Mat 294

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad
246
1
1
4
4
Hipermedijalna
telekomunikaciona
infrastruktura
Interneta

Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavravaju
nastavna sredstva, nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja
efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. Proses osavremenjivanja
postojee tehnologije znatno bre se odvija u proizvodnim oblastima,
te se s pravom oekuje da kole i fakulteti prate inovativne procese i
da obrazuju mlade strunjake u skladu sa potrebama drutva i
privrede. Tek u poskednjih desetak godina, sa masovnijim
korienjem raunara u kolama, stvoreni su uslovi za kvalitetnije
inoviranje obrazovne tehnologije. Hipermedijalne instrukcije za
interaktivni rad se kreiraju za personalne raunare u vidu
elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udbenika sa integracijom
teksta, slike, zvuka, animacije i video klipovima. U potpunom
hipermedijalnom mrenom okruenju prilikom interaktivnog rada u
individualizovanoj nastavi uenicima su dostupne kreirane instrukcije
tako da uenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju
nastavnih sadraja, da se vrate na sadraje koji im nisu dovoljno
jasni, da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim
mogunostima i interesovanjima. Interaktivnost i kvalitet
prezentovanih materijala, uz korienje multimedije i hiperteksta,
daje znatno bogatije sadraje u poreenju sa nastavom koja se odvija
u tradicionalnim uionicama. Razvoj telekomunikacione tehnologije i
masovnije korienje Interneta omoguili su interaktivno uenje na
daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz koruenje
hipermedijalnih elektronskih izvora informacija.
Internet kao praktina realizacija povezivanja stotina miliona
raunara u jedinstvenu globalnu raunarsku mreu i njegov razvoj je
uticao da obrazovanje na daljinu doivi kvalitativni skok i vee
prihvatanje. Tehnologija obrazovanja na daljinu, u odnosu na
tradicionalne naine uenja, su efikasne, napredne i zanimljive, a
istovremeno i sloenije u tehnikom, programskom i organizacionom
smislu. Ovaj vid obrazovanja se moe realizovati putem
infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u slubi
obrazovanja na daljinu. Internet ima velike potencijale i zato ga
Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

247
mnoge zemlje ukljuuju u svoj obrazovni proces. U svetu se donose
zakoni koji omoguavaju irenje Interneta u kolama. Obrazovanje na
daljinu putem Interneta omoguava sticanje znanja van uionica.
Nove mogunosti obrazovanja postavlju nove zahteve. Prevazilaenje
tradicionalne nastave koju karakterie masovnost, jednosmernost i
pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji
su irom sveta pokrenuti.

14.1. RAUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE

Postoje razni oblici komunikacija. Kompjuterske komunikacije ine
osnovu za istraivanje i postupak modeliranja hipermedijalne
interaktivne Internet uionice. Predavanje preko telekonunikacione
infrastrukture Interneta ini osnovu industrijskog obrazovanja tj.
obrazovanja na daljinu. Otuda emo razmotriti koji su osnovni
elementi komunikacija zastupljeni u raunarskim mreama i
Internetu.

Danas se mnogo diskutuje o razvoju
novih informacionih tehnologija a
najvie o raunarskim
komunikacijama i Intenetu. Svet
telekomunikacija i raunara doiveo je
dosad nezapamen rast. Savremeno
poslovanje i komunikacija meu
ljudima postala je nezamisliva bez
korienja upravo tih resursa:
raunara, Interneta, mobilnih i
satelitskih komunikacija i dr.

Slika 14-1 Skica telekomunikacija

U ovom opisae se osnove raunarskih komunikacija (komunikacioni
medijumi i ureaji), raunarskih mrea (vrste i topologije) i Interneta
(adrese, protokoli i servisi). Raunarske komunikacije predstavljaju
osnovnu komponentu i tehnoloki preduslov za distantno
obrazovanje.

Uspostavljanje komunikacije izmeu raunarskih sistema otvara nove
mogunosti na polju distantnog obrazovanja. Komunikacije
obezbeuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija
izmeu razliitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih

248
Internet uionica. Znaaj kompjuterskih komunikacija je evidentan,
komunikacija se moe klasifikovati u nekoliko grupa:

- neposredna komunikacija
- prenos datoteka
- pretraivanje baza podataka
- korienje udaljenih resursa
- komercijalni servisi

14.1.1. Naini komunikacije izmeu raunara

Da bi raunar mogao da razmenjuje podatke s drugim raunarom, ili
nekim drugim perifernim ureajem koji se prikljuuje na raunar,
moraju da budu ispunjena tri uslova, tj. potrebno je da postoje:

- komunikacioni medijum-
linije
- komunikacioni ureaj-
hardver
- komunikacioni softver

Slika 14-2 Skica komunikacija

Komunikacioni medijum slui za povezivanje raunara s drugim
raunarom (ili nekim drugim ureajem koji se prikljuuje na raunar).
Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeu raunara, kao i
najvea mogua udaljenost meu njima. Brzina prenosa izmeu dve
jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. S obzirom na to da
je, u dananje vreme, broj prenetih bitova u sekundi uvek vei od
1000, a kod nekih medijuma i od milion, to je jedinica za merenje
brzine prenosa kilobit, odnosno megabit, u sekundi (Kbps, odnosno
Mbps). Komunikacioni medijum moe da bude u vidu kabla ili beini.

Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fiziki kanal koji se
koristi za povezivanje dva ureaja. Mediji se klasifikuju kao:
kablovski (ice, kablovi, optika vlakna), beini gde se veza
uspostavlja talasima (radio, mikrotalasnim, infracrvenim) ili drugim
signalima koji se emituju. Beine veze se koriste samo u sluajevima
kada nije moguno poloiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost
suvie skupa ako se ostvaruje preko kabla. Kablovi omoguavaju
najveu bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu.


249
Specijalni kablovi za povezivanje
koriste se za direktno povezivanje,
na maloj udaljenosti (do nekoliko
metara), dva raunara ili raunara i
drugog ureaja. Najee se sastoji
od etiri ili vie ica, u zavisnosti od
toga koji se ureaji povezuju.

Slika 14-3 Kablovi za povezivanje

Upredena parica (UTPunshilded
twisted pair) je prvobitno koriena
za telefonske komunikacije i ostala
je glavni medijum za mesni i
lokalni telefonski saobraaj i
prenos podataka.

Slika 14-4 Upredena parica
Parica se sastoji od dve izolovane ice, najee bakarne, upredene
ravnomernim korakom upredanja. Trenutno je najjeftiniji medijum pa
se esto koristi u varijanti vie parica u istom omotau. Osetljiv je na
spoljne smetnje jer nije oklopljen.

Koaksijalni kabl sastoji se od jednog
debelog, najee bakarnog,
provodnika oko koga se nalazi
izolacija. Sve zajedno je koaksijalno
obmotano bakarnom ili
aluminijumskom mreicom i
zatieno spoljnim omotaem.
Koaksijalni kabl moe biti tanak i
debeo. Koristi se za povezivanje
ureaja na vee daljine (do nekoliko
stotina metara).

Slika 14-5 Koaksijalni kabl

Optiki kabl pravi se u obliku
fleksibilnih staklenih ili
plastinih vlakana male mase i
dimenzija, du kojih se prenosi
svetlosni signal. Oko vlakna se
nalazi omota koji potpuno
reflektuje svetlost. Nije osetljiv
na elektrine ili
elektromagnetne smetnje.

Slika 14-6 Optiki kabl


250
Kapacitet mu je nekoliko stotina puta vei od upredenih parica. U
komunikaciji preko optikog kabla, elektrini signal se korienjem
modulatora pretvara u puslirajuu svetlost koja se prenosi putem
kabla. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo
konvertuje u elektrini signal.

Veze pomou svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za
komunikaciju izmeu ureaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake
za komunikaciju izmeu zgrada koje su relativno blizu. Ove veze rade
dobro u mnogim uslovima, ali su veoma podlone smetnjama.

Veze pomou radio talasa koriste za prenos podataka radio talase.
Najee se koriste mikrotalasi. Veze mogu biti izmeu dve stanice na
zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. Mogu se koristiti i
druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima.

Komunikacioni ureaj je dodatak koji se, najee u obliku kartice,
stavlja u raunar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Ovaj
ureaj ima dva zadatka. Prvo, da elektrino usaglasi ureaje koji se
povezuju, i drugo, da podatke koji se prenose iz raunara pretvori iz
oblika u kome su bili uskladiteni u raunaru u oblik pogodan za
prenoenje preko komunikacionog medijuma. Komunikacioni ureaji
se koriste za sva povezivanja raunara osim u sluaju direktne veze
specijalnim kablom (tzv. null modem kabl).

Modem je najei medijum za povezivanje raunara su telefonske
linije. Pri tome se, u najveem broju sluajeva, radi o linijama sa
biranjem (dial up), a ree o iznajmljenim telefonskim linijama
(poprena veza). Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga
se ovo koristi samo u retkim sluajevima kada je saobraaj izmeu
dva vora toliki da opravdava cenu plaenu za iznajmljivanje. Veina
postojeih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale
kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). S
druge strane, podaci u raunarima su digitalni (diskretni). Da bi se
ove informacije, koje se inae predstavljaju diskretnim (digitalnim)
signalima, prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj
strani konvertovati u analogne signale. Podaci primljeni na drugoj
strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Ureaj koji vri
konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto
(demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Modem
moe biti interni (koji se ugrauje u raunar) i spoljni (koji se spolja
prikljuuje na raunar). Kod savremenih modema obino je s
modemom integrisana i faks kartica i govorna maina (telefonska
sekretarica). Takva kartica se naziva FMV (Fax, Modem, Voice)

251
kartica. Eksterni modemi se prikljuuju na serijski ili na USB port na
poleini kuita. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrauju
na matinoj ploi mogu biti ISA, PCI ili AMR (Audio Modem Raiser).
Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske.
Harverski modemi funkcioniu bez korienja procesorke moi
raunara dok sofverski modemi koriste resurse raunara jer nemaju
sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali
samostalno. Za korienje softverskih modema neophodan je raunar
sa MMX procesorom.

Slika 14-7 Blok ema modemske komunikacije raunara

Kartice mrenih adaptera (mrene
kartice) predstavljaju vezu izmeu
oienja mree i raunara (radne
stanice). Ugrauju se u raunar i
time se stvaraju prikljune take na
raunaru na koje mogu ga se
prikljue mreni kablovi.

Slika 14-8 Mrena kartica

Mrena kartica ima malu koliinu
memorije koja se koristi kao skladite
za deo dolaznih podataka s mree
dok ih raunar obrauje. Neke novije
mrene kartice imaju ak i sopstveni
procesor koji pomae u obavljanju
mrenog saobraaja.

Slika 14-9 Memorija na mrenoj
kartici


252
U zavisnosti od topologije i
arhitekture raunarske mree, ova
kartica moe imati BNC ethernet
prikljuak (stara tehnologija), UTP
prikljuak (novija tehnologija) ili
oba prikljuka.

Slika 14-10 BNC i UTP prikljuak

PC Card. Pored drugih ureaja, u
ovom obliku se prave i
komunikacioni ureaji. Ova kartica
moe imati mreni adapter, modem
ili da integrie u sebi oba ova
ureaja. Obino se koristi u
notebook raunarima. Raunari se
povezuju u mreu putem Switch-
era ili Hub sistema.

Slika 14-11 HUB sistem

Up-link i Down-link. Imamo tri
vrste linkova koji su
najrasprostranjeniji u svetu. Ove
tehnolodije nam omoguavaju vei i
bri protok informacija.

Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem

Prva vrsta, ujedno najbra, ali i najskuplja, jeste povezivanje na
Internet pomou satelitske veze. Ova veza podrazumeva satelitsku
antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Ovakva veza sa
Internetom zasniva se na tome da korisnik moe i da prima i da alje
podatke putem satelitske veze, prilikom ega se ostvaruje velika
brzina podataka.

Druga vrsta, neto jeftinija, takoe se koristi satelitskom vezom, ali
sa tom razlikom to se umesto antene predajnika koristi telefonska
veza. Podaci se alju pomou telefonsle veze, a primaju se preko
satelitske antene. Ovakva veza je veoma ekonomina i iroko je
rasprostranjena u svetu.

253
Trea vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mree.
Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik), kojom moe da
prima samo one podatke koji se alju na datom satelitskom kanalu.
Postoji vie kanala koji neprestano alju razne vrste podataka, tako
da korisnik moe da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih
interesovanja.

Neke od mogunosti povezivanja sa Internetom:

Modemi brzine 56 kb/s. Ovi modemi su sastavni deo svake
konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj.
da li je linija digitalna ili analogna, da li ima filtere za uklanjanje uma
itd. Brzina esto oscilira i to utie na rad na mrei.

ISDN (Integrated Services
Digital Network). Za usluge
ISDN-a potrebna je specijalna
telefonska linija, i specijalni
adapter. ISDN alje podatke u
digitalnom obliku kroz
telefonsku liniju. Veza je brza i
tiha, nema "pitanja" a podaci
se nikada ne gube zbog
statikog elektriciteta ili uma
na liniji. Brzina prenosa
podataka je 128 kb/s.

Slika 14-13 ISDN tehnologija

Satelitske veze. Najpoznatiji
dobljava Internet usluga
preko satelita je DirectPC i on
moe da obezbedi i do 400
kb/s u dolaznom smeru. U
odlaznom smeru komunikacija
mora da se vri preko
modema jer je satelitska
dvosmerna oprema vrlo
skupa.

Slika 14-14 Satelitska veza koncept - a


254
Microsoft-ov najnoviji projekat
na ovu temu je sistem
Teledesic i ima za cilj
postavljanje 800 satelita u
nisku Zemljinu orbitu.

Slika 14-15 Satelitska veza koncept - b

LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Umesto kablova ova
tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra, to teorijski
omoguava protok od 30 Mb/s. Princip rada zasnovan je na relej
stanicama koje od vaeg raunara maksimalno mogu da budu
udaljene 3km. Potreban vam je takoe Ethernet prikljuak. Na
ispitivanjima se postiu brzine od 500 kb/s.

DSL (Digital Subscriber Line). Ovi modemi bre prenose podatke u
dolaznom nego u odlaznom smeru. Neke vrste DSL prikljuaka mogu
da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Sam modem koristi vie
stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vae veze.
Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. to je
razdaljina izmeu modema i provajdera vea to je veza loija.

ADSL
2
je jedna od novijih
tehnologija koja obeava da
donese, do skora nezamislive
brzine. Ideja je sledea: U
zapadnim zemljama su optiki
kablovi ne samo poloeni
izmeu telefonskih centrala
nego su esto provedeni sve
do razvodnih kutija za
pojedina naselja.

Slika 14-16 ADSL tehnologija

To znai da klasine telefonske ice premouju malu razdaljinu
(manje od 3 km), a na tako maloj razdaljini je mogue podatke slati

2
ADSL Asymeric Digital Subscriber Line to znai Nesimetrina digitalna
pretplatnika linija.

320
velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mrei). ADSL je
samo jedan od standarda koji koriste telefonske ice da bi slali
digitalne podatke zaobilazei telefonsku centralu i telefonske aparate
u kui korisnika (normalna telefonska instalacija u kui korisnika
ostaje nepromijenjena). Brzina prijenosa podataka pomou ADSL-a
nije ista u oba pravca (linija je nesimetrina odatle ono A- Asymeric)
to znai da je brzina primanja podataka za korisnika vea od brzine
slanja. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. U
obrnutom smeru, brzina je sprorija oko 640 Kb/sec, ali i dalje mnogo
bra od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. Prednost
ADSL tehnologije je to koristi standardne telefonske ice. Ipak, u
mnogim podrujima telefonske linije moraju biti poboljane da bi
omoguile ovako brz prenos podataka. Takoe, neophodan je
poseban modem. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i
kod nas. Od nove godine nekoliko provajdera omoguava ovaj nain
povezivanja i u Novom Sadu. Brzine koje nude su dosta manje od
gore navedene, ali su i te brzine po nekoliko puta bre od brzine koju
ostvarujemo pomou standarnog modema. Takoe, kao i distributeri
kablovske televizije, uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima
na korienje i u ponudi imaju razliite pakete.

Kable Modem (kablovski
modemi). Zanimljiv nain
da prenesemo podatke do
svojih domova je onaj koji
stalno koristimo ali nikad o
njemu ne razmiljamo na
taj nain. To je koaksijalni
kabl kojim se prenose TV
emisije putem kablovske
televizije.

Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu

Koaksijalni kabl moe da prenese izuzetno velike koliine podataka,
teoretski moe da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s.
Potreban vam je samo prikljuak za kablovsku televiziju, Ethernet
mrena kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju.
Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u
dolaznom preko koaksijalnog kabla.

Bezine veze (Wireless). Neke kompanije nude pristup Internetu
velikom brzinom bez bilo kakvih kablova bakarnih, koaksijalnih ili
optikih. Ljudima koji ive u zabaenim podruijima sistemi sa
beinim vezama mogu da obezbede bri pristup Internetu.

321

CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication
Sustems). Ove dve tehnologije obezbeuju prenoonje podataka za
depne raunare, Palmtop-e i sline ureaje. Koriste se u velikim
gradovima.

WAP, WML i GPRS. Zadnjih godina nismo vie ogranieni da Internetu
moemo pristupiti samo preko kompjutera. Pre nekoliko godina
pojavio se WAP
3
, protokol koji omoguuje pristup internetskim
sadrajima s mobilnog telefona, bez povezivanja na kompjuter ili neki
slian ureaj. Tako svaki WAP telefon ima ugraen program browser
pomou kog se mogu pregledati tzv. WAP stranice, ali treba znati da
se tu ne oekuje onako kvalitetan grafiki prikaz sadraja kao u
sluaju pravih Web stranica. Kod WAP-a se radi uglavnom o itanju
posebno nainjenih tekstualnih stranica, za iju se izradu koristi
poseban jezik WML
4
. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori
prenos podataka. Uz to cene koritenja mobilnih telefona mnogo su
vie od obinih fiksnih telefona. Zadnjih godina pojavila se nova
tehnologija GPRS
5
koja je poveala brzinu prenosa podataka, a i
pristupanija je korisnicima zbog drugaijeg naina tarifiranja.

Teorijske brzine raznih naina prenosa
Nain prenosa Teorijska brzina
Trajanje prenosa fajla
od 10 Mb u idealnim
uslovima

56Kb modem 45 kb/s 29,6 min.
ISDN 128 kb/s 10,4 min.
Direct PC (satelitska
veza)
400 kb/s 3,3 min.
LMDS 500 kb/s 2,7 min.
DSL 9 Mb/s 8,9 s
Kablovski modemi 30 mb/s 2,7 s
Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa

3
Wireless Application Protocol
4
Wireless Markup Language
5
General Packet Radio System

322
Komunikacioni softver ine programi koji omoguavaju
komunikaciju dva ureaja korienjem datog komunikacionog ureaja
i medijuma. Tu treba razlikovati dve vrste programa:

- veznike (drajvere)
- aplikacione programe

Veznici (drajveri) omoguavaju da komunikacioni ureaj prihvata i
izvrava komande koje su zadate u skladu sa odreenim standardom
za tu vrstu ureaja. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog
ureaja na CD-u (ili disketama). Ovi programi najee zavise od
operativnog sistema na raunaru, pa proizvoa daje razliite verzije
veznika za razliite operativne sisteme. To znai da izmenom
operativnog sistema na raunaru moraju da se zamene i veznici
(drajveri) za postojee ureaje.

Aplikacioni programi omoguavaju razliite vrste komunikacija meu
raunarima ili izmeu raunara i drugog udaljenog ureaja (na
primer, tampaa ili faksa). Proizvoa komunikacionog ureaja,
pored veznika (drajvera), obino daje i osnovni aplikativni softver da
bi njegov ureaj mogao da se koristi. Meutim, program za
korienje komunikacionog ureaja moe biti i deo operativnog
sistema (na primer, u Windows-u), a mnogo ee postoji vei broj
programa na tritu s razliitim mogunostima.

Kolekcija programa koji podravaju rad raunara u mrei zove se
komunikacioni softver. Sve funkcije znaajne za korisnike mree
ostvaruju se posredstvom odgovarajuih programa. Zato je
raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad
korisnika u mrei. Komunikacioni softver obezbeuje sledee
funkcije:

- Postavljanje paramatara za rad u mrei
- Ukljuivanje raunara u mreu
- Rad korisnika u mrei
- Sigurnosne mere
- Administrativni poslovi
- Pomo korisniku


323
Komunikacioni softver se moe nai u formi vlasnikog, javnog ili
deljenog softvera. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati
vlasnikim softverom iza kojeg stoji proizvoa sa svim garancijama i
drugim pogodnostima pri unapreenju softverskog paketa. Naravno,
za amaterske primene moe se koristiti i softver koji se daje
besplatno za javnu upotrebu. Ovaj softver se nalazi u raunarskim
mreama i moe se koristiti od strane svih korisnika mree.

14.1.2. Raunarske mree

Raunari se povezuju u raunarske mree s ciljem:

- zajednikog korienja hardvera (diskova, tampaa i drugih
ureaja)
- zajednikog korienja podataka u datotekama
- razmene podataka meu korisnicima
- komunikacije meu korisnicima
- zajednikog rada korisnika na nekim poslovima

Svaki raunar (ili drugi ureaj) prikljuen u mreu naziva se vor.

Podela raunarskih mrea. Raunarske mree se mogu podeliti na
razne naine, u zavisnosti od toga da li se posmatra:

- povrina koju pokriva mrea
- nain povezivanja raunara u mrei (topologiji)
- nain komunikacije raunara u mrei (logistikoj organizaciji)
- odnos meu vorovima u mrei

1. Prema povrini na kojoj se nalaze raunari u mrei, mree
se dele na:

- lokalne raunarske mree LAN (Local Area Network) i
- globalne raunarske mree WAN (Wide Area Network).

Lokalna raunarska mrea - LAN je mrea koja je ograniena na
jednu zgradu, ili grupu zgrada, i u kojoj su raunari obino povezani
kablovima. Lokalna raunarska mrea moe da se sastoji od dva-tri
raunara smetena u jednoj prostoriji, ili od nekoliko stotina raunara
rasporeenih u vie zgrada.


324
Globalne raunarske mree WAN (Wide Area Network) povezuju
raunare koji su geografski razdvojeni. Nekada su u podeli postojale i
gradske raunarske mree MAN (Metropolitian Area Network).

2. Topologija mree

Nastaje geometrijskim ureenjem veza i vorova koji ine mreu.
Veza (linija, kanal) je komunikacioni put izmeu dva vora. vor se u
topologiji definie kao krajnja taka neke grane mree ili kao
zajedniki prikljuak na dve ili vie grana u mrei. Hardver i softver
svakog vora odreeni su funkcijama i ueem tog vora u mrei.

vorovi meusobno komuniciraju na osnovu nekih fizikih i logistikih
veza. Fiziku vezu ini neki od pomenutih komunikacionih medijuma
(najee kabl). Logistika veza znai da dva vora mogu da
komuniciraju bez obzira da li meu njima postoji fizika veza.

Raunarska mrea moe imati:

- topologiju magistrale,
- zvezdastu topologiju,
- prstenastu topologiju,
- hibridnu topologiju.

Kod topologije magistrale (bus)
svi vorovi su pojedinano vezani
na magistralu preko koje se
obavlja komunikacija meu
njima. Prednost ove mree je
lako dodavanje i uklanjanje
vorova iz mree, a ako neki
vor na mrei prestane s radom,
to nema uticaja na ostale
vorove i rad mree. Mrea
prestaje s radom jedino u sluaju
prekida na magistrali ili aktivnim
komponentama magistrale
(pojaavai).

Slika 14-19 Topologija magistrale


325
U topologiji zvezde (star) postoji
centralni vor na koji su
povezani svi drugi vorovi.
Prednost ove topologije je lako
dodavanje novih vorova u
mreu, kao i to to iskljuivanje
nekog vora iz mree zbog kvara
ne utie na rad ostalih vorova.
Nedostatak je u tome to u
sluaju kvara na centralnom
voru cela mrea prestaje da
funkcionie.

Slika 14-20 Topologija zvezde

U topologiji prstena (ring) svaki
vor je povezan s dva susedna
vora tako da veze ine krunu
konfiguraciju. Poslata poruka
putuje od vora do vora u
prstenu. Svaki vor mora da
bude sposoban da prepozna
vlastitu adresu i primi poruku.

Slika 14-21 Topologija prstena

Osim toga, svaki vor mora da ima mogunost i da prosledi poruku
koja je namenjena nekom drugom voru. Poruke, najee, idu samo
u jednom smeru da se ne bi sudarile.

Prednost mree je manja kompleksnost, poto su putevi poruka
odreeni konfiguracijom mree, tj. poruka automatski putuje do
sledeeg vora u mrei. Nedostaci su: teko dodavanje novih vorova
(prilikom dodavanja novog vora koji mora da bude povezan s dva
susedna vora, neophodno je da se prekine rad mree), kvar na
svakom voru, aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid
konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mree.

Hibridna topologija je
nespecifina i njen oblik moe u
velikoj meri da varira od jedne
do druge konfiguracije. Kod ove
topologije, osim veza
karakteristinih za druge
topologije, postoje i dodatne
veze meu nekim vorovima.

Slika 14-21 Hibridna topologija

326
Ove dodatne veze su obino determinisane ekonomskim razlozima.
Danas se koristi u lokalnim mreama, kod nas, najee kombinacija
topologije magistrale i zvezdaste topologije. Kod ove kombinacije,
vorovi koji su direktno vezani na magistralu (kimu) koriste se kao
zvezdita (centralni vorovi), na koja se vezuju drugi vorovi prema
topologiji zvezde.

3. Logika organizacija mree

Prsten sa etonom (token ring). Ovo je najee nain upravljanja
komunikacijom kod prstenaste topologije mree, a koristi se i kod
magistralnih topologija. eton (token) je mehanizam kojim se
kontroliu redosled i pravo raunara da koriste komunikacioni kanal.
eton je specijalni niz bitova koji cirkulie u prstenu od vora do
vora kada nema prenosa poruka. Posedovanje etona omoguava
raunaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mrei za prenoenje
njegovih poruka, ime se izbegava mogunost konflikta poruka
razliitih raunara. vor koji eli da poalje poruku zadrava eton i
alje poruku.
vorovi u mrei proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Oni su
odgovorni za prihvatanje paketa koji je upuen njima, odnosno za
prosleivanje paketa upuenih drugim vorovima. Paket obino mora
da obie ceo krug dok se ne vrati do poiljaoca s potvrdom prijema
od prijemnog vora. Kada vor zavri slanje poruke, on mora da vrati
eton nazad u cirkulaciju, ime oznaava zavretak operacije i daje
drugim vorovima priliku da koriste kanal. Isti vor ne moe da
poalje uzastopce dve poruke da bi se spreilo zauzimanje kanala od
strane jednog korisnika. Ako vor ne eli da alje poruku, kada eton
doe do njega on ga prosleuje sledeem voru u prstenu.
Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraaja u
topologiji magistrale i zvezde. U ovim mreama, kao i kod prstena sa
etonom, u svakom trenutku komunikacioni kanal moe da koristi
samo jedan vor. Komunikacioni linija ima specijalni signal, zvani
nosilac (carrier), koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa
podataka. vor koji eli da poalje podatke oslukuje da li je linija
slobodna i ako jeste, alje paket.

Moe da se dogodi, zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz
mreu,da dva vora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili
priblino isto) vreme i da oba poalju svoje pakete. U takvom sluaju

327
dolazi do sudara dve poruke. Kada vorovi detektuju sudar, prekidaju
postupak slanja poruke i ponavljaju sve od poetka. to je na mrei
manji broj sudara, to je mrea efikasnija.

4. Prema odnosu meu vorovima u mrei, mree se dele na:

- klijent/server (client/server)
- ravnopravne mree (peer-to-peer networks)

Mree tipa klijent/server. Kod ovih mrea postoje dve vrste vorova:
klijenti (client) i serveri (server). Klijent je raunar koji koristi resurse
mree. Server je raunar koji ima resurse koje stavlja na
raspolaganje i prua usluge klijentima. Tako se, na primer, raunar
na koji je prikljuen jedan ili vie tampaa koje korisnici prikljueni
na mreu mogu da koriste za tampanje naziva print server, raunar
na ijim su diskovima uskladitene datoteke s podacima koji se
stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server, raunar s
modemima preko kojih se pristupa mrei modem server.

Ravnopravna mrea (peer-to-
peer). Kod ovih mrea, kao
to im i naziv kae, svi
vorovi (raunari) su
ravnopravni. Svaki raunar
moe da funkcionie i kao
klijent i kao server. To znai
da svaki raunar u ovoj mrei
moe da koristi resurse
drugih raunara, kao i da
koristi svoje resurse
zajedniki s drugim
raunarima.

Slika 14-22 Peer to peer mrea

Meutim, ova mrea moe i da se konfigurie da neki raunari samo
dele svoje resurse s drugim raunarima, dok drugi samo koriste
resurse drugih raunara. Ipak, ak i u ovakvoj situaciji mrea ostaje
ravnopravna, jer se svaki raunar u mrei individualno administrira.

Razmena podataka u mrei. Podaci koji se alju iz jednog vora u
mrei drugom voru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. U
nekim mreama, na primer eternetu, ovakvi paketi se zovu datagrami
(datagram). Ovi paketi putuju nezavisno kroz mreu do mesta
prijema, pri emu ne stiu na mesto prijema ni istim redosledom, a

328
moda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih
paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U
sluaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oteen, od vora koji ga
je poslao trai se slanje nove kopije.
Svaki paket se obino sastoji iz: polja preambule (identifikatora)
paketa, adrese odredita, adrese poiljaoca, oznake tipa podataka u
paketu, samih podataka koji se prenose i okvira za proveru
ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu duinu, osim polja s
podacima, koje moe da bude razliite duine, pri emu je definisana
najmanja i najvea duina polja. Na primer, kod eternet paketa,
paketu prethodi preambula i meuokvirno rastojanje koje slue za
razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog vora. Adresa odredita
i adresa poiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obine pote. Saobraaj
porukama u mrei ukljuuje pakete koji dolaze s razliitih vorova,
razliitih mrenih arhitektura i razliitih protokola. Polje s tipom
podataka slui za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za
odreivanje procesa po prispeu paketa. Stvarni podaci koji se
prenose uskladitavaju se u polje za podatke. Okvir za proveru
ispravnosti prijema sadri podatke za proveru tanosti informacija
sadranih u svakom prenetom paketu. Najmanja veliina paketa koji
moe da se prenese prek eterneta je 64 bajta, a najvea 1518 bajta
(u oba sluaja bez preambule, ija je veliina 8 bajta).
Komunikacija u mrei (protokoli). Svaka mrea sadri razliite
ureaje. Velike mree sadre obino veliki broj raunara i drugih
ureaja razliitih proizvoaa, koji rade s razliitim programima i
operativnim sistemima. Da bi se ostvarila uspena komunikacija ovih
ureaja i mree svi elementi mree moraju da se koriste nekim
zajednikim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Drugim
reima, mree zahtevaju standarde za komunikaciju:
- standardne protokole i interfejse koji e obezbediti zajednike
mehanizme za komunikaciju meu razliitim sistemima,
- standardni pristup projektovanju mree mrenu arhitekturu,
to definie relacije i interakcije meu servisima mree i
funkcijama preko zajednikih interfejsa i protokola.
ISO/OSI referentni model Meunarodna organizacija za standarde
(International Standards Organization ISO) sagledala je vanosti i
potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meu mreama i unutar
njih, kao i meu geografskim podrujima, i 1978. godine donela
preporuku kojom se omoguava lake projektovanje mrea. Ova
preporuka je iroko prihvaena. Njom se definie model mrene
arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu

329
meusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). Ovim
modelom se u mrenoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih
nivoa, koji sadre module koji izbode definisane funkcije. Arhitektura
specifira funkciju modula i veze meu njima. Time se u zajedniki
skup pravila prevodi nain na koji mreni vorovi moraju da
komuniciraju i razmenjuju informacije. Arhitektura definie dve vrste
relacija meu funkcionalnim modulima:
- interfejse relacije meu razliitim modulima koji obino
operiu unutar mrenog vora. Tipino je da se modul jednog
nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio
uslugu;
- protokole relacije meu ekvivalentnim modulima, obino na
razliitim vorovima. Protokoli definiu oblik i pravila za
razmenu poruka.

U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Svaki sloj izvrava neke
funkcije ili usluge, potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. Vii
slojevi su rastereeni funkcija koje obavljaju slojevi na niem nivou.

U mree moe biti povezan veliki broj razliitih raunara. Da bi se
omoguila komunikacija neophodno je da svi raunari prepoznaju
podatke koje primaju od drugih raunara. Zato se uvode standardi
kojima se definiu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci
toko komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji
vie organizacija koje se bave donoenjem ovakvih standarda.

Najvaniji su sledei:

- Udruenje ininjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE -
Institute of Electrical and Electronics Engineers),
- Udruenje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic
Industries Association),
- Meunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju
(engl. CCITT - International Consultive Committee on
Telephone and Telegraph) i
- Meunarodna organizacija za standarde (engl. ISO -
International Standards Organization)

Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u strogo definisane
celine koje zovemo paketima. U nekim mreama (npr. Ethernetu)

330
ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se
propisuje izgled paketa. Obino paket ima sledeu strukturu:

- identifikator paketa
- adresa odredita (primaoca)
- adresa izvora (poiljaoca)
- definisanje tipa podataka
- polje podataka
- provera ispravnosti podataka

Identifikator paketa omoguava razlikovanje paketa. Kada se
prenose velike koliine podataka organizuje se vei broj paketa.
Adresa primaoca i poiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj
komunikaciji. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u
polju karaktera (npr. ASCII karakteri ili binarni sadraji). Polje
podataka sadri podatke koji se prenose. Ovo polje moe imati
razliitu duinu u razliitim standardima. Najee duina ovog polja
iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Polje za
proveru ispravnosti slui za proveru ispravnosti prenosa u mestu
prijema. Za ovo se mogu koristiti razliiti metodi.

U prenosu podataka postoje razliiti problemi. Jedan problem je
organizacija podataka u paket i fiziki prenos paketa. Drugi problem
moe biti pouzdanost prenosa itd. Ovi problemi mogu biti razliito
reavani u razliitim mreama. Da bi se omoguila komunikacija
izmeu razliitih mrea, donet je standard poznat kao otvoren sistem
povezivanja (engl. OSI Open System Interconnection). Ovaj standard
je donela Meunarodna organizacija za standarde - ISO. Po ovom
standardu svi problemi prenosa podataka u raunarskim mreama
razvrstavaju se u sedam nivoa:

- Fiziki nivo (engl. Physical layer) odgovoran je za prenos
binarnih sardaja kroz komunikacioni kanal.
- Podatkovni nivo (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i
kontrolne signale i oslobaa ih eventualnih greaka pri
prenosu.
- Mreni nivo (engl. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri
prenosu paketa sa podacima.
- Transportni nivo (engl. Transport layer) obezbeuje deljenje
sloenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete
podataka u mrenom nivou.

331
- Sesioni nivo (engl. Session layer) upravlja razmenom izmeu
pojedinih vorova. Ako se veza izgubi pokuava da je
uspostavi bez intervencije korisnika.
- Prezentacioni nivo (engl. Presentation layer) priprema razliite
naine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu
kompresije i ifriranja.
- Aplikacioni nivo (engl. Application layer) omoguuje
korisnikom programu generisanje podataka za razmenu. Svi
drugi nivoi moraju biti podreeni ovom nivou.

Mnogi postojei standardi se odnose samo na neke od navedenih
nivoa. Meutim, svaki nivo koji postoji na mestu poiljaoca mora
postojati i na mestu prijema.

Slika 14-23 Sedam nivoa OSI - standarda

Za korisnike mrea je najznaajniji aplikacioni nivo. Na tom nivou se
organizuju razliiti aspekti rada korisnika u mrei, kao to su
elektronska pota, prenos teka, pretraivanje datoteka.

14.2. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA
INFRASTRUKTURA INTERNETA

Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za
distantno obrazovanje. Potencijal Interneta i panorame servisa
Interneta otvaraju nove mogunosti u netradicionalnom obliku
obrazovanja koji svoje uporite trai u razvijanju modela distantnog

332
obrazovanja. Internet omoguuje razvoj novih didaktikih medija u
nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih
distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Uenje se u
saznajnom procesu moe posmatrati kao konstrukcija mentalnih
modela modeliranih u Internet okruenju. Razvijaju se uslovi za
kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija, kao i za kreiranje
individualizovanih okruenja za uenje na bazi hipermedijalnog Web-
a.
Interaktivno hipermedijalno okruenje daje novu dimenziju u
miljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog
optereenja uenika. Hipermedija olakava sticanje znanja i nain
komunikacije koji se odvija u Internet okruenju pomou
multimedijalnih Internet servisa.
Internet ini globalnu raunarsku mreu, mreu svih mrea koja u
svojoj strukturi obuhvata veliki broj razliitih arhitektura raunarskih
sistema PC, Apple Macintosh, Silicon Graphics, Acorn, Sun, Mini, Midi
i velike raunarske sisteme. Obuhvata veliki broj razliitih operativnih
sistema grafikih i ne grafikih. Obuhvata kompletnu komunikacionu
infrastrukturu. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala
poput linkova, modema, pojaavaa, skretnica, usmerivaa, sviera,
analognih i digitalnih centrala. Obuhvata razliite mrene aplikacije i
komunikacione softvere. Obuhvata veliki broj komunikacionih
protokola koji obezbeuju slanje, prijem, adresiranje podataka kao i
mogunost prepoznavanja raunara na mrei. Obuhvata korienje
standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrenih
sesija. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima
koji obezbeuju kompatibilnost razliitih implementacija mrenih
podsistema u okviru Interneta. Komunikacija, transfer i distribucija
podataka ostvaruje se korienjem velikog broja servisa Interneta.
Osnovni koncept povezivanja raunara na globalnu mreu ostvaruje
se pomou standardizovanih protokola u mrenoj prostornoj
topologiji. Povezivanja svih resursa u jedan globalni
telekomunikacioni sistem ini celovit informacioni sistem.

14.2.1. Hronoloki nastanak Interneta

Internet je globalna svetska raunarska mrea na koju je prikljuen
ogroman broj raunara (vie stotina miliona). Broj raunara i
korisnika Interneta poveava se svakog dana eksponencijalnom
brzinom.


333
Razvoj Interneta poeo je u SAD, u doba hladnog rata (1969. godine)
sa idejom pravljenja mree raunara koja bi obezbedila komunikaciju
izmeu vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta na kojima su
raeni brojni projekti za potrebe amerike vojske. Trebalo je da
vorovi mree budu ravnopravni (peer-to-peer), kako bi u sluaju
unitenja nekog dela mree ostatak mogao neometano da
funkcionie. Na takvoj mrei postojale su redundantne (viestruke)
veze i putanje izmeu raunara, tako da bi u sluaju kvara na nekom
delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. U sluaju
oteenja nekog dela mree podaci bi se automatski preusmeravali
alternativnim putevima. Razvojem mree rukovodila je Advanced
Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a
mrea je dobila naziv ARPANET. Mrea je rasla, da bi je 1975. godine
u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi je u Defense
Data Network (DDN).

Ovakav sistem s visokim stepenom meupovezanosti bio je privlaan
i izvan vojnih krugova. Tako je 1980. Nacionalna nauna fondacija
(National Science Foundation NSF), na istim principima osnovala
mreu nazvanu The Internet, koja je sedam godina kasnije povezana
na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku
okupljala uglavnom akademske institucije, a kasnije joj se pridruila
NASA, kao i druge vladine agencije.

Priblino u isto vreme, krajem 70-tih godina, razvijao se i USENET
koji su u poetku koristili nastavnici i studenti amerikih univerziteta.
Godine 1977. IBM je osnovao akademsku mreu BITNET, koja je prvo
povezivala univerzitetske raunare u Americi, a kasnije, u okviru
projekta EARN, u Evropi i drugim krajevima sveta. Uporedo sa ovim
mreama razvijale su se mree i u drugim dravama, na primer:
JANET u Velikoj Britaniji, NORDUnet u skandinavskim zemljama,
FUNET u Finskoj.

Godine 1990. NSF je predstavila projekat umreavanja raznih
organizacija i mrea, prvo na nacionalnim, a zatim i na globalnom
nivou. Tako je u dananjem obliku nastao Internet, ''mrea svih
mrea'', kojim su, umesto vorova, u mreu povezivane druge mree.

Do 1995. godine najvei finansijer je bila NSF koja je obezbeivala
znaajan deo sredstava, resursa i raunarske infrastrukture za
funkcionisanje Interneta. Meutim, NSF je znaajno redukovala i
sredstva i upravljanje glavnim raunarskim mreama i njihovo
funkcionisanje prepustila raznim provajderima, ukljuujui i
komercijalne.

334

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i nain upravljanja njim.
Internet nema vlasnika, tj. ni jedna drava ili intitucija nema vlast
nad celinom. Pojedine drave ili firme su vlasnici delova
komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Na Internetu je
svako vlasnik svog raunara i ima neogranieno pravo da taj raunar
koristi po svojoj volji i da na njemu dri sadraje koje on eli. Svaki
vlasnik raunara samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na
mreu, koje e njene sadraje prenositi ili ta e slati drugima.

Internet je mrea bez vlasnika. To je otvoren sistem koji prevazilazi
granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u
potpunosti kontrolie.

Koordinaciju Interneta vre:

- National Science Foundation (NSF)
- Internet Society (ISOC) udruenja koja ine pojedinci i
predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier
Foundation (EFF), koja se brine o privatnosti, pravima
lanova i slino. ISOC omoguava: jedinstveno adresiranje
- Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledee
aktivnosti: dodelu adresa, i preporuke za standarde

Slika 14-24 Administrativni plan Interneta


335
Jedino to se reava na centralizovani nain na mrei jeste pitanje
adresa, poto svaki raunar u mrei mora imati jedinstven
identifikacioni broj. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja
omoguava da se Internet iri i razvija sadanjim tempom.

Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze:

- Uspostavljanje nacionalne akademske mree zasnovane na
TCP/IP protokolima mree SNTIJ u periodu 1992-1996.
godine
- Povezivanje akademske mree na Internet i korienje
Internet usluga, pre svega elektronske pote
- Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera
(Internet service provider ISP)

14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu

Internet je mrea od vie desetina miliona raunara meusobno
povezanih na razliite naine: u lokalne mree, telefonskim linijama,
razliitim vrstama kablova, usmerenim radiorelejnim vezama,
satelitskim vezama, vezama kablovske televizije itd. Bez obzira na
nain povezivanja na Internet, svaki raunar u ovoj mrei moe
komunicirati s bilo kojim drugim raunarom prikljuenim na mreu.
Da bi se to obezbedilo, moraju da budu zadovoljena dva uslova:
- svaki raunar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mrei
- raunari za meusobnu komunikaciju moraju koristiti
jedinstveni ''jezik''protokol

Adrese. Svaki mreni prikljuak (na primer, mrena kartica) ureaja
prikljuenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja e
dotini prikljuak razlikovati od ostalih prikljuaka istog i drugih
ureaja. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address)
zato to je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta IP
protokol. Pod ureajem prikljuenim na Internet podrazumeva se
najee raunar (na primer PC), ali to moe biti i druga
komunikaciona oprema. IP adresa mrenog prikljuka ima formu
tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja, pa otuda, teorijski, moe
postojati 2
32
(4.294,967.296) prikljuaka na Internet. Radi lake
manipulacije, na nivou komunikacionog softvera, IP adresa se
zapisuje u formi etiri bajta meusobno razdvojenih takama. Na
primer, za prikljuak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110
11001001 zapisuje se jednostavnije 147.91.22.201. treba istai da

336
veliina raunara na Internetu ima po jedan mreni prikljuak, pa IP
adresa u tom sluaju jednoznano odreuje raunar u argonu
obino se kae da raunar ima IP adresu, na primer, 147.91.22.201.
Ureaji koji imaju vie mrenih prikljuaka na Internet uglavnom
obavljaju poslove rutiranja (ruteri), spajajui razlolike mree i
prebacujui poruke sa jedne mree na drugu. Na osnovu IP adrese
prikljuka ciljnog raunara, poruka se prosleuje tano tamo gde
treba. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku, jer je u poruci
sadrana i informacija o IP adresi poiljaoca.

Da bi se korisnicima raunara olakalo komuniciranje, uvedene su
simbolike adrese koje predstavljaju vii nivo apstrakcije u odnosu na
IP adrese. Simbolika adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih
takama, na primer, IRC.GRF.BG.AC.YU. ovakva adresa preslikae se
u procesu komunikacije u IP adresu, na primer, 147.91.22.5.
Simbolika adresa ima hijerarhijsku strukturu slino potanskoj
adresi, gde se navodi ime i prezime, ulica i broj, grad i na kraju
drava. Uvodi se pojam domena i poddomena. Pod domenom
podrazumeva se grupa mrea i raunara na Internetu pod
jedinstvenom administrativnom kontrolom i odravanjem. Poddomen
predstavlja najee organizacionu podcelinu nekog domena, na
primer, ustanovu u okviru drave, odeljenje u preduzeu i slino.
Osnovni domen oznaen je krajnje desnim imenom u simbolikoj
adresi. Idui sdesna na levo identifikuju se odgovarajui poddomeni.
Krajnje levo ime najee predstavlja simboliko ime raunara. Tako
u adresi IRC.GRF.BG.AC.YU, YU predstavlja domen koji obuhvata sve
mree u Jugoslaviji (deo Interneta u naoj zemlji), AC je poddomen
domena YU i predstavlja mree (raunare) akademskih institucija, BG
je poddomen domena AC.YU i odnosi se na mree akademskih
institucija u Beogradu, GRF je poddomen domena BG.AC.YU i odnosi
se na raunare na Graevinskom fakultetu. IRC predstavlja
simboliko ime raunara u okviru mree Graevinskog fakulteta.
Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen moe
biti:

- EDU obrazovne institucije
- COM komercijalne institucije
- ORG neprofitne organizacije i udruenja
- NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta
- GOV vladine institucije
- MIL vojne institucije
- INT meunarodne institucije


337
Na primer, WWW.IBM.COM je simbolika adresa web servera
multinacionalne kompanije IBM. Neteritorijalna hijerarhija domena
najee se koristi u SAD, dok se teritorijalna hijerarhija esto
susree u ostalim zemljama.

Prednost korienja simbolike adrese sa stanovita korisnika
Interneta ogleda se u injenici da ona u sebi nosi semantiko
znaenje pa je samim tim laka za pamenje. Osim toga, korisnik ne
mora da vodi rauna o promeni IP adrese raunara na kome se
izvrava eljeni servis. Naime, ukoliko se menja topologija mree
menjaju se i IP adrese. Auriranjem odgovarajuih tabela
preslikavanja IP adresa u simbolike i obrnuto, korisnik e uvek
traeni servis nai na istoj simbolikoj adresi. Treba napomenuti da
dodela IP adresa nije proizvoljan proces, ve za to postoje
odgovarajue procedure o kojima ovde nee biti rei. Slino vai i za
simbolike adrese.

Za potrebe komunikacije korienjem elektronske pote potrebno je
da i svaki korisnik raunara ima svoju adresu. S obzirom da svaki
raunar moe da ima vie korisnika to se, u komunikacijama, pored
adrese raunara mora navesti i ime korisnika. Ovo ime se od adrese
raunara odvaja znakom @ (at sign, ampersand, u argoni
''majmunski znak''). Tako, na primer, adresa pera@grf.bg.ac.yu
pripada korisniku ije je korisniko ime PERA na raunaru
Graevinskog fakulteta u Beogradu.

Protokoli. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet
naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i
TCP (Transmission Control Protocol).

IP protokol funkcionie na treem sloju referentnog OSI modela.
Implementira se na svim raunarima na Internetu, kao i svi ostali
protokoli, kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema
raunara. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama
(datagrame) rutira od izvora do odredita, a na osnovu odrednine IP
adrese. Dakle IP je neka vrsta potara na Internetu. Kako u jednoj
komunikacionoj sesiji poruke meu uesnicima u komunikaciji imaju
proizvoljnu duinu, a praktini i tehniki razlozi ograniavaju duinu
paketa, to IP esto prenosi vie paketa koji pripadaju jednoj istoj
poruci. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraajnica na
Internetu moe putovati razliitim putevima nezavisno od drugih
paketa iste poruke. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greke,
kao ni taan redosled paketa na odreditu.


338
TCP protokol funkcionie na etvrtom sloju referentnog OSI modela.
Njegova osnovna funkcija je da obezbedi taan prenos paketa poruke
izmeu dve proizvoljne take na Internetu. Naime, on sekvencira
pakete (obeleava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih
prenese do cilja. Na prijemnoj strani, TCP pakete dobijene od IP-a
proverava, pa ako postoji greka usled smetnji na vezama, inicira
retransmisiju pogrenih paketa. Takoe, vri i slaganje paketa prema
rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Bitno je istai da
se na veini raunara na Internetu moe odvijati vie aplikacija
(programa) istovremeno. Zbog toga je potrebno omoguiti viestruku
simultanu komunikaciju izmeu aplikacija na raunarima.

Osim ova dva protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati
na nivou aplikacija. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog
rada. Zato e ovde biti samo pomenuti najznaajniji:

- SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omoguava slanje
tekstualnih poruka izmeu dva vora (elektronska pota),
- FTP (File Transfer Protocol) omoguava prenos datoteka
izmeu dva vora,
- Telnet omoguuje povezivanje na udaljenoj maini (remote
login).

Komunikacija u mrei se ostvaruje tako to se podaci koji se prenose
organizuju u pakete. Protokol koji obezbeuje prenoenje paketa od
poiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Internet Protocol). Paket
podataka moe imati najvie 1500 karaktera. Ovakvo ogranienje
duine paketa spreava zauzee mree od onih koji prenose velike
koliine podataka. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost
mree i svi korisnici trpe. Paket podataka sadri adrese poiljaoca i
primaoca.

Ako su poruke vrlo kratke, koristi se UDP (engl. User Datagram
Protocol) protokol, jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. To
poveava brzinu slanja i prijema poruke.

U mrei moe biti povezan veliki broj razliitih raunara. Da bi se
omoguila komunikacija neophodno je da svi raunari prepoznaju
podatke koje primaju od drugih raunara. Zato se uvode standardi
kojima se definiu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci
tokom komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji
vie organizacija koje se bave donoenjem ovakvih standarda.
Najvanije su sledee:


339
- Udruenje ininjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE -
Institute of Electrical and Electronics Engineers)
- Udruenje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic
Industries Association)
- Meunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju
(engl. CCITT - International Consultive Committee on
Telephone and Telegraph)
- Meunarodna organizacija za standarde (engl. ISO -
International Standards Organization)

Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u strogo definisane
celine koje zovemo paketima. U nekim mreama (npr. Ethernetu)
ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se
propisuje izgled paketa. Obino paket ima sledeu strukturu:

- identifikator paketa
- adresa odredita (primaoca)
- adresa izvora (poiljaoca)
- definisanje tipa podataka
- polje podataka
- provera ispravnosti podataka

14.2.3. Naini pristupa Internetu

Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog raunara
koji je prikljuen na mreu povezanu na Internet. U principu, postoje
etiri naina pristupa:

- preko LAN mree koja je stalno povezana sa Internetom
- preko LAN mree koja je povremeno povezana sa Internetom
- preko telefonske linije s biranjem
- preko kabla za kablovsku televiziju

Internet je mrea otvorenog tipa. Za povezivanje na Internet je
potrebna veza do nekog od raunara koji je ve povezan na Internet.
Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. Te
firme se nazivaju Internet provajderi (provide - snabdeti, obezbediti).
Krajnji korisnik se obraa upravo ovim institucijama, radi ostvarivanja
povezivanja na Internet. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja
nekoliko institucija, meu kojima su Eunet, Telefonija, Informatika.
Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko ezdeset.

340

Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveu svetsku raunarsku
mreu Internet su:

- mrena topologija
- brzina mrenih puteva
- brzina na ulaznim linijama
- brzina veze ka ostatku Interneta
- take prikljuenja
- tehnika pomo
- organizacija
- puna usluga
- cene

Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko
elemenata. Pre svega potrebna je fizika veza do provajdera.
Najee se koristi:

- komutirana linija (PSTN line), odnosno klasina telefonska
veza. Zbog iroke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih
prikljuaka, kao i relativno malih trokova komutirane linije,
ovaj nain povezivanja ovaj nain povezivanja je iroko
rasprostranjen meu individualnim korisnicima, ali i
organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u
kraim vremenskim intervalima.
- iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna
veza sa Internetom. Zbog relativno visoke cene uvoenja
ovakve linije ovaj nain povezivanja koriste uglavnom
organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju
lokalnu mreu na Internet.
- do Internet provajdera moe da se doe i preko javne
paketske mree JUPAK, koja je bazirana na X.25 protokolu.
Ova mrea je rasprostranjena meu javnim i dravnim
organizacijama, bankama. Prikljuak na ovu mreu kao i
potrebna oprema je relativno skupa, uz relativno malu
propusnu mo do 19200bps.
- komunikacione mree ISDN, ATM i druge, koje omoguavaju
znatno vee brzine komunikacije sa Internet provajderima
nisu jo zaivele kod nas.
- mogu se koristiti i radio veze, kao i drugi tipovi beinih veza.


341

Izbor naina povezivanja zavisi
od mnogo faktora od kojih su
najznaajniji:

- obim korienja Internet
usluga
- brzina prenosa podataka
- tehnike mogunosti za
realizaciju veze

Slika 14-25 Naini povezivanja na Internet

Individualnim korisnicima je uobiajeno da se za vezu koristi
komutirana linija. Vee firme se opredeljuju za stalne veze preko
iznajmljenih linija ili JUPAK prikljuka. Jupak koriste najee ako su
ve prikljuene na Jupak mreu. Ako firma ima Jupak prikljuak, za
ostvarivanje Internet veze preko Jupak mree, mora se nai i
provajder koji ima Jupak prikljuak i nudi uslugu povezivanja na
Internet preko Jupak-a. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na
Jupak mreu, kod nas nudi preduzee PTT Srbije, odnosno Crne Gore.

Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom:

- terminalski
- mreni

Terminalska veza predstavlja nain povezivanja sa Internet
provajderom u kome se korisnikov raunar koristi samo kao udaljena
tastatura i monitor raunara Internet provajdera. Sve rutine, radnje,
programi i usluge koje se koriste odvijaju se na raunaru Internet
provajdera, korisnikov raunar je samo posrednik tj. terminal.

Razvoj komunokacionih puteva, hardvera i softvera je otvorio put za
mreni pristup uz korienje modemske , ali i drugih veza za udaljeni
pristup. Mrenom vezom, lokalni raunar postaje integralni deo
Interneta.

Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju, u zahtevima za
potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaanja Internet
Provajderu. Mreni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih
LAN mrea na Internet, omoguuje da vie korisnika istovremeno i


342
potpuno transparentno koriste vezu ka mrei i nudi komunikacione i
servisne pogodnosti.

Povezivanje preko LAN mree
koja je stalno povezana sa
Internetom. Ovaj nain
pristupa predvien je za
organizacije koje imaju
lokalne raunarske mree.
Korisnik prikljuen na ovakvu
mreu u svakom trenutku ima
pristup Internetu korienjem
odgovarajuih programa.

Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a

Nain pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinano, ili za
sve korisnike na isti nain, odreuje administrator mree u skladu sa
uslovima koje je odredio provajder preko koga je mrea prikljuena
na Internet. Ogranienja u pristupu i nekim servisima mogu biti
vezana za doba i/ili utroak raunarskih (i mrenih) resursa.

Povezivanje preko LAN mree koja je povremeno povezana sa
Internetom. Ovaj nain je predvien za organizacije s raunarskim
mreama. Uslovi su isti kao u prethodnom sluaju, a jedino
ogranienje je vreme kada je mrea prikljuena na Internet.

Korisnici u velikim sistemima mogu da se slue Internet uslugama sa
jednog raunara, kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika.
Meutim veliki sistemi (firme, kole) imaju drugaije razloge za
pristup Internetu, te je u skladu sa tim i nain pristupa neto
drugaiji. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su:

- kontakt sa korisnicima usluga
- kontakt sa poslovnim partnerima
- veze sa udaljenim poslovnicama i predstavnitvima
- ponuda dela usluga preko mree
- reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home
Page)
- korienje baza programa i informacija
- obavljanje raznih vrsta transakcija
- poslovna komunikacija

Nain povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu
zaposlenih omogui korienje Internet usluga, najee kroz
postojeu ili novu lokalnu mreu velikog sistema. Zato se sistemi

343
najee povezuju instalacijom komunikacionih raunara, koji se sa
jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u
lokalnu raunarsku mreu. Na ovaj nain je omogueno korisnicima
na svim raunarima u sistemu, a koji su povezani u lokalnu mreu, da
preko komunikacionog raunara koriste Internet servise. Svi raunari
lokalne mree su direktno povezani na Internet i ine deo Interneta.

U zavisnosti od potreba sistem se
odluuje za stalnu ili povremenu
vezu sa provajderom. Stalna
veza se ostvaruje iznajmljenom
linijom od sistema do Internet
provajdera. Kod nas se trenutno
koriste uglavnom analogne linije
koje se zakupljuju od PTT
organizacije. Na oba kraja ovakve
veze stavlja se odgovarajui
modem, pri emu se uglavnom
koriste 56bps modemi. Na
kratkim rastojanjima (nekoliko
kilometara) mogu se koristiti i
znatno bri modemi, ali je uz njih
potrebna i skuplja komunikaciona
oprema.

Slika 14-27 Veza sa provajderom

Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X.25)
veze. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet
provajderom uspostavljena u odreeno doba dana ili po nekom
unapred definisanom vremenu, ili onda kada je nekome iz sistema
potreban neki od Internet servisa. U tom sluaju se ceo sistem
konfigurie tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje
zahtevi za korienje Internet servisa kao i da se automatski prekida
u vreme kada se veza do provajdera ne koristi.

Izbor Jupak veze je, zbog visokih trokova uvoenja i korienja ,
opravdan samo u sluaju da sistem ve ima Jupak prikljuak, ili
planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Zato se
za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija, dok se Jupak i
drugi naini povezivanja ree koriste.


344

Kada je veza uspostavljena,
funkcionalno nema razlike u
korienju Internet servisa
preko stalnih ili povremenih
linija za vezu. Kada je
napravljen sistem za
automatsko podizanje i
sputanje veze, jedino to
korisnici primeuju je pauza u
odzivu u vreme dok se ne
uspostavi veza sa
provajderom.


Mnogo je ozbiljniji problem korisnika irom Interneta koji ele da
pristupe nekom od raunara u lokalnoj mrei sistema, tj. da koriste
neki od ponuenih servisa. To se, recimo, deava ako neko eli da
pogleda prezentaciju sistema, njenu ponudu, da stupi u kontakt sa
nekim od entiteta, zatrai tehniku pomo i slino. Ako je veza
izmeu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna,
prezentacija i ostale usluge nee biti dostupne. Standardna usluga
povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja
podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali, u opisanom sluaju
bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane, odnosno da
provajder pozove sistem.

U najveem broju sluajeva, kontakt korisnika irom Interneta se
ostvaruje kada ele da pogledaju prezentaciju sistema ili poalju
elektronsku potu nekog u sistemu. Ovo drugo nije problem jer se
pota moe privremeno uvati na raunaru provajdera, a onda, kada
se veza uspostavi, automatski preneti raunarima u sistemu. Nije
veliki problem ni sa prezentacijom: uobiajeno je da sistemi koji
nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na raunar
koji je direktno povezan sa Internetom, dakle raunar provajdera. Na
taj nain je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima irom
sveta. Ovu uslugu daju provajderi, ili drugi sistemi koji ve imaju
stalnu vezu sa Internetom. Obino sus to oni sistemi koji nude usluge
dizajniranja, kreiranja i odravanja prezentacija, a prezentacija moe
da stoji na njihovom raunaru.

Nedostatak ovakve koncepcije je u tome to za izmene prezentacije
moramo koristiti raunar sistema kod koja je sama prezentacija
postavljena. Uz to, moramo traiti od provajdera da u odgovarajue

345
tabele upie potrebnu izmenu, koja e ukazati da se prezentacija
nalazi na drugom raunaru, a ne na nekom sistemu iz lokalne mree.

U sluaju korienja Jupak veze, nema opasnih problema jer je
uobiajeno da se veza moe podii i sa strane provajdera i sa strane
korisnika sistema, stim to se standardni mehanizam za Jupak mrei
tzv. reverse charging, koji omoguava da svi komunikacioni trokovi,
bez obzira sa koje strane je podignuta veza, idu na raun korisnika.

Integracija lokalne mree. Raunare moemo povezivati u lokalne
mree. Za ovakvo povezivanje su pored raunara potrebne sledee
komponente:
- server
- mrene kartice
- kablovi za povezivanje i
- mreni softver

Server je raunar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim
raunarima u mrei. Usluge koje server ini mogu biti razliite
prirode. Server moe staviti na raspolaganje diskove, tampa,
modem ili drugu opremu. Pored ovoga, server moe omoguiti
izvravanje programa za potrebe korisnika mree.
Mrena kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mrei.
Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smeteni u ROM-
u na kartici. Svaki raunar u mrei mora imati svoju mrenu karticu.
Kablovi slue za povezivanje raunara meu sobom, kao i
povezivanje raunara sa serverom. Kablovi mogu biti:
- telefonske parice
- oklopljene telefonske parice
- koaksijalni kablovi
- optiki kablovi

Mreni softver odreuje mogunosti mree koje korisnik vidi u mrei.
Odluka o izgradnji lokalne mree podrazumeva opredeljenje za
jednog proizvoaa mrenog softvera, a sve ostalo mora bit
usaglaeno sa odabranim mrenim softverom. Postoji vei broj
proizvoaa mrenog softvera. Kod nas je esto u upotrebi Novell
NetWare Network ili Ethernet.


346
U lokalnim mreama obino
postoje tri tipa korisnika mree.
To su:
- supervizor
- regularni korisnik
- operater

Slika 14-29 Mreni hardver

Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mree. U njegovoj
nadlenosti je odravanje mree, odreivanje prava korisnika,
odravanje sistema teka na serveru, pravljenje sigurnosnih kopija
teka na serveru. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih
stanica mogu prii serveru. Korisnici dobijaju od supervizora ifru
pomou koje mogu prii serveru. Takoe, supervizor odreuje prava
korisnika u mrei. U mnogim mreama se pri instaliranju mrenog
softvera automatski evidentira korisnik - gost (engl. Guest). Svi
korisnici, pre nego to dobiju potrebne ifre od supervizora, mogu
koristiti neke ograniene usluge u mrei prijavom pod ifrom gosta.
Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke
poslove u mrei.
Korisnik se ukljuuje u mreu prijavom (engl. login). Prijava korisnika
se vri unoenjem imena korisnika i ifre korisnika. Ovi podaci su
prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi, na primer,
komandu: LOGIN ime. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod
ovim imenom, sistem zahteva unoenje lozinke komandom:
PASSWORD
Posle rei PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne
izdaje na ekran, da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Ako je
lozinka bila korektna, korisnik dobija pristup mrei. Sada korisnik
moe:
- slati poruke drugim korisnicima mree
- prii datotekama na serveru
- prii periferalima na serveru ili
- prii aplikacijama na serveru.

Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajuim
programima mrenog softvera. Korisnik se odjavljuje komandom
LOGOUT.

347
Postojea lokalna raunarska mrea se moe povezati na Internet uz
odgovarajue izmene, zavisno od tipa i organizacije mree. Najpre je
potrebna veza do Internet provajdera, koja se prikljuuje na neki od
modema na raunaru povezanom na lokalnu mreu - taj raunar je
"most" prema Internetu. U tu svrhu moe da se koristi neki od
postojeih raunara, ako isti ima odgovarajue hardverske i
softverske elemente, ili se dodaje novi raunar koji e preuzeti ulogu
komunikacionog servera.

Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste
servere pod:

- Novell NetWare-om
- Microsoft NT-om
- IBM LAN Server-om
- neka od verzija Unix-a

Korienje nekog od postojeih servera je najjeftinije, ali shodno
tome i najloije reenje. Razlozi protiv mogu da se nau u
pouzdanosti rada, performansama, sigurnosti podataka.

Ako se odvaja poseban komunikacioni raunar obino se koristi
raunar pod nekom od verzija Unix-a, a odnedavno i Windows NT ili
neki drugi operativni sistem. esto se koriste raunari koji rade pod
Public Domain verzijama Unix-a: Linux, FreeBSD. Svi pomenuti
operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli
sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu.
Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moniji i skuolji
raunari koje proizvode firme Sun, Digital, Silicon Graphics.

Najskuplje, ali najbolje reenje je postavljanje specijalizovanih
ureaja koji se zovu ruteri. Instalacija rutera je neophodna kada se
uspostavlja brza veza sa provajderom. Analogni ruter se mora nalaziti
i na strani porta kod provajdera.

Za povezivanje lokalne mree na Internet neophodno je obezbditi
numerike kao i simbolike adrese za raunare iz lokalne mree.
najpre se formiraju numerike adrese, za ta je potrebna
odgovarajua kolekcija IP adresa, usklaena sa postojeim brojem
raunara (za svaki raunar je potrebno odvojiti posebnu adresu). Uz
to se formiraju simbolika imena za raunare tj. dobijanje
odgovarajueg domena. Komercijalni domen npr. ime.com.


348
Trokovi. Vani elementi pri izboru naina povezivanja sa Internet
provajderom su komunikacioni trokovi. Treba se uporediti cena
zakupa linije sa cenom utroenih impulsa, koja je izraunata na
osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Naravno
potrebno je sagledati i trokove korienja drugih naina povezivanja,
pre svega preko Jupak veze i poetni trokovi za opremu i programe.

Trokovi koji se plaaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih
trokova veze sa Internetom. Veliki de otpada na plaanje
provajderu, za uslugu povezivanja na Internet. Provajderi ovu uslugu
naplauju na vie naina:

- plaanje fiksnog iznosa za odreeni vremenski rok, najee
meseno
- plaanje po koliini saobraaja koja se meri u paketima
(megabajtima)
- po vremenu provedenom na vezi sa provajderom
- kombinacija prethodno navedenih obraunskih sistem

Povezivanje preko telefonske linije
s biranjem. Na ovaj nain se
uglavnom povezuju pojedinani
korisnici (na primer, pristup od
kue). Oni biraju provajdera
organizaciju koja ima jedan ili vie
raunara povezanih na Internet i
telefonske linije kojima se, preko
modema, moe pristupiti ovim
raunarima.


Razliiti provajderi nude razliite usluge, pa pri izboru provajdera nije
dovoljno obratiti panju samo na cenu prikljuka na Internet
(najee po satu ili prema koliini prenetih podataka) nego treba
razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno prua, uz dovoljan
broj telefonskih linija za pristup.

Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet
provajdera. Individualni korisnici najee koriste komutiranu
telefonsku liniju, tj. klasinu telefonsku vezu. Telefonski prikljuak se

349
povezuje s modemom, koji, uz odgovarajui raunar, predstavlja
kompletnu neophodnu opremu.

Sledei korak je pronalaenje Internet provajdera koji nudi usluge
mrenog povezivanja na Internet korienjem SLIP ili PPP veze. SLIP i
PPP su protokoli koji omoguavaju da dva raunara razmenjuju
podatke preko, modemske veze. PPP je napredniji protokol i ee se
koristi od SLIP-a. Provajder e otvoriti korisniki nalog za mreni
pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju
programa na lokalnom raunaru. Potrebni podaci su:

- korisniko ime (user name, login)
- lozinka (password)
- telefonski broj za vezu sa Internet provajderom
- detalji o IP adresi
- primarni DNS, opcioni i sekundarni DNS
- opciona IP adresa mrenog prolaza (gateway IP address)
- maska podmree (subnet mask)
- naziv domena i naziv host-a
- tip korisnikog naloga (SLIP/PPP)
- procedura za prijavljivanje na sistem
- dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP, za
korienje PPP veze

Kada provajder otvori nalog, sve
ostale opcije moraju se izvesti na
lokalnom raunaru. Najpre treba
instalirati i konfigurisati softver
za ostvarivanje PPP odnosno SLIP
veze do Internet provajdera i
obezbediti rad TCP/IP protokola,
koji je osnova funkcionisanja
Interneta.

Slika 14-31 Komunikacioni hardver


350
Podeavanje Dial-up networking-a za Windows XP za
individualnog korisnika u pristupu Internetu.

Sa Start menija odabrati Control
Panel pa Network Connectios.
Kreiranje konekcije poinjemo
pokretanjem aplikacije Create a
New Connection, ime se pokree
New Network Connection Wizard.
Treba se aktivirati opcija NEXT i
dalje podeavanje radimo prema
sledeim opcijama:

Slika 14-32 New Conection Wizard
Connect to the Internet
Set up my connection manually

Slika 14-33 Set up my connection manually

Connect using a dial-up modem

Slika 14-34 Connect using a dial-up modem


351
Unos ISP name - ime provajdera

Slika 14-35 Unos imena provajdera

Ukucati broj telefona provajdera
npr. 829892 (zarez za pauzu) za
Hemo.net

Slika 14-36 Unos broja provajdera

Izaberite da li zelite da
konekcija bude dostupna svima
koji rade na racunaru ili ne.

Slika 14-37 dostupnost konekcije


352
Prozor trai unos ussername i
password-a

Slika 14-38 Unos korisnikog imena i ifre

Potvrditi opciju Finish

Slika 14-39 Opcija Finish
Konekciju mozete startovati ili
dva puta kliknuvsi na ikonicu na
desktop-u ili ici na
Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM
ONET.
Kada startujete HemoNet ikonicu,
otvorie se prozor gde e Dial-up
networking traiti Username i
Password. Nakon upisivanja
traenih podataka, kliknuti na Dial
Username vae korisniko ime
koje ste dobili prilkom registracije
Password - ifra za identifikaciju

Slika 14-40 Konekcija na Internet
Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje
poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at

353
[brzina]. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste ve
na vezi.
Prozor se za vreme sesije moe minimizovati, a na kraju sesije
potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect.

Povezivanje preko kabla za
kablovsku televiziju. U zemljama
u kojima je razvijena kablovska
televizija ve nekoliko godina se
eksperimentie s umreavanjem
raunara pojedinanih korisnika
na Internet, korienjem
postojeih kablova za kablovsku
televiziju. Prenos podataka se
vri u opsegu koji se ne koristi za
prenos televizijskog signala.
Ovakvo prikljuenje omoguava
pun pristup Internetu, pa se
svaki raunar ponaa kao mreni
vor koji vidi druge vorove i oni
vide njega.

Slika 14-41 povezivanje na Internet

Brzina prenosa podataka je viestruko vea nego preko telefonske
linije uz korienje modema. U ovakvom povezivanju na Internet
najdalje su otile Austrija i vajcarska.

14.2.4. Servisi Interneta

Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture
Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeuje
realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. Interaktivna
hipermedijalna instukcija se lako moe proslediti u distantnom uenju
i poduavanju. Hipermedijalni Internet servisi obezbeuju olakanu
komunikaciju, sticanje znanja i izvlaenje intelektualne sutine iz
elektronske nastavne grae u vidu hipermedijalnog Web-a.
Kreirana individualizovana nastavna graa u Internet okruenju
obezbeuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeu
obrazovnih entiteta. Fleksibilno interaktivno okruenje obezbeuje
plasiranje intelektualne obrazovne sutine pomou Internet servisa u

354
novom kiber-didaktikom okruenju. Eksploatacija kreiranih
hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruenju na bazi
hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korienje Internet servisa
daje distribuirano i koordinirano distantno okruenje.
Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske
Internet uionice za interaktivno obrazovanje na mrei u potpunosti
se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih
servisa.
Uporedo s rastom Interneta poveavao se i broj servisa koji su na
raspolaganju korisnicima. Od poetne ideje razmene poruka i
podataka izmeu korisnika, razvili su se brojni servisi, iji se znaaj
takoe vremenom menjao. Prikazaemo meni Internet servisa po
grupama:

Tabela 14-42 Servisi Interneta

14.2.4.1. Osnovni servisi

Prisutni su praktino na svakom raunaru koji je povezan na Internet.
Da bi smo ih koristili, moramo imati korisniko ime na nekom od
servera u mrei i odgovarajuu lozinku za pristup, ime se dobija
jednoznana adresa.

1. Elektronska pota (e-mail) je najstariji, najrasprostranjeniji i
najkorieniji servis Interneta. Upotrebljava se za razmenu pisanih
poruka izmeu korisnika ili grupa korisnika. Kao i kod obine pote,
elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim
programima (tekstovi, crtei, slike, zvune datoteke, programi itd.).
Elektronske poruke se alju i primaju preko mail servera raunara

355
koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku
potu. Kada server primi poruku on je upuuje raunaru na koji je
adresovana. Adresa pojedinanog korisnika sastoji se od njegovog
korisnikog imena i simbolike adrese njegovog prijemnog servera.

Iako je elektronska pota ula u upotrebu poetkom devedesetih
godina, ona potie jo s kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih
godina. To znai da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i
popravljale tokom godina, ali su ostale i neke slabosti.

Poruke putuju razbijene u paketima. Ovi fragmenti poruka mogu da
se nau u razliitim redovima, datotekama, razliitih raunara irom
sveta. Svaki raunar koji obrauje poruku pravi nekoliko njenih
kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredita. Ovakav mehanizam
prenosa moe imati znaajan uticaj na privatnost poruke.

Pored klasine pisane poruke, savremeni programi za elektronsku
potu imaju mogunost dodavanja pismu i govorne poruke (voice
mail). Ova poruka se snimi (pomou mikrofona prikljuenog na
zvunu karticu raunara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Na mestu
prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajue
komande.

Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta, elektronska
pota je i dalje najpopularnija. To je savremeni vid starog dobrog
pisma koje je vekovima prenosilo vesti, zbliavalo ljude, irilo kulturu,
pomagalo da se dogovore poslovi itd. Isto e-mail radi i danas, samo
mnogo efikasnije.
Ako smo direktno prikljueni na Internet, poruka koju poaljemo stie
za svega nekoliko minuta, a najece trenutno bude isporuena na
odredite. Za slanje elektronske pote, ipak nije neophodna stalna
veza sa mreom. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo reenje je
povremena razmena elektronske pote preko modema i
odgovarajueg servera, najee protokolom UUCP. Druga prednost
elektronske pote u odnosu na recimo faks ili obinu potu je u tome
sto se primljeni tekst moe i dalje obraivati, pripremati za tampu i
tampati, komentarisati pri odgovoru. Tako se bez tekoa mogu slati
slike, crtei, i razni ostali fajlovi koji se uvaju na raunaru. Za razliku
od ostalih vidova slanja poruka, e-mail je veoma pogodan za dodatne
zatite, pa se moe obezbediti provera autentinosti poruke.


356
Ako se sve ove napomene imaju u vidu, elektronska pota moe da
bude vrlo koristan i vaan metod komunikacije u distantnom
obrazovanju.

Struktura elektronskog pisma. Elektronsko pismo se najee sastoji
iz sledeih delova:

- adrese (ili adresa) primaoca
- predmeta poruke (subject)
- potpisa (signature)
- priloga (atachment)

Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za
dijalog, koji se najee sastoji iz tri dela: za adresu, za predmet
poruke (subject) i za tekst poruke.

Adresa primaoca pie se u adresnom delu prozora za dijalog. Ukoliko
se poruka alje na vie adresak one se sve navode u ovom delu. U
ovom delu je moguno navesti i naziv liste adresa primalaca.

Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko rei u posebnom delu
prozora za kreiranje pisma. On treba to bolje da ukazuje na sadraj
pisma, jer se, osim imena poiljaoca i vremena prijema poruke samo
sadraj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za itanje
pote. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama, predmet poruke moe
da ima odluujui znaaj u redosledu, odnosno, kada e pismo biti
proitano. Pored toga, ovo moe da bude upueno primaocu i drugim
sredstvima komunikacije (na primer na pejder).

Tekst poruke zavisi od potreba i meusobnog odnosa poiljaoca i
primaoca. Treba voditi rauna o tome da li se poruka upuuje
nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. Pri pisanju poruke treba se
drati pravila pristojnosti. Ako se odgovara na tue pismo, korisno je
u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi
primalac znao o emu se radi. Nikada se u pismu ne koriste samo
velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. ale
se ne prenose dobro u elektronskom obliku, pa ih treba izbegavati da
ih primalac ne bi pogreno protumaio. Nikada se u pismu ne pie
neto to ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. Poruka
moe da stigne pogrenoj osobi, neko drugi moe da pregleda potu
umesto primaoca, stare poruke je mogue izvaditi iz arhive i posle
dugog vremena, obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za

357
otpatke, poruka moe biti preusmerena drugim osobama bez znanja i
odobrenja autora itd.

Potpis (signature). Svako pismo treba da bude potpisano, iako se u
zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa poiljaoca.
Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke, nego na umetanje
sadraja posebne datoteke na kraju pisma, s potpisom i drugim
podacima o autoru pisma.

Prilog (atachment). Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani
drugim programima. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno
pismo, dok se kod nekih programa ukljuuju u osnovno pismo. Pri
slanju ovakvih dodataka, kada su u pitanju dokumenti koji imaju
makronaredbe ili programi, treba strogo voditi rauna da s njima ne
poaljemo i viruse. Isto tako, pri prijemu ovakvih dokumenata treba
obavezno, pre otvaranja, proveriti da u njima nema virusa.

Funkcije programa za elektronsku potu. Programi za slanje i prijem
elektronske pote mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za
pretraivanje Interneta. Bez obzira na to o kom programu se radi, svi
ovi programi imaju zajednike osnovne funkcije:

- kreiranje elektronske poruke (new message)
- slanje poruke (send message)
- preuzimanje pristiglih poruka (get message)
- itanje primljene poruke (read message)
- odgovor na primljenu poruku (replay)
- prosleivanje primljene poruke na drugu adresu (forward)
- automatsko prosleivanje svih primljenih poruka na drugu
adresu
- razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file)
- brisanje poruke (delete)
- tampanje poruke (print)
- ukljuivanje drugih dokumenata u poruku (attach)
- kreiranje adresara

U sluaju da je korisnik prikljuen na Internet (provajdera) preko
telefonske linije s biranjem, dobra je praksa da pie pisma off line (u
vreme kada nije prikljuen). Tako napisana pisma se komandom send
later normalno ''alju''. Posle prikljuenja na provajdera, komandom
''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno alju.

Programi za elektronsku potu. Da bi se elektronska pota slala i
primala, potreban je odgovarajui program. Postoji vei broj

358
programa za prijem i slanje pote. Programi za elektronsku potu
mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa, najee
pretraivaa Interneta. Od samostalnih programa kod nas se najee
koristi Pegasus mail. Od ostalih uglavnom se koriste dva
najpristupanija programa:

- Outlook Express, koji je ukljuen u Windows
- Netscape Messenger, koji je deo programskog paketa tj.
pretraivaa Netscape Communicator-a

Outlook Express. Ovaj program se obino pokree klikom na ikonu
koja se nalazi na radnoj povrini ekrana. Kada se program startuje
dobija se slika ekrana prikazana na slici.

U prozoru pie koliko ima pristiglih a neproitanih poruka. Pored toga,
u prozoru se nalaze sliice (ikone) kojima su oznaene komande za:

- itanje pisma (Read
Mail)
- itanje vesti (Read
News)
- pisanje pisma (Compose
a Message)
- formiranje adresara
(Address Book)
- prenoenje pote sa
servera (Download All)
- traenje adresa drugih
korisnika (Find People)

Slika 14-43 Program Outlook Express

Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti
odgovarajue parametre. Tada se automatski aktivira arobnjak
(wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Potrebni
podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. Prethodno,
korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji
palje potu (outgoing server) i servera koji prima potu (ingoing
server), jer program zahteva unoenje ovih podataka.

Microsoft Outlook Express podeavanje. Program Microsoft Outlook
Express slui za rad sa elektronskom potom i news konferencijama.

359
Program se pokree dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se
na desktopu i u Start/Programs meniju). Kada se program prvi put
startuje za odreenog korisnika, program e zatraiti podatke o
samom korisniku, kao i lokacije mail i news servera.

Definisanje nove e-mail i
news konekcije ovaj
segment uputstva namenjen
je pre svega dial-up
korisnicima. U meniju Start/
Programs/ Internet Explorer
otvorite Outlook Express,
zatim opciju iz menija Tools/
Accounts

Slika 14-44 Opcija Accounts

U prozoru Internet Accounts
izabrati tab Mail, a zatim
kliknuti na taster Add
/Mail...

Slika 14-45 Opcija Mail

Ovim ste pokrenuli Internet
Connection Wizard. U
prozoru Your Name upiite
vae ime (primer: pera
peric)

Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika

360

U prozoru Internet E-mail
Address upiite vau adresu
(primer : pera@hemo.net)

Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika
Izbor Incoming servera
Provajder nudi
korisnicima dve vrste
incoming servera (program
koji isporuuje potu sa mail
servera na raunar
korisnika): klasini POP
server i napredni IMAP
server, iji je najvei kvalitet
mogunost uvanja prispele
pote na samom serveru.
Korisnik prilikom definisanja
svog mailbox-a mora da se
odlui za jedan od ova dva
servera. Dakle, u ovom
koraku se odluujemo za
Incoming mail server:

Slika 14-48 Podeavanje parametara

U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve
mogunosti:
U rubrici My incoming mail server is a izabrati

- IMAP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati
podatke od Vaeg provajdera npr. imap.hemo.net
ili
- POP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke
od Vaeg provajdera npr. pop.hemo.net.

U oba sluaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vaeg
provajdera npr. smtp.hemo.net

361

U prozoru Internet Mail Logon
uneti Account name: npr. Pera i
Password: koje vam je va
provajder dodelio

Slika 14-49 Unos Password-a

U okviru poruke
Congratulations pritisnite na
opciju Finish. Vratiete se u
okvir Internet Accounts. U
prozoru e se pojaviti vas
proavajder. Selektujte svog
provajdera i pritisnite dugme
Properties, da bi proverili i
eventualno ispravili parametre
koje ste uneli u toku
podeavanja.

Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje

Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as
Default. Nakon toga na opciju Close.

Postupak podeavanja je zavren.

U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. Radni deo
prozora podeljen je u tri dela. U pravougaoniku s leve strane dat je
spisak foldera za arhiviranje:

- Inbox je folder u kome se nalazi prispela pota.
- Outbox je folder u kome se nalazi pota koja jo nije poslata.
- U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama.
- U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana, ali
mogu vratiti.
- U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sauvani
tokom kucanja.

362

U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je
oznaen s leve strane (Inbox). U spisku je dat:

- naziv poiljaoca (From)
- predmet poruke (Subject)
- kao i datum i vreme prispea poruke (Received)

Neproitane poruke su oznaene boldovanim slovima. U donjem delu
prozora dat je tekst poruke koja je oznaena u spisku.

Korienjem alatki u liniji sa alatkama:

- kreira se nova poruka (Compose Message)
- kreira se odgovor poiljaocu (Replay to Author)
- kreira se odgovor svima kojima je poruka upuena (Replay to
All)
- prosleuje se poruka na drugu adresu (Forward Message)
- Alatkom Send and Receive napisana poruka se alje, a ako
se poruke itaju, onda se tom komandom preuzimaju nove
poruke koje su pristigle sa servera.
- Alatka Delete prebacuje oznaenu poruku u folder Deleted
Items.
- Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.

Klikom na alatku Compose
Message ili na sliicu
(ikonu) s istim imenom
dobija se prozor za
kreiranje poruke.

Slika 14-51 Prozor za poruke

U prozoru pored rei To: pie se adresa primaoca, pored CC: piu se
adrese drugih korisnika kojima se upuuje kopija pisma, a pored
Subject: upuuje se predmet poruke. U radnom delu ispod toga pie
se tekst poruke.

363

U liniji sa alatkama, pored uobiajenih alatki za sve Windows
aplikacije (Undo, Cut, Copy i Paste), nalazi se i alatka Send kojom se
poruka alje. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog
za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran
procesorom teksta, crtei).

U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka
napisana kada raunar nije bio prikljuen na provajdera alje prilikom
uspostavljanja veze.

Svaka e-mail poruka koja se pie ima neke osnovne zajednike
elemente koje su iste u svim e-mail programima samo to neki oh
njih nemaju sve dolje navedene funkcije , a svaki od njih ima i neto
dodatno.

To: ovo je adresa osobe kojoj aljemo potu. U njega unosimo punu
adresu primaoca e-mail poruke.

Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke nekoliko rijei kojima se
opisuje sadraj poruke.

Cc: ovde moemo da unesemo adresu na koju hoemo da se poalje
kopija poruke koja se alje na adresu navedenu u To: - redu, a
primalac originalne poruke vidi Cc: - red u naslovu poruke.

Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind
copy), isti je sluaj kao sa Cc:
redom, samo to primalac
orginalne poruke nee moi da
vidi da je Bcc: adresa primila
njenu kopiju.

Attachments: koristi se za
slanje datoteka zajedno sa
porukom.

A big white area: u veliku
praznu povrinu unosi se tekst
poruke koja se alje.
Slika 14-52 Opcije To, Cc, Bcc

Netscape Messenger. Ovaj program je slian prethodnom. Moe da
se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator.


364
Ispod linije sa
alatkama radni deo
prozora podeljen je u
dva dela. U gornjem
delu je spisak prispelih
poruka (ime poiljaoca,
predmet, vreme
prispea itd.), a u
donjem tekst poruke
oznaene u spisku.

Slika 14-53 Prispele poruke
Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama,
a folder se menja izborom iz padajue liste koja se dobija klikom na
dugme pored prozora. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom
programu, a i imena alatki su slina.
Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Adresa
(adrese) se piu pored rei To:. Ako ih ima vie, posle svake se
pritisne na taster Enter na tastaturi. Predmet poruke se pie u polju
Subject:, a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Funkcije i
nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u
programu Outlook Express.

E-Mail na Linux-u. Veina ljudi koji Internet koriste iz svojih
domova imaju udaljene potanske sanduie na serverima dobavljaa
Internet usluga. Meutim, kada uitavaju pristigle poruke pomou
samostalnog programa za elektronsku potu, kao to je Eudora, oni
trajno kopiraju svoje poruke u lokalno potansko sandue koje je
napravio njihov softver za elektronsku potu.

Drugi pristup je itanje pristigle pote neposredno na serveru za
potu. Na taj nain sadraj potanskog sanduia ostaje na serveru, a
softver za elektronsku potu uitava poruke koje su pristigle bez
pravljenja trajnog lokalnog sandueta.

Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom
Sendmail i Unix klijentom za elektronsku potu uobiajeno su reenje
kojim se korisnicima obezbeuje upotreba elektronske pote.

Poruke elektronske pote obino su smetene na serveru dobavljaa
internet usluga. Ne postoji nain da softver direktno pristupa tim
udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format.

365
Umesto toga, potreban je softver za elektronsku potu sa
implementiranim:

- POP3 i
- IMAP4 protokolima.

U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom,
preuzimaju nove poruke iz svojih sanduia i, ako ele, briu izvorne
kopije poruka iz sanduia na udaljenom serveru. Time nastaje
lokalno potansko sandue iji se sadraj moe itati i posle
prekidanja veze sa Internetom. Korisnici mogu da itaju poruke, da
sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu
sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i oznaili za
slanje.

Poto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom, protokol
POP3 odgovara korisnicima koji imaju ogranien pristup mrei.
Meutim, jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih
sutinskih ogranienja.

U IMAP modelu potanski sanduii nalaze se na udaljenom serveru i
tamo ostaju. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadraju
pomou klijentskih aplikacja, ali umesto da poruke kopiraju u lokalne
potanske sanduie, oni rade sa udaljenim sanduetom bez
pravljenja lokalne kopije.

IMAP4 zbog same svoje pririode neposredan rad sa udaljenim
sanduetom zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste
mogli da itate poruke, da odgovarate na njih i da ih obraujete. To
znai da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mreom
trajna ili gotovo besplatna.

2. Telnet. Sledei korak u razvoju mrea je pristup udaljenom
serveru preko mree. Tada izmeu raunara postoji stalna veza, pa
korisnik moe da sa jednog raunara odgovarajuim programom
pristupi drugom raunaru u mrei i da na njemu izvrava programe
kao da sedi ispred tog raunara.


366
Na Internetu se za to koristi
program telnet, kome
jedino treba saoptiti
mrenu adresu raunara
kome se pristupa. Telnet se
moe pokrenuti iz Windows-
a: start, ms-dos prompt, iza
odzivnog znaka c: otkucati
Telnet. Aktivitae se servis
Interneta u tekstualnom
reimu

Slika 14-54 Sajt servisa Telnet
Recimo: telnet
hosting.hemo.net. Pri
uspostavljanju veze
raunari "pregovaraju" oko
osobina terminala, tako da
udaljeni raunar sazna
kakav terminal ili emulaciju
terminala koristimo. Sledei
korak je prijavljivanje na
sistem pomou korisnikog
imena i lozinke.

Slika 14-55 Unos naziva servera
Znai moramo imati nalog na udaljenom raunaru kao to smo radili
na lokalnom, osim sto se sve komande koje se koriste izvravaju se
na udaljenom serveru (raunaru).
Dobra osobina telnet-a je ta to se na udaljeni terminal moe logovati
do 12 korisnika i to je u odnosu na klasine terminale brzina pri radu
mnogo vea. Svakom servisu koji je raspoloiv odgovara neki fiksan i
poznat broj porta. Recimo 21 za telnet, 23 za FTP, 25 za e-mail, 80
za Web itd.
Napredniji korisnici raunara znaju da upotrebe telnet i u druge
svrhe, za kontrolu tuih raunara, za neodobren ulazak u tue
sisteme i "vrljanje" po njima, za obaranje razlicitih web servera (uz
pomo telnet-a i dodatnih programa).

3. FTP. Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji slui
mrea. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa
servera na na raunar i obrnuto. Pri tome naravno treba imati
korisniki nalog na serveru, da bi se pristupalo sopstvenim
datotekama.

367

Varijacija na ovu temu je
poseban servis Anonymous
FTP, do koga se dolazi
klasinim programom FTP,
stim da se za korisniko
ime kuca anonymous a za
lozinku svoja e-mail
adresa. Na ovaj nain
administratori sistema
ostatku sveta nude
jednostavan pristup do
javnih datoteka, pre svega
za distribuciju besplatnog
softvera i ostalih podataka.

Slika 14-56 Anonymous FTP servis

Razliiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na
razliite naine, to kod prenosa datoteka sa jednog na drugi raunar
moe da napravi probleme. Datoteke koje prenosimo mogu biti
tekstualne ili netekstualne tj. binarne i one su iste svuda.

4. Finger. Adrese korisnika su precizne, ali su esto toliko kritine da
nam ne znae mnogo. Program finger omoguava da saznamo
prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese, a takoe i obrnuto,
saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku. Da
bi finger radio, na udaljenom raunaru mora postojati odgovarajui
serverski program, to najee i jeste sluaj.

Ima situacija kada naredba
finger ne daje rezulatate, iako
je e-mail adresa nekog
korisnika mree sasvim
regularna. Obino se radi o
tome da prava adresa
korisnika ne odgovara e-mail
adresi, to je uraeno da bi e-
mail adrese bile krae. Na
primer
zeljko@smail.fon.bg.ac.yu se
transformie u
zeljko@fon.bg.ac.yu

Slika 14-57 Sajt Finger servisa

368

Druga mogunost ne funkcionisanja naredbe finger je zatita mree
koja se postie fizikim odvajanjem saobraaja ureajem koji se
naziva firewall, koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke
protokole, a ostale propusta. Time se postie vea sigurnost mrea ali
se gubi deo komfora. Pretraivanje veeg broja raunara naredbom
finger se ne mora raditi runo, ve za to postoji program NETFIND,
koji pomae da pronaemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog
podruja.

5. Talk. Internet ima moan ali i jednostavan sistem za interaktivni
razgovor koji se zove talk. Uslov je da su raunari povezani na
Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. Kao i kod drugih
servisa, ako vaa mrea nije povezana na Internet stalnom vezom
moete koristiti talk servis izmeu raunara ili samo na jednom
raunaru. Neophodan uslov za korienje talk-a je da postoji
odgovarajui serverski program na polaznom i odredinom raunaru.
Taj server se naziva talk deamon i on za nas upuuje poziv i
uspostavlja vezu. Kao i u ivotu, razgovor nije uvek ba jednostavan
ima tehnikih detalja koji mogu da zasmetaju.

Pre svega, treba da znamo
tanu adresu osobe sa
kojom elimo da priamo i
on mora biti ulogovan u
trenutku zvanja. Internet je
veoma veliki, ima puno
korisnika, pa ima smisla
zatite svoje mree od
upada sa strane.
Administratori za takvu
svrhu postavljaju specijalno
konfigurisan raunar
firewall kao zatitu, a jedna
od nedunih rtava te
zatite bude ponekad i
program talk koji ne moe
da proe kroz "branu".

Slika 14-58 Sajt Talk servisa

WinTalk je neto jednostavniji program od IRC-a (etovanje). Da bi
se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mrei
koristiete Talk. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese
korisnika. Kada se pokrene program Talk ne deava se nita - on je

369
aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i eka da ga neko pozove.
Ako korisnik eli nekoga da nazove aktivira program i iz menija se
bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. Kada je
Talk pokrenut, drugi mogu da Vas zovu, i tada se uje zvuk za poziv,
pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti
(refuse). Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali, u jednom
kucate Vi a u drugom sagovornik. Konfiguracija programa je
jednostavna, moe se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva,
recimo zvuk telefona.

6. R-servisi. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da poslue za pristup
udaljenom raunaru i prenos datoteke. Programeri Unix-a na Berkli
Univerzitetu su smatrali da to moe i bolje, pa su napravili tri nova
servisa:

- rlogin (za pristup drugom raunaru, nadogradnja telnet-a)
- rcp (kopiranje datoteka meu raunarima u mrei)
- rsh (izvravanje programa na udaljenom raunaru)

Sutinska razlika izmeu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi
omoguavaju pristup udaljenom raunaru bez eksplicitne provere
lozinke. Lozinka se provarava, ali samo prvi put, kada se prijavljujete
na prvi raunar u mrei. Sistem se dobro pokazao i iroko je
prihvaen pa se danas moe nai na mnogim implementacijama
TCP/IP-a. Ovako "poverenje meu serverima" moe lako da bude
zloupotrebljeno, pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih
pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. R-servisi olakavaju
rad sa vie raunara u mrei. Oni su, isto tako, jedan od opasnih
sigurnosnih problema.

14.2.4.2. Javni servisi

Instalirani su na znaajnim serverima u mrei, da bi se svim
korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima, obino bez
dodatne provere identiteta tih korisnika. Do veine ovih servisa se
moe doi iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafikog okruenja
(Windows).

7. Mailing liste. E-mail se obino alje na jednu ili nekoliko adresa:
adrese izvesnog broja korisnika moemo da stavimo pod zajedniki
alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa slinim
interesovanjima postaje jos lake. Da bi komunikacija bila uzajamna,

370
svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu
grupu. Postoji i ekonominije reenje: lista za e-mail.

Mailing lista nastaje tako
to se na jednom mestu
uva spisak svih
pretplatnika liste. Lista ima
svoju adresu, i kad nova
poruka stigne na tu adresu,
ista se (polu) automatski
prosleuje svim lanovima.
Na taj nain se omoguava
jednostavno organizovanje
grupe korisnika sa
zajednikim
interesovanjima, koji
meusobno razmenjuju
poruke.

Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste

8. Anonymous FTP. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za
prenos datoteka, koji je kao takav bio prisutan praktino na svakom
raunaru povezanom u TCP/IP (Internet) mreu. Uslov za korienje
ftp-a je korisniko ime i lozinka na udaljenom raunaru u mrei, sa
koga moemo da aljemo datoteke.
Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom
"anonymous"- anonimac, koji nema lozinku, a u ijim katalozima se
nalazi mnotvo datoteka koje svi mogu da itaju ali ne mogu da
upisuju. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri, kojima se
pristupa standardnim programom FTP, uz korienje komandi koje su
identine onima koje se koriste u standardnom FTP.
Program FTP se pokree naredbom ftp adresa, posle ega se kuca
korisniko ime i lozinka na udaljenom raunaru. Kao adresa mogu se
ravnopravno koristiti simboliki i numeriki oblik. Za krisniko ime se
kuca anonymous, a za lozinku Vasa e-mail adresa. Na ovaj nain
administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih
dateoteka, pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka.

Program ftp sadri veliki broj komandi, mada se u praksi koristi svega
nekoliko. Kao neke od najznaajnijih komandi mogu se izdvojiti
sledee:


371
dir spisak datoteka u tekuem katalogu na udaljenom
raunaru
ls lr sadraj svih potkataloga na udaljenom raunaru
cd katalog prelazak u potkatalog na udaljenom raunaru
cd.. prelazak na nadreeni katalog na udaljenom
raunaru
pwd prikaz imena tekueg kataloga na udaljenom
raunaru
lcd katalog promena tekueg kataloga na lokalnom raunaru
! komanda izvravanje komande na lokalnom raunaru
get ime-
datoteke
prenos datoteke sa udaljenog na lokalni raunar
put ime-
datoteke
slanje datoteke sa lokalnog raunara na udaljeni
mget *.doc prenos veeg broja datoteka istovremeno
mput * slanje svih daototeka istovremeno
open adresa poetak nove sesije
close kraj sesije na udaljenom raunaru
quit izlazak iz programa

Pri prenoenju datoteka mora se strogo voditi rauna da li je datoteka
tekstualna ili binarna. Zato pre prenosa odgovarajue datoteke treba
otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je
datoteka binarna).

Tako na primer, kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog
raunara na server na Internetu postupak bi bio:

- startovali bismo program FTP
- otkucali bi komandu open ime servera
- kao ime otkucali bi korisniko ime (user name)
- kao lozinku odgovarajuu lozinku (password)
- uli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga
- prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii
- sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.htm
- onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary
- sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.jpg i mput
*.gif
- vezu sa udaljenim raunarom prekinuli bismo komanod close
- iz programa ftp izali bi komadnom quit


372
File Transfer Protocol se moe koristiti iz Windows okruenja. Za ovu
namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om
jednostavniji. Jedan od takvih programa je WSftp32.

Anonymous FTP serveri su veoma vana i rado poseena mesta na
Internetu. Oni predstavljaju najstandardniji nain distribucije softvera
i drugih podataka, pa se u skladitima hiljada ovakvih servera u svetu
moe nai ogroman broj datoteka. irenjem popularnosti WWW-a,
Anonymous FTP nije izgubio na znaaju, poto se tim datotekama
sada lake pristupa iz Web Browser-a.
9. Usenet News. Mailing liste o kojima je ve bilo rei imaju i mana.
Ako na jednom raunaru ima sto pretplatnika na istu listu, zauzima se
sto puta vie prostora na disku nego to je potrebno, a i
komunikaciona linija je estoko optereena, poto sve poruke stiu
redom i nezavisno jedna od druge. Sistem Usenet News je nastao
davno, sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Ime
je skraenica od Users Network News, korisnika mrea novosti.
Poruke na Usenet News-u se smetaju na mrene servere; im
pristupite News-u, Vas klijentski program komunicira sa najbliim
serverom. Serveri povremeno razmenjuju poruke meusobno, tako
da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera, a
time i korisnika u svetu. Zbog toga ovaj sistem obezbeuje dobar
konfor uz minimalno zauzee komunikacionih linija.

Sve poruke se organizuju
po diskusionim grupama
(news groups) i lancima
diskusije (threads). Kada
itate poruke, najpre birate
diskusionu grupu, zatim
lanac diskusije i najzad
konkretne poruke u njemu.
Diskusionih grupa ima jako
mnogo na svetu ali nije
neophodno da sve budu
dostupne na svim
serverima.

Slika 14-60 Usenet News

Svaka diskusiona grupa ima svoje ime, koje sadri nekoliko
segmenata razdvojenih takom. Ime se ita sleva udesno:

373
os.windows.sco spada u konferencije koje se bave operativnim
sistemima.
U svakom sluaju, Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu
hipoteku na Vae slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u
izboru diskusija koje pratite. To je gotovo idealan nain za razmenu
miljenja sa ljudima slinih interesovanja irom sveta, pa nema
pitanja za koje se nee nai neko ko na njega kompetentno moe da
odgovori. News nije idealan, jer je pronalaenje podataka u njemu
sporo, ali su prednosti nesumljive glavna prednost je svakako
dostupnost iz svih krajeva sveta.

10. Gopher. Koliko je Internet dinamian najbolje prikazuje primer
servisa Gopher. Pre nekoliko godina on je napravio fantastian bum
uskoro su svi mreu pretraivali kroz njegove karakteristine menije.
Teko je zamisliti neto jednostavnije za upotrebu: samo birate
stavke koje mogu biti potkatalozi, datoteke ili veze ka ostalim
gopher-ima i drugim servisima Interneta. Danas je Gopher i dalje vrlo
bogat informacijama, ali se mnogo tee primeuje, jer se istim
podacima najee pristupa preko Web-a tj. ljudi vie vole grafiko
okruenje. Svejedno, kada traite neku tekstualnu datoteku, jo uvek
ete je najlake nai na nekom od Gopher servera, poeljno uz
pomo servisa Veronica kojim se Gopher pretrauje. Gopher ima vrlo
sline osobine jer sakuplja datoteke na serverima, kroz koje
"rovarimo" etajui se po menijima.

Kao i svi ostali servisi na
Internetu Gopher radi po
klijent-server principu.
Kada na nekom raunaru
pokrenemo Gopher, on
preko mree kontaktira
odgovarajui server sa
koga dobija menije i
datoteke za prikazivanje.
Na hiljade Gopher servera
irom sveta je smetena
nepojmljiva koliina
podataka, a u Internet
argonu se za to
odomaila re
gopherspace prostor
gophera.

Slika 14-61 Sajt Gopher servisa


374
11. WWW (World Wide Web) je najvei informacioni servis na
Internetu. On je zvanino opisan kao ''globalna'' hipermedijalna
inicijativa za ciljno (namensko) pronalaenje informacija, koja daje
univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. Korienjem
jednostavnih grafikih interfejsa, Web projekt je izmenio nain na koji
ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Time je kreirana prva globalna
hipermedijalna mrea.

Kada neko kae Internet, svi zapravo misle na World Wide Web, lep,
hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. Web znai mrea
(spiders web paukova mrea), a WWW ini mrea dokumenata koji
meusobno ukazuju jedni na druge i omoguavaju brzo i lako etanje
ili, kako se to popularno kae "surfovanje" po Internetu. WWW je
jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Projekt WWW je
zamiljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu
fiziku u vajcarskoj) 1989-1994. godine pod rukovodstvom Tima
Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). Ovaj projekt je korisnicima
raunarskih mrea omoguio jednostavan pristup razliitim medijima
na konzistentan nain. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i
nezavisnost od platforme. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu,
to znai da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. To
izgleda ovako: u tekstu je neka re podvuena, to znai da je to link
ka nekom drugom dokumentu. Kliknete miem na tu re i automatski
prelazite na drugi, referencirani dokument. WWW ima elemente
multimedije, jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi, slike, zvuci,
video zapisi itd.

Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server
principu. To znai da se podaci nalaze na serverima u mrei gde se
izvrava potreban serverski program koji na zahtev, preko mree,
alje dokumente klijentskom programu, koji se izvrava na naem
raunaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), a serverski program se obino
zove HTTP deamon (deamon program koji se stalno izvrava). Da bi
ste pristupili Web serveru, morate imati instaliran TCP/IP protokol i
odgovarajuci program za pristup browser.

Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke, sa
dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Ovo formatiranje je
logiko, tj. definie naslov, naglaenost, spisak i slino, a svako na
svom raunaru bira vrstu i veliinu slova. Ekstenzija datoteke je HTML
(Hyper Text Markup Language). Ovaj jezik se zasniva na SGML
standardu (Standard Generalized Markup Language), ali je za potrebe
Web-a prilagoen i pojednostavjen. Osim standardnih opcija, HTML

375
ima podrku za tabele, matematike formule kao i ekranske forme.
WWW moe da se koristi i za dvosmernu komunikaciju, kada se na
klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleuju Web serveru na
dalju obradu. Lepa osobina WWW-a je to moe da pristupi i drugim
servisima Interneta, drugim WWW serverima, Anonymous FTP-u,
Gopher-u, News-u, kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup
drugim raunarima u mrei. WWW se esto povezuje i sa bazama
podataka na mrei, tako da se kroz poznato Web-ovo okruenje
dobijaju najrazliitiji podaci sa raznih sistema. Ova opcija se naziva
mostom (gateway) i realizuje se pomou ekranskih formi (koje
podravaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin
Common Gateway Interface).

Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreenje nauke i
obrazovanja. WWW je imao znaajan uticaj u ovim podrujima, s tim
to je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente drutava,
kao na primer: ekonomiju, politiku, literaturu.

Za popularnost Interneta iskljuivo je zasluan WWW. WWW je
fenomen, a razlog za njegov uspeh ne moe da se trai u superiornoj
tehnologiji. Tehnologija je samo omoguila realizaciju koncepta.
Razlika izmeu Interneta i WWW-a je slina razlici izmeu raunara i
multimedijalnog programa koji se na njemu izvrava.

Korienjem WWW-a svako moe jednostavno da kreira svoju Web
prezentaciju, koja je odmah dostupna svima koj su prikljueni na
mreu. Ovakav koncept karakterie:

- hipermedija unapreene veze izmeu strana
- distribucija sistem datoteka je ceo svet
- interaktivnost korisnik moe da radi interaktivno s medijem
- dinamika implicitna kontrola publikovanja
- nezavisnost od platforme nije vezana za jednog proizvoaa
- vie izvora informacija podrani prethodni Internet protokol,
- implicitni tip podataka MIME obezbeuje tip podataka na
serveru
- nema centralnog upravljanja svako moe da objavljuje
- nema kritine zavisnosti od jednog servera

WWW je Internet servis koji se najbre razvija. Pomou njega mogu
da se gledaju tekst, slike i video sekvence, da se uje zvuk, ili nau
informacije iz razliitih podruja. U jesen 1997. godine vie od pola
miliona raunara irom sveta je obezbeivalo informacije na WWW-u,

376
procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se
moglo pristupiti na vie od milijardu pojedinanih dokumenata. Niko
ne zna veliinu Web-a. Njegovo godinje poveanje procenjuje se na
oko 50%.

WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. Ona je
nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije.
Interaktivna hipermedija omoguava korisnicima da pored gledanja
dokumenata i sluanja objanjenja budu i aktivni uesnici
interakcijom s prezentacijama. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted
Nelson 1965. godine. Izraz se koristi da opie ''nesekvencijalne
fragmente teksta povezane meusobno pomou pokazivaa nazvanih
veze (linkovi)''. Ovi linkovi prebacuju itanje sa jednog fragmenta
teksta na drugi. Time se u proces itanja uvodi nelinearnost. Ovo
moe da se uporedi sa itanjem knjige (koje je po prirodi
sekvencijalno), kada italac pri nailasku na nepoznatu re u tekstu
pogleda njeno znaenje u malom reniku na kraju knjige, ili
eventualno uzme drugu knjigu (renik ili leksikon) da se upozna sa
znaenjem nepoznate rei. Posle proitanog objanjenja italac moe
da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi itanje, ili moe
da napusti itanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraivanju
nepoznatog pojma. Hipertekst dokument moe da se definie kao
informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan nain da olaka
brzo korienje informacija, tako to e omoguiti itaocu pristup
informacijama u njegovom sopstvenom pojedinanom stilu, zavisno
od ciljeva itanja i prethodnog poznavanja onoga to ita. Ovi
informacioni prostori su definisani mnotvom linkova koji povezuju
tekstualne i grafike jedinice koje se zovu vorovi (dokumenti,
informacione jedinice, kartice, okviri, prozori itd.). Veze (link) su
kljuni blokovi u pravljenju hiperteksta. Oni definiu odnose meu
vorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje
vorove tak da kreira nelinearni dokument. italac moe da krstari
kroz povezani informacioni prostor i pristupa vorovima u
nesekvencijalnom redosledu, koristei asocijacije jedinstvene za
svakog individualnog itaoca, u skladu s njegovim znanjem i ciljevima
itanja. Najvaniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono
to omoguava nelinearnu organizaciju strukture, koja itaocu
dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadrane u vorovima,
mogunost povezivanja. Veze mogu biti predstavljene na razliite
naine, na primer: markiranje ili podvlaenje teksta, druga boja
teksta, sliice (ikone) itd. Ovim vezama mogu biti pridodata i
dopunska objanjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije
itaocu pre nego to skoi s jednog vora na drugi. Proces kretanja
kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Za

377
itanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za
navigaciju brauzeri (browser). Multimedija je bilo koja kombinacija
u jednom dokumentu: teksta, dvo i trodimenzionalne grafike (crtea,
dijagrama, planova, tehnikih crtea, itd.), fotografija, zvuka,
animacija i videa. Ako se korisniku dozvoli da kontrolie redosled
korienja informacija u raunaru, program postaje interaktivna
multimedija. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s
multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije
(hypermedia). Hipermedija dozvoljava da informacije na razliitim
medijama (kao tekst, grafika, digitalizovani govor, zvuni zapisi,
slike, animacije, video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom,
da bi se omoguio alternativni pristup informacijama. Same slike
mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. Pored
ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom, u WWW-u je
uopte i pojam veze. Tako vie veza ne mora da ukazuje na delove
dokumenta koji se nalaze na istom raunaru, ve pojedini delovi
hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na razliitim raunarima u
celom svetu. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na
drugom raunaru naziva se hiperveza (hyperlink).

URL (Uniform Resource Locator). Jednoobrazni lokator resursa (URL)
predstavlja mreno uoptenje standardnog koncepta imena datoteka.
On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu, ve ta datoteka i
njen folder mogu da se nalaze na bilo kom raunaru u mrei i mogu
da se koriste bilo kojom od nekoliko razliitih metoda. Osim toga, URL
ne mora da pokazuje na datoteku, ve moe da ukazuje i na: upite,
dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka, rezultate
komandi zadatih drugim programima i sl.

URL se sastoji iz tri dela:

- Prvi deo informie program za navigaciju koji se protokol
koristi za pristup datom resursu
- Drugi deo je ime vora raunara na kome se resurs nalazi
- Trei deo je put (staza) do resursa

Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport
Protocol). Daemo objanjenje sledee adrese
http://www.ftn.ns.ac.yu/rad/primeri.html

- http:// (Ovaj deo URL-a definie Internet protokol za
dokument. http:// oznaava da dokument pripada WWW-u.)

378
- www.ftn.ns.ac.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu raunara na
kome se dokument nalazi. On ukazuje programu za navigaciju
kroz WWW s kojim raunarom treba da se povee.)
- rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. On
oznaava gde se na raunaru nalazi dokument. S obzirom na
to da u listi moe biti navedeno vie imena foldera kroz koje
put prolazi, URL-ovi mogu biti dugaki.)
- primeri.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta.
Nastavak .html oznaava da se radi o dokumentu u
hipertekstu. Ovaj poslednji deo URL-a nekada moe i da se
izostavi.)

URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol,
ime domena i put do informacije. Struktura adrese je ista kao u
prikazanom primeru, jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa:

- https:// - secure HTTP
- ftp://
- file://
- gopher://
- news:

Programi za navigaciju (Browsers). Proces kretanja kroz hipertekst
dokument naziva se navigacija, krstarenje ili surfovanje. Za itanje
ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju
brauzeri (browser). S obzirom na to da je i WWW zasnovan na
hipertekstu, za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri, mada
se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. Postoji vie
ovakvih programa, ali po zastupljenosti u korienju najznaajniji su
grafiki programi:

- Netscape Communicator (75%)
- Internet Explorer (16%)
- dok svi ostali programi pokrivaju 9% trita

Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvriti njegovo
prilagoenje serveru ije e usluge ovaj program koristiti kao klijent,
tj. serveru preko koga se izlazi na Internet. Ovo podeavanje
programa moe izvriti iskusniji korisnik i sam, ali je od sistem
administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreene podatke (IP
broj, gateway izlaz na mreu, imena ulaznog i izlaznog mail servera
itd.).


379
Dial-Up pristup podeavanje-
prilagoavanje programa
Internet Explorer 5.0-6.0 u
Windows-u XP

Program Internet Explorer se
instalira prilikom instalacije
Windows-a.
Desnim klikom na ikonu
Internet Explorer-a dobijate
padajui meni sa koga birate
tab Properties.

Na stranici General u polju
Home Page/Address: uneti
adresu stranice kojom elite
da pone Vae surfovanje
svaki put kada startujete IE.
Ovde je to
http://www.hemo.net

Slika 14-62 Internet Options- General

Na stranici Connections u polju,
od postojeih konekcija izabrati
HemoNET i postaviti ga da je
default.

Na istom ekranu opcija Set
Default.

Slika 14-63 Internet Options-
Connectionsl


380

Za vrednost automatskog
proksija upisati
http://proxy.hemo.net/proxy.pac

Slika 14-64 Podeavanje Proxy

Stepen bezbednosti na Internetu. Internet Explorer poseduje PCT
(Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer)
kriptografski mehanizmi podataka, koji omoguavaju odreeni stepen
sigurnosti.
Visoki stepen zastite
predstavljaju takozvani
Firewall programi i skoro
svi serveri poseduju sline
programe. Za personalne
podatke koji se alju putem
elektronske pote (E-mail)
postoje specijalni programi.
Jedan takav program je i
PGP, koji se koristi za
kodiranje poruka, i
funkcionie na dva naina:

- javno
- tajno

Slika 14-65 Internet Options- Security

Internet Explorer deli svet Internet-a u zone, tako da se Web site
moe podeliti u zone sa odgovarajuim stepenom bezbednosti. Na

381
desnoj strain Status Bar-a moe se primetiti koja se vrsta sigurnosti
koristi za odreenu stranicu.

Postoje etiri razliite zone sigurnosti koje se mogu menjati u
Security.

- Internet zona sadri sve Web site-ove koji nisu plasirani u
ostalim zonama, sadri sve ono to se ne nalazi u raunaru ili
na Internet-u. Za ovu zonu se preporuuje stepen sigurnosti
Medium.
- Local Internet zona za ovu zonu je karakteristino da nema
potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. Ovde se
ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local
Internet. Stepen sigurnosti je Medium-low.
- Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati
korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj
raunar ili podatke. Stepen sigurnosti za ovu zonu je
minimalan-Low.
- Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi
site-ovi. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li moe da
pokrene odreenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj
raunar i podatke. Stepen za zonu Restricted sites je najvii-
High.

Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za
pregledanje dokumenata hiperteksta (off line).

Kod oba programa, u liniji zaglavlja prozora, osim imena programa i
standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta
koji se pregleda. Ispod linije zaglavlja, kao i u skoro svim Windows
prozorima, nalazi se linija menija. U menijima File, Edit, View i Help
nalaze se u oba programa sline komande, uobiajene za Windows
programe.

U drugom redu, odmah ispod linije menija, nalazi se linija sa
alatkama. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili
Address). U sredini se nalazi prozor dokumenta, a sa strane
uobiajene skrol trake. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna
linija), gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta
i URL veza.

Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. Izbor dokumenta za
pregled vri se unoenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju
(Location: ili Address). Pritiskom na taster Enter zapoinje

382
kontaktiranje raunara na kome se dokument nalazi, a potom
prenoenje dokumenta na ekran. Pri tome se u liniji progresa
pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog raunara, veliina
dokumenta koji se prenosi, procenat koji je prenet, kao i brzina
prenosa. Brzina prenosa zavisi od optereenja puteva na mrei, a
delimino i od hardvera korisnikovog raunara. Po zavretku prenosa
dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili
Done. Obino se, ako nije drugaije zadato, na ekranu pojavljuje
naslovna strana (Home Page) dokumenta. Dalje kretanje, prelazak na
druge strane na koje ukazuje naslovna strana, vri se klikom na rei
ili slike oznaene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. Pri
dovoenju pokazivaa mia na ove oznaene objekte (rei, slike,
dugmad) standardni pokaziva mia pretvara se u ruku sa uperenim
kaiprstom, to je znak da je u pitanju veza.

Na taj nain moe da se prelazi sa jednog dela na drugi, unutar istog
dokumenta hiperteksta, ili, ako je u tekstu dat URL nekog
dokumenta, na taj dokument na bilo kom raunaru u svetu koji je
prikljuen na Internet. Osim na opisani nain (klikom na vezu),
prelazak s jednog dokumenta na drugi moe se vriti i klikom na
alatke iz linije s alatkama.

Elementi korisnikog
interfejsa su:

- Radna povrina
(Desktop)
- Title bar
- Horizontalni meni
(Pop Up Menu ili
Menubar)
- Vertikalni meniji
(Pull Down Menu ili
Menubox)
- Toolbar
- Prozori (Window)
- Dijaloki okviri
(Dialog Boxes)
- Status bar

Slika 14-66 Internet Explorer
Radna povrina Desktop je statika nepromenljiva povrina
ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. Horizontalni meni

383
omoguava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa.
Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je.

Sadraj horizontalnog menija:

- File
- Edit
- View
- Favorites
- Tools
- Help

Vertikalni meni se karakterie time to je najee izveden kao
podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili vieg reda,
odnosno podmeni vertikalnog podmenija.

OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA

FILE
- Window predstavlja drugu kopiju poetne strane
- Open alternativa za otvaranje strane pomou URL-a
(Uniform Resource Locator tekst koji se koristi za
identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj
mrei)
- Edit prebacuje Web stranicu u Microsoft Word
- Save uvanje fajlova
- Save As uvanje fajlova pod odreenim nazivom. Moe se
snimiti u tekst formatu ili HTML
- Page Setup omoguava sreivanje karakteristika za
tampanje ( ne radi u unix-u)
- Print tampa sadraj stranice
- Send slanje strane preko elektronske pote
- Import and export - Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova
- Properties - Prikazuje se veliina fajla i putanja na kojoj se on
nalazi
- Work offline - opcija kojom se moe raditi izvan mree
- Close zatvara postojei prozor Internet Explorera. U
Windows-u, kada se zatvori poslednji prozor, izlazi iz Internet
Explorera.

Edit

- Cut otklanja markirane delove strane i uva kopiju u
clipboard-u

384
- Copy uva kopiju markiranog teksta u clipboard-u
- Paste sadraj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet
explorer-a koji je oznaen
- Select All markira sadraj postojeeg prozora
- Find on this Page pronalazi rei ili delove na postojeoj strani
Explorer-a

View

- Toolbars - omoguuje ukljuenje ili iskljuenje programskih
funkcija
- Explorer bar - sadri explorerove opcije: Search, History
- GoTo omoguava vraanje na prethodnu stranicu kao i onu
iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. Takoe
omoguava opciju Home tj vraanje na prvu stranu
- Stop zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku
odvija
- Refresh daje sveu kopiju postojee stranice ali ponovo ne
uitava stranicu
- Text Size - podeavanje veliine texta
- Encoding predstavlja drugo reenje za menjanje fontova
kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupana
- Fullscreen - maximalna veliina stranice
- Search - pretraivanje-otkucati eljenu adresu i odabiranje
ove opcije i na ekranu e se prikazati ta i adrese sline
sadrine.
- History - omoguava ponovno poseivanje stranica koje ste
posetili tj. pamti njihovu adresu

Favorites

U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeuju laki rad na
mrei. Svaka stavka u off line listi se moe odrediti kao dostupna
ime se pokree "arobnjak" koji Vam pomae da odredite da li e
Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane, i koliko e pri tom
ii u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keiranim
sadrajem.

Tools

- Mail and News u kom su dozvoljene opcije:

385
- Read Mail - Proitaj potu
- New Masage - Nova poruka
- Send Links - poalji
- Send Massage - Poalji poruku
- Windows Update - menja opcije Windows-a (dodavanje novih,
korekcija starih)

Ikonice-komande u tools baru. Za manipulaciju Web stranama
mogue je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar
buttons") Internet Explorera. U sledeoj tabeli su te komande
prikazane:

Taster Ikone
Funkcija
Back

Povratak na prethodnu Web stranu
Forward

Prelazak na narednu Web stranu
Stop

Prekid preuzimanja Web strane
Refresh

"Osveavanje" trenutno prikazane Web strane
Home

Prebacivanje na poetnu stranu (Home Page)
Search

Otvaranje prozora s opcijama za pretraivanje
Favourites

Prikaz liste adresa Web strana koje su
oznaene kao esto poseivane
History

Prikazuje listu poseenih Web lokacija, u zada-
tom vremenskom periodu
Fullscreen

Prikaz suene palete osnovnih komandi i
uklanjanje polja Address
Mail

Otvaranje programa Outlook Expres, ili
Internet News
Print

tampanje sadraja Web strane
Edit

Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod
Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera

386

Komande sa tastature. Pored upotrebe ikona sa standardne palete
komandi, mogue je, u cilju izvoenja pojedinih aktivnosti, koristiti i
kombinacije tipki s tastature. U sledeoj tabeli su prikazane
kombinacije tipki s kraim opisima njihovog znaenja.

Akcija
Kombinacija
tastera
Prelazak na sledeu stranu Alt+
Prelazak na prethodnu stranu Alt+
Prikaz menija s izabranim komandama Shift+F10
Prelazak na sledei okvir u prozoru Web
stranice
Ctrl+Tab
Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web
stranice
Shift+Ctrl+Tab
Povratak prema poetku Web stranice
Napredovanje prema kraju Web stranice
Povratak prema poetku Web stranice,
"ekran po ekran"
Page Up
Napredovanje prema kraju Web stranice,
"ekran po ekran"
Page Down
Prelazak na poetak Web stranice Home
Prelazak na kraj Web stranice End
"Osveavanje" sadraja tekue stranice F5
Prekid preuzimanja Web stranice Esc
Prelazak na novu lokaciju Ctrl+O
Otvaranje novog prozora Ctrl+N
Memorisanje aktivne Web stranice Ctrl+S
tampa aktivne Web stranice ili aktivnog
okvira
Ctrl+P
Aktiviranje oznaene veze (linka) ENTER

Tabela 14-68 komande sa tastature

Primljeni dokument moe, iz bilo kog razloga, da bude nepotpun ili
neitljiv. Osim toga, na korisnikovom raunaru, a i na serveru, postoji
takozvani mehanizam keiranja. Stranice koje je korisnik posetio
uvaju se na njegovom disku, a i na disku servera, neko vreme (u

387
zavisnosti od toga kako je to podeeno pri administriranju sistema),
pa se prilikom svakog novog traenja ve poseene stranice prvo
proverava da li se ona nalazi u raunaru korisnika, ili na serveru. Ako
se nalazi na jednom od ta dva mesta, stranica se ne preuzima sa
udaljenog raunara nego iz kea. Ako se poseene stranice dugo
uvaju i/ili esto menjaju ovim mehanizmom, korisnik ne dobija nove,
izmenjene stranice nego one koje je ve video. Klikom na alatku
Reload, odnosno Refresh, program zahteva ponovno direktno
kontaktiranje traenog raunara i prenoenje traenog dokumenta sa
njega.

Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadri:

- browser Navigator
- mail program Messenger
- program za praenje diskusionih grupa
- Usenet-a Collabra
- HTML editor Composer
- Netcaster
- program za on-line komunikaciju preko mree Conference

Kao znaajne novine mogu
se istai dostupnost opcija
preo tastature, zatim
Dynamic Font tehnologija
(tehnologija pomou koje
se pri prikazu Web strane
mogu koristiti i fontovi koji
nisu instalirani na
korisnikovom kompjuteru,
ali su zatieni od
korienja u drugim
aplikacijama), Symantec-
ov JIT kompajler
(omoguava drastino bre
izvravanje Java apleta),
MIME HTML (prua
mogunost da se u poruke
ugrade kompletne HTML
strane, sa slikama,
zvucima, animacijama,
Java apletima ili JavaScript
programima).

Slika 14-69 Browser Netscape Communicator

388
Opera browser. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno,
retko se deava da ne prikae stranicu kao i MSIE ili NC.Opera takoe
ima i dobru osnovu za Java Script.

Opera se preporuuje za grupe koje se bave diskusijama. Za pristup
diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar
sa opcijama koje imaju mogunost olakavanja rada u ovim
grupama.

uvanje kompletnih
stranica sa tekstom
Microsoft je uneo kao
novitet u svoj browser
dok je Opera ovu opciju
imala ve od prve verzije.
Ali kod novijih verzija ova
opcija vie ne postoji. Bez
obzira gde se odabere
mesto uvanja stranica,
slike e se sauvati tamo
gde je instaliran program,
da bi se slike videle
trebaju se runo
premestiti u direktorijum
sa HTML stranicom.

Slika 14-70 Browser Opera

Opera je jedan mali program i zbog toga se preporuuje osobama sa
skromnim hardware-om. Podrava i plug in-Netscape, i zbog toga
klient moe da doda nove mogunosti.

Browser-i na Linux-u. Postoji niz Web itaa za Linux-ovo X Windows
okruenje :

Amaya je Web ita koji je organizacija W3C (World Wide Web
Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata
podataka. Amaya je kombinacija Web itaa i alatke za izradu Web
dokumenata koja podrava CSS ( cascading style sheets ulanani
listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim
grafikim formatima, kao to je PNG. Amaya takoe sadri moan
editor za matematike izraze.

Lynx Web ita je de fakto standard za tekstualne Web itae.
Postoje verzije za sve varijante Unixa, za Windows i NT a radi se i na

389
verzijama za Macintosh. U svetu Linuxa on ima vie mogunosti
upotrebe :

- Pretraivanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na
kome nema X Windowsa, npr. sa konzole servera ili
znakovnog terminala prikljuenog na mreu pod Linux-om
- Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez
dodatnog optereivanja sistema koje je neizbeno kada se
koristi Netscape ili slian grafiki ita
- Pristupanje Webu sa nedovoljno snane maine

Xmosaic je nastao u laboratorijama amerikog nacionalnog centra za
primenu superraunara (Nacional Center for Supercomputer
Applications), bila je prvi nagovetaj da bi Web tehnologija mogla da
bude neto vie od obine alternative tada sveprisutnom Gopheru,
koji je poetkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst.

NetScape Communicator za Linux u koji je ugraen Web ita
Navigtor, nesporno je najbolji ita World Wide Weba i prvi je ponudio
mnoge nove mogunosti koje su danas postale standardne. Iako
Microsoft moemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na
tritu itaa, Netscape jo uvek dri prvo mesto po nekim
procenama, delimino zahvaljujui odluci da od poetka 1998. godine
Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i
dozvoljavaju se njegove izmene.

Za pristupanje World Wide Webu pomou Communicator-a nije
potrebna nikakva dodatna priprema. Najpre uspostavite vezu sa
Internetom, a zatim izdate naredbu: $ netscape

Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slino kao na
raunarima pod Windowsom ili na Macintosh raunarima.

Snimanje dokumenata na disk. Dokument tj. stranica prikazana na
ekranu moe se snimiti u datoteku na disku raunara korisnika na isti
nain kao u programu Word. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim
snima samo tekstualni deo dokumenta.

Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html), ve u
nekom od formata za predstavljanje slika (najee jpg ili gif). Da bi
se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo
pokaziva mia dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom
mia. Na taj nain otvara se pomoni meni.


390
Izborom komande Save
Image As iz ovog
pomonog menija dobija se
prozor za dijalog. U ovom
prozoru se, kao i kod svih
prozora za snimanje
dokumenata, odreuje
folder u kome e dokument
biti snimljen i ime datoteke
u koju e dokument biti
snimljen.

Snimanje programa se vri
preko linka sa opcijom
Download na sajtu.

Slika 14-71 Opcija Save Image As
Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Da bi se uspostavila
komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajueg programa.
Jedan od najpristupanijh je Netmeeting.
Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting, postupak za
razmenu teksta preko tastature je sledei:

- preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa
kojim se uspostavlja komunikacija, da se oba entiteta
uloguju i svako na svom raunaru uradi iste korake
- u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je
izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa
entitetom. Direktorijumi su:

o Uls. Microsoft. Com
o Uls1. Microsoft. Com

- aktiviranjem eljenog direktorijum na ekranu u prozoru
Directory e se pojaviti listing svih entiteta koji u datom
trenutku vre razmenu rei preko tastature. U tom listingu
e sigurno nai i entitet sa kojim smo ugovorili
komunikaciju preko raunara.
- kada se listing pojavi, opcije pod kojima emo prepoznati
ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su:

o e-mail
o first name
o last name

391
o city/state
o countru
o comments

- aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne
opcije
- ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slualice i
simulira okretanje broja osobe sa kojom elimo
komunikaciju
- tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za
komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora.

Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Ukoliko posedujemo:

- zvunu karticu
- mikrofon
- zvunike ili
slualice

Slika 14-72 Netmeeting

Mogue je putem
Interneta razmenjivati
govor. Kartice Full Duplex
omoguavaju slanje i
sluanje govora
istovremeno. Kada su svi
ovi uslovi ispunjeni
prilikom startovanja
programa Netmeeting e
omoguiti da se pria
preko linije korienjem
mikrofona.

Slika 14-73 Sajt Netmeeting

Konfigurisan Netmeeting program omoguava voenje dijaloga
pomou glasa na principu Chat servisa.

392

Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i
povoljniji. Komunikacija se odvija tako da kada pria jedna osoba nju
druga uje preko zvunika kompjutera i obrnuto. Moe se
kombinovati kucana re i "iva " re.

Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. Razvojem modernih
tehnologija dolo se i do mogunosti prenosa ive slike, tzv.
videofonije preko Interneta. U ovu svrhu razvijene su posebne
kamere prilagoene raunarima, najee se montiraju na gornjem
delu ekrana. Pomenute kamere se isporuuju u crno beloj ili kolor
varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korienje.

Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i
softvera koji se isporuuje uz kameru.

Raunari za pretraivanje WWW-a (Searching Engines). WWW je
ogroman informacioni prostor sa, prema trenutnim procenama, vie
od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim poveanjem
ovog broja. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najveom
inovacijom u podruju izdavatva. Ali on nije planiran, organizovan i
regularno odravan. Njegova veliina je beskonana, nema
standardizovanog jezika i kontrolisanog renika. Promene u njemu su
stalne i brze, poloaji (Web site), URL adrese i alati za pretraivanje
se menjaju bez upozorenja. Svako moe da stavi na Web ta eli.
Zbog toga snalaenje u ovom prostoru predstavlja tekou i za
iskusne korisnike.

Najjednostavniji nain pristupu informacijama je ako se zna URL
adresa hipertekst dokumenta. Ova adresa se jednostavno zadaje u
adresno polje programa za navigaciju. U dananje vreme svaka firma
koja iole dri do sebe ima na svim svojim materijalima odtampanu i
adresu svoje prezentacije. Dalji put je jednostavan. Slede se linkovi
i/ili, eventualno, polja za postavljanje upita u okviru prezentacije.
Meutim, ovakav put je najsporiji ako se trai neto specifino.

Za pronalaenje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste
se maine za pretraivanje. Svaka od ovih maina odrava svoju baza
podataka, a korisnik pretrauje tu bazu i dobija adrese na kojima se
pominje podatak koji ga zanima. Uspeh pretraivanja zavisi od toga
koliko se kljune rei koje je zadao korisnik podudaraju s reima u
dokumentima u bazi.


393
Programi ovih maina, kompjuterizovani roboti zvani paukovi
(spiders), tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane,
auriraju postojee i briu zastarele. Vre klasifikaciju pronaenih
strana. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika.

Najbolje su velike maine.
Svaka od njih ima izmeu
80 i 150 miliona strana.
Najpoznatije maine za
pretraivanje su:

- Yahoo
(www.yahoo.com)
- Alta Vista
(www.altavista.com)

Subjekt traenja otkuca se
u okviru a zatim se pritisne
na dugme Search. Klikom
na neki od markiranih
delova teksta u rezultatu
otvaraju se novi dokumenti.

Slika 14-74 Sajt Yahoo.com
Poto kao rezultat pretraivanja moe da se dobije vie stotina,
hiljada pa i stotina hiljada dokumenata, pretraivanju treba pristupiti
s odgovarajuom panjom. Pre poetka pretraivanja treba razmisliti
o tome koje specifine rei, izrazi, fraze ili imena treba da se
pojavljuju u dokumentu koji traimo (jedinstveni izrazi, imena
organizacija, fraze ili nizovi rei). Koji su ekvivalentni izrazi ili
sinonimi. Pokuajte da mislite kako je autor stranice razmiljao.
Budite specifini.

Za pretraivanje treba ukljuiti nizove od vie rei. Fraze se stavljaju
pod dvostruke navodnike (''). Bolje je koristiti mala slova. Proveriti da
li maina za pretraivanje pravi razliku izmeu velikih i malih slova
(kao, na primer, Alta Vista). Treba koristiti Bulove (Boole) operatore:
AND (i) zahteva sve rei i fraze, OR (ili) dozvoljava bilo koju re ili
frazu, AND NO (i ne) iskljuuje re ili frazu. Varijacije standardnih
Bulovih operatora su + koji zahteva i koji iskljuuje re ili frazu
ispred koje se nalazi.


394
Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mainu. Najvee maine
indeksiraju manje od 40% Web-a. Priblino 60% sadraja u svakoj
maini za pretraivanje je jedinstveno.

Pre upotrebe dobijenih podataka, treba proveriti:

- ko je napravio stranu,
- da li je data e-mail adresa za kontakt,
- da li znate ''izdavaa'',
- da li ima datum, i da li je datum dovoljno ''sve'',
- da li autor ima predrasuda u tekstu,
- da li ima linkova prema drugim stranama i gleditima,
- da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju,
- pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korienje svojih
podataka.

12. IRC (Internet Relay Chat). Pored servisa talk postoji i druga
vrlo atraktivna mogunost za razgovor preko raunara u kome mogu
uestovovati hiljade ljudi irom sveta istovremeno. Nalik na chat na
BBS-ovima, IRC nudi mogunost da se u bilo koje doba dana
sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. IRC je organizovan na
vrlo zanimljiv nain.

U svetu postoji veliki broj
servera koji meusobno,
direktno ili indirektno,
razmenjuju poruke.
Klijentski program koji
pokreemo na svom
raunaru komunicira sa
najbliim serverom i preko
njega sa celim svetom.
Ceo sistem je organizovan
po kanalima (channels) na
koje se korisnici
prikljuuju u zavisnosti od
svojih interesovanja i tema
za razgovor.

Slika 14-75 Program IRC


395
Osim za razgovor, IRC moe da poslui za prenos podataka. IRC je
svakako najjednostavniji za to. IRC je, sve u svemu svet za sebe i za
one koji slobodnog vremena imaju na pretek.
13. Mail gateways. Namenjeni su pristupu javnim servisima
elektronskom potom. Ovim se omoguava pristup podacima i za one
korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom, ve samo
povremenu razmenu elektronske pote.
14. Java. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP
protokolom, kojim Web prenosi tekstove i slike, mogu preneti i
programi koje bi Web browser interpretirao. Tako je nastao sistem
Java koji Web-u daje efikasno programersko okruenje nalik na C++,
otvarajui tako vrata mnogih novih primena. Java je trenutno
prisutna na Web-u i na Internetu, a mnogi misle da je to sistem koji
ima mnogo vee potencijale od onih koji su u prvom trenutku vieni.
Korisnicima je oigledno da se Java-om postiu efektne animacije i
trea slova u okviru prezentacija, to moe da bude znatno
efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. Sutina Jave je mnogo
radikalnija. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se
automatizuju kuni aparati, tako to se programi prenose preko
mree na odredite i tamo izvravaju.

Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika:

- Prvi su mali, prevedeni programski moduli koji se zovu klase.
Oni su potpuno portabilni, jer Web Browser-i umeju da ih
interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i raunara.
- Druga, jednostavnija, varijanta su Java Script-ovi, programski
moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML
dokumenata i izvravaju na Browser-u.

Sa View Source komandom u Internet Explorer-u moete videti kako
jezik Java izgleda. Pomou Jave moe da se crta po ekranu,
kontroliu ekranske forme, ispisuju tekst i slike itd. Sve se to obavlja
na lokalnom raunaru, to je bre nego kad se radi preko mree.
Java je pravi programski jezik, jedina razlika u odnosu na neke
klasine je interpretacija: browser izvrava komande jezika vieg
nivoa od mainskog. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije
znaajno manja od brzine prevedenih programa.


396
14.2.4.3. Servisi za pretraivanje

Omoguavaju pronalaenje odgovarajuih dokumenata na javnim
servisima. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i
manje efikasno.
15. Archie. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo
pretraivanje Archie. Ime je dobio po analogiji sa engleskom reju
arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega to se na
Anonymous FTP serverima irom sveta moe nai.
Zamisliemo ga kao
jednu veliku bazu
podataka koja se
periodino usaglaava sa
tekuim stanjem svih
poznatih Anonymous
FTP servera. Kada
Archie-u zadate ime
datoteke koju traite,
dobijate spisak svih
lokacija u kojima se ta
datoteka nalazi.

Slika 14-76 Sajt Archie.com

Kada nam neka datoteka zatreba, obraamo se Archie serveru da
bismo saznali gde sve ista datoteka moe da se nae, koje je veliine
i kog datuma je postavljena.
Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbru vezu,
pa odatle prenositi datoteke. Do Arhie-a se moe doi na puno
razliitih naina. Ono to je gotovo uvek na raspolaganju ako ste
povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajui
server. Za to vam je potreban program telnet, korisniko ime je
Archie a lozinke nema. Kada dobijete komandni promt Archie, treba
zadati opcije i uslov pretraivanja, a kao rezultat se dobija spisak
adresa servera gde je taj fajl pronaen.
16. Veronica je namenjena pretraivanju Gopher-a. Otkucamo deo
naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak
gopher lokacija gde se isti pojavljuje, takoe u obliku menija.
17. WAIS. (Wide-area Information Server). Servis WAIS je nastao
da bi pomogao u pronalaenju dokumenata, na osnovu dela njegovog

397
sadraja. Pretrauju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu
zadatog uzorka: re ili kombinacije rei. Kada se zada upit, WAIS
proverava unapred pripremljenu bazu podataka, pronalazi dokumente
koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu, zajedno
sa svojom ocenom o nivou poklapanja. WAIS baze se prave na
osnovu raznih izvora dokumenata (source). Na Internetu je
uobiajeno da se na ovaj nain pretrauju Web dokumenti, Gopher,
Usenet News i slino, mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke
specijalizovane namene. Cilj nastanka ovog servisa je bio da
obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog
pojedinanog korisnika, koji tedi vreme, ivce i novac. Nesto poput
linih dnevnih novina, u kojima piu samo podaci koji nas lino
interesuju. Ideja nije nova trenutno se ulau veliki napori sa se
sistemi slinih karakteristika razviju i primene.
WAIS je danas samo
jedan od mnogih
sistema za pretraivanje
mree. Poznati sistemi
poput Lycos-a,
AltaVista-e, Yahoo-a i
slinih imaju ogromne
baze i veoma brze
raunare koji non-stop
eljaju mreu i
rasporeuju vesti. A
opcija SEARCH je
postala nezaobilazna za
ozbiljnije pretraivanje i
pregledanje Web-a.

Slika 14-77 Sajt servisa WAIS

18. Netfind. Ovaj servis slui za pronalaenje e-mail adrese
korisnika na osnovu imena i prezimena. Pretraivanje se vri
komandom finger. Kad se izabere manje podruje pretraivanja
postoji ansa da se adresa zaista i pronae.

14.2.4.4. Sigurnosni servisi

Neophodni su kada poelimo da pomou Interneta prenosimo podatke
koji imaju posebnu vanost. Saobraaj na Internetu je u velikoj meri
otvoren, pa se ne moe garantovati tajnost podataka. Uz ove

398
posebne servise, neki od programa za pristup odgovarajuim javnim
servisima, npr. Web-u imaju opciju za zatitu komunikacije.

19. PGP (Pretty Good Privacy). PGP je vrlo dobar javno dostupni
program za ifrovanje elektronske pote i drugih dokumenata.
Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim kljuem. Upotreba je
relativno jednostavna, a zatita poruka veoma snana.

Program PGP je raspoloiv
za razne operativne
sisteme i ima mnotvo
opcija. Oko njega se
podigla velika praina,
zbog toga to je pomou
njega tehnologija za
pouzdano ifrovanje
postala iroko dostupna i
to je RSA algoritam
zatien patentom.
Rezultat svega je da se
program sme koristiti,
osim u zemljama gde
postoje drugaiji lokalni
propisi.

Slika 14-78 Sajt servisa PGP

20. Kerberos je sistemski servis koji obezbeuje vezu sa jednom
sigurnom mainom, na kojoj se vri provera identiteta servera i
korisnika, kao i kriptovanje komunikacije. Da bi ste koristili Kerberos,
on mora da bude instaliran na sve servere u mrei, a programi koji
obezbeuju ostale servise moraju da budu na odgovarajui nain
prilagoeni.

21. SSH (Secure Shell). Dosta dobro reenje za ifrovanje
komunikacije je program SSH (Secure Shell), koji koristi RSA
algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka), a u toku
rada ifruje komunikaciju brim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa
od pet raspoloivih.


399
SSH je nastao po ugledu
na rlogin, rcp i rsh koji
objavljuju isti posao:
interaktivni rad na
udaljenom raunaru,
prenos datoteka preko
mree i izvravanje
komandi na udaljenom,
raunaru. Da bismo koristili
SSH, on mora biti instaliran
na raunaru od strane
administratota sistema.
SSH, tamo gde postoji,
obavezno treba koristiti
umesto naredbe telnet.

Slika 14-79 Sajt servisa SSH

14.2.4.5. Sistemski servisi

Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mrea, a ponekad
mogu da budu od znaaja i za korisnike, pre svega kako bi proverili
da li je neki raunar trenutno prikljuen na mreu ili postoje problemi
na vezama.

22. Ping. Servis Ping
sluzi za proveru
postojanja i kvaliteta tj.
brzine veze meu
raunarima u mrei.

Slika 14-80 Sajt servisa Ping


400

23. Nsf obezbeuje
deljenje mrenih diskova.
Vei broj raunara moe
da pristupi istim delovima
diska na serveru.

Slika 14-81 Program Nsf

24. Traceroute poput ping-a, proverava vezu i uz to ispisuje putanju
kojom paketi putuju od servera do servera. Koristi se kada postoji
sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog loeg rutiranja.

25. Netstate prikazuje
trenutno aktivne
mrene veze na
serveru.

Slika 14-81 Sajt servisa Netstate

26. X-windows je distribuirani prozorski sistem. Program startovan
na nekom raunaru moe svoje rezultate ispisivati na nekom drugom
raunaru u mrei.


401
1
1
5
5
KORIENJE
WIRELESSWiFi-WLAN
BEINOG PRISTUPA
INTERNETU

Beini (wireless) Internet je sistem povezivanja raunara ili
raunarske mree sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom
ili iznajmljenim vodom. Komunikacija se obavlja beino, radio
talasima. Ureaji rade po meunarodnom standardu IEEE 802.11b i
koriste frekvenciju od 2.4GHz, koja je u celom svetu namenjena za
civilne potrebe, odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva
dozvola.

15.1. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE

Beini LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi.
Kroz godine beini (wireless) LAN je proao standardizacije,
poboljanja u brzini i postao pristupaan ekonomskom cenom. Bez
obzira koji se standard koristi, za beini LAN nije potrebna
iznajmljena linija (npr. ako na lokaciji nematehnikih mogunosti za
dobijanje iznajmljene linije, ova tehnologija je idealna da se taj
problem rei). Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno
spaja na mreu, bez kablova i utinica. Korisnik moe biti za svojim
stolom, ili se seli po kancelarijama, skladitima, napolju ili unutra,
uvek je spojen na mreu. Preseljenje opreme, ako jednog dana firma
promeni adresu, ureaj se moe premestiti na novu lokaciju i na njoj
dobiti Internet za jedan dan. Novi mreni korisnici se mogu dodati
bilo kada, bez ica. Beini LAN moe biti korien kao privremena
mrea na mestima gde je standardno umreavanje teko ili
nemogue. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Domet do 40Km uz
upotrebu odgovarajuih antena. Za pristup beinih korisnika bazi
podataka na serveru ili tampau u preduzeu, sve to je potrebno je
Access Point pristupna taka. Taj ureaj omoguuje integraciju
beinih korisnika sa postojeim ianim Ethernet mreama. Znai
prednosti su: mobilnost, fleksibilnost, lako spajanje na klasinu
mreu, lako proirenje.


402

15.2. SIGURNOST BEINE (WIRELESS)
TEHNOLOGIJE

Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljenih kada su u pitanju
beine mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojni analitiari i
eksperti za sigurnost mrea smatraju beine mree sigurnijim od
klasinih mrea. Za to postoje jaki argumenti. Kada je u pitanju
sigurnost, glavne razlike izmeu LAN (Local Area Network lokalna
raunarska mrea) i WLAN (Wireless Area Network beina lokalna
raunarska mrea) mrea potiu od razliitog fizikog nivoa. Beini
ureaji imaju ugraene opcije za kriptovanje (ifrovanje). Standard
IEEE 802.11b, standardno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao
Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korienju kljua i
algoritma RC4 za ekkripciju (deifriranje). Korisnici koji ne znaju klju
ne mogu pristupiti WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lake
implementira kod WLAN-a, to je rezultovalo dosta nezavisnih
proizvoaa za WLAN Security software (zatitni softver). Da bi neko
pristupio WLAN mrei mora imati informacije o radio opsegu,
korienom kanalu i podkanalu, sigurnosnom kljuu i iframa za
autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo vie podataka
nego kod klasinih ianih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim.

15.3. WLAN TEHNOLOGIJA

Beini ureaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg ijom irinom
nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom
opsegu.

Standardom 802.11b predviena su tri naina realizacije prenosa
signala (fiziki sloj OSI modela) u proirenom spektru:

- Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom
opsegu. Na tritu praktino ne postoje WLAN ureaji koji
koriste IR.
- Drugi nain se zasniva na prenosu podataka u proirenom
spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS
(Frequency Hopping Spread Spectrum). Predajnik u toj
varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne
frekvencije "skaui" sa kanala na kanal po prethodno
utvrenoj, pseudosluajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve
manje zastupljen na tritu.

403
- Trei, za nas
najinteresantniji,
jeste metod prenosa
kod koga se
spektralno irenje
signala obavlja
upotrebom direktne
sekvence DSSS
(Direct Sequence
Spread Spectrum).

Slika 15-1 Metod prenosa DSSS

Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju.
Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudosluajnom numerikom
sekvencom koju, prema 802.11b standardu, ini 11-bitni Barkerov
kod.

U literaturi se obino kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin
chip kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi
nikakvu binarnu informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok
sekvence koji se sada modulie korienjem digitalne fazne
modulacije. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK
(Differential Binary Phase Shift Keying), brzina prenosa je 1 Mbps dok
se 2 Mbps postie korienjem diferencijalne kvarternarne modulacije
DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying).

15.4. WLAN ARHITEKTURA

Arhitektura 802.11b mrea najbolje se moe opisati kao serija
povezanih elija. eliju ini jedan ili vie beinih klijenata koji
komuniciraju sa AP-om (Access Point pristupna taka) i naziva se
BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se odvija unutar podruja
koje je odreeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona
BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on moe
da komunicira sa drugim lanovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva
oblika:

- Ad-hoc mrea (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i
- Infrastrukturni WLAN (Infrastructure).


404
Ad-hoc mrea sastoji se
iskljuivo od beinih
klijenata koji su
konfigurisani kao
ravnopravni i komuniciraju
svaki sa svakim (peer-to-
peer). Prema 802.11b
standardu oni ine IBSS
(Independent Basic Service
Set).

Slika 15-2 Ad-hoc mrea

Beini klijenti mogu biti
prenosivi ili fiksni raunari kao
i drugi prenosivi ureaji sa
odgovarajuim hardverom
(beine mrene kartice i sl.)
IBSS sa dva klijenta
predstavlja ujedno i najmanju
802.11b mreu. U praksi, IBSS
je obino sastavljen od manjeg
broja klijenata koji su povezani
zbog nekog specifinog
zahteva i na krai vremenski
period. Otuda i potie naziv ad
hoc mrea.

Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta

Infrastrukturni WLAN se
javlja kada je BSS
posredstvom AP-a povezan
na oieni deo mree.
Klijenti su posredstvom AP-
a povezani na oieni deo
mree koji se u 802.11b
standardu naziva
distribucioni sistem (DS).
Access Point se ponaa kao
bazna stanica u sistemu
mobilne telefonije i obavlja
funkciju beinog haba ili
mosta prema oienom delu
mree.

Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN

405

Da bi bio u stanju da koristi mrene usluge, svaki klijent mora biti
pridruen AP-u (Access Point-u).

Vana karakteristika ove mree
je to da se kompletna
komunikacija odvija preko AP-
a. Infrastrukturni WLAN
ipak ima mnogo prednosti u
odnosu na ad hoc mree. Na
prvom mestu je mogunost
realizacije mnogo
kompleksnijih mrea klijenti
mogu da budu na znatno
veem meusobnom rastojanju
i izmeu njih nije neophodna
optika vidljivost.

Slika 15-5 Access Point

Korienjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se
moe znaajno poveati. AP nam stavlja na raspolaganje vei broj
mehanizama za zatitu i upravljanje mreom kojih kod ad hoc mrea
nema.

15.5. UREAJI ZA BEINO UMREAVANJE

Beine LAN mree poseduju sve osobine tradicionalnih oienih
lokalnih raunarskih mrea, ali bez potrebe da se obezbedi ina veza
za svakog uesnika u mrei. Da bi se realizovala jedna takva mrea
potrebni su ureaji koji omoguavaju prenos podataka radio talasima.

Na tritu se nudi veliki broj razliitih ureaja za beino
umreavanje:

- beine kartice,
- ruteri,
- print serveri,
- kamere,
- bar kod skeneri, i dr.

Svaka WLAN mrea realizovana je upotrebom dva osnovna tipa
ureaja koje nazivamo gradivnim elementima beine raunarske
mree. To su:

406

- AP (Access Point) tj. pristupne take
- Klijenti tj. beine stanice

Slika 15-6 Ureaji za beino umreavanje
Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omoguava povezivanje
dislociranih (udaljenh) jedinica preduzea brzinama koje
omoguavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema.
Ovi ureaji su zasnovani na korienju Orinoco beine tehnologije
koju je razvio najvei svetski proizvoa telekomunikacione opreme -
Lucent Technologies (sada u vlasnitvu firme Proxim), a pravo na
korienje kupili su i Agere, Avaya i HP, te se ovi ureaji mogu nai i
sa njihovom nalepnicom, omoguavaju najbolje performanse beine
mree.
Druga vana komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver.
TurboCell vrhunski softver izvlai maksimum performansi iz Orinoco
ureaja i prua maksimalnu bezbednost beinoj mrei.
KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najveeg
broja Wireless outdoor reenja koja se mogu nai na tritu. Njihov
TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno
najkvalitetnije i najzastupljenije reenje na tritu outdoor wireless
reenja. Neke od kompanija koje koriste njihova reenja u svojim
proizvodima su Lucent, Avaya, Dell, Compaq, Motorola, Speedcom,
Buffallo, Gateway, C-Spec, Pinnacle Communications, i mnogi drugi...

407
Bazna stanica je ureaj koji je centar
svake beine mree. Najee se
povezuje na "omni" antenu, odnosno
antenu koja emituje signal u radijusu od
360 stepeni. Vrlo kvalitetan softver
omoguava autorizaciju svakog korisnika,
128 bitnu enkripciju saobraaja,
automatsku regulaciju brzine veza,
rutiranje saobraaja i sve ostalo
neophodno za stabilno i kvalitetno
funkcionisanje mree.

Slika 15-7 Bazna stanica

AP (Access Point). Pristupno mesto je ureaj ijim posredstvom
beini klijenti pristupaju mrei. Pristupna taka je ureaj koji
meusobno povezuje beine i iane korisnike mree.
Pojednostavljeno zamisliemo ga kao jedan mreni HUB.

Access Point moe da komunicira
sa beinim klijentima, sa
oienom mreom ili sa drugim AP-
om. Na sebi ima integrisan
najmanje jedan LAN port, po
pravilu Ethernet prikljuak za
povezivanje na oienu mreu i
najmanje jedan WLAN port,
konektor za antenu za
komunikaciju sa drugim beinim
ureajima. Multifunkcionalnost
koju poseduje daje mu mogunost
da igra razliite uloge u
raunarskim mreama. Zavisno od
toga kako se konfigurie menja se i
njegova namena.

Slika 15-8 Access Point


408
Orinoco AP (Access Point) je neto
naprednija i skuplja varijanta
povezivanja na beinu mreu. On
poseduje ethernet port koji mu
omoguava prikljuivanje direktno na
HUB lokalne LAN mree. Specijalni
software omoguava svim raunarima
pristup beinoj mrei bez potrebe da
jedan raunar bude posveen tome kao
to je sluaj sa PCMCIA klijent-om. Jo
jedna prednost ovog reenja je da je
pristup beinoj mrei mogu sa
svakog operativnog sistema pa i sa
Macintosh raunara.

Slika 15-9 Orinoco AP

Na raspolaganju su sledei naini konfigurisanja:

- Obian AP (root mod)
- Repetitor
- Most (bridge) izmeu dva ili vie LAN-ova, za povezivanje dve
fiziki razdvojene mree
- AP klijent (opciono Access Point moe se koristiti i kao beina
mrezna kartica za umreavanje pojedinanog raunara
klijent)

Obian AP mod koristi se kada je AP povezan na kimu oiene mree
preko Ethernet porta. Beini klijenti koriste AP da bi pristupili
oienoj mrei ali i meusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a.
Vrlo esto postoji potreba da se povea domet AP-a ili da se obezbedi
povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optika vidljivost. To se
reava korienjem dodatnog AP-a koji se konfigurie tako da radi
kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni
AP i pri tome omoguava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije
terena ne vide centralni AP, preko njega poveu na mreu. Mada je
u nekim situacijama to jedini spas, upotrebu repetitora treba
izbegavati postoje problemi preklapanja, a propusna mo posredne
veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor
pristup mrei i povremeni zastoji. Mali broj AP ureaja na tritu
podrava rad u repetitorskom modu.

U Bridge (most) modu AP se koristi za meusobno povezivanje
udaljenih LAN-ova. Ovako podeen AP moe da komunicira samo sa
AP-om koji je konfigurisan na isti nain i pridruivanje beinih
klijenata nije mogue. Postoje dve pod varijante podeavanja zavisno

409
od konfiguracije mree. Treba napomenuti da nije neophodno da
centralni AP bude povezan na LAN mreu. To moe da bude
nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi
AP-ovi vide. Na taj nain moe da se rei povezivanje LAN-ova
izmeu kojih ne postoji direktna optika vidljivost.

Ureaj podeen kao AP klijent ponaa se kao "obian" klijent pomou
koga se raunar povezuje na AP u root modu. Veza ka raunaru je
Ethernet kabl ija duina moe da bude 100m, a sa raunarom se
povezuje posredstvom Ethernet kartice. Ovaj nain povezivanja
klijenata ima smisla samo kada je neophodno korienje antene koja
se montira negde napolju (krov, terasa). Najznajnija prednost
ovakvog reenja je to skrauje rastojanje izmeu antene. Beina
mrena kartica je u principu klasina mrena kartica jedino to kao
medij koristi vazduh, a ne kabl. U raunaru se takva kartica posle
inicijalnog podeavanja i bez dodatnog softvera ponaa kao klasina
mrena kartica.

Orinoco PCMCIA klijent je najjeftinije
reenje na tritu za povezivanje korisnika na
beinu mreu. Instalira se unutar raunara
pomou PCI ili ISA adaptera za samo par
minuta. U sluaju da je raunar koji se
prikljuuje na beinu mreu deo postojee
LAN mree, da bi ostali raunari mogli da
koriste beinu konekciju potrebno je da
raunar na koji se instalira PCMCIA klijent
ima instaliran i podeen softver za rutiranje.
Ova kartica je idealno reenje i za notebook
raunare.

Slika 15-10 Orinoco
PCMCIA kartica

Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u
radio-talase i emituju ih u odreeni prostor, da bi se na prijemnoj
strani deavao obrnut proces. Veina WLAN ureaja dolazi sa
ugraenim antenama koje su obino sasvim dovoljne ako je re o
nekoj in door instalaciji. Najei domet ureaja u zatvorenom je od
50 do 70 m, a na otvorenom od 200 do 300 m.

Kod svake radio-veze se tei da se sa to manjom snagom emitovanj
ostvari to jai signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja
koriste se razliite vrste antenna sa razliitim karakteristikama
zraenja. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreenim
pravcima zrae intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene

410
zraenje se moe vie ili manje usmeriti. Imajui na umu ovu
karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:

- omni direkcione antene,
- poluusmerene antene i
- usmerene antene.

Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog
sistema. Ironino govorei, dizajn gotovo svake spoljanje 802.11b
kartice postavlja antenu u najgori mogui poloaj: bono i vrlo blizu
raunaru. U tom poloaju dijagram zraenja je esto iznad i ispod
samog raunara. To dovodi do preklapanja signala sa signalima
raunara. Na sreu proizvoai raunara, naroito laptopova, su
odgovorili na nabolji mogui nain ugradili su antene u same okvire
ekrana i kuita.

Primetie se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala
omnidirekciona spoljanja antena na klijentsku karticu i orijentiete je
na odgovarajui nain. Koji je nain odgovarajui, to zavisi od
okruenja. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjai. Moe
se postaviti iznad monitora, pored kuita ili ak na kolenima, ako taj
poloaj daje zadovoljavajui signal. Nemora se beati od ustruavanja
da se antena "proeta" po raspoloivom prostoru nebi li se dobio
najbolji signal.

Pre nego to se pone sa postavljanjem antene u mreu potrebno je
pogledati da li kartica moe da zakai spoljanju antenu. Naime,
mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Zato je
potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadri. Tih
kombinacija ima mnogo. Potrebno je kupiti najkrai mogui kabl, jer
postoji gubitak signala kroz kabl. Firme CISCO, Senao, Zcom koriste
MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali
i lomljivi.

Kada se zakai antena na karticu potrebno je pronai nain da se na
drugom kraju vidi pristupna taka (Access Point). tada se kae da
postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). LOS za male razdaljine
nije kritina stavka, ali je za velike daljine izuzetno kritina, naroito
kod linkova point-to-point.

Idealna putanja za dve antene je izmeu vrhova visokih zgrada sa
dolinom izmeu, to se u praksi retko nalazi, ali treba nai najbolju
moguu. Za spoljanju upotrebu, drvee je najvei ometa signala

411
(slede matal, beton i dr.). Zimi moe sve biti u najboljem redu.
Meutim, u prolee se mogu javiti smetnje olistale kronje dtvee
dovode do gubitka signala.

Karakteristike signala. Teoretski gledano, izotropske ili idealne antene
bi imale polje zraenja koje odgovara lopti. Kod omnidirekcionih
antena to bi liilo na torus. Ali u praksi nije tako.

Slino tome, dijagram zraenja usmerenih antena je poput ragbi
lopte. Antene ne daju jai signal (tome slue pojaivai). One
fokusiraju raspoloivi signal u odreenom pravcu. Fokusiranje kod
antena daje jai signal na manjoj povrini. Sve antene su mahom
direkcione, a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. to je vei
dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrai)

Omni direkcione antene. Obino se kae da ove antene zrae u svim
pravcima podjednako, to nije tano. Ako se posmatra horizontalna
ravan, antenezaista podjednako zrae na sve strane (360 stepeni) ali
je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrae ove antene znatno manji
od 180 stepeni.

To je dobro za pokrivanje velikih povrina, kada se
nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. Loa strana
ovih antena je to skupljau um sa svih strana, tako
da nisu efikasne kao usmerene antene.
Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je
potrebno iz jedne centralne take pokriti to vei
prostor.

Slika 15-11a Omni
antena

Ove antene lie na tanka koplja (od desetak
santimetara do par metara). Omni antene se se
montiraju vertikalno uperene prema nebu.

Slika 15-11b Omni
antena

Poluusmerene antene. Kod ovih antenna je zraenje u jednom pravcu
neupotrebivo jae od zraenja u svim ostalim pravcima.

412
Postoji veliki broj konstrukcionih reenja za ove antene. Na tritu se
obino nude:

- patch
- panel
- sektorske
- yagi antene

Najee se koriste za LAN-to-LAN veze na kraim rastojanjima.
Poto je ugao pod kojim zrae prilino veliki (kod nekih antena preko
120 stepeni), mogu da se koriste umesto omni-antena. Ako se
pomou antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se
antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreeni prostor nego
bilo koja omnidirekciona antenna.

Sektorske antene. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa
strane, dobie se dijagrami zraenja sektorske antene. Sektori zrae
najbolje u jednom pravcu, pod uglom manjim od 180 stepeni. One su
zgodne za point-to-multipoint aplikacije, gde vie klijenata pristupa
beinoj mrei iz istog pravca.

Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih reenja, od
ravnih omni (dugake, tanke ili pravougaone) do malih, etvrtastih
kvadrata ili krugova. Neke su samo prenika od 20-ak centimetara.
Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za
razgovor, uionica ili tandova na sajmovima.

Jagi (Yagi) antene lie na stare TV antene. To je ravno pare metala
sa poprenim cevicama. Tipina irina snopa varira od 15 do 60
stepeni, zavisno od tipa antene. kao i kod omni antena, dodavanje
vie elemenata, znai vie dobitka, duu antenu i vie cene.

- Teina 3.5 Kg
- Dimenzije 1000 x 89
mm
- Polarizacija
horizontalno 15,
vetrikalno 15
- Impedansa 50
(Oma)
- Signal 18 dBi
- Frekvencija 2.4GHz

Slika 15-12 Jagi antena

413
- Konekcija na D-link DWL-900AP+, ili DI-614+, ili DI-
714P+, ili DWL-900AP

Neke jagi antene lie na boine jelke; druge se montiraju u dugake
cevi. One obezbeuju vea pojaanja od sektorskih antena.

Slika 15-13 Dijagram zraenja jagi antene.

Veoma usmerene antene. Prostorni uga pod kojim zree ove antene
je veoma mali tako da ono to one emituju ini veoma uzak snop.
Obino je re o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj
ravni.

Na neki nain tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri fokusiraju
vrlo tanak snop. Tanjiri imaju najvei dobitak i najveu usmerenost
od svih antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Mogu da
prenose signal na daljinu veu od 30 Km. U pogledu dobitka, tanjiri
su najjeftiniji tipovi antena. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova
koriste ovu opremu za pojaanje signala na 2.4 GHz. U pogledu
pojaanja nema bitnih razlika izmeu reetkastih i vrstih tanjira.

Tanjiri mogu da budu puni ili reetkasti. Konstukcija ovih antenna
podrazumeva metalni reflektor koji moe da bude realizovan kao:

- puni tanjir ili
- reetkasti tanjir tj. reflector grid (reflektor mrea) antena.


414

Antene sa punim tanjirskim
reflektorom obino imaju vee
pojaanje. vrsti tanjiri primaju
mnogo vee optereenje usled
snage vetra od reetkastih tanjira.

Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom

Dok prednost reetkastih tanjir reflektora
lei u veoj otpornosti na vetar (vetar
lake prolazi kroz nju). Koriste se za
point-to-point vezena najveim
rastojanjima. Instalacija usmerenih
antena je komplikovana poto je obino
re o velikim rastojanjima. Za
usmeravanje antena mora da se koristi
specijalna oprema.

Za potrebe korienja sistema za
beini Internet, najee se koriste "15
dbi grid" antene (na slici). One su male,
a dovoljno snane da omogue dobar
prijem signala na razdaljini od par
kilometara.

Slika 15-15 Reetkasti tanjir

Za vea rastojanja koriste se vee 24 dbi antene. One se koriste i za
"point-to-point" linkove kada je mogue povezati take i na razdaljini
od 30 do 50 kilometara.

15.6. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREE

Kada konano doe do realizacije WLAN mree i kada treba da se
meusobno poveu svi WLAN ureaji, pokazuje se da su neophodni
razni:

- kablovi,
- konektori,
- antenski spliteri i slino.

415

Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala
bude minimalno i to je najvanije da svi spojevi budu korektno
izvedeni i pouzdani.

Antenski kablovi. WLAN mree rade na veoma visokim uestanostima
(2,4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim
uestanostima. Najvie nas tangira slabljenje signala koje unosi
antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspeno koriste na
uestanostima do 10 MHz obino su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz.

Poslednja, ali svakako ne najmanja vana
stavka - kabl. Iako je re o kvalitetnom
kablu sa niskim gubicima, poto je re o
visokim frekvencijama (2.4GHz) pravilo
"to krae, to bolje" je u ovom sluaju
zakon. U praksi do 15m kabla je
maksimum jer je i tada vei deo signala
"pojeden", a sve preko toga anulira efekat
antene i praktino onemoguava konekciju.

Slika 15-16 Antenski kablovi

Konektori za antenske kablove. Za
konektore koji se koriste u WLAN
mreama vae slina pravila kao i
za kablove. Postoji veoma veliki
broj vrsta ali se najee koriste
SMA, N i TNC.

Slika 15-17 Konektori za antenske
kablove

Antenski spliteri. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu
da na jedan AP poveemo vie antena. Obino su to usmerene antene
(sektor) koje na ovaj nain ine antenski sistem koji optimalno
pokriva odeeni teren. Druga vana primena splitera je u konfiguraciji
sa AP-om u repetitorskom modu. To je obino situacija kada treba
povezati dve lokacije izmeu kojih ne postoji optika vidljivost.


416
15.7. BEZBEDNOST BEINIH MREA

Jedan od glavnih nedostataka WLAN mrea je njihova naglaena
ranjivost kada je re o napadima spolja. Moe se rei da beine
raunarske mree u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti.
Za razliku od tradicionalnih oienih mrea koje je mogue fiziki
obezbediti, kod beinih mrea je to neizvodljivo. Radio-talasi se ire
na sve strane pa je ak i kada je re o indoor instalaciji ogranienoj
na jednu poslovnu zgradu veoma teko obezbediti da se ti talasi ne
prostiru i van zgrade. Kada je re o nekoj outdoor (LAN-to-LAN)
instalaciji problem je jo izraeniji. Bilo ko sa notebook raunarom i
usmerenom antenom moe sa dovoljno velikog rastojanja ne samo
da prima ono to emitujemi, nego ima mogunost da prodire u nau
mreu.

Prvi vid zatite predstavlja korienje SSID-a (Service Set Identifier)
stringa duine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedniko mreno ime
ureaja u beinomj segmentu mree. Korienjem SSID-a
omoguava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID.

Drugi vid zatite predstavlja filtriranje MAC adresa. Ovaj vid zatite
zasniva se na njenici da svaki ureaj u Ethernet mrei ima
jedinstvenu MAC adresu. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je
dozvoljen pristup tako dea sve druge, pri pokuaju konektovanja,
bivaju odbijene. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zatita,
ali je problem u tome to se MAC adrese na klijentima veoma lako
menjaju.

Trei i najozbiljniji vid zatite predstavlja korienje WEP (Wired
Equipment Privacy) protokola. Protokol je napravljen tako da
obezbedi bezbednost beinih mrea koja bi bila, u najmanju ruku,
jednaka onoj kod ianih mrea.

Mat 294

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mat 294

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

You might also like