinih da zlo ne provali.
EDIP
Nek provali to hoe, ali hou ja
da rod svoj vidim sad, i neka bude prost. 1070
Ta pustite je! Moda jer je ponosna
k'o ena sad se stidi prosta roda mog.
Al' sin sam Sree to blagodat izliva,
i zato, mislim, neu se postideti.
Ta to je mati mi, a srodni meseci 1075
uinie me nahodom i tiranom.
Ovako kad se rodih, neu da se ja
predomislim, poreklo svoje otkriu.
136
TREA STAJAA PESMA
HOR
Strofa
Ako proricati umem
i znadem suditi, 1080
tako mi Olimpa, znae, Kiterone, kad nam sutra utap grane, kako mi te
slavimo kao domaju Edipu i k'o majku i k'o doju
kako igrom proslavljamo, 1085
jer si iskazao ljubav carevima mojim. O prizivan Febo, to ti milo neka bude!
Antistrofa
Koje si, o sinko, koje vile sin dugovene? Da li na Pana gortaka lee odar?
U' te koja Loksijina draga rodi? Njemu su panjaci ravni mili svi. U' te nae
kralj Kiline, il' te nae gospod Bakho, stanovnik visova gorskih, a k'o zalog
dade Helikonka koja; on se s njima rado ali.
1090
1095
1100
137
ETVRTA EPISODIJA (PETI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Edip, Glasnik, Pastir
EDIP
O starci, smem li i ja, mada s njim se jo
ne sastah, nasluivat' togod, ini se
da vidim obana kog dugo traimo.
Po velikoj starosti s tim se ovekom
on slae, a i one to ga vode znam 1105
k'o sluge svoje. Ti e moda bolje to
od mene znati, jer pastira vide pre.
HOROVOA
Ta poznajem ga, znaj. Jer Laju bee on, k'o niko drugi, veran kao obanin.
EDIP
Korinanine, tebe prvog pitam ja 1110
da 1' ovog misli?
GLASNIK
Toga, da, to vidi ga.
138
EDIP
(Obraa se dovedenom pastiru.)
Ej, starce, amo gledaj, pa odgovaraj na pitanja mi! Bee 1' kada Lajev ti?
PASTIR
Da, rob, a dvor me ne kupi, no othrani.
EDIP
A ta si radio i kako iveo?
PASTIR
Za stadima sam ponajvie iao.
EDIP
U kojim krajevima bee najvie?
PASTIR
To bee Kiteron i mesta susedna.
EDIP
A zna li ovog? Vide li ga tamo gde?
PASTIR
U kakvu poslu? Koga misli uopte?
EDIP
Gle, ovog ovde. Jesi 1' kada bio s njim?
PASTIR
Ne mogu setit' se da brzo kaem ti.
GLASNIK
I nije udo, gospodaru. Al' u ja,
kad jasno ne zna, setiti ga. Dobro znam
da pamti kad po kiteronskim mestima 1125
on sam sa stada dva, a s jednim ja,
tri godine se druismo, od prolea
pa sve do jeseni, meseci punih est.
A zimi onda stada gonio sam ja
u obor svoj, a on u tore Lajeve. 1130
Da 1' zborim pravo ili ne? Da 1' tako bi?
PASTIR
Ti zbori pravo, makar davno bee to.
GLASNIK
De reci: zna li kad mi dade nekakvo detence, da k'o svoje ja ga othranim?
PASTIR (pogaa)
A ta je? Zato sad ispituje me to? 1135
GLASNIK
Gle, drue, to je taj to onda sitan bi.
PASTIR
Ta pogini! Zar nee ve zamuknu ti?
EDIP
Ej, starce, ne karaj ga! Tvoje rei te karaa vie trebaju no njegove.
PASTIR
A ta ti zgreih, gospodaru estiti? 1140
140
EDIP
Ti taji edo to za koje pita on.
PASTIR
Ta brblja, ne zna nita, zalud mui se.
EDIP
Kad s dobrim nee rei, ti e plaui!
PASTIR
Ta nemoj, bogova ti, starca muiti!
EDIP
Zar nee ko da ruke bre svine mu?
PASTIR
O teko meni! Zato? ta si uti rad?
EDIP
Da 1' dete dade mu za koje pita on?
PASTIR
Da, dadoh mu. Ej, onaj da sam umro dan!
EDIP
A to e biti ako pravo ne kae!
PASTIR
To reknem li, jo mnogo pre nastradau.
EDIP
Taj ovek, ini mi se, hoe zabavu.
PASTIR
Ta ne ja, ali davno rekoh: dadoh ga.
EDIP
A otkle dobi? Tvoje ili tue bi?
PASTIR
Ne moje, no mi tua ruka dade ga.
EDIP
Od ovih koji graana i koji dom?
PASTIR
Ne, care, bogova ti, vie ne pitaj!
EDIP
Ta poginue, ako jo te zapitam!
PASTIR
To neko bi od roenadi Lajeve.
EDIP
Da 1' sluga il' od krvi neko njegove?
PASTIR
O teko meni, uas moram rei sam!
EDIP
Ja uti! Ali opet moram uti sve.
PASTIR
To edo zvahu njegovim, no ta je s tim, najlepe e ti rei ena u kui.
Zar ona ti ga da?
A zato ti ga dade?
Zar majka jadna?
A kakav?
EDIP
PASTIR Jest, gospodaru moj! EDIP
PASTIR
Da ga unitim. 1165
EDIP
PASTIR Glas je boji plaio. EDIP
PASTIR Bee re: svog oca ubie.
EDIP
A kako ti ga ovom starcu ostavi?
PASTIR
Ta poalih ga, care. On e, miljah ja,
u drugi kraj ga odnet' otkud bee sam. 1170
Al' on za grozni jad ga spase. Ako si
kog misli taj, znaj: ti se rodi nesrean.
EDIP
O avaj, avaj! Sve mi jasno izlazi! O svetlosti, sad zrakom sja mi poslednjim!
Potekoh od koga se ne sme, greno se 1175
oenih, ubih koga ubit' ne smedoh!
(Odu, ostaje hor.)
DRUGA POJAVA
ETVRTA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Jao, kolena oveja,
kako 1' ivot vam koliko
nita jednako cenim!
S kojim, s kojim je ovekom
srea vie no toliko
da se ponada: srean je,
tek se ponada, padne?
Tvoj dok primer imadem ja,
tvoju sudbinu, tvoju da,
jadni Edipe, smrtnika
nikog ne smatram srenim.
1180
1185
144
Prva antistrofa
Ti najbolje pogodi,
tvoje strelice brze let sreu najveu stee, kada vraicu pogubi, Dive, devu
lavonoktu.
1190
Protiv mrenja se die ti kraju mome k'o kula. Zato carem ti mojim bi,
1195
pa si najveu stekao slavu ti si u velikoj nama vladao Tebi.
Druga strofa
A sada ko u vee jade potonu?
Ta koga mukom, koga crnjom nesreom 1200
ivota mena okova?
Avaj! slavna glavo naa, Edipe,
isti bee brak
dosta velik da
k'o enik padne u nj 1205
i roditelj i sin? Kako te samo, kako oeva njiva, jadnice, trpeti mogla ute'
toliko?
Druga antistrofa
I Vreme sve to vidi tebe pronae
na bedu; davno sudi braku nebraku
to zdrui majku i njen rod.
Avaj, Lajev sine, kamo sree mi
da te nisam ja
nikad video!
Nada sve alim te,
pa plaem u sav glas.
A da ba kaem istinu,
tobom alost odlahnu mi,
sanak mi blagi oko celiva.
1210
1215
1220
(Izlazi glasnik iz dvora.)
10 Grke traeediie
145
EKSODA (ESTI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Glasnik iz dvora
GLASNIK
0 eljadi, u zemlji najtovanija, oh, ta li ete uti, ta li videti, koliki 1' bol
vas gristi, ako srce vam za Labdakove dvore verno kuca jo!
Ni Istar, mnim, ni Fasid ne bi mogao 1225
tih zala sprati to ih ovaj krije dom.
A jedna odmah na videlo iznee,
al' s voljom a ne preko volje zbi se to.
A jad je to ga sebi zada najtei.
HOROVOA
1 ono je to pre jo usmo prebolno 1230 A kakav jo to glas nam sada
donosi?
GLASNIK
Najkrae da se kazati i uti re: preminula Jokasta, glava boanska.
HOROVOA
O nesrenice! A s koga ode uzroka?
14A
GLASNIK
Od sebe sama. A najbolnije to bi, to ne vide, jer nisi bio prisutan. No, ipak,
bar koliko i ja seam se, saoptiu ti muke one jadnice.
im u trem ona ue, uzbuena sva, potra odmah prema branoj lonici, i
stade kosu upati oberuke. A u nju kako stupi, vrata prilupi i stade zvati
Laja davno pokojnog i negdanjega seati se poroda, od koga pade on, a
majku ostavi da sinu ona raa porod nesrean. Nad odrom plakae gde
dvostruk rodi jad: od mua mua, decu od svog deteta.
ta dalje s njome bi, to ne znam vie ja. Jer Edip u taj mah ti s vikom upade,
pa ne videsmo njen svretak nesrean, no njega gledasmo gde svud obilazi.
Ma od nas trai, pita gde je ena mu, ne ena, nego materina utroba, iz koje
granu on i deca njegova. Bog neki pokaza je njemu mahnitu, a niko od nas
koji blizu stajasmo. Tad strano vrisnu, k'o da neko vo mu bi, u vrata
gruhnu dvokrilna, i ona se ulegla; on ih istavi i provali.
Tu gospu videsmo gde visi; zamkom se pletenom stegnula. A on, kad vide je,
u bolu strano riknu, odmah konopac on odrei. Kad na tle spusti jadnicu
al' dalje strano bilo nam je gledati. Zlatali iglu trgnu joj iz haljine tom
iglom ona sapinjala haljinu i, digavi je, udri se u enice i govarae: nee
one gledati ni bolova ni grenih dela njegovih. Kog ne smee, u tami odsad
gledae, a koga eljan bee, nee poznati.
Ovako tue vie put se udari
u kapke, ne jedared. Oi krvave
natapahu mu bradu, nisu ronile 1275
tek vlane kapi krvi, no u jedan mah
potee crna kia krupe krvave.
Od dvoga jednog ovo ne pogodi zlo,
no mu i ena zajedniki stradae.
A davna srea nekad prava srea bi, 1280
a sada danas, gle to stenjanje je sve, i beda, smrt, sramota, od svih
nesrea to ime kakvo nose, svaka zbi se tu.
HOROVOA
U jadu svome smiri li se nesrenik?
GLASNIK
Nek dvor se, vie, otvori, Kadmejci svi 1285
nek vide njega koji oca ubi svog,
a majku grozno vie, ne smem kazati,
sam sebe prognae i, kako prokle se,
u dvoru nee vie proklet ostati.
Al' potpora i vodac kakav treba mu, 1290
jer bol je vei no se moe trpeti.
I tebi e pokazati, jer vrata se
ve otvaraju, prizor odmah videe
i suzu to bi dumanu izmamio.
(Edipa dovode.)
DRUGA POJAVA Hor, Edip
ZAJEDNIKA TUALJKA Sistem
O strana li jada za oveji pogled, 1295
najstranijeg od svih to sam ih dosad doiveo! Koji te obuze bes,
148
0 jadnice? Koji li demon ti ovo u ljutoj i preljutoj navali toj na zlosrenu
nasrnu sudbu?
Ni pogledat', jadnice, ja te ne mogu, a mnogo tog hou da pitam te jo,
1 mnogo da doznam i mnogo da vidim! Tolika me s tebe obuzima jeza!
EDIP
O lele, o lele, jedniku meni! Ta kamo to nesrenik devam se ja? Ta kuda k'o
strela se razlee glas mi? Oh, kamo to iskoi, demone ti?
HOROVOA
1300
1305
U ne'sreu ni uvenu ni vienu.
Prva strofa EDIP
Ah, oblae, mrae uasni moj! Grozan se, silan se navue ti, nemio vetar vi ja
te, avaj! I opet, avaj meni! Kako acnu me od igle bod i spomen o mom
udesu!
HOROVOA
I nije udo to u takvim jadima ti sa dva tui a i sa dva trpi zla.
Prva antistrofa
EDIP
Oh, prijae mili, jedini ti
mene jo pohodi; trpi me jo,
za mene slepca brine se, jao!
Ta vidim te, jer mada no me zavila,
jo, ipak, uvek jasno glas ti poznajem.
1310
1315
1320
HOROVOA
O strana dela! Kako oi smee ti da tako zatre? Koji bog te nagna to?
Druga strofa EDIP
Apolon, Apolon bee to, drugovi,
ove mi jade i nevolje zadade!
Al' njih mi niko ne izbi,
no sam ih jadnik izbih ja.
Ta ta da gledam jo,
kad oko nita milo nije gledalo?
HOROVOA
Bilo je kako kae ti.
EDIP
Ta ima 1' ta da gledam ja
il' volim; kome mogu jo
da prozborim, da s miljem ujem odgovor?
Vodite bre me odavde, ah,
vodite, prijaci, nesreu veliku tu,
najveeg prokletnika, a i bozima
najmreg oveka!
HOROVOA
Oh, mui te saznanje, k'o i nesrea! Ej, sree da te nigda nisam upozn'o!
Druga antistrofa EDIP
Propao onaj ko na pai uze mi krute na nogama spone, pa izbavi od
stradanja i spase me!
Tim ljubav ne uini mi!
Da onaj umreh dan,
ni dragi ni ja ne bi bola imali!
HOROVOA I ja bih tome bio rad!
EDIP
Pa ne bih oca ubio
i ne bi svet me prozvao
enikom one ene to me rodila.
Sad sam proklet i greniin sin,
raao s onom od koje sam potek o sam.
Pa ima li od zla jo gore kakvo zlo,
to pade na Edipa.
HOROVOA
Ja ne znam kako naum tvoj da odobrim, jer bolje da te nema no da ivi
silep.
EDIP
Da to ovako ne uradih najbolje,
ne kazuj mi i vie me ne savetuj!
Ne mogu znati kakvima bih oima,
kad u Had stignem, oca svoga pogled'o,
ni kako majku bednu: njima skrivih ja
to vie nego veala zasluuje.
Da gledam decu svoju kako nikoe,
zar to da bude pogled za me eljkovan?
Ne, nikada! Za moje oi nikada!
A ni grad, kula, svete slike boije!
Njih patnik nad patnike ja, to jedini,
od Tebanaca barem, ivljah najlepe,
sam sebi oteh! Svima sam zapovedih
da gone beasnika to od bogova
izie proklet, pa jo Lajev podmladak!
Sramotu svoju kad sam takvu otkrio, zar treba da vas pravim gledam oima?
Ne, nikako! Da mogoh jo da zaronim i ui, izvor sluhu, ne bih podneo da
bedno telo dokraja ne zatvorim, da budem slep i sasvim gluv Jer slatko kad
misli ive izvan svake nevolje.
Ah, Kiterone, to me primi? Zato me ne ubi odmah onaj as, da nikada u
svetu se ne dozna ije dete sam?
O Polibe i Korinte, ti tobonja o kolevko mi stara, kakvu li me vi othraniste
lepotu, punu ireva. Ta sada svanuh zao i od roda zla.
0 tri vi puta i ti, dolo zabitna,
0 hrastie i klance ti na raskru, to napiste se negde krvi babove sa ruku
mojih, zar se jo me seate to skrivih vama, ta li zgreih docnije kad stigoh
ovamo? 0 mrae, mrae ti; ti rodi mene i, kad rodi, od mene
ti opet klicu potera i pokaza
1 oce, brau, decu iste krvi krv; pa zarunice, ene, majke; dela sve
najsramnija na svetu to se zbivaju! to radit' ne valja ni zborit' ne treba.
I zato, bogova ti, bre negde skrijte me
il' ubijte il' u more me bacite
da oi vie ne mogu me videti.
Udostojte se nesrenika taknuti!
Ta sluajte! Ne strahuj te! Ta emer moj
ni jedan smrtnik trpet' ne moe do ja.
HOROVOA
to trai,Kreonte, gle, u pravi stie as da pomae i svetuje; on jedini
braniem zemlji mesto tebe ostade.
EDIP
Vaj meni! Kakvu sada da mu reknem re? Pa kako s pravom da se uzdam u
njega? Ta ja ga pre uvredih runo ii svemu.
(Doe Kreont sa slugama.)
TREA POJAVA Hor, Edip, Kreont
KREONT
Ne dooh amo da se rugam, Edipe,
ni da te grdim to me pree uvredi. 1410
(Slugama koji su Edipa doveli.)
No, za rod ljudski ne marite 1' vie vi, bar tujte plamen Gospoda nam
Helija, to hrani sve; ne kazivajte takav greh ovako nezakriven; njega ne
primi ni zemlja niti svetlost, niti sveti dad! 1415
I zato bre ii kuu ga vodite! Jer svet je obiaj da samo roaci svog roda jade
gledaju i sluaju.
EDIP
Od nade kad me, bogova ti, rastavi
i dobar doe meni, tekom greniku, 1420
uj neto! Za te zboriu, ne za sebe.
KREONT
Pa ta to eli kad ovako moli me?
EDIP
to bre me iz ove zemlje baci kud, gde nikog nee biti da me pozdravi.
KREONT
Uinio bih, dobro znaj, al' htedoh pre 1425
da boga upitani ta treba raditi.
EDIP
Al' jasno vee njegov zapovedi glas, ubica oca neka padne grenik ja.
KREONT
Da, tako ree. Ali bolje pitati
u nudi ovoj ta je volja boija. 1430
EDIP
Za nevoljnika, dakle, pitaete jo?
KREONT Pa i ti, valjda, bogu verovae sad.
EDIP
A tebi nalaem i ovo molim te: U dvoru onu sam ukopaj kako zna; i s
pravom slubu tu za svoje inie.
A ovaj grad mi oinski da nikada za svog stanara mene iva ne primi! No
pusti me u gorama da stanujem, gde Kiteron je moj, gde meni otac iv i mati
iva pravi grob odredie! Da umrem od tih to me ubit' htedoe. No tol'ko
znam: ni bolest me ni drugo ta pogubit' nee, jer se ne bih spasao na smrti
da ne bi to za strano zlo! No sudba nek nam ide kud je pola ve!
Za decu mi za muku decu, Kreonte, ne imaj brige; ljudi su, pa nikada,
ma gde god bili, nee oskudevati!
1435
1440
1445
154
Al' jadne mi devojice, sirotice, to nikada im sofra ne bi stavljena bez mene,
nego to bih ja dodirnuo, to sve bi one svagda sa mnom delile za njih se
staraj! Sad, pre svega, pusti me da njih se dotaknem i jad svoj oplaem! De,
knee!
(Kreont ode.)
Hajd', soju estiti! Kad njih se dotaknem, izgledae mi da ih gledam oima.
(Edip uti i slua, dok se Kreont vraa s Edipovim kerima Antigonom i
Ismenom, koje plau.)
ta veli?
O bogova vam, ne ujem li zaista gde mile plau? Zar se Kreont smilova 1460
te posla meni decu moju premilu? Je I' istina?
KREONT
Jest, istina. Ja evo ih dovedoh ti, jer doznah elju, koja davno mori te.
EDIP
Pa srean bio, i rad ovog hoda tvog od mene bolje neka bog te ouva!
0,gde ste, keri moje? Amo priite! Do ovih mojih bratskih ruku doite to
zgreie da oi oca roenog, pre negda sjajne, sad ovakve gledate! O deco, ja
vas, ne vide' i ne znaju', sa onom rodih to me samog rodila! Pa rad vas
plaem ta ne mogu gledati kad mislim na va gorki ivot potonji u svetu
to ga morate proiveti. U koja ete poi drutva graanska, na koje slave a
da s plaem kui se ne povratite, mesto sjaj da gledate?
1450
1455
1465
1470
1475
Pa kada do udaje ve dorastete, da 1' bie koga, deco, ko e pregnuti da
uzme takvu bruku to e ivot va da razori k'o mojim roditeljima? Ta koje
nema tu grozote? Otac va svog oca pogubi a majku obljubi od koje sam se
rodi; ista utroba, iz koje sam izie, njemu rodi vas. Da, takve grdnje bie. Ko
e onda vas da prosi? Nema, deco, toga; morate bez podmlatka i neudate
svenuti.
Menekejiu, kad im os ta otac jedini, ta mi se obadvoje to ih rodismo sa
svetom rastasmo ne pusti roda svog da bez mua po svetu luta proeci, i
ne daj njino zlo da ravno bude mom. No smiluj se kad vidi mladost njihovu
bez svega, osim to bi ti im pomog'o. Obeaj, plemeniti, rukom dirni me! A
vas bih, deco, da ve shvatat' moete, -jo mnogo savetov'o; ali elite da ivite
gde moete, i ivite ivotom boljim od ivota oeva!
KREONT
Ve je dosta suza tvojijeh! Ta idi ii kuu!
EDIP
Ne mili mi se, al' sluau.
KREONT
Na vreme dobro EDIP
Zna li kako idem?
KREONT Reci, znau kad te sasluam. EDIP
Ako me iz otadbine progna.
KREONT
Kako rekne bog. 1505
EDIP
Al' sam mrzak bogovima.
KREONT
Tim e pre to postii.
EDIP
Misli?
KREONT
Ja to ne mislim, ni rei zalud ne volim. EDIP
Sad me vodi odavde!
KREONT
Hajd', samo decu ostavi! EDIP
Nipoto mi njih ne otmi!
157
KREONT
Ne eli premoi svud, jer to mou dobi, do ivota ne isprati te. 1510
HOR
O graani otadbine Tebe, evo Edipa, znalca udesne zagonetke i prvog
oveka, iju sreu niko nije gledao bez zavisti! Gledajte u kakav ponor sudbe
grozne pade on! Zato nikog, dan dok onaj poslednji ne doeka, 1515 neu
proslavljati kao srena, pre no doplovi kraju veka svog a nikakav ne pogodi
ga jad.
SOFOKLE
ANTIGONA
Prvi put u ovom prevodu prikazana u Jugoslovenskom dramskom pozoritu
17. dcembra 1951.
Redaktor prevoda Anica Savi-Rebac
LICA
LSMENANA } keri Ed*0ve
KREONT, car tebanski
EURIDIKA, ena njegova
HEMON, sin njihov
TIRESIJA, "prorok
STRAAR
PRVI GLASNIK
DRUGI GLASNIK
HOR STARACA TEBANSKIH
PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA
Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na srednja idu
Kreont i Euridika, na desna za gledaoca dvoranstvo, Antigona i Ismena,
a na leva starci. Hor, straar, Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domai, na
desni
ulaz.
PROLOG (PRVI CIN)
PRVA POJAVA Antigona, Ismena
V svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za njom Ismena.
ANTIGONA
Ismena mila, sejo moja roena,
da 1' znade za jad kakav to zbog Edipa
jo Div ga ne uini nama ivima:
ta nema bede, niti jada ikakva,
ni neasno ni runo nita to ti ja 5
me tvojim ne videh i mojim jadima.
Pa i sad opet kakvu, kau, naredbu
poglavar elom gradu ovas izdade?
Da 1' zna, da 1' u ta? Ili ne zna da se zlo
za mile nae sprema k'o za dumane. 10
ISMENA
O milim vest jo nikakva, Antigona,
ni vesela ni tuna meni ne stie,
bez oba brata otkad nas dve ostasmo,
to jedan drugog u dan jedan ubie.
A otkad noas vojska ode argivska, 15
od tada nita vie nisam ula ja,
ni da sam srenija a ni nesrenija.
ANTIGONA
To znaah dobro, pa te pozvah ovamo
pred vrata dvorska da me uje nasamo. \
ISMENA
A ta je? Neka re te uznemirila.
ANTIGONA
Zar nije Kreont jednom bratu naemu
ast groba dao, a drugome uskratio?
Eteokla je, kazuju, po zakonu
i sudu pravednom u krilo zemlji dao,
na onom svetu da ga mrtvi potuju,
a Polinika to nam jadno poginu
naredio je, kau, graanima svim
da niko ne pogrebe i ne okuka,
bez plaa i bez groba da ga ostave,
da bude slatkim plenom gladnim pticama.
To kau da je tebi dobro Kreonte
i meni, velim, i meni naredio,
pa amo hita onima to ne znaju
da javno kae to; i stvar tu ne smatra
k'o alu, nego usudi 1' se na to ko,
od naroda ga stie smrt pod kamenjem.
Stvar tako stoji, a sad posvedoi ti
s vrlinom da 1' se rodi, il' se izrodi.
ISMENA
U takvim prilikama ta bih, jadnice, pomogla ja da veem il' odreujem?
ANTIGONA De, vidi, trud i muku sa mnom deli li?
ISMENA U kakvoj napasti? I ta to naumi?
ANTIGONA Da i ti sa mnom brata mrtvog sahrani.
ISMENA
Sahraniti ga misli, mimo zabranu?
ANTIGONA
K'o moga i tvog brata, ako nee ti, jer izdajnica, bogme, neu biti ja.
ISMENA
O, jadnice! Zar i kad Kreont zabrani?
ANTIGONA On nema prava od mog da me odbija.
ISMENA
Vaj meni! Oca, sele, opomeni se
u kakvu jadu prestavi se omraen
kad grehe svoje otkri sam, pa zbog njih
sam rukom sebi oba oka iskopa!
Pa majka mu i ena, dvostruka je re,
pletenim uem sramno skona ivot svoj!
A tree, oba naa brata nesrena
u jednom danu jednom smru padoe
kad jedan drugog bratskom rukom ubie!
Nas dve smo same sada ostale, pa uj:
najgora smrt nam ako mimo zakona sad
ne posluamo carsku odluku i vlast.
Al' na pameti imaj ovo: ene smo,
pa neemo s mukarcima se boriti;
pa onda nama jai zapovedaju,
te i to i jo gore valja sluati.
Ja, dakle, moliu se pokojnicima
nek oproste, jer ovo jai nameu,
i posluau vlast. Ta uzimati trud
nad snagu svoju nije pamet nikakva.
ANTIGONA
Ne zovem Lc, a kad bi ti i pristala, ta pomo tvoja ne bi (cl-Ja od srca. No
misi i kako hoe ja u onoga sahraniti. Za lakvo dcio i ado mrem. 1 mila s
njime, s milim, u grob lei u, sa svetim grobom. Moram due vremena da
donjom svetu ugaua.ri no ovome. Jer onde biu veno. Ti, pak, volja 1' te,
pogrdi ono to je asno samim bozima.
ISMENA
Ne inim nita nepoteno. Tek sam ja nesposobna da graanima prkosim.
ANTIGONA
Ovako ti izgovaraj se tu, a ja
sad idem grob da naspern bratu predragom.
ISMENA
Vaj meni, nevoljnice! Sirah me, stradae!
ANTIGONA Ne strahuj za me! Svoj ti udes popravljaj!
ISMENA
Bar nikom svoje delo ne poveravaj, no tajom taji, a tako i ja u!
ANTIGONA
Vaj meni, kazuj! Bie mnogo mrznija k'o utalica, ako svima ne kae.
ISMENA Za elom krv to ledi srce gori ti!
ANTIGONA *Ja znadem kome treba godit najvie.
ISMENA
Da, moe; ali trai to se ne moe. 90
ANTIGONA Pa dobro, kad me snaga izda, prestau.
ISMENA
Ni poet' ne treba to biti ne moe.
ANTIGONA
Kad tako zbori, ja u na te mrziti,
kraj pokojnika s pravom mrska leae.
Al' pusti mene i moj pusti nerazum 95
da muku muim tu! Ta neu stradati,
a plemenita da ne zadesi me smrt.
ISMENA
Kad tako misli, a ti idi! Samo znaj
da ludo grei, al' s pravom draga dragima.
(Ode. Dolazi Hor staraca tebanskih.)
DRUGA POJAVA
ULAZNA PESMA HOR
Prva strofa
Zrako suneva, prekrasni sjaju, kakav nikada jo Tebi sedmorih vrata pre
zasjao nije! Granu, gle, dana zlatnoga enice, preko Dirkinih vira stie! Sa
titom belim dumana, to iz Arga oruan sav doe nam, njega u beanje ti
uzdom potera brom. U zemlju ga nau Polinik doveo zbog protivurenih
sporova ljut; k'o orao glasno klikui, od Arga do Tebe preleti put, a krila k'o
beli sjala mu sneg, sav oruan bi
i konjogrivkom zatien kacigom.
Prva antistrofa
Iznad krovova stade ve
pa na sedmora vrata svud
zinu kopljima ubojnim,
ali ode pre nego krv
naa zvalo mu napuni,
jo pre nego nam venac kula
ar-zapali omorikov.
Takav bojni Arejev zvek
s lea zaori, i estoki zmaj
teku bitku je bio.
Velianje ohola jezika Div
ne trpi nikako; spazivi njih
gde snanom bujicom navaljuju svi
pa zveketom zlata se ponose jo, 130
on munjom zavitla pa obori tog
to srtae ve
na zidu da zapeva pobedu.
Druga strofa
Na tle se odbojno strovali koji tada
s ognjem u ruci u mahnitu napadanju 135
jurnu pomame pun
kao vetra preljutog mah.
Tu njega takva stie smrt.
Drugima, gle, drukiju kob
dosudi taj veliki bog
Arej, presreni borac. 140
Na sedomorim vratima sedam se svih
poredalo voa, svi junaki soj,
i silnome Divu prikazuju plen
k'o sveanu rtvu do jadnika dva;
po ocu i majci roena braa, 145
a jedan na drugog udari kopljem
i obojica jednaku naoe smrt.
Druga antistrofa
Ali je preslavna Pobeda dola nama,
kolima bogatoj Tebi se poradova;
zato ratove sve 150
zaborav'te potpuno sad!
U boje hajd'mo hramove,
igrajmo svi vascelu no,
Bakhija bog bie nam vo,
Teba sva da se trese!
Al' evo nam Kreont, Menekejev sin, 155
ba ide; u zemlji nam vladar je on, po skoranjem bojem udesu dan, a
jamano mis'o premilja neku, jer svima je nama poslao poziv
i sve stareine ovoga grada 160
na vanredni ovde sazvao zbor.
(Dolaze Kreont i dva glasnika.)
PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Kreont
KREONT
0,-ljudi, grad nam silnom trenjom bogovi
uzljuljae, pa opet stojna digoe.
Po glasnicima sa svih strana pozvah vas
da amo doete, jer znam da Laju vlast 165
i presto svagda potovaste odano,
pa potom dok je Edip gradom upravij'o,
a kad on pade, sinovima njegovim
jednako verno pokoravaste se jo.
Al' otkad oni dvojom smru padoe 170
u jednom danu kad se sami skobie
i svojom rukom krvcu greno prolie,
svu, dakle, vlast i presto imam sada ja,
po rodu jer sam pokojnima najblii.
Al' ne moe se znati srce, miljenje i sud 175
ma koga oveka, dok prvo ne vidi
da vesto vlada i da zakon poznaje.
Ko celim gradom upravlja, a ne mari
za pravi savet, ve od straha nekoga
svoj jezik vee, za tog i sad mislim ja 180
i odavno ve da je ra najgora.
Ni onoga to vie voli srodnika
no otadbinu, ne cenim ja nimalo.
Ta ja nek znade Div to svagda vidi sve
zaut'o ne bih nikad kad bih video 185
i AS
da beda ide zemlji mesto spasenja,
a nit bih dumanina grada uzeo
za prijatelja, jer znam: grad je nama spas;
i dokle sreno jedrimo pod njegovim
pod jedrima, mi prijatelja teemo.
Tim zakonima ovaj grad u dizati.
I s tim se slae to sam graanima sad
za Edipove sinove naredio.
Eteokla, to za na grad se borae
i pogibe, a kopljem prvi junak bi,
nek sahrane i svaku nek mu dadu ast
najboljim mrtvima to dole pristaje;
a brata mu o Poliniku zborim sad
to htede zaviaj i botva rodbinska
na povratku iz bekstva ognjem spaliti
i bratove se krvi htede napiti,
a graane odvesti kao robove,
da niko ga naredih gradu ovome
ne poasti ni grobom ni naricanjem,
ve da bez groba svakom oku nakazan
od ptica i od pasa bude razderan!
To sud je moj, i nigda re kod mene
pred potenima nee ast uivati.
Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga
i iva ja u potovati jednako.
HOROVOA
Ti sme to initi, Menekejeviu, sa dumanom i s prijateljem drave, al'
moe svakim sluiti se zakonom za mrtve k'o i za nas koji ivimo.
KREONT
uvari mojih zapovesti biete!
HOROVOA Naredi neko mlai neka bude to!
KREONT Al' kod mrtvaca straa ve se postavi.
HOROVOA Pa ta nam, dakle, drugo jo nareuje?
KREONT Da pazi na red, ako ne veruje ko.
HOROVOA
Luaka nema takva da je smrti rad. 220
KREONT
I plata takva bie. Ali nadanje u dobit ljude esto u jad strovali.
(Dolazi Straar.)
DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Straar
STRAAR .
O, care, neu rei kako hitei
doleteh ti od laka skoka zaduvan!
Ta mnoge misli mene zadravahu 225
i okretah se putem da se povratim,
jer sluah srce gde mi mnogo zborae:
ta ide, jadan, tamo gde te eka sud?
Zar, bolan, opet stoji? Ako Kreontu
ko drugi kae to, zar nee stradati?" 230
Razmiljajui tako muno odmicah,
i tako meni kratak odulji se put.
Odluih najzad amo da se zaputim,
saoptiu ti, mada nemam rei ta.
170
Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje: pretrpeu tek ono to je sueno.
KREONT
A zato li si duhom tako klonuo?
STRAAR
Pre svega hou da ti kaem o sebi: jer dela nit poiniti niti krivca znam, a nit
je pravo zlo da kakvo prepatim.
KREONT
Ba smera protiv dela da se ogradi. No, oito je, neto novo javie.
STRAAR
Zbog strana glasa moram ba da odlaem.
KREONT Izreci ve, pa idi onda slobodno!
STRAAR
Pa kazau. Ba ovas neko pogrebe mrtvaca; suvim prahom on mu posu le
i, kako treba, sveti obred izvri.
KREONT
ta govori? Ta ko se, ipak, usudi?
STRAAR
Ja ne znam. Niti sekira tu udari
nit kuka pade, zemlja, tvrda, suva sva,
neispucana, neutrta kolima,
izvriocu traga nema nikakva.
A prvi kad nas dnevni straar izvesti
o tome, svima bee udo jezivo.
On ieznu, dodue grob ga ne pokri, 255
al ozgo tanak bee prah, da mine greh.
Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag,
ni psetu kakvu to bi dolo glodati.
Meu nama se grdne psovke orile,
sve straar panjk'o straara, i gotov boj 260
na kraju nikog ne bi da nas rastavi.
Jer svaki od nas bee za to delo kriv,
al' niko jasno, ne zna bee izgovor.
A hteli smo i maziju izvlaiti,
kroz oganj prolaziti, klet' se bozima 265
da delo nije nae, i da ne znamo
ko smisli ili uini ga. Napokon,
kad nita vie traenjem ne otkrismo,
re jednog u se, a mi glavom k' zemlji svi
od straha: ne znasmo ni ta da reknemo 270
ni ta da radimo da dobro ispadne.
To bee re: o delu tebe moramo
izvestiti, a ne treba ga tajiti.
To pobedi, pa mene zlosrenika reb
izbere da se toga srenog posla prihvatim. 275
Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad,
jer glasnik zlih glasova nikom nije drag.
HOROVOA
Odavno, gospodaru, domiljam se ja: od boje moda ruke to se dogodi.
KREONT
Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi! U jedan mah da lud i star ne osvane!
Jer tvoja re je nesnosna kad govori za mrca onog da se brinu bogovi. K'o
dobrotvora zar ga cenie pa sad zakopae, a doe da im hramove
280
285
1 71
sa stupovima spali, dare zavetne,
i zaviaj, i zakone da uniti?
U' vidi da bog ini potu zlotvoru?
To ne! No neki graani ve odavno
ne podnose me, protiv mene gunaju, 290
i tajno glavom tresu, vrat ne savie
pod jaram posluan da meni ugode.
I dobro znam da ovi ba uvare te
potplatie, zloinstvo to da poine.
Za ljude jo ne nasta takva uredba 295
da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove
razorava, on ljude goni iz kua,
on plemenita ljudska srca zavodi,
i ui da na runa dela pristaju,
on pokaza im nain svakog varanja 300
i svakog delanja obesveivanje. A one to za novac to uradie njih kada-tada
kazna stii e.
(Straar u)
No ako Divu ja jo ast iskazujem,
to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem: 305
ne uvrebate 1' krivca za tu sahranu
i na oi ga meni ne dovedete,
e nee dostati mi vaa gola smrt,
no visiete ivi dok zloinstvo to
ne odate, da znate gde se bere ar, 310
pa posle da ga grabite i shvatite
da ne treba dobitak svugde eleti.
Ta videe: zbog sramna cara mnogi ve
postradae, a srei se ne dovie.
STRAAR
Govorit' smem li? U' da okrenem pa grem? 315 KREONT
Zar ne zna da mi i sad mrsko govori?
171
STRAAR
Je F uho ili duu re uvredila?
KREONT
ta kiti tu? ta trai mesto bola mog
STRAAR Ta krivac duu ti, a uho vream ja.
KREONT O, lele meni! Ba si pravo askalo!
STRAAR Al' dela onog nikad ne izvrih ja!
KREONT I to, i jo za novac duu prodade!
STRAAR
Kuku! Lele!
Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi!
KREONT
Sad sudom ali se, no ako krivaca ne odate mi, onda ete priznati da samo
bedu stvara dobit rava!
(Odlazi.)
STRAAR
Da mogu samo nai ga! No naao il' ne na'o srea to namenjuje tek
mene ovde nee vie videti!
I sada, kad se spasoh mimo svaki nad i sud, ja mnogu hvalu bogu dugujem.
330
(Ode.)
TREA POJAVA
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Mnoge sile postoje na zemlji, al' nijedna kao ovek silna: ovek plovi i po
sinjem moru,
335
a prati ga junjak nepogodan i valovi zapljuskuju burni. On i Zemlju, najviu
boginju, med bozima venu neumornu, neprestano u duboko ore,
ralo mu se veruga po brazdi 340
a konji ga svakog leta vuku.
Prva antistrofa
I plemenu lakokrilih ptica mee zamke te ga vesto lovi, i buljuku divljih
ivotinja i gomili riba pod puinom razapinje i nameta mreu umnik ovek i
vetinom svojom divlju krotiv gorohodnu zverku, vratogriva zauzd'o je konja,
gorskom biku jo neukroenu u jaram je uhvatio iju.
345
350
Druga strofa
I govoru i vetrnoj misli dovio se i dravnom redu
175
i odbrani od mraza nemila i strelica dada plahovita pronalaza svih putova
ovek. Bez pomoi ne gre u budunost. Od smrti samo ne izbaja leka, a
pronae ustuk tekoj bolji.
Druga antistrofa
Nad poudom kao mudrost neku ima svoju stvaralaku snagu, sad zlu hodi,
a sad hodi dobru. Boju pravdu dri 1' k'o i zakon, bie dika svojoj otadbini,
a sramota kad zlu drsko krene. Ne priao mom ognjitu takav i ne bio nikad
s moje strane!
DRUGA EPISODIJA (TREI IN)
PRVA POJAVA Hor, Straar, Kreont, Antigona
HOR
Kolebam se! Nije 1' to boanski lik? Kad znadem, ne mogu da izjavim ja da
nije Antigona devojka ta. O, jadnice ti
od jadnoga oca Edipa, ah! 380
ta slutim? Valjda te ne vodi taj to carevu zapovest prekri ti, zatenu gde
bezumno skrivi?
STRAAR
Gle, to je ona koja prestup izvri.
Kod mrca uhvatismo je. No gde je car? 385
HOR
Iz dvora, evo, ba po elji dolazi.
KREONT
A ta je? Zato ba u zgodan stigoh as?
STRAAR
O, care, nikada se kleti ne treba, jer nova mis'o staru mis'o porie;
1? flrk trafffiriiifi
177
pohvalih se da neu amo dolazit' 390
kad onih pretnja tvojih odagna me huk.
Al' opet, u radosti brzoj, nenadnoj,
to svako drugo zadovoljstvo premaa,
ja stigoh, mada zakletvom porekoh to,
a vodim ovu momu; ba je uhvatih 395
gde kiti grob. Tu nije kocka vaena,
otkrie to je moje, nikog drugoga.
Sad sam je, care, uzmi, kako eli ti
raspituj i osuuj! A ja, red je ve,
od ovih beda odlazim osloboen. 400
KREONT
Ti ovu vodi? Kako? Gde je uhvati?
STRAAR Mrtvaca ona zakopa. Sad znade sve.
KREONT Da 1' znade pravo? Govori li istinu?
STRAAR
Nju videh mrtvom sprema zabranjeni grob.
Da 1' jasno sad i razgovetno govorim? 405
KREONT
Pa kako vide je i kako uhvati?
STRAAR
Ovako bee. Kad od tebe doosmo.
a poto usmo tvoje pretnje strahotne,
mi odmah sav s mrtvaca prah ometosmo,
i dobro otkrijemo telo natrulo, 410
u zavetrinu na kraj hridi sednemo,
da od njega se k nama smrad ne rairi.
178
Tu jedan drugog re'ma grdnim psovasmo,
u slubi svojoj kad ko trom se pokae.
To dugo trajae, dok u svom sjaju krug
sunani nasred neba nije uzi'o,
i pripeka priprekla. Tada nenadno
sa zemlje vetar die prah, jad nebeski,
pa zakri polje, celo lie kidaju'
u umi; silni vazduh napuni se njim.
Mi mire' trpljasmo taj bogodani bi.
Tek vihor minu posle duga vremena,
kad eto devojke gde gorko zakuka
ko ptica glasom tananim, kad ugleda
gnezdace pusto, prazan leaj bez mladi.
I ona, kad mrtvaca gola primeti,
zajaue, a one stranim kletvama
sve proklinjae koji to uinie.
Donese odmah suhog praha rukama,
lepokov digne tucan sud i trostruku
na mrca izli rtvu, pa ga posveti.
A mi, kad sve to videsmo, potrimo
i skleptamo je, al' je nita ne bi strah.
Za prvi i za drugi psovasmo je in,
a ona stajae ba nita ne kriju'.
A meni milo, al' i ao bee to.
Jer sam se od zla spasti, to je najslae,
al' u zlo vui prijatelja svojega
to boli. Al' je moja takva priroda,
da za sve manje marim no za ivot svoj.
KREONT
(Antigoni)
A ti, da, ti to glavu zemlji obori,
da 1' priznaje da svri to, il' porie?
ANTIGONA
Da, priznajem, taj in je moj, ne poriem.
KREONT
(Straaru)
Ti moe na put poi kuda god si rad,
od teke krivice osloboen si sad. 445
(Straar ode.)
DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Antigona
KREONT
(Antigoni)
A ti ne nadugo no reci ukratko
da 1' znade da ja to zabranih naredbom?
ANTIGONA Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi.
KREONT I ti se drznu zakon taj da pogazi?
ANTIGONA
Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu, 450
ni Pravda, sustanarka donjih bogova,
to ljudma ove postavie zakone.
Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu
da boje, nepisane, stalne zakone
pretei moe; ti si ipak smrtan stvor. 455
Od danas nisu oni, ni od jue ne,
no veno vae, niko ne zna otkad su.
Tek strahujui ma od ije obesti,
ja ne hteh za njih trpet' kaznu od boga.
Ta znala sam da mreti moram, kako ne? 460
180
Pa da i ne naredi ti. No umrem li
pre vremena, to k'o dobit samo uzimam.
Ko ivi, kao ja, u mnogim jadima,
zar ne bi njemu smrt spasenje donela?
Pa i ja neu alit' ako doekam
ovakav udes. Ali da sam podnela
da moje majke sin bez groba istrune,
e, to bih alila; al' za smrt ne marim.
Pa ini 1' ti se da sam ludo radila,
pred ludim kanda trpim prekor ludosti.
HOROVOA
Od strasnog oca strasna odaje se ud u kerke: ne zna od zla da se uklanja.
KREONT
No, znaj mi, takva prkosna i tvrda ud da najpre klone; d najvre eljezo
to pretvrdim ga arki oganj uini, najee slomi se pa sitni, videe. I
znadem da se besni konji ukrote malenim uzdama. Jer obest onome ne
dolikuje ko je sluga blinjem svom. Ve ta je onda znala da mi prkosi kad
oglaenu prestupi mi zapovest; sad opet prkosi mi to se razmee tim delom,
pa se posle njega podsmeva. Ja, zbilja, ne bih bio mu, ve ona bi, ta drskost
kad bi nekanjena ostala! Pa bila mi od sestre ki, i blia jo od sviju to ih
porodini uva Div; ni ona a ni sestra nee najgoroj umai sudbini! Jer i onu
jednako okrivljujem da s ovom smisli sahranu. I nju mi zovite! Ta ovas
videh je gde besni po kui; poludela je ve.
(Siraa iz pratnje Kreontove ode po Ismenu.)
A dua zna se rado napred odati
!kad kogod greno delo tajno zasnuje.
Duboko mrzim kad se neko zatekne 495
u inu zlu, a hoe da ga iskiti.
ANTIGONA
Zar eli vie nego da me ubije?
KREONT
Ja nita. Kad to imam, sve sam postig'o.
ANTIGONA
ta eka, dakle? Nita mi se ne svia
od rei tvojih, nit' se svide ikada; 500
a tako ni tebi ne godi moja re.
Al' otkuda bih lepu slavu postigla
no otud to sahranili brata roenog?
Ta svi bi rekli da se njima mili to
kad jezika im ne bi zatvarao strah. 505
Al' s vlau druga srea ide pod ruku,
pa sme da dela i da zbori po volji.
KREONT Ti jedina od Kadmovia vidi to!
ANTIGONA I ovi vide, ali ute pred tobom.
KREONT
Ne stidi se kad misli od njih drukije? 510
ANTIGONA Sramota nije init' potu bratu svom.
1 Q1
KREONT
A nije 1' brat i onaj s njim to pogibe?
ANTIGONA
Po ocu i po majci brat je roeni.
KREONT
Pa to mu onda milost ini bezbonu?
ANTIGONA To nee pali pokoj niik potvrditi.
KREONT
Kad njega k'o i grenog onog potuje?
ANTIGONA Brat ubi brata, ne rob gospodara svog!
KREONT A zemlju har'o nam, a onaj branio.
ANTIGONA Had, ipak, za sve takve trai zakone.
KREONT Al' ne da estit jednak bude ravu.
ANTIGONA Ko zna da 1' dole to za sveto smatraju?
KREONT
Al' duman nikad, ni kad umre, nije drag.
ANTIGONA
Za ljubav, ne za mrnju, ja sam roena!
KREONT
Kad mora ljubiti, ljubi dole oba,
a ja dok ivim, nee ena vladati! 525
(Dovode Ismenu.)
HOR
Al' eno Ismene pred vratima onde za sestricom suze gde proliva, gle, a oblak
na obrvi lice joj krasno nagruje k
i lepovidne obraze kvasi. ' 530
TREA POJAVA Hor, Kreont, Antigona, Ismena
KREONT
Ti to se po kui k'o guja unjala
i meni taj om pila krv, a nisam znao
dve pobune da hranim protiv prestola,
de, reci: da li priznaje da i ti bi
kod groba, il' se zaklinje da ne zna za nj? 535
ISMENA
Uinih delo, ako ona priznaje; i ja sam uesnik, i nosim krivicu.
184
ANTIGONA
Al' pravda taj ne doputa ti sporazum, nit' htede ti, nit' s tobom ja uinih to.
ISMENA
Ne usteem se da u tvojoj nesrei
po burnom moru jedrim s tobom zajedno.
ANTIGONA
Zna Had i oni dole iji in je grob; ja druge ne volim to ljube recima.
ISMENA
Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuje da s tobom umrem i da mrtvog
posvetim!
ANTIGONA
Ti ne sme sa mnom umreti; ne prisvajaj to nisi takla! Dovoljna je moja
smrt.
ISMENA
A to da ivim bez tebe kad ostanem?
ANTIGONA Kreonta pitaj! Ti se stara za njega.
ISMENA
A to me vrea? Nita ti ne koristi.
ANTIGONA Da, smejem ti se, al' i patim zato ja.
ISMENA
Pa ima 1' naina da pomognem ti jo?
ANTIGONA Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim!
ISMENA
0, jadne mene! Udes tvoj da izgubim?
ANTIGONA
Ti ivot sebi htede, a ja sebi smrt! 555
ISMENA
Al' svoje nisam razloge preutala.
ANTIGONA
Ti jednima, a ja ugodih drugima.
ISMENA
Pa jednaka je sada naa krivica.
ANTIGONA
Ne boj se! Ti si iva! Moja dua ve
preselila se davno, slui mrtvima. 560
KREONT
Te devojke su, mislim, ba poludele: sad ova, ona otkako se rodila.
ISMENA
U takvim nesreama, care, nikada ni ilav duh ne ostaje, no nestaje.
i OA
KREONT
U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra. 565
ISMENA
Zar bez nje ja da sama ivot provodim?
KREONT Ne spominji mi ove! Vie nema nje!
ISMENA
Svom sinu zar e verenicu smaknuti?
KREONT
Za oranje i drugih njiva nai e.
ISMENA
Al' nema ljubavi k'o njihova to bi! 570
KREONT Ja ne volim da sin mi enu ima zlu.
ISMENA to otac tebe rui, dragi Hemone!
KREONT Ba suvie me ljuti i ti i tvoj brak!
ISMENA
Razdvojie je zar od sina svojega?
KREONT
Ta Had e spreit' branu vezu njihovu. 575
ISMENA
Pa njoj je, kako vidim, odreena smrt!
KREONT
To i ja vidim. (Slugama) Ne asite, sluge, sad,
ve u kuu ih vodite! Zatvorite
to enskinje, a ne da ee slobodno!
I naletice bee kad ve uvide 580
ivotu njihovu da smrt se primie.
(Antigonu i Ismenu odvedu.)
ETVRTA POJAVA Kreont, Hor
DRUGA STAJAA PESMA
KREONT, HOR
Prva strofa
0 srenika kojima ivot ne okusi zla!
Kome bogovi kuom potresu, tog jadi
ne minu, ve svaki mu narataj vazda prate, 585
ba kao kad nepogodni
traki dunu vetrovi,
pod more u mrak srne uzburkani val,
pa iz dubine tamne pesak valja crn 590
to silni vetar uzdigne,
a jekom jei valom udarani al.
Prva antistrofa
Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih gde jo novu trpiju ivima raa:
595
narataju raa je narataj. Evo ih neki bog rui, spasa nemaju. Ta i granu
poslednju,
to Edipovoj lozi sjajem zablista, 600
sad opet donji uzimaju bogovi,
njin krvav zastire je prah,
i rei bezumlje, i gnevna srca strast.
Druga strofa Dive, koji bi prestupak
ljudski skrio tvoju vlast? 605
Nju nikada san ne svlada sve to svlada
ni neumorni meseci;
k'o vladalac u vekotrajnoj mladosti
olimpskim ti upravlja sjajem blistavim. 610
Pa odsad unapred, k'o pre,
taj zakon uvek vaie:
za sveg ivota smrtniku
nijednome as ne proe izvan jada.
Druga antistrofa
Nada, bludnica velika, 615
mnogim ljudima pomae,
a mnogim je dim nestalnih, praznih elja;
ne znadu to im gamie,
dok arki oganj noge im ne opri.
Slavljenu re pametno neko izusti: 620
kad u jad koga baci bog,
on za zlo to ne uzima,
no dobra trai u tome;
a kratak trenutak boravi izvan jada.
(Dolazi Hemon.)
i on
TREA EPISODIJA (ETVRTI IN)
PRVA POJAVA Hor, Kreont, Hemon
HOR
Gle Hemona, najmlaeg deteta, gle,
od poroda tvojega; dolazi 1' on
zbog Antigone u srcu nosei bol,
da 1' alosti ga njihov nesuen brak? 630
KREONT
To zaas bolje znaemo no vraevi.
(Sinu)
O, sine, valjda ne stie na oca ljut to zarunici svojoj u za presudu? Il tebi
drag sam kako god postupio?
HEMON
Ja tvoj sam, oe! Dobre misli neguju 635
i moje dobru puti; sluau te ja. Ta nikakav mi nee prei biti brak no ti
dok putem dobra vodi sina svog.
KREONT
Da, sinko, da, to treba imat' u srcu:
U svemu najpre oev savet sasluaj. 640
Ta zato ljudi ba i mole bogove
da posluna im deca die domove,
da zlo od dumanina zlom odbijaju,
a prijatelje kao otac potuju.
Al kome deca raaju se rava,
to drugo rei e taj sebi izrodi
no nevolju i silan dumanima rug?
Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade
sa enom pamet svoju izgubi, jer znaj
da studen onda eka tebe zagrljaj
kad u tvom domu ivi ena rava
ta ima 1' vee rane nego rav drug?
Odbaci, pusti momu tu, k'o dumanku,
da nekome u Hadu bude nevesta!
Ta nju ja uhvatih gde od svih graana
pred celim svetom ona jedna prkosi;
pa neu gradu da se laa pokaem,
ve ubiu je. Neka Diva priziva,
uvara krvi! Negujem li neposluh
u rodu, rae izvan roda jai jo.
Jer ko u svojoj kui strogo postupa,
i narodu e vaiti k'o pravian.
Ko zakon gazi, ili silom obara,
il' misli da vladarima gospodari,
od mene takav nee stei pohvalu.
No koga grad izbere, toga posluaj
i u malom i pravinom i suprotnom!
I takav ovek znae smem se nadati
da lepo vlada i da slua sam;
u kopljanoj oluji svoj e poloaj
ouvati k'o vrli, pravi ratni drug.
Od neposluha nema veega ti zla.
On gradove razvaljuje i domove
raskopava; on kida kopljaniki red
i goni ga u beanje. A gde je red,
poslunost samo glavu mnogu spaava.
Pa stoga treba da se brane naredbe,
a eni nikako podlei ne treba!
Jer, ako treba, nek nas muko protera,
a ne da kau da smo od ena slabiji.
HOROVOA
To sve to ree ini nam se pametno da ree, ako starost duh nam ne vara.
HEMON
Bogovi, oe, daju razum ljudima, od svega blaga to je blago najvee. Ja ne
bih mogao ni znao tvrditi da nije istina to sve to kaza ti. Al' istinu ti katkad
vide i drugi. Od tebe mogu bolje ja da vidim sve to neko zbori, tvori il'
osuuje. Jer pred tobom se boji ovek puanin da zbori ono to ti uti ne
voli. A ja sa strane dobro mogu sluati tu momu kako ceo grad oplakuje to
ona, od svih ena najnedunija, najsramnije za dino delo umire. Svog brata,
to u sei pade krvavoj, bez groba psima ne dade prodrljivim, nit' ptici
kakvoj, da ga oni rastru. Zar zlatne pote ona nije dostojna? Ovako tihano
se tajni iri glas. A za me, babo, blaga nema skupljega no to kad vidim da te
srea prati svud. ta deci lepe sja no slava oeva il' ocu dobar glas o deci
njegovoj? Pa zato nemoj samo na to misliti da valja tvoja re a druga niija.
Jer ko god misli da je trezven samo on, da jezikom il umom druge nadmaa,
taj, otkrije li duu, prazan zjapie, al' i mudracu prilii da ui jo a pri tom
luk da suvie ne zatee. Pa vidi: kad bujice zimi udare, drvee to se svija
grane ouva, a to se opre, s korenom se izvali. I brodar kad na jedru vrsto
zategne
ueta, nee vihoru da popusti, on brodi dalje s izvrnutom palubom. Popusti
zato i promeni naredbu. K'o mlai mogu 1' i ja svetovati to, za oveka je,
velim, ponajvia ast kad svako znanje pamet kiti njegovu. A nije 1' tako
to se retko deava lepota je i drugu mudru uti re.
HOROVOA
uj, gospodaru, ako zgodno govori!
(Hemonu)
Ti oca uj! To oba mudro zboriste.
KREONT
Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom od mladog momka tu da pamet
uimo?
HEMON
to nije pravo, nita. Ako sam ti mlad, ti vie gledaj samu stvar no godine.
KREONT
Zar prava stvar; kad neposlune potujem?
HEMON Ne elim da se pota ini rama.
KREONT Zar takva bolest nije nju zarazila?
HEMON
Al' narod sav u Tebi tako ne misli.
KREONT
Zar narod da mi kae ta da odredim?
HEMON
Zar ne vidi da ba k'o dete ree to?
KREONT
Da za drugog, ne za se zemljom upravljam?
HEMON
To nije drava to jednom pripada.
KREONT A nije 1' onog drava ko vlada njom?
HEMON
E, lepo bi ti pustom zemljom vlad'o sam!
KREONT Taj, ini mi se, onoj eni pomae.
HEMON
Da, ako ti si ena. Briga si mi ti.
KREONT
O, huljo, s ocem svojim zar se prepire?
HEMON
Jer vidim: ti o pravdu sad se ogrei.
KREONT
Pa greim li to svoje pravo potujem?
HEMON
Ne potuje kad gazi pravo boije.
KREONT
Ej, uti, pogane, to eni posta rob!
HEMON
Al' nisi na'o da sramoti robujem!
KREONT Bar govor tvoj u korist one ide sav.
HEMON U tvoju, njenu i u donjih bogova!
KREONT
Dok ivi, ti se nee nikad zenit' njom.
HEMON
No umre li, njen grob jo nekog primie!
KREONT
Jo pretnjama zar tako drsko prkosi?
HEMON
Da 1' pretim kada korim praznu misao?
KREONT
Sam lud, zar plaem druge da opameti!
HEMON
Da nisi, otac, reko bih da si lud. 755
KREONT Ti, robe enin, ne ulaguj mi se tu!
HEMON
Sam zborit' hoe, ali drugog ne slua?
KREONT
Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj: na svoju radost nee mene grditi!
(Pratnji)
Povedite to grdilo da ovaj tren 760
tu izdahne pred verenikim oima!
HEMON
Zar preda mnom? Odbaci svaki pomiljaj! Tu nee pasti ona, niti e igda ti
mog lica ugledati oima;
ve besni tu pred pokornim drugarima! 765
(Ode)
DRUGA POJAVA Hor, Kreont
HOROVOA
Taj mladi, gospodaru, naglo ode ljut, a opasan je tako mlade due bol.
KREONT
Nek radi, misli vie iznad sila svih, od sudbe ne spasti devojaka tih!
HOROVOA
Namerava zar obe da ih pogubi? 770
KREONT Ne onu to ne dimu. Dobro govori.
HOROVOA A kakvom smru drugu misli ubiti?
KREONT
Odveu je gde ljudska noga ne gazi i ivu sakriti u jamu kamenu;
a hrane dau tek da greha ne bude, 775
da ne bi ljaga ceo grad ukaljala.
i onde Hada samo njega potuje
od bogova nek moli da joj mine smrt.
II, bar e znati da je uzaludan rad
kad ovek ono potuje to krije Had. 780
(Kreont ode.)
TREA POJAVA
TREA STAJAA PESMA HOR
Strofa
Ero, boe nepobedni, Ero, ti to na plen pada i devojci u potaji
197
na obrazu lei nenom i prelazi preko mora i seljaku u stan svre, ni
besmrtnik jo nijedan a ni ovek malovean tvojoj moi ne utee. Koga rani
pomahnita.
Antistrofa
Ti i srce pravedniko na zlo vue za pogrdu; ti i ovaj metnu razdor meu
ljude jedne krvi. Jasni ari trepavica u neveste milobraene pobeuju i pred
vlau zatiuju zakon silni. Jer boginja neodolna njim se igra, Afrodita.
(Vode Antigonu.)
ETVRTA EPISODIJA (PETI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Antigona
HOROVOA
Sad i ja vam granice zakona sam zanesoh se ovde gledaj u' ovo. I suza ne
mogu ustavit' vir: Antigonu vidim, evo je ide
u lonicu svima to donosi mir. 805
JADIKOVKA
Prva strofa ANTIGONA
Oh, gledajte me, ljudi zaviaja mog, poslednjim putem sad hodim bolna i
sunev sjaj gledam, evo, poslednji put,
nikad vie! ivu me Had 810
vodi, kud e otii svi, na obale Aheronta; svatovac ne pevae mi, niti mi
kogod jo,
k'o mladoj pesmu zapeva, 815
ve Aheront mi lonica!
199
-**>
HOR
Pa slavna i pohvale dostojna u mrtvko skrovite polazi sad, nit' pogubna
suica satr' ti vek,
nit' nagradu stee to deli je ma, 820
ve svojom e voljom jedina ti od samrtnih iva silazit' u Had.
Prva antistrofa ANTIGONA
uh kako tuno zginu Tantalova ki, tuinka Frianka, uza Sipilsku
Glavicu; kao brljan obuze nju obavita ponikla hrid. Jo je i sad rastae
dad, kazivaju, a nigda sneg ne ostavlja; pod plaevnom obrvom kvasi joj
vrat. I mene sasvim kao nju na veni pokoj sprema bog.
HOROVOA
Al' ona je boginja, boanski soj, a mi smo smrtnici, smrtnika krv. 835
Al' veliku slavu si postigla ti to strada i s bozima jednaku kob i iva i
pokojna deli.
Druga strofa
ANTIGONA
Jao, smeju mi se! Oinskih ti bogova,
to mi se ruga? Nisam mrtva, no ivim. 840
Grade, o grada mog
najbogatiji rode,
Dirkino vrelo ti.
825
830
200
Tebe lepokolne
dubravo! Evo, sve vas ja
kao svedoke zazivam
da neduna i nealjena ni od kog
u grobni zatvor polazim
u neviene rake mrak!
O, jao meni, jao,
ni s ljudima ni s pokojnicima,
ni sa ivim ni sa mrtvim neu boraviti!
HOROVOA
Do krajnje ti se smelosti popnu, do Pravdina visokog stigla si praga, al' tu mi
se, dete, u propast srui. A k'o otac ti mi mui nekakvu muku.
Druga antistrofa
ANTIGONA
Ti tae u najljuu ranu srca mog,
preteku alost oca moga i udes
naega roda sveg
slavnijeh Labdakida.
Materin odre klet
na kom je majka mi
roeno edo grlila,
nesrenog moga babajka,
te nesrenicu mene rodila!
Ja njima sada prokleta
i neudata polazim!
O, jao, brate moj,
ti zlosrenu si ljubu naao,
pa si mrtav ivu mene u smrt povukao
HOROVOA
Bogoduan biti sveta je dunost, al' onoga vlast ko stara se za vlast
prestupiti to se nikako ne sme. A tebe je tvoja pogubila volja.
Epoda
ANTIGONA
Bez suza i bez srodnika 875
i bez svatovca jadnu me
ve vode putem spremljenim!
Vie ne mogu jadnica gledati
ovo sveto oko svetlosti. 880
Udes moj neoaljen od dragih niko ne ali.
(Dolazi Kreont.)
DRUGA POJAVA Hor, Antigona, Kreont
KREONT
Od tuenja i plaa ko bi prestao
da moe takvim plaem smrti pobei?
(Slugama)
to bre je odvedite! Pod grobni svod - 885
zatvorite, kako vam zapovedih,
i samu ostavite, neka ili mre
il' iva pod ovakvim krovom grobuje!
to do te mome stoji, mi smo neduni,
a stanka s nama tu na svetu nema njoj. 890
ANTIGONA
O, grobe, lonice, o, kuo podzemna, moj veni uvaru! Sad tebi polazim ka
svojima, to najvie ih pogibe, a sve ih vee doeka Fersefasa.
Ja mrem sad poslednja, najvea bednica, 895
a mom ivotu suen ne istee vek.
Al' tvrdu gajim nadu da u ocu svom
ja mila stii, mila stii i tebi,
o, majko mila tebi, mili brate moj!
Ta ja vas mrtve svojim oprah rukama, 900
i okitili, pa rtvu izlih nadgrobnu.
A sada, Polinie, poto telu tvom uinih potu, jad ovakav anjem sad! Pred
pametnima s pravom odah tebi as,t. Ta nikada, ni kad bih decu imala, 905
ni kad bi mi se mrtav raspadao mu, to ne bih pregla preko volje graana. Pa
kome zakonu to zborim za volju? Da mu mi umre, dobila bih drugoga; da
dete izgubim, i dete od drugog. 910
Al' kad mi majku i jo oca krije Had, brat nikakav se nee meni roditi. Po
takvu ja te vie cenim zakonu no ikog drugoga: to Kreontu je greh i strana
drskost, mila glavo bratova! 915
Ovako rukom on me zgrabi, odvalai bez venanja i bez svatovskih pesama,
ne udadoh se, niti decu negovah, no usamljena, evo, bez rodbine ja me
mrtve jadna u grob iva odlazim! 920
A kakvu zapovest prestupih boiju? A kud jo da se muenica obraam na
bogove i kog da zovem u pomo? p Ja, pobona, osvanuh, evo, bezbona.
Al' ako bogovima dopada se to, 925
kad umrem, priznau da greh uinih ja,
a gree 1' ovi, ne stiglo ih vee zlo
no moje to ga protiv pravde spremaju!
HOR
Jo jednako istog vihora bes
i nadalje njenu potresa svest. 930
KREONT
Vodii zato suze e liti za tvoje korake spore!
ANTIGONA
Jao meni! Ve re me podsea ta da smrt je blizu!
203
KREONT
Ja nikakvu tebi ne dajem nadu da nee se tako svriti to.
ANTIGONA
O, tebanski kraju, oinska zemljo, o, bogovi dedova naih! Ve vode me, evo,
ne ostajem vie! Oh, gledajte mene, staregine Tebe, gde jedina ostah, careva
kerka, i kako i od koga oveka stradam to svetu ispunih dunost!
(Antigonu odvedu.)
TREA POJAVA
ETVRTA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
I Danajin lik je mor'o negda ovu sjajnu ostaviti svetlost i u dvore okovane
ui. I lonica, crnom grobu slina, mladost njenu skrivae u sebi. A ona se,
moje edo drago, krasnim svojim ponosila rodom, zlatnu ona uvala je kiu,
seme boje pod srcem je krila. Al' je uvek mo sudbine strana; ni bogatstvo
njoj utei nee, ni bog Arej, niti tvrde kule, a ni crne moroumne lae.
204
Prva antistrofa
I Drijantov sin lakosrdica,
955
car edonski, okovan ti bee a zbog svoje porugljive udi. Sapeo ga Dionis,
bog silni, i bacio u tamnicu hladnu. Tu ga grozna ostavila vatra,
ostavilo besnilo luako, 960
bele pene svenulo mu cvee!
I on vide da je u svom besu
hulnom reju boga uvredio.
Menadama guio je zanos,
gasio im klicanje i plamen,
svirkoljubne razdraiv'o Muze. 965
i on vide one oi slepe u dva brata, u dva Finejia, oi slepe za osvetom viu.
U Fineja divlja ljuba bila, pastorcima oi oslepila,
udarila otrim maem britkim 975
i jo vrhom tkalakoga unka.
Druga strofa
Kad se ide od Mrkih peina, a na jednu i na drugu stranu, prostiru se
bosporske obale i Salmides lei, varo traka. Arej blizu svoje dvore ima.
970
Druga antistrofa
Ginuli su nesrenici oni
i plakali jadnu sreu svoju, jer ih majka porodila nj ina, porodila u nesrenu
braku. Krv su njena Erehtidi stari; u dalekim ona peinama,
980
na strmenim onim hridinama,
na oinskim uzraste burama ta vilovna erka Borejina, edo boje; al' su
keri moja, i nju isto oborile tako tri Sudilje, tri dugovenice.
(Dolazi Tiresija, vode ga deaci.)
PETA EPISODIJA
(ESTI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Tiresija, Kreont
TIRESIJA
Glavari Tebe, istim putem stigosmo nas oba, jednim gledajui oima, jer
slepac hodi ti kud vodac vodi ga. 990
KREONT
A ta je novo, starce moj Tiresija?
TIRESIJA
Izvestiu te, a ti vraa posluaj!
KREONT Ni pree nisam uma klonio se tvog.
TIRESIJA I zato gradu ovom krmar bee vest.
KREONT
Potvrdit' mogu, imao sam koristi. 995
tn-r
TIRESIJA
0 dlaci, pazi, srea opet visi ti.
KREONT
A ta je? Od te rei mrak mi na srce!
TIRESIJA
Kad uje znak vetine moje, znae sve. Da ptice motrim, prioh starom
seditu, gde svakoj ptici bee s'astajalite, kad ujem ptiju graju meni
neznanu, sve ljuto, besno graku, sve se upaju
1 kandama smrtonosnim ubijaju; ta lepet krila ne bi meni nejasan.
U strahu odmah kuah ja paljenicu
na plamenom oltaru, al' iz rtve plam
ne buknu, nego vlaan mlaz iz bedara
po pepelu se razli, sta se topiti,
pa onda dimiti se i rasturati,
a uvis prsnu u, i sav se rastopi
ovijen loj, te vire kosti bedrene.
I onda ovo mome mene izvesti
za gatanje da nema jasnih znamenja,
jer ono vodi mene, druge vodim ja.
A grad nam, evo, strada s tvoje odluke.
Na rtvenike sve i na sva ognjita
k'o hranu svoju psi i ptice raznose
komade tela Polinika nesrenog.
Pa onda, uj me: bogovi ne primaju
ni nae molitve, ni plamen s bedara,
nit' ptica grake graktanjem dobrosrenim
omastivi se krvlju mrtva oveka.
To, dakle, sinko, dobro promisli!
Ta greenje u ljudskoj lei prirodi.
A zgrei 1' ko, to nije vie ovek lud
a ni bez sree ako, u zlo padnuvi,
tvrdoglav nije, nego leka trai zlu.
Samosion si, moram te osuditi.
No sluaj savet moj i ne zlostavi le!
Je 1' junatvo mrtvaca opet ubiti? 1030
Ispekoh, pa ti rekoh. Najvea je slast
od mudra savetnika savet primati.
KREONT
O, starce, vi u mene nianite svi,
k'o strelci u cilj, i vetinom prorokom
iskuavate mene; pleme proroko 1035
ve odavno me prodade i ukrca.
Ta hasnite, od Sarda jantar kupujte
i zlato indijsko, kad volju imate!
Al' onog u grob neete poloiti!
Ma hteli orli da ga jedu Divovi, 1040
do boijeg da razvlae ga prestola,
ni toga greha ja se neu prepasti
ni sahranu dopustiti. Jer dobro znam
da boga niko ne moe ukaljati.
Al', starce moj, Tiresija, i ovek jak 1045
zna pasti padom sramotnim, za sramnu stvar kad lepo zbori da imade
koristi.
TIRESIJA
Ah!
Da 1' zna od ljudi neko, da li razmilja KREONT
A ta to? to to govori za dobro svih?
TIRESIJA
Od svega blaga da je razum najbolje. 1050
KREONT A luda pamet, mislim, ponajvei jad.
TIRESIJA Ta bolest ba je tebe sveg zarazila.
KREONT
Ne elim vrau grdnju grdnjom vratiti.
TIRESIJA To ini kad mi kae da la proriem.
KREONT
Sve pleme proroko je srebroljubivo. 1055
TIRESIJA
A carsko ti dobitak voli sramotan.
KREONT
A zna li da s vladarom svojim govori?
TIRESIJA
To znam! Ta sa mnom spase grad i stee vlast
KREONT Ti vra si mudar, ali voli nepravdu.
TIRESIJA
Primorae me da ti tajnu otkrijem. 1060
KREONT Pa otkrij, nemoj samo radi koristi!
TIRESIJA I mislim tako, ali za dobitak tvoj. 210
KREONT
Al' znajde, srca moga ne potkupi ti!
TIRESIJA
Al' i ti znaj da nee mnogo krugova obii sunce svojom brzom trkijom, a ti
e sam od svoje krvi mrtvima mrtvaca jednog vratiti u zamenu. Jer s ovog
sveta ti u donji ubaci stvorenje ivo, u grob sramno preseli, a mrca ovde
donjim ne da bozima, uskrauje mu grob i svete obrede. On tebi a ni svetu
gornjih bogova ne pripada, no i njih time zlostavi. Al' zato Srde alju Had i
bogovi k'o skore osvetnice da te vrebaju, u takvu istu da te srue nevolju! A
odmeri da 1' i to sada govorim za srebro kupljen. Nee dugo trajati, od plaa
ljudi, ena, grcae ti dvor. Svi gradovi se bune kao dumani to rastrgana
tela oskrnavie il' psi il' zverad ili ptica krilata to kleti smrad na rtvenike
raznosi. K'o strelac jer me vrea, takvu strelicu odapeh ti u gnevu pravo u
srce, a nee njihovu utei uegu.
(Obraa se svom vodiu)
A ti me, sinko, mojim vodi dvorima, nek ovaj srce na mlaima iskali i naui
da gaji jezik mirniji i svoju pamet bolje nego do sada!
(Tiresija i voa mu odu.)
DRUGA POJAVA Hor, Kreont
HOROVOA
On, gospodaru, ode, strano proree, a znamo, otkad ova kosa srebrna
umesto crne glavu nam obavija, jo nigda gradu lane rei ne ree.
KREONT
To i sam znam, i srce mi se zbunilo. 1095
Poputanje je strano; opiranje zlo jo strasnije. Prokletstvom duu ranicu.
HOROVOA
Sad treba saveta, Menekejeviu!
KREONT
Pa ta da radim? Kazuj! Posluau ja.
HOROVOA
Da pusti devojku iz kue podzemne. 1100
a onom to ga baci grob da podigne!
KREONT To savetuje i misli: treba biti blag?
HOROVOA
to bre, gospodaru; kazne boije brzonoge su, brzo stignu grenike.
KREONT
Vaj meni! Teko je, al' srce stisnuu 1105
da popustim; sa silom zaludan je boj.
IM
HOROVOA
Postupi tako, ne poveravaj to drugima!
KREONT
Da, ovog asa. Hajte, sluge, hajdete
to god vas ima, nema! Budak u ruke,
pa urite na ono mesto pogledno! 1110
A kako sad drugu stvorih odluku,
ja sam u, kako svezah, i odreiti.
Jer strah me ui: stare svete zakone
do poslednjega daha treba uvati.
(Kreont ode sa slugama, a Hor sam ostane.)
TREA POJAVA
PETA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Boe s mnogim imenima, divna diko Semelina, sine Diva gromovnika, tono
slavnu obilazi Italiju, vlada dolom svete Deje eleusinske, i u naoj ivi
Tebi, postojbini bakhantkinja, uz talase Ismenove, gdeno nekad ponikoe
zubi zmaja pomamnoga!
Prva antistrofa
Tebe sjajni vide plamen sa dvoglave one hridi,
1115
1120
1125
213
gde korike hode nimfe i kastalskom slaze vrelu. Tebe alju niske gore sve
brljanom okiene, i zeleni alju ali, nj ini grozni vinogradi kad s veselim
pratiljama hita Tebi u pohode i klikuje od radosti.
Druga strofa
Vie nego sve gradove ti potuje nau Tebu s majkom to je munja ubi.
Ljuta bolest ceo grad nam i sav narod pritisnula, te nam i sad, boe, stigni
skokom svojim spasonosnim sa parnaskih vrhunaca ili preko mora umnog.
Druga antistrofa
Aoh, boe, kolovoo zvezda tono vatrom diu, zatitnice klika nonog, o,
divotni sine Divov, svani s Naksa, svog ostrva, s pratnjom svojom, sa Tijama,
to zanosno slave tebe, gospodara svoga Bakha, cele noi igrajui!
(Dolazi Glasnik.)
1130
1135
1140
1145
1150
714
EKSODA (SEDMI CIN)
PRVA POJAVA Hor, Glasnik
GLASNIK
Susedi dvoru Kadma i Amfiona, 1155
ni jedan ljudski ivot, bio kakav god,
pohvalit' neu nikad a ni pokudit'.
Jer srea podie i srea svakada
strovaljuje i srene k'o i nesrene.
Ni jedan vra nam udes na ne kazuje. 1160
Ta Kreont bee jednom srean, mislim ja,
kad od dumana Kadmov oslobodi grad
i uze vlast u zemlji svu i vladae,
a cvetae mu usev deca estita.
A sada ode sve. Kad koga ostave 1165
ivota radosti, taj vie, za me bar,
ne ivi, nego, smatram, iv je mrtvac on.
Golemo blago nek u domu ima svom
i ivot provodi u sjaju kraljevskom,
a sree pri tom nema, ne bih dao ja 1170
ni senku dima za to mesto radosti!
HOROVOA
A kaikvu opet alost javlja kraljevsku?
GLASNIK
Izdahnue, a ivi smrt im skrivie.
215
HOROVOA Pa ko je krivac? Ko li pade? Kazuj nam!
GLASNIK
E, Hemon pogibe. Sam rukom proli krv! 1175
HOROVOA Da 1' rukom oevom il' svojom roenom?
GLASNIK Sam svojom, oev rasrdi ga postupak.
HOROVOA O, vrau, kako pravo onu ree re.
GLASNIK Stvar tako stoji, a sad dalje veajte!
HOROVOA
Pa evo jadne ljube Kreontove, gle, 1180
Euridike. U' neto dozna za sina il' sluajno iz dvora ide ovamo.
(Izlazi Euridika)
DRUGA POJAVA Hor, Glasnik, Euridika
EURIDIKA
O, svi vi graani, ja uh vam razgovor,
kad pooh k izlasku da kaj na molitvom
u boice Palade pomo zamolim. 1185
216
I ba odmakoh prevornicu, vrata ve otvorih, a do uiju mi dopre glas
0 naoj nesrei. Ja klonuh nauznak na ruke slukinjama, padoh u nesvest.
Al' kaite mi opet kakva bee vest! Ta sluau je, ja sam vina jadima.
GLASNIK
Ja, mila gospo, kao svedok rei u, zatajit' neu ma ni mrvu istine. Da
blaim sad, a docnije da osvanem k'o laa? Istina je svagda uspravna. A ja
k'o vo povedoh mua tvojega poljani na vis, gdeno Polinikov le jo leae od
pasa grdno rastrgan. Pomolismo se raskrsnica boginji
1 Plutonu, svoj gnev da blago ustave, pa, svetom vodom najpre njega
opravi, na sveim granama ostatke spalismo,
i visok hum od rodne grude nasusmo.
A onda upljoj kamen izbi krenusmo,
do smrtne lonice gde bee devojka.
I neko glasan izdaleka uje pla
kraj grobnice bespogrebne, i im to u,
izvestit' doe gospodara Kreonta.
A on ti, to se vie pribliavao,
krik uje bolan, nejasan; pa jaukne
i stade ridat': Lele meni jadniku!
Zar prorokujem? Od svih prolih putova
zar gazim sada putem najnesrenijim?
Sinovlji glas me tei. Momci, priite
do groba blie, kamenje izvucite
pa rupom zaite do same grobnice!
I pogledajte da li vapaj Hemonov
to ujem il' me bogovi obmanjuju!"
Mi tada ogledamo to nam naredi
gospodar uplaen, i u dnu elije
nju opazimo gde se za vrat obesi,
a stegnula ga usukanom koprenom.
a njega gde je oko pasa-obvio
i jaue za izgubljenom draganom,
za nesuenim brakom, delom oevim. 1225
A otac, kad ga spazi, gorko jaukne
i ue k njemu, zakuka i zavapi:
0, nesrenie, kakvo delo uini?
Pa gde ti pamet? S kakve pade nesree?
Izii, dete, molim te, i zaklinjem!" 1230
Al' sin se besnim okom ozre na njega
i pogledom ga prezre, nita ne ree,
ve dvoper trgne ma, na oca nasrne,
no on se bekstvom spase; tad se nevoljnik,
sam na se srdit, kakav bee, na svoj ma 1235
nadnese, dopola ga zagna u rebra,
jo svestan toplim priljubi se grudima.
I stane hropiti, a vreo brine mlaz
rumene krvi bledu licu njezinu.
(Euridika odlazi.)
I mrtav na njoj mrtvoj. Jadnik! Brana slast 1240 u Hadovim osvanula mu
dvorima; on svetu pokaza koliko bezumje oveku od svih jada jad je najvei.
TREA POJAVA Hor, Glasnik
HOROVOA
ta sluti? Sad nas gospa naa ostavi,
a ne izusti nam ni dobru ni zlu re. 1245
GLASNIK
I sam se snebih, ali ovo verujem:
za sinov uvi jad, ne dri dostojnim
da kuka pred svetom, no u kui naredie
da dvorkinje joj plau jade domae.
Ta nije bez pameti, nee greiti. 1250
218
HOROVOA
Ja ne znam: ali na zlo smera jednako i velik muk i silna vika zaludna.
GLASNIK
Pa videemo da li zatomljeno to
ne taji tajom u svom srcu nemirnom.
Ja idem u dvor za njom. Dobro kae ti: 1255
i velik muk tegobu moe doneti.
(Ode.) HOR
Gle, evo gospodar nam dolazi sam,
na rukama eno mu jasan je znak
ne greha tuega sme li se rei
ve onoga to ga uini sam. 1260
(Kreont stie.)
ETVRTA POJAVA Hor, Kreont
ZAJEDNIKA JADIKOVKA Prva strofa KREONT
Kuku meni: Ludog srca
smrtnih greha! Glete, krivac i rtva mu
ista krv su! Avaj meni, nesrene li
volje moje! Mlad me rano ostavi ti,
sinko mili! Pogibe mi, probode se,
lele mene!
1265
91Q
Ne ti, ve je moja ludost
kriva za to!
HOR
Vaj meni, kako dockan pravdu vide ti! 1270
KREONT
Nauih je kad stradah! Bog me uhvati, pa na glavu teko breme
navali mi! A mene natera na grozne putove, i obori mi, nogom zgazi radost
mi! 1275
Lele mene, to je muka
bez prebola!
(Dolazi Drugi glasnik iz dvora.)
PETA POJAVA Hor, Kreont, Drugi glasnik
GLASNIK
O, gospodaru, svako zlo te udari,
ve jedno dri pred sobom u rukama,
a mahom drugo videe u dvorima. 1280
KREONT
A ta? Od ovog zla zar ima gore jo?
GLASNIK
Ba gospa, toga mrca mati roena, sirota ,na smrt ovaj udari se as.
Prva antistrofa
KREONT
Avaj, avaj! Mrae crni,
drelo gladno,
220
ta me, ta me mori? Ti to
glase crne, 1285
gorke jade donese mi,
ta mi veli? Lele, mrtva oveka si
dotukao!
Kakvo zlo mi, mome, novo 1290
naveuje? Kuku! Sina nemam, a ve ljuba
ostavi me!
(Vrata se otvore i vidi se Euridikin le.) HOR
Sad gledaj! Njena soba ve je ne krije.
KREONT
O, lele! Evo jadan drugi gledam jad! 1295
Kakva li me kakva jo me
sudba eka? Ruke mi, evo, milo edo dre jo, a ve mrtvaca, jadan, drugog
vidim tu! Lele, majko jadna! Lele, 1300
edo moje!
GLASNIK
Kod rtvenika maem sebe udari
i mutne oi utrnu se. Oplaka
Megareja, to pree dino poginu,
a onda ovoga, al' tebe napokon,
to dete ubi, kletvom prokle uasnom. 1305
Druga strofa KREONT
Lele! Lele!
Pretrnuh od uasa! Zato mi ko u grudi ne zabode dvosekli ma?
Nesrenog mene,
u grozne sam sudbine zapao glib!
GLASNIK
Za ovu i za onu krivila te smrt
u as napokoni, kad ostavljae nas.
KREONT
A kako prekinu ivota svoga nit?
GLASNIK
Ta sama sebe ispod srca udari, kad sazna za jad sina gorko oplakan.
KREONT
Jao! Nikada taj me ne minu greh, krivica se na drugog ne svali ta, jer ja sam
te nesrenik ubio sam, ja, istinu kaem! Amote, sluge, bre me vodite, s puta
me vodite, ta nema me vie, nita sam ja.
HOR
Ti dobro trai, ako dobro ima zlo. Najlepa zla su ona to su najkraa.
Druga antistrofa KREONT
Doi, doi,
osvani mi, preslatka sudbino ti, privedi mi smiraju poslednji dan!
Svani mi, svani,
da drugoga dana ne ugledam jo!
GLASNIK
Daleko to. ta treba da se radi sad? to eli, za to vode brigu bogovi.
KREONT
Al' sve to elim, onom eljom rekoh ve.
GLASNIK
Ne moli sada nita vie. Smrtan stvor od jada suenih utei ne moe.
KREONT
Odvedite odavde oveka nitava,
to ubi te, edo, nehotice,
a i tebe, ljubo! Oh, nesrenik ja!
Oh, koga da gledam,
kamo da krenem?
U mojim rukama
sve nakrivo ide,
nepodnosiva na me
surva se kob.
HOR
Za kovanje sree najprvi je malj da razuman bude: nikad red ne remeti
boji! Za oholu re pretrpeti mora hvalia pust udarce teke,
u starosti ga pameti naue.
EURIPID
MEDEJA
15 Grke tragedije
LICA
DADILJA VASPITA dece MEDEJA, Jasonova ena KREONT, car korintski
JASON, Medejin mu EGEJ, car atinski GLASNIK
Dva SINIA Jasonova i Medejina PRATNJA Kreontova, Jasonova, Egejeva
Medejine DVORKINJE
Pozornica predstavlja otvoreno mesto pred palatom u kojoj stanuje Medeja u
gradu Korintu, s izgledom na najblie ulice.
Euripidova Medeja prvi put je prikazana god. 431. st. e. U ovom prevodu prvi
put je prikazana u Narodnom po-zoritu u Beogradu 6. februara 1953.
godine.
P R O LO G (PRVI CIN)
Jutarnji asovi. Dadilja Medejina izlazi iz palate da dd oduka svojoj
zabrinutosti koju izaziva alosna sudbina nekad srenog Jasonovog doma.
PRVA POJAVA Dadilja (sama)
DADILJA
(Duboko potresena gledajui u jutarnje nebo)
Ej, Arga brod da nije brz poleteo kroz mrke Simplegade zemlje Kolhidi! U
klancu pelijskom da nije pao bor, i vesla ruke prihvatile junake
to zlatno runo dobavie Peliji! 5
E, ne bi ni Medeja, moja gospoa,
doplovila u tvrde kule Jolkove
u ludoj strasti prema svome Jasonu;
pa jo da nije Pelijade krenula
da smaknu oca, ne stie ni Korintu 10
sa muem i sa decom. Gradu omile
to nae zaklon ba u zemlji njegovoj,
i svu tegobu verno deli s Jasonom.
Najvea srea ba se onda pomalja
kad mu i ena sporazumno delaju. 15
(Kratka pauza)
A sada svugde razdor, ljubav uvenu. Odbaciv deicu i moju gospou tu
Jason carski nae dvor i zarui ker Kreonta, to zemljom ovom upravlja.
Medeja, nesrenica, kako uzdie! 20
ton
Sad zove kletve, veru, danu desnicu,
i k'o svedoke priziva jo bogove,
da vide kako Jason njoj se odui.
Bez hrane lei, sva se bolu predade,
i suze roni ceo dan dugovetni, 25
izdajstvo otkad vide mua svojega.
Nit oi die niti lice otkida
sa zemlje, prijateljsku slua utehu
koliko hladna stena ili morski val.
Pokatkad samo vratom krene prebelim, 30
pa tiho jeca, dragog oca doziva,
pa dom i zaviaj , to sve ih izdade,
te poe s muem to je sada odgurnu.
I jadnica u svojoj shvati nesrei
ta znai svoj ne ostaviti zaviaj! 35
Pa mrzi decu, ne mari da gleda ih.
Ah, da im samo kakvo zlo ne napravi!
Ta naglo srce ima, ono nepravdu
ne trpi. Znam je dobro, pa me zato strah!
U dvor e ui, gde je odar spremljen ve, 40
pa maem otrim udarie kroz srce,
il' cara i mladoenju pogubie;
od jednog tako dva e napraviti zla.
Ta strana je! Ko s njome borbu zametne,
taj slavnu lako ne odnese pobedu! 45
(Kratka pauza; upravlja pogled prema gradu.)
Al' ve joj deca vraaju se umorna sa vebanja, ne znadu za bol materin; ta
mlado srce ne mari za bolove!
(Pojavljuje se vaspita s oba sinia Medejina.)
DRUGA POJAVA Vaspita, Dadilja
VASPITA (Dadilji)
Ti, stara slugo moje gospodarice,
to sasvim sama stoji tu na vratima 50
i sama sebi plae svoje nevolje?
Medeja sama zar bez tvoje pomoi?
DADILJA
Ej, seda pratnjo Jasonova podmlatka, ta verne sluge teku muku podnose
kad kakvi jadi gospodare zadese. Toliko patim da me udnja osvoji i zemlji
svoj i nebu da se iz jadam kolike jade gospa moja podnosi.
VASPITA Zar nesrenica jo ne presta plakati?
DADILJA
Da blago tebi! Sad joj jad tek poinje.
VASPITA
E, ba je luda, smem li za nju rei to, jo ne zna kakva zla je sada ekaju!
DADILJA (uplaeno) ta govori to, starce? Kazuj samo sve!
VASPITA Ta nita. Kajem se to i to rekoh ti.
DADILJA
Sedina tih ti, nemoj kriti preda mnom, a umeu ti, ako treba, utati.
VASPITA
Pireni dooh, naem hladnom kladencu, gde starci sede, igru po pet" igraju,
i tu ti uh, prislukuju neprimeen, gde neko ree da e care decu tu i
majku s njima prognati iz Korinta.
Je 1' istina to ree, ne znam kazati, a elim od srca da tako ne bude.
DADILJA
I pored svae s njome, zar e Jason jo i to da gleda gde mu decu zlostave?
VASPITA
Uz novo srodstvo stare veze prestaju, za pravo nae kue on se ne brine.
DADILJA
To propast za nas! Staro zlo ne prestaje jo, a ve se starom novo zlo
pridruuje.
VASPITA
Ti uti bar, ne zbori! Nije prilika da gospa naa i tu uje nevolju.
DADILJA
(Obraajui se deci)
Oh, deco, ujete li ko je otac va?
Al' ne! Ne proklinjem; gospodar on je moj,
no stoji da je rav prema svojima.
VASPITA
A ko je bolji? To tek sada doznaje; svak sebe vie voli nego blinjega;
poteno jedni, drugi radi koristi, k'o Jason to ih novom braku rtvuje!
DADILJA (ponovo obraajui se deci) Pa hajde, deco bie bolje u kuu.
VASPITA
A ti koliko moe na njih pripazi 90
i ne putaj ih rasrenoj materi;
ve opazih je kako see oima
tu decu, k'o da sprema zlo. A dobro znam:
ne proe gnev je pre no srui nekoga.
Da samo dumana, ne decu, obori! 95
(Vaspita poe s decom u kuu, ali se u taj as iz kue zauje kukanje
Medejino, i svi u strahu zastanu.)
TREA POJAVA Dadilja, Medeja (u kui)
MEDEJA Prvi sistem
Avaj!
Jadne mene, gorka li emera! Avaj meni, gde si, crna smrti!
DADILJA (deci)
Ne rekoh li, deice mi draga, vaoj majci srce gnevom plamti, be'te bre u
odaju svoju, oima joj ne pribliujte se, dalje od nje, klonite se dobro divlje
udi i ljutita besa uskipela materina gneva! Bre sada hajdete unutra!
(Vaspita brzo odlazi s decom u kuu.)
Malen oblak albe i kuknjave nadvija se polako, a potom stvorie se
stranom burom besa. ta to snuje ojaeno srce
alcem jada izjedeno ljuto? 110
100
105
231
MEDEJA (kao pre)
Drugi sistem
Avaj! Avaj!
Jad jadujem, i kamen bi plak'o!
(Primeti decu kad ulaze u kuu.)
Kleta deco majke oajnice, propast vama k'o i vaem ocu, vaa kua
osvanula pusta!
DADILJA Trei sistem
Avaj meni! Avaj nesrenici! Za greh oev ta su deca kriva? to ih mrzi?
Avaj, deco mila, strah je mene: stradaete jadna. Jesu strana u silnika srca,
mnogo trae, a malo sluaju, srdnju svoju teko savlauju. Bolji mi je ivot
sa svojima. elja moja nije ivot sjajan, nego starost mirna i bez brige. Ve i
stara kae poslovica: prava mera svugde pobeuje, skroman ivot srea i
spasenje; prekomernost_sreu ne donosi, vei jadi na kuu se rue, kad se
na njtf bogovi razgneve.
(Dolazi iz grada hor korintskih graanki.)
ETVRTA POJAVA
Hor, Dadilja, Medeja (u kui)
ULAZNA PESMA
HOR
UVODNA PESMA
ula sam vapaj, ula sam krik jadne nae Kolhianke. Srce njeno ne smiri
se jo? Kai nama, stara eno!
Pred kapijom stoje' iznutra kuknjavu usmo, 135 pa i nas, o, starice,
dirnue bolovi njeni, njena kua i nama je mila.
DADILJA
etvrti sistem
Ti o kui zbori sva kua joj jad, jer carevu kerku uzima on, i gospoa
moja u kui vene, i nikakav prijatelj ne moe nju ma kakvom da utei reju.
140
MEDEJA (iznutra)
Peti sistem
Avaj, avaj!
Nek u glavu mene udari grom! Ta kakvu mi radost donosi ivot? O, lele, o,
smrti! Uini mi kraj i ivot mi jadni prekrati!
145
HOR
Strofa
u li, Dive, zemljo, sunce, teku alost, ljuti vapaj jadne ene?
150
Zato tako mreti udi, nesrenice zaslepljena? Smrt e doi i bez molbe,
zato njojzi ne moli se!
to se mu tvoj eni drugom, 155
i druge su takve sree, ne primaj to zato k srcu! Div e svetit' alost tvoju. Ne
jedi se zbog svog vojna!
MEDEJA (kao i pre) esti sistem
O, veliki Dive i Temido gospo, 160
ta trpeti moram zakletvom silnom
kad ivot svoj vezah za neverna mua!
Oh, kad bih i njega i njegovu dragu
u dvoru im smrvljene ugledat mogla!
Ta oni me prvi uvalie u zlo. 165
O, oe, o, zemljo, izgubih vas ja
kad roenog brata runo pogubih.
DADILJA (horu)
Ta ujete 1' ta sve govori ona i priziva Temidu silnu i Diva
to ljudima titi zakletve dane? 170
Oh, gospoa moja zaista nee na malenoj stvari izliti gneva!
HOR
Antistrofa
Da 1' bi kako nam dola, da nas vidi i da uje nae rei?
Teka srdba prola bi je, srca prkos utolio. A svakome treba dragom dobru
volju da inimo.
175
734
(obraajui se dadilji)
Hajde po nju, izvedi je, 180
amo nama neka doe,
mi smo njojzi, kai, verne
hitaj samo dok zla nema,
alost na to nagnae je.
DADILJA
Osmi sistem Uiniu to, al' da li u moi
da gospou privolim, za to se bojim! 185
Al' rado se toga prihvatam posla. K'o lavica koja lavie brani na svakoga ona
oima seva kad zapone ko da zbori joj togod.
(Okrene se gledaocima.)
Priznat' se mora da preanji ljudi budale bejahu, a nipoto ljudi, kad
smislie pesme za sveane igre, za pijanke ive i raskone gozbe iznaoe
prijatan zain ivotu, a niko za muke i alosti teke ni svirkom ni pesmom ne
nae leka, a smrti i nesree strane razaraju ivot i domau sreu. I zato nek
pesma ublaava rane. A kad je na sofri akonija svaka, ta treba ludu
razvijati graju? Ta drutvo se i bez svirke veseli za obilnom sofrom kraj inija
punih.
(Dadilja otide u kuu da izvede Medeju; hor ostaje na pozornici sam i peva
pesmu u kojoj izraava svoje saoseanje s Medejinim bolovima.)
235
190
195
200
Epoda
uj joj lelek, uzdisanje gorko, silnu albu, proklinjanje ljuto to joj vojno
verom prevrnuo. S nepravde se razdire i kinji, i jo zove Temidu i Diva k'o
svedoke pogaene vere, vera dana ulila joj snagu da Heladi bei, a kroz vrata
koja slano zatvaraju more.
(Iz dvora izlazi Medeja s dadiljom i dvorkinjama.)
PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN)
PRVA POJAVA Medeja,
MEDEJA
Izioh, evo, pred vas, ene korintske, da to ne zamerite. Mnoge ljude znam
za gorde to ih smatrahu po dranju a druge tono mirno sede kod kue k'o
dumane i nemarnike gledahu. U oku ljudskom pravinost ne boravi. Ta srce
ovetku jo nisi poznao, a ve ga mrzi, mada zlo ti ne skova. Tek stranac
treba da se gradu priblii, a ne marim za graanina ohola, praznoglava i
drugom nepodnoljiva.
(Kratka pauza. Pokazuje na se.)
A mene snae nenadana nesrea
i srce slomi. Propadoh, i ivot ve
za mene, sestre, ara nema osim smrt.
Jer onaj ko mi bee sve, to dobro uviam,
moj vojno, ispao je podlac najgori.
On svega tono ima ivot, srce, um, mi ene jo smo bia najalosnija. Za
skupo blago mora mua kupiti. A od te bede jo je vea beda to to muu
nisi drugo nego robinja.
Sve do tog stoji da li dobi rava 235
il' estita. Jer prosca ne sme odbiti,
a s muem rastanak sramotu donosi.
Kad nae drugu ud i druge zakone
a od kue ih ne zna treba proroki
da ima um da muu u svem ugodi. 240
Pa ako srea trud nam u tom nagradi
i vojno brani jaram slono podnosi,
e to je ivot! Nema 1' toga, lek je smrt.
A ovek, ako domai ga namue,
on ode od kue i srce zasiti 245
u svome drutvu, meu svojim znancima.
Mi smemo gledat' samo njega jednoga!
Ta kau da je za nas ivot bezbrian,
a oni s kopljem u boj idu junaki.
Budale! Vie volim triput okraj 250
no jedan, samo jedan muan poroaj!
(Kratka pauza)
Al' nije o vama, o meni sad je re!
Taj grad je va i tu vam roditeljski dom,
tu blago vam i prijatelji, srodnici,
a ja sirota, sama, mu me odbaci, 255
iz varvarskoga kraja on me ugrabi,
bez majke sam, bez brata, nigde nikog svog,
da glavu ma gde od oluje zaklonim!
I zato tek toliko ja te preklinjem:
da ako mi se kakva prui prilika 260
za ova zla da muu svom se osvetim,
i tastu mu i mladoj nevi utite.
Da, istina je da je ena plaljiv stvor,
za borbu slaba, dre kad zablista ma,
no pogazi li prava njene lonice, 265
tad nigde od nje lavice svirepije!
HOROVOA
Pa dobro! Pravedna je tvoja osveta, Medejo. Ne udim se tvome jadanju.
Al' evo Kreonta, vladara ovdanjeg, objavit' hoe neke nove naredbe.
270
(Dolazi Kreont sa pratnjom.)
DRUGA POJAVA Kreont, Medeja, Hor
KREONT (strasno)
Mrkogledoj Medeji, muu dumanci, nareujem da ovu zemlju ostavi i dvoje
dece svoje uzme sa sobom. I na put krene odmah sad! Naredih to i u dvor
natrag neu vratiti se pre 275
dok ne poe i zemlji pree granice.
MEDEJA
Oh, jadne mene! Sasvim, eto, propadoh! Ta sustopice svud me prate
dumani, a spasenja mi jadnoj nema niotkud.
(Obraa se Kreontu.)
Upitau te, ma koliki da je bol, 280
rad ega, Kreonte, ti me goni odavde?
KREONT
Pribojavam e tebe ta da krijem to uoinie mi kerci neizvidno zlo. A za
tu planju mnogo imam razloga. Ti umna jesi, vesta maijama svim, a
mnogo boli te to mua izgubi, i ve se grozi tako me izvestie i tastu,
eniku, pa jo i nevesti. Pa zato hou zlu da svakom doskoim. A bolje je da
tebi sada omrznem no posle da se alim to sam bio blag.
285
290
730
MEDEJA
Avaj! Avaj!
Ne sada tek, no esto glas mi naudi
i jo u vee baci bede, Kreonte.
Ko god je pametan nek nikad ne pusti
da deca svaku izue mu nauku, 295
jer osim to ih narod kori s nerada
tim zavist jo i mrnju izazivaju.
Dok uplje glave ui novim znanjima,
ve zovu te budalom, a mudracem ne.
A veznalice ako u em nadmai, 300
tad svak te smatra za mudraca dosadna.
(Kratka pauza)
I meni samoj takva srea dopade.
K'o mudra jednome sam predmet zavisti,
a drugom tiha, treem udi drukije,
za tebe dosadna, a nisam premudra. 305
Pa opet strah te da ti zlo ne uinim!
Al' nije tako, ne boj me se, Kreonte,
0 careve ne mogu da se ogreim. Jer ta si skrivio mi? erku udade
po nahoenju svome. Mua mrzim, da, 310
al' ti si, mislim, pametno uradio.
Pa ni sad tvojoj srei ja ne zavidim: pa sreni svadbu inite, a meni tek
dopusti ovde boravak. Ta utau
1 kinjena, ut s rogatim se ne bije. 315
KREONT
Na ustima ti med, a u srcu ti jed,
i zato zebem zlo da kakvo ne snuje;
A sad jo manje verujem ti nego pre.
Jer ako plane ensko, muko lako je,
al' strepim ako plane mudar mualac. 320
to bre odlazi! Ne zbori uzalud!
Ne porie se carska, nema naina
da bude s nama kad si meni dumanka.
(Medeja klekne pred Kreonta i obuhvati mu kolena.)
MEDEJA
Ne, kolena ti, iva ki ti verena!
KREONT
Zaludu re ti; ne moe me skloniti.
MEDEJA
Zar goni me? Za molbu moju ne mari KREONT
Ta prea mi je kua moja nego ti!
MEDEJA
Ej, otadbino, kako eznem za tobom!
KREONT
I meni ona uz decu je najdraa.
MEDEJA Koliko, lele, zala ljubav donosi!
KREONT
To zavisi od udljivosti sluaja.
MEDEJA (Podie ruke puna oajanja.) Zapisi, Dive, kome u zlo uvali!
KREONT (nestrpljivo) Ta prtljaj, ludo! Ne guraj me u brigu!
Grke tragedije
MEDEJA
U brizi ja sam, vie mi je ne treba.
KREONT (pokazujui na pratnju) Izgurae te pratnja moja rukama.
MEDEJA
Ah, samo to ne! Molim ti se, Kreonte!
KREONT (prekidajui je) Zaelo, eno, hoe da dosauje.
MEDEJA
Ja idem u izgnanstvo to te ne molim.
KREONT
Pa to me mui onda? to ne odlazi?
MEDEJA (blago)
Tek ovaj dan mi jedan daj da ostanem,
za beanje da briljivo se pripremim
i deici za putninu se postaram;
ta otac, eto, ne mari za sinove.
I ti si otac! Saali se na decu!
A dolikuje da se na njih smiluje.
Ni rei o tom da 1' u ja gladovati,
al' plaem kad na njihov udes pomislim.
KREONT
Ja nisam svirep, nemam srce tiransko; s poputanja me esto zadesilo zlo.
I sada, eno, vidim svoju pogreku, 350
ispunjavam ti elju! Samo ovo znaj:
(Medeja ustane.)
u zemlji mojoj ako sunce boije
sa decom tvojom sutra tebe ugleda,
tad mora mreti! To je sveta istina.
A sada, ako treba, jedan ostaj dan, 355
ta nee valjda kakvo zlo da uini.
(Kreont otide s pratnjom.)
TREA POJAVA Hor, Medeja
HOROVOA
Oh, jadna eno!
Da grdne i teke nesree tvoje!
I kuda da krene? Gde glavu da skloni?
U kojoj e kui, u kojoj e zemlji 360
spasenje da nae od nevolje svoje?
U kakav te opasan kolovrat jada,
Medejo, boanstvo uvali neko!
MEDEJA
(svom estinom svoga karaktera)
Sve dosad zae s puta ko da porekne?
Al' ne mislite da smo kraju stigli ve. 365
Opasnost mnoga jote eka mladence,
a teki napori i novu tazbinu.
Zar misli da bih ovom tako laskala
da mojim namerama to ne koristi?
Ni rei kamo li se ruku dotakla! 370
A on se takva pokaza budalina
i mesto da me progna, plan mi izigra,
jo jedan mi dopusti dan da ostanem,
ba dovoljno da smaknem tri mi dumana:
i nevestu, i oca, i svog Jasona. 375
16*
243
Ja mnoge staze znam to vode propasti, al' ne znam, drage, kojom pre da
udarim; da nevestinu kuu ognjem unitim il' trgnem ma i nju probodem
kroz srce kad preem tajno prag i odru pristupim. 380
Al' jedno smeta: ako uem potajno i priem poslu, pa me oni uhvate, tad
meni smrt, a dumanima smejanje! I zato pravce putem koji poznajem, k'o
otrovnica poslau im otrova! 385
(Kratka pauza)
Pa dobro, de! Nek padnu, koji grad e mene primiti? I takva gde u prijatelja
susresti da krov mi ponudi i pribeite da? Tog nema! Neko vreme poekau
jo; grad koji svane 1' mi k'o zaklon podesan, 390
tad lukavo i tajno pokolj ini u. Al' ako drugog za me nema izlaza, tad ma
potegnuu ma mreti morala, i pobiu ih sve, sa besnom smelou. Hekate
mi to najvie je potujem 395
i koju sebi izbrah za pomonicu, kraj moga ognjita to sebi uze stan ta
niko itav nee mene vreati. Zagorau, zacrniu im svadbu ja, ucveliu im
svojtu, beg moj pamtie. 400
Pa ded, Medejo, ni u em ne tvrdii, i ini ini, sve otvori maije! Na strano
delo! Samo smela budi sad! Zar tvojim da se patnjama podsmevaju ti Sisifii
i ta nova nevesta, 405
i to jo meni, Helijevoj unuci! Vetine svoje zna, a jo i ena si. Da ene
dobro rade tu su nevete, al' zlo da svako stvore jo i prevete.
(Potone u misli i ostaje na pozornici, dok hor peva.)
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Natrag teku svetih reka vali, pravda i sve tee naopako; muke rei
postadoe lai, ni bogovi ne jame za vernost. Ukoliko ena slavu stekne,
muko o njoj govorie bolje i rod enski potovae vie, zli jezici nee da ga
rue.
Prva antistrofa
Stare pesme i drevne izreke umuknue o neveri enskoj. Da je samo
pesmodavni Febo svojim darom mene obdario te uz liru pesmu udelio, ja bih
muko opevala ruglo. Dugo vreme mnoge prie znade iz ivota naeg i
njihova.
Druga strofa
A ti oca i dom ostavila,
kroz dve stene morem proplovila,
na to luda nagnala te ljubav!
Sad u tuoj ivi postojbini,
iz lonice mu te oterao,
pa sad luta kao prognanica,
liena si prava, nesrenice!
Druga antistrofa
Zakletve se gaze, nesta stida u Heladi u nebesa ode.
A ti nema roditeljskog doma, u nevolji da se skloni jadna. Druga ena sad
se pojavila, iz lonice tebe izbacila, na tvoje se mesto zacarila.
(Dolazi Jason.)
DRUGA EPISODIJA (TREI IN)
PRVA POJAVA Jason, Hor, Medeja
JASON
Sad opet vidim, to sam esto video,
neobuzdana srdnja opasno je zlo.
Ta ovde imala bi ivot spokojan
da samo mirno carske slua odluke,
al' s ludih rei sad se mora seliti. 450
Ja slabo haj em: vii dokle volja te
da nema stvora gorega od Jasona.
Al' to si hulila na kuu carevu,
sva srea za te to te progon pogodi!
Ja jednako stiavah ljutom caru gnev; 455
da ovde ostane, to moja elja bi.
Al' ti ne prestaje od svog ludovanja,
i s grdnja svojih mora ostaviti grad.
(promenjenim glasom)
Al' ipak, svog se roda nisam odrek'o
pa dooh, eno, brigom za te primoran, 460
bez potpore da s decom u svet ne ode
i gladuje, jer bekstvo nosi sa sobom
tegobe mnoge. Mada na me omrznu,
ja nikad ne bih mog'o zlo ti misliti.
tA1
MEDEJA
(prilazei blie, strasno podignutim glasom)
O, nitkove! Tu jednu samo grdnu re 465
za nevaljalstvo tvoje umem kazati.
Jo prie meni, prie ovek najmri
i bogu, meni, svemu rodu ljudskome!
To nije smelost, hrabrost muka nije to:
da vrea svoje pa im ide na oi; 470
od sviju bolja ljudskih to je najvea:
bestidnost. Radujem se to me pohodi:
podsmevau se, meni bol odlaknue,
a tebe s rei mojih jad i muka spopae.
(Kratka pauza)
Od prvih poetaka govor poeu. Ja spasoh tebe svi Heleni znaju to u
Argu lau tono s nama uoe 'kad poe bikove to oganj sipahu da
ujarmi i smrtno polje poseje, a zmaja tono zlatno runo uvae i oko njega
to se budan savio, pogubih ja i tebi granu spasenje. Pa oca svog i zaviaj
izneverih i potom s tobom Jolku dooh pelijskom oslukujui srce vie nego
um. I ubih Peliju, to stranu nae smrt od svojih kerki; razbih tebi svaki
strah.
(malo podignutim glasom)
I za sav napor moj, ti ro najgora, sad izdade me, drugu sebi zarui a
decu imamo! Da nema dece bar, oprostila bih tvoju novu enidbu. A kletve
zaboravi. Ne znam smatra li da stari vie bogovi ne vladaju, il' novi zakoni
da vae ljudima, kad znade da si pogazio zakletvu.
475
480
485
490
495
Ej, desnico, to ti je esto hvatae,
i kolena, to ra ta ih uprlja,
taj nikogovi svu mi nadu zakopa!
(Pauza; promenjenim glasom)
Pa ded! K'o drugu da se tebi obratim
al' kakvoj tvojoj da se nadam pomoi?
A upitan pokazae se runiji.
Pa kud da krenem sad? Zar kui oca svog
i zaviaju to ih za te izdadoh?
11' Pelijadama? Zar one doek lep
da prirede mi kad im oca usmrtih?
Stvar tako stoji: svojima se omrazih,
a koje nije trebalo da uvredim,
zbog tebe od njih stvorih sebi dumane.
Dabogme, ti me za to lepo usrei i mnoge u Heladi sad mi zavide! A divna,
verna mua dobih jadna ja k'o prognanica kada moram beati bez ikog
svoga, sama, s decom jo! Da lepe slave zaruniku novome kad spasilja mu s
decom trai milosti. O Dive, zato ljudima dade merilo da njime lano zlato
mogu poznati, a ljudskom telu ne udari belegu da po njoj znadu ko je ovek
zlikovac?
HOROVOA
E, gnev je straan; ne moe da utoli kad s dragim drago ljutu kavgu zavrgne.
JASON
Tu kanda ne smem biti rav besednik, ve moram k'o na lai krmar izveban
od jedra vetru ostaviti ivicu da uklonim se besu tvoga jezika.
A to se hvali ti da mene izbavi, ja mislim da me morem sinjim ne spase ni
bog ni ovek nego samo Kiprida.
Dovitljiv um ti, ali rei ne voli:
da tebe Erot strelicom nepromanom
primora na to da mi ivot sauva. _
Al' ne marim da raspredam to podrobno,
ma kakve pobude tek ti mi pomoe!
to spase me, ti dobi vee uzdarje
no dar to bee. Samo uj i pouj me!
Pre svega boravi u zemlji helenskoj,
a ne u kraju varvarskom, pa sada zna
i zakone i pravo; ovde nema nasilja.
Tvoj glas i um ti svi Heleni poznaju,
a da si onde gde te ni bog ne vidi,
tu ne bi bilo za tvoj um ni spomena.
Pa na ast mi u dvoru zlato eeno
i lepe grlo imo' nego Orfej sam,
kad srea ne da slavi da me ozari.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
Toliko to se tie mojih nevolja, ba kad si raspru prva ti otvorila. A to mi
rui brak sa kerkom carevom, pokazau ti da sam bio pametan i razborit, i
tebi pravi prijatelj i deci svojoj ...
(Medeja ustukne s izrazom duboka gaenja.)
Samo re ne presecaj! Iz Jolka poto se iselili ovamo, a mnoge teke pratile
me nevolje, gde mogoh nai sreu blagodatniju begunac, nego carsku erku
uzeti? A ne to guna da si ti mi omrzla a srcu da mi draa nova
nevesta, i vie dece da mi kua dobije; i naa dosta su mi ne prigovaram
no, ponajpre, da lepi ivot imamo, bez oskudice; dobro mi je poznato
siraka da se kloni svaki prijatelj.
Da potom decu prema rodu odgajim, i tvojim sincima da brau izrodim i
stavim sve u isti red, k'o jedan soj, pa da smo sreni! Tebi dece ne treba, al'
treba meni, da bih novim podmlatkom taj ivi uzdig'o. Zar sve to smislih zlo?
.To ne bi rekla, al' te ljubav zaludi.
AF vi ste ene takve: dok je uz vas drug na branom odru, od vas niko
sreniji; a kad vam ljubav kakvo zlo poremeti, tad vi u naim namerama
najboljim zlo vidite. Ah, kad bi decu mog'o svet da raa drukije, da nema
ena tih! Od bede bi se ljudi oslobodili.
HOROVOA
E, Jasone, ba lepo sve to iskiti,
al' ini mi se mislio ti drukije
da nije pravino to enu ostavi.
MEDEJA
U mnogom ja sam razlina od gomile.
Nepravednik to lepo ume zboriti
zasluio je meni kaznu najteu.
I dii li se zlo da ume lepati,
taj za sve spreman; ipak nije mudar on.
Pa tako i ti. Ne pravi se preda mnom
i lep i reit. Jedna obara te re:
da nisi nitkov, ti bi me izvestio
o braku tome, a ti s lea svri sve!
JASON
A lepo li bi predlog doekala moj da enidbu spomenuh ti, kad ni sada ne
ume da obuzda gnevna srca bes!
MEDEJA
To nije razlog bio, no tebe je stid
sa enom varvarkom da starost doeka.
JASON
Sad dobro uj me! Caru zet ne postajem za volju eni, sadanjoj mi nevesti,
no k'o to rekoh, zato da ti pomognem i svojoj deci brae jo da izrodim od
carskog soja svome domu zatitu.
MEDEJA
Ne elim blago, puno ljuta emera, ni sreu koja meni srce razdire!
JASON
Okreni elju svoju, bie mudrija, da dobro nikad ne bude ti alosno, i milost
sree ne smatra za nemilost.
MEDEJA
Podruguj se, ti nae sebi sklonite, a ja u sama ovaj ostaviti kraj.
JASON
To sama izabra, ne krivi drugoga!
MEDEJA
Oenih li se ja i tebe odgurnuh?
JASON
Ti stranom kletvom prokle kuu carevu.
MEDEJA
A ja sam kletva i za tvoju postala!
JASON
0 tome s tobom neu vie da se prepirem. A eli li za decu ili za svoj beg 610
iz mojih ruku kakvu pomo uzeti, sad reci! Spreman sam da punom rukom
dam
1 znancem poljem znake da te pomognu. To ne prima li, onda, eno,
luduje. Kad gnev utia, veu korist imae. 615
MEDEJA
(s prezirom i hladnom ogorenou)
Za poznanike tvoje nita ne marim. Nit' primam to ,i nita nemoj davati, jer
poklon od zloinca sree ne nosi!
JASON
Svedoci meni neka budu bogovi pomoi da sam hteo tebi, deici, al' ti na
dobro mrzi, drsko odbija sve prijatelje. Zato vie patie!
(Otide urno prema gradu.)
MEDEJA (za Jasonom)
Pa odlazi! Ta srce ve ti izgore za novom nevom, ve je davno ne vide. U srei
uivaj! A kad se oeni, taj brak e proklinjati dae dobri bog!
(Povue se u pozadinu pozornice i utone u misli.)
620
625
953
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Strast ljubavnu ko ne stia,
asno ime izgubie,
a vrlinu nee stei;
ljubav tiha prava srea,
nju Kiprida daje blaga,
najljupkija od boginja.
Nikad, gospo, ne odapni na me
s luka zlatnog stranu strelu udnje!
Prva antistrofa
Da me titi razboritost, dar najlepi od bogova, ljubomora da me mine!
Mona gospa da mi ne da ljutu svau, besnu srdnju a na tuu na lonicu,
no da mirnu zatiuje ljubav i da braku pravu meru daje!
Druga strofa
Otadbino, kuo, rode,
bez vas nikad ne ivela,
ni u bedi zlopatila,
ni u muci vek trajala,
teke jade jadujui!
U smrt, u smrt pre bih pola
no te dane doekati
da bez doma budem svoga,
nigde goreg nema jada
no zaviaj izgubiti.
Druga antistrofa
Takav udes mi videsmo, to od drugih ne doznasmo.
Svoje nema postojbine, 655
nigde nikog nema svoga, da te tei, da te blai usred muka neutolnih. Bez
milosti nestaloga
ko svog dragog ne potuje, 660
od srca mu krati kljue. Nikad mio meni bio!
(Dolazi car Egej s pratnjom.)
255
TREA EPISODIJA
(ETVRTI IN)
PRVA POJAVA Egej, Medeja, Hor
EGEJ
Medejo ,raduj se! Ta lepim pozdravom da 1' prijatelje svoje iko pozdravlja!
MEDEJA
A i ti sine Pandiona mudroga, 665
Egeju! Otkud ti u ovaj stie kraj?
EGEJ
Od starog proroita idem Febova.
MEDEJA A ta te krenulo ka zemlje sreditu?
EGEJ
Da pitam kako dece ja da dobijem.
MEDEJA
Oh, boe, vek bez dece zar jo vekuje? 670
1
EGEJ
Po bojoj volji dosad bez njih ostadoh.
MEDEJA A da 1' si enjen ili ivi samaki?
EGEJ
Bez branog pristanita nisam ostao.
MEDEJA Za decu ,dakle, ta ti Febo proree?
EGEJ
Ta mudrije no ljudski um to poima.
MEDEJA
A smem li ja da saznam rei boije?
EGEJ
Zaelo! Treba za njih glava pametna.
MEDEJA
ta kaza, dakle? Reci, ako uti smem.
EGEJ
Da ne smem grlo meini odreiti
MEDEJA (prekidajui ga) Dok neto ne stvori il' nekud ne stigne?
Grke tragedije
EGEJ
Ne pre no oinskome stignem ognjitu.
MEDEJA A ta te nagnalo da ovde pristane?
EGEJ
Sad Pitej caruje u zemlji trezenskoj.
MEDEJA Sin Pelopov i vrlo, kau, poboan.
EGEJ
I njemu mislim prorotvo da saoptim. 685
MEDEJA
Ta on je mudar, vetak u tim stvarima.
EGEJ
I meni ratni od svih ponaj drai drug.
MEDEJA Pa sreno! Srcu svome elju ispuni!
EGEJ
(posmatrajui je paljivije) A to ti lice takvo, oi podbule?
MEDEJA
Moj mu je, care, od svih ljudi najgori. 690
258
EGEJ
ta veli? Obavesti me o jadu svom!
MEDEJA
Uvredio me, a bez moje krivice.
EGEJ
ta uini ti? Reci razgovetnije!
MEDEJA
U kuu novu doveo je banicu.
EGEJ
Sramotu takvu smee zar da uini?
MEDEJA
Sad znaj: ko drag mu bee, toga ostavi.
EGEJ
Da 1' voli drugu? Ili ti mu omrznu?
MEDEJA
Dabogme, drugu; vernost taj ne poznaje.
EGEJ
Da bes ga nosi kad je, veli, zlovaran!
MEDEJA Naumio je carski zet da postane.
695
700
EGEJ
O, ko mu kerku svoju dade, kazuj mi!
MEDEJA
Ta Kreont, vladar ove zemlje korintske.
EGEJ
Sad mogu da razumem tvoju nevolju.
MEDEJA
Oh, propadoh, i jo me gone odavde.
EGEJ
A ko te goni? Kraja nema jadu tvom.
MEDEJA
Car Kreont goni me iz zemlje korintske.
EGEJ
I Jason doputa? Sramota i to mu.
MEDEJA
Dodue ,reju ne, al' eli u srcu.
(Pada na kolena.)
Tom bradom tvojom zaklinjem te, Egeju,
i kolenima to ih grlim kleei,
oh, smiluj mi se, smiluj eni nesrenoj
i ne daj da se prognanica potucam,
no u svoj grad me primi k svome ognjitu.
A elju tvoju nek ti bozi ispune
i dece dadu, tebi sreu do smrti!
Jo ne zna kakvu sreu ovde susrete!
Uiniu bez dece da ne ostane,
da otac bude znam ja za to maije.
EGEJ
Tu ljubav, eno, voljan sam da uinim, a imam razlog: prvo, radi bogova, a
drugo: radi dece to je obrie. Moj ivot sav u udnji: otac postati.
0 sebi to! A u moj ako stigne kraj, pod mojim, to mi pravo, bie okriljem.
Tek toliko unapred moram rei ti:
iz ove zemlje ja te neu voditi, a sama ako jednom dvoru doe mom, tu
zaklon imae, i nikom ne dam te! Iz ove zemlje sama sebi nai put, da
nemam spora i sa prijateljima.
MEDEJA
Sve tako bie; re jo zato da mi da, od tebe tad bih sve u redu imala.
EGEJ
Zar nema vere? ta ti brigu zadaje?
MEDEJA
Ta imam, ali Pelijini srodnici
1 Kreont meni dumani. Zakuni se da nee mene, zatrae li, predati!
EGEJ
Pa zaklinjem se Gejom, zrakom Sunevim, svim bogovima: sve to u,
odrau.
MEDEJA
Sad stani! Sta da tebe snae s nevere?
EGEJ
Sto druge kletvoprestupnike snalazi! 755
MEDEJA
Sad srean put! Ta sve smo lepo svrili. to bre mognem, tvome gradu doi
u, im pos'o svrim, elje svoje ispunim.
(Egej odlazi s pratnjom u Trezen.)
HOROVOA
Nek Majin te prati boanski sin,
dok ne stigne sreno dvorima svojim, 760
i nek ti se vrele ispune elje!
Ta videsmo sad,
ti ba si plemenit ovek!
DRUGA POJAVA Medeja, Hor
MEDEJA
0 Dive, Pravdo i ti, zrae Helijev,
sad slavno svoje dumane pobediu! 765
Ja, sestre, idem cilju putem utrtim,
1 kaznu moji dumani ispatae. Jer ovaj ovek pristanite bezbedno za sve
mi nevolje i teke namere.
Za njega lai konopce privezau 770
kad Paladinu tvrdom gradu pristanem.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
A sad u sve ti svoje rei namere, i ne primaj za alu to ti saoptim.
262
Uputiu Jasonu jednu robinju sa molbom da me jo jedared pohodi. Kad
doe, zboriu mu slatkim recima: a sve je lepo, sve je mudro smiljeno, i
brak sa erkom carskom i moj odlazak, pa kakva korist otud, kakva zamis'o!
Tek molim neka deca ostanu u zemlji da ih tuinskoj ne ostavim, da tu ih
moji dumani ismevaju, no erku carevu da varkom usmrtim. Bajagi to mi
deca ovde ostaju, po njima, eto, aljem dare nevesti: od zlata venac i jo
tanku haljinu. Pa uzme li i na se metne ona ukras taj, tad i njoj smrt i
svakom ko se takne nje. arolijama takvim namazau dar.
(Kratka pauza; uzdie.)
Al' tu ve, evo, moje rei zapinju, oh, jao meni, drugo delo tada ja izvriu: ta
porod svoj umoriu, i nikog nema da ga od tog sauva.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
Kad kuu svu raskopam tako Jasonu,
tad idem, krvlju svoje dece gonjena,
iz ove zemlje kao strana grenica.
Nesnoljiv mi je, sestre, podsmeh dumanski.
Nek bude! Neto ivot mi? Ni stojbine,
ni kue nemam, nigde od zla zaklona.
Pogreih onda kada kuu oinsku
napustih, tog Helena posluavi re.
Uz pomo boju on e sve to platiti.
Taj dece vie nee ive videti,
a nit' e decu ikakvu izroditi
sa novom nevom, jer i ona bednica
od mojih maija e bedno skonati.
Da niko ne smatra me slabom, nemonom,
ni krotkom, takva nije moja priroda:
no strana dumanu i mila milima;
a takav ivot stie slavu najveu. 810
HOROVOA
Kad svoja nama namerenja poveri, ja, sklona tebi, pazei na zakone, sad
savetujem: taj ti pos'o ostavi!
MEDEJA
Ne mogu drugo! Tebi pratam takvu re,
ti ne zna jadi ta su kakve trpim ja. 815
HOROVOA Oh, eno, svoju decu sme da usmrti?
MEDEJA
To onog onde najvie e ujesti.
HOROVOA A onda i ti ena naj kukavni ja.
MEDEJA
Nek budem! Svaka dalja uzaludna re!
(Dadilji)
Sad idi tamo i pozovi Jasona, 820
jer ti si meni u svem najodanija. Da nisi otkrila mu to sam smislila, i budi
verna, ti si ena k'o i ja.
(Dadilja odlazi. Medeja se povlai u pozadinu i ue u kuu da za suparnicu
spremi otrovne poklone.)
264
TREA POJAVA
TREA STAJAA PESMA HOR
Prva strofa
Erehtidi od davnina sreni, vi sinovi blaenih bogova, s vae zemlje slobodne
i svete, koju duman ne osvoji nikad, najslavniju blagodet berete. Vae nebo
ponajvie vedro, najsjajnija svetlost vas obliva, u njoj ivot provodite ljupko.
Kako pesma kae, tu je nekad Harmonija plava devet svetih izrodila Muza.
Prva antistrofa
Bistri ute Kefisovi vali;
pria tee; Afrodita sama
obali mu jednom pristupila,
iste vode tu je zahitila,
i svu zemlju njome pokropila,
pa sve vetri zemljom poduhuje.
Ona vencem mirisavih rua
svagda kiti svoju kosu bujnu,
pa nam, kako kau,
alje ljubav, drugarku mudrosti,
saradnicu svakoje vrline.
Druga strofa
I kako onda takav kraj sa svetim svojim rekama, to strancu daje zatitu da
primi edoubicu i takvu stranu grenicu?
Na rane deje pomisli, smrt kakvu skova pomisli! Na kolenima, evo, sve mi
molimo, ne ini to,
ta porod svoj ne ubijaj! 855
Druga antistrofa
I otkud smelost u srcu il' ruci otkud snaga ta probosti srce detinje u
neizrenoj smelosti?
Kad decu okom pogleda, 860
zar tada da ne zaplae? Izvesti nee nameru, kad molbu nj inu zauje, i
srcem nee prkosnim
da krvlju ruke omasti. 865
(Dolazi Jason praen dadiljom i stane pred Medeju koja izlazi iz kue.)
966
ETVRTA EPISODIJA (PETI IN)
PRVA POJAVA Hor, Jason, Medeja
JASON
Na poziv dooh. Mada si mi dumanka, to nije za me razlog da ne sasluam
to hoe, eno, da mi kae sad.
MEDEJA
Sad molim te, oprosti meni, Jasone,
to ono rekoh ti! Oprosti gnevu mom, 870
ta pravo je za nau ljubav negdanju.
(promenjenim glasom)
Ja uzeh da se sa sobom razgovaram, i sebi zamerih: 0 ludo mahnita, ta
kinji one to ti dobro svetuju, i ta se mrazi s ovim poglavarima 875
i s muem, kad on tebi radi najbolje; kud carev zet, tud jo i mojim sincima
on brae dae ta da gnev ne ustavim? Zar ima zla kad dobro alju
bogovi? Zar nemam dece? A zar ne znam jadnica 880
da ni kue ni prijatelja nemamo."
Kad tako razmislih, ja ba ti uvideh svu ludost svoju, srdnju svoju zaludu.
267
Sad hvalim te i vidim da si razborit
kad rod nam takav stee. Samo luda ja! 885
U tvoju trebae da uem nameru,
da pomaem ti, brani odar pripremim,
i tvojoj da se verenici radujem.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
Meutim, takve smo ti neu rei zlo
mi ene; ne vraaj mi milo za drago 890
ni ludou na ludost ne odgovaraj.
Odustajem i priznajem da promaih,
al' sada reih ti da bolje bude sve.
(Okrene se vratima i stane dozivati decu.)
O, deco, deco, ostavite odaju, iziite mi!
(Deca dolaze iz kue s vaspitaem.)
Oca pozdravite svog 895 i zagrlite. Stara omraza da prestane! I, kao mati
vam, pomirite se s njim! Sad mir nek vlada, svaki utian je gnev. Ded
rukujte se!
(Padne joj na pamet strana odluka.)
Avaj meni, nesree! Ta iznenada stari bol me spopade! 900
(Trudi se da produi prethodnu misao; deca zagrle majku.)
Ej, deco moja, dokle ete iva jo ovako pruat' mile ruke? Kako sam ja
nesrena i na pla brza, plaljiva!
(Roni suze, ali ih Jasonu objanjava drukije.)
Al' s ocem se pomirih, svau prekidoh
i neno lice sad mi suza orosi! 905
HOROVOA
I meni oi suzama se zalie,
od ovog zla da veeg samo ne bude!
JASON
Pa hvala, eno, za to, ono opratam;
ta pravo je da gnevom plane enska ud
na mua kad on drugu enu zavoli. 910
Al' srce tvoje boljim putem okrenu,
i najzad uvide i bolju nameru,
a to i dolikuje eni pametnoj.
(Obraa se sinovima koje mu Medeja privodi.)
A za vau budunost, deco, otac vam uz boju pomo smotreno se potara.
915
Ta ja se nadam, vi u zemlji korintskoj uz brau svoju prvi najzad biete. Pa
rastite mi, a sve drugo otac va na umu imae i milostivan bog. Da vidim vas
u punoj snazi mladosti 920
i jae no svi moji to su dumani!
(udi se videi da Medeja plae i da se okrenula.)
A ti to bujne suze sada proliva i svoje natrag bledo lice okrenu, zar nisi
radosna to rei moje u?
MEDEJA
Ta nita; tek na njihov udes pomislih. 925
JASON
Pa to za decom samo jeca, uzdie?
MEDEJA
Njih rodih ja; ti njima sreu poele, a strah me koli da 1' e sree imati.
JASON
Ta ne boj mi se! Starau se briljivo.
MEDEJA
Pa dobro, tvojim verovau recima, mi, ene slabe, lako suze lijemo.
(promenjenim glasom; pribrano)
Al' rasta sam na dogovor te pozvala, ve rekoh jedno, drugo sad pomenuu.
Kad resi car iz zemlje da me otpravi i za me, lepo vidim, to je najbolje, da
tebi i vladaru ovde ne smetam, jer za me dre da sam dvoru dumanka iz
ove zemlje ja u s voljom otii; al' decu nau da bi sam ti vaspit'o zamoli
Kreonta da njih mi ne goni.
JASON
Ja ne znam da 1' e pristati. No gledau.
MEDEJA
A ti naredi barem svojoj nevesti, nek oca zamoli da decu ne goni!
JASON
To vrlo rado mogu je privoleti.
MEDEJA
Stvorenje ensko je k'o druge ene sve.
U poslu tome i ja pomo nudim ti.
Po deci hou da joj poljem poklone
a znaj, u svetu danas nema krasnijih
i peplos tanani i venac zlaani.
Al' brzo koja neka doe dvorkinja
to bre amo da donese nakite!
(Jedna dvorkinja odlazi u kuu.)
Ah, srena li je, stoput srena, presrena,
kad prvoga junaka dobi za mua
i stee nakit to ga nekad Helije,
mog oca otac, svojoj deci ostavi! 955
(Dvorkinja se vraa sa sjajnim poklonima i predaje ih Medeji, a ona deci.)
Sad prihvatite, deco, ove poklone i carskoj erci, srenoj nevi podajte, na
njima nee mane nai nikakve!
JASON
A zato, ludo, takvu rtvu prinosi?
Zar misli carska kua nema haljina 960
i nema zlata? Ostavi, sve daj i to!
Jer znadem dobro: ceni li me nevesta,
re moja vie vaie no blago sve.
MEDEJA
(ivo i emfatino)
Ne zbori! Pokloni i bogu prijatni,
a zlato moe vie no sto razloga. 965
(pokazujui na carski dvor)
Nju srea pomae! Nju sada die bog!
I ona vlada! A za deje spasenje
svoj ivot dau, nekmo 1' zlato eeno!
(Ponovo obraajui se deci)
Nu, deco, u dvor carski sada idite,
umolite se novoj nevi oevoj, 970
a gospi mojoj, ostanak da odobri,
i dajte nakit, ali dobro pazite,
u svoje ruke neka primi poklone!
271
Potrite i sve mi sreno svrite, pa majci o svem dobar glas donesite! 975
(Jason i deca praena vaspitaem odlaze; Medeja se povlai u pozadinu, a
hor zapeva pesmu.)
DRUGA POJAVA
ETVRTA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
ivotu se detinjem vie ne nadam, deca, eno, pravce ve u propast idu, neva
od njih ve prima zlaani venac, prima jadna sudbu svoju,
eno, na kosu plavu venac mee 980
smrtonosni
sama rukama svojim.
Prva antistrofa
Lepota i maijski sjaj zavee nju
da uplete venac i peplos obue,
al' e brzo nakitom sjati pod zemljom, 985
sad u takvu pae zamku,
ona udesu crne smrti hita.
O, jadnice,
tom zlu nee utei!
Druga strofa
O, jadnice, nesrenie, gordi carev domazete, ti ne vide kako deci propast
sprema, i jo vodi u smrt groznu svoju nevu; sreu minu, zlosrenie!
990
995
Druga antistrofa
Muku tvoju s tobom muim, nesrenice roditelj ko, to e decu usmrtiti
zbog svog odra prezrenoga,
jer ih tebi on ostavi 1000
pa se s drugom grli ljubom.
(Vaspita se vraa sa decom iz carskog dvora.)
18 Grke tragedije
273
PETA EPISODIJA (ESTI CIN)
PRVA POJAVA Vaspita s decom, Medeja, Hor
VASPITA
Cuj, gospo! Deca ovde mogu ostati! i verenica primi dare u ruke sva radosna,
i s decom sklopi mir. Gle!
to stoji tuna kad te srea ozari? 1005
i lice svoje zato nazad okrenu? i to se izvetaju ne raduje mom?
MEDEJA
Ah, lele!
VASPITA (iznenaeno) Taj lelek izvetaju mom ne prilii.
MEDEJA
Ah! Opet lele!
VASPITA
Zar ti javih nesreu za koju ne znam? Nagrada mi propade? 1010
274
MEDEJA (ne gledajui ga) to javi, javi! Ja te ne prekoravam.
VASPITA
to spusti oi? Zato suze proliva?
MEDEJA
E moram, starce, plakati; ta bogovi i moja zloa sve to tako smislie.
VASPITA
Ne kloni! Jo i tebe deca vratie.
MEDEJA
(mislei na smrt neprijatelja i svoje dece) Al' druge pre u ja im jadna vratiti.
VASPITA
(ne shvatajui tamni odgovor Medejin)
to decu ostavlja ti nisi jedina, a ovek smrtan mora jade snositi.
MEDEJA
Da, snosiu ih. Vodi decu u kuu i daj im sve to treba k'o i svaki dan.
(Vaspita odlazi; Medeja zaustavi decu.)
0 deco, deco, sad imate zaviaj
1 kuu, gde ete mi odsad iveti od jadne majke odvojeni veito.
A ja u tuu moram zemlju krenuti pre nego srena vau sreu doekah i pre
no kupalo i vae neveste i odar okitih i udih buktinje!
Oh, nesrene li mene s moga prkosa! Badava, deco moja, ja othranih vas,
badava patnje, zalud teki trudovi i strane muke dok sam ja vas raala. A
nekada ste bili moja nada sva: kad klonem, vi ete mi negu pruiti i, poto
umrem, lepo me sahraniti na zavist svetu! Zbogom, slatke brige, sad i
zbogom, nade moje! Bez vas emeran i gorak, prazan meni ivot ostaje. Ni
vae drage oi, kada uete u drugi ivot, nee majku gledati.
(Kratka pauza; deca posmatraju majku.)
Oh, lele! to me, deco, tako gledate? 1040
to smeite se meni smekom poslednjim? Oh, ta u jadna?
(Obraa se horu.)
Snaga, sestre, izda me im pogledam u sjajne oi detinje. Ne mogu! Zbogom,
odluke vi preanje! Poveu, ipak, decu svoju sa sobom. 1045
Zar oca da im kaznim njinom nesreom i na se tim da dvostruk emer
navalim? Ne, ne, to nikad neu! Zbogom, odluke!
(Zamisli se.)
Al' ta mi je? Zar podsmeh jo da doekam
bez odmazde kad pustim svoje dumane? 1050
Ohrabriti se moram! Kukavno je to
za takvim nenostima to se zanosim!
Unutra, deco, idite!
(Obraa se horu.)
1025
1030
1035
Ko ne sme tu
da gleda kako takvu rtvu prinosim,
nek ide dalje! Moja ruka ne dre. 1055
(Trgne se; kratka pauza.)
Ah, ah!
Ne, srce moje, ne uini samo to!
Potedi decu svoju, srce nesreno!
I kad ne ive sa mnom, opet srena sam!
(Kratka pauza; gleda decu, pa se opet trgne.)
Ne, svih mi mranih osvetnika Hadovih, to ne smem ja dopustiti da dumani
na mojoj deci srdnju svoju iskale! E, onda mreti moraju; kad moraju, od
mene smrt im, ja sam njih i rodila. Svretak takav je, tu nema izlaska! Ve
venac je na glavi, i u haljini sad gine erka careva, to dobro znam.
(Okrene se deci.)
Sad napred, ja ve idem stazom najteom, a ove, decu, poslau na teu jo.
Sa decom svojom hou da se oprostim! Na poljub, deco, dajte majci ruice!
1070
(Grli decu, ljubi ih i plae.)
O, ruke premile, o, slatke glavice,
o, dragi stase, krasno lice detinje!
Pa sreni da ste Onde! Ovde otac vam
sve ugrabi. O, slatki zagrljaju ti,
o, neno telo, slatki dae detinji! 1075
(Kratka pauza.)
Oh, idite, oh, idite! Ne mogu ve
da gledam vas, jer jad me savlada.
Ve vidim kakva mislim zla da uinim,
al' strast je pobednik nad mojim razborom,
a strast je ljudina izvor jada najveih! 1080
(Deca odlaze, Medeja u dnu pozornice gleda prema gradu oekujui vesti o
posledicama svoga darivanja.)
1060
1065
DRUGA POJAVA
HOR
Prvi sistem
U razgovor umnij i esto ve zaoh i stadoh da sporove reavam tee, jo tee
no enskoj to prilii glavi da njima se bavi.
Al' i nas boanska obdari Muza, 1085
te i mi za mudrou eznemo svakom; ne teimo sve, al' ipak e nai u
stotini ena da poneke vee uivaju milost svetenih Muza.
Drugi sistem
Pa mogu da kaem: koji od ljudi ne imaju nikakva znanja ni dece, njih srea
dopada bolje no one to rodie decu.
Jer onaj ko nema dece i ne zna da 1' deca mu ive na veliku radost ni da 1'
e mu teku doneti alost, taj ne zna za patnje i muke.
Trei sistem
A onaj ko od srca poroda ima i slatka mu pile po kui tri, tog svagdanje
teke satiru brige, 1100
da telo i duh im odgaji lepo i nasuna da im namakne hleba; a da li e biti
loa il' dobra, to ni jedan otac ne moe znati.
etvrti sistem
A to je od svega najbolnije sada, 1105
izjaviu najzad ljudima svima:
jer nakupe 1' svega to za kuu treba,
i deca se lepom okite snagom
i ojstvom i junatvom opau svakim,
1090
1095
njih sudbina tada snalazi preka 1110
i cvetnu im decu odnosi u Had. Ta zato li samo uz ostale jade jo i tu od
sviju najveu muku boanstvo ljudima dade
za svojom da milom ridaju decom? 1115
MEDEJA
(pribliavajui se horu i gledajui prema carskom dvoru)
Ve dugo, drage sestre, ovde ekam ja da ujem ta odande srea donosi.
Ve vidim, eno, jedan sluga Jasonov ka nama hita; on je silno zaduvan,
nagoveta nam neku novu nesreu! 1120
(Dolazi sluga Jasonov.)
TREA POJAVA Medeja, Glasnik, Hor
GLASNIK
Oh, strano delo stvorila si nedelo,
Medejo! Bei sad, ne razmiljaj
da 1' brzim brodom, kolima il' peice!
MEDEJA ta dogodi se to da moram beati?
GLASNIK
Izdahnula je mlada neva ovaj as 1125
i s njome otac Kreont s tvojih maija.
MEDEJA
Ba lepu vest mi donese, i odsada moj bie dobrotvor i dragi prijatelj.
GLASNIK (zaprepaeno)
ta zbori? Jesi 1' pri sebi il' pobesne? Veseli se, a carsko tako zatre
ognjite, ni straha nema da e za to stradati?
MEDEJA
Na takve rei ja bih znala odgovor, al' nemoj, prijatelju, tako brzati, no reci
kako stradae. to vei jad pretrpee, to za me radost silni ja.
GLASNIK
Kad ono tvoja oba sina uoe, sa-ocem jo, u nevestine odaje, tad i nas,
roblje, s vaeg zla to patismo, obuze radost, jedno drugom aptasmo da ti i
mu tvoj razdor prekidoste svoj; pa jedno ruke, drugo plave glavice izljubiste.
Ja i sam, prepun radosti, za decom zaoh ak u enske odaje.
A gospa to je mesto tebe sluimo jo pre no tvoje sinove to sagleda na
Jasona tek nean pogled upravi, a zatim brzo svoje oi zaklopi i belo lice
krenu onda na stranu, jer ne bi pravo joj to deca uoe. A tad je mu tvoj
stade umirivati, pa ree: Nemoj da si dragim dumanka, utiaj gnev, okreni
glavu ovamo ko muu tvome drag, i tebi neka je; a primi njihov dar i moli
oca svog za ljubav meni da tu decu ne goni!" Kad nakit vide, presta svaka
nemilost, obea sve, i tek to otac odmae sa decom svojom, ne daleko od
kue, a ona haljinu obue vezenu, pa uvojke pod zlatni venac podvije
i kosu dotera pred sjajnim zrcalom,
beivotnoj se slici svojoj smeei.
Sa s,toca potom usta, pree odajom,
dodirujui zemlju nogom prebelom,
sva srena s poklona, pa staje na prste 1165
i sa svih strana esto sebe ogleda.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
Al' potom prizor dogodi se uasan: pobledi sva, pa ustuknuv, povede se, svim
telom zadre, i jedva stie jo na stolicu da padne na tle umalo. 1170
A neka stara tada ree slukinja da Pan se moda srdi ili drugi bog, pa
ielekne, dok najzad nevu ugleda: iz usta bela pena tee joj, a enice
prevrnule se, nigde krvi jedna kap. 1175
I strana potom zaori se kuknjava, te jedna odmah otri u dvor Kreontu, a
druga opet novome mladoenji da jave kakvo zlo se nevi dogodi. Od silne
urbe po svoj kui tutnjava. 1180
(Kratka pauza; predahne.)
I ne bi trei ni peak najbri
prevalio na trkalitu pletra est,
kad bezglasna i zatvorenih oiju
zajei silno, pa se jadna povrati.
Ta dvostruka je bee snala nevolja: 1185
iz njena zlatnoga na glavi upletka
udnovat liznu plamen ognja razornog,
a tanko ruho, tvoje dece milota,
izjedae joj nesrenici nenu put.
Sa stoca skoi da se spase od vatre, 1190
i glavom stade tresti tamo ovamo
da strese venac s kose; ali zalud sve,
jer zlato s kosom bee vrsto spojeno,
to jae trese, dvaput jai liznu plam.
Tad na tle klonu savladana nesreom. 1195
101
Sem oca ve je niko ne bi poznao: gde behu oi, ne moe se poznati, ni crte
lica ubavog; tek s temena krv s ognjem pomeana niz nju kapae. K'o suze s
jele, put joj suzi s kostiju, 1200
a sve zbog tvojih maija nevidljivih. Da strane slike! Niko da je dodirne, jer
njena sudba svima uiteljica.
(Pauza; predahne.)
Tad otac jadni, ne znajui nesreu, odjednom ue, mrtvom telu pripade, pa
odmah zarida i telo zagrli i ljubei ga kuka: Dete nesreno, ta koji bog te
tako strano usmrti i osiroti mene, neopojan grob? Ah, s tobom, jadna
kerce, da me primi smrt!" Kad za as prestade' od plaa, kukanja, i htede
telo podignuti starako, prilepio se, kao brljan dafini, odelu njenu; strano
nasta rvanje: on hoe da se uspravi na kolena, al' ona stisnula, on rad bi na
silu, pa staro telo kidae sa kostiju. A najzad presta duu pusti
zlosrenik. Od jadna starca jaa bee nesrea. Sad mrtvi lee erka, kraj
nje otac njen. To grozno zlo za groznim ezne suzama.
(Kratka pauza; promenjenim glasom)
ta tebe eka, ne marim da govorim; ti sama znae da se kazni ukloni.
(Okrene se od Mede je, gledajui turobno preda se.)
oveka smatram senkom ne sad prvi put;
ja smelo mogu rei: oni ljudi ba 1225
za mudre to se dre, mere svaku re,
pokazuju se k'o budale najvee.
1205
1210
1215
1220
ion
Na svetu niko blaenstva ne postie;
ko ima blaga, zlata, on je sreniji
no drugi ljudi, ali blaen nikada! 1230
(Glasnik odlazi.)
ETVRTA POJAVA Medeja, Hor
HOROVOA
Ba mnoge jade demon danas navali
na Jasona, a sve se zbi po zasluzi.
Tvoj udes alim, jadna kerko careva,
u carstvo mora odlaziti Hadovo
za Jasona to htede da se udomi. 1235
MEDEJA
(lagano pribliavajui se horu za nekoliko koraka)
O, sestre, sad mi jo preostade to pre
da decu smaknem pa da beim odavde,
oklevanjem da ne bih decu predala
na klanje drugoj ruci nemilosnijoj.
Kad ipak, ma ta bilo, mreti moraju, 1240
od mene smrt im, ja sam njih i rodila.
Oruaj mi se, srce! ta da oklevam
to strano, nuno zlo da odmah izvrim?
Ded, jadna ruko moja, hrabro zgrabi ma,
pa hitaj cilju alosnog ivota svog! 1245
Ne drci sada i na decu ne misli
ni da ih ljubljae ni da si majka im!
Zaboravi ih bar za ovaj kratki dan,
pa posle plai! Ubiu ih, istina,
al' mila behu meni majci nesrenoj! 1250
(Odlazi brzo u kuu da izvede svoj osvetni plan, i hor u dubokom uzbuenju
otpone pesmu, nemajui snage da Medeju sprei od edomorstva.)
283
PETA POJAVA
PETA STAJAA PESMA HOR
Prva strofa
O, uj me, Zemljo! Pogledaj, presjajna zrako Suneva, na ovu enu bednicu,
pre nego decu pobije!
Tvoje su seme zlaano, 1255
ne daj i krvi boije
da ljudska ruka proliva!
Sprei je, boja svetlosti,
krvnicu izgnaj iz kue,
osvetna strast je zaslepi. 1260
Prva antistrofa
Zalud si decu rodila, zalud se za njih muila, i Simplegade ostavi, klisure
mrke, neljupke! Kakva te srdnja zahvati, zato li radost majinu ubisvom
stranim zameni? Ta kletva svakog sustie ko blinjem ivot uzima. Od boga
jad mu na kuu.
1265
1270
(Kratka pauza; zauje se deji vrisak iz kue.)
PRVO DETE (u kui) Ah! ta u? Kako u se spasti od majke?
DRUGO DETE (u kui)
Ja ne znam, braco dragi! Propadosmo sad!
HOR
Meustrofa
uje li vrisak detinji? Ah, smela eno, jadnice!
Da uem u dvor? Moda bih 1275
jo mogla spasti deicu!
(Hor se pribliiuje vratima, ali pred njima stane.)
OBA DETETA (u kui)
(poto su ula rei hora)
Ah, boe, u pomo! Ta poslednji je as! Ve blizu nas je potegnuti ma!
HOR
Druga strofa Jadnice, kamen, gvoe si
kad svoju decu roenu 1280
sad svojom rukom ubija!
Trea strofa
Za jednu enu samo uh to deci ivot odue, za Inu bogom mahnitu,
poto je Hera izagna. 1285
Druga antistrofa
Pade u tamu ludila, deicu uze sa sobom, s hridi se baci u more, zajedno s
decom pogibe.
Trea antistrota
Ima li ita strasnije? 1290
O, enski odre bola pun, kolike jade zadade!
{Jason s pratnjom urno dolazi.)
285
E K S O D A (SEDMI IN)
PRVA POJAVA Jason, Hor
IZLAZNA PESMA
JASON
Ej, ene pored vrata to tu stojite, je 1' jo unutra pakosnica krvnica,
Medeja, ili krenu ve u beanje? 1295
(ne ekajui odgovor, gledajui na kuu)
Tek onda kad bi pod zemlju se sakrila,
il' krilima u etar digla visoki,
umakla bi da odmazda je ne stigne.
Zar misli ona: kad vladare usmrti,
da bez kazne iz dvora moe pobei? 1300
(obraajui se horu; promenjenim glasom)
Al' nije za nju, strah me samo za decu; ta njoj e platit oni to ih ucveli,
dotrah tek da deci ivot sauvam, da carski roaci ne uine im to za
odmazdu, to mati carsku proli krv. 1305
HOROVOA
O, nesrenie, jade sve i ne sluti, jer ne bi inae te rei zborio!
JASON
ta ree to? I mene zar da ubije?
HOROVOA I tvoju decu ruka ubi majina.
JASON
Ah! ta to zbori? Ti me, eno, ubija! 1310
HOROVOA Ti dece vie nema, o tom razmiljaj!
JASON
Pa gde ih ubi? U kui il' napolju?
HOROVOA Otvori vrata! Decu mrtvu videe!
JASON
(estoko drmajui zatvorena vrata)
Ded bre, sluge, kljuanicu kidajte!
Obijte vrata dvojako da vidim zlo: 1315
mrtvace oplaem, a njoj da platim smrt!
(Sluge potre vratima. Medeja se pojavi u visini iznad kue na kolima s
mrtvom decom pored sebe. U kola su upregnuti krilati zmajevi.)
DRUGA POJAVA Hor, Jason, Medeja
MEDEJA
ta lomi tu i vrata die polugom, i trai leeve i mene krvnicu?
287
EKSODA (SEDMI IN)
PRVA POJAVA Jason, Hor
IZLAZNA PESMA
JASON
Ej, ene pored vrata to tu stojite, je 1' jo unutra pakosnica krvnica,
Medeja, ili krenu ve u beanje? 1295
(ne ekajui odgovor, gledajui na kuu)
Tek onda kad bi pod zemlju se sakrila,
il' krilima u etar digla visoki,
umakla bi da odmazda je ne stigne.
Zar misli ona: kad vladare usmrti,
da bez kazne iz dvora moe pobei? 1300
(obraajui se horu; promenjenim glasom)
Al' nije za nju, strah me samo za decu; ta njoj e platit oni to ih ucveli,
dotrah tek da deci ivot sauvam, da carski roaci ne uine im to za
odmazdu, to mati carsku proli krv. 1305
HOROVOA
O, nesrenie, jade sve i ne sluti, jer ne bi inae te rei zborio!
JASON
ta ree to? I mene zar da ubije?
HOROVOA I tvoju decu ruka ubi majina.
JASON
Ah! ta to zbori? Ti me, eno, ubija! 1310
HOROVOA Ti dece vie nema, o tom razmiljaj!
JASON
Pa gde ih ubi? U kui il' napolju?
HOROVOA Otvori vrata! Decu mrtvu videe!
JASON
(estoko drmajui zatvorena vrata)
Ded bre, sluge, kljuanicu kidajte!
Obijte vrata dvojako da vidim zlo: 1315
mrtvace oplaem, a njoj da platim smrt!
(Sluge potre vratima. Medeja se pojavi u visini iznad kue na kolima s
mrtvom decom pored sebe. U kola su upregnuti krilati zmajevi.)
DRUGA POJAVA Hor, Jason, Medeja
MEDEJA
ta lomi tu i vrata die polugom, i trai leeve i mene krvnicu?
787
Napusti napor taj! A trebam li ti ja, govori! Rukom ti me vie ne dirnu. 1320
Moj ded mi, Sunce, ova kola pokloni, ko jaku zatitu od ruke dumanske.
JASON
O, nakazo, o, eno od svih najmra
i bogu, meni, svemu rodu ljudskome!
Na svoju decu smee zar da trgne ma? 1325
Njih sama rodi, pa me bez njih ostavi.
Kad izvri to delo najuasnije,
zar sme da gleda Suncu, Zemlji u oi?
Oh, ne bilo te! Sada vidim! Bejah slep
iz zemlje kad sam doveo te varvarske 1330
u dom helenski tebe, takvo grdilo,
to oca izdade i zemlju hranilju,
i zato meni sad se svete bogovi.
Kraj ognjita si brata svoga ubila
pre nego Arga primi te lepokljuna. 1335
Tim otpoe, a kad se za me udade
i decu izrodi mi, ti ih uniti
iz osvete to lonicu ti ostavih.
Od Helenki to ne bi mogla nijedna,
ispred njih tebi. ja uinih time ast 1340
za enu to te uzeh alost, nesreu.
udovite si, ali ena nisi ti,
jo strasnija si nego Skila tirsenska!
Al 'da te grdim hiljadama pogrda, ne vredi kad je drskost s tobom roena.
1345
Pa odlazi, rugobo ti! edomorko! A ja u svoju sudbu oplakivati to i ne
ubrah ploda braka novoga, a nit se svoje dece ive nagrlih;
izrodih, negovah, pa sad izgubih sve! 1350
MEDEJA
Na takve rei dug bih dala odgovor kad ne bi znao sam Div, otac Svevinji,
ta za te stvorili, a im dug ti odui.
->CG
Al' ti mi nee odar moj ukaljati, ni slasti piti, meni se podsmevati, ni erka
careva, ni Kreont, punac tvoj, u bedu goniti me, a bez osvete. A volja li te,
zovi me udovitem il' zovi jo i Skilom Mora Tirenskog! Ta za srce te, kako
treba, ujedoh!
JASON
I sama pati, sa mnom deli nesreu.
MEDEJA
Al' manji jad je kad me ti ne ismeva.
JASON
Ah, deco, vaa majka bee nemaj ka!
MEDEJA Ah, deco, va ubica otac pritvorni!
JASON
Zaelo, moja desnica ih ne ubi!
MEDEJA Al' tvoja bezonost i tvoja preljuba.
JASON
Rad odra svoga morade ih ubiti?
MEDEJA
Zar misli da je to za enu malen bol?
19 Grke traeediie
JASON
Za razboritu, al' na tebi sve je zlo.
MEDEJA
(pokazujui na mrtvu decu u svojim kolima) Gle, njih ti nema to te sada
razdire. 1370
JASON
Za tebe sad su oni dusi osvetni.
MEDEJA Ta znaju bogovi ko najpre sagrei.
JASON
O, dobro poznaju bar tvoju mrsku ud.
MEDEJA
Pa mrzi me! Na svaku gadim ti se re.
JASON
A ja na tvoju, zavretak bie lak. 1375
MEDEJA
Sta hoe, dakle? I ja bih da zavrim.
JASON
Daj decu da pogrebem i da oplaem! 290
MEDEJA
To nikad! Odneu ih ja na Herin breg,
u svetom lugu sama ih sahraniu,
da humku njinu ne raskopa dumanin 1380
ni tela da im skrnavi! Uveu jo
u zemlji Sisifovoj sveti sveanik
i rtve jo, za otkajanje greha mog.
(pokazujui u daljinu)
A sama odlazim u Erehtejev grad.
Tu primie me Egej, Pandionov sin, 1385
a ti u bedi skonaj, kako zaslui;
po glavi Argin zviznue te olupak,
kad brak se nama tako gorko zavri.
JASON
Nek poklane dece atre te Kletva
i Pravda, gonilja krvi! 1390
MEDEJA
Ta ni bog ni demon nee te uti kad prevari enu i zakletvu zgazi!
JASON
Uh, sram da te bude, edomorko gadna!
MEDEJA Povuci se u dvor i enu sahrani!
JASON
19*
Ta idem, ali bez deice svoje.
1395 291
MEDEJA Kad u starost ue, plakae vie!
JASON
O, premila deco!
MEDEJA
Majci, ne ocu!
JASON
A zato ih ubi?
MEDEJA
Da ojadim tebe.
JASON
O daj da jo jednom zagrlim decu, da njihova slatka poljubim usta!
MEDEJA
Gle, sada ti mila, sada ti slatka, a onda ih otera.
JASON
Tako ti boga,
daj bar da im neno dodirnem telo!
MEDEJA
To ne moe biti! Uzalud zbori!
JASON (gledajui u nebo)
O, uje li, Dive, kako me goni 1405
i kako me mui prokleta ena, edomorka ova i lavica besna?
(obraajui se Medeji koja se udaljtije)
Al' koliko smednem i koliko mogu
u plau prizivau bogove vinje
nek vide kako mi sinove ubi 1410
i ne da mi da ih se dotaknem jadan,
da njihova mrtva sahranim tela.
O, da ih nikad ni rodio nisam
kad tvoja ih, eto, posmica ruka!
(Zamukne u dubokoj alosti. Medeja iezne.)
TREA POJAVA Horovoa
HOROVOA
Olimpljanin Div je svugde gospodar. 1415
A bogovi daju to ne sluti niko; kad tvrdo se nada, nada te izda; gde nade i
nema, bog pomae i tu. I ovo se dogodi tako.
(Hor polagano odlazi.)
293
NAPOMENE
OKOVANI PROMETEJ
3. Hefest: praunuk Zemljin (Gejin), sin Divov (Zevsov) i Herin, bog vatre, a po
tome i kovake vetine.
12. Vlast i Sila: deca titana Palanta i Stige, kerke Okeana i Tetije, a nimfe i
glavne reke u Podzemnom svetu! Meu svima besmrtnima Stiga je prva
dovela svoju decu Divu u pomo kad je vojevao protiv titana. Zato Vlast i Sila
uvek stanuju kod Diva, a Stiga je odreena za najsvetiju zakletvu bogova.
18. Temida: kerka Urana i Geje, boginja zakonitog poretka u svetu i bojeg
prava, druga ena Divova, koja mu je rodila Hore i Mere (Sudilje).
35. Div je nedavno s nebeskog prestola zbacio svog oca Kro-na i oduzeo vlast
starim bogovima titanima.
85. Promuurko: Prometej znai onoga koji unapred misli.
109. Nartek: devesilje (Ferula communis), ima debelu jezgru koja se lako
moe izluiti. Od narteka su Heleni pravili tapove.
138. Tetija: kerka Uraa i Geje, titanka, ena Okeanova i majka Okeanida i
mnogobrojnih vodenih boanstava.
154. Stari vlastodrci: titani, koji su se pobunili protiv Diva, pa ih je ovaj
zato bacio u Had (Podzemni svet).
157. Tartar: u Homera duboka provalija pod zemljom, toliko ispod Hada
koliko je od zemlje do neba, a docnije u Podzemnom svetu mesto gde
osuenici trpe svoje muke.
192. Kron: vrhovni bog starije porodice bogova titana, sinova Urana i Geje.
On je oborio oca i postao gospodar sveta. Oenio se Gejom i s njom rodio
Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posidona i Diva. Kad mu je mati prorekla da
e ga jedno od njegove dece svrgnuti s prestola, on je, odmah po roenju,
gutao svoju decu. Ali Div, koga je mati spasla, obori oca i primora ga da
progutanu decu povrati. Oboreni Kron lei, s ostalim titanima, na dnu
Tartara.
297. Prometej je sinovac Okeanov. Prometejev otac, Japet, i Okean, jesu
braa, sinovi Urana i Geje.
310. Majka gvoa: halipska zemlja, jer su Halibljani, narod skitski, prvi
kovali gvoe (Plin. VII 57 197).
295
338. Po Eshilovu shvatanju, Okean je samo u poetku uestvovao u
titanomahiji (borbi protiv titana), pa se docnije povukao.
355. Kao Prometej, i Atlant je sin Japeta i Klimene. Zbog uea u
titanomahiji Atlant je osuen da dri nebo na svojim pleima, dok se nije
pretvorio u kameno brdo koje i danas postoji u severnoj Africi. O njemu kae
Herodot: Ta je gora uska i odasvud okrugla, a visoka kae se da je toliko da
joj se vrhovi ne mogu videti, jer ih uvek oblaci pokrivaju i leti i zimi. I
ondanji ljudi kau da je to stub koji nebo dri (IV 184). Eshil se pridrava
Homerove Odiseje, gde se kae da Atlant poznaje sve dubine morske, on dri
dugake stubove koji razdvajaju nebo od zemlje (I 53 idd.).
362. Eshilovo opisivanje Tifona veoma je slino opisivanju Pindarovu u prvoj
pitijskoj epinikiji: Dre i onaj dumanin boji to lei u stranom Tartaru,
stoglavi Tifon, koga je nekad othranila mnogo spominjana Kilikijska peina;
a sad mu rutave grudi pritiskuju krni ali morski ponad Kime, a i Sicilija i
sne-gopadna Etna, stub nebeski i vena dadilja tvrda leda, gnjee ga. Etni iz
drela kljuaju sveteni izvori nepristupne vatre. Obdan kuljaju oblaci arom
ozarena dima, a nou purpurni plamen uz prasku valja kamenje i nosi ga u
dubinu sinjeg mora. Ta neman riga potoke silnog ognja i rastura ga" (st. 15
idd.) Provala Etne dogodila se god. 479/8. Pindar ju je, dakle, mogao sam
videti, jer je esto putovao u Siciliju, i Eshilov opis mogao bi biti ugledanje
na Pindarovo crtanje.
421. Mome u Kolhidi: Amazonke. Kolhida je zemlja na Kavkazu, na istonoj
obali Crnog mora, danas Mingrelija i Imere-tija.
425. Meotsko more: danas Azovsko more.
426. Arijski junaci: persijski junaci.
523. Tri Sudilje (Mere, rimske Parke): u Homera je obino samo jedna, ali se
spominju i u mnoini; one ljudima^predu nit ivota, i zato se zovu i Prelje. U
Hesioda su one as kerke Noi, a as kerke Diva i Temide. U njega se
spominju tri: Klota, koja dri vreteno i na nj navija icu, Lahesa, koja icu
razvlai, i Atropa (neumitna), koja je preseca kad oveku stignu poslednji
asovi.
Srde pamtilje: Erinije (rimske Furije), olienje kletve i osvetnike kazne.
Homer im ne spominje ni poreklo, ni broj, ni imena. ILHesioda, koji takoe
ne navodi njihov broi ni imena, one su kerke Geje^ koja ih je rodila iz krvi
unakaenog_ Urana. V Eshila su one kerke Noi. U poznijim mitovima ima
ih tri: Alekta (Neumorna), Megera (Neprijateljica) i Tisifona (Osvetnica
ubistva). Pomagaice Dike (Pravde), one se svete za svaki greh. Pamte svako
nedelo i zlikovca progone buktinjama i bievima od zmija.
579. Arg: din i pastir, koga je ljubomorna Hera postavila kao uvara u
junicu pretvorenoj Iji.
296
651. Roditelj Ijin je bog reke Inaha. Okean je s Tetijom rodio i reke. Prema
tome Okeanide, kerke Okeanove, jesu sestre Inahu. 1
667. Lema: kraj i mesto na jezeru istog imena Argu na jug.
673. Pit: Delfi. U Pitu je bilo proroite Apolonovo, a u Dodoni, koja se
nalazila u Tesprotiji, u junom Epiru, Divovo.
684. Loksija: nadimak Apolonov.
691. Kerhna: izvor na putu iz Arga u Tegeju.
693. Arg je bio stook; oi su mu bile uvek budne.
731. Hibrist: danas Terek.
738. Temiskira: grad na Termodontu, dananjem Termehu u Maloj Aziji na
Crnom moru.
740. Salmideki al: Primorje od glavice Tinije do ua Bospora, sa gradom
Salmidesom, danas Midija.
744. Kimerski tesnac: Ker u Azovskom moru, koji je Helenima vaio kao
granica izmeu Evrope i Azije. Kimerani su stanovnici dananjeg Krima.
745. Uina Meotska: Kerka vrata. 747. Bospor: tj. juniin put.
778. Uzee enu: tj ."Tetidu, erku morskog boga Nereja. 786. Herakle.
788. Ija rodi Epafa, Epaf Libiju, Libija Bela, Bel Danaja, Danaj Hipermestru,
Hipermestra Abanta, Abant Preta, Pret Akri-sija, Akrisije Danaju, Danaja
Perseja, Persej Elektriona, Elek-trion Alkmenu, Alkmena sa Divom Herakla,
koji e ubiti Divovu orluinu i, tako, osloboditi Prometeja.
804. Vrata: Kerka vrata.
807. Kistena: u Libiji ili Etiopiji.
Polja gorgonska: tako nazvana po Gorgonama, stranim udovitima, a to su
Stena, Eurijala i Medusa, prvobitno lepe boginje, ali su im bogovi, zbog
njihove sujete, lice unakazili: imaju ivotinjske ui, pljosnat nos, zverske
zube, mesto kose zmije, ruke od tua i krila. Onaj koga bi pogledale,
skamenio bi se.
808. Forkide ili Greje: kerke Ferkija i Kete, olienje starosti i otud, jo od
roenja, imaju sede kose i sve tri zajedno jedno oko i jedan zub, kojim su se
sluile naizmence. One su Gorgonama sestre.
819. Arimaspi: mitski narod, inae zamiljan da ivi na se-veru, gde se s
Gripima bori za zlato. U Herodota postoje o njima ovi podaci: Aristija, sin
Kaistrobijev, Prokoneanin, u svojoj Pesmi o Arimaspima kazao je da ga je
Feb uzeo te je doao Isedoncima, a vie Isedonaca prebivaju Arimaspi,
jednooki ljudi, a vie njih uvari zlata Gripi, a vie ovih Hiperborejci sve do
mora" (IV 13). ,,A u severnoj Evropi ima, kao to se ini, kudikamo vie zlata.
Kako li se dobiva, ne mogu ni za to pravo kazati, samo se govori da ga
Gripima otimaju Arimaspi, jednooki ljudi. Ali ja ne verujem ni to da ima
jednookih ljudi, koji su inae kao ostali ljudi. U krajnjim zemljama, koje
omeuju i zatvaraju ostalu zemlju, nahodi se, dakle, kao to se vidi, ono to
smatramo za najlepe i najree" (III 116).
297
820. Pluton: inae se nigde ne spominje.
823. Etijop: tj. Crna reka, a to je u stvari Nil, koji se tako zvao vie maloga i
poslednjega katarakta (od juga prema se-veru).
825. Skokovci: pomenuti mali katarakt, koji se zvao Kata-dupe (Herod. II
17), danas elal. 843. Moloke ravnice: u Epiru.
851. Reja: ena Kronova, mati Divova i Herina, boginja zemlje i njene
plodnosti.
865. Od glagola efapto dodirujem.
867. Aluzija na Danaja, koji je s pedeset erki iz Egipta pobegao u Arg. Ali ga
dostignu Egiptovi sinovi, koji silom hoe da se oene njegovim erkama. Otac
savetuje erkama da u prvoj noi poubijaju svoje mueve, Egiptove sinove.
One to izvre, osim Hipermestre, koja je Linkeja potedela. Zato su osuene
da u Podzemnom svetu neprestano nalivaju bure s izreetanim drom.
874. Pelazgija: zemlja kralja Pelazga u Argu. 885. Junak niknuti, tj. Herakle.
901. Mudar: Pitak iz Mitilene na ostrvu Lezbu, jedan od sedmorice mudraca.
Kad ga je neko pitao bi li se oenio bogatom devojkom ili siromanom, ali
prema svom staleu, on mu je savetovao da pogleda na decu koja su se u
blizini igrala igrom. Tad je uo poklik: Teraj ono prema sebi."
933. Protivnika: sina iz braka s Tetidom.
949. Adrastija: Nemesa, boginja koja oveku, prema zasluzi, odreuje srenu
ili nesrenu sudbinu. Da bi se sauvali od gneva bojeg, Heleni bi govorili:
Klanjam se Adrastiji" (vidi, na primer, Platonovu Dravu V 451 A).
970. Dva gospodara: Uran i Kron.
1041. Kentaur Hiron, koga e Herakle nehotice raniti.
CAR EDIP
36. Aluzija na Sfingu. Ona je imala glavu i prednji deo tela kao devoj ka,
ostali trup i noge kao lavica, krila i rep kao adaja, a govorila kao ovek. Ona
bi svakome zadavala da odgo-netne ovu zagonetku: Koji stvor ide na dve, tri
i etiri noge, a najslabiji je kad ide na etiri?" Ko ne bi zagonetku resio,
Sfinga bi ga pogubila. Tako stradae mnogi Tebanci. U velikoj nevolji,
Tebanci obeaju svom oslobodiocu presto i caricu udovicu za enu. Edip
doe do Sfinge i rei zagonetku ovako: Taj stvor je ovek, jer malo dete puzi,
tj. ide i nogama i rukama; kad odraste, ide uspravno, a kad ostari, onda se
potapa, i tap mu je kao trea noga." Sfinga vrisne i srui se sa stene. Edip
se zacari i, u neznanju, oeni se svojom roenom majkom.
494. Edip je unuk Labdakov.
495. Edip je odrastao na dvoru Poliba, kralja korintskog, pa otud svet misli
da je on sin Poliba.
1075. Kao to mesec raste od mladine do utapa, tako je rastao i ivot
Edipov: od neznatna i malena nahoda postade veliki car.
1099. Helikonka, muza, jer muze borave na beotskoj gori Helikonu.
1225. Istar: Dunav; Fasid: reka u Kolhidi. 1510. Aluzija na unitenje Sfinge,
na enidbu i na carski presto.
ANTIGONA
2. Kad su Tebu pritisle kuga i nerodica, poalje Edip Kreonta u Delfe
proroitu Apolonovu da trai saveta i pomoi. Proroite porui Tebancima
da e se od bede osloboditi ako prognaju ili ubiju krvnika cara Laja. Edip
zovne vraa Tiresiju da mu pomogne da pronau krivca, Tiresija ne htede
kazati ubicu, a Edip se rasrdi i okleveta Tiresiju da ga je krivac potplatio.
Sad se rasrdi vra i u gnevu izjavi da je krvnik Lajev sam Edip. Edip u to ne
veruje, jer misli da je Kreont, njegov ujak i urak, potplatio vraa da tako
govori ne bi li on zavladao Tebom posle Edipa. Edip istrauje dalje i, najzad,
tajna se otkrije. Edip je u neznanju ubio oca Laja, i u neznanju se oenio
njegovom enom, Jokastom, a svojom roenom materom. Takvog Edipa
prikazuje Sofokle u svom Caru Edipu. S Jokastom rodio je Edip sinove
Polinika i Eteokla i keri Antigonu i Is-menu.
21. Eteokle protera Polinika, pa sam zavlada Tebom. Posle smrti Eteoklove
uzme vlast Kreont, kao najblii roak. 105. Dirka je bio izvor kod Tebe.
125. estoki zmaj su Argivci, koji su malopre uporeeni s orlom, a ovde se
uporeuju sa zmajem, jer je zmaj bio znak argivske vojske, a Adrast ga je
nosio na titu kao grb.
131. Taj koga je Div sa zida munjom oborio bio je Kapanej. Kad je Polinik
navaljivao na Tebu, popne se na zid i stane se hvaliti kako ga otuda ni strela
Divova ne moe oboriti. Uvreeni Div udari ga gromom, i vojska sva nagne u
bekstvo.
140. Arej, bog rata.
154. Bog Bakho bio je sin Sernele, keri Kadmove. Rodio se u gradu Kadmeji
(Tebi), i zato su ga zvali kadmejskim kraljem, a Teba je nosila njegovo ime:
Bakhova Teba.
454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. zemlje smatralo se
kao teka grehota.
418. Jad nebeski", nebu je muka kao onda kad su se na njega dizali
dinovi, kao Enkelad, Tifon.
451. Pravda, sustanarka donjih bogova, bila je zastupnica prava ne samo
ivih no i mrtvih.
454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. 508. Tebu je sagradio
Kadmo, sin fenikog kralja Agenora, i po njemu se Tebanci zovu i Kadmovii.
594. Agenor rodi Kadma, a Kadmo rodi Polidora, a Polidor rodi Labdaka, a
Labdak rodi Laja, a Laj rodi Edipa, a Edip rodi Polinika i Eteokla, Antigonu i
Ismenu. '
658. Div je bio uvar porodice.
795. Veliki zakoni" to su nepisani zakoni o ukopu, koje zastupa Antigona a
koje brani ar oiju Antigoninih, tj. Hemon, zanesen onim arom.
812. Aheront je reka u Podzemnom svetu. Preko nje Haron prevozi na amcu
due pokojnika.
823. Tantalova ki, Nioba, ena tebanskog kralja Amfiona, rodila je
dvanaestoro dece, est sinova i est keri. Ponosila se da je rodila vie dece
nego boginja Leta koja je rodila samo Apolona i Artemidu. Leta se rasrdi i
Niobu stigne osveta njezina: Apolon joj postrelja sve sinove, a Artemida sve
keri. Div je pretvori u stenu na brdu Sipilu u Lidiji. Iz stene neprestano
izbijaju kaplje vene suze Niobine. Smrt njene dece dirljivo je opevao
rimski pesnik Ovidije u svojim Metamorfosama. Ovim se motivom sluilo i
antiko vajarstvo, a u moderno vreme inspi-risao se njime Ogist Roen.
834. Tantal, Niobin otac, bio je sin Divov.
843. Dirkino vrelo". Kad je posle smrti Labdakove Laju bilo tek godinu dana,
otme mu Lik presto. Ovaj je sa enom Dirkom zlostavio Antiopu, koja je Divu
rodila blizance, Zeta i Amfiona, i ostavila ih u polju. Antiopa je bila u tamnici
okovana, a decu je naao i othranio pastir; onde je Zeto uvao stada, a
Amfion je nauio udarati u liru, koju mu je poklonio Hermes. Jednom
pobegne Antiopa iz tamnice i sreom naie na sinove i oni je prepoznaju, pa
ubiju Lika, a Dirku priveu za bika, i kad je bila mrtva, bace je u vrelo koje
se po njoj nazove Dirka. Potom Zeto i Amfion uzmu vlast u Tebi i utvrde
donji grad na taj nain to je Amfion svirao, a kamenje se samo slagalo u
bedeme; zatim je Amfion uzeo za enu Niobu, a Zeto Tebu, po kojoj je opet
grad dobio ime Teba.
894. Fersefasa, ki boginje Demetre, ene Plutona, boga Donjega sveta.
944. Danaja ki argivskoga kralja Akrisija i kraljice Eu-ridike. Po jednom
proroanstvu, Akrisije je imao da pogine od svoga unuka. Da se ne bi to
dogodilo, on zatvori Danaju u bakarnu kulu. Ali Div doe Danaji u obliku
zlatne kie i oplodi je, te ona rodi Perseja. Deda metne erku i unuka u jedan
koveg i baci ih u more. Ali oni se spasu na ostrvu Serifo. Ipak, posle, unuk
nehotice ubije dedu kolutom prilikom jednog nadmetanja.
955. Drijantov sin bio je Likurg, koji je vladao Edoncima, jednim plemenom
koje ivljae oko reke Strimona (Struma) u Trakiji. On stane psovati boga
Dionisa i goniti bakhantkinje kad su htele da uvedu kult Dionisa u njegovoj
zemlji. JMonis ga zatvori u peinu, gde od gladi umre.
966. Mrke peine" na uu Bosfora u Crno more. Od sile vetra one su se
sklapale i rasklapale, tako da onuda niko nije mogao iv na brodu proi, pa
ni ptice. Ali kad su stigli Argo-
ni nn
nauti i, po Finej^vu savetu, pustili golubicu, ona sreno prolete, a onda oni
za nj m, i otada stene stoje, jer je tako bilo sueno da e stati kad prvi brod
proe.
962. Menade, bakhantkinje, nose u ruci buktinje. Otkad su Heleni stali
iskazivati potovanje bogu Dionisu u mestima gde se negovao najjai kult
bogu Apolonu, Muse prate i boga Dionisa, te osim Apolonove kitare vole i
sviralu.
969. Salmides, grad u Trakiji na Crnom moru; tu su Traani kao gusari
nemilosrdno ubijali i plenili stradalnike s brodova, i zato tu boravi bog rata
Arej.
981. Erehtidi, potomci Erehtejevi.
985. Borejina ki bee Kleopatra. Njen otac, bog Borej (personifikacija vetra
severnjaka), rodi s Oritijom erkom atinskog kralja Erehteja, sinove Zeta i
Kalaisa i erku Kleopatru. Kleopatru uzme traki kralj Finej i rodi s njom dva
sina, Pandiona i Pleksipa. Posle uzme Finej Ideju, erku Dardanovu, koja
stane goniti decu Kleopatrinu. Optui ih Fineju da su je Pandion i Pleksip
hteli obeastiti, i on dopusti da ih oslepi i u tamnici glau umori.
993. Kad su argivske voe navalile na Tebu, tada se po savetu Tiresijinu
Kreontov sin Megarej rtvovao za spasenje otadbine, umilostivio boga Areja,
i tako spasao Tebu.
1074. Srde (Erinije), keri Neba i Zemlje po imenu Alekta, Tisifona i Megera,
kanjavaju grehe, kao pomagaice Pravde.
1080. Svi gradovi se bune", tj. gradovi iz kojih su pali i nepokopani argivski
junaci.
1115. i dalje. Mnogoimeni, bog Dionis.
Moma Kadmova, Semela. Nju obljubi Div i ona rodi Dionisa.
Gozbeni dolovi Demetre eleusinske, to je eleusinska ravnica gde se o
svetkovini Demetrinoj mnogo naroda skupljalo.
Ismen, potok to tee sredinom grada Tebe. Zubi zmaja divljega to su zubi
to ih je Kadmo posejao. Pre nego to e Tebu zidati, morao je Kadmo ubiti
zmaja koji je zidanje spreavao. On ubi zmaja i poseja zube njegove. Iz
njem asu Kadmo, po savetu Ateninu, baci meu njih jedan lep kamen o koji
se oni stanu otimati. Pri tome svi poginuSe, samo petorica ostae, i s njima
Kadmo podie kulu tebansku.
Vile korike", tako se zovu zato to borave u Korikoj peini vie Parnasa,
posveenoj njima i Panu.
Kastalija, izvor pod Parnasom.
Nisejske gore lee na ostrvu Eubeji, gde je bila udotvorna
loza, a opisuje je Sofokle u jednom odlomku iz drame Tijest.
1139. i dalje. Kad je Div zavoleo Semelu, ena njegova, ljubomorna Hera, da
se osveti Semeli, nagovori ovu da trai od Diva da joj doe u pravom sjaju u
kome ga Hera gleda. Div joj ispuni elju, i kad joj je prilazio s gromom i
munjom, grom udari u nju i zapali kuu. Na umoru rodi Dionisa.
Kadma
mi
Tije, bakhantkinje.
1155. Amfion, sin Diva i Antiope, sagradi zidove Tebe. 1199. Boginja
raskrsnica, Hekata.
MEDEJA
2. Simplegade, goleme stene na ulazu u Crno more. Kako su se one primicale
jedna drugima i opet odmicale, behu veoma opasne brodarima. Argonautima
je polo za rukom da sreno kroz njih proplove i stignu u Kolhidu.
3. Pelijski klanac u gori Peliji na poluostrvu Magnesiji, nedaleko od Jasonova
zaviaja Jolka. Iz te gore uzeta je graa za lau Argu.
5. Pelija, Jasonov stric. Po smrti svoga oca, on otme presto starijem bratu
Esonu i stane njega i njegove progoniti. Zato Eson svoga sina Jasona skloni
kod kentaura Hirona na gori Peliji, da tu odraste i vaspita se. Kad je Jasonu
bilo dvadeset godina, doe u Jolk na dvor stricu. Putem je bio izgubio jednu
sandalu i izie bosonog pred strica. Kako je ovom bilo prore-eno da se uva
onoga koji pred njega izie bosonog, on rei da se oslobodi svoga sinovca.
Naredi mu da iz Kolhide donese zlatno runo, a to je runo sa onog ovna koga
je nekad na rtvu pri-neo Frikso kad je, beei od maehe, pribegao
kolhidskom caru Eetu i njemu ga poklonio.
67. Pirena je kladenac u Korintu. Zbog svoje zdrave i bistre vode i lepe
okoline, bilo je omiljeno mesto u Korintu.
68. Igra po pet" igrala se s pet kamenia i pet prutia. 167. Kad je Jason
Medeju odveo, ona je ponela i mrtvo telo
svoga mladog brata Apsirta, koga je jo pre polaska ubila, pa je, kad ju je
otac Eet progonio, bacala komad po komad bratova tela u more i tako
zadravala oca koji je razbacano komade skupljao.
169. Temida, boginja zakonitog poretka, erka Urana i Geje, druga ena
Divova.
396. Hekata, nona, avetinjska boginja arolija, koja na gornji svet alje
prizvane demone i razlina nona straila, rado boravi na raskrsnicama, na
grobovima i luta nou sa duama umrlih, praena stikim psima. Vraare
koje nou, pri meseini, trae arobne trave i u koje spada i Medeja, stoje
pod njenom zatitom i dobivaju od nje uputstva kako e koju travu upo-
trebiti.
405. Potomci Sisifa, osnivaa grada Korinta i onivaa carske kue u Korintu.
Sisif je bio gramziv, nevaljao i podmukao ovek i zato od bogova ljuto
kanjen: veito valja na breg ogroman kamen koji se, kad stigne do vrha,
ponovo surva. Medejin otac Eet sin je Helija, boga sunca.
486487. Kad je Medeja s Jasonom stigla u Jolk, pruila joj se prilika da se
pokae kao arobnica koja vlada tajnim
302
silama prirode. Verujui da je Jason s ostalim Argonautima propao,
bezduni Pelija unitio je, za Jasonova odsustva, celu njegovu porodicu;
Medeja primi na sebe da osveti Jasonovu po-rodicu.Hekatina tienica, ona
se uvue u carev dvor i nagovori Pelijine erke da svog oca iseku na komade,
pa e ga ona svojim inima podmladiti. Ona, meutim, obeanje nije htela
ispuniti. Zato Akast, Pelijin sin, progna Jasona i Medeju iz Jolka, i tako oni
dou u Korint.
528. Kiprida, boginja Afrodita, za koju se verovalo da je roena na ostrvu
Kipru, odnosno da je iz morske pene izila na obalu toga ostrva.
543. Orfej, mitski pesnik, peva i svira, sin Linova unuka Eagra i muze
Kaliope. Mo njegove svirke i pesme bila je tolika da je zanosila ljude,
pripitomljavala divlje zveri i pokretala drvee i kamenje.
655. Pandion, sin Kekropov, imao je etiri sina: Egeja, Nisa, Lika i Palanta.
Potovan je u Megari i Atini kao heroj.
668. Beo kamen izmeu dva zlatna orla u delfijskom pro-roitu smatran je
za sredite zemlje, jer su se na njemu sastala dva orla to ih je Div pustio,
jednoga sa istoka, a drugoga sa zapada.
683. Trezen, grad u jugoistonom delu Argolide. Pitej, sin Pelopa i Dije, car
trezenski, otac Etre, s kojom e Egej roditi Teseja.
746. Geja, boginja zemlje, potovana jo od najstarijih vremena kao boginja
koja raa, nosi na grudima i hrani svaki ivot.
759. Maja, erka Atlanta i Plejone, najstarija meu Plejadama. Njen sin je
Hermo, zatitnik i pratilac i voa svih putnika. Stoga kanjava one koji
putnicima ne ukazuju gostoprimstvo.
764. Pravda, erka Diva i Temide, boginja koja donosi zakonitost, mir i
spokojstvo.
771. Paladin grad je Atina; ona stoji pod zatitom boginje Atene, koja se zove
i Palada (od izraza koji znai mahati, bacati) jer baca munje, kao i njen otac
Div, i zadaje strah i trepet svojom silnom pojavom.
824. Erehtidi zvahu se Atinjani po Erehteju, mitskom atin-skom kralju.
1172. Prividno bezrazlono oseanje straha i padanje pripisivano je moi
boga Pana (panski strah, panika).
1284. Ina ena orhomenskog kralja Atamanta, zla maeha Friksa i Hele,
ubije u ludilu svoja dva sina, Learha i Melikerta, pa iz oajanja skoi potom
u more, gde postane boginja Leu-koteja.
1343. Skila, morsko udovite sa dvanaest nogu i est glava, u svakoj po tri
reda zuba. Leala je na obali moreuza u mranoj peini, napadala brodove i s
njih grabila i prodirala ljude.
1379. U svetinji Here Akraje u Korintu pokazivan je grob Medejine dece.
303
ZBOR IZ KRITIKA
/. M. Tronski: OKOVANI PROMETEJ
Stari, nama ve iz Hesioda poznati mitovi o smjeni boanskih i ljudskih
pokoljenja, o Prometeju, koji je s ncha ukrao vatru i dao je ljudima, dobivaju
kod Eshila novu obradu. Prometej, jedan od Titana, tj. predstavnika
starijega pokoljenja" bogova, prijatelj je ovjeanstva. U Zeusovoj borbi s
Titanima Prometej je sudjelovao na strani Zeusovoj; ali kad je Zeus nakon
pobjede nad Titanima naumio unititi ljudski rod i zamijeniti ga novim
pokoljenjem, Prometej se tome usprotivio. On je ljudima, donio nebesku
vatru i probudio ih na svjesni ivot.
On,1 gledajui prije, zalud gledae I sluae, al' ne u, ve ko slika sna On
dugo, dugo vremena sve m'jeae Bez glave. Nit je znao, to je zidan dom I
suncem obasjan nit to drvodjelja. Prebivao pod zemljom kao brzac mrav, Po
zakucima tamnih, mranih peina. Pa stalna nije znaka znao nikakva Nit
zimi niti pramaljeu cvjetno me Nit rodnom ljetu, ve je bez pameti on Sve
radio.
Pisanje i raunanje, obrti i nauke sve su to Prome-tejevi darovi ljudima.
Eshil se, prema tome, odrie predodbe o nekadanjem zlatnom vijeku" i
pogoranju prilika ljudskog ivota, koje je zatim uslijedilo. On prihvaa
suprotno stanovite, to ga je zastupala progresiv-
1 ovjek.
%(Y7
na jonska nauka: ljudski se ivot nije pogoravao, ve usavravao, penjui se
od poluivotinjskoga stanja prema razumnom. Kod Eshila je ba Prometej
mitoloki da-rivalac dobara razuma, koji ovjeanstvo dovodi do kulturna
ivota. Zbog usluga, to ih je uinio ljudima, on je osuen na muke. U
prologu tragedije prikazuje se, kako bog-kova Hefest na zapovijed Zeusovu
prikiva Prometeja na peinu; Hefesta pri tome prate dvije alegorine figure
Snaga i Sila. Zeus suprotstavlja Prometeju samo grubu silu. itava priroda
suosjea s Prometejevim patnjama; kad na zavretku tragedije Zeus,
razdraen Pro-metejevom neslomljivou, alje oluju, te Prometej zajedno s
peinom propada u podzemlje, kor nimfa Okeani-da (keri Okeanovih)
pripravan je da razdijeli s njime njegovu sudbinu. Novom vladaru bogova
dane su u Okovanom Prometeju" crte grkoga tiranina": on je nezahvalan,
okrutan i osvetljiv. Zeusova je okrutnost jo vie naglaena u epizodi, u kojoj
se slika jedna druga njegova rtva, luda Ija, Zeusova ljubavnica, progonjena
srdbom ljubomorne Here. U nizu izrazitih slika crta Eshil podlost i puzanje
bogova, koji su se pokorili Zeusu, i slobodoljubivost Prometeja, koji vie voli
svoje muke nego ropsko sluenje Zeusu unato svim nagovorima i
prijetnjama:
Za tvoju2 slubu ja se svojom nevoljom To znaj mi dobro!-ne bih io
m'jenjati.
Mara, citirajui te rijei u predgovoru svoje doktorske disertacije, primjeuje:
Prometej je najplemenitiji svetac i muenik u filozofskom kalendaru". Lik
Prometeja, ovjekoljupca i borca protiv tiranije bogova, utjelovljenje razuma,
koji svladava vlast prirode nad ljudima, postao je simbol borbe za
osloboenje ovjeanstva. Po Maraovim rijeima Prometejevo priznanje:
Ta jednom r'jeju, mrzim na sve bogove
jest njezino (tj. filozofije) vlastito priznanje, njezina vlastita osuda, uperena
protiv svih nebeskih i zemaljskih
2 Govori Hermu, sluzi Zeusovu.
308
bogova". Mit o Prometeju razraivali su vie puta najvei pjesnici novoga
vijeka. Buntovni Prometej" mladoga Goethea i revolucionarnim optimizmom
proeta djela Bvronova (Prometej") i Shellvjeva (drama Osloboeni
Prometej") najistaknutiji su spomenici interesa za Prometejev lik u novoj
knjievnosti.
Razumije se da duboko religiozni Eshil u prilikama ranoga robovlasnikog
drutva nije mogao potpuno otkriti revolucionarnu i bogoboraku
problematiku, koju je sam ocrtao u Okovanom Prometeju". Prema mitu
Heraklo oslobaa Prometeja, i to se prikazivalo u tragediji Osloboeni
Prometej", koja je bila nastavak Okovanoga Prometeja". Od Osloboenog
Prometeja" sauvali su se samo omanji fragmenti; koji ne omoguuju da se
ustanovi, u emu je autor vidio rjeenje sukoba izmeu Prometeja i Zeusa.
No ne treba sumnjati, da je kod Eshila civilizacija ovako ili onako trijumfirala
nad barbarstvom.
(I. M. Tronski: Povijest antike knjievnosti, Matica hrvatska, Zagreb, 1951)
Zdeslav Dukat: CAR EDIP
Edip se od svih drugih Sofoklovih heroja razlikuje u tome to se oslanja na
svoju vlastitu vrlinu, na jedinu osobinu koja mu je omoguila da stekne sve
to je stekao i da postane vladar u Tebi. Dok je Ajant vjeran ratnikoj asti
koju mu je na srce stavio otac kad ga je ispraao u rat i radije se ubija nego
da podnese njezino kaljanje, dok Filoktet fanatino mrzi svoje unesreitelje
do te mjere da ne mari ni za izbavljenje iz nevolje pa se, kad ga hoe silom
natjerati na poputanje, pokuava ubiti na sceni (to je bez presedana u
grkoj dramskoj praksi), dok je Antigona beskrajno odana mrtvom bratu a
Elektra ubijenom ocu i radi ouvanja viih moralnih zakona pijeteta prema
mrtvom roaku odnosno elje za osvetom umorenoga obje stavljaju sve na
kocku, Edip se oslanja na svoju inteligenciju i potpuno joj preputajui da ga
vodi odbacuje sve obzire i zavrava u propasti. No Edipova inteligencija
aktivan je element njegove linosti, ona je konstruktivna. Dok svi ostali
Sofoklovi heroji samo brane predane vrednote (moral, osobno dostojanstvo
ratnika, nepovredivost line slobode), Edip brani neto to u sastavu
moralnih vrijednosti nije imalo nepovrediv status. On brani neto to je
orue ili sredstvo ovjeka da se afirmira u svijetu.
Edipov itav ivot bio je traenje i odgonetanje zagonetki. Ve njegovo
porijeklo bilo je nejasno. On je, kao poboan ovjek koji vjeruje bogovima,
otiao u Del-fe i traio odgovor od Apolonove sveenice. Odgovor koji je dobio
bio je neoekivan: umjesto objanjenja najavlje-
na mu je strana budunost. Vjerujui da su mu roditelji oni koji su ga
othranili Edip odmah bjei od kue. Doavi u Tebu spaava svojom
inteligencijom grad od Sfinge: rjeava zagonetku i oslobaa narod od
udovita. Edip sam kasnije kae: to nisu mogli boji vrai niti itko od
Tebanaca, to sam uinio ja, nepoznat i neupuen stranac. Njegova je
inteligencija njegov ponos, ona mu je pomogla da od bjegunca iz Korinta
postane ugledan, voljen i potovan kralj Tebe, da dobije ruku kraljice i da
stvori sretnu obitelj.
U Tebi se ponovo javlja od bogova poslana nevolja: poast. Edip nije postao
skeptian prema bogovima zbog onog prorotva, on alje svog urjaka
Kreonta u Delfe po savjet. Odgovor je: treba nai ubojicu Edipova
prethodnika na prijestolju, zadatak kao stvoren za ovjeka kojemu je
inteligencija omoguila afirmaciju meu ljudima. Edip je s pravom ponosan
na svoj razum i on mu dubo'ko vjeruje. itava je tragedija ilustracija
grozniava rada jednog napregnutog mozga, jednog nervoznog razmiljanja.
Krivili su Edipa to bez razloga" sumnjii Tireziju i Kreonta zbog urote. Pa
to je analitikom umu kraljevu moglo biti normalnije nego da odmah nae
motiv vraeve optube u spletki Kreontovoj kad zna da je Kreont predloio da
se trai savjet od bogova? No Edip, makar nagao i impulsivan, nije zao i
okrutan: on osuuje Kreonta zbog urote na smrt, to bi svaki normalan
vladar na njegovu mjestu uinio, ali na molbu Jokaste on ga pomiluje makar
dri da time riskira svoj ivot.
U najveoj svai s Tirezijom koga je teko izvrijeao i pogrdio njegovu
nesposobnost da pomogne gradu u tekoama, im zauje vraevu aluziju
na. svoje porijeklo, Edip se sav pretvara u uho i odmah pita vraa kao da
nikakve svae nije ni bilo-to zna o njegovu roenju. Edip hoe da sazna
istinu, bila to istina o njemu ili o Lajevom ubojici. On ni u jednom asu ne
posustaje u potrazi za njom. Pa i kad ga Jokasta, koja je fragmente istine
povezala u cjelinu prije Edipa (znaajno je da ona, ena po prirodi emotivna i
skeptina prema racionalnom usmjeravanju ivljenja, sklonija intuitivnom
zakljuiva-
311
nju nego logikom miljenju, prva uspijeva proniknuti u tajnu), zaklinje neka
prekine potragu jer dovoljno je da ja patim" (stih 1044), Edip nee ni uti o
tome. I njegov analitiki um odmah nalazi motiv tom udnom zahtjevu
Jokaste: ona se valjda boji da e izai na vidjelo da je Edip niska porijekla i
nedostojan svog poloaja i svoje ene.
Ironija je naravno u tome da su svi Edipovi zakljuci u toku tragedije ne
samo lako razumljivi i oekivani, nego upravo ingeniozni, ali i da su svi
pogreni.
Kralj Edip je tragedija ljudskog razuma i ovjeka umna i odvana koji je
mislio da svojim umom moe zagospodariti sudbinom. No sve je to ljudsko
znanje lo-mno, ono je bespomono kad hoe prodrijeti u sferu boanskog
sveznanja. Tu se Sofoklov stav podudara s He-raklitovim kome je razlika
izmeu ogranienog ljudskog i neogranienog boanskog znanja omiljena
tema: Ljudsko bie nema prave spoznaje (gnmas), boansko ima" (fragment
78).
Edipovo pouzdanje u vlastitu inteligenciju pokazuje se pogrenim. Ali do
katastrofe u tragediji ne vodi to njegovo krivo znanje, nego njegova odlunost
da dozna istinu ma kakva ona bila i ma kakve posljedice za njega imala. Od
toga on ne odustaje ni onda kad je sva strahota ve vidljiva i kad je tebanski
pastir pokuava sakriti od svijeta. Edipov je herojski karakter movens radnje
koji ga goni da grozniavo i uporno traga za ubojicom, za tajnom svoga
roenja. I opet se moemo sjetiti Heraklita: Karakter je usud ovjeka"
(fragment 119).
Kod Edipa nema hamartije niti u smislu moralnog nedostatka, niti u smislu
subjektivne krivnje, niti kao pogrena znanja, a ukoliko sve to u nekoj mjeri i
moemo nai kod njega, to nije odluno za tok radnje. Radnjom upravlja
njegova ,,physis", njegova narav, narav tipinog neukrotivog Sofoklovog
tragikog junaka. Njegova hamartija" jest u tome to nije sposoban podvri
se ljudskim standardima, to se ne moe adaptirati svjetskom poretku, to
nee pognuti glavu pred imperativi-
ma koje su ovjeanstvu nametnuli bogovi. Sofoklovi tragiki heroji nee da
sluaju, nee da popuste. Poput biblijskog satane oni u prkosnom buntu
radije gube sve nego da se prilagode i na taj nain ouvaju svoju jadnu
ljudsku egzistenciju.
(Zdeslav Dukat: Sofoklo, ogledi o grkoj tragediji, Dometi, Rijeka 1981)
313
Milo uri: ANTIGONA
Tragina sudbina umne zaslepljenosti i radikalnog autokratizma predmet je
Sofoklove Antigone. Po smrti svojih neaka, Eteokla i Polinika, stupio je na
presto Kreont i naredio da se Eteokle kao branilac otadbine dostojno
sahrani, a Poliniku kao njenu napadau da se to ne uini ,nego da se njegov
le ostavi za hranu psima., i pticama. To nareenje sukobljava se sa
zakonom zasnovanim u ljudskoj prirodi i s jednom od osnovnih religi-ozno-
moralnih normi, i zato, kao Odisej u Ajantu, (Antigona, sestra poginule brae
ustaje protiv sile koja gazi te norme, a na njima se i osniva drutveni
poredak, otadbina, polis, i bez ikakva straha od smrti ispuni dunost prema
mrtvom bratu. Za svoju neposlunost ona plaa smru, a Kreont, sa ijim se
nareenjem niko ne slae: ni Antigona, ni Ismena, njena sestra, ni hor, ni
Hemon, Kreontov sin, ni vra, niti iko od ostalih graana, ostaje pobednik
samo spolja, ali se naposletku pojavljuje kao slomljen autoritet, koji je
razorio sreu svoje porodice
Ajant, i Kreont je radikalno individualan, sav od tvrdo-glavstva i
samovoljstva, jer svoju veliinu i vrednost vidi samo u svojoj autokratskoj
moi kao jedinom merilu drave i svih stvari, a sve druge odnose priznaje
utoliko ukoliko slue toj moi. Mislei da vri summum ius on u stvari vri
summam iniuriam, i zato se njegov princip rui sam sobom, a on pada u
prah pred onim to je monije od svake autokratije. Ba pred katastrofu on
priznaje da se ogreio o zakone koji zabranjuju zlostavlja-
i jo u poznoj starosti mora
nje mrtvaca, a posle nje istie da je njegov postupak bio tvrdoglava
spasonosna zabluda pameti nepameti" i po-sledica njegove nerazboritosti".
Antigona odbacuje prolaznu i proizvoljnu naredbu dravnog poglavara i, u
vrenju svetog obreda nad mrtvim bratom, poziva se na Diva i Pravdu kao
najstarije i najvanije zakonodavce, pa se pokorava boanskom glasu koji
govcri iz venih nepisanih zakona. Te zakone potvruje ona rtvovanjem
svoga ivota za njih, a Kreont, koji je njih gazio, potpunim unitenjem svoga
duevnog postojanja, pred kojim njegovo telesno postojanje ne znai nita.
To pokazuje da je ona prava graanka i pravi predstavnik dravnog naela, a
ne Kreont. U sukobu s ovim ona strada, ali to stradanje nije posledica
nekoga prestupa ili neke jednostranosti, nego njena sestrovanja, njena
pokoravanja svetenom zakonu potovanja mrtvih, po kome pravo na
poslednju potu ima svaki pokojnik, a nekmoli pokojni brat po za=-konu
roda. _U_odavanju takve pote ona ne postupa kao Antigona prema Foliniku,
nego kao sestra po sebi prema bratu po sebi. Ne sudaraju se, dakle, ,,dve
najvie moralne moi", kao to to hoe Hegel i njegovi nastavljai, nego
autokratska umna zaslepljenost, koju predstavlja Kreont, i sveobuhvatni
boanski princip, koji predstavlja Antigona. Socioloko-etika jezgra u
Antigoni mogla bi se ovako formulisati: oni kojima je povereno uvanje i
unapreivanje drutvene zajednice moraju, dodue budno bdeti nad
potovanjem socijalnih imperativa, koji kao realna autoritativna mo
obavezuju svakog pojedinca, i strogo voditi rauna o tome da li se graani
pridravaju dravnih naredaba, ali u isti mah svagda, moraju paziti da te
naredbe i socijalni imperativi ne sadre u sebi nita to bi vrealo ljudsko
dostojanstvo i da nikad ne protivree iskonskim socijalno-etikim
imperativima oveanstva uopte. Zakoni se moraju potovati, tvrdi Sokrat u
Platonovoj Odbrani Sokratovoj, ali treba imati na umu i to da zakoni kao
ljudsko delo mogu zastareti i, ako se tano vre, vreati pravno oseanje
prosveenijeg drutva. U takvim prilikama nije merodavno ono to nareuje
zakon, nego ono to pravno oseaju napredniji
315
graani. To je jasno izrekao Aristotel, a umetniki prikazao Eshil u
Eumenidama i ekspir u Mletakom trgovcu i Hamletu. To ovom tragedijom
pokazuje i Sofokle.
(Milo uri: Istorija helenske knjievnosti u vremenu politike
samostalnosti, Nauna knjiga, Beograd, 1951)
H. D. F. Kito: MEDEJA
Nema potrebe za nabrajanjem pohvala izuzetnoj snazi Medeje. U mnogom
bitnom pogledu ona se razlikuje od onoga to bismo nazvali normalnom
konstrukcijom, bar normalnom konstrukcijom kako je shvata Aristotel, pa
ipak je jedna od najveih grkih tragedija. Te se rijei ispisuju gotovo
automatski, ali je veina implikacija ovoga pa ipak" pogrena; da je Euripid
uspio da oblikuje grau komada prema divnom sofoklovskom kalupu, da
napravi bolji" komad od nje, dobili bismo dramu koja ne bi bila bolja nego
smijena. Medeja se razlikuje od sofoklovskog modela zato to je Euripidov
nain miljenja bio razliit.
Aristotel izriito tvrdi da je pojava Egeja i slanje magine koije iracionalno",
ni nuan ni vjerovatan ishod onoga to se ranije dogodilo; ali, umjesto da
objanjavamo kako su u pitanju samo obine slobode koje pjesnik sebi
dozvoljava, bolje je da razmotrimo temeljnu razliku izmeu pjesnika i filozofa
koja se ovde pojavljuje. Na primjer, da li Medeja odgovara Aristotelovoj
definiciji tragikog heroja? Nimalo. Aristotelov tragiki junak je neko poput
nas", jer mi neemo doivljavati strah i saaljenje zbog nekoga ko nam ne
nalii. On ne moe biti svetac, jer bi njegov pad bio neprihvatljivo gnusan,
niti zlikovac, jer njegov pad bi mogao biti vaspi-tan ali ne i tragian. On mora
prema tome biti negdje po sredini, bolje bolji nego gori, i nai svoju nesreu
u nekoj svojoj hamartiji. Medeja nije takva, ona nije lik smijean od dobra i
zla u kome zlo vue dobro nanie, i mi doista ne moemo da osjeamo za nju
strah kao za
317
nekoga sebi slinog. U stvari, ako se tretira kao tragika junakinja u pravom
smislu rijei ona uopte ne zadovoljava; i navodi bar jednog od svojih
oboavalaca na krupnu kontradikciju. Profesor Bejts kae: ,,U liku Mede-je .
. . Euripidov tragiarski genije dosie svoj najvii vrh. Ni u jednom drugom
komadu ne postoji lik koji se moe mjeriti sa Medejom kao traginom
figurom." To je dopustivo miljenje, ali je neusklaeno sa sudom (istog
autora T. K.) da je sva naa simpatija na strani ne-srene djece, jer malo
simpatije moemo pokloniti surovoj, divljoj Medeji". Znai li to da ona uopte
nije tragina, nego samo melodramatina? Sirota djeca, zla majka,
bezosjeajan otac to zaista ne odgovara?
Poreenje s Makbetom bi moglo biti zanimljivo. On se moe shvatiti kao
prepoznatljiv aristotelovski junak. Prvo je predstavljen u povoljnom svjetlu:
Za hrabrog Makbeta jer on zasluuje to ime". 0 hrabri roae, estiti
vitee!". On je prije bolji nego gori, ali njegova hamartia je ambicija, a
okolnosti, kako to ve biva kod tragikih junaka, idu njoj na ruku i to
prvo upravo preko vrlina:
Dankan: Vie tan kodorski nee obmanjivati Odano nam srce. Idi, naredi mu
smrt, I titulom mu pozdravi Makbeta.
Ros: Izvriu.
Dankan: Makbetova dobit njegova je teta.
Moda je suvie smjelo nazivati zamak Glamis tvravom aristotelizma, ali
ova ironija veoma podsjea na Sofoklovu, i sigurno je bitan dio Makbetove
tragedije upravo u tome to je on bio plemenit, lojalan i hrabar.
Medeja naprotiv uopte nije zla; ona voli svoju djecu, voljela je Jasona (ako je
i to zasluga), i bila omiljena u Korintu: ali bitan dio ove tragedije je upravo u
tome da ona nikad nije bila sutinski razliita od onakve kakvu je mi vidimo.
Euripid ju je lako mogao predstaviti kao dobru ali strasnu enu koja ponire
u uase tek poto je smrtno uvrijeena i pozlijeena. Ne bi bilo potrebe da
kopa po njenoj prolosti kao to ini da nee da
318
nam kae upravo to. Ona nikad nije bila drukija, ona nema nikakve veze s
Aristotelom.
Isto tako ni Jason. U njemu nije mogue nai nita to nije podlo; ne zato to
slui Euripidu kao satira na nekoga, mada on eli da se preko Jasona
naruga samozadovoljstvu svojih sunarodnika, nego iz istog onog razloga, ma
koji on bio, koji je i Medeju nainio tako izrazitim likom. Lako je zapaziti
kako neznatnu ulogu ovdje igraju ostali likovi sasvim prirodno, poto su
glavne linosti naslikane tako jasnim bojama. Dadilja je ovakva, vaspita
onakav, Egej jo drukiji, ali bi bilo sasvim isto i da su potpuno razliiti. ..
Da je bilo po Aristotelu, i da je Medeja, poto je poinila svoje zloine, sama
pobjegla u Atinu? Ili da se ostvario zakon nunog i vjerovatnog, i da je
Medeja bila kamenovana od gnjevnog stanovnitva? Komad uopte ne bi bio
tragedija, nego najpraznija melodrama; poslije svih onih stranih priprema
pria bi jednostavno izgubila svaki znaaj, postala bi puka uzbudljiva istorija
Me-deje iz Korinta. Zavravajui je na svoj nain, Euripid je ne-aristotelovski
po inspiraciji, a ne sluajan.
(Preveo: Tvrtko Kulenovi)
(H. D. F. Kitto: Greek Tragedy, Univer-sitv Paperbacks, London, 1966)
319
BILJEKE O PISCIMA
ESHIL. Vrijeme u kome je Eshil ivio je vrijeme intenzivnih promjena i
burnih dogaaja u istoriji grkog drutva i drave. To je vrijeme raanja
atinske demokratije koje je nastupilo poslije progona tirana, Pizistratovih
sinova, a bilo olieno u Klistenovim reformama Solonovog ustava iz 508.
godine.
Eshil se rodio 525. god prije n. e., u Eleusini blizu Atine, i od rane mladosti
bio je ponesen tim novim slobodarskim idejama, demokratskom ustavnou i
slobodom. Uestvovao je u borbama s Persijancima, posebno u bici kod
Salamine, i time se vie ponosio nego svojim knjievnim djelima, koja je
skromno zvao mrvicama s Homerove trpeze".
Kao i ivotno, tako mu je i literarno angaovanje bilo zanosno i strasno. Pisao
je uzvienim pjesnikim jezikom, punim zanosa i patosa, preplavljenim
poetskim figurama i zvunim efektima, govorilo se ak da je najee pisao
pijan.
elio je da uskladi naslijeene boanske zakone sa demokratskim duhom
svoga vremena i zato je nastojao da u svojim dramama moralno usavri"
homerske bogove, kako bi mogli predstavljati uzor ljudima.
U odnosu na tragediju kakvu je naslijedio, ostvario je u njoj ogroman
tehniki napredak. Po Aristotelu: On je uveo drugog glumca, skratio hor,
dao veu vanost djt-jalogu", a prema anonimnim podacima, on je tvorac i
raznih scenskih sprava (estostrana oslikana prizma koja je zamjenjivala
scenografiju, neka vrsta katapulta koji je na pozornicu izbacivao, ispod bine,
bogove i via bia itd.) kojima se koristilo grko pozorite.
320
Mnogo je putovao i vie puta boravio na Siciliji kod sirakukog tiranina
Hijerona, koji je bio njegov veliki potovalac i zatitnik. Kad je Hijeron
osnovao grad Et-nu, Eshil je za tu priliku ispjevao svoju tragediju Etnjan-ke.
Na Siciliji je i umro 456. godine pre n. e., u gradu Geli. Ostavio je za sobom
devedeset drama, od kojih je sedamdeset devet poznato po imenu, a
sauvano je se-dam^Hiketide (Pribjeglice), Persijanci, Sedmorica protiv Tebe,
Okovani Prometej, te trilogija Orestija (jedina sauvana trilogija grke
tragedije), koju sainjavaju Aga-memnon, Hoefore (Pokajnice) i Eumenide.
SOFOKLE. Ako je Eshil savremenik raanja atinske de-mokratije, Sofokle je
savremenik njenog procvata, Pe-riklovog doba, zlatnog vijeka" atinskog.
Rodio se oko 495. god, prije n. e. na Kolonu Hipiju, koji e opjevati u svom
Edipu na Kolonu. Poticao je iz bogate porodice kao i Eshil, stekao je
svestrano vaspi-tanje i u mladosti se isticao gimnastikom vjetinom i
tjelesnom ljepotom, ali nije pokazao smisao za vojniku slubu kao Eshil.
Uestvovao je u nekim diplomatskim misijama i vrio neke sveteniko-
medicinske funkcije. Nije mnogo stranstvovao, najvie je volio da ivi u svojoj
Atini, u kojoj je i umro 405. godine doivjevi duboku starost.
Bio je veoma plodan pisac i tvrdi se da je Edipa na Kolonu napisao kad mu je
bilo devedeset godina. U alek-sandrijskoj biblioteci nalazilo se pod njegovim
imenom upisano 130 drama, od kojih su nam 114 poznate po naslovu.
Sauvalo se, kao i od Eshila, sedam: Ajant, Elekt-ra, Car Edip, Antigona,
Edip na Kolonu, Trahinjanke i Filoktet.
Kao pisca nisu ga zanimali bogovi. Mada je po duhovnoj usmjerenosti svoga
bia bio religiozan tradicionalista, istinu o ivotu traio je u ljudima i
meuljudskim odnosima.
EURIPID. Njegovo vrijeme je vrijeme vrhunca antike demokrati je, koja ve
pokazuje i prve znake deformacije i opadanja. Rodio se izmeu 485. i 480.
god. prije n. e. na Salamini, takoe u bogatoj ali moda ne i otmenoj poro-
321
dii, jer su komini pjesnici njegova vremena rado pravili ale na raun
njegovog porijekla.
U mladosti je pokazivao svestranu darovitost, ali se kasnije nije mnogo
interesovao za dravnu slubu i politiku karijeru. Meutim, preko svojih
djela, bio je u javnom ivotu intenzivno angaovan i, kako kae prof. M.
uri, za novu kulturu uinio je vie nego sami filo-sofi, njeni proroci".
U privatnom ivotu je, prema savremenicima, bio ozbiljan i samotan ovjek,
koji je vie volio da se drui s prirodom nego s ljudima: to osjeanje za
prirodu ostavilo je znaajnog traga i u njegovim djelima. Najradije je provodio
vrijeme u rodnoj Salamini, gdje je satima iz peine posmatrao morsku
puinu, a pred kraj ivota, kad su mu dosadili napadi politikih neprijatelja
tradicionalista, odazvao se pozivu makedonskog kralja Arhela-ja, na ijem je
dvoru u Peli ivio sve do smrti.
Deviza njegovog stvaralatva je deviza jonske filozofije: Mjera svih stvari je
ovjek", a Euripid je pod ovjekom posebno podrazumijevao njegov
unutranji ivot, psihu. Napisao je oko devedeset drama, od kojih se
sauvalo devetnaest, a meu njima su najznaajnije: Alke-stida, Andromaha,
Bakhe, Ifigenija na Tauridi, Ifigenija u Aulidi, Medeja, Trojanke, Hekaba,
Helena i Hipolit.
LITERATURA
Robert Grevs: Grki mitovi, Nolit, Beograd, 1969.
I. M. Tronski: Povijest antike knjievnosti, Matica hrvatska, Zagreb, 1951.
Jan Kot: Jedenje bogova, studije o grkim tragedijama, Nolit, Beograd, 1974.
Milo uri: Istorija helenske knjievnosti u vremenu politike
samostalnosti, Nauna knjiga, Beograd, 1951.
Milo uri: Patnja i mudrost, studije i ogledi o helenskoj tragediji, Grafiki
zavod, Titograd, 1962.
Zdeslav Dukat: Sofoklo, ogledi o grkoj tragediji, Dometi, Rijeka 1981.
H. D. F. Kito: Grci, Matica srpska, Novi Sad, 1963. H. D. F. Kitto: Greek
Tras,edy, Universitv Paperbacks, London, 1966.
T. K.
5T)
SADRAJ
Tvrtko Kulenovi: GRKE TRAGEDIJE...... 5
Eshil: OKOVANI PROMETEJ........ 29
Sofokle: CAR EDIP............ 79
Sofokje: ANTIGONA........... 159
Euripid: MEDEJA............. 225
Napomene ............... 295
Izbor iz kritika............... 305
Biljeke o piscu.............. 320
Literatura................ 322
Eshil - Sofokle - Euripid GRKE TRAGEDIJE
4. izdanje
1988.
Izdava
SOUR Veselin Maslea, IRO Sarajevo, OOUR Izdavaka djelatnost,
Sarajevo
Za izdavaa Radoslav Mijatovi
Tehniki urednik Salih Ahmethodi
Korektor Emir Sultanovi
tampa SOUR Veselin Maslea, RO Rade Bitanga, Mostar
Za tampariju Rudo Bandit
Tira: 5000 primjeraka
ISBN 86-21-00240-X