ta znai citiranje (navoenje) literature (izvora)?

Citiranje je standardizovan metod prikazivanja korienih intelektualnih izvora

i ideja pri izradi naunog rada.

Citati obino podrazumevaju osnovne informacije za identifikaciju koriene
grae, kao to su ime autora, naslov, godina izdanja publikacije i broj strane.
Zato se citira?


Dokumentovanje izvora koje ste koristili neophodno je iz nekoliko razloga:

1. Izbegava se plagijarizam i odaje priznanje autorima ije informacije su
koriene u radu.

2. Pruaju se argumentovani dokazi za potvrivanje ili opovrgavanje neke
ideje i daje se kredibilitet radu.

3. Omoguava dalje istraivanje teme od strane itaoca.
ta treba citirati?


- neije rei, ideje ili bilo koje drugo intelektualno vlasnitvo koje se koristi u
naunom radu,

- statistike podatke koje je neko drugi prikupio, kao i

- izvore iz drugih medija (osim pisanih izvora) koji se nalaze u neijem
intelektualnom vlasnitu (video ili audio snimci, govori, predavanja, intervjui,
itd).
Kako citirati?

Postoje tri naina kako se citira odreeni izvor:

1. Doslovno navoenje (engl. quoting)
Navoenje je tana reprodukcija izreenih ili napisanih rei. Doslovno
navoenje koristi se u sluaju kada je original teko preformulisati ili kada
elite da sauvate autentinost navedenog izvora.

Ovde je dat primer kako bi izgledao citat kada ga doslovno navodimo koristei
APA stil:
2. Parafraziranje (engl. paraphrasing)
Parafraziranje neke reenice znai da tu reenicu zapisujemo sopstvenim
reima. Parafrazirani citati obino su sline duine kao i reenice koje se
navode i ne stavljaju se pod znake navoda.

Parafraziranje citata APA stilom:








3. Rezimiranje (engl. summarizing)
Rezimiranje je saimanje originalnog teksta i iskazivanje glavne
ideje sopstvenim reima.

Navoenje citata zavisi od broja autora, kao i od duine citata (citati dui od
40 rei se piu u zasebnom bloku, bez znaka navoda).
Podatak o citiranim izvorima se pojavljuje dva puta u naunom radu:


1. Prvi put se navedeni izvor obeleava u okviru teksta, u formi koja zavisi od
korienog stila (u samom tekstu u zagradi, u formi fusnote ili endnote).

2.Drugi put se izvor navodi na kraju rada, uglavnom pod naslovom "Literatura"
ili "Bibliografija", i tu se daje detaljniji opis izvora koji su korieni u radu.
Citatni stilovi


Citatni stilovi su nastali u raznim organizacijama i institucijama i zbog toga su,
uglavnom, usko vezani za odreenu granu nauke; npr. APA je citatni stil
izraen u Amerikom udruenju psihologa (American Psychological
Association) i zato je najpogodniji, i samim tim najprihvaeniji, u radovima iz
psihologije, ali nije ogranien samo na ovu granu nauke.

U pisanju naunih radova iz oblasti arhitekture najee se koriste stilovi
pogodni za humanistike nauke: APA, Harvard i ikago stil.
ikago stil - Chicago Manual of Style (CMOS)


ikago stil (Chicago Manual of Style) se najee koristi za citiranje izvora iz
drutvenih i humanistikih nauka.
ikago stil je malo kompleksniji od APA stila, jer koristi dva sistema za citiranje
izvora: sistem notacija i autor-datum sistem.

1. Sistem notacija
Kod ovog sistema oznaavanja korienih izvora citat je prikazan u
obliku fusnote ili futnote (prikazuje se na istoj strani na kojoj se nalazi deo
teksta koji je citiran) ili endnote (prikazuje se na kraju poglavlja ili lanka).

2. Autor-datum sistem
Kod autor-datum sistema podaci o autoru, godini izdanja i broju strana se
navode u zagradama i ovaj podatak ukazuje na referentnu stranu na kojoj su
opisani izvori iz kojih su koriene informacije.

Sistem notacija
ikago stil - Chicago Manual of Style (CMOS)

ikago stil - Chicago Manual of Style (CMOS)

ikago stil - Chicago Manual of Style (CMOS)