76.

IZUAVANJE I POJAM UGOVORA (POSLA) ROBNOG PROMETA, NJEGOVE

POSEBNOSTI
Organizacije koje obavljaju privrednu delatnost i njihova poslovna udruenja organizacije u
privredi- u obavljanju svoje delatnostu zakljuuju i izvravaju odreene poslove.Kod izuavanja
poslova robnog prometa razlikujemo opti deo- gde se izlau elementi i pravila koja su svojstveni i
zajedniki svim poslovima robnog prometa i posebni deo- izuavaju se pojedini ug. rob.pr. Onaj deo
privrednog prava koji se bavi privrednim poslovima u tesnoj je vezi sa obligacionim pravom a
ugovori u pravnom prometu po svojoj prirodi su graansko pravni!obligacioni" to predstavlja
produenje obligac.prava i zato na #akon o obligacionim odnosima obuhvata regulisanje
graanskopravnih i privrednih ugovora. POJAM organizacije u privredi zakljuuju veliki br ug.u
obavljanju rob.prometa ali nisu svi ugovori koje one zakljuuju u rob prometu i trgovini ug.
rob.prometa. $o su oni tipini uobiajni ug koji se klapaju u velikom br u rob.prometu u cilju razmene
robe i ije sklapanje i izvravanje ini redovan predmet delatnosti odreenih privrednih organizacija
%a prvom mestu od strane org. u privredi name&e se zakljuivanje ug. o kupovini i prodaji robe sa
proizvoaem pa daljim preprodajama moe da doe do posredovanja pri zakljuivanju ug od strane
trgovakih posrednika zastupnika ili komisionara pa do prevoza robe uz kori&enje usluga peditera
pa do uskladitenja i do osiguranja robe- to je put od proizvoaa do konzumenta- zakljuivanje ug.
o kup'prod.robe pa zakljuivanje ug. o posrednitvu pa ug. o trg. zastupnitvu ug. o komisionu o
pediciji prevozu uskladitenju osiguranju to su sve tipini ug. u privrednom pravu koji se
izuavaju kao i ug. o graenju i izdavaku ug ! ovi ug se sklapaju redovno sa licima koja nisu subjekti
privrednog prava". Ostali poslovi tj ug.koji se sklapaju su ( ug. o uzimanju ili izdavanju poslovnih
prostorija u zakup o jemstvu o posluzi i smatraju se obinim graansko-pravnim ug.
POSEBNOSTI- ogledaju se u razlici trg.prometa i graansko-pravnog prometa dobara.) trg.prometu
ug.se se sklapaju u velikom br. masovno a poslovi se vre pro*esionalno u vidu zanimanja njihovo
sklapanje ini redovan krug poslovanja preduze&a dok kod gra-pravnog prometa ug se sklapaju
usamljeno i poslovi se zakljuuju od sluaja do sluaja po potrebi. +. poslovi rob.prometa karakteriu
se po svom subjektu !poslovi sklopljeni izmeu organizacija u privredi" i svom objektu. ,.
zakljuivanje ug- brzina izvrenja trg.operacija zahteva da stranka koja se obra&a sa ponudom za
zakljuenje ug unapred *iskira svoje uslove. -. prenos stvari i prava- npr predaja stvari kod prenosa
svojine esto se vri predajom stvari skladinice konosmana a kod prenosa prava indosament
menica... .. pojaana odgovornost u privrednom prometu /. zastarelost je u privrednom prometu
kra&a nego u graansko pravnom kao i ostali rokovi za ouvanje prava. 0. poslovni odnosi stranaka-
osim optih naela koje vladaju u prometu kod poslovnih odnosa u privrednom pravu je pravilo da se
za sve uinjene usluge trai naknada- provizija.
77. ZAKLJUIVANJE UGOVORA
a" naela i pravila o zakljuivanju ug naelo slobode ugovaranja osnovno naelo za
zakljuivanje ug u prometu naziva se i naelom autonomije volje daje uesnicima u prometu
slobodu da li &e i sa kim sklopiti ugovor kao i slobodu odreivanje ugovora. Ostala naela i
pravila za zakljuenje ug u rob prometu- vae opta naela koja vae i u gra-pravnom i
privredno-pravnom prometu tj pravila opteg dela obligacionog prava o zakljuivanju ug
!saglasnost volje stranaka predmet ugovora.."
b" ponuda za zakljuivanje ugovora odreena je u obligacinom pravu- predstavalja predlog za
zakljuenje ug. po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zakljuenje ug izjava volje mora
da sadri bitne sastojke za zakljuenje ug. %pr ne znai ponuda- traenje in*ormacija ni davanja
odgovora na njih samo ako na osnovu date in*ormacije prva strana zatrai robu uz odreenu cenu
to je ponuda za zkljuenje ug. 1onuda mora biti predlog uinjen direktno u cilju zakljuenja ug.
1o #OO izlaganje robe sa oznaenom cenom smatra se ponudom a slanje cenovnika tari*a
kataloga oglaavanja preko novina radia po #OO se ne smatra ponuda nego samo poziv da se
uini ponuda. 2a bi ponuda obavezivala ponudioca potrebno je da bude uinjena od strane
ovla&enog lica vano je pitanje dokle je ponudilac vezan svojom ponudom ako je odredio rok
za prihvatanje ponude !onda je vezan ponudom do isteka roka" i ako nije odredio rok !treba praviti
razliku da li je ugovaranje vreno izmeu pristunih ili odsutnih stranka" ako su prisutne stranke
zakljuivanje se smatra ako je prisutna jedna stranka ili punomo&nik ug. sklapaju preko tele*ona
radio vezom ponuena strana se mora bez odlaganja izjasniti dok kod odsutnih stranaka imamo
stranke koje pregovaraju pismeno putem prepiske...ponudilac je u prvom sluaju kada nije dao rok
vezan ponudom za vreme koje je redovno potrebno da ponuda dodje ponuenome da je razmotri
odlui i da odgovori o prihvatu ponude.
c" prihvat ponude akcept ponude ili izjava o prihvatanju ponude je saglasnost na zakljuenje ug
koju je izrazila ponuena strana izraena je saglasnost volja obeju strana na zakljuenje ug i
time je ug zakljuen. 1rema #OO ako su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sastojcima
ug a ostavile neke sporedne take za kasnije ug se smatra zakljuenim a te take regulie sud.
3zjava o prihvatanju ponude mora biti u svemu saglasna sa ponudom tj treba da se podudara sa
ponudom u svim takama i da je bezuslovna. Kada nije u skladu sa ponudom prema #OO smatra
se da je ponuda odbijena.
d" vreme zakljuenja ugovora - prema #OO ugovor je zakljuen onog asa kada ponudilac primi
izjavu ponuenog da prihvata ponudu obuhva&eno je pitanje vremena zakljuenja ug. Od
velikog je praktinog interesa i povlai niz vanih posledica npr. do kad se moe opozvati prihvat
ili koje &e se pravo primeniti u sluaju da se ponuda salje u inostranstvo.
e" mesto zakljuenja ugovora- prema #OO smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je
ponudilac imao svoje sedite tj prebivalite u trenutku kada je uinio ponudu.
*" oblik zakljuenja ugovora u naem robnom prometu ugovori su u naelu ne*ormalni ali sam
#akon trai pismenu *ormu npr( kod ug o prodaji nepokretnosti ug o graenju ug trg. zastupanju
ili *ormu u vidu isprave npr ug. o osiguranju. 4an ovih situacija stranke su slobodne u izboru
*orme ugovora ta *orma je po pravilu pismena ali moe do&i i do drugih uslova samo da potpisi
stranaka budu overeni. #OO predvia sankcije za sluaj nedostajanja potrebne *orme ako je
*orma propisana pa ugovor nije zakljuen u toj *ormi prema #OO nema pravno dejstvo.
78. ZAKLJUIVANJE UGOVORA PREKO TELEFONA, PUTEM TELEGRAMA, PREKO
TELEPRINTERA I NEPOSREDNOM RADIO-VEZOM
Karakteristika ugovora je da se oni zakljuuju brzo a tu brzinu omogu&avaju napomenuti
ureaji.#OO predvia da ponuda uinjena ovim putem se smatra kao ponuda prisutnom licu uz
ostavljanje nekog sigurnijeg znaka.) pogledu zakljuivanja preko tele*ona smatra se da su ponuda i
njen prihvat uinjeni izmeu prisutnih lica ako su stranke bile lino u tele*onskoj vezi.Kada je re o
zakljuivanju ug preko telegrama ponuda i izjava o njenom prihvatanju izmeu odsutnih lica
primenjuju se pravila o zakljuivanju ug izmeu odsutnih lica.#akljuivanje preko teleprintera
opte uzanse predviaju da se ponuda i izjava o prihvatanju ponude izmeu prisutnih lica bila lino
u teleprinterskoj vezi isto kao kod zakljuivanja ug.preko tele*ona.
79. ZAKLJUIVANJE UGOVORA PO PRISTUPU (!"#$%&'()
)obiajeno zakljuivanje ugovora od strane ponudioca se ve& unapred *iksiraju uslovi ugovora koje
druga strana moe samo da primi ili odbije pregovori izmeu stranak su iskljueni. $u je najvanija
grupa ugovora tzv.ugovori o pristupanjau ili adhezionih ili *ormalnih ugovora kod kojih ponudilac
odreuje sve uslove ugovora sem onih sastojaka kojima se nuno po prirodi stvari postie saglasnost.
Opti uslovi pregovora su pravila pod kojima preduze&a vre svoje usluge tj isporuuju robu sadre
meusobna prava i obaveze ponudioca. #OO propisuje da se opti uslovi moraju objaviti na
uobiajni nain.
8). ZAKLJUIVANJE UGOVORA PREKO ZASTUPNIKA I PUNOMO*NIKA
)g.u ime organizacije u privredi mogu punovano zakljuivati samo ovla&ena lica koja su
regulisana propisima statutom i aktima. #OO regulie mogu&nost i dejstva zastupanja prenoenje
ovla&enja prekoraenje granice ovla&enja i sluaj zakljuenja ug.od strane neovla&enog lica.
%ajvanija stvar kod zakljuivanja ug.po punomo&ju je pitanje obaveza vlastodavca punomo&nik se
mora kretati u granicama ovla&enja i on moe preuzimati samo one pravne poslove za ije je
preduzimanje ovla&en. 1unomo&nik kome je dato opte punomo&je moe preuzimati samo poslove
koji se ubrajaju u redovno poslovanje.
8+. SREDSTVA OBEZBE,ENJA IZVR-ENJA UGOVORA . KAPARA
Osim redovne zakonske sankcije u prometu su u upotrebi i sredstva kojima se pojaava sankcija
neizvrenja obaveze iz ugovora !kapara ili ugovorna kazna" ali mogu ponekad biti data zakonom
!zakonska zaloga ili pravo retencije" KAPARA . je vrednost naje&e suma novca koju pri
zakljuenju ug. jedna strana daje drugoj u znak da je ug. zakjuen a istovremeno radi obezbeenja
obaveza iz ugovora. %jeno dejstvo je dvojako potvruje se da je ug zakljuen prema #OO ug. se
smatra zakljuenim kada je kapara data a onda slui za obezbeenje obaveza iz ug. ) sluaju
ispunjenja ug kapara se uraunava ili vra&a vra&a se samo ako nije mogu&e uraunati pri ispunjenu
ug.5ko je za izvrenje ug. odgovorna strana koja je dala kaparu onda druga strana moe zatraiti
izvrenje ug. i naknadu tete zbog zakanjenja ako je za neizvrenja odgovorna strana koja je dala
kaparu onda druga strana moe traiti izvrenje ug ili traiti nakdanu tete zbog neispunjenja i
vra&anja kapare ili traiti vra&anje udvojene kapare. $reba praviti razliku izmeu kapare i avansa koji
jedna strana daje drugoj- unapred na raun pla&anja ali ne slui za obezbeenje obligacije.
8/. UGOVORNA KAZNA
6esto sredstvo obezbeenja ug.u rob. prometu je ugovorna- konvencionalna kazna i u naem
privrednom pravu je najvanije sr. obezbeena. )govorna kazna je ugovorom odreena suma novca
ili kakva druga imovinska korist koju je jedna stranka duna drugoj stranki da ispati tj pribavi ako
svoju obavezu ne ispuni ili je ispuni sa zakanjenjem. Odredba o ug.kazni predstavlja dopunsku
odredbu uz glavnu obavezu koja se kaznom obezbeuje i kao takva ona je akcesorne prirode tj sledi
sudbinu glavne obaveze ako ona nije punovana nije valjana ni klauzula o ug. kazni kad zastari
glavno potraivanje zastareva i pravo na ug. kaznu. )g.kazna se redovno odreuje u novcu ali to
moe biti i druga imovinska vrednost. 7oe se ugovoriti za neispunjenje ili neuredno ispunjenje
samo nenovanih obaveza obezbeuje zateznim kamatama ija je stopa zakonom regulisana.
Obaveza na pla&anje ug. kazne postoji samo ako je ug. kazna izriito ugovorena moe biti
ugovorena ili za sluaj neispunjenja ili za kanjenje sa ispunjenjem ugovora. 8matra se da je kazna
ugovorena za sluaj zakanjenja sa ispunjenjem. to znai da osim obaveze pla&anja ug. kazne
postoji i obaveza ispunjenja ugovora. Kada je re o pravnoj prirodi ug kazne smatra se da
prvenstveno ima karakter naknade pretpostavljenje tete zbog neispunjena a i da slui kao sr.
pritiska na dunika usled ega sadri i neke elemente privatne kazne. 19%5:3 su jedino sr slino
ug.kazni pa se esto sa njom izjednaava oni predviaju propisima koji se inae smatraju
imperativnim tj ne mogu se iskljuiti voljom stranaka s tim da je i za penale uslov krivica stranke.
80. PRAVO ZALOGE I ZADR1AVANJA (RETEN2IJE)
PRAVO ZALOGE- trgovinskom zalogom smatra se ona zaloga koja slui za svojstvo zalogodavca
koji moe biti i netrgovac. 8peci*inosti trg.zaloge tiu se njenog predmeta konstituisanja i
realizacije. 1redmet trg.zaloge su pokretne stvari ;O4 na donosioca ili po naredbi kao i
potraivanja a predmet ne mogu biti nepokretnosti kao ni hipoteka kad nastane iz trg posla. $rg.
zaloga moe biti ugovorna i zakonska.)govorna se sastoji uglavnom u upro&enju *orme. ) pogledu
konstituisanja trg zaloge odnosi se na dranje zaloenog predmeta a on je prenet u dravinu
poverioca. <ilj ovog pravila je da se zaloga uini vidljivom tre&im licima i da se poverilac obezbedi
da zaloga ne ide u druge ruke. ) trgovakom prometu uobiajena je simbolina predaja i smatra se
da je dovoljno ako je stvar stavljena na raspolaganje poveriocu da se zalogodavac ne moe vie
njome sluiti. ) pogledu realizacije zaloge koja se sastoji u upro&avanju postupaka za naplatu
prodaju zaloene stvari npr. prodaja zaloga preko ovla&enog posrednika. 1ored ug.zaloge trg. pravo
poznaje i zakonsku zalogu. $gr. zakoni poznaju . sluaja zakonske zaloge( +. zalono pravo
komisionaru na komisonalnoj robi ,. zalono pravo peditera na robu koju otprema -. zalono
pravo skladitara na uskladitenoj robi .. zalono pravo vozara na robu koju prevozi. #akonsko
zalono pravo vredi samo za koneksne zahteve tj one zahteve koji su nastali iz istog konkretnog
ugovora.
PRAVO ZADR1AVANJA- je pravo pridravanja ili zadranja i vezuje se za pravo zaloge. 1ravo
retencije u trg pravu ima vie vanosti nego u graanskom i vie je u uoptrebi zbog trajnih poslovnih
veza i zbog ve&e potrebe za pokri&em jer trg.promet poiva velikim delom na kreditu. =lavne razlike
izmeu graansko pravne i trgovinsko pravne retencije u uporednom pravu ( +. od trg retencije ne
trai se koneksitet zahteva kao kod graanske i ,. to se retencija graanskog prava pojavljuje vie
kao sredstvo psihike prinude i obezbeenja dok trg. retencija daje poveriocu pravo da namiri iz
zadranog prometa. )slovi za primenu trg.pravne retencije su( +. potrebno je da poverioeva
trabina nastala iz trg. poslova ,. da je ta trabina dospela -. dunikova stvar mora da je dospela u
poverioevu dravinu sa privolom dunika .. potrebno je da dunik nije uruio poveriocu u naroitu
svrhu i to saoptio poveriocu iskljuivo je pravo retencije na robu koju je neko predao komisionaru.
/. potrebno je da se stvari nalaze u dravini poverioca to ne znai da on mora da ih neposredno dri.
83. PROMENE I RASKID UGOVORA
8tranke koje su zakljuile ugovor mogu se kasnije sporazumeti da u taj ugovor unesu promene kao
to se mogu sporazumeti da ga raskinu.2ejstvo ovih sporazuma regulie obligaciono pravo. $u su
vana pravila da sporazum o prestanku ugovora deluje po pravilu samo za ubudu&e ali stranke mogu
raskidu dati i retroaktivno dejstvo tako da se brie sve to su uinili na osnovu ugovora- u tom
sluaju prava koja su tre&a savesna lica stekla na osnovu ugovora ostaju punovana. 8tranke mogu
ugovoriti da svaka ili jedna od njih ima pravo da jednostrano raskine ugovor da odustane od ugovora
i da ugovore rok do kog ovla&ena stranka moe da odustane od ugovora. #a sluaj da takav rok nije
utvren odustanak ovla&ene strane postaje punovaan ako je saopten drugoj stranci pre isteka
vremena odreenog za poetak ispunjenja njene obaveze. 1ravo stranke da odustane od ug prestaje
kada pone ispunjavati obaveze ili pone primati ispunjenje od druge stranke.
7oe se desiti da ispunjenje jednog ugovora usled okolnosti koje su naknadno nastupile bude ne
sasvim omogu&eno ali da bude oteano za jednu ugovornu stranu bez njene krivice. 2ozvoljava se
izuzetno odstupanje od prvobitnog ug. u sluaju vanrednih okolnosti koje su u velikoj meri oteale
ispunjenje ug. pozivaju&i se pri tome na klauzulu rebus sie stantibus njena sr se sastoji u
slede&em( stranke su ugovor ije ispunjenje pada vremenski kasnije od zakljuenja dune ispuniti
samo ako se prilike koje su postojale pri zakljuenju ugovora nisu kasnije menjale ugovori po tome
shvatanju pre&utno sadre klauzulu da se okolnosti ne promenetj da ostanu takve kakve jesu. )slovi
primene ove terije bi bile( treba da je nastupila promena u okolnostima koje su postojale u vreme
zakljuenja ug potrebno je da se ti izvanredni dogaaji nisu mogli predvideti da usled tih dogaaja
ispunjenje obaveze postalo je oteano za jedno strano pa bi joj nanelo veliki gubitak osim ovih
uslova potebno je i da jedna stranka koja se poziva na promenu okolnosti nije kriva to je zapala u
takve teko&e.
84. ISPUNJENJE UGOVORA
) pogledu predmeta ispunjenja pravilo je da obaveza prestaje kada njeno ispunjenje postane
nemogu&e to &e redovno biti sluaj kad propadne individualno odreena stvar. #OO predvia da u
sluaju kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu obaveza ne prestaje ak i kad sve to
dunik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. Kad su predmet
obaveze stvari odreene po rodu koje se mogu uzeti iz odreene mase tih stvari obaveza prestaje
kada propadne cela ta masa. Ovo pravilo ima veliki znaaj u rob. prometu gde su predmet ugovora
naje&e stavri odreene po rodu- generine stvari. a to proizilazi iz injenice da takve stvari mogu
se nabaviti i na drugom mestu pa rizik propasti pada na dunika. ) vezi sa vremenom ispunjenja-
jedino vano pravilo je pravilo istovremenog ispunjenja prema kome u dvostranim ug. ni jedna
strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno
ispuni obavezu sem ako je neto drugo ugovoreno ili zakonom odreeno. Osnovno je pravilo
ispunjenja- stranke su dune da obaveze izvre istovremeno.Kada je rok ugovorom odreen treba
ista&i da je u trg.i u privrednom prometu dosta est sluaj da se rok ne utvruje precizno za odreen
dan nego tako da se obaveze moraju ispuniti po proteku odredjenog vremena-prompt poslovi. 7esto
ispunjenja ugovora predvidja po #OO da je dunik duan da ispuni obavezu a da poverilac primi
ispunjenje u mestu odreenom pravnim poslom ako nije odreeno onda se ispunjenje vri u mestu u
kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite tj prebivalite. 1la&anje je ispunjenje
novanih obaveza ima niz spreci*inih pravila s jedne strane sva pla&anja i primanja privrednih
organizacija se vre preko banke a sa druge strane se vre virmanskim putem bez upotrebe gotovog
novca pla&anje u gotovini u privredi se izbegava.
86. TUMAENJE UGOVORA
)koliko se ugovorne strane spore o sadrini ugovora potrebno je pomo&u tumaenja ugovora
odrediti njegov pravni smisao odrediti ono tu su stranke stvarno htele tj to im je bila zajednika
namera. 1otreba za tumaenjem javlja se zato to se trgovaki poslovi zakljuuju u velikom broju i
brzo a ugovorne stranke esto potiu iz raznih sredina pa pridaju razno znaenje pojedinim izrazima
upotrebljenim u ugovoru. #OO sadri odredbe o tumaenju ugovora uopte najpre postavlja pravilo
da se odredbe ug primenjuju onako kako glase pri tumaenju spornih odredaba ne treba drati
doslovno znaenja upotrebljenih izraza. Kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom
sadraju ili kad je na bilo koji drugi nain pripremljen i predloen od strane jedne ugovorne strane
nejasnoodredbe treba tumaiti u korist druge strane. 1osebno je pravilo da nejasne odredbe u
ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika. 8adrina jedne
trgo.isprave se mora strogo tumaiti samo ako se jasno pokae da su ugovorne strane pri njenom
sastavljanju zaista paljivo postupale. 5ko se pri tumaenju ne moe ustanoviti prava i saglasna
volja stranaka onda se rei i izrazi upotrebljeni u ugovoru moraju tumaiti u znaenju koje je
uobiajeno u odgovaraju&oj privrednoj sredini. ) privrenom prometu uobiajeni su izvesni izrazi u
cilju reklame robe ili usluga kao i izrazi utivosti pa se mora razlikovati obaveza za koju odgovara
reklama od hvalisanja a izrazi uitvosti ne menjaju obligatornu prirodu posla. $reba imati u vidu da
je upotreba rei i izraza u obiajenom smislu u odgovarajuoj sredini samo pretpostavka stranke
mogu dokazivati da su izraz upotrebile u drugom smislu. Kod tumaenja ugovora u rob. prometu
osnovna je zajednika namera stranaka pri tumaenju odredaba optih uslova i tipskih ugovora kada
one ine sadrinu ugovora zbog toga to su to apstraktna pravila optijeg karaktera ne ide se u
prvom redu za istraivanjem volje stranka nego za istraivanjem smisla koji te odredbe imaju.
)koliko nije re o optim uslovima propisanim od strane dravnih organa treba voditi rauna o tome
da stranka koja je donela opte uslove ne odredi prava i obaveze u ugovoru jednostrano u svoju
korist.
87. UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI UOP-TE
)g.o kup. i prodaji robe je centralni i najvaniji posao u robnom prometu. $o je osnovni posao u
trgovini bez koga se ona ne moe zamisliti i sa kojom stoje u vezi svi poslovi robnog prometa ima
veliku ulogu i u unutranjem i u spoljnotrgovinskom prometu.)g.o kupovini i prodaji tj. ug.o prodaji
kako ga naziva #OO je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje preda kupcu
tako da kupac stekne pravo raspolaganjaodnosno pravo svojine a kupac se obavezuje da plati cenu.
Ovaj opti pojam ugovora o kupoprodaji vai i za kupoprodaju robe samo je predmet prodaveve
obaveze speci*ian predmet prodaje tj kupovine je roba.Ovde postoji speci*inost u pogledu
subjekata koji uestvuju u ugovoru poto je to ug.u privredi #OO kao subjekti se javljaju
organizacije koje obavljaju privrednu delatnost kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju odredjenu privrednu delatnost.Kupoprodaja robe u sutini je isto
to i kupovina i prodaja graanskog prava razlikuje se samo po nekim posebnostima. $rg. zakonici
pri regulisanju kupoprodaje ne reguliu je potpuno nego se po pravilu ograniavaju samo na
regulisanje onoga to je speci*ino za ovu vrstu koporodaje na regulisanje odnosa i ustanova koje su
specijalno posledice trg. prometa- masovnost a koje graanski zakonici redovno ne normiraju.
)koliko ne postoje druga pravila trg prava obiaji i uzanse primenjuju se odredbe graanskih
zakonika kao dopunske. <ilj je posebnih pravila o kupoprodaji da se postigne brzo i glatko
obavljanje tgovine pri emu se imaju u vidu naroito interesi prodavca jer je re o njegovim
stvarima koje mogu propasti ili biti ote&ene pa se zahteva da kupac brzo obavesti prodavca o
nedostacima. Karakteristika trg.pravila u kup'prod. je da se ona u prvom redu odnose na kup'prod
generinih stvari dok pravila gra. prava imaju u vidu individualno odreene stvari.
88. ZAKLJUIVANJE UGOVORA O KUPOVINI I PRODAJI I BITNI ELEMENTI(5'6 %
7#8)
)g.o kup i prod. robe kao i ug. o kupovini i prodaji uopte je ne*ormalan-konsensualan ug. i moe se
zakljuiti usmeno bez obzira na vrednost ugovora. 2a bi se ug.o kup'prod. smatrao zakljuenim
potrebno je da se stranke usaglase o bitnim sastojcima ugovora- to su sastojci koji su bitni >po
prirodi posla?- minimalan br. sastojaka o kojima se po pravnoj teoriji mora ste&i saglasnost stranaka
da bi se ug. smatrao zakljuenim osnovni sastojci bez kojih ug ne moe da postoji to su kod
kupovine i prodaje robe roba i cena robe. 5ko se stranke ne sporazumeju u pogledu ova dva
elementa ne dolazi do ugovora ako se postigne saglasnost samo u pogledu robe i cene ako stranke
ne postavljaju neke druge uslove i onda se sve ostalo ! nebitni sastojci" reavaju trg. obiajima. Kod
ug o prodaji i kada cena nije odreena ili po ugovoru odredivapo #OO ugovor ima pravno dejsto
jer #akon predvia da se u tom sluaju pla&a cena koju prodavac redovno napla&uje u vreme
zakljuenje ug a u nedostatku-razumnu cenu. Kao bitan sastojak smatra se i ( isporuka robe mesto
isporuke rok pla&anja... R'6- pod robom se u privrednom pravu podrazumevaju stvari namenjene
tritu i podobne za tr.Kako se u privrednom prometu trai da stvari budu lako prenostive tako da
se smatra da nekretnine ne mogu biti predmet trg.prometa. ) pojam robe ulazi i el. energija kao gas
voda para...1otrebno je da se stvari o kojima se zakljuuje ug nalaze u prometu tj da promet njima
nije zabranjen.@oba koja je predmet ug o kup'prod mora biti ug odreena. Kada je re o individualno
odreenoj stvari ona &e biti odreena ako su u ug oznaene sve njene osobine potreban je jedan
detaljni opis stvari. 5ko je re o generinim stvarima one &e biti potpuno odreene ako se oznai
njihova vrsta koliina i kvalitet. 4rsta robe mora uvek biti odreena da bi postojao ugovor koliina
je samo objektivno odrediva ne moe se odrediti precizno nego posredno. 1od kvalitetom robe se
podrazumevaju *izika svojstva koju roba mora posedovati teina vrstina kao i *izika svojstva u
uem smislu- hemijska tehnika i podesnost robe.2#8- podrazumeva se novana naknada koju
kupac daje prodavcu za ustupljenu stvar. ) privrednom prometu karakteristino je da se umesto
novca prodavcu ponekad daje menica ili ek koje se hartije realizuju u novcu. #OO sadri propise o
ceni koje zamenjuju ranije odredbe o ceni. <ena robe mora biti odreena i u praksi stranke redovno
odreuju cenu u ug u *iksnom preciznom iznosu ali #OO smatra da je cena odreena kada ug
sadri dovoljno podataka pomo&u kojih se cena moe odrediti. 5ko nema dovoljno podataka kupac
je duan platiti cenu koju je prodavac redovno napla&ivao u vreme zakljuenja ug a u nedostatku
ove onda razumnu cenu- to je teku&a cena u vreme zakljuenja ugovora.
89.OBAVEZE PRODAV2A
1o #OO predvia se da je prodavac izvrio obavezu predaje kupcu kada mu stvar urui ili preda
ispravu kojom se stvar moe preuzeti. 1redaja u smislu svojine je izvrena kada kupac preuzme
stvar a predaja se posmatra kao ispunjenje onog dela predaje koji je potreban sa prodaveve strane.
MESTO ISPORUKE- podrazumeva se ono mesto gde se roba koja je predmet ugo ima predati
kupcu. $o je mesto izvrenja isporuke u uem smislu tj mesto gde se roba stavlja kupcu na
raspolaganje tj. uruenje za njega vozau ili pediteru. Opte uzanse-predvuaju da se isporuka vri
u mestu u kome je prodavac u trenutku zakljuenja ug imao sedite ili prebivalite. 7oe se desiti da
u trenutku zakljuenja ug poslodavac ima vie poslovnih jedinica u raznim mestima tada se isporuka
vri u onom mestu one poslovne jedinice iz koje je prodavac poslao ponudu. Kada prodavac i kupac
imaju sedite ili prebivalite u mestu isporuke tada se iporuka izvri na skladinicu prodavca u tom
mestu te je kupac duan da tu primi robu i da je odnese ako prodavac ima vie skladita u mestu
isporuke isporuka se vri na njegovom skladitu ! nije odreeno" tada prodavac odreuje skladite
na kome se isporuka moe izvriti. ) sluaju da prodavac i kupac nemaju oba sedita ili prebivalite
u mestu isporuke onda se isporuka izvava na utovarnoj stanici !eleznica" u luci
ukrcanja!pomorski prevoz" ili na pristanitu prodavca roba mora biti prevezena ukoliko su ova
mesta udaljena vie od +Akm od skladita prodavca ispruka se vri tamo. NAIN ISPORUKE-
obuhvata one radnje prodavca koje su neposredne u vezi sa stavljanjem na raspolaganje tj uruenjem
robe kupcu prodaveve radnje koje su potrebne i koje omogu&uju da kupac doe u posed robe.
Osnovno je pravilo da se kad isporuka izvrava onako kako su se stranke ugovorile ukoliko nema
odredaba u ug ili specijalnih propisa dolaze u obzir reenja koje postavljaju Opte uzanse. =lavni
problem kod naina isporuke javlja se kada kod isporuke generinih stvari i kada roba ima da se
alje kupcu. 3sporuka robe odreene po rodu- roba se treba izdvojiti na jasan nain da nema sumnje
da je to uinjeno u cilju izvrenja ugovora. ROK ISPORUKE- mogu&e su dve situacije( +. da same
stranke odrede rok isporuke !one to mogu uiniti ili *iksiranjem isporuke za odreeni datum ili da se
ostavi izvesno odreeno vreme da se unutra njega vri isporuka" i , da stranke uopte ne odrede rok
isporuke u tom sluaju trgov. uzanse ili eventualno zakonski propisi predviaju kada se isporuka da
izvriti !po Optim uzansama smatra se da su stranke ugovorile promptnu isporuku- isporuka se
mora izvriti B dana od dana zakljuenja ugovora. O69#$ :587%&# $ ;9'&;<9 ;<95% . prodavac
garantuje kupcu da roba ima odreena svojstva tj da nema nedostataka koji mogu biti *iziki i
nedostaci pravne prirode. @oba mora imati odreena *izika svojstva- kvalitet.1rodavac garantuje za
ona svojstva koja je ug obecao. ) sluaju da stranke nisu ugovorom odredila svojstva robe roba
mora imati potrebna svojstva za njenu redovitu upotrebu ili za promet ili na naroitu upotrebu. ako
nema odreena svojstva ako odstupa od kvaliteta za koji prodavac garantuje kaemo da ona ima
mane tj materijalne nedostatke. 2a bi prodavac odgovarao za nedostatke treba da budu ispunjeni
izvesni uslovi koji se tiu momenta kada je postojala mana kao i injenice da li su mane kupcu bile
poznate ili ne. #a odgovornost prodavca potrebno je da su mane postojale ve& u momentu prelaska
rizika na kupca to znai u momentu isporuke i prijema isporuke od strane kupca. 5ko su te mane
kupcu nepoznate ili mu nisu morale biti poznate u trenutku zakljuenja prodavac odgovara za mane
ako su mane kupcu bile poznate logino je pretpostaviti da je kupac pristao da kupi takvu robu. #a
vidljive mane- kupac je primetio ako je pregledao robu za skrivene vai obrnuto. 1rodavac ne
odgovara za skrivene mane a odgovara za vidljive i uopte mane. 1rodaveva garancija za pravna
svojstva( prodavac se obavezuje kupcu da mu prodatu robu niko ne&e oduzeti i da u vrenju prava na
stvar ne&e biti pravno uznemiravan.
9). OBAVEZE KUP2A
Obaveza prijema isporuke- prema #OO kupeva obaveza pored isplate cene je obaveza preuzimanja
stvari koja se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila mogu&a. ) privrednom
prometu umesto preuzimanja stvari govori se o prijemu isporuke- odgovara prodavevoj obavezi da
isporui prodatu robu. Kupac treba da preizme robu u vreme kada mu je prodavac prema ug stavi na
raspolaganje i u mestu isporuke. 1rijem isporuke predstavlja one isto materijalne radnje koje &e
kupac izvriti prema ug bez obzira na svarno pravno dejstvo a vezuje se niz vanih posledica kao to
je snoenje rizika za sluajnu propasti ili ote&enje robe. #akonodavstva raspodeljuju rizik izmeu
ug strana vezuju&i snoenje rizika za izvestan momenat do koga rizik snosi prodavac i od koga snosi
kupac. Opte uzanse predviaju da rizik za propast ili ote&enje robe prelazi na kupca onog
trennutka kada je primio robu. 1itanja rizika i trokova prevoza se naje&e reguliu transportnim
klauzulama- njima se reguliu odnosi izmeu kupca i prodavca u vezi sa pitanjem prevoza robe-
njima se ne regulie odnos izmeu vozara i odgovaraju&e strane iz kup'prod ug. 4rste transportnih
klauzula u unutranjem prometu( + >*ranko? >iz? >sa? >eC? >ab? znae da je prodavac u
ugovorenom roku duan da stavi kupcu robu na raspolaganje na mestu na kome se ima izvriti
isporuka i utovar robe prodavac snosi sve trokove kao i rizik do momenta predaje robe ,. >*ranco
vagon?- prodavac je duan da blagovremeno porui vagon i utovari robu snosi trokove kao i rizik
-. >*ranco?- prodavac je duan da u ugovorenom mestu stavi robu kupcu na raspolaganje u
prevoznom sr kojim je roba dopremljenja prodavac snosi trokove kao i rizik do preuzimanja robe.
Klauzule u spoljnotrgovinskom prometu( +. >*ranco dravna granica?- prodavac u ug vreme je duan
da robu utovari u vagon i preda je na otpremu za ugovorenu uputnu stanicu koju &e mu kupac
blagovremeno naznaiti prodavac osigurava robu do dr. granice. ,?*ranco brod?- prodavac o roku
je duan isporuiti robu na palubu odreenog broda u ug luci ukrcaja prodavac snosi tr i rizik -.
>*ranco uz bok broda?- prodavac je duan da u roku postavi robu uz bok broda na dohvat brodarske
ili kopnene dizalice. ..?cena osiguranje vozarina?- prodavac je duan da u roku utovari na brod i
plati vozarinu do luke opredljenja i da robu o svom troku osigura do luke opredeljenja. Obaveza
pla&anja kupovne cene- pla&anje redovno ne obuhvata samo cenu za robu ve& i pitanja u vezi sa
robom do isporuke- cena ambalae tro. u vezi sa robom do isporuke... Kupevu obavezu reavaju
same stranke pri sklapanju ugovora. Opte uzanse predviaju da cena vai za neto teinu robe bez
skonta !odbitak od cene" ) pogledu roka pla&anja kupovne cene postoje tri modaliteta( +. pla&anje
pre isporuke robe !vri se pre prijema robe pri zakljuenju ili do zakljuenja ug praktikuje se kada
je prodavac u novanoj oskudici ili kada mu kupac ne uliva dovoljno poverenja a korist ostvaruje i
kupac jer dobija robu po nioj ceni" ,. pla&anje istovremeno sa isporukom !kupovina za gotovo
cena se pla&a odmah po prijemu robe predstavljena je prema #OO gde se pla&anje vri u asu i u
mestu u kome se vri predaja stvari. Opte uzanse predviaju da kupac mora isplatiti kupovnu cenu u
roku od B dana od prijema *a ako je robu primio posle *a onda u roku od B dana od prijema robe" -.
pla&anje posle isporuke robe-!kupovina na veresiju kupovna cena pla&a se tek po isteku izvesnog
roka po prijemu robe". ) sluaju da je rok pla&anja odreen izrazom >odmah > prema Optim
uzansama pla&anje se vri prvog radnog dana po prijemu *a. Kod sukcesivne isporuke je pravilo da
se svaka isporucena partija pla&a odmah ne radi se o uslovnom ili privremenom obraunu ve& o
konanoj soluciji. 1rema #OO ako je kupac dao prodavcu predujam prve isporuke se napla&uju iz
predujma.
9+. POSEBNE VRSTE UGOVORA O KUPOVINI I PRODAJI ROBE
Kupovina na probu je oblik kupoprodaje gde kupac ugovara za sebe pravo da isproba stvar i da se
izjasni da li ce ostati pri ugovoru. 5ko je kupcu bila predata stvar a on je ne vrati pre isteka roka ili
se ne izjasni da odustaje od ugovora smatra se da je ostao pri ugovoru. Kupac moze i pre isteka roka
izvestiti prodavca da stvar prima i ugovor je onda de*initivno zakljucen. 5ko kupac vraca stvar
smatra se ukoliko stranke nisu drugacije ugovorile- da nije duzan obrazloziti vracanje. #akon
poznaje tzv.objektivnu probu pod kojom se podrazumeva slucaj kada je proba ugovorena da bi se
utvrdilo da li stvar ima odredjena svojstva i da li je podobna za odredjenu upotrebu pri cemu
opstanak ugovora ne zavisi od kupcevog nahodjenja vec od toga da li stvar zaista ima ta svojstva
odnosno da li je podobna za odredjenu upotrebu.
Kupovina i prodaja po mustri !po uzorku"- mustrom ili uzorkom naziva se odredjena mala kolicina
robe kojoj ima da odgovara roba koju je prodavac duzan isporuciti kupcu. Kupovinu i prodaju po
mustri imamo kad se svojstvo robe odredjuje prema mustri. @obu koja ne odogvara mustri kupac
nije duzan primiti. Ova vrsta kupoprodaje pojavljuje se narocito kad se roba prodaje preko
trgovackih putnika koji sa sobom nose i pokazuju jednu malu kolicinu robe. 2a bi se izbegli sporovi
i olaksali dokazi mustra se obicno zatvara i pod pecatom obeju stranaka cuva dokle prodavac ne
isporuci robu a daje se na cuvanje ili samom kupcu ili obema strankama ili nekom trecem licu koje
stranke odrede. 1ostavlja se pitanje u kom stepenu svojstva robe moraju odgovarati mustri. 1o
Opstim uzansama isporucena roba mora Du svemu odgovarati uzorku> i odstupanja od uzorka
doopustena su samo ukoliko je to predvidjeno ugovorom posebnim uzansama ili trgovinskim
obicajima.
8peci*ikaciona kupovina i prodaja- kupoprodajni ugovor moze se zakljuciti i tako da se kvalitet i
asortiman robe ne odredjuju u momentu zakljucivanja ugovora nego se odredjuju docnije putem
speci*ikacije. Odredjena je dakle vrsta i kolicina robe a kupac je duzan da docnije poblize odredi
oblik ugovorenog predmeta ili asortiman. Ono sto je vazno ovde jeste to da se ugovor smatra
zakljucenim i pored nedovoljne odredjenosti predmeta ugovora. $o sto je kupac duzan dati naknadno
speci*ikaciju predmeta ugovora ne utice na postojanje i valjanost ugovora rec je upravo o ispunjenju
jedne obaveze iz ugovora.
9/. UGOVOR O POSREDOVANJU
1osredovanje pripada grupi poslova robnog prometa kojima je osnovni smisao da olaksavaju
zasnivanje drugih ugovora robnog prometa. 1osrednik obavlja sve one poslove koji su neophodni da
bi doslo do uspostavljanja pravnih i poslovnih odnosa izmedju poslovnih partnera koji zele da
zakljuce neki od ugovora robnog prometa uz nagradu. 4rste- najcesci su posrednici koji obavljaju
svoju delatnost prilikom zakljucivanja ugovora o kupoprodaji robe. 1osrednik iznalazi kupce i
prodavce za odredjenu robu uskladjuje njihove zahteve i interese prenosi njihove ponude od jednog
do drugog a sve u cilju omogucavanja zakljucenja ugovora o kupoprodaji robe radi sticanja prava na
nagradu. ) pojedinim stranim zemljama u kojima je razvijenije trzisna privreda poseban znacaj
imaju berzanski posrednici. 1ored kupoprodajnih i berzanskih posrednika poseban znacaj imaju u
savremenim uslovima posrednici kod osiguranja transportni posrednici narocito pomorski
posrednici i turisticki posrednici. ) nasem pravu ne postoji jedinstveno shvatanje o ugovoru o
posredovanju a osim toga u poslovnoj i sudskoj praksi se cesto nedovoljno razlikuje posrednicka
delatnost od ugovora o posredovanju. ) oblasti izmedju posredovanja i agenture cesto se nedovoljno
utvrdjuje razlika. Obaveze posrednika iz ugovora o posredovanju su( a" osnovna obaveza posrednika
iz ugovora o posredovanju je da postupa sa paznjom dobrog privrednika prilikom posredovanja b"
obaveza posrednika je da cuva poslovnu tajnu c" obaveza posrednika je da vodi poslovne knjige o
posredovanju d" posrednikova obaveza je izdavanje posrednickog lista e" obaveza posrednika je da
cuva uzorke *" posrednikova obaveza u pogledu davanja potrebnih obavestenja. 1rava posrednika iz
ugovora o posredovanju su( na osnovu ugovora o posredovanju posrednik stice pravo na naknadu i
pravo na naknadu troskova.
90. UGOVOR O TRGOVISNKOM ZASTUPANJU
#astupnistvo tj.agentura je zastupanje u tudje ime i za tudj racun od strane agenata odnosno
zastupnika u cilju zarade interesa i prava vlastodavca.
4rste ugovora o trgovinskom zastupanju !agenturi"- 5genti !zastupnici" se mogu podeliti prema
cinjenici da li zastupaju domace ili inostrane subjekte u privrednopravnim odnosima. 1o drugom
kriterijumu- agente treba razlikovati prema tome da li se njihova privredna aktivnost pojavljuje u
robnom prometu ili u prometu novcem i ;O4. 1o trecem kriterijumu- agente delimo po teritoriji na
kojoj agenti obavljaju svoju delatnost. 1o ovom kriterijumu razlikujemo( lokalne i mesne agente
oblasne regionalne i generalne agente. =eneralni agent obicno obavlja posao zastupanja za
vlastodavca na teritoriji jedne zemlje. 1o cetvrtom kriterijumu- agente delimo na osnovu toga da li
delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujuci od mesta do mesta. 1o petom kriterijumu- agente
delimo prema obimu ovlascenja. 1o ovom kriterijumu treba razlikovati tzv.specijalne od opstih
agenata. 8pecijalni agenti dobijaju specijalne zadatke i ti zadaci se uglavnom odnose na tacno
odredjene pravne poslove. Opsti dobija generalno ovlascenje u pogledu zastupanja vlastodavca u
vezi svih pravnih poslova i radnji kojima se bavi vlastodavac. 1o sestom kriterijumu- agente delimo
na osnovu stepena odgovornosti za treca lica prema vlastodavcu. Obicno agent odgovara za delatnost
treceg lica sa kojim je zakljucio ugovor za racun vlastodavca samo onda ako trece lice nije strucno i
savesno izabrano. 2ruga vrsta je tzv.del credere agent koji prema svom vlastodavcu preuzima
obavezu garancije da ce trece lice uredno izvrsiti posao koji je sa njim zakljucio agent u ime i za
racun vlastodavca. 1o sedmom kriterijumu- delimo agente prema privrednim oblastima u kojima se
pojavljuju.
#akljucivanje ugovora o trgovinskom zastupanju !agenturi"- )govor o trgovinskom zastupanju je u
nasem pozitivnom pravu na osnovu #akona o obligacionim odnosima *ormalan ugovor jer u cilju
punovaznosti mora biti zakljucen u pismenoj *ormi. Osnovna obaveza trgovinskog zastupnika iz
ugovora o trgovinskom zastupanju je( da prilikom izvrsavanja ugovora o trgovinskom zastupanju
mora postupati sa paznjom dobrog privrednika. da se pridrzava svih uputstava nalogodavca da
vlastodavca obavestava o svim znacajnim cinjenicama i okolnostima prilikom izvrsenja naloga za
trgovinsko zastupanje da strucno stiti interese nalogodavca da ne sme da radi kod drugog koji je u
konkurentnim odnosima sa nalogodavcem bez pristanka nalogodavca. da cuva poslovnu tajnu
nalogodavca da sastavi zakljucnicu o zakljucenom ugovoru da nalogodavcu polozi racun o svom
poslovanju. 1rava trg.zastupnika( pravo na nagradu odnosno proviziju pravo na naknadu troskova
pravo na predujam pravo na sred.obezbedjenja svojih ugovornih zahteva.
93. UGOVOR O KOMISIONU
)govor o komisionu je takav ugovor robnog prometa koji stvara obavezu jednoj ugovornoj strani u
svoje ime a po nalogu i za racun druge ugovorne stranke obavi jedan ili vise poslova robnog
prometa. Komisionar ima pravo na naknadu i kada ona nije ugovorena. ) nasem pozitivnom pravu
ugovor o komisionu je regulisan u vecem broju zakona a najdetaljnije u #akonu o obligacionim
odnosima. Komisioni posao je slozen posao koji stvara vise pravnih odnosa. #akljucenjem
komisionog posla stvara se pravni odnos izmedju komisionara i komitenta. $o je tzv.interni odnos.
8adrzina ovog odnosa cine prava i obaveze komisionara i komitenta postavljene tako da su prava
komisionara obaveze komitenta i obrnuto prava komitenta su obaveze komisionara. @adi izvrsenja
komitentovog naloga komisionar stupa u pravni odnos sa trecim licem. $o je tzv.eksterni odnos.
Ovaj odnos nije komisione prirode i najcese je to kupoprodajni odnos u kom je komisionar bilo
prodavac ili kupac posto taj odnos komisionar zakljucuje u svoje ime. Kada komisionar izvrsi
komitentov nalog ima obavezu da mu polozi racun i da prenese sva prava i obaveze koje on ima
prema trecem licu na komitenta. $ada nastaje odnos izmedju komitenta i treceg lica i to tzv.zavrsni
odnos koji ima iste osobine kao i prethodni tzv.eksterni odnos. Komisioni posao se zakljucuje
ne*ormalno prostom saglasnoscu volja. Obaveze komisionara iz ugovora o komisionu su( da
dobijeni nalog izvrsi sa paznjom dobrog privrednika da stiti interese komitenta da cuva
komitentovu robu da obavestava komitenta da polozi racun komitenta da preda komitentu sve
koristi iz izvrsenog posla. 1rava komisionara iz ugovora su( pravo na nagradu pravo na naknadu i
pravo na zakonska sred obezbedjena svojih potrazivanja prema komitentu.
94. VRSTE UGOVORA O KOMISIONU
1ored prodajnog i kupovnog komisiona i komisionarevog samostalnog istupanja u komisionom
poslu treba jos poblize da se upoznamo sa tzv.konsignacijom i komisionom stare del credere.
Konsignacija je posebna vrsta prodajnog komisiona u kojem ima dosta elemenata skladisnog posla.
%arocito se pojavljuje u spoljnoj trgovini. 8astoji se u tome sto konsignant salje svoju robu u
konsignaciju na cuvanje i prodaju konstignatoru. Konsignaciona skladista su pod kontrolom
carinskih organa posto ce se roba u konsignaciji de*initivno ocariniti tek onda kada bude prodata i
kada na taj nacin bude de*initivno uvezena u zemlju. Kod komisiona stare del credere komisionar
odgovara komitentu ne samo za savestan izbor i date instrukcije trecem licu nego i za delatnost
treceg lica. Komisionar garantuje komitentu za izvrsenje posla od strane treceg lica. Ovom vrstom
posla komisiona komitent se obezbedjuje od svih neurednosti treceg lica a komisionar za preuzeti
rizik ima pravo na vecu nagradu.
96. UG. O -PEDI2IJI (OTPREMANJU) . ='&(, >:'9'5 ' ?=#!%7%&% > 8?#( =59>, =598%
'!8';% %$ >:'9'5, $@A&>B#8&# % =598' !#&;<9' >:. ' ?=#!%7%&% % '!:'9'58';< ?=#!%<#5
)govor o pediciji je takav ug. privrednog prava koji obavezuje jednu ugovornu stranu da
organizuje otpremu stvari u svoje ime a po nalogu i za raun druge ugovorne strane uz nagradu. )g.
strana koja organizuje otpremu stvari u svoje ime a za tu raun zove se pediter ili ree
otpremnik a druga ug. strana koja je izdala nalog i za iji se raun organizuje otprema stvari
komitent nalogodavac ili klijent. Epediteri su specijalizovana preduze&a za obavljanje pedicije i
zbog toga kada ispune dobijeni nalog imaju pravo na nagradu !proviziju". )g. o pediciji je
prvenstveno regulisan u naem pravu u #akonu o obligacionim odnosima iz +FGB. god. Kod nas
poseban znaaj imaju i opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera iz +FGF.god.
Kod posla pedicije treba razlikovati pravni odnos izmeu peditera i komitenta ! koji je
pedicionopravne prirode" od odnosa izmeu peditera i tre&ih lica sa kojima pediter stupa u pravne
odnose radi izvrenja pedicioniog naloga. !prevozilac ug.o prevozu skladitar skladini posao
osiguravaju&a organizacija ug.o osiguranju"2o zakljuenja ug.o pediciji dolazi onog trenutka kada
se pediter i komitent saglase o bitnim elementima posla pedicije. 1osao pedicije u naem pravu
mogu obavljati samo preduze&a koja ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla pedicije i
koja su ovu svoju delatnost registrovala kod nadlenog suda. Komitent je organizacija ili *iziko lice.
Obaveza peditera iz ug.o pediciji su( a" ped.obv. da postupa kao savestan uredan privrednik b"
obv.ped.pre prijema stvari c"ped.obv.prijema stvari d"ped.obv.uvanja stvari e"ped.obv. izbora
prevoznog puta i vrsta transporta g"ped.obv. zakljuenja potrebnih ugovora h"ped.obv.polaganja
rauna.1ravo peditera iz ug.o pediciji su( a"pravo ped.na nagradu !proviziju" b" pravo ped.na
naknadu trokova c"ped.prava na sredstva obezbeenja ugovornih zahteva.Osnovno je pravilo da
pediter odgovara za svoje postupke panjom urednog privrednika. ) naem pravu prihva&eno je
shvatanje da pediterodgovara jedino za izbor prevozioca i drugih lica sa kojima je u izvravanju
komitentovog naloga zakljuio ug. Eped.moe ugovorom da preuzme odgovornost za rad drugih
lica ali to je poseban sluaj.
97. POSEBNE VRSTE UGOVORA O -PEDI2IJI
8amostalno istupanje peditera postoji kada ped. pored organizovanja otpreme stvari
samostalno izvrava odreene poslove koje je trebalo da obave tre&a lice. !naje&i sluaj ped.
delimino ili u potpunosti sam prevozi stvari komitenta gde pored prava i dunosti ped. ima i prava
i dunosti transportera" Eped.samost.istupanje ne sme biti u suprotnosti sa komitentovim interesima
tj. ped. ne sme samostalno da istupa onda kada je to komitent izriito ili pre&utno zabranio. )
naem pozitivnom pravu kosntituisano je samostalno istupanje ped. na bazi pretpostavljenog
ovla&enja ped. tj ped. moe samostalno da istupa uvek i kada to nije striktno
ugovoreno.7eupediter i podpediter kada ped.nije u mogu&nosti da sam izvri obaveze iz ug.o
ped. on moe delimino da poveri organizovanje otpreme stvari drugom pediteru samo onda kada
komitent nema poseban interes da sve obaveze iz ug.o ped. izvri ped. lino. @azlika izmeu
meuped. i podped. utvrena je i u naem pozitivnom pravu #OO( meupeditera pediter
angauje kada komitentov nalog sadri izriito ili pre&utno ovla&enje ped. da poveri izvrenje
naloga drugom ped. ili kada je oigledno u interesu komitenta. #a meuped. ped. odgovara jedino
za savestan izbor osim ako je ugovorom preuzeo odgovornost i za njegov rad. 1odped. ped.
angauje za rad i izvrenje komitentovog naloga umesto da sam izvri komitentov nalog ped. u
potpunosti odgovara ne samo za izbor nego i za rad podpeditera.Hiksna !paualna" pedicija ug.o
ped. se tada *iksnom nadoknadom obuhvataju svi trokovi za izvrenje komitentovog naloga !ne
samo svi trokovi pediterave& i trokovi za prevoz stvari naknada svih drugih trokova".Kod *iksne
pedicije pediter odgovara ne samo za savestan izbor nego i rad svih angaovanih tre&ih lica koja
je angaovao radi realizacije prevoza stvari.#birna !skupna" pedicija sastoji se u organizovanju
otpreme komitentovih stvari zajedno sa stvarima drugih komitenata kako bi se na taj nain ostvarile
utede u transportnim trokovima. ) naem pozitivnom pravu #OO zbirna ped. regulisana je na taj
nain da je pediter uvek pre&utno ovla&en da organizuje zbirnu pediciju ako to ugovorom nije
izriito iskljueno. 1rilikom organizovanja zbirne ped. razlika u vozarini pripada komitentu a
pediter ima pravo na posebnu dodatnu proviziju !nagradu".
98. UG. O KONTROLI ROBE .='&(, >:.' @'8<5'A% > 8?#( =59>, $@A&>B#8&# % =598'
!#&;<9' >:'9'5, '!:'9'58';< @'8<5'A8# '5:8%$7%&#
1od ug. o kontroli robe podrazumeva se takav ug. robnog prometa kojim se na osnovu
komitentovog naloga stvara obaveza kontrolnoj organizacija da nepristrasno utrvdi svojstva
kontrolisane robe uz nagradu i da o izvrenom nalazu i kontroli izda posebnu pismenu ispravu
serti*ikat.)g. o kontroli robe je regulisan u naem pozitivnom pravu #OO iz +FGB.god meutim
nedostatak materijalnopravnih i zakonskih odredaba dovelo je do toga da su opti uslovi poslovanja
kontrolnih organizacija !+FB..god doneti kod nas" postali od posebnog znaaja.)g. o kontroli robe je
u naem pravu ne*ormalan ugovor jer se moe zakljuiti i usmenim putem. 3pak u poslovnoj praksi
se ovaj ugovor naje&e zakljuuje u pismenom obliku. Obaveze kontrolora iz ugovora o kontroli
robe su( a" obv. izvrenja ugovorne uloge b" obv. izvrenja komitentovog naloga c" obv. izdavanja
serti*ikata d" obv. obezbeenja robe od zamene e" obv. uvanja uzorka. 1rava kontrolne
organizacije iz ug. o kontroli robe su( a" pravo na nagradu !proviziju" za uinjene usluge b" pravo na
naknadu trokova c" pravo na pristup robi koja treba da se kontrolie d" pravo na naknadne usluge i
instrukcije e" pravo zaloge i pravo retencije robe koja se kontrolie.Kontrolna organizacija treba
uredno da izvri svoje ugovorne obaveze panjom urednog strunjaka. Kada tako ne postupi ona je
odgovorna i mora da nadoknadi tetu koja je rezultat njenog propusta meutim ona se uvek moe
osloboditi odgovornosti ukoliko dokae da nije kriva. Odgovornost kontrolne organizacije iz ug.o
kontroli robe u optim uslovima poslovanja kontrolnih organizacija ograniava se ili iskljuuje na
najraznovrsnije naine. Klauzule o ogranienju i iskljuenju ugovorne odgovornosti ukoliko su
sastavni delovi ugovora treba smatrati punovanim ako se ne odnose na tetu koja je prouzrokovana
grubom nepanjom ili namernom jer bi to bilo u suprotnosti sa javnim poretkom. 1osebno pitanje je
odgovornost kontrolne organizacije za drugu kontrolnu organizaciju koju je angaovala prilikom
izvrenja komitentovog naloga. )koliko je drugu kontrolnu organizaciju izabrao komitent onda
kontrolna organizacija odgovara samo za date instrukcije drugoj kontrolnoj organizaciji ali ne i za
rad druge kontrolne organizacije. %aje&e u ovo sluaju u pravnom odnosu sa drugom kontrolnom
organizacijom bi&e prva kontrolna organizacija koja &e kasnije svoja prava iz tog pravnog odnosa
preneti na komitenta. %ejedinstvenost postoji onda kada drugu kontrolnu organizaciju izabere prva
kontrolna organizacija a ne komitent. ) naem pozitivnom pravu #OO predvieno je da kontrolna
organizacija moe obavljanje ugovorne kontrole robe da poveri drugom i u tom sluaju ona
odgovara komitentu ne samo za izbor ve& i za rad drugog izvrioca kontrole robe izuzev ako to
komitent nije ugovorom izriito zabranio.
99. VRSTE UG. O KONTROLI ROBE
a" Kontrola robe Dsa preuzimanjem> u naem pozitivnom pravu #OO na osnovu izriitog
komitentovog naloga kontrolna organizacija moe biti ovla&ena da pored izvrenja ugovorne
kontrole robe obavi i pojedine radnje u ime i za raun komiteta. ) ovom sluaju kontrolna
organizacija ima pravo na posebnu ugovorenu ili uobiajenu proviziju !naknadu". Iitno je da kod
ove vrste kontrole kontrolna organizacija u prilinoj meri gubi nepristrasnost jer dobija obavezu
da pravno zatiti interese komitenta.
b" 1osao kontrole robe sa garancijom kod ove vrste kontrole robe prema #OO kontrolna
organizacija garantuje nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom garantnom
roku. #a preuzetu garanciju kontrolna organizacija ima pravo na posebno ugovorenu ili
uobiajenu proviziju.
c" 1osao kontrole usluga u skladu sa #OO na ugovor o kontroli usluga kao i na ugovor o kontroli
stvari koje nisu namenjene prometu primenjuju se ista pravna pravila o pravima i obavezama
kontrolne organizacije kao i kod ugovora o kontroli robe.
+)). UG. O USKLADI-TENJU . ='&(, 95;<# >:'9'5, '69#$# % =59 ;@A!%?<5
)g. o uskladitenju ustvari skladitar preuzima obavezu da odreeno vreme uva i odrava
stvari koje pripadaju drugom subjektu ostaviocu i da po proteku u ugovoru odreenog vremena
vrati stvari ostaviocu a ostavilac ima obavezu da za struno uvanje i odravanje stvari isplati
skladitaru ugovorenu nagradu. 8kaldini posao obavljaju specijalizovana preduze&a u cilju zarade.
%a speci*inost ug. o uskladitenju utie specijalizacija skladinih preduze&a prema vrstama robe
prema tehnolokom procesu koji se primenjuje u pojedinim skladitima radi odravanja i
poboljavanja stanja robe. Od posebnog znaaja je deoba skladita na javna i privatna. Osnovna
razlika izmeu njih se sastoji u ovla&enju javnih skladita da izdaju skladinice dok privatna
skaldita nisu ovla&enja da izdaju ovu hartiju od vrednosti ve& samo potvrdu o prijemu robe na
uvanje. @azlikujemo tri sistema( +" slobodni !liberalni" sistem osnivanja javnih skladita po kome
se ona slobodno osnivaju bez nekih posebnih uslova i svako skladino preduze&e ima pravo da izda
skladinicuJ ," normativni sistem po kome su zakonom odreeni uslovi koji moraju biti ispunjeni
prilikom osnivanja javnih skladita i ona imaju pravo da izdaju skladinice i -" sistem koncesija koji
predstavlja takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladita zahteva odobrenje odgovaraju&ih
dravnih organa. 2anas se kod nas ne pravi razlika izmeu javnih i privatnih skladita sva skladina
preduze&a se nalaze u poloaju javnih skladita. <arinska skladita se mogu osnivati samo u mestima
gde postoje carinarnice za njihovo osnivanje potrebno je odobrenje nadlene carinarnice koja
obrazuje posebnu komisiju koja je duna da pregleda zgradu i prostorije i tek na osnovu nalaza ove
komisije carinarnica &e odobriti ili odbiti osnivanje carinskog skladita. Iitno je da su carinska
skladita skladina preduze&a koja uvaju robu u cilju zarade i ona imaju pravo da izdaju
skladinicu na osnovu koje se roba moe prodavati i zalagati sve vreme dok se neocarinjena nalazi u
carinskom skladitu. <arinska smestita se osnivaju u mestima u kojima postoje carinarnice na
osnovu odobrenja carinarnice i u njima se uskladitava neocarinjena roba iz uvoza ili izvoza koja se
nalazi u tranzitu. Konsignaciona skladita osnivaju zastupnici inostranih *irmi radi privremenog
smetaja uvezene robe inostranih *irmi koje zastupaju samo na osnovu odobrenja uprave carina u
kome mora biti naznaena vrsta i vrednost robea koja se moe drati u konsignacionom skladitu u
kome mora biti omogu&en carinski nadzor. @oba se moe ponovo vratiti u inostranstvo a da pri tome
uopte ne bude ocarinjena. )g. o uskladitenju robe mogu se podeliti i prema tome u kakvom je
poloaju ostavilac robe posle trenutka uskladitenja robe( ukoliko je deponent !ostavilac" i dalje
vlasnik robe re je o takvom ugovoru koji stvara obavezu skladinom preduze&u da robu deponenta
uva odvojeno od robe drugih deponenata. )koliko je na osnovu skladinog ug. skladino preduze&e
ovla&eno da robu deponenta koja je po svojoj prirodi generina i zamenljiva uva pomeano sa
robom drugih deponenata mogu&e su dve situracije( +" po jednoj varijatni ug.o uskladitenju
deponenti su vlasnici celokupne uskladitene robe a po ," varijanti ovog ug. tzv. zbirni skladini
ugovor skladino preduze&e postaje vlasnik celokupne uskladitene robe.
Obaveze skladitara iz ug.o uskladitenju su( a" osnovna obv. skladitara iz ug.o uskl. je da postupa
kao uredan privrednik i da prilikom uvanja i odravanja robe ispolji potenje i savesnost b" obv.
skladitara da primi robu na uvanje c" obv. skladitara da primljenu robu struno uva i da
preduzme sve potrebne radnje u cilju odravanja robe d" obv. skladitara da uredno vodi skladinu
knjigu i matinu knjigu skladinica e" obv. skladitara da izda skladinicu *"obv. skladitara da
osigura uskladitenu robu g" obv. skladitara da uva poslovnu tajnu svojih deponenata
!ostavodavaca" h" obv. skladitara da izda ovla&enom licu uskladitenu robu.1rava skladitara iz
ug. o uskl. su( a" pravo skladitara na naknadu b" pravo skladitara na naknadu trokova c" pravo
zaloge i pravo retencije na uskladitenoj robi d" pravo skladitara da proda uskladitenu robu.
SKLADI-NI2A
8kladinica je ;O4 koju skladitar izdaje deponentu robe kao dokaz da je primio navedenu
robu na uvanje i rukovanje i koja obavezuje skladitara da po proteku roka uvanja roba izda robu
legitimnom imaocu ove hov.8kladinica mora da ima slede&e podatke( naziv tj. ime i zanimanje
ostavodavca njegovo sedite tj. prebivalite naziv i sedite skladitara datum i br skladinice
mesto gde se skladite nalazi vrstu prirodu i koliinu robe navod o tome do koga iznosa je roba
osigurana kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti.
8kladinica pripada grupi prezentacionih i tradicionalnih hov. 1rava koja su konstatovana na
skladinici u vezi sa uskladitenjem robe se prenose prenosom skladinice to je tzv. tradicionalno
svojstvo skladinice jer predaja skladinice u potpunosti zamenjuje *aktiku predaju robe prilikom
prenosa svojine na robi. 8kladinica je prezentaciona hov jer se prava iz skladinice ostvaruju
prezentacijom tj. podnoenjem skladitaru ili nekom drugom ovla&enom licu. )pravo ove osobine
omogu&avaju ue&e uskladitene robe na tritu ne samo u cilju prenosa svojine na robu nego i radi
zalaganja robe kao sredstva obezbeenja dobijenih kredita.Kod nas se skladinica sastoji iz dva
dela uzajanmno povezana i koja se mogu lako odvojiti. Kedan deo se zove priznanica ili recepis i
slui za prenos svojine na uskladitenoj robi a drugi deo se zove zalonica ili varant i koristi se zbog
zalaganja uskladitene robe u cilju obezbeenja dobijenih kredita.) naem pravu skladinica i to
oba dela skladinice moraju glasiti Dpo naredbi>.8kladinica se moe prenositi jedinstveno tj. oba
dela zajedno a mogu& je i prenos dela skladinice odvojeno. Kedinstvenim prenosom skladinice lice
koje dobija skladinicu ima potpuno pravo raspolaganja sa uskladitenom robom. )koliko imalac
skladinice eli da odvojeno prenosi delove skladinice onda se prvo mora preneti varant.
1riznanica i varant bez obzira na to da li se prenose zajedno ili odvojeno prenose se indosamentom.
3ndosament je pismena izjava o prenosu hov koja se konstatuje na samoj hov. 1rvi indosament
varanta ne sme biti blanko jer se mora znati vrednost varanta dospelost varanta kao i drugi podaci
o organienju prava svojine na robi imaoca priznanice. 3ndosiranjem priznanice se prenosi svojina na
uskladitenoj robi. 1rvim indosamentom priznanice ostavilac prestaje da bude vlasnik robe.
8kladitar izdaje robu imaocu oba dela skladinice.5ko se varant ne iskupi na vreme imalac varanta
ima obavezu da uredno protestuje varant kod nadlenog organa. )koliko tako ne postupi gubi
regresne zahteve protiv prethodnih indosanata a isto tako ne moe zahtevati od skladitara prodaju
zaloene robe radi podmirenja svojih potraivanja.%a skladinici kao hov po naredbi se analogno
primenjuju pravila #akona o menici.
+)+. UG. O LIZINGU .='&(, $@A&>B#8&#, =598' !#&;<9' % 95;<# >:. ' A%$%8:>
)g. o lizingu obavezuje se jedna ugovorna strana davalac lizinga da ustupi ugovorenu stvar
na kor&enje i da izvri ugovorene radnje u vezi sa urednim privrednim iskori&avanjem te stvari
drugoj strani primaocu lizinga koji se obavezuje da za izvrenu uslugu plati ugovorenu nagradu
!zakupninu". Od ,AA-. god ug. o *inansijskom lizingu kao posebna *orma lizinga ureena je i
de*inisana #akonom o *inansijskom lizingu.1rilikom utvrivanja u privrednom smislu znaajnih
oblika ugovora o lizingu pojedine vrste ugovora o lizingu se mogu utvrditi na osnovu slede&ih
kriterijuma( 1rema osobinama lizing objekta( a" lizing potronih dobara kada se iznajmljuju
vrednija potrona dobra !kola $4aparati predmeti doma&instva" rent-a-car u turizmu
zadovoljavanje povremenih i'ili snobovskih potrebaJ b" investicioni lizing ima ogroman privredni
znaaj kao oblik davanja kredita ali ne u novanom obliku nego u obliku potrebnih investicionih
postrojenjaJ c" sa pravnog gledita od posebnog je znaaja razlikovanje lizinga nepokretnih od
lizinga pokretnih stvariJ d" lizing upotrebljenih stvari !secong hand leasing" radi se o stvarima koja
nisu nova koja su ve& bila data u lizing bitno je samo da prethodni ugovor o lizingu nije trajao do
roka upotrebljivosti objekta jer ako je on amortizovan i ne moe vie upotrebljavati ne moe se vie
ni davati lizing.
+" 1rema duini trajanja ug. o lizingu treba razlikovati( a" kratkoroni lizing !Operating leasing"
obino je re o potronim dobrima kod kojih se ostvaruje rentabilitet jedino ve&im brojem
ustupanja objekata u lizing naziva se esto i 8ervice leasing i po pravilu mogu se otkazati u svako
dobaJ b" *inansijski-dugoroni lizing !Hinance leasing" po pravilu re je o objektima velike
vrednosti. Od ,AA-. kod nas je ureen #akonom o *inansijkom lizingu.
," 1rema poloaju davaoca lizinga( a" lizing preko lizing drutva obino prethodi zakljuenju
kupoprodajnog ug. izmeu proizvoaa primaoca i davaoca lizinga. Osnovna privredna prednost
ove vrste lizinga za lizing drutvo je da ono ne mora imati svoje servise i *abrikeJ b" koncern-lizing
lizing drutva se ukljuuju u koncerne sa proizvoaima trgovcima i *inansijskim organizacijama i
tada se njihovi uzajamni odnosi mogu regulisati na najraznovrsnije naine jer se na bazi integrisanja
potranji lizing objekata mogu ostvariti znatno povoljniji poslovni aranmaniJ c" sale-and-lease-back
lizing to je posebna *orma lizinga gde su proizvoa i davalac lizing objekta dva razliita
preduze&a koja nisu ni u kakvom pravnom odnosu ili je prethodno proizvoa ve& na bazi
kupoprodaje ustupio lizing objekat primaocu lizinga koji se prema lizing drutvu pojavljuje s jedne
strane kao prodavac lizing objekta a na bazi drugog ugovornog odnosa sa druge strane i kao
primalac lizinga. Osnovni privredni e*ekat je da se pojavljuje kao oblik kreditiranja primaoca lizinga
uz obezbeenje u obliku prenosa prava svojine na lizing drutvoJ d" proizvoaki lizing oblik
neposrednog lizinga kod koga su postavljeni direktni pravni odnosi izmeu proizvoaa lizing
objekta koji se pojavljuje i kao davalac lizinga i kao primalac lizingaJ e" proizvodno-*inansijski
lizing primalac lizinga direktno stupa u pravne odnose i obaveze sa bankom koja kreditira
primaoca lizinga u pogledu obaveze iz ug. o lizingu prema proizvoau.
+)/. UG. O OSIGURANJU .='&(, $@A&>B#8&#, '69#$# >:'95B ';%:>58& % ';%:>59B
)govorom o osiguranju obavezuje se ugovara osiguranja da plati odreeni iznos organizaciji
za osiguranje !osigurava" a organizacija se obavezuje da ako se desi dogaaj koji predstavlja
osigurani sluaj isplati osiguraniku ili nekom tre&em licu naknadu odnosno ugovorenu svotu ili
uini neto drugo.Osiguranje omogu&ava obezbeuju&i unapred materijalna sredstva da se brzo
obnove ekonomska dobra koja bi u sluaju nastupanja odreenih dogaaja bila unitena ili ote&ena
isto tako obezbeuje i materijalnu naknadu pojedincima i njihovim porodicama koji su se osigurali i
tako zatitili od odreenih dogaaja u ivotu kao to su bolest smrt i sl. 1oslovi osiguranja imovine i
lica su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju imovine i lica i preduzimanje mera za
spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu i lica.Osiguranja se dele u dve
grupe i to osiguranje imovine i osiguranje lica. )govorne strane ug. o osiguranju su ugovara !moe
biti pravno i *iziko lice" i osigurava !osiguravaju&a organizacija". )koliko se ugovor zakljuuje sa
nekim privrednim subjektom onda se radi o privredno pravnom poslu meutim ukoliko se ug.
zakljuuje sa *izikim licem onda se radi o graansko pravnom poslu.1redmet osiguranja moe biti
imovinsko osiguranje i osiguranje lica. 1rema svom nastanku osiguranje se deli na dobrovoljno i
obavezno zatim postoji individualno i kolektivno osiguranje ali i poslovi saosiguranja i
reosiguranja.)g. o osiguranju je zakljuen kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokri&a i
kada ona dospe osiguravau. Iitni elementi ug.o osiguranju( a" rizik mogu&nost nastajanja nekog
dogaaja po pravilu tetnog po osiguranu imovinu ili lice i on je apstraktan sastojak pravnog
odnosa osiguranjaJ b" suma osiguranja predstavlja visinu obaveze ili gornju granicu obaveze
osiguravaju&e organizacije u pogledu isplate naknade ili ugovorene svote u sluaju ostvarenja
odreenog rizika obuhva&enog tim ug.o osiguranjuJ c" premija osiguranja je novani iznos koji je
ugovara osiguranja duan da plati osiguravau kao naknadu za obaveze koje je osigurava preuzeo
ug.o osiguranjuJ d" osigurani sluaj predstavlja ostvarenje osiguranog rizikaJ e" polisa osiguranja
najvanija isprava koja prati zakljuenje ug.o osiguranju dok se osnovno pravno dejstvo sastoji u
tome to je to isprava kojom se dokazuje zakljuenje ug.o osiguranju.Obaveze osiguranika( a" da
osiguravau prijavi sve okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizikaJ b" !moe imati" obavezu da
uplati prvu premiju osiguranjaJ c" obv. da uredno pla&a premijuJ d" da obavetava osiguravaa o
promenama rizikaJ e" preduzima odgovaraju&e mere za spreavanja nastupanja osiguranog sluajaJ *"
da osiguravaa obavesti u propisanom roku o nastupanju osiguranog sluajaJ g" da preduzima
odgovaraju&e mere da se ogranie njegove tetne posledice.Obaveze osiguravaa( a" da ugovaraa
osiguranja upozori da su opti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ug.o osiguranjuJ b" duan je
da tekst ovih uslova preda ugovarau osiguranjaJ c" da stvara i odrava odgovaraju&a sredstva u
zajednici osiguranjaJ d" kada nastupi osigurani sluaj da osiguraniku nadoknadi trokove koje je
imao u vezi sa preduzimanjem mera za ogranienje tetnih posledica osiguranog sluaja koji je
nastupio
.
+)0. UG. O POMORSKOM PREVOZU . ='&(, >:'9'5% ' %;@'5%?C98&> 65'!'9 > 8?#(
=59>, 95;<# >:'9'5 ' =A'9%!6#8'( =5#9'$> ;<95%
)g.o pomorskom prevozu stvara se obaveza za jednu ugovornu stranu brodara da preveze
stvari i putnike od mesta otpreme do mesta opredeljenja tj. luke ukrcaja do luke iskrcaja a druga
ugovorna strana naruilac prevoza se obavezuje da brodaru isplati vozarinu. )govorne strane kod
ovih ugovora su iskljuivo brodar i naruilac prevoza.Osnovna deoba ug.o iskori&avanju brodova
je( +" ug.o zakupu broda odnos izmeu brodovlasnika i zakupca radi omogu&avanja iskori&avanja
broda u privredne svrhe od strane zakupcaJ ," ug.o plovidbenom poslu podrazumevaju se slede&i
ug.( a" ug.o prevozu stvari morem i unutranjim vodama ovim ug. stvara se obaveza brodara da
preveze stvari brodom a naruila prevoza preuzima obavezu da brodaru plati vozarinuJ b" ug.o
prevozu putnika morem ili unutranjim vodama brodar se obavezuje da preveze putnike a
naruilac prevoza preuzima obavezu da brodaru isplati prevozninuJ c" ug.o tegljenju !potiskivanju"
morem ili unutranjim vodama brodar se obavezuje da tegli !potiskuje" drugi brod ili objekt do
odreenog mesta za odreeno vreme ili za izvoenje odreenog zadatka a brodar tegljenog broda
obavezuje se da za to plati tegljarinuJ d" ug. koji se odnosi na druge plovidbene poslove npr
krstarenje ribarenje plovidba radi istraivanja morskog dna...Irodarski ug. o prevozu stvari brodom
morem ili unutranjim vodama mogu se odnositi na prevoz stvari celim brodom srazmernim delom
broda ili odreenim brodskim prostorom. Irodarski ug. se mogu zakljuivati za jedno ili vie
putovanja i tada je re o brodarskom ug. na putovanje !arterna putovanja" ili za odreeno vreme
tada je re o brodarskom ug. na vreme !vremenski arter".Kod vozarskog ug. je bitno da se brodar
obavezuje da preveze pojedine stvari morem ili unutranjim vodama. 1osebna vrsta brodarskog ug je
subarter !podarter" koji se zakljuuje izmeu naruioca broda koji uzima ceo brod na
iskori&avanje i drugog naruioca broda zbog potpunog iskori&avanja slobodnog brodskog
prostora.
+)3. ZAKLJUENJE UG. O PLOVIDBENOM PREVOZU STVARI, NJEGOVO PRAVNO
DEJSTVO, PREVOZNE ISPRAVE, ODGOVORNOST BRODARA
Osnovno je pravilo da su ug.o plovidbenom prevozu stvari ne*ormalni ug. osim ug.o arteru
za vie putovanja i ug.o arteru na vreme za ceo brod jer njima njihova pismena *orma uslovljava
njihovu punovanost. Iitni elementi ugovora( stvari prevozni put ili preciznije luka iskrcaja.
Obaveze brodara( a" da postupa kao uredan privrednikJ b" da naruiocu prevoza u ugovoreno vreme i
u ugovorenoj luci stavi na kori&enje brod koji se sposoban za plovidbuJ c" obv.brodara u vezi sa
ukrcajem teretaJ d" obv.brodara na stojnice i prekostojniceJ e" da izda teretnicu !konosman" i'ili
tovarni listJ *" da uredno preveze stvariJ g" da preda teret primaocu u luci iskrcaja. 1rava brodara( a"
pravo na vozarinuJ b" na naknadu vanrednih trokovaJ c" na zakonsko zalono pravo u cilju
obezbeenja svojih ugovornih zahteva.T#5#<8%7 (@'8';(8" je hov kojom brodar potrvruje
prijem tovara na brod i kojom preuzima obavezu da teret po zavretku prevoza preda legitimnom
imaocu ove isprave. Ona moe biti >ista? !bez primedbi brodara u pogledu spoljanjeg stanja tereta"
i >neista? !ukoliko brodar ima neku primedbu". $ovarni list potpisuju brodar i krcatelj on prati
tovar u toku prevoza i predaje se primaocu i on ne utie na postojanje i punovanost ug.o
plovidbenom prevozu stvari.Odgovornost za ote&enje manjak ili gubitak tereta kao i zakanjenje
predaje tereta se po pravilu zasniva na pretpostavljenoj !subjektivnoj" krivici za nastalu tetu koja
mu kao takva omogu&ava da se oslobodi odgovornosti ukoliko dokae da je do tete dolo zbog
uzroka koje on nije mogao da sprei niti da otkloni panjom urednog brodara. Irodar u naelu
odgovara do visine tete za ote&enje manjak ili gubitak tereta ako i za zakanjenje terata ali
najvie do zakonom propisanog iznosa po jedinici ote&enog manjkavog ili izgubljenog tereta ili
tereta predatog sa zakanjenjem.
+)4. ZAJEDNIKE DAVARIJE U PLOVIDBI MOREM I UNUTRA-NJIM PLOVNIM
PUTEVIMA
Kod zajednike havarije re je o namernoj nanetoj teti od strane zapovednika broda ili lana
brodske posade u toku plovidbe zbog izvanredne opasnosti koja je bila neposredna i ozbiljna a u
cilju opteg spasa svih uesnika i svih interesa u konkretnom plovidbenom poduhvatu. Oblici
zajednike havarije( bacanje tereta u more gaenje poara i odsukavanje broda prenapregnuta
upotreba brodskih maina upotreba tereta brodske opreme i zaliha kao goriva tokom spasavanja i
trokovi u lukama i pristanitima. 1ravilo je da kod zajednike havarije tetu snose svi uesnici
plovidbenog poduhvata u srazmeri svog ue&a u plovidbenom poduhvatu.
+)6. UGOVOR O PREVOZU UNUTRASNJIM VODENIM PUTEVIMA
)nutr. plovidba obuhvata saobracaj rekama jezerima kanalima. %ajveci priv. znacaj ima saobracaj
rekama. ) nasem pozitivnom pravu ugovori o plovidbenom prevozu stvari putnika i prtljaga su
manje vise regulisani na jedinstven nacin za pomorsku i unutrasnju plovidbu i to u #akonu o
pomorskoj i unut. plovidbi iz +FFB. +F.B. na Ig. kon*erenciji doneta je Konvencija o rezimu
plovidbe na 2unavu osim nje za medj. rezim plovidbe 2unavom od posebnog znacaja je i
Iratislavski sporazum koji je sklopljen +F//. i izmenjen u Ig +F0B. a +FGA i +FG,. u @egenzburgu.
Ig konvencija i Irat. sporazum se uzajamno dopunjuju. ) Ig. konv. se regulise medj.-pravni rezim
plovidbe 2unavom a u Irat. sporazumu su predvidjena pravila kojima se regulisu poslovni odnosi u
medj. saobracaju 2unavom. 1otpisnici Ig konv. su pribrene drzave a potpisnici Irat. sporazuma
medj. dunavska brodarstva tj. transporteri a ne drzave.
+)7. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNI2OM
Ovim ugovorom zel. prevozilac se obavezuje da robu preveze od otpremne do uputne stanice a
posaljilac se obavezuje da za to isplati zel. prevoziocu ugovorenu prevozninu. 1rva medju.
konvencija kojom se regulise medj.zel. prevoz robe zakljucena je +BFA. u Iernu. ) unutrasnjem
pravu kod nas je osnovni izvor prava za prevoz robe zel. #akon o ugovorima o prevozu u zel.
saobracaju iz +FF/. V5;<#( 1rema karakteru transporta razlikujemo( medj. zel. prevoz robe na koji se
primenjuje Iernska konvencija i unutras. zel. prevoz robe koji je regulisan #akonom o ug. o prevozu
u zel. saobracajuJ prema blizini prevoza( sporovozni brzovozni i ekspresni prevoz robe. Obe vrste
ugovora o prevozu robe zeleznicom se uglavnom zasnivaju na duzini roka otpreme robe i brzini
prevoza koja se izrazava u broju tari*nih kilometara a koji se moraju ostvariti u toku jednog dana.
+)8. ZAKLJU2ENJE UGOVORA O PREVOZU ROBE ZELEZNI2OM
8matra se zakljucenim kada zel. prevozilac potvrdi prijem robe stavljanjem datuma i ziga otpravne
stanice na t.list. $ovarni list na koji je stavljen zig otpravne stanice je dokaz o zakljucenom ugovoru
o zel. prevozu robe. $.list se sastavlja u vecem broju primeraka. Original t.lista prati robu u toku
prevoza a duplikati se predaju posiljaocu. 1renosivi t.list ima svojstvo ;O4 i ovakvo shvatanje
veoma je savremeno i predstavlja doprinos praksi. #el. prevozilac iz ugovora o zel. prevozu robe ima
sledece '69#$#( da robu preveze da je cuva od prijema do predaje i obavlja druge potrebne radnje
paznjom urednog privrednika da robu primi na prevoz da ostvari dovoz i odvoz robe da utvrdjuje
tezinu i broj komada posiljki da dostavi potrebne vagone i da utovari robu da odredi prevozni put
da blagovremeno i uredno izvrsi prevoz posiljke da cuva robu da obavi potrebne carinske i druge
radnje da ostvari preduzece da postupi po naknadnim izmenama ugovora o zel. prevozu robe da
obavesti primaoca o prispecu robe da preda robu primaocu. O!:'9'58';<%( za potpun ili delimican
gubitak robe u toku prevoza za ostecenje robe od trenutka prijema do trenutka izdavanja robe
primaocu za prekoracenje roka isporuke za stetu koja prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu
radila na izvrsenju prevoza. 7oze se osloboditi odgovornosti za gubitak ili ostecenje robe i za
prekoracenje roka isporuke ako dokaze da je steta nastupila usled( radnji ili propusta korisnika
prevoza svojstva robe vise sile. P59E pravo na prevozninu na naknadu troskova pravo retencije i
pravo zaloge u cilju obezbedjenja ugovornih zahteva.
+)9. UGOVOR O DRUMSKOM PREVOZU ROBE
Ovim ugovorom se obavezuje drumski prevozilac da stvar preveze od mesta otpreme do mesta
opredeljenja i da u tom mestu stvar preda primaocu ili drugom ovlascenom licu koje primalac
odredi a posaljalac se obavezuje da isplati ugovorenu prevozninu za izvrseni prevoz. V5;<#E drumski
prevoz sopstvene robe!u prilicnoj meri razvijen i u savremenim uslovima" drum.prevoz tudje robe!u
cilju zarade tj. kao samostalne priv. delatnosti"unutrasnji drum.prevoz!unutar granica jedne zemlje"
medj.drum.prevoz !od mesta otpreme u jednoj zemlji do mesta opredeljenja koji se nalazi u drugoj
zemlji". )nutrasnji prevoz se dalje moze podeliti na( mesni ili gradski transport izmedju dva
razlicita mesta koji se dalje deli na prigradski i medjumesni transport. :inijski drum.prevoz !po
unapred utvrdjenom redu voznje" drum. prevoz robe u slobodnom saobracaju!prevozni put se
odredjuje u ugovoru o drum. prevozu robe". 1rema karakteru posiljki( drum. prevoz denanih
posiljki i drum. prevoz komisionog tovara. 1otprevozilac je lice kojem prevozilac poveri izvrsenje
celog ili dela ugovora o prevozu robe u drum.saobracaju a nije uzastopni prevozilac.1otprevozilac
odgovara za obaveze iz ugovora o prevozu robe u drum.saobracaju samo ako je u svoje ime potpisao
tovarni list. )govor o drum. prevozu robe kod nas je regulisan zakonom o ugovorima o prevozu u
drum.saobracaju +FF/. godine. Kao izvor prava u ovoj oblasti najveci znacaj u medj. drum.
saobracaju ima #enevska konvencija o ugovoru za medj.prevoz robe drumom <7@ iz +F/0. godine.
) posl. praksi poseban znacaj kod nas imaju Opsti uslovi rada preduzeca javnog drum. saobracaja u
medj. prevozu robe motornim vozilima iz +F/F. godine.Ovi opsti uslovi se cesto primenjuju i u
unutrasnjem drum. prevozu robe.
++). ZAKLJU2ENJE UGOVORA O DRUMSKOM PREVOZU ROBE
Ovaj ugovor je uvek ne*ormalan ako za pojedine slucajeve nije u nekom zakonu izricito predvidjena
posebna *orma. #akljucen je kada se ug. strane na bilo koji nacin usaglase o bitnim elementima ovog
ugovora a bitni elementi su predmeti i prevoznina. O69#$# !5>(. =5#9'$%7 iz ovog ugovora su(
da robu preveze i da je cuva od trenutka prijema od strane posiljaoca do trenutka predaje primaocu i
da obavlja druge potrebne radnje paznjom urednog privrednika da primi robu na prevoz da utovara
robu u vozilo da izvrsi drumski prevoz robe da raspolaze sa robom u toku prevoza od strane
korisnika prevoza da preda robu u mestu opredeljenja.O!:'9'58';<% =5#9'$%'7( On je odgovoran
za gubitak ili ostecenje robe koju je preuzeo na prevoz kao i za stetu zbog zakasnjenja u prevozu
osim ako dokaze da je steta nastupila zbog radnji ili propusta korisnika prevoza zbog svojstava robe
ili zbog vise sile. On se moze osloboditi ove odgovornosti ako dokaze da je do stete doslo zbog
posebne opasnosti koje su u vezi sa odredjenim okolnostima. )koliko prevozilac nije u mestu
opredeljenja predao ovlascenom licu robu u roku od -A dana od dana kada mu je po ugovoru bio
duzan da preda smatra se da je roba izgubljena u prevozu. Kod prevoza opasne robe prevozilac se
moze osloboditi odgovornosti ako dokaze da nije znao niti je mogao znati da je rec o opasnoj robi.
2rumski prevozilac iz ugovora o drum. prevozu robe ima sledeca prava( pravo na prevozninu pravo
na naknadu nuznih troskova i pravo retencije i pravo zaloge.
+++.TOVARNI LIST
%e mora se izdati kod svakog drum. prevoza robe. )govor o drum. prevozu robe je punovazan i
onda kada nije izdat tovarni list. $. list se izdaje u - originalna primerka a moze se sastaviti i veci
broj kopija t.lista. 1rvi originalni primerak se predaje posiljaocu a treci ostaje kod prevozioca. $acno
odredjene rubrike u t. listu odredjenim podacima popunjava posiljalac a odredjene rubrike
prevozilac. )g.strana koja je unela podatke u t. list odgovara za tacnost tih podataka. 1revozilac je
pre preuzimanja robe na prevoz duzan da proveri tacnost podataka koji su uneti u t. list !broj koleta
njihova oznaka brojcana oznaka koleta i spoljno stanje robe i ambalaze" i ukoliko utvrdi da ovi
podaci nisu tacni treba da unese u t.list obrazlozene primedbe.
++/. UGOVOR O VAZDUSNOM PREVOZU
Ovim ugovorom obavezuje se vazdusni prevozilac da obavi ugovoreni prevoz od mesta polaska do
mesta opredeljenja u ugovoreno vreme a narucilac prevoza !putnik" da za obavljeni prevoz plati
ugovorenu ili odgovarajucu prevozninu. V5;<#( ) poslovnoj praksi je najvaznija podela vazdusnih
prevoza na medjunarodne i na vazdusne prevoze unutar jedne zemlje. 1ravni odnosi koji nastaju u
vazd.saobracaju su odnosi koji nastaju( iz ugovora o prevozu putnika ugovora o prevozu stvari ug.
o medicinskom prevozu i pruzanju usluga iz vazduha ug. o zakupu vazduhoplova ug. o osiguranju
u vazdus. saobracaju kao i odnosi koji nastaju u slucaju stete koja se vazduhoplovom u letu pricini
trecim licima. Od posebnog znacaja je deoba vazd.prevoza na vazd prevoz stvari !robe" i vazd
prevoz putnika i prtljaga. Ugovor o prevozu stvari( ovim ugov. ugovorni prevozilac se obavezuje
naruciocu prevoza da ce prevesti stvar vazduhoplovom a narucilac prevoza da ce platiti prevozninu.
Ovaj ugovor se obavezno zakljucuje u pisanom obliku.O69#$# >:'9'58': =5#9'$%'7( da prilikom
vazd.prevoza stvari postupa paznjom urednog privrednika da primi stvar na prevoz da izda tovarni
list ili prenosivi tovarni list da izvrsi ugovoreni prevoz na ugovoreni nacin da postupa po
naknadnim nalozima imaoca prava u toku vazdusnog prevoza da u mestu opredeljenja preda stvar
imaocu prava.O69#$# 85>7%'7 =5#9'$E da vazd. prevoziocu isplati prevozninu za obavljanje
vazdusnog prevoza stvari da nadoknadi vazd. prevoziocu nuzne i korisne tros da preda vazd
prevoziocu stvari u ambalazi koja stiti stvari za vreme prevoza da preda vazd prevoziocu sva
potrebna dokumenta za prevoz. O!:'9'58';< 9$!.=5#9'$%'7( avio-prevozilac odgovara za stetu
nastalu zbog gubitka i ostecenja stvari koju prima na prevoz kao i za stetu nastalu zbog zakasnjenja u
prevozu i predaji stvari primaocu. 5vio-prevozilac odgovara za stetu koju prouzrokuje lice koje je po
njegovom nalogu ili za njegov racun radilo na izvrsenju prevoza. On takodje odgovara za gubitak i
ostecenje stvari kao i za stetu zbog zakasnjenja koji su nastali za vreme prevoza u vazd.saobracaju.
On nece odgovarati ako dokaze da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov racun
radilo na izvrsenju prevoza preduzeli sve potreb. mere da se steta izbegne ili ako dokaze da nije bilo
moguce ove mere preduzeti.
++0. VAZDUDOPLOVNI TOVARNI LIST
5vio-prevozilac ima pravo da trazi od posaljioca da sacini i da mu preda vazd tovarni list a
posaljilac ima pravo da trazi od avio-prevozioca da primi tu ispravu. $ovarni list moze biti sacinjen
za vise koleta. 5vio-prevozilac ima pravo da trazi od posaljioca da sacini tovarni list za svako koleto
a posaljilac ima pravo da trazi od prevozioca da primi posebni tovarni list za svako koleto. 5ko avio-
prevozilac sacini tovar.list na zahtev posaljioca pretpostavlja se da je to ucinio u ime posaljioca.
%epostojanje ili neispravnost tov.lista ne utice na postojanje ni na punovaznost ugovora o prevozu
stvari vazduhoplova. 1osaljilac i avio-prevozilac mogu ugovoriti da ce se -.primerak tovarnog lista
izdati kao tovar.list po naredbi ili na donosioca. 5ko je izdat prenosivi t.list na ostalim primercima
t.lista to mora biti izricito naznaceno.
++3. UGOVORI O DIREKTNOM I KOMBINOVANOM PREVOZU ROBE
2irektni prevoz robe postoji onda kada se u istom prevozu robe kao prevoziocu pojavljuju
transporteri istog vida transporta. Kombinovani prevoz robe ostvaruje se od strane veceg broja
transportera iz raznih vidova transporta. 8ituacija je znatno jednostavnija kod dir.prevoza nego kod
kombinovanog prevoza. 2ir. prevoz se obicno regulise na taj nacin da se izda direktna prevozilacka
isprava. Komb. ili mesoviti prevoz robe stvara slozenije pitanje jer u takvom prevozu ucestvuju
transporteri raznih vidova transporta. Komb. prevozni dokument sam po sebi vec u znatnoj meri
olaksava izvrsenje ugovora o kom. prevozu robe.
++4. UGOVOR O LI2EN2I
Ovim ugovorom se obavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini ili delimicno pravo
iskoriscavanja pronalaska tehnickog znanja i iskustva ziga uzorka ili modela a sticalac licence
preuzima ugovor.obavezu da za to plati davaocu licence ugovorenu naknadu. )g. o lic u nasem poz
pravu mora biti zakljucen u pismenom obliku. %ajznacajniji i najcesci oblik ug o licenci sadrzi
obavezu prenosa i omogucavanja iskoriscavanja zasticenog pronalaska. )g o lic u nasem poz pravu
je prvenstveno i u najvecoj meri regulisan u #akonu o oblig. odnosima iz +FGB. On je *ormalan
ugovor jer se mora zakljuciti u pismenom obliku. 1unovaznost ugovora u licenci je u nasem p.p.
uslovljena trajanjem zakonske zastite patentiranih pronalazaka modela ili uzoraka. )govor.strane
kod ug o lic su davalac i sticalac lic. 2ok je davalac lic najcesce stvaralac tj *iz lice redje je to priv.
organizacija sticalac lic kod nas moze biti samo drustveno pravno lice. 8ticalac lic moze biti i strano
pravno i *iz lice a isto tako i davalac lic moze biti i strano i *iz i pravno lice. V5;<# >:'9'5( )govor
o lic u spoljnotrg rob i novc prometu i )govor o lic u unutrasnjem rob i novc prometu - moze biti
prostorno ogranicen a isto tako moze biti i prostorno neogranicen tj da se odnosi na celu teritoriju
nase zemlje. 1rostorno ogranicena mogucnost iskoriscavanja predmeta licence postoji samo onda
kada je to izricito ugovoreno. 5ko nije suprotno ugovoreno predstavlja se da je licenca prostorno
neogranicena. 3skljuciva lic postoji onda kada je ugovorom o lic sticalac lic stekao iskljucivo pravo
iskoriscavanja lic. Ona se uvek mora izricito ugovoriti jer ce se u suprotnom smatrati da kod
konkretnog ugovora o licenci nije rec o iskljucivoj lic. Kod ove lic predmet lic moze jedino da
koristi sticalac lic iskljucujuci pritom mogucnost iskoriscavanja predmeta lic od strane samog
davaoca lic. 1odlicenca postoji onda kada sticalac lic prenosi stecena ovlascenja u pogledu
iskoriscavanja lic na drugo lice. Ovo ovlascenje sticaoca lic se pretpostavlja jedino kod iskljucive lic
i u svakj drugoj situaciji kada je to izricito ugovoreno. )govor o podlicenci je ug izmedju
prethodnog sticaoca lic koji je u ovom ugovoru davalac stecene lic i novog sticaoca lic. 1o pravilu
izmedju novog sticaoca lic i davaoca lic iz ugovora o lic ne postoji nikakav pravni odnos.
++6. KNOF-DOF
Ovim ugovorom jedna ug strana se obavezuje da prenese ugovorena znanja i iskustva u pogledu
tehnike i tehnologije kao i poslovna i *in znanja i iskustva na drugu ugovornu stranu koja se
obavezuje da plati ugovorenu nagradu za ug. preneseno znanje i iskustvo kao i da steceno znanje i
iskustvo na osnovu ovog ugovora cuva po prinicipima cuvanja i koriscenja poslovne tajne. %ajcesce
se ovaj ugovor zakljucuje u pismenom obliku iako je u pojedinim situacijama kao i u pojed.
zemljama dopusteno da se ovaj ugovor zakljuci i usmeno. )govor o knoL hoL u svom pojmu
obuhvata kao bitnu i obavezu primaoca tudjeg znanja i iskustva da ovo znanje i iskustvo cuva po
principima posl.tajne. Od izuzetnog je znacaja da se ugovorom konkretno odredi o kojoj je posl.tajni
u konkretnom slucaju rec. Obaveza cuvanja p.tajne za sticaoca znanja i iskustva moze biti vremenski
ogranicena i neogranicena. #nanje i iskustvo koje se prenose ovim ugovorom moraju biti novi i
moraju imati svoju privr.upotrebljivost. )vek se pretpostavlja da je upravo rec o takvom znanju i
iskustvu na osnovu kog sticaoc ima interes da upotrebljava ova znanja i iskustva jer u suprotnom ne
bi zakljucio ovaj ugovor. Ovim ugovorom uz puno postovanje p.tajne najcesce se prenose znanja i
iskustva koja nisu patentirana. <esto se i ne zahteva patentna zastita novog pronalaska narocito onda
kada se on zeli zadrzati u tajnosti. 1ostoje razliciti kriterijumi na osnovu kojih se mogu utvrditi
pojedine vrste ugovora o kh. )govorom o kh se ne mora preneti iskljucivo pravo koriscenje tudjeg
znanja i iskustva. 1renosilac prava i iskustva moze za sebe zadrzati pravo daljeg koriscenja svog
prava i iskustva kao i pravo daljeg prenosa na druge subjekte svog znanja i iskustva. 8matramo da
primalac tudjeg zn. i isk. ako je stekao iskljucivo pravo koriscenja tudjeg z i iskustva mora ta z i i
privredno iskoriscavati jer je to u interesu privrede jedne zemlje u celini. 1o drugom kriterijumu
treba razlikovati cisti !objekt ovog ugovora je samo knoL-hoL" i kombinovani ugovor !kod njega
mogu postojati i druge znacajne ugovorne obaveze". ) p. praksi su cesti komb. ugovori i to u
prilicnoj meri otezava ispravnu primenu pravnih normi npr. u kombinaciji ug. o inzenjeringu i ug. o
knoL hoL kod ug. o dug. proizvodnji i posl. Kooperaciji....
++7. FAKTORING
Haktoring je ugovor i realizacija knjigovodstvenih potrazivanja od strane banke. @ec je o pravoj
prodaji potrazivanja banci od strane privrednih organizacija jer prodavac potrazivanja posle
ostvarene prodaje nema vise nikakvih ovlascenja u vezi sa prodatim potrazivanjima. Osnovni smisao
*aktoring posla je da se malim i srednjim priv. organizacijama odmah obezbede potrebna gotova
novcana sr jer se ostvarivanje potrazivanja po pravilu moze ostvariti u relativno duzem
vrem.periodu a tu je potencijalno uvek prisutan rizik nenaplativosti. V5;<#( pravi i kvazi *aktoring
posao. @azlika je u tome sto se pravim *.poslom ostvaruju sve tri osnovne privredne *-je ovog posla
dok se kvazi *.poslom ostvaruje samo jedna ili dve osnovne privr.*-je. 5 te *-je su( del credere ili *-ja
osiguranja kredita !omogucava prodavcu robe da se oslobodi rizika nemogucnosti naplate prodajne
cene za isporucenu robu" usluzna *-ja ili upravljacka !niz usluznih delatnosti *aktora u pogledu
evidentiranja knjizenja bilansiranja i realizacije prenetih potrazivanja *aktorovog komitenta na
*aktora" *-ja *inansiranja !*aktor *inansira svog komitenta do visine ugovorenih prodajnih cena
isprucene robe i to od trenutka isporuke robe pa sve do trenutka realizacije potrazivanja prema
trecim licima"
++8. UGOVORI O TURISTI2KIM USLUGAMA
Ovim ugovorom se obavezuje turisticka org da korisniku turisticke usluge pruzi ugovorenu vrstu tur.
usluge a korisnik se obavezuje da za izvrsenu ugovorenu tur uslugu plati tur agenicji ugovorenu
nagradu. %agli razvoj turizma je doveo do toga da su se izradila prva medjunarodna pravila o
turizmu a takodje su osnovane odgovarajuce medj. organizacije u ovoj oblasti. Od posebnog znacaja
su 8porazum o poslovnim odnosima izmedju hotela i putnickih agencija iz +F0-.!H354" i 7edj.
hotelski red !53; +F/..". )govori o tur uslugama u nasem poz.pravu detaljnije su reguliasni u
#akonu o obligacionim odnosima a u poslovnoj praksi poseban znacaj imaju i posebne )zanse o
ugostiteljstvu. V5;<# >:'9'5 ' <>5 >;A>:(( U:'9'5 ' '5:8%$'98&> =><'98& !ovim
ugovorom se obavezuje organizator putovanja da pruzi tur uslugu u toku putovanja putniku a putnik
se obavezuje da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu. Ovde spadaju najcesce prevozne
usluge boravak ishrana tros boravka tros razgledanja znamenitosti...Ovaj ugovor je u nasem pravu
ne*ormalan ugovor iako organizator putovanja ima obavezu da prilikom zakljucenja ovog ugovora
izda putniku potvrdu o putovanju. Obaveze organizatora su( da postupa paznjom dobrog privrednika
da organizuje ugovoreno putovanje na ugovoren nacin da pruzi putniku potrebna obavestenja da
cuva tajnu." P';5#!8%7@% >:'9'5% ' =><'98&> !to je posebna vrsta ugovora o organizovanju
putovanja i na osnovu toga se i na posrednicki ugovor o putovanju moraju primenjivati pravna
pravila o ugovoru o organizovanju putovanja. 1ored dve osnovne vrste posrednikih ugovora o
putovanju tj zakljucenja ugovora o organizovanju putovanja u tudje ime i za tudj racun i zakljucenja
ugovora o pojedinacnoj tur usluzi u tudje ime i za tudj racun treba razlikovati i posred ugovor o
putovanju u kojem posrednik stvarno posreduje dovodeci u vezu tur organizaciju i prevoznika i
putnika u cilju neposrednog zakljucenja ugovora izmedju tih lica dok posrednik tada ne zakljucuje
ugovor u tudje ime i za tudj racun". U:'9'5 ' A'<(8> !ugostitelj se obavezuje da u odredjenom
vremenu stavi na raspolaganje tur. agenciji odredjen broj lezaja i odredjeni tur objekat da pruzi
ugovorene ugost.usluge licima koje uputi tur agencija i da plati tur agenciji ugovorenu proviziju
dok se tur agencija obavezuje da preduzima sve mere radi popunjavanja kapaciteta ugost.objekta a
isto tako i da plati cenu pruzenih usluga ukoliko je koristila angazovane ugostiteljske i hotelske
kapacitete. ) nasem pravu mora biti zakljucen u pismenom obliku.
++9. UGOVOR O GRADJENJU
Ovim ugovorom stvara se osnovna obaveza gradjevinara !izvodjaca radova" da izgradi odredjeni
gradjevinski objekat ili da izvrsi odredjene gradjevinske radove naruciocu gradnje !investitoru" a
investitor se obavezuje da obavi sve radnje kojima omogucuje izvrsenje gradjevinskih radova i da za
izvrsene gradj.radove plati izvodjacu radova odredjenu cenu. V5;<# >:'9'5 ' :5!&#8&>( prema
tome da li izvodjac radova prihvata obavezu u vezi sa pripremnim i prethodnim radnjama ili ne.
)koliko to nije izricito ugovoreno narucilac radova ima obavezu da obavi prethodne radnje a
izvodjac pripremne radnje. Mod ugovora u gradjenju koji se zakljucuje na osnovu porudzbine
investitora treba razlikovati izgradnju gradj objekata od strane gradj organizacija neoposredno za
trziste jer ce se u ovom drugom slucaju odnosi na trzistu regulisati ugovorom o kupoprodaji a ne
ugovorom o gradjenju Mprema tome da li je izvodjac radova pored izgradnje gradj objekta i
obavljanja drugih gradj radova u ugovoru izricito preuzeo i obaveze izrade invest.projekta i izrade
invest.-tehnicke dokumentacije ili nije !ako nije smatra se da je rec o obavezama narucioca radova"
Mprema nacinu utvrdjivanja cene za gradj.radove-cene se odredjuju na , nacina( +.na osnovu
jedinicnih cena koje se nadovezuju na vrstu i kolicinu radova i koje se u krajnjoj liniji de*initivno
utvrdjuju tek posle izvrsenih gradj. radova i ,.na pausalan nacin- pausalna cena se utvrdjuje unapred
i odnosi se samo na ugovorene a ne i na tzv naknadne radove. 1ausalnom cenom se izvodjac radova
obavezuje da izgradi objekt na osnovu tehnicke dokumentacije bez obzira na kasnije kolebanje u
ceni ako ta kolebanja nisu veca od poskupljenja u ukupnom iznosu od ,N od ukupne vrednosti rada.
Mprema odgovornosti glavnog izvodjaca radova za izbor i rad drugih kojima je poverio delimicno
izvrsenje gradj radova-kod generalnog ugovora o gradjenju glavni izvodjac radova je odgovoran za
druge izvodjace radova samo ako ih nije savesno i strucno izabrao i dao strucne instrukcije o radu. )
drugim slucajevima kada izvodjac radova preuzme ugovorne obaveze prema naruciocu sporno je da
li je izvodjac radova ovlascen da poveri izvodjenje pojedinih gradj radova drugim izvodjacima.
+/). INZENJERING
1od ugovorom o inzenjeringu se podrazumeva ugovor kojim se regulisu odnosi prilikom izgradnje
kompletnih objekata i isporuke kompletne opreme za te objekte kao i prenos znanja i iskustva sa
upotrebom i *unkcionisanjem opreme. ) pravnoj teoriji je sporno da li je ugovor o inz. samostalni
posao robnog prometa ili je rec o kombinaciji veceg broja ugovora robnog prometa prvenstveno
ugovora o gradjenju i ugovora o kupoprodaji robe. 1od inzenjeringom se podrazumeva izrada
invest.programa izrada investicionotehnicke dokumentacije gradjenje invest.objekta nabavka
invest.opreme i stavljanje izgradjenog objekta u pogon. )govorom o i izvodjac radova u poslovnoj
praksi preuzima obaveze osoposobljavanja kadrova za upotrebu izgradjenog objekta i postrojenja
obavezu nadzora tehnoloskotehnickog procesa za odredjeno vreme raznovrsne oblike garancije...
Osnovne ugovorne obaveze investitora su placanje ugovorene svote novca izvodjacu radova. )govor
o i. se u posl.praksi zakljucuje iskljucivo u pismenoj *ormi zbog slozenosti odnosa koji se regulisu
ovim ugovorom i zbog velike vrednosti predmeta ovog ugovora kao i zbog trajnosti ugovornih
odnosa.
+/+. FRANSIZING
Ovim ugovorom se davalac * obavezuje da vrsi periodicne isporuke i pojedine privr. usluge kao i da
prenese svoje znanje i iskustvo u proizvodnji i poslovanju na primaoca * a primalac se obavezuje da
isplati nagradu davaocu za izvrsenje usluge a isto tako se obavezuje da ce se u svom poslovanju
pridrzavati preuzetih obaveza iz ovog ugovora. )govor o * je ugovor trajnije poslovne saradnje i
zbog toga se najcesce zakljucuje u pismenom obliku. H je moguc jedino kao jedinstven proizvodni
prometni sistem koji je e*ikasn rukovodjen i kontrolisan. #asniva se na visokom stepenu uzajamnog
poverenja poslovnih partnera. 3ako su u posl.praksi najcesci mesoviti oblici ugovora o * prema
preteznim osobinama treba razlikovati , osnovne vrste ugovora o *( 5'68% G !proizvodni" kod kojeg
je bitno da se ostvaruje ugovoreni nacin prodaje standardizovane opreme i =';A'98% G !usluzni" kod
kojeg je bitan standardizovani nacin poslovanja i pruzanja standardizovanih usluga.
+//. FORFETING
)govor o *or*etingu ili *or*etiranju sastoji se u kupoprodaji dugorocnijih spoljnotrg. potrazivanja
kod koga izvoznik prodaje banci ili nekom drugom specijalizovanom *in. institutu svoje spoljnotrg.
potrazivanje koje nije optereceno mogucnoscu regresnih zahteva trecih lica prema kupcu a koje je
obezbedjeno nekim od ugovornih sr obezbedjenja. @ec je o spoljnotrg. potrazivanju dugorocnijeg
karaktera koje nije optereceno mogucnostima regresnog zahteva treceg lica a koje je istovremeno
obezbedjeno nekim sigurnim ugovornim sr obezbedjenja. Osnovna privredna *-ja *or*etinga je
stimulacija i *inansiranje izvoza na poseban nacin. @ec je o poslu u kome je cilj da se aktiviraju sr
poslovanja u novc obliku a koja su izrazena u obliku posebnog potrazivanja. Osim ove *-je znacajna
je i *-ja obezbedjenja tj *-ja snosenja rizka. SA%78';<% G@<'5%8: % G'5G#<%8:( oba posla privredno
aktiviraju trenutno zamrznuta i blokirana sredstva i vrednosti u obliku nerealizovanih potrazivanja i
kod oba posla je rec o ubrzavanju ne samo novcane nego i robne cirkulacije. R$A%7%<';<%( rec je o
razlicitim samostalnim ugovorima robnonovc. prometa na koje se primenjuju razliciti izvori prava
kod ugovora o *aktor. rec je o globalnoj prodaji skupa potraz. ili svih potraz. jednog subjekta a kod
ugovora o *or* uvek o kupoprodaji pojedinacnog potrazivanja. Kod *akotringa se prodaju kr.
potrazivanja !do 0mes" a kod *or* potrazivanja su dug karaktera !do /god". Kod *aktoringa
potrazivanje koje se prodaje ne obezbedjuje se nekim ugovornim sr obezbedjenje dok je to bitan
element kod ugovora o *or*etingu. Haktoring se prvenstveno pojavljuje u unutrasnjem robnonovc
prometu a *or*eting je u vecini slucajeva spoljnotrgovinsko potrazivanje. 1ostojanje elemenata
osiguranja je redovna i bitna pojava kod ugovora o *or* dok to nije bitan i redovan slucaj kod
*aktoringa.
+/0. TIMESDARING
Ovim ugovorom se davalac ts obavezuje da ustupi korisniku ts pravo ekonomskog iskoriscavanja
odredjenog privrednog objekta u ugovorenim vremenskim periodima i na ugovoren nacin a
korisnik ts se obavezuje da u ugovoru predvidjeni priv.objekt koristi u ugovoreno vreme i na
ugovoren nacin u skladu sa namenom tog priv.objekta i pravilima struke kao i da ugovornom
partneru za vremenski ograniceno i u ugovoru odredjeno pravo koriscenja ugovorenog priv objekta
isplati ugovorenu naknadu. %e moraju obe ugovorne strane biti priv. subjekti. 4rste ugovora o ts( u
zavisnosti od priv.oblasti u kojima se javlja ovaj ugovor najveci priv.znacaj ima u oblasti turizma a
moze se javljati i u svim drugim priv delatnostima i oblastima. 1o ,.kriterijumu ugovori o ts se
grupisu prema tome da li je rec o ugovoru izmedju , priv subjekta !tada se primenjuju daleko
strozija pravna pravila" ili je rec o ugovoru izmedju privrednika i gradjanina ! gradjanina u tom
ugovornom odnosu treba posebno zastiti". 1o -.kriterijumu razlikujemo ugovor o ts izmedju
domacih pravnih i *iz lica i ugovor o ts kod kojih je jedan partner strano *iz ili pravno lice.