Prevencija prva skripta deo drugi.

1.Razvoj drustvene strategije u suprotstavljanju kriminalitetu

Razvoj drustvene strategije u suprotstavljanju kriminalitetu znatno je zaostajao za
represijom.Medjutim sedamdesetih godina XX veka prevencija kriminaliteta je bio
znacajan deo aktivnosti drzavnih organa.
Obaveza angazovanja na preventivnom planu pojedinih drustvenih subjekata bila je
normirana tadasnjim zakonima o drustvenoj samozastiti.Ovome je pogodovala opsta
drustvena klima,evolucija osnovnih teorijskih koncepata o suprostavljanju kriminalitetu i
njima inspirisana strategija,kao i pojedini preventivni program u drugim podrucijima
neprilagodjenog ili protivdrustvenog ponasanja u oblasti socijalnih
devijacija,alkoholizma,narkomanije i drugo.
Drustvena samozastita nije donela nikakve sustinske promene na podruciju kriminalne
politike.Ustavom iz 1992 godine drustvena samozastita je prestala da postoji.

2.Prevencija kriminaliteta kao komponenta kriminalne politike
Kriminalna politika se danas dvojako odredjuje - kao prakticna delatnost sprecavanja i
suzbijanja kriminaliteta,i to sve vise preventivnim ali i represivnim merama.
Tu delatnost sprovode organi kriminalne politike medju kojima organi unutrasnjih
poslova i organi krivicnog pravosudja imaju centralno mesto.Druga odredba kriminalne
politikejeste da je to naucna oblast koja se bavi postojecim zakonodavstvom i njegovim
uticajem na kriminalitet,strategijom i taktikom celokupnog nastojanja u suzbijanju
devijantnosti s ciljem suprotstavljanja kriminalitetu,procenjivanjem i eventualnim
iznalazenjem adekvatnih i valjanih metoda u tretiranju kriminalnih pojava i izvrsilaca
kriminalnih aktivnosti.




3.Medjusobni odnosi kriminalne politike,prevencije kriminaliteta i kriminalisticke
strategije
Enormno povecanje kriminaliteta u svetu poslednjih decenija povecava interes da se
pronadju novi metodi suprotstavljanja kriminalitetu,odnosno intenziviraju neki od
postojecih metoda u uslovima znacanih drustvenih promena.
Kriminalisticka strategija je na samom pocetku imala za cilj pracenje kriminalne
strategije,kako bi metodom ranog upozorenja sprecila kriminalce u vrsenju novih
krivicnih dela.
Kriminalna politika je sira od kriminalisticke strategije i taktike i predstavlja dugorocno
usmerenje ne samo u odnosu na policiju i kriminalisticku strategiju vec i na
mnogobrojne drustvene delatnosti i sektore radi ostvarivanja srednjorocnih i
dugorocnih kriminalno politickih ciljeva.
4.Preventivna kriminalistika
Preventivna kriminalistika je u funkcionalnoj vezi sa represivnom i one mogu uspesno
delovati samo kao jedinstvena nauka.Preventivna kriminalistika za razliku od represivne
pokrivala bi znatno sire kriminogeno podrucije ,odnosno izlazila bi iz okvira osnovnih
funkcija drzavnih organa zakonom normirane delatnosti koja se odnosi na postdeliktno
kriminalisticko i najvecim delom represivno postupanje.
5.Savremena nastojanja u prevenciji kriminaliteta
Jos sezdesetih godina XX veka u Evropi,narocito u zemljama anglosaksonskog podrucija
,nastaje pokret koj prevenciju kriminaliteta nacelno stavlja u prvi plan kriminalne
politike.Takva aktivnos u SAD pracena je institucionalnom i socijalnom,odnosno
finafsijskom podrskom,sto nije bio slucaj u evropskim zemljama.
Savremena strategija suprotstavljanu kriminalitetu zasniva se na njenoj
aktuelnosti,koja uglavnom iskljucuje standardne metode i sredstva koja su trajna i
nepromenljiva.Dinamika kriminaliteta ,njegova stalna prilagodljivost i promenljivost
moraju biti praceni takvom krminalno politickom strategijom koju se ne moze realno
prognozirati da ce biti uspesna ,pri cemu je njena fleksibilnost neophodan uslovza njeno
uspesno funkcionisanje.

6.Stratesko i plansko usmeravanje prevencije
Strategija kriminaliteta i njen sadrzaj u velikoj meri zavise od predvidjanja buduceg
kriminalnog ispoljavanja.Strategija sprecavanja kriminaliteta je medjutim i dalje na
pocetku racionalnog uspesnog ostvarivanja.
U pojedinim zemljama bilo je pristuno dugorocno prognoziranje kriminaliteta koje se
zasnivalo na losim prognostickim merilima pa nije moglo da rezultira nekim
neuspehom.Nerazvijene zemlje odnosno zemlje u razvoju u samom startu prilikom
preventivnog planiranja polazile su od nedovoljno poznatih uzroka.neproverenih
komponenti i slabih materijalnih uslova,sto je rezultiralo lose planiranje.
(dodajte jos nesto)
7.Planiranje prevencije
Planiranje i programiranje prevencije kriminaliteta zahteva uskladjivanje veoma
razlicitih veza i odnosa,utvrdjivanje njihove akcione stazmermosti u delovanju i
iznalazenje onih kombinacija i sadrzaja za koje postoji realna prognoza da ce rezultirati
uspehom.