KAKO RAZUMEVATI MEUNARODNE SUKOBE

- UVOD U TEORIJU I ISTORIJU

PETO IZDANjE


DOZEF S. NAJ, JR.
HARVARD UNIVERZITET

SA PREDGOVOROM STENLIJA HOFMANA
HARVARD UNIVERZITET


POSVETA - ZA MHN, KAO UVEK, I NAE UNUIE


SADRAJ:



PREDGOVOR


RE UNAPRED-


POGLAVLjE 1 POSTOJI LI TRAJNA LOGIKA SUKOBA U
SVETSKOJ POLITICI

TA JE MEUNARODNA POLITIKA?

Dva vienja anarhine politike
Gradivni blokovi
PELOPONESKI RAT
KRATKA VERZIJA DUGE PRIE
UZROCI I TEORIJE
NEIZBENOST I SENKA BUDUNOSTI
ETIKA PITANjA I MEUNARODNA POLITIKA
OGRANIENjA ETIKE U MEUNARODNOJ POLITICI
TRI VIENJA ULOGE MORALA
HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 2 POREKLO VELIKIH SUKOBA U DVADESETOM
VEKU

MEUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZRONOSTI
NIVOI ANALIZE
SISTEMI: STRUKTURE I PROCESI
REVOLUCIONARNI I UMERENI CILjEVI I SREDSTVA
STRUKTURA I PROCES MEUNARODNOG SISTEMA DEVETNAESTOG VEKA
MODERNI NASTAVAK
UNUTRANjA POLITIKA I SPOLjNA POLITIKA
OIVLJENI LIBERALIZAM
LIBERALNA DEMOKRATIJA I RAT
DEFINICIJA NACIONALNOG INTERESA
VARIJACIJE U SPOLjNOJ POLITICI
METOD IZVRTANJA INJENICA
UVERLJIVOST
BLIZINA U VREMENU
ODNOS PREMA TEORIJI
INjENICE
HRONOLOGIJA: EVROPA
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 3 RAVNOTEA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT

RAVNOTEA SNAGA
MO
RAVNOTEE KAO RASPODELE MOI
RAVNOTEA SNAGA KAO POLITIKA
RAVNOTEA SNAGA KAO MULTIPOLARNI SISTEM
SAVEZI
POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA
TRI NIVOA ANALIZE
DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN?
KOJA VRSTA RATA?
LEVAK IZBORA
PONOVO LEKCIJE ISTORIJE
HRONOLOGIJA: PUT KA PRVOM SVETSKOM RATU
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 4 NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I DRUGI
SVETSKI RAT

USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI
DRUTVO NARODA
SJEDINJENE AMERIKE DRAVE I DRUTVO NARODA
RANI DANI DRUTVA NARODA
MANDURIJSKI NEUSPEH
ETIOPSKI DEBAKL

POREKLO DRUGOG SVETSKOG RATA
HITLEROV RAT?
HITLEROVA STRATEGIJA
ULOGA POJEDINCA
SISTEMSKI I UNTRANJI UZROCI
DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN?
RAT NA PACIFIKU
POLITIKA POPUTANJA I DVA TIPA RATA
HRONOLOGIJA: IZMEU SVETSKIH RATOVA
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 5 HLADNI RAT

ODVRAANJE (DETERRENCE) I ZAPREAVANJE (CONTAINMENT)
TRI PRISTUPA HLADNOM RATU
RUZVELTOVA POLITIKA
STALjINOVA POLITIKA
FAZE SUKOBA
NEIZBENOST?
NIVOI ANALIZE
CILjEVI SJEDINjENIH AMERIKIH DRAVA I SOVJETSKOG SAVEZA U
HLADNOM RATU
KONTEJNMENT - POLITIKA ZAPREAVANJA
OSTATAK HLADNOG RATA
KRAJ HLADNOG RATA
ULOGA NUKLERNOG ORUJA
FIZIKA I POLITIKA
RAVNOTEA STRAHA
PROBLEMI NUKLERNOG ODVRAANjA
KUBANSKA RAKETNA KRIZA
MORALNA PITANjA
HRONOLOGIJA: GODINE HLADNOG RATA
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 6 INTERVENCIJE, INSTITUCIJE I REGIONALNI I
ETNIKI SUKOBI

ETNIKI SUKOBI
INTERVENCIJA I SUVERENOST
DEFINISANjE INTERVENCIJE
SUVERENOST
OCENJIVANJE INTERVENCIJA
IZUZECI OD PRAVILA
PROBLEMI SAMOOPREDELJENJA
MOTIVI, SREDSTVA I POSLEDICE

MEUNARODNO PRAVO I MEUNARODNE ORGANIZACIJE
UNUTRANJE ANALOGIJE
PREDVIDLJIVOST I LEGITIMNOST
SUECKA KRIZA
OPERACIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA UVANJE MIRA I KOLEKTIVNA
BEZBEDNOST

SUKOBI NA SREDNjEM ISTOKU
PITANjA NACIONALIZMA
ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOBI
RAT U ZALIVU 1991. GODINE I NJEGOVE POSLEDICE
HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 7 GLOBALIZACIJA I MEUZAVISNOST


DIMENZIJE GLOBALIZACIJE
TA JE NOVO U GLOBALIZACIJI DVADESET PRVOG VEKA?
POLITIKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU
EKONOMSKA MEUZAVISNOST I SUKOBI

KONCEPT MEUZAVISNOSTI
IZVORI MEUZAVISNOSTI
DOBICI MEUZAVISNOSTI
TROKOVI MEUZAVISNOSTI
SIMETRIJA MEUZAVISNOSTI
VOSTVO U SVETSKOJ EKONOMIJI
REALIZAM I SLOENA MEUZAVISNOST

NAFTNA POLITIKA
NAFTA KAO IZVOR MOI
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 8 INFORMATIKA REVOLCIJA,
TRANSNACIONALNI AKTERI I RASPRIVANJE MOI

MO I INFORMATIKA REVOLUCIJA
LEKCIJE IZ PROLOSTI
NOVA SVETSKA POLITIKA?
SUVERENOST I KONTROLA
TRANSNACIONALNI AKTERI
NEVLADINE ORGANIZACIJE (NGO)
TRANSNACIONALNI TERORIZAM
INFORMACIJE I MO MEU DRAVAMA
INFORMATIKA REVOLUCIJA I SLOENA MEUZAVISNOST
INFROMATIKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA
PITANJA ZA RAZMILjANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODATNA LITERATURA


POGLAVLjE 9 NOVI SVETSKI POREDAK?

RAZLIITA PROMILJANJA BUDUNOSTI
KRAJ ISTORIJE ILI SUKOB CIVILIZACIJA
TEHNOLOGIJA I RASPRIVANJE MOI
IRENjE ORUJA ZA MASOVNO UNITAVANjE
TANSNACIONALNE PRETNjE I ZAMISAO BEZBEDNOSTI

NOVI SVETSKI POREDAK?
BUDUI RASPORED MOI
TAMNICA STARIH ZAMISLI
EVOLUCIJA HIBRIDNOG SVETSKOG PORETKA

RAZMILjATI O BUDUNOSTI
PITANJA ZA RAZMILJANJE
PREPORUENA LITERATURA
DODTNA LITERATURA


POJMOVNIK
IZRAZI ZAHVALNOSTI


























PREDGOVOR


Profesor Naj je ovek sa mnogo darova. On je pisao sa jasnoom, elegancijom i
erudicijom o mnogim temama koje su, takoe, predmeti i mog velikog interesovanja: o
meunarodnim i regionalnim organizacijama, o meuigri izmeu meuzavisnosti i
tradicionalnog meudravnog nadmetanja, politikoj i moralnoj ulozi nuklearnog oruja,
amerikoj spoljnoj politici tokom i posle Hladnog rata, o ogranienjima i mogunostima
meunarodnog upravljanja, itd. On sa zahvalnou istie da je bio moj student, i mi smo
zajedno vodili Harvardski kurs koji je posluio kao osnova za ovu knjigu. Ja sam,
meutim, u najmanju ruku, nauio od njega onoliko koliko on misli da je nauio od mene
- ne samo zbog njegove izuzetne strunosti u oblasti meunarodne ekonomije, nego
takoe i zato to je u svoje razumevanje meunarodne politike uneo dragoceno praktino
politiko iskustvo koje je stekao kao visoki zvaninik u Karterovoj i Klintonovoj
administraciji. On je uneo svojim izuavanjem meunarodnih sukoba spokojstvo
miljenja velikih amerikih dravnika sa kraja osamnaestog i poetka devetnaestog veka-
spokojstvo sainjeno od dara da se izdigne visoko iznad dnevnih dogaaja, i radoznalosti
za i znanja o politikoj filozofiji koja mu pomau da postavlja pitanja od trajne vanosti i
da dogaaje posmatra u iroj perspektivi, od dara da razume kako teorija moe da neguje
prouavanje istorije, i kako to prouavanje moe neizbeno da dovede do filozofskih i
etikih zakljuaka. To su vetine takvih autora poput Tokvila, Maksa Vebera i Rejmona
Arona. Osobito vredno u ovim danima metodolokih bitaka je njegovo razumevanje
ogranienja metoda generalizacije i mnogih drugih naina tumaenja dogaaja. Njegov
oseaj za realnost nikada nije, ak ni u prouavanju drava, tih hladnih monstruma, doveo
do cininog negiranja morala, pa nije iznenaujue to je u prouavanju moi pripisao
veliku vanost neemu to je nazivao meka mo: moi koja nije zasnovana na prinudi,
nasilnikom ponaanju, zastraivanju, podmiivanju, nego na moi da se privue, ubedi,
utie mudrou, davanjem primera... Ovo su kvaliteti iji je znaaj u svetskim poslovima
esto potcenjen, a koji su potrebniji nego ikada u amerikoj spoljnoj politici.
Sposobnost da odvoji vano od nevanog kao i produbljeno miljenje, odvele su njegovu
panju ka znaajnim novinama, uvedenim u meunarodne odnose u XX stoleu -
pitanjima strategije i ekonomije, ali su ga i sauvale od prolaznih poleta i pomodnih
slogana. On je ovek dubokih vrednosti i plemenitih ubeenja, ali takoe i velike
otroumnosti, nepristrasnosti, i posveenosti. Sve ove vrline prisutne su u ovoj knjizi. Po
mom miljenju, ovo je najbolji udbenik koji daroviti studenti svetske politike mogu
pronai. On na savren nain spaja istoriju, politiku filosofiju, politiku teoriju i analizu.
Sklon je da objanjava dogaaje tako to usmerava panju italaca na izraene detalje.
Naj ini sve ono to bilo koji dobar naunik u oblasti drutvenih nauka treba da radi:
objanjava (pokazuje uzroke), tumai (otkriva nam znaenje), procenjuje (sa politikog i
moralnog gledita). Odvaja svet meudravnih sukoba od sveta "sloene
meuzavisnosti", pojma koji su skovali Naj i njegov i moj prijatelj, Robert Kiohejn. On
ukazuje na napetost izmeu potrebe za borbom protiv terorizma, spreavanja irenja
nuklearnog oruja, podrke demokratijama u borbi protiv teorizma, kao i neophodnosti da
se ouvaju pravila meunarodnog prava i meunarodne legitimnosti. Pokazuje
originalnost i ogranienja globalizacije i informatike revolucije. Iznad svega, ovo je
jedna pouna knjiga - pouna zbog Najeve sposobnosti da sagleda sve strane nekog
pitanja i sve rasprave koje neki dogaaj moe da izazove; pouna zbog skoro samo njemu
svojstvenog nepoverenja u preterivanja (u sluaju amerike spoljne politike, i kole
"deklinizma"
1
koja je napredovala - i protiv koje je on
2
upozoravao pre nekoliko godina, i

1
Re je pre svega o knjizi Pola Kenedija koja je pod naslovom Uspon i pad velikih sila u Sjedinjenim
Amerikim Dravama objavljena 1987. godine. Videti srpsko izdanje ove knjige: Pol Kenedi, Uspon i pad
velikih sila, Slubeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 U ovoj knjizi Kenedi upozorava SAD da
mogu doi u opasnost od imperijalnog preprotezanja (Imperial Overstretch) u koju su dolazile sve velike
sile pre nje. Drugaije reeno, ...bogatstvo je obino nuno da bi se poduprla vojna mo, a vojna mo je
obino nuna da se bogatstvo stekne i zatiti. Ako se meutim, suvie veliki deo dravnih resursa odvrati
od stvaranja bogatstva i umesto toga preusmeri u vojne svrhe, onda to na dui rok verovatno vodi slabljenju
snage drave. Isto tako, ako drava suvie strateki rastegne svoje snage, recimo osvajanjem prostranih
teritorija, ili voenjem skupih ratova ona rizikuje da potencijalne koristi od spoljne ekspanzije budu
one (kole-prim.prev.) unilateralizma koji je hibris dananjice, a koji njegova poslednja
knjiga na reit nain pobija)
3
. Ona je takoe pouna i zbog savrenog spoja humanosti,
oseaja za opte dobro, znanja i integriteta koji odlikuju linosti tako svestrano uspene u
pisanju, predavanjima i razmiljanju o razliitim ljudskim iskustvima, kao i zbog
delovanja na nain matovitog, dalekovidog i dinaminog akademskog delatnika.
Oboavam njegovu uravnoteenost i njegove talente, i volim ga kao uspenog i dobrog
oveka ije prijateljstvo duboko potujem.

Stenli Hofman,
Batenvajzer profesor univerziteta
Harvard Univerzitet


RE UNAPRED


Ovaj rukopis je nastao iz kursa o meunarodnim sukobima u savremenom svetu koji sam
drao kao deo obaveznog Harvardskog kurikuluma tokom vie od jedne decenije. Na
njega je takoe uticalo i pet godina iskustva koje sam stekao kao pomonik sekretara u tri
velike birokratije u Vaingtonu. Njen cilj je da uvede studente u sloenosti meunarodne
politike dajui im dobru osnovu iz tradiocionalne realistike teorije, pre nego to se
okrenu liberalnom i konstruktivistikom pristupu koji su postali mnogo poznatiji posle
Hladnog rata. Pokuau da prikaem razliite koncepte jasnim jezikom sa istorijskim
primerima, tako da e studenti stei praktino razumevanje osnovnih pojmova
meunarodne politike.

nadmaene velikom cenom svega toga to predstavlja dilemu koja postaje akutna ako je dotina drava
ula u period relativnog ekonomskog opadanja. (Videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, str. 11 12.)
Na drugom mestu, Kenedi je jo eksplicitniji kad je u pitanju opasnost od imperijalnog preprotezanja i
kae: Iako ima tvrdnji da trokovi odbrane mogu imati izvesne komercijalne ekonomske nusproizvode,
ipak je veoma teko nai argumente protiv stava da preterani trokovi za oruje tete ekonomskom
napretku. Tekoe koje proivljavaju savremena drutva koj su vojno najopremljenija, samo su ponavljanja
onih koje su, svojevremeno, pogaale paniju Filipa II, Rusiju Nikole II I Hitlerovu Nemaku. Velike
vojne sile mogu, poput velikog spomenika, delovati impozantno oduevljenom posmatrau; ali ako se ne
zasnivaju na vrstoj osnovi (u ovom sluaju, na produktivnoj nacionalnoj ekonomiji), rizikuju kolaps u
budunosti... istorijski podaci sugeriu da ako jedna konkretna nacija odvaja tokom dueg vremenskog
perioda vie od 10 % (a u nekim sluajevima, kada je strukturalno slaba, vie od 5 %) nacionalnog
dohotka na naoruavanje, to najverovatnije ograniava njegovu stopu rasta. Isto, op. cit. str. 495. (prim.
Prev.)
2
Profesor Naj je na ovu Kenedijevu tezu odgovorio lansirajui priu o tzv. novim izvorima moi, to jest
smiljajui pojam tzv. meke moi. Po njemu, SAD su moda u procesu relativnog opadanja to se tie
vojne ili ekonomske moi (tzv. tvrda mo), ali su u pogledu novih izvora moi (meka mo), kao to su
privlanost kulturnih dobara, diplomatska vetina, uticaj u meunarodnim organizacijama itd.
neprikosnovene. Po njemu, iz svega toga moe se zakljuiti da e SAD ostati najmonija zemlja sveta i u
budunosti. Videti: Joseph S. Nye, Jr, Understanding U. S. Strenth, Foreign Policy, Fall 1988; Joseph S.
Nye, Jr., Soft Power, Foreign Policy, Fall, 1990; Joseph S. Nye, Jr., Bound to Lead The Changing
Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990 (prim. Prev.)
3
Re je o knjizi Paradoks amerike moi, koja je u SAD objavljena 2002. godine a kod nas prevedena
2004. Videti srpsko izdanje ove knjige: Dozef Naj, Jr., Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004
(prim. Prev.)
Dva puta u prvoj polovini dvadesetog veka velike sile su uestvovale u
razarajuim svetskim ratovima, koji su odneli priblino 50 miliona ljudskih ivota.
Drugom polovinom dvadesetog veka protutnjali su Hladni rat, regionalni ratovi i pretnja
nuklearnog oruja. Zato su se ovi sukobi dogodili? Mogu li se dogoditi ponovo u
dvadeset prvom veku? Ili e rastua ekonomska i ekoloka meuzavisnost, porast broja
transnacionalnih i meunarodnih institucija i irenje demokratskih vrednosti, doneti jedan
novi svetski poredak? Kako e globalizacija i informatika revolucija uticati na
meunarodnu politiku u ovom novom veku? Nema dobrog predavaa koji poteno moe
odgovoriti na sva ova pitanja sa sigurnou, ali moemo nae studente da opremimo
konceptualnim alatkama koje e im pomoi u oblikovanju njihovih vlastitih odgovora
kako se budunost bude odvijala. To je svrha ove knjige.
Ovo nije kompletan udbenik sa svim konceptima ili istorijom koja e studentu
trebati. Umesto toga, ovo je primer kako misliti o jednom sloenom i zbunjujuem polju
kakva je meunarodna politika. Ona ne treba da bude itana kao udbenik koji sadri sve
injenice, nego zbog naina na koji pristupa meuigri teorije i istorije. Ni teorija niti
istorija same po sebi nisu dovoljne. Istoriari koji veruju da razumevanje proistie iz
jednostavnog obradjivanja injenica, ne uspevaju da otkriju skrivena pravila na osnovu
kojih su pojedine injenice odabrali i dali im prednost u odnosu na neke druge.
Podjednako gree i politikolozi koji bivaju izolovani i upetljani u bunilo apstraktne
teorije, tako da zamenjuju vlastite mentalne konstrukcije za stvarnost. Takve pogreke
mogue je izbei samo kreui se putem izmeu istorije i teorije. Ovaj tekst je primer
jednog takvog dijaloga izmedju teorije i istorije. Kada se kombinuje sa preporuenom
literaturom i pitanjima za razmiljanje, to moe da bude put za jedan uvodni kurs ili za
itaoca da sam, individualno, istrauje kao da je bio na kursu. Sa druge strane, on se
moe koristiti kao dodatni tekst na kursu, kao primer za pristup prouavanju predmeta.
Pitanja etike obraivana su kroz tekst, osobito u poglavljima 1, 5, 6. Peto izdanje ove
knjige, drugo kao deo u seriji Longmanovih klasika u politikim naukama, dopunjeni su
novim materijalima o konstruktivistikim teorijama i mekoj moi (poglavlja 1, 3 i
drugde); o sukobima na Bliskom Istoku (poglavlja 6 i 9); uticaju globalizacije (poglavlja
7 i 8); transnacionalnim pretnjama globalnoj bezbednosti, kao to je terorizam (poglavlja
8 i 9); moi i medjuzavisnosti u meunarodnoj politikoj ekonomiji (poglavlja 7 i 8); i
intervencijama i Amerikoj moi(poglavlja 6 i 9) . Tekst je dopunjavan i osavremenjivan
kako bi osvetlio skoranja kretanja na meunarodnoj sceni kao to su ratovi u
Avganistanu i Iraku, uspon Kine kao svetske sile, rastuu ulogu nevladinih organizacija,
transnacionalnih korporacija, teroristikih mrea, i drugih nedravnih aktera u
medjunarodnim poslovima. Kao dodatak svemu ovome, svako poglavlje je doivelo neke
promene, a preporuena literatura dopunjena je novim izdanjima i savremenim
tekstovima koji mogu posluiti za dalje prouavanje. Najposle, dodat je i novi
pojmovnik.
Tokom godina ponekad sam vodio ovaj kurs sa mlaim kolegama Stivenom
Hagardom i Juen Kongom, Majklom Maldenbaumom i M. D. Pitersonom. Od svih njih
sam nauio i siguran sam da sam nesvesno pozajmio njihove brojne ideje. Tako je i sa
Stenlijem Hofmanom koji me je poduavao jo od vremena mojih postdiplomskih studija,
i bio trajni izvor nadahnua. Zahvalan sam njemu i Robertu Kiohejnu to su mi dali tako
mnogo ideja i poklonili jedno divno prijateljstvo. Dejvid Dresler, arls Majer i Ernst Mej
pomogli su komentariui rukopis. Drugi koji su pregledali rukopis i ponudili
konstruktivne komentare su: Djun Tojfel Drajer, Univerzitet Majami; Keti Stromajl
Golden, Univerzitet Kolorado - Kolorado Springs; D. Daglas Nelson sa Anderson
Univerziteta; Dord ambog, Dordtaun Univerzitet; Edvard S. Majnalkanin, sa
Jugozapadnog teksakog dravnog unirveziteta; Majkl Barnet, sa Univerziteta Viskonsin-
Medison; Kelei Kalu, sa Unirveziteta Severnog Kolorada; Hauard Leman, sa
Univerziteta Juta; Den Rajter Emori Unirvezitet; Piter D.Fiber, Djuk Univerzitet;
Riard. A.Melanson, Braun Univerzitet i Don Vilijams sa Univerziteta Istone
Karoline. Takodje bih eleo da se zahvalim glavnim asistentima na kursu: Vin Ogeru,
Piteru Fiveru, Meril Kesler, on Lin Dons, Pam Mec, Donu Ovenu, Gideonu Rozu i
Gordenu Silverstajnu. Veronika MekKlur bila je divan kolega u ispravljanju i
prepisivanju mog rukopisa. Riard Vud, Den Filpot Zakari Karabel, Karl Nejgin, Nil
Rozerdonf i Aleks Skakov pomagali su u ranijem izdanju. Mart Kohut pruio je
neprocenjivu pomo, kolosalnu energiju i izuzetno dobre savete u pripremi ovog izdanja.
Srean sam to sam imao pomo svih njih. Tokom godina veoma sam mnogo nauio od
mojih studenata. Svima njima sam duboko zahvalan.

Dozef S. Naj, JR.



Poglavlje I

Postoji li trajna logika sukoba u svetskoj politici?


Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da pree Atlantik. Let arlsa
Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 asa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao
da uradi za tri sata. Balistike rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poetku novog
veka, let preko Atlantika kota jednu treinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz
Njujorka za London kota samo mali procenat onoga koliko je kotao sredinom veka.
Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a trokovi prenosa su
zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zatitu ljudskih prava u Africi, danas
su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike
organizacije kao to su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatinijem
smislu, nuklearno oruje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva duplom
smru, to znai da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreenim
okolnostima itava ljudska vrsta moe biti ugroena. I kao to su teroristiki napadi na
Njujork i Vaington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedravnih
subjekata meunarodnih odnosa stavlja destruktivnu mo koja je nekada bila iskljuivo
rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim,
siromanim zemljama kao to je Avganistan iznenada postaju veoma znaajne za
Ameriku i Evropu.
Ipak, neke stvari u meunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi
opisi borbi izmeu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina lie na arapsko
izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poetku 21. veka je jedan udan koktel
kontinuiteta i promene. Neki aspekti meunarodne politike se nisu promenili jo od
vremena Tukidida. Postoji odreena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti
koja ide zajedno sa meudravnom politikom. Savezi, ravnotea snaga i izbori u politici
izmeu rata i kompromisa, ostali su slini kroz milenijume.
Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruju, o
ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima Meunarodnih odnosa stoji
zadatak da istrauju na osnovu prolosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju
stalnosti kao i promene. Mi moramo da nauimo tradicionalne teorije, a onda da ih
prilagodimo sadanjim okolnostima. Poetna poglavlja ove knjige pruie vam istorijski i
teoretski kontekst u koji e biti smeteni fenomeni informatike revolucije, globalizacije,
meuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima.

Meunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drave bile
ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedravni akteri kao to su
transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristike grupe predstavljaju
nove izazove za vlade drava, one ne zamenjuju drave. Ljudi koji ive u priblino 200
drava irom sveta hoe svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari,
umesto da ieznu, nacionalizam i tenje za stvaranjem novih, nezavisnih drava su se
uveali. Umesto da se smanji, broj drava u ovom novom veku e se poveati. Svetska
vlada nee moi automatski da rei problem rata. Veina ratova danas su graanski ili
etniki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111
oruanih sukoba koji su izbili u 74 podruja sveta. Sedam od njih su bili meudravni
ratovi a devet su bili unutardravni ratovi sa spoljnom intervencijom.
4
U stvari,
najkrvaviji ratovi devetnaestog veka nisu se bili sukobi izmeu zavaenih drava Evrope,
nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriki graanski rat. Nastaviemo da ivimo u svetu
nezavisnih drava jo dovoljno dugo vremena, i vano je da razumemo kakve nam to
izglede donosi.


TA JE MEUNARODNA POLITIKA?


Svet nije uvek bio podeljen u sistem posebnih drava. Tokom vekova postojala su
tri osnovna oblika svetske politike. U svetskom imperijalnom sistemu jedna vlada
kontrolie najvei deo sveta sa kojim ima dodira. Najznaajniji primer takvog sistema u
Zapadnom svetu bilo je Rimsko carstvo. panija u esnaestom veku, i Francuska u
poznom sedamnaestom veku su pokuale da dostignu slinu prevlast, ali nisu uspele. U
devetnaestom veku, britanska imperija prekrivala je svet, ali su ak i Britanci bili
prinueni da dele svet sa drugim jakim dravama. Imperije starog sveta - Sumerska,
Persijska i Kineska - su zapravo bile regionalne imperije. One su mislile da vladaju
svetom, ali su izbegle meusobne sukobe zahvaljujui nepostojanju komunikacija.
Njihove borbe sa varvarima na periferiji carstava ne mogu se uporediti sa ratovima
izmeu drava ija je mo priblino jednaka.

4
Peter Wallensteen and Margareta Sollenberg, "Armed Conflict, 1989-2000, in Sollenberg (ed) States in
Armed Conflict 2000, (Uppsala University, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60,
2001), p. 10.
Druga osnovni oblik meunarodne politike je feudalni sistem, u kome ljudska
lojalnost i politike obaveze nisu prvenstveno vezane za teritorijalne granice. Feudalizam
je bio zajedniki oblik drutvenog ureenja u Evropi posle pada Rimskog carstva.
Pojedinac je imao obaveze prema lokalnom gospodaru, ali je takoe imao da obavlja
dunosti i prema nekom udaljenom plemiu, biskupu ili papi u Rimu. Politike obaveze
bile su odreene u ogromnoj meri na osnovu toga ta se dogaalo onome kome su bili
podreeni. Ako bi se vladar venao, neko podruje i njegov narod mogli bi promeniti
gospodara kao deo miraza. Tako je stanovnitvo nekih gradova koje je bilo francuskog
porekla, iznenada moglo da promeni naciju i da postane Flamancima ili Englezima.
Gradovi i savezi gradova ponekad su imali specijalan polunezavisan status. Ratovi koji su
pratili feudalne odnose nisu bili ono to mi podrazumevamo pod modernim teritorijalnim
ratovima. Oni su se mogli pojaviti kako unutar tako i preko granica teritorija, i bili su
povezani sa tim presecajuim, neteritorijalnim lojalnostima i sukobima.
Trei oblik koji svetska politika moe imati jeste anarhini sistem drava, koji je
sastavljen od drava koje su relativno kohezivne jedinice u sistemu, ali nemaju vrhovnu
vlast nad njima. Primeri ukljuuju gradove - drave gradove stare Grke ili
Makijavelijevu petnaestovekovnu Italiju. Drugi primer anarhinog sistema drava je
dinastika teritorijalna drava ija koherentnost proizilazi iz kontrole koju vri vladajua
porodica. Primeri se mogu pronai u Indiji ili Kini u petom veku pre Hrista. Velike
teritorijalne dinastije ponovo su se javile u Evropi oko 1500. godine, dok su se drugi
oblici meunarodne politike kao to su gradovi - drave ili decentralizovani savezi
izmeu razliitih teritorija, poeli da iezavaju. Vestfalski mir iz 1648. godine, okonao
je Tridesetogodinji rat, koji se ponekad naziva i najduim od velikih religijskih ratova i
prvim ratom modernih drava. U retrospektivi, ovaj ugovor je uveo suverene teritorijalne
drave kao dominantan oblik meunarodnog organizovanja.
Stoga, kada danas govorimo o meunarodnoj politici, uobiajeno podrazumevamo
sistem teritorijalnih drava, i definiemo meunarodnu politiku kao politiku u odsustvu
zajednikog suverena, politiku meu entitetima bez vladara nad njima. Meunarodna
politika se esto naziva anarhinom. Kao to monarhija znai jedan vladar, anarhija-"an-
archy" - znai odsustvo bilo kog vladara. Meunarodna politika je sistem koji poiva na
naelu samopomoi. Tomas Hobs, engleski filozof iz sedamnaestog veka, nazvao je takav
anarhini sistem "prirodnim stanjem". Po nekima, rei prirodno stanje opisuju sliku stada
krava koje mirno pasu na farmi, ali to nije ono to je Hobs pod tim mislio. Zamislite
gradi u Teksasu bez erifa u vreme Divljeg Zapada, ili Liban posle sloma vlade u 1970-
im, ili Somaliju u 1990-im. Hobsovo prirodno stanje nije dobroudno; to je rat sviju
protiv svih zbog toga to nema vieg autoriteta da nametne red. Kao to o tome kae
poznata Hobsova izreka, ivot u jednom takvom svetu je neprijatan, brutalan i kratak.
Rezultat svega ovoga jeste postojanje zakonskih, politikih i drutvenih razlika
izmeu unutranje i meunarodne politike. Unutranje pravo se uopteno posmatrano
potuje, a ako to nije sluaj, policija i sudovi nameu kazne protiv prekrioca.
Meunarodno pravo, sa druge strane, poiva na kompetitivnim pravnim sistemima, i
nema zajednikog organa koji bi nametao njegovo sprovoenje. Ne postoje meunarodne
policijske snage da nametnu pravo.
Sila igra razliitu ulogu u unutranjoj i meunarodnoj politici. U dobro ureenom
unutranjem politikom sistemu, vlada ima monopol na legitimnu upotrebu sile. U
meunarodnoj politici, niko nema monopol na upotrebu sile. Poto je meunarodna
politika podruje samopomoi, a obzirom da su neke drave jae od drugih, uvek postoji
opasnost da drave u poslednjoj instanci upotrebe silu. Kada sila ne moe biti izbaena iz
igre, rezultat su nepoverenje i sumnja.
Unutranja i meunarodna politika se takoe razlikuju u njihovom temeljnom
oseanju zajednice. U dobro ureenom drutvu, postoji iroko raireni oseaj zajednitva
koji podstie razvoj lojalnosti, standarda pravde, i gledita o tome ta je legitimna vlast.
U meunarodnoj politici, ljudi podeljeni na razliite nacije ili razliite drave, ne dele iste
lojalnosti. Bilo kakvo oseanje pripadnosti globalnoj zajednici je slabo. Ljudi se esto ne
slau ta za koga izgleda pravedno i legitimno. Kao ishod javlja se veliki jaz izmeu
dvaju osnovnih politikih vrednosti: poretka i pravde. U takvom svetu, najvei broj ljudi
stavlja pravdu u unutranoj politici iznad meunarodne pravde. Pravo i moral igraju
ulogu u meunarodnoj politici, ali u odsustvu oseaja zajednice, oni nisu tako povezani
kao to je to sluaj u unutranjoj politici.
Od tri osnovna sistema - svetskog imperijalnog, feudalnog i anarhinog sistema
drava - poslednji je najrelevantniji za meunarodnu politiku u savremenom svetu, iako,
kao to emo videti u poslednjim poglavljima, neki ljudi spekuliu kako e dvadeset prvi
vek biti svedok postepene evolucije novog feudalizma, ili to je manje verovatno,
Amerike svetske imperije.



DVA VIENJA ANARHINE POLITIKE
Meunarodna politika je anarhina u smislu da u njoj ne postoji vrhovna vlast, ali
ak i u politikoj filozofiji su postojala dva gledita o tome koliko okrutno treba da bude
prirodno stanje. Hobs, koji je pisao u sedamnaestovekovnoj Engleskoj pogoenoj
graanskim ratom, naglaavao je nebezbednost, silu i opstanak. On je to podveo pod
stanje rata. Pola stolea kasnije, Don Lok, piui u mnogo stabilnijoj Engleskoj,
smatrao je da premda u prirodnom stanju nema zajednikog suverena, ljudi mogu da
razvijaju veze i prave ugovore, te je prema tome anarhija manje pretea. Ova dva vienja
prirodnog stanja su filozofske pretee dva sadanja pogleda na svetsku politiku, jednog
vie pesimistinog, i jednog vie optimistikog: realistikog i liberalnog pristupa
meunarodnoj politici.
Realizam je bio dominantna tradicija u promiljanju meunarodne politike. Za
realiste, sredinji problem meunarodne politike je rat i upotreba sile, a glavni akteri su
drave. Meu novijim generacijama Amerikanaca, realizam ima svoj primer u onom to
su napisali i to su uradili u praktinoj politici, Predsednik Riard Nikson i njegov
dravni sekretar, Henri Kisinder. Realisti polaze od pretpostavke o anarhinom sistemu
drava. Kisinder i Nikson, na primer, su teili da maksimiziraju mo Sjedinjenih Drava
i da minimiziraju sposobnost drugih drava da ugroze bezbednost Sjedinjenih Drava. U
skladu sa shvatanjima realista, na poetku i kraju meunarodne politike nalazi se
pojedinana drava u meudejstvu sa drugim dravama.
Druga tradicija se zove liberalizam, i moe se pratiti unazad u zapadnoj politikoj
folozofiji do Barona de Monteskjea i Imanuela Kanta u osamnaestovekovnoj Francuskoj i
Nemakoj, i u istom redu do devetnaestovekovnih britanskih filozofa kao to su Deremi
Bentam i Don Stjuart Mil. Primer liberala meu Amerikancima novijeg doba moe se
nai u pisanjima i praktinom politikom delovanju politikologa i predsednika, Vudro
Vilsona.
Liberali vide globalno drutvo kako funkcionie uporedo sa postojanjem
drava i predstavlja deo konteksta u kome one deluju. Trgovina prelazi granice, ljudi
imaju meusobne kontakte (npr. kao to su studenti koji studiraju u stranim zemljama), i
meunarodne organizacije kao to su Ujedinjene Nacije stvaraju okvir u kome je
realistiko vienje iste anarhije kao jedinog faktora nedovoljno. Liberali se ale na
realistiko slikanje drava, kao tvrdih bilijarskih kugli koje udaraju jedna drugu u
pokuaju da se izgradi ravnotea snaga, kao nedostatno zbog toga to ljudi dolaze u
meusobne kontakte i zbog toga to postoji meunarodno drutvo. Realisti, tvrde liberali,
prenaglaavaju razliku izmedju unutranje i meunarodne politike. Zbog toga to se
realistika slika anarhije kao hobsovskog "stanja rata" usredsreuje samo na ekstremne
situacije, po liberalnom gleditu, ona gubi iz vida rast ekonomske meuzavisnosti i
evoluciju transnacionalnog globalnog drutva.
Realisti odgovaraju navodei Hobsa: "Kao to olujno vreme ne znai stalnu kiu,
tako ni stanje rata ne znai stalni rat".
5
Poput stanovnika Londona koji nose kiobrane u
sunanim aprilskim danima, izgledi za rat u anarhinom sistemu primoravaju drave da
dre armije ak i u vremenima mira. Realisti upozoravaju na prethodna predvianja
liberala koja su bila pogrena. Na primer, 1910. godine predsednik Stenfordskog
Univerziteta rekao je kako je rat u budunosti nemogu zbog toga to drave ne mogu da
ga priute sebi. Knjige su proglasile rat zastarelim; civilizacijski napredak je prevaziao
rat. Po njima, ekonomska meuzavisnost, veze izmeu sindikata i intelektualaca i
kretanje kapitala uinili su rat nemoguim. Naravno, ova predvianja su katastrofalno
pala na ispitu 1914. godine, a realisti su dobili opravdanje za svoje stavove.
Ni istorija ni rasprave se nisu zaustavili 1914. godine. Hiljadu devetsto
sedamdesete su bile svedok oivljavanja liberalnih tvrdnji da je rastua ekonomska i
drutvena meuzavisnost izmenila prirodu meunarodne politike. Hiljadu devetsto
osamdesetih, Riard Rouzkrens, profesor iz Kalifornije, pisao je da drave mogu da
uveaju vlastitu mo na dva naina, bilo na agresivan nain putem teritorijalnih osvajanja
ili miroljubivo pomou trgovine. U tom smislu, koristio je iskustvo Japana kao primer: u
hiljadu devetsto tridesetim, Japan je pokuao osvajanjem teritorija i pretrpeo katastrofu u
Drugom svetskom ratu. Od tada, meutim, Japan je koristio trgovinu i investicije da
postane druga najvea ekonomija sveta i znaajna sila u istonoj Aziji.



1910: NEVIDLJIVI VAMPIR RATA

"AKO NIJE POSTOJAO DRUGI RAZLOG DA SE UINI KRAJ RATU,
FINANSIJSKO UNITENJE KOJE ON PODRAZUMEVA MORAE PRE ILI
KASNIJE DA DOVEDE CIVILIZOVANE DRAVE SVETA U SITUACIJU DA
RAZMISLE O NJEGOVOM SMISLU. KAO TO JE PREDSEDNIK LELAND
STENFORD UNIVERZITETA DEJVID STAR DORDAN REKAO NA TAFTS
KOLEDU, "RAT U BUDUNOSTI JE NEMOGU JER GA DRAVE SEBI NE
MOGU PRIUTITI." U EVROPI, KAE ON, RATNI DUG IZNOSI 26 MILIJARDI

5
Thomas Hobbes, Leviathan, ed. C. B. Macpherson (London: Penguin, 1981), p. 186.
DOLARA, "SVI DUGUJU NEVIDLJIVOM VAMPIRU, KOJEM DRAVE NIKADA
NEE PLATITI A KOJI OPOREZUJE OSIROMAENE NARODE SA 95 MILIONA
DOLARA GODINJE." TERET MILITARIZMA U VREME MIRA ISCRPLJUJE
SNAGU VODEIH DRAVA, IONAKO PREOPTEREENIH DUGOVIMA.
SIGURNI REZULTAT VELIKOG RATA BIO BI SVEOPTE BANKROTSTVO. "
THE NEW YORK WORLD
6

Japan je uspeo bez velike vojne sile. Iz tih razloga Rouzkrens i savremeni liberali
tvrde da postoje promene koje su se desile u prirodi meunarodne politike.
Neki novi liberali gledaju ak i dalje u budunost i veruju da e dramatini porast
ekoloke meuzavisnosti do te mere uiniti maglovitom razliku izmeu unutranje i
meunarodne politike da e oveanstvo evoluirati prema svetu u kojem nee postojati
dravne granice. Primera radi, svi e biti pogoeni bez obzira na granice ukoliko
smanjivanje ozonskog omotaa u gornjim slojevima atmosfere prouzrokuje rak koe.
Ako akumulacija ugljen dioksida podie temperaturu vazduha i ubrzava otapanje lednika,
porast nivoa mora uticae na sve priobalne drave. Neki problemi kao to su AIDS i
droga prelaze granice sa takvom lakoom da nas to moe odvesti u jedan drukiji svet.
Profesor Riard Folk sa Prinston Univerziteta, smatra da e ovi transnacionalni problemi
i vrednosti proizvesti nove lojalnosti zasnovane na neteritorijalnom naelu, to e
izmeniti sistem drava koji je bio dominantan u poslenjih 400 godina. Transnacionalne
sile ponitavaju Vestfalski mir a oveanstvo evoluira ka novoj formi meunarodne
politike.
Hiljadu devetsto devedesete, realisti su odgovarali, "recite to Sadamu Huseinu"!
Irak je kada je izvrio invaziju na svog malog suseda, Kuvajt, pokazao da su sila i rat
uvek prisutne opasnosti Liberali su im uzvratili kako je politika na Srednjem Istoku
izuzetak. Tokom vremena, kau, svet prevazilazi anarhiju sistema suverenih drava. Ova
razliita gledita na prirodu meunarodne politike, kao i na to kako se menja, nee skoro
biti pomirena. Realisti naglaavaju kontinuitet; liberali u prvi plan istiu promenu. Oba
pristupa smatraju sebe realnijim od onog drugog. Liberali vide realiste kao cinike ija
fascinacija prolou ih zaslepljuje da vide promenu. Realisti, zauzvrat, zovu liberale
utopistikim sanjarima i nazivaju njihovo miljene kao globaliziranje (globaloney).
Ko je u pravu? Oba su u pravu; i oba gree. Dati jasan i odsean odgovor na ovo
pitanje bi bilo lepo, ali bi takav odgovor bio manje taan i manje interesantan. Meavina
kontinuiteta i promene koja odlikuje svet na ulasku u dvadeset prvi vek ini jedno lako,
sintetiko, objanjenje nemoguim.
Zato to ukljuuje promenljivo ljudsko ponaanje, meunarodna politika nikada
nee biti kao fizika: ona nema snanu deterministiku teoriju. tavie, realizam i
liberalizam nisu jedini pristupi njenom prouavanju. Tokom veeg dela prolog
veka marksizam je, sa njegovim predvianjem klasnih sukoba i ratova
prouzrokovanih problemima izmeu kapitalistikih drava, bio kredibilna
alternativa za veliki broj ljudi. ak i pre kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine,
meutim, neuspeh marksistike teorije da objasni mir izmeu velikih
kapitalistikih drava, kao i ratne sukobe izmeu pojedinih komunistikih
zemalja, bacio ih je u zaostajanje u ovom teorijskom nadmetanju. U hiljadu
devetsto ezdesetim i hiljadu devetsto sedamdesetim, teorija zavisnosti
(dependency theory) je bila popularna. Ona je predviala da e bogate zemlje koje

6
"From Our Dec. 13 pages, 75 Years Ago", International Herald Tribune, December 13, 1985
se nalaze "u centru" globalnog trita kontrolisati i zadravati u stanju siromatva
nerazvijene zemlje "na periferiji" sistema. Premda je teorija zavisnosti pomogla
da se osvetle neki strukturalni uzroci ekonomske nejednakosti, izgubila je
uverljivost onda kada nije mogla da objasni zato su 1980-ih i 1990-ih periferne
zemlje u Istonoj Aziji kao to su Juna Koreja, Singapur i Malezija, doivele bri
rast nego "sredinje" zemlje kao to su Sjedinjene Drave i Evropa. Ovaj gubitak
kredibiliteta dodatno je bio ojaan kada je Fernando Enrike Kardoso, akademski
lider meu teoretiarima zavisnosti 1970-ih, napravio zaokret ka liberalnoj politici
uveanja zavisnosti na globalnom tritu, poto je bio postao izabrani predsednik
Brazila 1990-ih.
1980-ih, analitiari sa obe strane realistiko - liberalne linije podele pokuali su da
uvedu teorije sa razraenijom dedukcijom, sline onima iz mikroekonomije. "Neorealisti"
kao to je Kenet Volc i "neoliberali" kao to je Robert Kiohejn, razvili su strukturalne
modele drava kao racionalnih aktera koje su u svom delovanju ograniene
meunarodnim sistemom. Neorealisti i neoliberali uveavaju jednostavnost i eleganciju
teorija, ali oni to rade na utrb bogate sloenosti klasinih realistikih i liberalnih teorija.
"Do kraja 1980-ih, teorijski okvir meunarodnih odnosa bio je suen i sveden na
realtivno usko neslaganje unutar jednog dravocentrinog racionalistikog modela
meunarodnih odnosa."
7

U skorije vreme, jedna posebna grupa teoretiara nazvana konstruktivistima,
ustvrdila je da realizam i liberalizam nisu uspeli da objasne na odgovarajui nain
dugorone promene u svetskoj politici. Konstruktivisti naglaavaju vanost ideja i kulture
u oblikovanju kako stvarnosti tako i govora meunarodne politike. Oni istiu
subjektivnost interesa u krajnjoj instanci i njihovu povezanost sa promenjenim
identitetima. Postoji mnogo vrsta konstruktivista, ali su svi oni saglasni da su dve velike
teorije (realizam i liberalizam prim. prev.) daleko od toga da daju istinitu sliku sveta,
kao i da nama nije potrebno samo objanjenje kako stvari izgledaju, nego objanjenja o
tome kako je svet postao takav kakav jeste. Konstruktivisti se usredsreuju na vana
pitanja poput identiteta, normi, kulture, nacionalnog interesa i meunarodnog upravljanja
(governance).
8
Oni istiu da su dravnici i drugi ljudi motivisani ne samo materijalnim
interesima, nego takoe i njihovim oseanjem identiteta, moralnosti i onoga to bi se
moglo oznaiti drutvom ili kulturom. Ipak, i takve norme se menjaju vremenom.
Neorealisti i neoliberali uzimaju kao dato kako su se ciljevi kojima su drave
teile promenili tokom vremena. Konstruktivisti pozajmljujui iz razliitih polja i
naunih disciplina, ispituju procese putem kojih lideri, narodi i kulture menjaju svoje
preferencije, oblikuju vlastite identitete i ue novo ponaanje. Na primer, i ropstvo u
devetnaestom veku i rasni aparthejd u Junoj Africi bili su nekad prihvaeni od strane
veine drava, ali su im se kasnije svet iroko suprotstavljao. Konstruktivisti se pitaju
zato se to promenilo? Kakvu ulogu su igrale ideje? Hoe li praksa rata krenuti istim
putem jednog dana? ta sa konceptom suverenih nacionalnih drava? Svet je pun

7
Miles Kahler, "Inventing International Relations: International Relations Theory after 1945," in Michael
W. Doyle and G. John Ikenberry, Eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press
Boulder, CO, 1977, p- 38.
8
Emanuel Adler: "Constructivism in International Relations: Sources, Contributions, Debates and Future
Directions", in Walter Carlsnaes, Thomas Risse and Beth Simons, eds., Handbook of International
Relations, Sage Publications, Thousand Oaks, CA, 2003
politikih entiteta kao to su plemena, nacije, i nevladine organizacije. Samo je u
poslednjih nekoliko vekova suverena dava postala dominantan koncept. Konstruktivisti
istiu da su koncepti poput nacije i suvereniteta, koji daju znaenje naim ivotima kao i
naim teorijama, socijalno konstruisani, i ne postoje izvan nas, kao neka stalna realnost.
Feministkinje koje pripadaju grupi konstruktivista dodaju da su jezik i predstave rata, kao
sredinji instrumenti svetske politike, pod velikim uticajem roda.
Konstruktivizam je pre pristup nego teorija, ali on obezbeuje istovremeno
korisnu kritiku i vaan dodatak glavnim teoorijama realizma i liberalizma. Premda
ponekad labavo formulisani i sa nedostatkom moi predvianja, konstruktivistiki
pristupi nas podseaju na ono to dve glavne teorije esto proputaju. Kao to emo videti
u narednom poglavlju, vano je uzeti u obzir i ono to se deava izvan instrumentalne
racionalnosti ostvarivanja sadanjih ciljeva i pitati kako menjanje identiteta i interesa
moe ponekad da vodi suptilnim pomeranjima u dravnim politikama, a ponekad prema
dubinskim promenama u meunarodnm poslovima. Konstruktivisti nam pomau da
razumemo kako se formiraju preferencije, kao i kako se stvara znanje koje prethodi
ispoljavanju instrumentalne racionalnosti. U tom smislu, njihov pristup je pre
komplementaran, nego to je u suprotnosti sa dvema glavnim teorijama. Ilustrovaemo
pitanja razumevanja dugoronih promena u sledeem poglavlju i vratiemo se tome u
poslednjem poglavlju knjige.
Dok sam radio u Vaingtonu i pomagao u formulisanju amerike spoljne politike
kao pomonik sekretara u Stejt Dipartmentu i Pentagonu, nalazio sam sebe kako
pozajmljujem elemente iz sva tri tipa miljenja: realizma, liberalizma i konstruktivizma.
Otkrivao sam da su svi oni od pomoi, iako na razliite naine i u razliitim okolnostima.
Ponekad se ljudi i ene koji se bave praktinim poslovima pitaju, zato treba da se
dosaujemo sa teorijama. Odgovor je da su teorije mape koje nam pomau da se
snalazimo na nepoznatom terenu. Izgubljeni smo bez njih. ak i kada mislimo da
koristimo zdrav razum, postoji obino implicitna teorija koja vodi nae akcije.
Jednostavno ne znamo ili smo zaboravili ta je to. to smo svesniji teorija koje nas vode,
sposobniji smo da razumemo njihove vrline i slabosti i kada da ih najbolje primenimo.
Britanski ekonomista Don Majnard Kejnz je jednom rekao da, ljudi iz prakse koji sebe
vide kao da su iznad teorija, obino sluaju rei nekog mrtvog piskarala iz prolosti ije
su ime davno zaboravili.
9


Gradivni blokovi

Subjekti, ciljevi i sredstva su tri osnovna koncepta za teorijsko promiljanje
meunarodne politike, ali svaki od njih je promenjljiv. U tradicionalnom realistikom
vienju meunarodne politike, jedini znaajni subjekti su drave, a samo velike drave su
zaista vane. Ovo se, meutim, menja. Broj drava je izuzetno porastao u poslednjih pola
veka: 1945. godine bilo je oko 50 drava u svetu; do poetka dvadeset prvog veka bilo je
etiri puta vie sa mnogo onih koje jo dolaze. Mnogo vanije od porasta broja drava je
uspon nedravnih aktera. Na primer, velike multinacionalne korporacije prekorauju
dravne granice i ponekad upravljaju sa vie ekonomskih bogatstava nego nacionalne
drave. Najmanje 12 multunacionalnih korporacija ima godinju prodaju koja je vea

9
John Maynard Keynes, The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, London,
1936, p. 383.
nego bruto nacionalni proizvod (GDP) vie od polovine zemalja sveta.
10
Godinji obrt
kompanija kao to su el, IBM, ili Deneral Motors su vei nego bruto nacionalni
proizvod (GDP) drava kao to su Maarska, Ekvador ili Senegal. Iako ove
multinacionalne korporacije nemaju neke vrste moi kao to je vojna sila, one su veoma
relevantne za ekonomske ciljeve drave. U ekonomskom smislu, IBM je mnogo vaniji
za Belgiju nego to je to Burundi, njena biva kolonija.
Slika Srednjeg Istoka bez zaraenih drava i spoljnih sila bila bi veoma
besmislena, ali bi takoe bila potpuno neadekvatna stvarnosti ako ne bi ukljuila
najraznovrsnije nedrave aktere. Multinacionalne naftne kompanije kao to su el, Briti
Pitrolium, Ekson-Mobil su jedna vrsta nedravnih aktera, ali ima i drugih. Postoje velike
meuvladine organizacije kao to su Ujedinjene Nacije, i manje poput Arapske lige i
Organizacije Zemalja izvoznica nafte (OPEC). Postoje i nevladine organizacije (NGO),
koje ukljuuju Crveni krst i Amnesty International. Tu je takoe grupa raznorodnih
transnacionalnih etnikih grupa, kao to su Kurdi koji ive u Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku,
ili Jermeni koji su rasuti du Srednjeg Istoka i Kavkaza. Teroristike grupe, narko karteli
i mafijake organizacije prelaze nacionalne granice i esto dele svoje resurse izmeu
nekoliko drava. Meunarodni verski pokreti, posebno politiki islam na Srednjem istoku
i u Severnoj Africi daju jo jednu dimenziju rasponu moguih nedravnih aktera.
Nije pitanje o tome da li su drave ili nedravne grupe vanije - uobiajeno je da
su to drave - nego kako ova nova sloena koalicija utie na politiku u regionu na nain
koji tradicionalno realistiko vienje ne uspeva da razotkrije. Drave su najvei subjekti
u savremenoj meunarodnoj politici, ali scena ne pripada samo njima.
Drugo, ta u vezi sa ciljevima? Tradicionalno preovlaujui cilj drava u jednom
anarhinom sistemu je vojna bezbednost. Danas zemlje oigledno brinu o vlastitoj vojnoj
bezbednosti, ali one takoe isto toliko, ako ne i vie, vode rauna o njihovom
ekonomskom bogatstvu, o drutvenim problemima kao to su trgovina drogom ili irenje
SIDE ili o ekolokim kretanjima. tavie, kako se menjaju pretnje tako se menja i
odreenje bezbednosti; vojna bezbednost nije jedini cilj koji drave nastoje da ostvare.
Gledajui odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kanade, gde su izgledi za rat gotovo
nikakvi, jedan kanadski diplomata je rekao kako se ne plai da e Sjedinjene Drave sa
svojim trupama umarirati u Kanadu i zauzeti Toronto kao to su to uradile 1813. godine,
nego da Toronto ne bude stavljen van programa nekog kompjutera u Teksasu, kao
nerelevantan - to je sasvim drugaija dilema od onih tradicionalnih koje su stajale pred
dravama u jednom anarhinom sistemu. Ekonomska mo nije zamenila vojnu
bezbednost (to je Kuvajt otkrio kada je Irak izvrio invaziju na njega u avgustu 1990.
godine), ali je dnevni red meunarodne politike postao sloeniji budui da drave sada
nastoje da ostvare znatno iri raspon ciljeva.
Tree, sredstva meunarodne politike se menjaju. Tradicionalno gledite je da
vojna sila ima sutinski znaaj. Opisujui svet pre 1914. godine, britanski istoriar A.
D. P. Tejlor, definisao je velike silu kao onu dravu koja je u stanju da prevlada u ratu.
Drave oigledno koriste vojnu silu i danas, ali je u proteklih pola veka bilo promena u
njenoj ulozi. Mnoge drave, posebno one velike, smatraju da je mnogo skuplje da koriste
vojnu silu u ostvarenju vlastitih ciljeva, nego to je to bio sluaj ranije. Kao to je istakao

10
Sales and GNP su razliite mere, ali to je neto to preuveliava ulogu korporacija. U svakom sluaju
poreenje je interesantno.
profesor Stenli Hofman sa Harvardskog univerziteta, veza izmeu vojne snage i
pozitivnog uinka se razlabavila.
ta su razlozi za to? Jedan od razloga jeste da je poslednje sredstvo vojne sile,
nukelarno oruje, postalo uzaludno jaanje miia. Premda smo prebacili brojku od 50.
000 komada, nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u ratu od 1945. godine. Nesrazmera
izmeu ogromnog razaranja koje nuklearno oruje moe da prouzrokuje i bilo kojih
razumnih politikih ciljeva, uinila je razumljivo nevoljnim politike voe da ih
upotrebe. Tako je poslednji oblik vojne sile, iz svih ovih praktinih razloga, postao
previe skup da bi ga nacionalne voe koristile u ratu.


BRUTO DOMAI PROIZVOD (GDP) NEKIH ZEMALJA U AMERIKIM
DOLARIMA (PROCENA ZA 2002. GODINU)
11


Sjedinjene Amerike Drave 10. 4 triliona
Kina 5. 7 triliona
Japan 3. 55 triliona
Indija 2. 66 triliona
Nemaka 2. 18 triliona
Rusija 1. 35 triliona
Brazil 1. 34 triliona
Indonezija 663 milijarde
Argentina 391 milijarda
Vijetnam 183 milijarde
Sirija 59. 4 milijardi
Gvatemala 48 milijardi
Albanija 14 milijardi
Jamajka 10 milijardi
Eritreja 3. 3. milijarde


ak je i konvencionalno oruje postalo mnogo skuplje, u sluajevima kada se
koristi u svrhu vladanja stanovnitvom sa izraenim nacionalnim oseanjima. U
devetnaestom veku, evropske zemlje su osvojile druge delove sveta sa aicom vojnika
naoruanih modernim naoruanjem, a onda upravljali njihovim kolonijalnim posedima sa
malobrojnim garnizonima. U doba velike pokretljivosti stanovnitva, meutim, teko je
vladati jednom okupiranom zemljom iji stanovnici snano oseaju nacionalni identitet.
Amerikanci su ovo shvatili u Vijetnamu 1960-ih i 1970-ih, Sovjeti u Avganistanu 1980-
ih. Vijetnam i Avganistan nisu bili postali moniji od nuklearnih supersila, ali je pokuaj

11
Videti, CIA Worldfactbook 2003; Ipak treba naglasiti da je profesor Naj prilikom izrade ove tabele
koristio tzv. rangiranje GDP- a drava, prema Purchasing Power Parity (PPP), to jest prema onome ta se
za odreenu svotu novca moe kupiti u nekoj zemlji. To znai da nije isto zaraditi dolar u Indiji ili u SAD,
jer se za jedan dolar u Indiji moe kupiti vie istih stvari, to jest tamo je jeftinije. Kad se zemlje ne bi
rangirale na osnovu kupovne moi, nego samo prema GDP-u koji imaju, ova tabela bi izgledala unekolio
drugaije, to jest Japan i Nemaka bi sigurno bili rangirani iznad Kine. (Prim. Prev.)
da se vlada stanovnitvom koje je imalo jaku nacionalnu svest bilo previe skupo, i za
SAD i za Sovjetski Savez.
Trea promena u ulozi vojne sile odnosi se na unutranja ogranienja. Tokom
vremena dolo je do rasta etike antimilitarizma, osobito u demokratskim zemljama.
Takva gledita ne spreavaju upotrebe sile, ali je ine politiki veoma rizinim izborom
za voe, posebno kada je njena upotreba irokog obima ili produenog trajanja. Ponekad
se kae kako drave sa demokratskim ureenjem nee prihvatiti eventualne rtve u
moguim vojnim akcijama, ali to je veliko pojednostavljivanje. Sjedinjene Drave su, na
primer, oekivale nekih 10 000 rtava kada su planirale da uu u Zalivski rat 1990.
godine, ali su bile nevoljne da prihvate rtve u Somaliji ili na Kosovu i Metohiji gde su
nacionalni interesi bili mnogo manji. Sila nije zastarela, a teroristiki nedravni akteri su
manje od drava ogranieni moralnim obzirima, ali upotreba sile je postala mnogo
skuplja i veini drava je sada tee da je koriste nego u prolosti.

OBIM PRODAJE NEKIH MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U
AMERIKIM DOLARIMA
12


Wolmart supermarketi (SAD
13
) 219. 8 milijardi
Deneral Motors (SAD) 177. 2 milijarde
Dajmler -Krajsler (Nemaka, SAD) 136. 9 milijardi
Tojota Motor Corp. (Japan) 120. 8 milijardi
Micubii (Japan) 105. 8 milijardi
Rojal Da el (Velika Britanija, Holandija) 135. 3 milijardi
IBM (SAD) 85. 7 milijardi
Siemens AG (Nemaka) 77. 3. milijardi
Phillip Morris (SAD) 72. 9 milijardi
Sony (Japan) 60. 6 milijardi
Nestle Ltd. (vajcarska) 50. 2 milijarde
Unilever (Velika Britanija, Holandija) 46. 1 milardi
Total Elf Fina (Francuska) 94. 3 milijarde
PepsiCo (SAD) 26. 9 milijardi
Konano, brojni problemi koji postoje jednostavno ne mogu biti reeni nasilnim
putem. Uzmimo na primer, ekonomske odnose izmeu Sjedinjenih Drava i Japana.
1853. godine Komodor Peri uplovio je u jednu japansku luku i zapretio bombardovanjem
ukoliko Japan ne otvori svoje luke za trgovinu. Ovo ne bi bio koristan ili politiki
prihvatljiv nain da se ree trenutni trgovinski sporovi izmeu Sjedinjenih Drava i
Japana. Iz tih razloga moe se zakljuiti da iako sila ostaje presudno sredstvo u
meunarodnoj politici, ona nije i jedini instrument. Korienje ekonomske
meuzavisnosti, sredstava komunikacije, meunarodnih institucija i transnacionalnih
subjekata ponekad igra veu ulogu nego sila. Vojna sila nije zastarela kao sredstvo - o
emu svedoi rat u Avganistanu gde je talibanska vlada pruala utoite teroristikoj
mrei koja je izvela napade na SAD septembra 2001. godine, ili upotreba vojne sile od
strane Amerikanaca i Britanaca u svrgavanju reima Sadama Huseina 2003. godine.
Sama vojna sila, meutim, nije dovoljna da zatiti od terorizma. Premda vojna sila ostaje

12
Videti: The Fortune Global 500 in: Hoovers Handbook of World Business, 2001
13
U zagradi je napisan naziv zemlje u kojoj ta multinacionalna kompanija ima sedite. (prim. prev.)
sredstvo koje se koristi u krajnjem sluaju, promene u ceni njene upotrebe i njenoj
delotvornosti ine dananju meunarodnu politiku mnogo sloenijom.
Osnovna igra bezbednosti se nastavlja. Neki politikolozi smatraju da je ravnotea
snaga obino odreena od strane vodee, hegemone drave - kao to su bile panija u
esnaestom veku, Francuska pod Lujem XIV, Britanija u veem delu devetnaestog i
Sjedinjene Drave u veem delu dvadesetog veka. Na kraju e vodea zemlja biti
izazvana, a takva vrsta izazova e dovesti do sukoba irokog obima koje zovemo
hegemonistikim ili svetskim ratovima. Posle svetskih ratova, neki novi ugovor
uspostavlja okvir novog poretka: Ugovor iz Utrehta 1713. godine, Beki kongres 1815.
godine, sistem Ujedinjenih Nacija posle 1945. Ukoliko se nita temeljno nije promenilo u
meunarodnoj politici od vremena borbe za prevlast izmeu Sparte i Atine, postavlja se
onda pitanje hoe li biti novih izazova koji vode nekom drugom svetskom ratu, ili je krug
ratova za hegemoniju zatvoren? Da li je nuklearna tehbologija uinila rat bude previe
razoran? Da li ga je ekonomska meuzavisnost uinila isuvie skupim? Hoe li
nedravni subjekti kao to su teroristike organizacije primorati vlade drava na
saradnju? Da li je pojava globalnog drutva uinila rat drutveno i moralno
neprihvatljivim? Treba tako da se nadamo, zato to bi sledei rat za hegemoniju mogao
da bude poslednji rat na Zemlji. Ali prvo, vano je razumeti sluaj kontinuiteta.

USPON KINE

JO OD VREMENA TUKIDIDOVOG OBJANJENJA PELOPONESKOG RATA,
ISTORIARI SU ZNALI DA JE USPON NEKE NOVE SILE PRAEN
NESIGURNOU I STRAHOM. ESTO, IAKO NE UVEK, IZ TOGA SU SLEDILI
NASILNI SUKOBI. USPON EKONOMSKE I VOJNE MOI KINE, ZEMLJE SA
NAJBROJNIJIM STANOVNITVOM NA PLANETI, BIE SREDINJE PITANJE ZA
AZIJU I AMERIKU SPOLJNU POLITIKU NA POETKU NOVOG VEKA.
OBJANJAVAJUI ZATO JE DEMOKRATSKA ATINA ODLUILA DA PREKRI
SpORAZUM A TO JE VODILO U RAT, TUKIDID ISTIE UTICAJ OEKIVANJA
NEIZBENOSTI SUKOBA. OPTE UVERENJE JE BILO DA BEZ OBZIRA TA SE
DESILO, RAT SA SPARTOM E OBAVEZNO DOI, PIE ON. VEROVANJE U
NEIZBENOST SUKOBA SA KINOM MOE IMATI SLINE POSLEDICE.
Clinton in China, The Economist, June 27, 1998


PELOPONESKI RAT


Tukidid je otac realizma, teorije koju veina ljudi koristi kada razmilja o
meunarodnoj politici ak i kada ne znaju da koriste teoriju. Teorije su nezamenljiva
orua koja koristimo da organizujemo injenice. Mnogi dananji dravnici i kolumnisti
koriste realistike teorije ak iako nisu ni uli za Tukidida. Tukidid, pripadnik atinske
elite koji je iveo u vreme zlatnog doba Atine, i sam je uestvovao u nekim od dogaaja
koji su opisani u njegovoj Istoriji peloponeskog rata. Robert Gilpin, teoretiar realizma,
tvrdi da poteno govorei, neko mora da istrai da li ili ne studenti meunarodnih
odnosa koji ive u XX veku, znaju bilo ta to Tukidid i njegovi zemljaci iz vremena
petog veka pre Hristovog roenja, nisu znali o ponaanju drava. Dajui sam odgovor na
ovo pitanje, on kae da: u poslednjoj instanci meunarodna politika jo uvek moe da
bude okarakterisana na nain kako je to bio uinio Tukidid..
14
O Gilpinovom predlogu
se moe raspravljati, ali da bismo raspravljali moramo znati Tukididove argumente. A
kakav bolji uvod u realistiku teoriju postoji, od jedne od najveih pria u istoriji? Ipak,
kao i veina velikih pria, ona ima svoja ogranienja. Jedna od pouka koju smo nauili iz
Peloponeskog rata jeste kako izbei suvie pojednostavljeno itanje istorije.

Kratka verzija dugake prie


U ranom petom veku, Atina i Sparta su bile saveznice koje su saraivale kako bi porazile
Persijsku imperiju (480. godina p. n. e.). Sparta je bila konzervativna kopnena sila,
okrenuta sebi posle pobede nad Persijom; Atina je, pak, bila trgovaka drava
orijentisana ka moru, okrenuta prema spoljanjem svetu. Sredinom veka, Atina je imala
iza sebe 50 godina uspona koji su doveli do razvoja Atinske imperije. Atina je stvorila
Delski savez, savez drava oko Egejskog mora, u cilju uzajamne zatite od Persijanaca.
Sparta je, nasuprot tome, organizovala svoje susede na Peolopenskom poluostrvu u jedan
defanzivni savez. Drave koje su se svojom voljom pridruile Atini u cilju zatite od
Persijanaca, uskoro su morali da plaaju poreze Atinjanima. Zbog rastue moi Atine i
otpora nekih ovoj imperiji u usponu izbio je 461. godine p. n. e. rat, dvadeset godina
poto su Grci porazili Persijance. Do 445. godine p.n.e. zavren je Prvi Peloponeski rat i
bio je praen ugovorom koji je obeao tridesetogodinji mir. Tako je Grka uivala
razdoblje stabilnog mira pre drugog, ili velikog, Peloponeskog rata.
434. godine p.n.e. izbio je graanski rat u malom, perifernom grkom gradu -
dravi Epidamnu. Poput oblutaka kojim zapoinje stvaranje velikih gromada, ovaj
dogaaj je bio okida za seriju reakcija koje su na kraju dovele do Peloponeskog rata.
Veliki sukobi su esto bili zapoinjani relativno beznaajnim krizama u zabaenim
mestima, kao to emo videti kada budemo diskutovali o Prvom svetskom ratu.
U Epidamnu, pristalice demokratije borili su se protiv oligarha zbog naina na
koji treba upravljati dravom. Pristalice demokratskih snaga obratili su se za pomo
gradu-dravi Korkiri, koja je bila pomogla da se Epidamn osnuje, ali su odbijeni. Tada su
se okrenuli drugom gradu - dravi, Korintu, i Korinani su odluili da pomognu. Ovakva
reakcija razgnevila je Korkirane koji su poslali flotu da bi ponovo zauzeli Epidamn,
njihovu bivu koloniju. U borbi, Korkirani su porazili korintsku flotu. Korint je bio
pobesneo i objavio je rat Korkiri. Korkira, plaei se napada Korinta, obratila se Atini za
pomo. I Korkira i Korint su poslali svoje predstavnike u Atinu.
Poto su sasluali obe strane, Atinjani su bili u dilemi. Nisu hteli da prekinu
primirje koje je bilo potrajalo deceniju, ali ako stanovnici Korinta (koji su bili bliski sa
Peloponeanima) osvoje Korkiru i preuzmu kontrolu nad njenom velikom mornaricom,
ravnotea snaga meu grkim dravama bi se pomerila na tetu Atine. Atinjani su oseali
da ne smeju da rizikuju i dopuste padanje korkiranske flote u ruke Korinana, tako da su
odluili da se malo umeaju. Preduzeli su jedan mali poduhvat kako bi zaplaili
Korinane, aljui deset brodova ije su posade dobile instrukcije da se ne bore osim u

14
Robert Gilpin, War and Change in World Politics, Cambridge University Press, Cambridge, 1981, pp.
227-228.
sluaju da budu napadnuti. Ali strategija odvraanja nije uspela; Korint je napao i kada su
Korkirani poeli da gube bitku, atinski brodovi bili su uvueni u bitku i vie nego to su
im to bile poetne namere. Ukljuivaje Atine u rat razbesnelo je Korint, to je kao
reakciju izazvalo zabrinutost u Atini. Atinjani su se posebno brinuli da Korint ne uzburka
strasti u Potideji, koja je, iako saveznica Atine, imala istorijske veze s Korintom. Sparta
je obeala da e pomoi Korintu u sluaju da Atina napadne Potideju. Kada su izbili
nemiri u Potideji, Atinjani su poslali vojne snage da ih ugue.
Povodom toga voena je velika rasprava u Sparti. Atinjani su apelovali na Spartu
da ostane neutralna. Korinani su sa svoje strane pozivali Spartu da ue u rat,
upozoravajui je na posledice ukoliko ne uspe da uravnotei rastuu mo Atine. Megara,
drugi vaan grad, saglasila se sa Korintom, zato to su suprotno ugovoru, Atinjani
zabranili njenu trgovinu. Sparta je bila pocepana, ali su Spartanci glasali za rat zbog toga
to su se plaili da, ukoliko atinska mo ne bude bila uravnoteena, Atina e moi da
kontrolie itavu Grku. Sparta je ula u rat da bi odrala ravnoteu snaga izmeu grkih
gradova drava.
Atina je odbacila spartanski ultimatum i rat je izbio 431. godine p. n. e. Atinjani
su imali oseaj imperijalne veliine, praen ponosom i patriotizmom o ulozi njihovog
grada i drutvenog sistema, kao i optimizam povodom toga ko e pobediti u ratu. Rana
faza rata je dovela do pat - pozicije. Posle deset godina ratovanja bilo je proglaeno
primirje (421. g. p. n. e.), ali je ono bilo krhko i rat je ponovo izbio. 413. godine p.n.e.,
Atinjani su preduzeli jednu veoma rizinu avanturu. Poslali su dve flote i peadiju u cilju
osvajanja Sicilije, velikog ostrva na jugu Italije na kome su se nalazile mnogobrojne
grke kolonije, saveznice Sparte. Ishod je bio straan poraz za Atinjane. Istovremeno,
Sparta je dobila dodatan novac od Persijanaca, koji bi bili veoma sreni da vide potpuno
poraenu Atinu. Posle poraza na Siciliji, Atina je bila podeljena iznutra. Konano, 411.
godine oligarsi su svrgli demokrate, i 400 oligarha je pokualo da vlada Atinom. Ovi
dogaaji nisu bili njen kraj, ali Atina se nikada stvarno nije oporavila. Jedna pobeda
Atine u pomorskoj bici 410. godine, bila je praena pet godina kasnije spartanskom
pomorskom pobedom, i 404. godine Atina je bila prisiljena da zatrai mir. Sparta je
zahtevala da Atina srui dugake zidove koji su je titili od napada kopnenih sila. Atinska
mo je bila skrena.


Uzroci i teorije

Ovo je dramatina i upeatljiva pria. ta je bio uzrok rata? Tukidid je veoma
jasan. Poto je uzeo u obzir razliita deavanja u vezi sa Epidamnom, Korkirom i tako
dalje, kazao je da to nisu bili pravi uzroci. Ono to je uinilo rat neizbenim bio je rast
atinske moi i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti.
Da li su Atinjani imali izbora? Jesu li su mogli da izbegnu ovu katastrofu, da su
bolje predviali? Perikle, atinski voa u ranim danima rata, imao je zanimljiv odgovor za
njegove sugraane: Pravo je i prikladno za vas da podrite imperijalno dostojanstvo
Atine. Vaa imperija je danas kao tiranija: moe biti pogreno da je zadrite, ali je
svakako opasno da dignete ruke od nje.
15
Drugim reima, Perikle je saoptio Atinjanima

15
Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K. Finley, London, Penguin,
1972, p. 161.
da nemaju izbora. Moda nisu ni trebali da budu gde su sada, ali kad ve imaju imperiju,
nije bilo mnogo toga to se moe uiniti bez velikih rizika. Tako je Perikle davao
prednost ratu. U Atini su se, meutim, mogli uti i drugaiji glasovi, poput onih koji su
izneli atinski delegati, uesnici rasprave u Sparti koji su kazali Spartancima, Razmislite
takoe, na veliku ulogu koju u ratu igra ono to je nepredvidivo: razmislite o tome sada,
pre nego to stvarno uete u rat. to due rat bude trajao, sve vie stvari e zavisiti od
sluajnosti.
16
To se pokazalo kao dobar savet; zato Atinjani nisu obratili panju na
vlastiti savet? Moda zbog toga to su bili voeni emocionalnim patriotizmom ili je bes
pomraio njihov razum. Postoji, meutim, zanimljivija mogunost: moda su Atinjani
delovali racionalno, ali su bili uhvaeni u bezbednosnu dilemu.
Bezbednosna dilema je u vezi sa sutinskom odlikom meunarodne politike:
njenom anarhinom organizacijom, to jest odsustvom vrhovne vlasti. U uslovima
anarhije, nezavisna akcija koju neka drava preduzme u cilju poveanja vlastite
bezbednosti moe uiniti sve druge drave manje bezbednim. Ako jedna drava poveava
svoju mo da bi se osigurala od neije pretnje, neka druga, videvi da ova prva postaje
jaa, moe takoe nastojati da povea svoju mo kako bi se zatitila od prve. Rezultat
svega ovoga je da odvojeni napori, kojima se pokuava uveanje vlastite moi i
bezbednosti, ine obe strane manje bezbednim. To je ironian ishod, premda nijedna od
njih dve nije delovala iracionalno. Ni jedna od njih nije delovala zbog besa ili zbog
ponosa, nego iz straha prouzrokovanog opaanjem pretnje u rastuoj moi druge strane.
Na kraju, jaanje odrambenih snaga je racionalan odgovor na opaenu pretnju. Drave
mogu da sarauju da bi izbegle bezbednosnu dilemu; to jest, mogu da se saglase da
nijedna ne treba da pojaava sopstvenu odbranu i sve e krenuti bolje. Ako izgleda tako
oigledno da drave treba da sarauju, zato to onda ne ine?
Odgovor se moe pronai u igri nazvanoj Zatvorenikova dilema (bezbednosna
dilema je jedna posebna vrsta zatvorenikove dileme). Scenario igre zatvorenikova
dilema se odvija na sledei nain: zamislite situaciju u kojoj policija negde uhapsi dva
oveka koji poseduju male koliine droge, to je dovoljno za kaznu od jedne godine
zatvora.
Policija ima dobar razlog da veruje da su ova dvojica zaista dileri droge, ali nemaju
dovoljno dokaza za presudu. Kao dileri, njih dvojica bi vrlo lako mogli dobiti kaznu od
25 godina zatvora. Policija zna da bi svedoenje jednog od njih protiv onog drugog, bilo
dovoljno da se taj drugi osudi na puno trajanje kazne. U tom cilju policija svakom od njih
nudi slobodu, ukoliko optui onog drugog da je diler droge. Rekli su im, takoe, da ako
obojica budu svedoila, dobie po 10 godina zatvora. To bi znailo da nee preprodavati
drogu u narednih deset godina; na drugi nain u zatvoru su samo godinu dana i budui da
e uskoro biti na slobodi ponovo e prodavati drogu.
Osumnjieni su smeteni u odvojene elije i nije im dozvoljeno da meusobno
komuniciraju. Oba zatvorenika imaju istu dilemu: mogu da svedoe protiv onog drugog,
poslavi ga pritom na dvadesetpetogodinju robiju, pri tome oslobodivi sebe potpuno, ili
da se uti i provede jedna godina u zatvoru. Ali ako obojica progovore, onda e i jedan i
drugi dobiti po deset godina zatvora. Svaki od njih razmilja: bolje e biti za mene ako
progovorim. Ako on bude drao jezik za zubima i ako je ne budem progovorio, proveu
u zatvoru godinu dana. Ali ta ako onaj drugi momak progovori? Ako ja progovorim
takoe, dobiu deset godina, ali ako budem drao jezik za zubima, proveu sledeih 25

16
Ibid, pp. 82-83.
godina u zatvoru, a on e biti slobodan; biu pravi gubitnik. Sa druge strane, ako mu
pomognem i ne progovorim, kako mogu biti siguran da me on nee izdati? Ovo je
osnovna struktura dileme jedne racionalne akcije. Najbolji ishod kojem se pojedinac i
uesnik u jednoj ovakvoj akciji moe nadati, jeste da prevari onog drugog i da bude
slobodan. Drugi najbolji ishod dobija se kada obojica ute, to jest ne svedoe jedan protiv
drugog, i zauzvrat dobiju kaznu od po godinu dana zatvora. Najgori ishod za obojicu je
da obojica propevaju, i da provedu po deset godina u zatvoru. Pojedinano posmatrano
najgore reenje jeste da se dri jezik za zubima, a da drugi progovori to bi za ovog prvog
znailo 25 godina zatvora. Ako svako od njih uradi ono to je za njega najbolje, onda e
njih dvojica zajedno doiveti najgori mogui ishod. Biranje najboljeg ishoda, slobode,
izraz je opredeljenja zasnovanog na razumu, ali ako obojica bez saradnje sa onim drugim
izaberu svoj vlastiti najbolji izbor, zajedno e imati najgori mogui rezultat. U odsustvu
komunikacije saradnju je veoma teko ostvariti. Kada bi njih dvojica mogli da
razgovaraju jedan s drugim, lake bi se dogovorili da ute, i samim tim proveli bi samo
po godinu dana u zatvoru.
Ali ak i u sitiacijama u kojima je mogua komunikacija izmeu aktera, postoji
jo jedan veliki problem koji oteava saradnju, a to su poverenje i kredibilitet.
Nastavljujui sa metaforom zatvorenike dileme, svaki od osumnjienih moe sebi rei:
Obojica smo dileri droge. Video sam nain na koji onaj drugi radi. Kako mogu da znam
da on nee poto se mi dogovorimo, kazati: Sjajno, ubedio sam ga da dri jezik za
zubima. E, sad imam najbolji mogui ishod za mene, bez opasnosti da ispadnem
gubitnik. Slino, u meunarodnoj politici odsustvo komunikacije i poverenja ohrabruje
drave da se same staraju o vlastitoj bezbednosti, uprkos tome to to moe dovesti sve
drave zajedno do zajednike nebezbednosti. Drugim reima, jedna drava moe rei
drugoj, Nemoj se naoruavati, pa se neu ni ja naoruavati, i svi emo iveti sreno.
Druga drava se, meutim, moe pitati da li moe verovati prvoj dravi.
Poloaj Atine godine 432 godine p.n.e., izgleda veoma slino tzv. Zatvorenikoj
dilemi. Sredinom veka, Atinjani i Spartanci su se dogovorili o tome da bi za obe strane
bilo najbolje da imaju primirje. ak i posle dogaaja u Epidamnu i sukoba izmeu
Korkire i Korinta, Atinjani nisu bili voljni da prekre primirje. Korkirani su konano
ubedili Atinjane sledeim argumentima: postoje tri znaajne pomorske sile u Heladi:
Atina, Korkira i Korint. Ako Korint zadobije kontrolu nad Korkirom, a vi dozvolite da
naa mornarica bude ujedinjena sa njihovom, moraete da se borite protiv kombinovane
flote Korkire i Peloponeana. Ali ako nas primite u savez, onda ete u rat ui i sa vaim i
sa naim brodovima.
17

Da li su Atinjani trebali da sarauju sa Peloponeanima, uvajui na taj nain
sporazum i tako drali Korkiru pod kontrolom? Da su to uradili, ta bi se desilo u sluaju
da su Peloponeani bili varali i zarobili korkiransku flotu? Onda bi pomorska ravnotea
bila dva prema jedan na tetu Atine. Da li je Atina trebala da veruje Peloponeanima i
odri svoja obeanja? Atinjani su se odluili na raskid sporazuma, to je bilo ravno kao
da je jedan zatvorenik izdao drugog zatvorenika. Tukidid objanjava zato: Opte
uverenje je bilo da bez obzira ta god se desilo, rat sa Peloponezom je neminovnost.
18

Ako je bilo tako, Atina nije mogla da rizikuje i dopusti da jaka korkiranska flota padne u
ruke Korinta.


17
Ibid, p. 57
18
Ibid, p. 62

Neizbenost i senka budunosti

Ironino, verovanje da je rat bio neizbean odigralo je veliku ulogu u njegovom izbijanju.
Atinjani su smatrali da ukoliko je neminovno da e doi do rata, bolje je imati pomorsku
superiornost u odnosu 2:1, nego obrnuto. Uverenje da je rat neposredno pretio i da se nije
mogao izbei, bilo je presudno za donoenje odluke. Zato je trebalo da bude tako?
Pogledajmo ponovo u Zatvoreniku dilemu. Na prvi pogled, najbolje je za svakog
zatvorenika da vara i da pusti da onaj drugi bude gubitnik, ali poto svako od njih zna
kakva je sitiacija, oni takoe znaju i da kad bi mogli da veruju jedan drugom, obojica bi
trebali da izaberu drugo najbolje reenje i sarauju tako to bi utali. Teko je razvijati
saradnju kada igrate igru samo jedanput. Igrajui odreenu igru s vremena na vreme,
ljudi mogu nauiti da sarauju, ali ako je u pitanju igra koja se igra samo jedanput, u tom
sluaju onaj koji se slui varanjem moe biti ak i nagraen, a onaj koji veruje nekom
moe postati gubitnik. Politikolog Robert Ekselrod je na raunaru igrao ovu igru,
koristei razliite strategije. Zakljuio je da posle mnogo igara, u proseku posmatrano,
najbolji rezultat smo dobijali kada smo koristili strategiju koju on zove milo za drago,
tj., ja u uraditi vama ono to vi uradite meni. Ako na prvi potez varate, i ja treba da
varam. Ako opet varate, i ja treba opet da varam. Ukoliko saraujete, i ja treba da
saraujem. Ako opet saraujete, saraivau ponovo. Na kraju, igrai zakljuuju da je
ukupna korist iz igre vea, ukoliko se naue da sarauju. Dodue, Ekselrod upozorava da
je milo za drago dobra strategija, samo u sluaju kada postoji ansa da se igra odvija u
dugom razdoblju, tj., kada postoji duga senka budunosti. Kada znate da ete saraivati
sa istim ljudima dugo vremena, moete nauiti da saraujete.
To je razlog zato verovanje da je rat neizbean, ima tako korozivno dejstvo u
meunarodnoj politici. Kada verujete da je rat neizbean, veoma ste blizu krajnjem
potezu. A kada se nalazite u jednoj takvoj situaciji (u kojoj moe biti doveden u pitanje
va opstanak- drugim reima, pitanje je da li ete ponovo imati priliku da igrate jednu
ovakvu igru), onda zaista imate razloga da se zamislite da li jo moete verovati vaem
protivniku. Ako sumnjate da e vas protivnik varati, onda je bolje da se oslonite na sebe i
prihvatite pre rizik da budete poraeni, nego rizik saradnje. Ovo je ono to su Atinjani
uradili. Suoeni sa uverenjem da e doi do rata, odluili su da ne mogu da veruju ni
Korinanima, niti Spartancima. Bilo je bolje imati korkiransku mornaricu na svojoj
strani, nego protiv sebe, kad je ionako uinjen poslednji korak u igri i poto je rat
neizbean.
Da li je Peloponeski rat bio zaista neizbean? Tukidid je imao pesimistiko vienje
ljudske prirode; on je tvrdio, moj rad nije pisanije zamiljeno da izae u susret ukusu
publike, nego je uraeno da traje zauvek.
19
Njegova istorija pokazuje ljudsku prirodu
zarobljenu okolnostima Zatvorenike dileme tada, i u svim vremenima. Tukidid je, kao
svi istoriari, morao da prenaglaava odreene stvari, a ne neke druge. Tukidid je
zakljuio da je uzrok rata bio rast moi Atine i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti.
Klasicista sa Jela, Donald Kejgan, meutim, smatra da upravo pre 431. godine p. n. e.
kada je izbio rat, atinska mo nije rasla - ak je u nekom smislu dolo do njene
stabilizacije. tavie, kae Kejgan, Sparta nije bila uplaena od Atine, koliko se plaila
samog rata. Naime, i Atina i Sparta su bile robovlasnike drave i obe su se plaile da bi

19
Ibid, p. 48.
ulazak u rat dao priliku robovima za pobunu. Razlika je bila u tome da su robovi,
odnosno Heloti, u Sparti inili 90% stanovnitva, daleko vie nego to je bio procenat
robova u Atini, a povrh svega Spartanci su bili iskusili pobunu Helota, 464. godine p.n.e.
Prema Kejganu, Spartanci jesu bili zabrinuti porastom atinske moi, ali je Sparta imala
vei strah od pobune robova.
Tako su neposredni uzroci rata, prema Kejganu, bili vaniji nego to Tukididiova
teorija neizbenosti priznaje. Korint je, na primer, mislio da Atina nee ui u rat;
pogreno je prosudio odgovor Atine, delom zato to je bio jako ljut na Korkiru. Perikle je
preterano reagovao; napravio je greku dajui ultimatum Potideji, i kanjavajui Megaru
presecanjem njene trgovine. Ovakve politike greke uinile su da Spartanci pomisle da
je rat vredan rizika. Kejgan smatra da je uspon atinske moi uzrok prvog Peloponeskog
rata, ali da je tridesetogodinje primirje ugasilo tu vatru. Tako je, da bi poeo Drugi
Peloponeski rat, varnica problema sa Epidamnom morala da padne na jedan od retkih
ostataka zapaljivog materijala koji nije bio u potpunosti ugaen. Iz tih razloga bilo je
potrebno kontinuirano i snano potpirivanje od strane Korintijanaca, uskoro pomagano
od strane Megarana, Potidejaca, Eginetijanca i spartanske stranke koja se zalagala za rat.
ak i tada varnica je mogla da bude uguena, da Atinjani nisu dolili ulje na vatru u
kljunom trenutku.
20
Drugim reima, rat nije uzrokovan bezlinim silama, nego loim
odlukama u tekim okolnostima.
Moda je nepristojno dovoditi u pitanje Tukidida, oca istorijske nauke, ali zaista
je malo stvari koje su istinski neizbene u istoriji. Ljudsko ponaanje odlikuje se
slobodom volje, premda uvek postoje spoljna ogranienja. Karl Marks je primetio da
ljudi stvaraju istoriju, ali ne biraju uslove u kojima to rade. Antiki Grci su pravili
pogrene izbore jer su bili uhvaeni u situaciju koja je dobro opisana kod Tukidida i u
Zatvorenikoj dilemi. Bezbednosna dilema je uinila rat vie verovatnim, ali vie
verovatno nije isto to i neizbeno. Neogranieni tridesetogodinji rat koji je razorio
Atinu, nije bio neizbean. Odluke koje ljudi donose, izbori koje ljudi prave, igraju ulogu
u svemu tome. Sluajevi i linosti prave razliku ak i kada deluju unutar ogranienja koja
je postavila ira struktura, kao to je to bio sluaj nesigurnosti koji podsea na
Zatvorenikovu dilemu.

Kakve savremene pouke moemo da izvuemo iz drevne istorije? Treba da budemo
svesni istovremenog postojanja kontinuiteta i promena. Neke strukturalne odlike
meunarodne politike predodreuju da dogaaji krenu pre u jednom pravcu, nego u
drugom. To je razlog zbog ega je neophodno razumeti bezbednosne dileme i
Zatvorenikovu dilemu. Sa druge strane, takve situacije ne dokazuju da je rat neizbean.
Postoje stepeni slobode, a odluke koje donose ljudi ponekad mogu da spree najgore
ishode. Saradnja se dogaa u meunarodnim odnosima, uprkos tome to opta struktura
anarhije naginje da je obeshrabri.
Neophodno je, takoe, biti svestan plitikih i neodrivih istorijskih analogija.
Tokom trajanja Hladnog rata esto se moglo uti da zbog toga to su Sjedinjene Drave
drava sa demokratskim ureenjem i pomorska sila, a Sovjetski Savez kopnena sila na
ijoj su teritoriji postojali radni logori, da je Amerika bila Atina a Sovjetski Savez Sparta,

20
Donald Kagan, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Pres, Ithaca, 1969, p. 354. Za
neto drugaije vienje realnosti atinske ekspanzije videti: G. E. M. de Ste. Croix, The Origins of the
Peloponesian War, Cornell University Press, Ithaca, 1972, pp. 60, 201 203.
obe osuene na ponavljanje ovog velikog istorijskog sukoba. Ovakve plitke analogije,
meutim, ne uzimaju u obzir injenicu da je antika Atina takoe bila robovlasnika
drava rastrzana unutranjim meteom, i da demokrate nisu uvek bile na vlasti. tavie,
za razliku od Hladnog rata, Sparta je pobedila.
Druga pouka koju treba uzeti u obzir jeste selektivnost istoriara. Niko ne moe
ispriati potpunu priu o bilo emu. Zamislite kako pokuavate da objasnite sve to se
dogodilo u poslednjih sat vremena, manje vie vau ivotnu priu, ili neki rat u celosti.
Previe stvari se desilo. Pokuaji da se iz drugog puta uzme u obzir sve to se dogaalo,
ili da se tako neto ponovi, uzelo bi nam gotovo isto toliko vremena koliko je tim
dogaajima trebalo da se dese prvi put. Zbog toga se istoriari uvek slue apstrakcijama.
Napisati istoriju, ak i istoriju proteklog asa ili poslednjeg dana, zahteva
pojednostavljivanje. Moramo da biramo. Ono to izaberemo oigledno je pod uticajem
vrednosti, namera, usvojenih teorijskih stavova, svejedno da li su izriiti ili neizgovoreni.

Istoriari su pod uticajem njihovih trenutnih preokupacija. Tukidid je bio zabrinut
kako su Atinjani nauili lekcije rata, krivei Perikla i demokrate za pogrenu raunicu.
Stoga je u prvi plan isticao aspekte koje smo opisali kao Zatvorenikovu dilemu. Ipak,
iako su oba aspekta rata bila vana, oni nisu cela pria. Tukidid nije mnogo pisao o
odnosima Atine sa Persijom, ili o dekretima kojima je srezana trgovina Megare, ili o
poveanju iznosa danka koji su lanovi Delskog saveza morali da plaaju Atini.
Tukididova istorija nije namerno odvodila pogrenim pravcem, ili bila voena
predrasudama, nego je primer kako svako doba naginje da iznova napie istoriju jer se
pitanja obremenjena velikom koliinom injenica menjaju tokom vremena.

Potreba za selekcijom ne znai da je sve relativno ili da je istorija uska.
Takav jedan zakljuak je neutemeljen. Dobri istoriari i ljudi iz sveta drutvenih nauka
ine najbolje to mogu da poteno postavljaju pitanja, objektivno prikupljajui injenice
za teme kojie istrauju. Oni i njihovi studenti, meutim, treba da budu svesni da ono to
je odabrano jeste samo deo prie. Uvek pitajte koja pitanja je pisac postavio, a takoe i
da li je on ili ona paljivo i objektivno propitao injenice. Imajte na umu da ljudi imaju
predubeenja. Izbor je veoma vaan deo istorije, a takoe i pisanja o njoj. Lek za
pogreno razumevanje istorije je itati vie, ne manje.

ETIKA PITANJA I MEUNARODNA POLITIKA


Uzimajui u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne
igraju ulogu u meunarodnim sukobima. Moral, meutim, igra ulogu u meunarodnim
odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutranjoj politici. Moralni razlozi se koriste jo od
Tukididovih dana. Kada su Korkirani doli kod Atinjana da trae pomo protiv Korinta,
sluili su se jezikom etike: pre svega, neete pomagati agresorima, nego ljudima koji su
rtve agresije. Drugo, vi ete na taj nain zadobiti nau venu zahvalnost.
21
Zamenite
Korkira sa Bosna, i Korint sa Srbija, pa ove rei mogu da zvue ubedljivo i u
modernim vremenima.

21
Thucydides, History of the Peloponnesian War, p. 55.
Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. U tom smislu moralnost je
mona stvarnost. Moralni razlozi, meutim, mogu takoe biti upotebljeni kao propaganda
da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne
obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi uguili
pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima
da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se
Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, jaki ine
ono to mo mora da ini, a slabi trpe ono to moraju.
22
U sutini, Atinski stav je bio da
u svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. Kada je Irak izvrio invaziju na Kuvajt,
ili kada su Sjedinjene Drave to isto uinile u Grenadi, ili kada su Indoneani uguili
pobubu na Istonom Timoru, svi oni su u izvesnoj meri upotrebili slinu logiku. U
savremenom svetu, meutim, mnogo je manje prihvatljivo za drave da ispoljavaju svoje
prave motive kao to su, po Tukididovim reima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znai
da moral danas zauzima istaknutije mesto u meunarodnim odnosima nego to je to bio
sluaj u prolosti? Ili su jednostavno drave postale mnogo vetije u svojim
propagandnim aktivnostima? Da li je dolo do dramatinih promena u meunarodnoj
politici, sa dravama koje su mnogo vie zaokupljene moralnim obzirima, ili postoji jasan
kontinuitet izmeu delovanja Atinjana od pre 2500 godina i akcija koje su preduzimali
Irak ili Srbija u kasnom dvadesetom stoleu?
Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeatljiviji od drugih. Pitamo se i
kada su logini i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis lafli tvrdio kako
je nuklearno oruje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo
zato ga je Bog takoe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi
moralni argumenti jednaki.
Osnovno merilo za prosuivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledite po
kome se svi interesi prosuuju pomou istih kriterijuma. Vai interesi zasluuju istu
panju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meutim, postoje dve razliite
tradicije u zapadnoj politikoj kulturi o tome kako prosuivati moralne razloge. Jedna
potie od Imanuela Kanta, nemakog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih
utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao to je bio Deremi Bentam. Kao ilustracija
dva pristupa, zamislimo da smo uetali i neko siromano selo i da smo tamo zatekli
oficira kako je postrojio tri oveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zato pucate u te
seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kae: "Prole noi je neko iz ovog sela
pucao na jednog mog oveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da u da ubijem
ovu trojicu za primer." Vi kaete: "Ne moete to da uradite! Ubiete nevinu osobu. Ako
je samo jedan metak bio ispaljen na vaeg oveka onda su najmanje dva od ova tri oveka
nevini, moda ak i sva trojica. Vi jednostavno ne moete da uradite tako neto." Oficir
uzima puku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kae: "Pucajte vi na
jednog od njih umesto mene, a ja u drugu dvojicu pustiti da odu. Moete da spasite dva
ivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hou da vas nauim da u graanskom ratu ne
moete imati takve moralizatorske stavove. ta ete uraditi?
Moete pokuati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir
ima vojnika koji vas dri na nianu. Va izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem
da spasite dve, ili da bacite oruje i imate iste ruke." Kantovska tradicija po kojoj inite
neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluaju da odbijete da

22
Ibid., p. 402.
pourujete avolji posao. Utilitaristika tradicija vam moe sugerisati, da ukoliko moete
da spasite dva ivota, onda treba to i da uinite. Ako se opredelite za Kantovsko reenje,
zamislite da se broj poveao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da
moete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da
odbijete da spasite ivote milion ljudi da bi sauvali iste ruke i istu savest? Na nekoj
taki, vane su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuivani na tri naina: u odnosu
na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili
mrenim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni argument
nastoji da ih sva tri uzme u obzir.

Ogranienja morala u meunarodnim odnosima

Moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici nego u unutranjoj iz etiri razloga. Prvi
je slaba meunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u
pogledu prosuivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drave su drugaije od
pojedinaca. Drave su apstrakcije, pa iako su njihove voe pojedinci, delatnost dravnika
se ocenjuje na drugaiji nain, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada
birate cimera veina ljudi eli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meutim,
mogu glasati protiv onog predsednikog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao,
"Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo
ije smrti". Predsednik uiva poverenje graana u smislu zatite njihovih interesa, a pod
nekim okolnostima to moe da zahteva upotrebu sile. Predsednici koji sauvaju vlastite
due, ali ne uspeju da zatite svoj narod nee uivati poverenje.
Kod morala pojedinca, rtva moe biti najvii dokaz moralnog delovanja, ali treba
li lideri da rtvuju itav svoj narod? Tokom Peloponeskog rata, Atinjani su kazali
stanovnicima ostrva Melos, da ukoliko pruaju otpor, Atina e ih sve pobiti. Meljanske
voe su se oduprle, i njihov narod je poklan. Da li su trebali da popuste atinskim
zahtevima? Da li je Predsednik Kenedi, 1962. godine, trebao da preuzme rizik
nuklearnog rata kako bi primorao Sovjete da uklone rakete sa Kube, kada su Sjedinjene
Drave imale sline rakete u Turskoj? Razliiti ljudi mogu da odgovore na ova pitanja na
razliit nain. Poenta je da kada pojedinci deluju kao lideri drava, o njihovim akcijama
se sudi neto drugaije.
Trei razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici je njena
sloenost uzrono-posledinih odnosa. Dovoljno je teko znati posledice delovanja u
unutranjim poslovima, u meunarodnim odnosima postoji jo jedan sloj sloenosti:
meudejstvo drava. Ova dodatna dimenzija oteava pravljenje tanih predvianja
posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meu studentima
Oksfordskog saveza, debatnog drutva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona
ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, veina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj
se oni vie nikada ne bi borili za kralja i otadbinu. Neko drugi je, meutim, sluao sve
to: Adolf Hitler. Zakljuio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko
snano koliko je eleo, jer mu ne bi uzvratile. Na kraju, pritisnuo je previe, i rezultat je
bio II svetski rat, posledica koju niko od tih studenata koji su glasali da se vie nikada
nee boriti za kralja i zemlju, nije ni eleo niti oekivao. Mnogi su to kasnije uinili, i
mnogi su umrli.
Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina
prolog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestaice hrane u svetu. Jedan broj
studenata sa amerikih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da
jedemo meso, jer pola kilograma juneeg mesa vredi koliko etiri kilograma itarica koji
se mogu iskoristiti da nahrane siromane ljude irom sveta". Mnogi studenti su prestali da
jedu hamburger i oseali su se dobro zbog toga, ali na taj nain nisu nimalo pomogli
gladnim ljudima u Indiji ili Bagladeu. Zato ne? itarice koje su ostale nepotroene zato
to neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladeu jer oni
nisu imali novca da ih kupe. itarice su bile viak samo na amerikom tritu, to znai
da su amerike cene pale, a farmeri su proizvodili manje. Pomaganje seljacima u
Bangladeu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili itarice preostale zato to
nismo jeli hamburger. Zapoinjui kampanju protiv korienja hamburgera u ishrani i, pri
tome, ne uspevajui da shvate sloenost uzronog lanca koji bi povezao njihove dobre
namere i krajnje posledice, studenti nisu uspeli.
Konano, postoji argument koji kae da su ustanove meunarodnog drutva
naroito slabe, te da je razilaenje izmeu pravde i poretka vee u meunarodnoj nego u
unutranjoj politici. I poredak i pravda su vani. U unutranjoj politici naginjemo da
uzimamo poredak kao neto to je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno
uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog vienja pravde. Ukoliko, meutim,
postoji potpuni besporedak, teko je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoe
kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u
Somaliji tokom devedesetih. Odreeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde.
U meunarodnoj politici, odsustvo zajednikih zakonodavnih organa, sredinje izvrne
vlasti ili jakog pravosua, ini ouvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teim.





Tri vienja uloge morala

Postoje bar tri razliita vienja etike u meunarodnim odnosima: skeptici, dravni
moralisti i kosmopolite. Premda nema logike veze, realisti u njihovim opisnim
analizama svetske politike esto naginju ka skeptikom ili pristupu ocenjivanju dravnih
moralista, dok oni koji naglaavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledita dravnih
moralista ili kosmopolita.
Skeptici. Skeptici kau da moralne kategorije nemaju znaaja u meunarodnim odnosima,
jer nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji oseaj zajednitva,
pa stoga ne moe biti ni moralnih prava i dunosti. Klasini stav o etici u meunarodnoj
politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: jaki ine ono to mo mora da
ini, a slabi prihvataju ono to moraju. Mo stvara pravo. Za skeptike, to je sve to se
ima rei na ovu temu.
Filozofi esto kau da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se deluje. Moralnost
zahteva izbor. Ukoliko je neto nemogue, ne moemo imati obavezu da to uradimo. Ako
se u meunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na ubiti ili biti ubijen, onda po
pretpostavci nema izbora, to bi opravdalo skeptiku poziciju. Meunarodna politika je
ipak neto vie od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meunarodnoj politici, praviti se
da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmiljati samo u kategorijama
suenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumarenje vrednosti bez da se to priznaje.
Francuski diplomata koji mi je jednom rekao moralno je sve ono to je dobro za
Francusku, predstavljalo je izbegavanje tekih izbora o tome zato samo francuski
interesi treba da budu uzeti u obzir. Dravnik koji kae da nije imao izbora, najee jeste
imao izbor, iako neprijatan. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u
meunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno ubiti ili biti ubijen, tada tamo ima
prostora za izbor. Anrhija znai bezvlae, ali ne nuno i haos i potpuni besporedak.
Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeuju dovoljan stepen poretka da
omogue neke vane izbore: ravnotea snaga, meunarodno pravo, meunarodne
organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument skeptika nije
dovoljan.

Tomas Hobs je smatrao kako se za izbegavanje prirodnog stanja u kome svako moe da
ubije svakog, pojedinci odriu svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zatite
budui da je ivot u prirodnom stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ega onda vlade ne
formiraju nekakav super-levijatan? Zato ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kae
Hobs, to nesigurnost na meunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca.
Vlade obezbeuju izvestan stepen zatite od brutalnosti najsnanijih pojedinaca koji
mogu ta god ele, a ravnotea snaga meu dravama obezbeuje nekakav stepen
poretka. Iako su drave stalno u neprijateljskim odnosima na ivici rata, one i dalje
obezbeuju svakodnevni bitisanje svojim graanima. Meunarodno prirodno stanje ne
stvara svakodnevnu bedu, koja bi pratila prirodno stanje meu pojedincima. Drugim
reima, Hobs je verovao kako stanje ravnotee snaga meu dravama, dovoljno
unapreuje stanje meunarodne anarhije da omogui neki stepen poretka.
Liberali dalje ukazuju na postojanje meunarodnog prava i obiaja. Iako su rudimentarne,
takve norme obavezuju prekrioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo krizu u
Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvrio aneksiju Kuvajta
da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma. Meutim, zbog
toga to meunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drava iz takvih razloga,
ogromna veina drava videla je njegovu akciju kao krenje Povelje UN-a. Dvanaest
rezolucija donetih od strane Saveta bezbednosti jasno su pokazale da je Sadamovo
vienje situacije bilo protivno meunarodnim normama. Pravo i norme nisu odvratile
Sadama od invazije Kuvajta, ali su mu znatno oteale dobijanje podrke i doprinele su
stvaranju koalicije koja ga je na kraju izbacila iz Kuvajta.
Meunarodne institucije, ak i u rudimentarnom obliku, obezbeuju jedan stepen
poretka omoguavajui i ohrabrujui komunikaciju, kao i odreeni stepen reciprociteta u
pogaanju. Uzevi u obzir ovakvu situaciju skoro stalne komunikacije, meunarodna
politika nije uvek, kako skeptici tvrde, ubiti ili biti ubijen. Energija i panja voa
drava nije sve vreme usredsreena na bezbednost i opstanak. Postoje ogromne oblasti
ekonomskih, drutvenih i vojnih meudejstava u kojima se odvijaju saradnja kao i
sukobi. Iako postoje kulturne razlike u pogledu poimanja pravde, moralni razlozi imaju
svoje mesto u meunarodnoj politici, a moralni principi su ozakonjeni meunarodnim
pravom.
ak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu.
Doktrina pravednog rata, koja vue poreklo iz ranog Hrianstva, a koja je
sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje nedunih civila.
Zabrana ubijanja nedunih poinje premisom koja kae "ne ubij". Ako je to osnovna
pretpostavka na kojoj poiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje
opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga.
Obino je ovo tvreno na temelju Kantovog uenja: neki pacifisti, meutim, dodaju
konsekvencijalistiki argument po kome nasilje raa samo vie nasilja. Ponekad,
meutim, izostanak odgovora na nasilje takoe moe poroditi vie nasilja. Na primer,
teko je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Bu
okrenuo drugi obraz posle 11. septembra.
Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama,
sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi
odbijete da se branite, krajnji ishod je da e zlo prevladiti. Odbijajui da se brani, dobro
umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moe biti moralno da ubije u
samoodbrani. Moramo, meutim, praviti razliku izmeu onoga ko moe biti ubijen i
onoga koji ne moe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi puku u mene, mogu da ga
ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci puku i podigne ruke u znak
predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ivot. U stvari, ovo
je ozvanieno meunarodnim pravom, a takoe i vojnim zakonima Sjedinjenih
Amerikih Drava. Amerikom vojniku, koji puca na neprijateljskog vojnika poto se
ovaj predao, moe biti sueno za ubistvo pred amerikim sudom. Neki ameriki oficiri u
Vijetnamskom ratu su poslati u zatvor zbog krenja takvih zakona. Zabrana namernog
ubijanja ljudi koji ne nanose tetu, pomae nam takoe da spoznamo zato je terorizam
loa stvar. Neki skeptici tvrde da "nekima terorista, drugima borac za slobodu". Prema
doktrini pravednog rata, meutim, moete se boriti za slobodu, ali ne moete ugroziti
ivote nedunih civila. Iako su esto krene, odreene norme postoje ak i u najsurovijim
meunarodnim okolnostima. injenica da postoji rudimentarni oseaj pravde ozakonjen u
nedovoljno potovanom meunarodnom pravu, dovodi u pitanje tvrdnju skeptika da u
vreme rata nema izbora.
Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u meunarodnoj
politici postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se
menja u skladu sa promenom uslova opstanka. to su vee pretnje opstanku, manje je
mesta za moralni izbor. Na poetku Peloponeskog rata, Atinjani su tvrdili da "oni koji
zaista zasluuju sve pohvale jesu oni koji iako mogu da uivaju u moi, ipak poklanjaju
vie panje pravdi nego to ih na to primoravaju okolnosti u kojima ive".
23
Na nesreu,
kako je rat odmicao, Atinjani su izgubili uvid u tu mudrost, ali to nas podsea da su retke
situacije u kojima apsolutno nema mogunosti izbora, kao i da su nacionalna bezbednost i
stepen pretnje esto dvosmisleni. Skeptici izbegavaju teke moralne izbore, drugaije se
ponaajui pri tome. Sumirajmo to aforizmom koji kae: Ljudi ne ive iskljuivo od rei,
ali ne ive ni samo od maa.
Mnogi pisci i voe koji su realisti u njihovim analitikim opisima sveta, takoe su
skeptici kada se radi o njihovim gleditima na ulogu koju vrednosti igraju u svetskoj
politici. Nisu, meutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje moralne
obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ak i kad je u pitanju

23
Ibid, p. 80.
nepravedan mir. Stanje besporetka koje vlada u ratu, ini ostvarenje pravde veoma
tekim, naroito u doba nuklearnog oruja. Najbolji nain da se sauva poredak je
ravnotea snaga izmeu drava. Krstaki ratovi naruavaju ravnoteu snaga. Na primer,
ako bi Sjedinjene Drave poele previe da se bave irenjem demokratije ili ljudskih
prava u svetu, to moe da napravi besporedak koji e na dugu stazu uiniti u stvarnosti
vie tete nego dobrog.
Realisti imaju validne argumente, do jedne take. Meunarodni poredak jeste
vaan, ali je pitanje kog stepena, a postoji i ravnotea izmeu pravde i poretka. Koliko je
poretka potrebno pre nego to ponemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon to su
sovjetske snage robusno uguile pobunu u Baltikim republikama 1990. godine ubivi
pritom jedan broj ljudi, neki Amerikanci su trali da se prekinu odnosi sa Sovjetskim
Savezom. Po njihovom vienju, Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraavaju
vrednosti kao to su demokratija i ljudska prava, ak i po cenu nestabilnosti i okonanja
pregovora o kontroli naoruavanja. Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim
pravima bila vana, ipak je mnogo vanije kontrolisati nuklearno oruje i dogovoriti
sporazum o smanjenju naoruanja. Na posletku, amerika administracija je nastavila
pregovore o naoruavanju, ali je ekonomsku pomo uslovila potovanjem ljudskih prava.
Iznova i iznova u meunarodnoj politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak
nasuprot pravde, nego kako izvagati dostupne izbore u odreenoj situaciji. Realisti stoje
na validnoj taki gledita, ali preteruju kad kau da poredak u svim okolnostima prethodi
pravdi.
Dravni moralisti. Dravni moralisti tvrde da meunarodna politika poiva na
drutvu drava sa odreenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim potovana.
Najvanije pravilo je dravni suverenitet, koji zabranjuje dravama intervenisanje izvan
vlastitih dravnih granica u prostor tue jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer,
smatra da nacionalne granice imaju moralni znaaj, zato to drave predstavljaju ukupna
prava pojedinaca koji su se udruili radi zajednikog ivota. Tako je potovanje
suvereniteta i teritorijalnog integriteta povezano sa potovanjem prava pojedinaca. Drugi
jeednostavnije kau da je potovanje suvereniteta najbolji nain ouvanja poretka.
Dobre ograde stvaraju dobre susede, po reima pesnika Roberta Frosta.
U praktinom ivotu, ova pravila ponaanja drava se esto kre. U nekoliko
poslednjih decenija, Vijetnam je napao Kambodu, Kina napala Vijetnam, Tanzanija
izvrila napad na Ugandu, Izrael napao Liban, Sovjetski Savez je izvrio invaziju
Avganistana, Sjedinjene Amerike Drave su intervenisale u Grenadi i u Panami, Irak je
napao Iran i Kuvajt, Sjedinjene Drave i Velika Britanija su napale na Irak, a NATO je
bombardovao Srbiju zbog naina na koji se odnosila prema pokrajini Kosovo i Metohija-
da navedemo samo neke primere. Amerikanci su osudili Sovjetsku invaziju Avganistana
1979. godine, koristei snane moralne tonove. Sovjeti su odgovorili navodei primer
amerike intervencije u Dominikanskoj Republici iz 1965. godine, gde su u cilju
spreavanja formiranja komunistike vlade, Amerikanci poslali 25 000 vojnika. Namera
koja je stajala iza amerike intervencije u Dominikanksoj Republici, spreavanje da jedan
neprijateljski reim ne doe na vlast u Karibima, i namera koja je pokrenula sovjetsku
intervenciju u Avganistanu, spreavanje formiranja neprijateljske vlade na njegovim
granicama, bile su sasvim sline.
Da bismo pronali razlike, moramo da idemo dalje od objanjenja namera. U
pogledu upotrebljenih sredstava, svega nekoliko ljudi je ubijeno prilikom amerike
intervencije u Dominikanskoj Republici, a Amerikanci su se ubrzo i povukli. U sluaju
intervencije u Avaganistanu, ubijen je veliki broj ljudi, a sovjetske snage su ostale tamo
priblino jednu deceniju. Neki kritiari su, tokom devedesetih godina, poredili iraku
invaziju Kuvajta sa amerikom invazijom Paname. U decembru 1989.godine Sjedinjene
Amerike Drave su poslale trupe da zbace sa vlasti panamskog diktatora Manuela
Norijegu, a u avgustu 1990. godine Irak je poslao trupe u Kuvajt da bi sruili emira.
Sjedinjene Drave i Irak, su obe prekrile pravilo neintervenisanja. Ponovo je, meutim,
bilo razlike u sredstvima i posledicama. U Panami su Amerikanci doveli na vlast vladu
koja je bila sasvim legalno izabrana, ali kojoj general Norijega nije dozvoljavao da
preuzme vlast.



BOX INTERVENCIJA

ZAMISLITE SLEDEU SCENU U AVGANISTANU 1979. GODINE.

JEDAN AVGANISTANSKI KOMUNISTIKI VOA DOLAZI NA VLAST
POKUAVAJUI DA POSTANE NEZAVISNIJI U ODNOSU NA SOVJETSKI
SAVEZ. OVO JE ZABRINULO SOVJETSKE LIDERE JER BI JEDAN NEZAVISNI
REIM NA NJIHOVIM GRANICAMA MOGAO DA PROUZROKUJE PROBLEME
IROM CENTRALNE AZIJE (UKLJUUJUI I PROSTOR SOVJETSKE
CENTRALNE AZIJE), A TAKO NETO BI MOGLO DA STVORI OPASAN
PRESEDAN MALOG KOMUNISTIKOG SUSEDA KOJI USPEVA DA UTEKNE
SOVJETSKOJ IMPERIJI. ZAMISLITE RUSKOG GENERALA KOJI JE
KOMANDOVAO RUSKOM INVAZIJOM I SUKOBIO SE SA POBUNJENIM
AVGANISTANSKIM VOOM KOGA TREBA DA UBIJE, KAKO OBJANJAVA
ZATO JE UINIO SVE TE STVARI PROTIVNE MEUNARODNIM NORMAMA
SUVERENITETA I NEINTERVENISANJA: "DOTLE DOK SE BAVIMO TA JE
ISPRAVNO, A TA POGRENO, KINA I OSTALI MISLE DA IZMEU TE DVE
STVARI NEMA RAZLIKE I MI NE USPEMO DA VAS NAPADNEMO, TO JE ZATO
TO SE PLAIMO. 'OSVAJAJUI VAS, UVEAEMO NE SAMO VELIINU,
NEGO I BEZBEDNOST NAE IMPERIJE. MI VLADAMO KOPNENOM MASOM
CENTRALNE AZIJE, A VI STE GRANINA DRAVA, SLABIJA OD DRUGIH NA
TOM PODRUJU. STOGA JE NAROITO VANO DA VI NE TREBA DA
IZAETE IZ NAE SFERE UTICAJA."
OVE REI SU TUKIDIDOV MELJANSKI DIJALOG, S TIM TO JE "KINA"
DODATA, A "CENTRALNA AZIJA" POSLUILA KAO ZAMENA ZA "MORE," I
"GRANINA DRAVA" ZA "OSTRVO". INTERVENCIJA NIJE NOVI PROBLEM.

Amerikanci nisu pokuali da anektiraju Panamu. U Kuvajtu je iraka vlada
pokuala da anektira Kuvajt, i prouzrokovala je time veliko krvoprolie. Ovakva
razmatranja ne znae da je sluaj Paname bio ispravan ili pogrean, ali kao to vidimo u
Poglavlju 6, esto postoje problemi kada primenjujemo jednostavna pravila
neintervencije i suvereniteta.
Kosmopolite. Kosmopolite, poput teoretiara politike arlsa Bajca, vide
meunarodnu politiku ne samo kao drutvo drava, nego i kao drutvo pojedinaca. Stoga
kada govorimo o pravdi, kau kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince.
Realisti se previe usredsreuju na pitanja rata i mira. Ako bi se usmerili na pitanje
distributivne pravde, to znai ko ta dobija, shvatili bi meuzavisnost globalne
ekonomije. Stalna ekonomska intervencija izvan granica drava ponekad ima efekat
pitanja ivota ili smrti. Na primer, ako ste seljak na Filipinima, pitanje je ivota i smrti
ukoliko vam dete umire zbog neke bolesti koja se moe leiti, ali metanin mladi koji se
kolovao u medicinskoj koli da bi leio upravo takve bolesti, sada radi u Sjedinjenim
Amerikim Dravama za mnogo veu platu.
Kosmopolite smatraju da nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one
prosto brane nejednakost koja treba da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima
distributivne pravde. Realisti (kojima pripadaju moralni skeptici i neki dravni moralisti),
odgovaraju da je opasnost u kosmopolitiskom prilazu to on moe dovesti do velikog
nereda. Doslovno kazano, napori da se izvri radikalna redistribucija verovatno vode ka
nasilnom sukobu, zato to se ljudi ne odriu lako svog bogatstva. Jedan ogranieniji
kosmopolitiski argument zasniva se na injenici da ljudi esto imaju umnoene lojalnosti-
prema porodici, prijateljima, susedima, naciji, moda i prema nekim transnacionalnim
verskim grupama, kao i prema zajednikom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili
pokrenuti slikama gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato to postoji, iako
slabija, nekakva opteljudska zajednica iznad dravnog nivoa. Najposle svi smo ljudska
bia. Kosmopolite nas podseaju da postoji jedna distributivna dimenzija meunarodnih
odnosa, gde je moralnost jednako vana u miru i u ratu. Politike mogu biti osmiljene da
podre osnovne ljudske potrebe i ljudska prava bez unitavanja poretka.
Od pristupa meunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiu da je poredak
nuan za postojanje pravde, ali isputaju iz vida ravnoteu izmeu poretka i pravde.
Dravni moralisti koji vide drutvo drava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju
jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruaju dostatne odgovore o tome kada neke
intervencije mogu biti opravdane. Konano, kosmopolite koje se usredsreuju na drutvo
pojedinaca imaju duboki uvid u opteljudsko, ali poveavaju rizik izazivanja ogromnog
nereda. Najvei broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi kola su manji vani,
nego postojanje ravnotee izmeu ovih pristupa.
Zbog razlika izmeu unutranje i meunarodne politike, moralnost je teko
primeniti u meunarodnoj politici. Upravo zbog toga to postoji mnotvo naela, iz toga
ne sledi da uopte nema naela. Koliko daleko treba da idemo u primeni moralnosti u
meunarodnoj politici? Odgovor je da treba biti obazriv, jer kad moralni sudovi odreuju
sve dogaaje, moralnost moe da vodi do oseaja srdbe, a srdba moe dovesti do
poveanog rizika. Najposle, nema moralnih pitanja meu onima koji su potpuno uniteni.
Istinu govorei, meutim, ne moemo ignorisati moralnost u meunarodnoj politici.
Svaka osoba mora da prouava dogaaje i dolazi do sopstvenih odluka o sudovima i
ravnoteama. Trajna logika meunarodnih sukoba ne ukida odgovornost za moralni
izbor, iako zahteva razumevanje posebnih uslova koji takve izbore ine tekim.
Dok su odreen moral i bezbednosne dileme Peloponeskog rata neponovljivi,
mnoga od tih pitanja se pojavljuju iznova tokom istorije. Ako sledimo evoluciju
meuanarodnih odnosa, videemo ponovo i ponovo napetost izmeu realizma i
liberalizma, izmeu skeptika i kosmopolita, izmeu onih koji veruju u postojanje
anarhinog sistema drava i sistema meunarodnih organizacija. Baviemo se ponovo
Zatvorenikovom dilemom i nastaviemo da se rvamo sa moralnim zagonetkama rata.
Videemo kako su razliiti akteri na svetskoj sceni pristupali krizama u njihovo vreme,
kao i kako se njihovi ciljevi i sredstva menjaju. Kao to smo pomenuli na poetku,
odreene promenljive koje odlikuju dananju meunarodnu politiku, jednostavno nisu
postojale u Tukididovo vreme. Ne samo da tada nije bilo nuklearnog oruja, nije bilo ni
Ujedinjenih Nacija, interneta, transnacionalnih korporacija, kartela. Prouavanje
meunarodnih sukoba je jedna neegzaktna nauka koja kombinuje istoriju i teoriju.
Koristei u naem pristupu naizmenino teoriju i primere, pokuaemo da budemo svesni
i onoga to se promenilo, i onoga to je ostalo nepromenjeno, sve da bi bolje razumeli
nau prolost i nau sadanjost i bolje plovili kroz nepoznate tesnace budunosti.


HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI


490. p. n. e. Prvi Persijski rat

480 p- n. e. Drugi Persijski rat

478. p. N. e. Spartanci se odriu vostva

476 p. n. e. Stvaranje Delskog saveza i Atinske imperije

464 p. n. e. Pobuna helota u Sparti

461 p. n. e. Izbijanje Prvog Peloponeskog rata

445 p. n. e. Poetak tridesetogodinjeg primirja

445-434 p. n.e. Deset godina mira

434 p. n. e. Sukobi Epidamna i Korkire

433 p. n. e. Atina intervenie u Potideji

432 p- n. e. Spartanska Skuptina raspravlja o ratu

431 p. n. e. Izbijanje Drugog Peloponeskog rata

430 p. n.e. Periklov govor nad grobom mrtvih Atinjana

416 p. n. e. Dijalog Atinjana i Meljana

413 p. n. e. Poraz Atinjana na Siciliji

411 p. n. e. Pobuna oligarha u Atini

404 p. n. e. Poraz Atinjana; primorani da srue spoljne gradske zidove na putu za
Pirejsku luku




PITANJA ZA RAZMILJANJE:


1. Kakvu ulogu treba da igraju razmiljanja o moralu u voenju meunarodnih
odnosa? Kakvu ulogu moral zapravo igra? Imamo li smisla i imamo li pravo da
drugim dravama i njihovom stanovnitvu govorimo o moralnim dunostima
koje oni imaju?
2. Postoji li razlika u moralnim obavezama u unutranjoj politici i meunarodnoj
politici? Na osnovu Dijaloga Atinjana i Meljana, ta mislite da li su Atinjani
postupali moralno? Da li su Meljani bili razloniji ()?
3. ta je realizam? Koja je razlika izmeu njega i liberalnog pogleda na svetsku
politiku?
4. ta Tukidid doslovce navodi kao glavni uzrok Peloponeskog rata? Koji su
neposredni? Koji su dublji?
5. Koja se teorija meunarodnih odnosa moe izvui iz Tukididove prie o ratu?
6. Da li je Peloponeski rat bio neizbean? Ako je tako, ta mislite zato i kada? Ako
nije, kada i na koji nain je mogao biti spreen?


PREPORUENA LITERATURA:


1. Morgenthau, Hans, Politics among Nations, Knopf, New York, 1989, Poglavlje 1
2. Waltz, Kenneth, Man, the State, and War, Columbia University Press, 1959, pp. 1
15. (moe se nai u hrvatskom izdanju: Kenet N. Volc, ovjek, drava i rat,
Barbat, Zagreb, 1998)
3. Moravscik, Andrew, Taking Preferences Seriously: A Liberal Theory of
International Politics, International Organization, 51: 4, Autumn 1997, pp. 513
553.
4. Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K.
Finley, Penguin, London, 1972, pp. 35 87, 400 408. (Videti srpsko izdanje ove
knjige: Tukidid, Peloponeski rat, prevod: Duanka Obradovi, Prosveta, Beograd,
1999)
5. Kagan, Donald, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Press,
Ithaca, 1969, pp. 31 56, 345 356.


DODATNA LITERATURA:


Axelrod, Robert M., The Evolution of Cooperation, Basic, New York, 1984

Ba, Alice, and Matthew J. Hoffmann, Making and Remaking the World for IR 101: A
Resource for Teaching Social Constructivism in Introductory Classes, International
Studies Perspectives, 4 : 1, February 2003, pp. 15 33.

Bagby, Laurie, The Use and Abuse of Thucydides, International Organization, 48 : 1,
Winter 1994, pp. 131 153.

Baldwin, David, Neorealism and Neoliberalism: The Contemporary Debate, Columbia
University Press, New York, 1993

Beitz, Charles R., Political Theory and International Politics, Princeton University Press,
Princeton, NJ, 1979

Betts, Richard, Should Strategic Studies Survive, World Politics, 50 : 1, October 1997,
pp. 7 54.

Brown, Michael, et al., Theories of War and Peace, MIT Press, Cambridge, MA, 1998

Bull, Hedley, The Anarchical Society: A Study of Order in World Politics, Columbia
University Press, New York, 1977

Caporaso, James, A., ed., Dependence and Dependency in the Global System, special
Issue of International Organizaton, 32 : 1, Winter 1978

Dessler, David, Constructivism Within a Positivist Social Science, Review of
International Studies 25, 1999

Doyle, Michael W., Ways of War and Peace, Norton, New York, 1997

Doyle, Michael W., and G. John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations
Theory, Vestview, Boulder, CO, 1997


Elshtain, Jean Bethke, Women and War, 2nd ed., University of Chicago Press, Chicago,
1994

Finnemore, Martha and Kathrin Sikkink, Taking Stock: The Constructivist Research
Program in International Relations and World Politics, Annual Review of Political
Science, Vol. 4 June 2001, pp. 391 416.

Gaddis, John Lewis, The Landscape of History: How Historians map the Past, Oxford
University Press, New York, 2002

Gilpin, Robert, War and Change in World Politics, Cambridge University Press,
Cambridge,1981

Goldstein, Joshua S., War and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, 2001


Hinsley, F. H., Power and the Pursuit of Peace, Cambridge University Press, London,
1967

Hoffmann, Stanley, Duties Beyond Borders: On the Limits and Possibilities of Ethical
International Politics, Syracuse University Press, Syracuse, NY, 1981


Jervis, Robert, Realism, Game Theory and Cooperation, World Politics, 40 : 3 April
1988, pp. 317 349.

Katzenstein, Peter J., ed., The Culture of National Security, Columbia University Press,
New York, 1996

Keohane, Robert O., ed., Neo realism and its Critics, Columbia University Press, New
York, 1986

Kissinger, Henry, Diplomacy, Simon & Schuster, New York, 1994, (Ova knjiga je
prevedena na Srpski jezik: Henri Kisinder, Diplomatija, I, II, Verzalpres, Beograd,
1999, ili Henri Kisinder, Diplomatija, BMG, Beograd, 2006)

Lapid, Yosef, and Friedrich Kratochwill, eds., The Return of Culture in International
Relations Theory, Lynne Rienner, Boulder, CO, 1996

Levy, Jack S., War in the Modern Great Power System 1495 1975, University Press of
Kentucky, Lexington, 1983

Mercer, Jonathan, Anarchy and Identity, International Organizaton, 49 : 2, Spring
1995, pp. 229 252.

Oneal, John, and Bruce Russet, The Classical Liberals Were Right: Democracy,
Interependence, and Conflict 1950 - 1985, International Studies Quarterly 41, 1997, pp.
267 293.

Rosecrance, Richard N., The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the
Modern World, Basic, New York, 1986

Rosenau, James N., Turbulence in World Politics: A Theory of Change and Continuity,
Princeton University Press, Princeton NJ, 1990

Ruggie, John G., What Makes the World Hang Together: Neo Utilitarianism and the
Social Constructivist Challenge, International Organization 52 : 4 1998, pp. 855 885.

Spruyt, Hendrik, The Sovereign State and Its Competitors, Princeton University Press,
Princeton NJ, 1994

Tickner, Ann J., Gender in International Relations, Columbia University Press, New
York, 1992

Van Evera, Stephen, The Causes of War, Cornell University Press, Ithaca, New York,
1999

Waever, Ole, The Sociology of a Not So International Discipline: American and
European Developments in International Relations, International Organization, 52 : 4
1998, pp. 687 727.

Waltz, Kenneth N., Theory of International Politics, Addison Wesley, Reading MA,
1979

Walzer, Michael, Just and Unjust Wars, Basic Books, New York, 1977, Prvi i drugi deo


Welch, David A., Why IR Theorists Should Stop Reading Thucydides, Review of
International Studies, July 2003, pp. 301 319.

Wendt, Alexander, Anarchy Is What States make of It: The Social Construction of
Power Politics, International Organization, 46 : 2, Spring 1992, pp. 391 427.

Zacher, Mark, The Territorial Integrity Norm, International Organization, 55 : 2, 2001



POGLAVLJE 2

UZROCI VELIKIH SUKOBA DVADESETOG VEKA



MEUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZRONOSTI


Rat se esto objanjava pomou meunarodnih sistema, ali ta je to meunarodni sistem?
Prema reniku, sistem je skup meupovezanih jedinica. Mnoge unutranje politike sisteme
je lako prepoznati zato to imaju jasne institucionalne oznake: predsednika, kongres,
parlament i tako dalje. Meunarodni politiki sistemi su manje centralizovani i manje
opipljivi. I bez postojanja Ujedinjenih Nacija jo uvek bismo mogli govoriti o
meunarodnom sistemu. Meunarodni sistemi nisu samo drave koje ga ine. Meunarodni
politiki sistem je obrazac odnosa izmeu drava.
Meutim, nemojte biti u zabludi u koju vas moe dovesti odreenost unutranjih
politikih sistema. Oni takoe ukljuuju neopipljive aspekte kao to su stavovi javnosti ili
uloga tampe ili nekih nepisanih ustavnih konvencija. Vana stvar u vezi sa bilo kojim
sistemom je da je ukupan obrazac sistema mnogo vei od prostog zbira svojih delova, to
jest gradivnih blokova koje smo u I poglavlju definisali kao subjekte, sredstva i ciljeve.
Sistemi mogu da stvaraju posledice koje nijedan od konstitutivnih aktera nije nameravao.
Na primer, zamislite sistem zasnovan na tritu u ekonomiji. Svako preduzee u jednom
isto trinom sistemu pokuava da maksimizira svoj profit, ali sistem trita produkuje
nadmetanje do take preokreta, donosei na taj nain korist i samom potroau. Poslovni
ljudi ne planiraju ba da pomognu potroau, ali obrazac ponaanja u jednom istom
trinom modelu dovodi do tog efekta. Drugim reima, sistem proizvodi posledice koje
mogu biti potpuno razliite od namera aktera u samom sistemu.
Meunarodni politiki sistem moe na slian nain da dovede do efekata koje
njegovi akteri nisu izvorno nameravali. Na primer, 1917. godine kada su boljevici doli na
vlast u Rusiji, oni su posmatrali celokupan sistem meudravne diplomatije koja je
prethodila Prvom svetskom ratu kao buroasku besmislicu. Stoga su nameravali da napuste
takav sistem diplomatije. Revolucija bi ujedinila sve radnike sveta i izbrisala granice
izmeu drava. Transnacionalna proleterska solidarnost bi zamenila meudravni sistem.
Meutim, kada je Lav Trocki preuzeo dunost ruskog ministra spoljnih poslova, rekao je
kako je njegova namera bila da obnaroduje pojedine revolucionarne proklamacije, a onda
da zatvori radnju. Ali boljevici su shvatili da su deo meudravnog sistema, te da je to
sve poelo da utie i na njih i njihovu revolucionarnu tvorevinu. Nova komunistika drava
potpisala je Ugovor u Rapalu sa Nemakom 1922. godine. Bio je to savez odbaenih
zemalja koje nisu bile prihvaene u posleratnom diplomatskom svetu. I 1939. godine, Josif
Staljin je uao u pakt sa svojim ideolokim arhineprijateljem, Adolfom Hitlerom, u cilju da
Hitlerovu panju usmeri ka Zapadu. Sovjetsko ponaanje, uprkos poetnim izjavama i
iluzijama koje je imao Trocki, uskoro je postalo slino diplomatijama drugih aktera u
meunarodnom sistemu.
Raspodela moi meu dravama u meunarodnom sistemu pomae nam da pravimo
predvianja o odreenim aspektima ponaanja drava. Geopolitika tradicija smatra da
mesto i poloaj neke drave u odnosu na druge mogu dosta da nam kau o tome kako e se
ona ponaati. Poto susedi imaju vie dodira i moguih taaka sporenja, nije iznenaujui
podatak da je polovina vojnih sukoba izmeu 1816-1992. godine izbijala meu susedima.
24

Ako drava osea pretnju od strane suseda, verovatno je da deluje u skladu sa starom
maksimom neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. Ovaj obrazac je uvek bio prisutan
u anarhinim sistemima. Na primer, tri veka pre Hristovog roenja, indijski pisac Kautilja
izneo je tezu da drave indijskog potkontinenta tee da uu u saveze sa udaljenim
dravama s ciljem da se zatitite od vlastitih suseda, stvarajui na taj nain obrazac
saveznitva koji je liio na ahovsku tablu. Makijaveli je zapazio istovetno ponaanje u
odnosima gradova - drava, petnaestovekovne Italije. U ranim 1960-im, u vreme kada su se
zapadnoafrike drave oslobaale kolonijalne vladavine, bilo je dosta osnova da se govori
o solidarnosti meu afrikim dravama, ali su ubrzo ove nove drave poele da stvaraju

24
Paul R. Hensel, Territory: Theory and Evidence on Geography and Conflict, in: A. Vasquez, (Ed.),
What Do we Know About War, Rowman and Littlefield Publishers, New York, 2000, p. 62.
saveze iji je obrazac podseao na ve pomenutu ahovsku tablu, slian onome koji je
Kautilja opisao u drevnoj Indiji. Gana, Gvineja i Mali bile su ideoloki radikalne, dok su
Senegal, Obala Slonovae i Nigerija bile relativno konzervativne, ali su takoe vodile
politiku ravnotee snaga u odnosu na svoje susede. Jo jedan primer za ovo je obrazac koji
se u Istonoj Aziiji razvio posle Vijetnamskog rata. Ako bi Sovjetski savez bio obojen u
crno, Kina bi bila crvena, Vijetnam crn, a Kamboda crvena. Razvijen je jedan savren
obrazac ahovske table. Ironija je da su Sjedinjene Drave ule u vijetnamski rat zbog
teorije domina po kojoj e drava koja podlegne komunizmu, povui za sobom i narednu, i
tako unedogled. Sa malo vie uvida u situaciju, Sjedinjene Drave bi shvatile da je igra u
istonoj Aziji vie liila na ah nego na domine, kao i da su mogle da ostanu po strani.
Obrazac ahovske table zasnovan na maksimi neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj
jeste u tradiciji geopolitikog naina miljenja, i moe pomoi da dajemo korisna
predvianja u svetu u kojem vladaju uslovi anarhije.

Nivoi analize

Sistemi nisu jedini nain pomou koga moemo objanjavati ono to se deava u
meunarodnoj politici. U knjizi ovek, drava i rat, Kenet Volc izdvaja tri nivoa
uzronosti rata, koje on naziva predstavama: nivo pojedinca, nivo drave i nivo
meunarodnog sistema.
Objanjenja na nivou pojedinca su retko dovoljna zbog same prirode meunarodne politike
i podrazumevaju pre drave kao glavne aktere, nego pojedince. Prevelik naglasak na
namere pojedinaca moe da nam zatvori oi pred situacijom u kojoj su nenameravane
posledice akcija pojedinaca, uzrokovane zapravo postojanjem irih sistema u kojima
pojedinci deluju. Uzmimo na primer Afriku - ako se prvenstveno usredsredimo na iskrenost
namera afrikih lidera, kao to je to sluaj, recimo, sa prvim predsednikom Tanzanije,
Duliusom K. Njerereom i njegovom idejom o pan-afrikom jedinstvu, ispustiemo iz vida
vanost uticaja koji na ove nove afrike drave ima anarhina struktura meunarodnog
sistema.

Ovo ne znai da pojedinci nisu nikad bitni. Sasvim suprotno. Perikle je inio izuzetak u
Peloponeskom ratu. 1991. godine, iraki voa Sadam Husein je bio faktor od presudnog
znaaja u Zalivskom ratu, kao to je Dord V. Bu to bio u u irakom ratu iz 2003. godine.
U Kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine, Don F. Kenedi i Nikita Hruov suoili su se
sa mogunou izbijanja nuklearnog rata i konana odluka o tome nalazila se u njihovim
rukama. Ali razlog zato su se oni nali u jednoj tako neverovatnoj sistuaciji ne moe biti
objanjen na nivou pojedinca. Neto u strukturi ukupne situacije ih je dovelo do pomenute
take. Slino tome, poznavanje linosti Kajzera Vilhelma II, ili Hitlerove linosti, nuno je
za razumevanje uzroka Prvog i Drugog svetskog rata, ali to ipak nije celovito objanjenje.
Kao to emo videti kasnije u ovom radu, bitno je bilo to to je Kajzer Vilhelm otpustio
svog kancelara Ota fon Bizmarka 1890. godine, ali to ne znai da je Prvi svetski rat izbio
prvenstveno zbog Kajzera Vilhelma.

Druga verzija Volcove prve predstave trai objanjenje, ne u posebnim osobinama
pojedinaca, nego u njihovim zajednikim osobinama, ljudskoj prirodi zajednikoj za sve
njih. Na primer, moemo uzeti kalvinistiko vienje meunarodne politike i pripisati
krajnji uzrok rata zlu koje lei u svakom od nas. To bi objasnilo rat kao posledicu
nesavrenosti ljudske prirode. Jedno takvo objanjenje nam, meutim, ne govori zato neke
zle voe ulaze u ratove a neke ne, ili zato neke dobre voe ulaze u ratove a druge ne.

ANTRFILE: SISTEMI I RAT

Posle zavretka poslednjeg rata, meunarodni sistem se razvijao u pravcu dva rigidna
lagera. Ova bipolarnost dovela je do gubitka fleksibilnosti (sistema - prim.prev.) i poveane
nesigurnosti. Jedan od novih saveza okupio se oko autoritarne kopnene sile, drugi oko
demokratske sile sa ekspanzivnim trgovinskim vezama i kulturom koja je odravala
pomorsku premo. Svaka strana se plaila da ona druga ne postigne odluujuu prednost u
sukobu koji su obe oekivale. Ironija je da su graanski sukobi u malim, slabim dravam,
koji su pretili samo sporednim promenama unutar saveza, u toj meri poveali oseaj
ugroenosti da su praktino povukli oroz rata.

Koji rat opisuje ovaj odlomak: Peloponeski rat, Prvi svetski ili Hladni rat?


Objanjenje na nivou ljudske prirode nam ne moe dati odgovor na ovo pitanje. Takva
jedna teorija previe predvia, to znai da, pored toga to upuuje na previe moguih
uzroka, ona ih, takoe, i preterano ukljuuje. Bez diskriminacije (odabiranja i odbacivanja-
prim.prev.), ona nije nije u stanju da objanjava. Sat ije su kazaljke stale, pokazuje nam
tano vreme dva puta u toku dana, ali najvei deo dana nas obmanjuje.

Previe predvianja takoe zamagljuje i neke od napora da se objasni meunarodna
politika na drugom nivou analize, nivou prirode drave ili drutva. Tu, takoe, postoji
slino pitanje, da ako odreeni tipovi drutava uzrokuju rat, zato onda neka loa drutva
ili loe drave ne idu u rat? Ubacite vae omiljene opise za dobre ili loe-
demokratske, komunistike, kapitalistike, kako god. Na primer, posle Prvog svetskog rata
u svetu je postojao veliki polet zasnovan na uverenju da e pobeda zemalja sa
demokratskim dravnim ureenjem znaiti manje ansi za izbijanje rata. Jasno je, meutim,
da demokratije mogu da ratuju, i da to znaju da ine esto. Najposle, Atina je bila
demokratija. Marksistika teorija zagovara stav da bi rat mogao biti prevazien kada bi sve
drave bile komunistike, ali je oigledno da su se dogaali vojni sukobi i izmeu
komunistikih drava. O tome svedoe ratovi izmeu Kine i Sovjetskog saveza ili
Vijetnama i Kambode. Stoga, priroda drutva, odnosno sama injenica da je ono
demokratsko, kapitalistiko ili komunistiko, nije dovoljna za predvianje sa kolikom e
izvesnou to drutvo ii u rat.

Postoji pretpostavka (o kojoj emo raspravljati kasnije), da bi, ukoliko bi sve drave bile
demokratske, bilo manje rata. U stvari, teko je nai sluajeve u kojima su liberalne
demokratije ulazile u borbe sa drugim liberalnim demokratijama, premda je postojalo
mnogo sluajeva u kojima su demokratije ratovale protiv autoritarnih drava. Uzrok za
ovakav empirijski nalaz, kao i pitanje da li e on vaiti i u budunosti, nije jasan, ali moe
predstavljati interesantan razlog da se istrauje na drugom nivou analize.

Zanimljiva objanjenja esto ukljuuju meuigru izmeu drugog (analiza na nivou drutva
ili drave), i treeg (analiza na nivou meunarodnog sistema) nivoa analize. Koji je od ova
dva nivoa analize vaniji, meunarodni sistem ili priroda drava u sistemu? Analiza na
nivou meunarodnog sistema je objanjenje izvana - i u njemu saznajemo nain na koji
celokupni sistem utie na drave. Drugi nivo analize je objanjenje iznutra - ono objanjava
posledice onoga to se deava unutar drava.
Poto nam esto treba informacija o tome ta se deava na oba nivoa analize, odakle treba
da ponemo? Pravilo brzog shvatanja kae da je najbolje zapoeti neto sa
najjednostavnijim pristupom, jer ako je najjednostavnije objanjenje odgovarajue, ono se i
usvaja. Ovo se naziva pravilom parsimonije ili Okamova britva po
etranestovekovnom filozofu Vilijemu od Okama koji je smatrao da je dobro objanjenje
ono koje izbegava nepotrebne detalje. Pravilo parsimonije - sposobnost da se objasni
mnogo sa malo rei - samo je jedan od kriterijuma po kojima procenjujemo koliko su neke
teorije dobre. Zanima nas, takoe, i opseg teorija (to jest koliko od ponaanja aktera u
meunarodnim odnosima one pokrivaju), kao i njihove eksplanatorne sposobnosti (na
koliko ciljeva i anomalija one raunaju). Ipak, parsimonija upuuje na mesto za poetak.
Budui da objanjenja na nivou meunarodnog sistema tee da budu najjednostavnija, ona
predstavljaju dobru polaznu taku. Ako se dokae da su neodgovarajua, onda moemo
usmeriti panju na jedinice sistema.

Sistemi: strukture i procesi


Koliko jednostavno ili sloeno treba da bude objanjenje na nivou meunarodnog sistema?
Neki neorealisti, kao to je Kenet Volc, zagovaraju krajnju parsimoniju i usredsreenost
samo na strukturu. Liberali i konstruktivisti, pak smatraju da je Volcov koncept sistema
toliko tur da objanjava veoma malo. Ovaj sukob moemo shvatiti pravei razliku izmeu
dva aspekta sistema: strukture i procesa. Struktura se odnosi na raspodelu moi, a pod
procesom podrazumevamo obrasce i vrste interakcija izmeu jedinica sistema. Struktura i
proces oigledno utiu jedno na drugo, i mogu varirati u zavisnosti od duine perioda koji
ispitujemo, ali struktura je jedan osnovniji koncept i promene u njoj deavaju se znatno
sporije nego to je to sluaj sa procesima.
Ekonomisti opisuju strukturu trita pomou koncentracije moi prodavaca. Za monopol je
karakteristian jedan veliki prodavac, za duopol dva, za oligopol nekoliko, a u jednom
savrenom trinom modelu privrede prodavaka mo je ravnomerno rasporeena. Slino
tome, politikolozi kao unipolarne opisuju one meunarodne sisteme u kojima postoji jedna
premona sila. U bipolarnim sistemima, postoje dva velika centra moi, dve velike drave,
ili dva vrsto zbijena sistema saveza dominiraju politikom. Multipolarne strukture imaju tri
ili vie centara moi, a tamo gde postoji veliki broj zemalja koje su priblino jednake u
moi, govorimo o rasprenom rasporedu moi.
Ako se vratimo na prethodni primer iz ekonomije, poslovni ljudi koji su pokuavali da
maksimiziraju svoj profit u jednom savrenom trinom modelu privrede, nali su se u
situaciji da doprinose boljitku potroaa, ali je taj rezultat zavisio od strukture sistema
trita. U sluaju da je trite bilo zasnovano na monopolu ili oligopolu, rezultat bi bio
potpuno drugaiji. Veliki prodavac moe da uvea svoj profit ograniavajui proizvodnju u
cilju da povea cene. Stoga kada je poznata struktura sistema, ekonomisti su sposobni da
daju tanija predvianja o tome kako e se ko ponaati na tritu i kome e to doneti vie
boljitka.
Na slian nain, politikolozi posmatraju strukturu meunarodnog sistema u nameri da
predvide ponaanje drava i njihovu sklonost ka ratu. Unipolarni sistemi su skloni
propadanju poto drave, u tenji da ouvaju vlastitu nezavisnost, vode politiku ravnotee
snaga protiv drave koja ima premo u sistemu, ili protiv hegemona, ili e neka drava ija
je mo u usponu, u nekim sluajevima izazivati mo vodee drave. U multipolarnim ili u
meunarodnim sistemima koji imaju rasprenu raspodelu moi, drave e formirati saveze
u cilju ostvarenja ravnotee snaga, ali e savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali
e biti relativno ogranieni u svom opsegu. U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo
rigidniji, to zauzvarat doprinosi veoj verovatnoi izbijanja sukoba irih razmera, moda
ak i svetskog rata. Neki analitiari kau da bipolarlni sistemi ili erodiraju ili
eksplodiraju. Ovo se desilo u Peloponeskom ratu kada su Atina i Sparta pojaale
meusobna trvenja potujui vlastite saveznike obaveze. Ovo je takoe bio sluaj u
vremenu pre 1914. godine, kada se multipolarna ravnotea snaga u Evropi postepeno
konsolidovala u sistem dva jaka saveza, koji su pri tome izgubili na svojoj fleksibilnosti.
Predvianja o mogunosti izbijanja rata zasnovana na principu multipolarnost Vs.
bipolarnost pokazala su se pogrenim, posle 1945. godine. Tokom Hladnog rata svet je bio
bipolaran sa dva velika igraa, Sjedinjenim Dravama i njenim sveznicima i Sovjetskim
Savezom i njegovim saveznicima. Ipak nije dolo do izbijanja sveobuhvatnog rata tokom
vie od etiri decenije, pre nego to je sistem erodirao s propadanjem Sovjetskog Saveza.
Neki ljudi tvrde da je nuklearno oruje uinilo mogunost izbijanja globalnog rata veoma
neprivlanim reenjem. Iz tih razloga moemo zakljuiti da struktura meunarodnog
sistema moe ponuditi nekakva gruba objanjenja, ali da ni ona ne objanjava dovoljno
sama po sebi.
Vie emo shvatiti ako budemo ili dalje od strukture sistema, i pozabavimo se
ispitivanjem njegovog procesa, tj. pravilnog obrasca interakcija izmeu drava.
Razlikovanje izmeu strukture i procesa u bilo kom vremenu moe biti ilustrovano uz
pomo metafore poznate kartaroke igre - pokera. Struktura igre pokera je u raspodeli
moi, to jest koliko ipova igrai imaju i koliko je jakih karti podeljeno. Proces se odnosi
na nain na koji se igra moe igrati i kakve vrste interakcija meu igraima mogu postojati
(kako su pravila igre zamiljena i kako se shvataju; da li su igrai dobri bleferi; da li
potuju pravila? Ako igrai varaju, da li je izvesno oekivati da e biti uhvaeni?). Na
primer, kada bi dopustili igraima u Zatvorenikovoj dilemi da meusobno komuniciraju
promenila bi se i priroda igre. Tako, i kada drave komuniciraju jedna sa drugom i postignu
uzajamno korisne sporazume ili stvaraju razumljiva pravila i ustanove, one dodaju u
repertoar dravnih strategija nov kvalitet, te stoga mogu promeniti politike ishode. Proces
meunarodog sistema je odreen pomou tri elementa: 1) strukturom (bipolarne strukture
su sklone da proizvedu manje fleksibilne procese), 2) kulturnim i institucionalnim
kontekstom koji okruuje strukturu i determinie sposobnosti drava koje one imaju za
saradnju, 3) da li su drave revolucionarne ili umerene u ciljevima i instrumentima.

Revolucionarni i umereni ciljevi i sredstva

Kako ciljevi drava utiu na meunarodne procese? Kao to zagovaraju konstruktivisti,
veina sistema postoji u kulturnom kontekstu koji ukljuuje neka osnovna pravila i praksu
koji odreuju ta je primereno ponaanje. Drave mogu da prkose tim pravilima i praksi ili
ih mogu prihvatiti. Jedan meunarodni sistem moe imati ili stabilan ili revolucionaran
proces, u zavisnosti od identiteta i ciljeva najznaajnijih drava u sistemu. U 18-tom veku,
npr. osnovno pravilo igre bilo je legitimnost monarhistikih drava - zasnovano na
boanskom pravu kraljeva i odravanju ravnotee snaga meu tim monarhijama. Ugovor iz
Utrehta iz 1713. godine je izriito govorio o vanosti ravnotee snaga. Bilo je mnogo malih
ratova, ali tek je nekoliko velikih uspelo da poremeti sistem. Razmotrimo primer Fridriha
Velikog i nain na koji je on tretirao svog suseda, austrijsku caricu Mariju Tereziju. Fridrih
je 1740. godine odluio da zaposedne leziju, jednu od provincija koja je pripadala Mariji
Tereziji. Fridrih nije imao velik, revolucionaran razlog da uini tako neto, ve je u pitanju
bilo uveanje teritorije. On nije ni pokuao da izazove narodnu revoluciju protiv Marije
Terezije tako to bi pozvao narod lezije da zbaci sa trona bekog autokratu koji je uz to
govorio nemaki jezik. Najposle, i sam Fridrih je bio berlinski autokrata koji je govorio
nemaki. On je osvojio leziju zbog toga to je to hteo, vodei rauna da time ne uini ita
to bi moglo nakoditi Austiji ili temeljnom naelu legitimnosti monarha.

Uporedite to sa Francuskom revolucijom pola veka kasnije, kada je preovlaujue gledite
u Francuskoj bilo da svi monarsi treba da budu poslati na veala ili na giljotinu, te da vlast
treba da proistekne iz naroda. Napoleon je proirio ovu revolucionarnu ideju narodne
suverenosti irom Evrope i njegovi ratovi su predstavljali veliki izazov, podjednako za
pravila igre u Evropi, i za ravnoteu snaga u njoj. Umereni proces i stabilna ravnotea u
sistemu, iz perioda sredine veka, preobrazili su se u revolucionarni proces i nestabilnu
ravnoteu, na kraju veka. Stoga govorimo o promenama kao to je Francuska revolucija
kao egzogenim u odnosu na strukturalne teorije, budui da ne mogu biti objanjene
pomou ove teorije. Ovo je primer sluaja u kome teorija strukturalnog realizma moe biti
dopunjena uinkom socijalnog konstruktivizma.
Kao to mogu da promene ciljeve, drave mogu promeniti i sredstva za ostvarenje tih
ciljeva. Proces u meunarodnom sistemu takoe trpi uticaj i zavisi od prirode sredstava
koje drave koriste. Tako, neka sredstva mogu imati stabilizirajue, a neka destabilizirajue
efekte. Do promene sredstava dolazi iz razloga tehnolokog razvoja.
Sredstva se takoe mogu promeniti i kao posledica novog naina drutvene organizacije. U
18. veku Fridrih Veliki ne samo da je imao ograniene ciljeve, ve je takoe bio ogranien
u pogledu sredstava koja su mu stajala na raspolaganju. Imao je najamniku vojsku ija je
lojalnost bila ograniena i jadnu logistiku. Osamnaestovekovne armije izvodile su
kampanje u leto, kada je hrana bila na dohvat ruke ili kada su dravne blagajne skupile
dovoljno novca da plate vojnike koji su esto dolazili sa drutvenog dna. Kada bi hrane ili
zlata ponestalo - vojnici bi dezertirali. Francuska revolucija promenila je nain na koji je rat
voen od strane drutva, ka neemu to su Francuzi nazvali lave en masse ili to mi
nazivamo regrutacija. Kako istiu konstruktivisti, oseaj identiteta se promenio kod
vojnika, to je bila posledica injenice da su ljudi poeli sebe da doivljavaju kao graane
koji su okupljeni idejom otadbine, te je to proizvelo oseanje da svi treba da uzmu uee
u vojsci. Rat vie nije bio stvar koja se ticala nekoliko hiljada najamnika koji su ratovali
tamo negde, rat sada je ukljuivao svakoga. iroko ukljuivanje i masovna podrka
ovakom jednom sistemu nadvladali su staru plaeniku peadiju. Promena u sredstvima
koja su na raspolaganju dravama pomogla je, takoe, da se doe do promena u procesu
meunarodnog sistema u 18. veku.

Struktura i proces meunarodnog sistema 19. veka

Ovo razlikovanje nam pomae da shvatimo devetnaestovekovno poreklo velikih sukoba
koji su se desili u 20. stoleu. Sledei pravilo parsimonije, prvo treba da potraimo
jednostavno strukturalno objanjenje, kao to to esto ine neorealistike teorije
meunarodnih odnosa u pokuaju da objasne ono to se deavalo tokom 19. veka.

Na poetku veka, Napoleon je pokuao da stvori francusku hegemoniju u Evropi, ali nije
uspeo u tom poduhvatu. Njegovi napori da to ostvari, ujedinili su druge zemlje u koaliciju
koja e na kraju poraziti Francusku. Da je kojim sluajem uspeo, sistem bi bio izmenjen u
unipolarnu strukturu. Meutim, posle Napoleonovog poraza 1815. godine, odlukama
Bekog kongresa dolo je do restauracije starog multipolarnog poretka u kome je postojalo
pet velikih sila koje su uravnoteivale jedna drugu. Revolucionarna Francuska promenila je
proces

BOX: STRUKTURA I PROCES
DRAVNICI UOBIAJENO SUDE O TOME DA LI JE EVROPSKA RAVNOTEA
BILA ZADOVOLAJVAJUA ILI NE, NA OSNOVU INILACA KOJI SU IMALI
TAKO MALO, ILI GOTOVO NIKAKVE DIREKTNE VEZE SA MOI I NJENOM
RASPODELOM TJ. ONI UZIMAJU U OBZIR RANG I STATUS KOJI JE DRAVA
UIVALA, POTOVANJE KOJE JOJ JE BILO UKAZIVANO I PRESTI KOJI JE
IMALA, DA LI JE BILA VREDNA DA SE UE U SAVEZ SA NJOM, KAO I DA LI
JOJ JE BILO DOPUTENO DA SE IZJASNI U POGLEDU NEKIH MEUNARODNIH
PROBLEMA ITD. TO NAM POMAE DA OBJASNIMO KAKO KRIZE MOGU DA
IZBIJU I KADA RAVNOTEA SNAGA NIJE UZDRMANA ILI JOJ NE PRETI NEKA
OPASNOST. SVE TO POKAZUJE KAKO SREDSTVA KOJA SU DRUGAIJA OD
POLITIKE ZASNOVANE NA MOI KAO TO SU MEUNARODNO PRAVO,
DELOVANJE EVROPSKOG KONCERTA U PRAKSI, SREDSTVA KOJA SAVEZI
KORISTE ZA OGRANIAVANJE NEKOG SVOG LANA BILA SU OPTIJA I
KORISNIJA U PROCESU UNAPREIVANJA I OUVANJA EVROPSKOG
EKVILIBRIJUMA, NEGO SREDSTVA ZASNOVANA NA POLITICI MOI POPUT
RIVALSKIH SAVEZA ILI KOALICIJA KOJE SE MEUSOBNO BLOKIRAJU.
IZVOR: PAUL SCHROEDER, THE NINETEENTH CENTURY SYSTEM
25



meunarodnog sistema tokom ovih dvadesetak godina (trajanja revolucionarnih i
Napoleonovih ratova - prim. prev.). i zapretila je da promeni njegovu strukturu, ali na kraju
nije uspela da strukturu evropskog meudravnog sistema uini unipolanom.
Za realiste koji stavljaju naglasak na strukturu (meunarodnog sistema prim. prev.),
velika promena desila se 1870. godine sa ujedinjenjem Nemake. Meunarodni sistem 19.
veka ostao je multipolaran, ali dolo je do velike promene u raspodeli moi u Srednjoj
Evropi. Pre ujedinjenja, Nemaka se sastojala od 37 drava i bila je arena meunarodne
politike, u kojoj su drugi intervenisali. Nakon 1870. godine Nemaka je postala ujedinjen

25
Paul Schroeder, The Nineteenth Century System: Balance of Power or Politcal Equilibrium?, Swords
and Ploughshares, 4:1, October 1989, p. 4.
akter u meunarodnim odnosima. tavie, injenica da je smetena tano u srcu Evrope
imala je znaajne geopolitike posledice. Iz perspektive strukture, ujedinjena Nemaka bila
je potencijalno ili previe jaka ili previe slaba. Ukoliko bi Nemaka bila dovoljno jaka da
se odbrani sopstvenim snagama od eventualnih napada Rusije i Francuske, a koji bi se
desili istovremeno, onda bi ona takoe bila dovoljno jaka da porazi Ruse ili Francuze
pojedinano. A ako Nemaka ne bi bila dovoljno jaka da porazi Rusiju i Francusku
istovremeno, onda bi bila dovoljno slaba da prizove Ruse i Francuze da je zajedno
napadnu.
Nova ujedinjena Nemaka drava smetena u sreditu Evrope, meutim, nije proizvela
nestabilnost, zbog njenog prvog, briljantnog kancelara, Ota fon Bizmarka. Od 1870. do
1890. godine, Bizmark je bio agilni diplomata kome je polo za rukom da ublai oseanje
pretnje kod svojih suseda, otklonivi samim tim efekat ove velike strukturalne promene u
politikom procesu meunarodnog sistema. Bizmarkovi naslednici nisu bili tako vini. Od
1890. godine, pa na dalje, sistemi saveza u Evropi postali su mnogo rigidniji - sa jednim
savezom okupljenim oko Nemake, i drugim oko Rusije i Francuske. Bipolarnost saveza
postepeno je postajala sve otrija, to je sve dovelo do konane eksplozije 1914. godine.
Postoji zaista jako jezgro istine u ovom strukturalnom objanjenju promene u
devetnaestom veku, ali to nije odgovarajue objanjenje samo po sebi. Ono ne uzima u
obzir ulogu pojedinaca kakav je recimo Bizmark, i ne govori nam zato je ujedinjenje
Nemakoj bilo dozvoljeno od strane drugih evropskih drava. Zato susedi Nemake nisu
pokuali da spree njeno ujedinjavanje? Ako su Britanija i Francuska mogle da vide kako
se ovaj izaziva uspinje u moi, zato ga nisu zaustavili na vreme? Opaanja i unutranja
politika moraju se prizvati u pomo da bi se odgovorilo na ova pitanja. Objanjenje koje u
obzir uzima strukturu, govori nam malo o tome zato je bilo potrebno trideset godina da se
razvije bipolarni sistem saveza, kao i ne uzima u obzir mogua kljuna uloga vostva. Da
Kajzer nije otpustio Bizmarka 1890. godine, ili da su njegovi naslednici odrali zlata
vredan savez sa Rusijom (koja je pozivala na injenicu zajednikih ideolokih interesa
monarhijskih autokratija), moda bi pojava bipolarnosti mogla biti izbegnuta. Da
Bizmarkovi naslednici nisu dovodili u pitanje britansku suprematiju na moru pokreui
trku u pomorskom naoruanju, moda bi britanska uloga u predstojeem sukobu mogla biti
izbegnuta. Iako objanjenje promena u devetnaestom veku uz pomo strukture sistema
moe mnogo da ponudi, ono je previe usko, deterministiko. U njemu nema mesta za
ulogu izbora koji ljudi kao poojedinci mogu da uine i stvaraju situaciju u kojoj Prvi
svetski rat izgleda neizbean jo 1870. godine. To nam omoguava dobar poetak
istraivanja, ali nam ne govori dovoljno o onom to nas zanima.
Ba kao to nas konstruktivistike teorije podseaju da prilikom analize takoe
treba uzeti u obzir i promene koje su se dogodile u evropskoj kulturi i idejama, a koje su
imale uticaj na proces meunarodnog sistema ili na obrazac odnosa (izmeu jedinica-prim.
prev.) u meunarodnom sistemu devetnaestog veka. Ovde pronalazimo promene u
ciljevima i sredstvima koja su dala podstrek za saradnju. Ideologija demokratizacije i
nacionalizma, bivale su sve jae tokom devetnaestog veka i imale su veliki uticaj na ciljeve
drava u sistemu. Drava i vladar vie nisu bili jedno isto. Poznata izreka Luja XIV koja
kae da Letat'c' est moi (drava to sam ja), nije vie bila odriva. U osamnaestom veku,
Fridrih Veliki se u Prusiji ponaao uglavnom po svom nahoenju. Njegova vlast nije bila
ograniena ni od strane izabranih ministara, niti od strane parlamentaraca. Proces
demokratizacije pridodao je uticaj unutranje politike na sloenost meunarodne. Napoleon
je proneo nove ideje Evropom, izazivajui i raspaljujui nacionalizam u njenim zemljama.
Napoleonovi ratovi moda nisu uspeli da promene strukturu evropske politke, ali su
zasigurno prouzrokovali duboke promene u procesu. Austrijski knez Meternih i njegovi
istomiljenici uspeli su u obnavljanju starog poretka na Bekom kongersu 1815. godine, ali
ispod povrine koja je samo izgledala stabilno, skrivale su se vulkanske snage nacionalizma
i demokratije koje e doiveti svoju erupciju u Revoluciji iz 1848. godine.
Kako je vek odmicao, narodi i voe poeli su da vide sebe drugaije. Izazov legitimnosti
dinastikih vladara od strane nacionalizma, doveo je do pojave veoma neobinih saveza u
suprotnosti sa klasinom ravnoteom snaga. Na primer, 1866. godine, Francuska nije
uspela da podri Austriju kada je ona bila napadnuta od strane Pruske, to je sa gledita
strukture sistema predstavljalo dugoronu greku. Francuska se usprotivila austrijskoj
represiji nad nacionalizmom u delu Italije koji je Austrija okupirala. Bizmark je odigrao na
kartu nacionalistikih pogleda kod drugih nemakih drava pod Pruskim vostvom, ali je
nacionalizam postao prepreka za ono to je moglo biti uinjeno kasnije. Kada je Bizmark
osvojio Alzas i Loren od Francuske u ratu 1870.godine, raspalio je nacionalistika oseanja
u Francuskoj to je sve spreilo da Francuska i Nemaka postanu potencijalni saveznici u
budunosti. Kao to pristalice konstruktivistikog pristupa istiu, pojava novih ideologija
tokom XIX veka izmenila je ciljeve drava i uinila proces meunarodne politike manje
umerenim.
Dolo je takoe do promena u sredstvima meunarodne politike. Primena nove industrijske
tehnologije u vojne svrhe proizvela je masovna, ali i dalje nedovoljno precizna oruja.
Mobilizacija potpomognuta razvojem eleznice, uz sposobnost da se okupi veliki broj
jedinica na odreenom mestu u isto vreme, poeli su da igraju odluujuu ulogu u voenju
ratnih operacija od sredine XIX veka. Kako se taj vek bliio svom kraju, mitraljezi i
rovovski nain ratovanja uinili su neisplativim koncept kratkog, otrog, ogranienog rata
koji je Bizmark tako uspeno koristio u 1860-im. I struktura i proces nam pomau da
objasnimo promene u meunarodnom sistemu devetnaestog veka, kao i uzroke Prvog
svetskog rata. Zapoeli smo istraivanje neorealistikim naglaskom na strukturu, jer je to
jednostavniji pristup, ali smo ustanovili da nam to donosi samo delimino objanjenje.
Panja koju konstruktivisti posveuju procesu opominje nas da ne ostanemo slepi za
promene koje se deavaju u drutvu.

Moderni nastavak ove prie

Takozvano nemako pitanje iz XIX veka pojavilo se opet u debatama voenim prilikom
ponovnog ujedinjenja Istone i Zapadne Nemake, 1990.godine. Kao prvo, ministar
spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, Eduard evarnadze, smatrao je da bi ponovno
ujedinjavanje Nemake izazvalo duboku destabilizaciju ravnotee moi u Evropi.
Dravnici su se jo jednom zapitali: Koliko drava nemakog govornog podruja treba da
postoji, da bi to bilo u saglasju sa stabilnou u Evropi. Tokom vremena su postojali
razliiti odgovori na ovo pitanje. Kao to smo videli, na Bekom kongresu je bilo 37 drava
u kojima se govorio nemaki jezik. Bizmark je smatrao da treba da budu dve, pre nego
jedna. On nije eleo da Austrijanci budu ukljueni u novo Nemako carstvo, jer se plaio
da bi to moglo da oslabi premo Pruske u novoj dravi. Hitler je imao drugaiji odgovor:
treba da postoji jedna nemaka drava koja bi bila u sreditu svetske imperije, to je vodilo
Drugom svetskom ratu. Pobednike sile saveznice su se na kraju, 1945.godine, odluile za
tri: Istona Nemaka, Zapadna Nemaka i Austrija. Postoji, takoe, opaska koja se
pripisuje jednom Francuzu, izreena krajem Drugog svetskog rata. Upitan koliko nemakih
drava treba da postoji, on je odgovorio: Tako mnogo volim Nemaku, da to ih bude vie
to e biti bolje.

Opadanje sovjetske moi u Istonoj Evropi okonalo je biplolarnu strukturu meunarodne
politike posle Drugog svteskog rata i uinilo moguim ponovno ujedinjenje Nemake.
Ponovno ujedinjenje dovelo je, meutim, do stvaranja novih strahova zbog zajednice od 80
miliona stanovnika sa najveom evropskom ekonomskom moi, smetenoj u sreditu
kontinenta. Da li bi Nemci traili novu ulogu? Da li e opet odreivati hoe li ii istono a
onda zapadno? Da li e biti uvueni u politike zemalja istono od njih, tamo gde je nemaki
uticaj bio uvek jak? Don Mirajmer, politikolog sa univerziteta u ikagu, ponudio je
odgovor koji je glasio: Povratak u budunost(slavni ogled iz 1990. godine - prim.prev.).
Oslanjajui se na analizu sa aspekta strukturalnog realizma, izvukao je pesimistike
zakljuke kako e budunost biti ista kao prolost, zato to je struktura meunarodnog
sistema slina onoj iz prolosti.
Stvari su se, meutim, promenile na tri naina. Na nivou strukture, Sjedinjene Drave su
jo uvek u Evropi i njihova mo je skoro etiri puta vea od veliine ujedinjene Nemake.
Teoretiari koji stavljaju naglasak na strukturu, brinu da Amerikanci nee i dalje ostati
ukljueni. Sa zavretkom Hladnog rata Amerikanci bi se u nekom trenutku mogli okrenuti
izolacionistikoj politici, i otii kui. Postoje i vane nestrukturalne promene. Proces
meunarodne politike u Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska
Unija ujedinjuje Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu
bile povezane. Trea promena ne tie se deavanja na nivou sistema, nego na nivou
unutranje politike. Nemaka unutranja politika predstavlja poluvekovnu demokratiju i
promene u vrednostima koje je njen narod doiveo, preobrazile su dravu koja je vodila rat
u dravu socijalne sigurnosti. Nemaka koja je prouzrokovala probeleme u srcu Evrope
1870, 1914, i 1939.godine, nije bila demokartska drava. Koji e od ova tri pristupa, na
nivou strukture, u vidu procesa ili na nivou unutranje politike najbolje predvideti
budunost Evrope. Treba da obratimo panju na sva tri, ali ini se da su predvianja
zasnovana na procesu i promenama u unutranjoj politici ipak dugoronija.


UNUTRANJA I SPOLJNA POLITIKA

Neorealizam, koji se veoma oslanja na analizu na nivou sistema, kae da drave deluju na
slian nain iz razloga postojanja meunarodnog sistema. Pozicija drava u sistemu tera ih
da deluju na odreeni nain, pa e drave koje su u slinom poloaju postupati slino.
Velike drave e delovati na jedan, a male na drugi nain. Ovo, meutim, nije dovoljno iz
razloga to je parsimonini sistemski nivo analize esto neodgovarajui; moramo obratiti
panju i na ono to se deava unutar jedinica sistema. Drave nisu crne kutije. Unutranja
politika je vana. Posle svega, Peloponeski rat je zapoeo unutranjim sukobom izmeu
oligarha i demokrata u Epidaurusu. Deavanja na unutranjopolitikoj sceni u Nemakoj i
Austro-Ugarskom carstvu igrala su znaajnu ulogu u otpoinjanju Prvog svetskog rata. Da
bismo razumeli kraj Hladnog rata, moramo zaviriti unutar Sovjetskog Saveza i neuspeha
koji je doivela njegova centralizovana planska privreda. Postoji mnotvo primera u kojima
su deavanja u unutranjoj politici vana, ali moemo li generalizovati na osnovu toga?
Poto smo rekli da je unutranja politika vana, postoji li jo neto to se moe rei?

Dve velike teorije, marksizam i liberalizam, oslanjaju se u znatnoj meri na drugi nivo
analize i hipotezu da e drave delovati na slian nain ako imaju slina drutva. Da bismo
predvideli ta e se deavati u spoljnoj politici, pogledajmo organizaciju drava. Marksisti
smatraju da je izvor rata u kapitalizmu. Po Lenjinovom vienju, monopolski kapital trai
rat: Savezi meu imperijalistima su neizbeni nita vie nego i primirja u periodu izmeu
ratova.
26
Rat se moe objanjavati prirodom kapitalistikog drutva. Kao to emo videti
kasnije, marksizam nije otiao predaleko u objanjavanju otpoinjanja Prvog svetskog rata.
tavie, ova teorija ne tumai ba najbolje ni istoriju sveta druge polovine ovog veka.
Komunistike drave, kao to su Sovjetski Savez, Kina i Vijetnam bile su ukljuene u
vojne sukobe, dok su velike kapitalistike drave u Evropi, Severnoj Americi i Japanu
odravale miroljubive odnose. Argumenti da kapitalizam uzrokuje rat ne podudaraju se ba
sa iskustvima iz istorije.

Klasini liberalizam, kao filozofija koja je dominirala najveim delom britanskog i
amerikog miljenja u devetnaestom veku, doao je do suprotnih zakljuaka: drave sa
kapitalistikim ureenjem tee miroljubivosti, jer je rat lo za posao. Jednu granu klasinog
liberalizma predstavljali su pobornici slobodne trgovine kao to je Riard Kobden (1804-
1865) koji je vodio uspenu borbu za ukidanje engleskog Zakona o kukuruzu, sastavljenom
od protekcionistikih mera koje su ureivale britansku meunarodnu trgovinu itaricama u
prethodnih 500 godina. Poput ostalih iz manesterske kole britanskih ekonomista, verovao
je da je bolje trgovati i ekonomski napredovati nego ii u rat. Stoga, ako smo
zainteresovani da se obogatimo kao i za poveavanje ukupnog blagostanja graana, tvrdi
Kobden, onda je mir najbolji preduslov za tako neto. Godine 1840. on je izrekao reenicu
koja predstavlja dobar izraz klasinog vienja ovog pitanja: Moemo svet odrati bez rata,
i ja sam uveren da svet to moe uraditi putem trgovine.
27

Liberalno vienje sveta bilo je veoma uticajno u predveerje Prvog svetskog rata.
Brojne knjige, ukljuujui klasino delo Norman Endela iz 1910. godine, pod naslovom
Velika iluzija, koje dokazuje da je rat postao preskup. Da bismo ilustrovali optimizam
klasinog liberalizma pred Prvi svetski rat, moemo se osvrnuti na primer filantropa iz tog
doba. Endrju Karnegi, magnat industrije elika, osnovao je Karnegijevu zadubinu za
meunarodni mir 1910. godine. Karnegi je bio zabrinut povodom pitanja ta e se dogoditi
sa njegovim novcem ukoliko doe do sloma dugotrajnog razdoblja mira, tako da je uneo
klauzulu u svoj testament predupredivi tako ovu mogunost. Edvard Din, bostonski
izdava, nije eleo da Karnegi dobije svu dobit od dolazeeg vennog mira, pa je osnovao
Svetsku fondaciju za mir koja je bila posveena istom cilju kao i Karnegijeva zadubina.
Din je takoe bio zabrinut i povodom toga ta e biti sa ostatkom njegovog novca poto
mir bude izgraen na jakim temeljima, tako da ga je namenio za trokove stanovanja slabo
plaenih mladih radnika.

26
V. I. Lenin, Imperialism:The Highest Stage of Capitalism, New York, Intenational Publishers, 1977, p.
119
27
Richard Cobden, navedeno prema: Kenneth N. Waltz, Man, State and War: A Theoretical Analysis, New
York, Columbia University Press, 1959, p. 104.
Liberalni pogled na svet bio je veoma diskreditovan Prvim svetskim ratom. Uprkos
tome to su bankari i aristokrate imali veoma este kontakte sa kolegama izvan svojih
zemalja, kao i injenici da su sindikati i radnici takoe imali transnacionalnu
komunikaciju, nita od toga nije bilo od pomoi u zaustavljanju evropskih drava od ulaska
u meusobni rat. Statistika analiza dogaaja nije pronala jaku korelaciju izmeu ulaska
drava u rat i injenice da li su one kapitalistike ili demokratske. Gledita klasinog
marksizma i klasinog liberalizma suprotstavljena su jedno drugom u vienju odnosa
izmeu rata i kapitalizma, ali su slina u odreivanju uzroka rata u unutranjoj politici
drava, i osobito u prirodi njihovih ekonomskih sistema.


Oivljeni liberalizam


Dva svetska rata i nesupeh kolektivne bezbednosti u periodu izmeu dva svetska rata
diskreditovali su liberalne teorije. Veina onog to je napisano o meunarodnoj politici u
Sjedinjenim Amerikim Dravama posle II svetskog rata nosilo je jak peat realizma. Ipak,
kako se transnacionalna ekonomska meuzavisnost uveavala, u 1960-im i 1970-im smo
mogli da vidimo obnavljanje interesovanja za liberalne teorije meunarodnih odnosa.
Postoje tri grane liberalnog miljenja: ekonomsko, drutveno (ono koje se odnosi na
organizaciju drutva - prim.prev.) i politiko. Politiko miljenje ima dve grane, jednu koja
se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.
Ekonomski liberalizam se usredsreuje u najveoj meri na trgovinu. Liberali
smatraju da je trgovina vana, ne iz razloga to spreava drave da idu u rat, nego zbog
toga to vodi drave definisanju vlastitih interesa na nain kojim rat postaje manje znaajna
tema za njih. Trgovina nudi dravama nain da transformiu svoj poloaj (nabolje - prim.
prev.) uz pomo ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja. Riard Rouzkrens
iznosi primer Japana. 1930-ih godina Japan je mislio da je jedini nain da pristupi tritima
bio da se stvori Velika sfera koprosperiteta istone Azije, to je podrazumevalo osvajanje
na raun suseda, uz zahtev da trguju. Ve 1939. godine Judin Stejli je tvrdio da se
ponaanje Japana moe delimino objasniti ekonomskim protekcionizmom koji je vladao u
to vreme. Stejli je verovao da su uz politike granice drave izgradile i ekonomske zidove,
tako da se posedovanje neke teritorije podudara sa prilikama za uveavanje ekonomskog
uticaja. Bolje reenje za izbegavanje rata je da se sledi politika ekonomskog rasta u jednom
otvorenom trinom sistemu, bez vojnih osvajanja. Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih
godina, Japan je danas izmenio svoj poloaj u svetu uz pomo trgovine. Udeo Japana u
ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine,
to ga je uinilo drugom najveom ekonomijom sveta naeg vremena.

Realisti na ovo odgovaraju kako je Japan bio sposoban da postigne ovaj zaprepaujui
ekonomski rast iz razloga to mu neko drugi osiguravao bezbednost. Tanije, Japan se
oslanjao na Sjedinjene Drave da bi osigurao bezbednost u odnosu na svoje velike susede
koji su posedovali nuklearno oruje, Sovjetski Savez i Kinu. Neki teoretiari realizma
predviali su da e sa nestankom Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Amerike Drave povui
svoje bezbednosno prisustvo u istonoj Aziji i da e podii carine prema japanskoj trgovini.
Japan bi se ponovo militarizovao i dolo bi do sukoba izmeu Japana i Sjedinjenih Drava,
onako kako su predviale teorije hegemonske tranzicije.
Sa druge strane, liberali odgovaraju da moderni Japan ima veoma razliito unutranje
drutveno ureenje od Japana iz 1930. godine. To je jedno nemilitaristiko drutvo,
delimino i zbog ekonomskih prilika. Najatraktivnije prilike za karijeru u Japanu su u
biznisu, a ne u vojnoj slubi. Oni dre da realisti nisu obratili dovoljno panje na unutranju
politiku i na nain na koji se Japan promenio kao posledica ovih ekonomskih prilika. Bez
obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kau da trgovina moda ne moe spreiti
rat, ali moe dovesti do promena u tome kako drave vide prilike koje im se ukazuju, to
zauzvrat vodi formiranju drutvene strukture koja je manje sklona ratu.
Drugi oblik liberalizma je drutveni. Po njemu kontakti izmeu pojedinaca mogu smanjiti
sukobe pomou unapreivanja meusobnog razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti
dogaaju se na vie nivoa, ukljuujui i studente, biznismene i turiste. Pomenuti kontakti
doprinose da nam drugi izgledaju manje strani i da imamo manje razloga za mrnju. To,
zauzvrat dovodi do manje izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledite su pomeani.
Naposletku bankari, aristokrate i zvaninici radnikih sindikata imali su kontakte irokih
razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da ubijaju jedni druge od asa kada su stavili
na sebe kaki uniforme. Oigledno je da ideja kako drutveni kontakti podstiu razumevanje
i spreavaju rat je previe jednostavna. Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju
stvari. Zapadna Evropa danas veoma se razlikuje od one iz 1914. godine. Postoje stalni
kontakti preko meunarodnih

BOX:
ONO TO JE INTERESANTNO I TO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA
PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAKA
STRATEGIJA DRAVA USREDSREENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO
VEE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA.
PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOKOG RAZVOJA I
MEUNARODNE TRGOVINE, DRAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI
POLOAJ U MEUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM
POVEANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA
SARADNJA UINILA MOGUIM.
Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State
28



granica u Evropi, i urednici udbenika pokuavaju da tumae druge drave na fer nain.
Slike drugih naroda Evrope su veoma razliite od slika iz 1914. godine. Istraivanja javnog
mnenja pokazuju da oseanja evropsksog identiteta postoje uporedo sa oseanjem
nacionalnog identiteta. Transnacionalno drutvo utie na ono to ljudi u demokratskim
drutvima hoe od spoljne politike njihovih draava. Vredno je zabeleiti kako je
Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Nemake 1990. godine. Postojali su ostaci
neizvesnosti i straha meu strunjacima za spoljnu politiku, ali su istraivanja javnog
mnjenja pokazala da je veina Francuza pozdravila nemako ujedinjenje. Ovakvi stavovi su
se otro razlikovali u odnosu na one iz avgusta 1914. godine.

28
Richard Rosecrance, The Rise of the Trading State: Commerce and Conquest in the Modern World,
Basic, New York, 1986, p. ix.
Trei oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu institucija i to je ona grana liberalizma
koja se esto naziva kao neoliberalizam. Zato su meunarodne institucije vane? Zato
to one pruaju informacije i daju okvir koji oblikuje oekivanja drava lanica. One
ljudima omoguavaju da veruju da nee biti nekog sukoba. One produavaju senku
budunosti i umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove umanjuju delovanje
anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video meunarodnu
politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da kae kako stanje rata ne znai stalno ratovanje
nego tendenciju ka ratu, isto kao to oblano vreme znai da e biti kie. U tom smislu,
stanje mira znai da postoji tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva
oekivanja, kada je meunarodna anarhija ograniena i stabilizovana uz pomo
meunarodnih ustanova.
Institucije stabilizuju oekivanja na etiri naina. Prvo, one obezbeuju oseanje trajanja;
na primer, veina stanovnika Zapadne Evrope oekuje da e Evropska Unija potrajati i u
budunosti. Verovatno je da e ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici istonoevropskih
zemalja su saglasni sa time i prave planove da se pridrue Evropskoj Uniji. Takva jedna
situacija utie na njihovo sadanje ponaanje ak i pre nego to su postale lanice Unije.
Drugo, ustanove omoguavaju priliku za reciprono ponaanje. Ako Francuzi danas dobiju
neto malo vie, Italijani e moda sutra dobiti vie. Postoji manje potrebe za brigu
povodom svake transakcije, jer kroz stanje e se uravnoteiti. Tree, institucije
omoguavaju protok informacija. Ko ta radi? Da li Italijani stvarno potuju pravila koja je
donela Evropska Unija? Da li su trgovaki tokovi ujednaeni? Institucije Unije svim
zainteresovanim stranama obezbeuje informacije o tome kako sve ovo funkcionie.
Konano, institucije omoguavaju naine da se ree sukobi. U Evropskoj Uniji pogaanje
izmeu drava lanica se odvija unutar Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji
takoe i Evropski sud pravde. Na taj nain institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju
oekivanja stabilnog mira.
Klasini liberali su oekuju da e mir izbiti svuda oko nas; dananji liberali
tragaju za ostrvima mira u kojima je dolo do razvoja ustanova i oekivanja stabilnosti.
Politikolog Karl Doj, nazvao je takva podruja pluralistikim bezbednosnim
zajednicama u kojima je rat izmeu zemalja do te mere nezamisliv, da je dolo do razvoja
oekivanja stabilnog mira. Institucije pomau da se takva oekivanja ojaaju. Skandinavske
zemlje, na primer, nekada su ogoreno ratovale meu sobom, Sjedinjene Drave su
ratovale sa Britanijom, Kanadom i Meksikom. Danas su takve stvari nezamislive. Izgleda
da su napredne industrijske zemlje sklonije miru, a ustanove kakve su Evropska Unija,
Ugovor zemalja Severne Amerike o slobodnoj trgovini (NAFTA) i Organizacija amerikih
drava, stvaraju kulturni milje u kojem je mir oekivan i obezbeuju forum za pregovore (u
sluaju sukoba - prim. prev.). Oekivanja stabilnosti mogu da obezbede nain da se izbegne
situacija tzv. Zatvorenikove dileme koju realisti uzimaju kao datu. One poveavaju i
ojaavaju senku budunosti.
Mnogi teoretiari realizma oekuju da se bezbednosna dilema pojavi u Evropi
uprkos postojanju jedne liberalne institucije kakva je Evropska Unija. Posle velikih nada
kojima je pozdravljena evropska integracija 1992. godine, bilo je jedno razdoblje u kome
je dolo do suprotstavljanja daljem jaanju Unije, naroito u sukobima povodom
jedinstvene evropske valute, evra, koji je uao u upotrebu 1992. godine. Zemlje poput
Velike Britanije su se plaile da bi dalje uzimanje vlasti vlade Evropske Unije moglo da
nakodi autonomiji i prosperitetu pojedinanih drava. Napori u 2003. i 2004. godini da se
donese novi evropski ustav pokazali su se kao preteki. U isto vreme Britanija i drugi su
bili zabrinuti da e, ako oni glasaju za izlazak iz Unije, zemlje kao to su Nemaka,
Francuska i Italija koje su optirale za, stei uporednu prednost.


Liberalna demokartija i rat


Liberali smatraju da realisti obraaju nedovoljno panje na etvrtu granu liberalizma:
demokratske vrednosti. Nemaka danas je drugaija zemlja od Nemake iz 1870. 1914. ili
1939. godine. Nemaka je iskusila pola veka demokratije u kojoj su se partije i vlade
menjale na miran nain. Istraivanja javnog mnenja pokazuju da nemaki narod ne tei
ekspanzivnoj ulozi na meunarodnoj sceni. Iz tih razloga liberali su skeptini povodom
predvianja teoretiara realizma koji nisu uspeli da uzmu u obzir uinke demokratije.

Postoji li odnos izmeu unutranje demokratske organizacije i sklonosti drava ka ratu.
Povodom ovog pitanja postoje sukobljena miljenja. Na konferenciji koja je odrana 1990.
godine u Vaingtonu u organizaciji Instituta za mir, dvojica bivih zvaninika Reganove
administracije zastupala su dva dijametralno suprotna gledita. Karl German, predsednik
Nacionalne zadubine za demokratiju smatra da: je samo po sebi razumljivo kako e se
drutva koja su demokratski organizovana ponaati miroljubivije. Judin Rostov, bivi
direktor Agencije za kontrolu oruja i razoruavanje, odgovorio je na to da opaska kako
liberalne demokratske drave ne idu u rat jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi
idelaistikih pogleda na svet izmislili da se spasu rata.
29


Apsolutistiki vladari mogu lako da uvuku vlastite drave u rat, kao to je to uinio Fridirih
Veliki kada je hteo leziju 1740. godine ili, pak, Sadam Husein kada je eleo Kuvajt 1990.
godine. Kao to su istakli Imanuel Kant i drugi klasuni liberali, u demokratiji ljudi mogu
da glasaju protiv rata. injenica da je zemlja demokratska ne znai, meutim, da e njeni
graani uvek glasati protiv rata. Kao to smo videli, statistiki posmatrano ini se da su
demokratije bile ukljuene u ratove isto toliko esto koliko i druge drave. Demokratsko
izborno telo esto je glasalo za rat. U staroj Grkoj, Perikle je podizao atinske graane da
idu u rat; ameriki elektorat gurnuo je nevoljnog predsednika Mekinlija u pansko-
Ameriki rat. Istraivanja javnog mnenja i glasovi u Kongresu podrali su predsednika
Bua prilikom ulaska u rat protiv Iraka, 2003.godine.
Majkl Dojl je izneo umereniju pretpostavku koja proistie iz stavova Kanta i drugih
pripadnika klasinog liberalizma. Re je, naime, o ideji da liberalne demokratije ne ratuju
protiv drugih liberalnih demokratija. injenica da dve demokratske drave ne ratuju jedna
protiv druge je korelacija, a neke korelacije podrazumevaju odnos lane uzronosti.
Izbijanje poara i prisustvo vatrogasnih kola su u visokom stepenu korelacije, ali ne
mislimo da vatrogasna kola izazivaju poar. Da li je ovaj odnos uzronosti stvaran ili
laan? Jedno mogue objanjenje lane korelacije je da demokratske drave tee da budu
bogate drave, bogate drave tee trgovini, i u skladu sa liberalnom trgovinom, nije
verovatno oekivati da one ratuju jedna protiv druge. Ovakvo razreenje se ne podudara
ba najbolje sa injenicom da su bogate zemlje veoma esto ratovale jedna protiv druge - o

29
U. S. Institute of Peace Journal, 3:2, June 1990, pp. 6 - 7.
emu svedoe i dva svetska rata. Liberali sugeriu da pitanje koje je po znaaju iznad
problema korelacije, jeste pitanje legitimnosti. Moda graani demokratskih drava
smatraju da je tetno ratovati sa drugim demokratijama, jer je pogreno reavati sukobe
ubijanjem u situaciji kada i drugi ljudi imaju pravo da budu pitani da li pristaju na to.
tavie, ustavni sistem podele vlasti je delotvorniji prilikom ulaska u rat, ukoliko
postoji iroka javna debata povodom legitminosti ratovanja. Teko je graane demokratskih
drava podii na rat kada nema autoritarnih demona kakvi su Hitler ili Sadam Husein.
Iako ove liberalne teorije zahtevaju istraivanja pomou detaljnih studija sluaja,
kako bi se spoznalo ta se stvarno dogodilo u pojedinim sluajevima, one ipak obeavaju.
Onda, kada broj demokratija u svetu raste, tada je mogua manja sklonost drava ka ratu, u
najgorem sluaju - meu demokratijama. Potrebna je, meutim, re upozorenja. Neke od
novih demokratija mogu biti plebiscitarne demokratije bez postojanja slobodne tampe,
ogranienja izvrene vlasti, ili regularnih izbora. Ratne vlade Hrvatske, Srbije i Bosne
izabrane su izborima, ali su te drave bile daleko od liberalnih demokratija. Isto vai i za
Ekvador i Peru koji su imali meusobne pogranine sukobe 1995. godine. Odnos o kome
govori ova teorija tie se liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih drava.



BOX: DEMOKRATIJA I MIR

KOALICIJA ZA DEMOKRATIJU-TO JE DOBRO ZA AMERIKU. DEMOKRATIJE SU,
NAJPOSLE, IZGLEDNIJE DA BUDU STABILNE, A MANJE DA VODE RATOVE.
ONE JAAJU CIVILNO DRUTVO. SVOJIM GRAANIMA PRUAJU PRILIKU ZA
EKONOMSKI BOLJITAK KAKO BI PODIGLI SVOJE VLASTITE DOMOVE, A NE
DA BEE PREKO GRANICA SVOJIH DRAVA. NAI NAPORI DA SE POMOGNE
IZGRADNJA DEMOKRATSKIH DRAVA UINIE NAS SVE BEZBEDNIJIM,
PROSPERITETNIJIM I USPENIJIM U POKUAJU DA UINIMO OVU ERU
FANTASTINIH PROMENA NAIM PRIJATELJEM A NE NAIM
NEPORIJATELJEM.

PREDEDNIK VILIJAM D. KLINTON, OBRAANJE NA 49. ZASEDANJU
GENERALNE SKUPTINE UJEDINJENIH NACIJA, 26 SEPTEMBAR 1994.


Odreenje nacionalnog interesa

Bez obzira na oblik vladavine drave deluju u njihovom nacionalnom interesu. Normalno
da je ovaj stav istinit, ali on nam ne govori mnogo sve dok ne znamo kako drave odreuju
njihov nacionalni interes. Realisti tvrde da drave imaju malo izbora u definisanju vlastitog
nacionalnog interesa zbog postojanja meunarodnog sistema. One treba da definiu interes
u terminima ravnotee snaga ili nee preiveti, kao to kompanija u istom trinom
modelu privreivanja koja eli da bude altruistina umesto da maksimizira profit, takoe
nee preiveti. Prema realistima poloaj drave u meunarodnom sistemu nam govori kako
je njen nacionalni interes definisan i na osnovu toga moe se predvideti njena spoljna
politika.
Liberali i konstruktivisti smatraju da je nacionalni interes definisan mnogo ire, nego to je
to samo poloaj drave u meunarodnom sistemu, te oni imaju podrobniji uvid koje su
preferencije i kako se obrazuje nacionalni interes drava. Odreenje nacionalnog interesa
zavisi u velikoj meri od tipa unutranjeg drutva i kulture koju drava ima. Na primer,
drutvo koje vrednuje ekonomsko bogatstvo i stavlja snaan naglasak na trgovinu, ili
drutva koja ratove protiv drugih demokratija vide kao nelegitimne, definiu svoj
nacionalni interes sasvim razliito od despotske drave koja ima slian poloaj u
meunarodnom sistemu. Liberali smatraju da je ovo delimino istinito ukoliko je
meuanrodni sistem umerenog karaktera, tj. ako nije sasvim anarhian. Ako ustanove i
kanali komunikacije obezbede stabilna oekivanja trajnog mira, tzv. Zatvorenikova dilema
moe biti izbegnuta.

Poto ovi podsticaji koji nemaju vezu sa moi, pomau da se oblikuje nain na koji drave
definiu vlastite interese, vano je znati koliko je neka posebna situacija bliska zamisli
anarhije. Ako je meunarodna situacija u potpunosti anarhina, tj. ako vas sutra moe ubiti
sopstevi komija, onda postoje ograniene mogunosti da demokratija ili prednosti
trgovine, utiu na spoljnu politiku. Opstanak je na prvom mestu. Ako je, meutim, sistem
samo delimino priblian anarhiji zbog toga to postoje ustanove i oekivanja stabilnog
mira, onda e neki od ovih inilaca koji se odnose na drutvo i kulturu veorovatnije igrati
znatniju ulogu. Izglednije je da predvianja teoretiara realizma budu tana na Srednjem
Istoku na primer, a predvianja liberalnih teoretiara u Zapadnoj Evropi. Poznavanje
konteksta pomae nam da procenimo sposobnost predvianja razliitih teorija.


Varijacije u spoljno-politikom delovanju


ak i drave koje se nalaze u slinim situacijama odreuju vlastite interese i strategije
razliito - o tome svedoe Bizmarkovo, Kajzerovo i Hitlerovo reenje nemake
bezbednosne dileme. Kada razlike u sistemu ne uspevaju da objasne postojanje razliitih
spoljnih politika, mi nastojimo da uzroke naemo u unutranjoj politici. Neki od njih su
idiosinkretiki za svaku od dvesta i vie drava u svetu, ali neki se mogu i generalizovati.

Ukupan raspon inilaca u unutranje-politikim stvarima utiu ponekad da drave deluju na
slian nain. Usredsredili smo se na trgovinu i demokratiju, ali postoje i drugi inioci.
Primera radi, postoji li revolucija? Lideri revolucionarnih drava esto vide spoljne politike
svojih prethodnika, pa ak i ceo meunarodni sistem, kao nelegitiman. Revolucije esto
stvaraju nestabilnost u celom regionu. Revolucionarni lideri vrlo esto ele da izvezu svoju
ideologiju, dok susedne drave hoe to da spree, kao to se desilo sa Francuskom i njenim
susedima 1790ih, sa Rusijom nakon 1917, i sa Iranom i Irakom 1980.godine. Ponekad
revolucionarne drave vre invaziju, ponekad same doivljavaju invaziju. Druga
generalizacija nieg nivoa jeste da e slabo integrisanje zemlje, kao to su bile Nemaka ili
Austrija pre 1914.godine, verovatnije projektovati svoje unutranje probleme izvan vlastitih
granica. Nemake voe su preusmeravale panju od izazova socijaldemokratskih ideja kod
kue, ka ekspanzionizmu prema inostranstvu. Ipak, ova tendencija da se pronau rtveni
jarci spolja, ne pokazuje se uvek kao istinita; neke zemlje sa slabom unutranjom
integracijom, kao to je Mijanmar (Burma), okreu se ka unutra.

Druge pravilnosti se pronalaze u ponaanju birokratije. Zbog toga to birokratije imaju
standardne procedure delovanja koje se ne menjaju brzo, neki analitiari veruju da se
spoljna politika moe predvideti usredsreivanjem na inerciju spoljno politikih i vojnih
birokratija. Ovo emo videti u odnosu na Kubansku raketnu krizu iz Petog poglavlja ove
knjige. Sigurno je da se nemaka vojna birokratija opirala promenama u vojnim planovima
1914. godine. Ali, birokratska predvianja mogu biti i pogrena. Posle poraza od strane
mobilnih neregularnih gerilskih snaga u Vijetnamu, amerika vojska je usvojila strategiju
visoke pokretljivosti tokom Zalivskog rata i pobedila. Birokratije se moda ne menjaju
brzo, ali se ipak mogu promeniti.
Naunici iz oblasti meunarodne politike ekonomije istraivali su pomou parsimonije,
kako bi objasnili spoljnu politiku povezujui svetsku ekonomiju i unutranje politike
interese. Primera radi, na razliite naine kojim otvorena trgovina utie na radnu snagu,
zemljoposednike i kapital, takoe utie i na politiku na predvidljiv nain kao to emo
videti na primeru Nemake u sledeem poglavlju. tavie, politike koalicije se kod kue
mogu promeniti kao rezultat promenjenih meunarodnih prilika i pritisaka.
Mnoge od varijacija u spoljnopolitikom ponaanju mogu da dosegnu samo nizak nivo
generalizacije. U najboljem sluaju, one su pre hipoteze koje se mogu testirati, nego
savrena predvianja. Unutranja politika je vana i liberalne teorije nam mogu pomoi, ali
na razliite naine, u razliito vreme i na razliitim mestima.


COUNTERFACTUALS (METOD IZVRTANJA INJENICA - TA BI BILO KAD BI
BILO)

eki predsednik Vaclav Havel je 1990. godine govorio pred Kongresom Sjedinjenih
Amerikih Drava. est meseci pre toga Havel je bio u zatvoru kao politiki zatvorenik.
Kao dramski pisac, kazao je Havel, koristio sam fantastiku. Zamiljam nemogue stvari
svake vrste i stavljam ih u svoje komade. Tako da ovo okantno iskustvo, od izlaska iz
zatvora, do injenice da danas stojim pred vama, mogu da poistovetim sa ovim. teta za
sirote politikologe koji pokuavaju da izau na kraj sa onim to bi moglo da se desi.
30

Samo nekolicina ljudi, ukljuujui tu i Sovjete i Istonoevropljane, predvidela je kolaps
sovjetske imperije u Istonoj Evropi 1989. godine. Ljudi ponekad prave iznenaujue
izbore, i ljudska istorija je puna neodreenosti i neizvesnosti. Kako moemo da poreamo
po vanosti razliite uzroke i razliite nivoe analize?
Meunarodna politika nije nauka koja podrazumeva rad u laboratorijama.
Mogunost izvoenja kontrolisanih eksperimenata ne postoji jer je nemogue da neke
stvari odravate u nepromenjenom stanju posmatrajui pri tom druge koje se menjaju.
Aristotel je rekao kako se moe biti precizan u bilo kojoj nauci onoliko koliko to predmet
(nauke u pitanju - prim.prev.) doputa. Ne pokuavajte da budete previe precizni ukoliko
e ta preciznost biti lana. U meunarodnoj politici postoji tako mnogo varijabli, tako se
mnogo promena deava u isto vreme, da su dogaaji previe determinisani - to jest, imaju
previe uzroka. Kao analitiari, meutim, jo uvek elimo da nekako razvrstamo uzroke

30
Vaclav Havel, Address to U. S. Congress, Congerssional Record, February 21, 1990, pp. S 1313-1315.
kako bismo doli do neke ideje koji su od njih uverljiviji od onih drugih. Alat koji moemo
koristiti u tu svrhu jeste mentalni eksperiment izvrtanja injenica pod nazivom TA BI
BILO KAD BI BILO.
Ovaj pristup je drukiji od uslovljavanja putem injenica, ali je jednostavnije rei da
je to misaoni eksperiment kojim se odreuju uzroni stavovi. Poto ne postoji neka stvarna,
prirodna laboratorija za meunarodnu politiku, zamiljamo sluajeve u kojima jednu stvar
menjamo dok druge stvari drimo stalnim, i na osnovu toga konstruiemo sliku o tome
kako je svet mogao izgledati. U stvari, kao to govorimo, tako se koristimo i ovim
postupkom u miljenju svakog dana. Mnogi studenti mogu da kau da nisam bio tako
obilno veerao, mogao sam da se bolje usredsredim na itanje. Nekolicina njih moe
koristiti zabavnije vidove ovog pristupa: da nisam bio preskoio veeru u studentskom
savezu, ne bih sreo nju i moj ivot bi danas bio jednostavniji.
Iako esto ne pripadaju njenim oboavaocima, istoriari koriste jednu razraeniju
verziju ove iste procedure da bi izmerili teinu uzroka. Na primer, zamislimo da Kajzer
1890. godine nije bio otpustio Bizmarka. Da li bi to uinilo Prvi svetski rat manje
verovatnim? Da li bi Bizmarkova politika nastavila da smanjuje pretnju koju su druge
zemlje oseale od Nemake i stoga obezgalavila rigidnost sistema dva saveza? U ovom
sluaju, upotreba ovog metoda ispituje koliko je vana uloga pojedinih linosti u poreenju
sa iniocima strukture. Naveemo jo jedan ovakav postupak koji se odnosi na Prvi
svetski rat: pretpostavimo da je voza Franca Ferdinanda u Sarajevu bio skrenuo ulevo
umesto udesno na toj kljunoj raskrisnici i da austrijski nadvojvoda nije bio ubijen u
atentatu; da li bi rat poeo ili ne? Ovaj postupak eksperimentalnog izvrtanja injenica
ispituje kolika je uloga sluajnosti? Koliko vanu ulogu u tome je odigrao atentat?
Uzimajui u obzir sveukupnu napetost u strukturi saveza, da li je bilo izglednije da neka
druga varnica raspali vatru da se ova jedna nije bila pojavila.
Ovakvi uslovni stavovi zasnovani na injenicama koje su suprotne stvarnosti obezbeuju
nain da se istrai da li su uzroci znaajni ili ne, ali tu ima jo skrivenih potekoa u ovoj
eksperimentalnoj igri izvrtanja injenica. Ako se oni rade na pogrean nain, ovakvim
postupkom mogu da dovedu do potiranja znaenja istorije; do injenice da kad se jednom
neto desilo, sve ostalo nije jednako vano. Vreme je ovde dimenzija od kljunog znaaja.
Kazali smo da su istorijski dogaaji utabana staza; tj, jednom kada dogaaji krenu
odreenim putem, svi mogui budui putevi nisu podjednako verovatni. Pojedini dogaaji
su mnogo verovatniji nego neki drugi. Postoje etiri kriterijuma koje koristimo kako bi
testirali da li su nai ta bi bilo kad bi bilo misaoni eksperimenti dobri ili korisi:
uverljivost, blizina, teorija i injenice.


Uverljivost


Upotrebljivi postupak tzv. izvrtanja injenica treba da se nalazi unutar razumnog skupa
opcija. Potrebno je da bude uverljivo zamisliti dva uslova radnje koji postoje istovremeno.
Pretpostavimo da neko kae, da je Napoleon imao stelt bombardere, onda bi pobedio u bici
na Vaterlou. Onda moe da tvrdi da se takvim postupkom testira vanost vojne tehnologije,
ali nema smisla zamiljati dvadesetovekovnu tehnologiju u kontekstu devetnaestog veka.
Dakle ova dva uslova nisu istovremeno mogua. Premda to moe biti dobro da nasmeje
nekog, nije plodotvorno koristiti vie puta pomenuti postupak zbog prisutnog anahronizma.
U stvarnom ivotu, nikada ne postoji mogunost takve konjukcije.


Blizina u vremenu


Svaki veliki dogaaj postoji u dugom lancu uzronosti, te prema tome veina dogaaja ima
vie uzroka. to se dalje vraamo u prolost, to je vie uzroka koje treba da drimo
nepromenjenim. to je dogaaj o kome se pitamo u vremenu blii istraivanom dogaaju
(da li je A uzrok B?), to je vea verovatnoa da je odgovor da. Razmotrimo uveni
Paskalov metod tzv. izvrtanja injenica koji kae da je Kleopatra imala krai nos, bila bi
manje privlana Marku Antoniju, te bi istorija Rimskog carstva izgledala drugaije. Da je
istorija Rimskog carstva bila izgledala drugaije, i istorija zapadnoevropske civilizacije bi
bila drugaija. Tako se moe rei da je duina Kleopatrinog nosa bila jedan od uzroka
Prvog svetskog rata. U nekom trivijalnom smislu to bi moglo da bude tano, ali milioni
dogaaja i uzroka slivali su se do avgusta 1914. godine. Doprinos Kleopatrinog nosa
izbijanju Prvog svetskog rata je tako mali i dalek, da je ovaj postupak vie zabavan, nego
to je znaajan kada pokuavamo da utvrdimo zato je rat izbio. Blizina u vremenu znai da
nam bliskost dva dogaaja koji se nalaze u lancu uzronosti, doputa bolju kontrolu drugih
uzroka i samim tim dobijanje tanijeg merenja faktora.


Odnos prema teoriji


Valjano rezonovanje na osnovu postupka izvrtanja injenica treba da se oslanja na
postojee teorije koje predstavljaju destilat onoga to smo mislili da znamo o stvarima koje
su se deavale pre toga. Treba da se pitamo da li je neki ta bi bilo kad bi bilo postupak
uverljiv, razmatrajui pri tome ono to znamo o svim sluajevima koji su doveli do razvoja
pomenute teorije. Teorije obezbeuju koherentnost i organizaciju naem miljenju velikog
broja uzroka i pomau nam da izbegnemo uzimanje nasuminih uzroka. Na primer, ne
postoji teorija iza stava koji kae da je Napoleon imao stelt bombardere, pobedio bi u bici
kod Vaterloa. Nasuminost ovog primera pomae da objasnimo zato je to tako zabavno,
ali ograniava ono to mi moemo da nauimo iz ove misaone vebe.
Uzmimo, na primer, u razmatranje uzroke Hladnog rata i zapitajmo ta bi se desilo
da su Sjedinjene Amerike Drave bile zemlja sa socijalistikim ureenjem; da li bi onda
bilo Hladnog rata? Ili, pretpostavimo da je Sovjetski Savez bio izaao iz Drugog svetskog
rata kao zemlja sa kapitalistikim nainom vladavine; da li bi onda bilo Hladnog rata?
Ovakvim pitanjima istrauje se teza o tome da je Hladni rat bio prouzrokovan prvenstveno
ideolokim razlozima. Jedna alaternativna hipoteza, meutim, kae da je struktura
meunarodnog sistema dovela do Hladnog rata. Uzevi u obzir raspored moi nakon
Drugog svetskog rata, mogli bismo oekivati neku vrstu napetosti ak i da su Sjedinjene
Drave bile socijalistika drava. I zakljuivanje na osnovu pristupa tzv. izvrtanja injenica
moe biti ojaano zapaanjem da su se zemlje sa slinom komunistikom ideologijom
meusobno ratovale. ta bi bilo kad bi bilo pristup nam omoguava da procenjujemo
teoriju ravnotee snaga u odnosu na teorije koje pronalaze uzroke u ideolokim razlikama.
Uopteno posmatrano, onakvi pristupi (unutar metodskog postupka tzv.izvrtanja injenica -
prim.prev.) koji su povezani sa teorijama, mnogo su interesantniji i korisniji, jer se ova
misaona veba stavlja u iri kontekst ljudskog znanja.


injenice


Nije dovoljno zamiljati hipoteze. Njihov odnos prema poznatim injenicama mora biti
paljivo ispitan. Pristupi tipa ta bi bilo kad bi bilo zahtevaju precizne injenice i paljivo
itanje istorije. U ispitivanju uverljivosti misaonog eksperimenta, moramo ispitati da li ono
to se dri kao nepromenljivo tokom eksperimenta stvarno odgovara onom to se dogodilo.
Treba da budemo obazrivi prilikom reanja ovih pristupa jednog iznad drugog u istom
misaonom ekesperimentu. Ovakvi viestruki postupci (ta bi bilo kad bi bilo - prim.
prev.) su zbunjujui zbog toga to se tako mnogo stvari menja odjednom, i mi nismo u
stanju da ocenimo tanost njihovog ostvarenja putem paljivog ispitivanja realnih
istorijskih delova.
Da zakljuimo - veoma esto koristimo ovaj postupak u svakodnevnom ivotu. On
je od posebne koristi u meunarodnoj politici zbog toga to u njoj ne postoji laboratorijska
oprema kao npr. u prirodnim naukama. Treba, meutim, da budemo izuzetno paljivi u
upotebi postupka tzv. izvrtanja injenica, jer oni koji su bolje obavljeni plodotvorniji su od
onih drugih. Najposle, ovaj metodski postupak nam pomae da poveemo istoriju i teoriju i
napravimo bolje procene (neke situacije-prim. prev.) u pokuaju da razumemo svet u kojem
ne postoje kontrolisani eksperimenti.
Neki istoriari su istunci i kau da pristup kojim se ispituje ono to bi moglo biti
nije prava istorija. Stvarna istorija je ono to se zaista dogodilo. Zamiljanje ta bi se moglo
desiti nije vano. Takvi istunci isputaju iz vida da mi pokuavamo da razumemo ne
samo ono to se dogodilo, nego i zato se dogodilo. Da bismo to uradili, potrebno je da
znamo ta bi se drugo moglo dogoditi i to nas dovodi nazad do metodskog postupka tzv.
izvrtanja injenica, tj., ta bi bilo kad bi bilo. Budui da postoje neki istoriari koji
tumae istoriju jednostavno pomou deavanja koja su zapisana, tako postoje i mnogi
istoriari koji veruju da je dobra analiza putem izvrtanja injenica od sutinskog znaaja za
valjanu istorijsku analizu. istunci nam pomau upozoravajui nas na loe primere
primene ovog pristupa, kao onaj sa Napoleonovim stelt bombarderima. Kao to emo videti
u narednom poglavlju, postoji razlika izmeu toga kada se kae da je neka analiza ovog
tipa trivijalna, i onoga kada se istie da je takva dobra analiza sutinski vana u
razjanjavanju uzroka neke pojave.


Hronologije : Evropa

XVII vek
1618- 1648 Tridesetogodinji rat: sukob izmeu katolike i protestantske Evrope; poslednji
od velikih verskih ratova; Nemaka opustoena
1643- 1715 vladavina Luja XIV kralja Francuske
1648 Vestfalski mir: kraj Tridesetogodinjeg rata
1649-1660 pogubljen engleski kralj arls I; vladavina Komonvelta pod Oliverom
Kromvelom
1652-1678 serija englesko-francuskih i englesko-holandskih ratova za prevlast na moru
1660 restauracija Stjuarta u Engleskoj; dolazak na presto arlsa II
1682-1725 Petar Veliki zapoinje vesternizaciju Rusije
1683 odbijena turska opsada Bea
1685 Luj XIV opozvao Nantski edikt; proganjanje francuskih protestanata
1688-1689 Slavna revolucija u Engleskoj
1688 -1697 rat Augzburke lige; opti rat protiv Luja XIV

XVIII VEK

1700-1721 Veliki Severni rat: Rusija, Poljska i Danska se suprotstavljaju vedskoj prevlasti
na Baltiku; pojava Rusije kao evropske sile
1701-1714 Rat za pansko naslee i mir u Utrehtu; rezultirali stalnom podvojenou
francuskog i panskog trona; dalji pad francuske moi
1707 Stvorena Velika Britanija ujedinjenjem Engleske i kotske
1740 - 1748 rat za austrijsko naslee
1756-1763 Sedmogodinji rat: Britanija i Francuska u kolonijalnim ratovima; Francuska
izbaena iz Kanade i Indije; Britanija se pojavljuje kao velika svetska kolonijalna sila
1775-1783 Amerika revolucija
1789-1799 Francuska revolucija
1799 dravni udar od strane Napoleona Bonapartea u Francuskoj
1799-1815 Napoleonovi ratovi ine Francusku najjaom silom u Evropi

XIX VEK

1801 Stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo unijom Velike Britanije i Irske
1804-1814 Napoleon I car Francuske
1806 kraj Svetog Rimskog carstva; odricanje od carske titule od strane cara Franca II
1810 holandsko kraljevstvo ukljueno u Francusko carstvo
1812 Francuska invazija na Rusiju; unitenje francuske armije
1814-1815 Beki kongres: restauracija monarhija u Evropi
1815 bitka kod Vaterloa; Napoleon naputa Elbu, ali biva poraen od britanske i pruske
vojske
1833-1871 ujedinjenje Nemake
1837-1901 Viktorija kraljica Engleske; razdoblje velike industrijske ekspanizije i
prosperiteta
1848 revolucije u Francuskoj, Nemakoj, Maarskoj i Bohemiji; objavljivanje
Komunistikog manifesta Karla Marksa
1848-1916 Franc Jozef car Austrije; postaje vladar Austrougarskog carstva 1867.godine
1852-1870 Napoleon III car Drugog francuskog carstva
1854-1856 Krimski rat; Britanija i Francuska podravaju Otomansku Tursku u ratu protiv
Rusije
1855-1881 Aleksandar II car Rusije
1859-1870 Italijansko politiko ujedinjenje i kulturni nacionalizam predvoen
Garibaldijem
1861 osloboenje ruskih kmetova od strane cara Aleksandra II
1862-1890 Oto fon Bizmark kancelar Nemake udara temelje nemakog carstva
1864 -1905 Rusko irenje u Poljskoj, na Balkanu i centralnoj Aziji
1867 Formiranje Austrougarskog carstva
1870-1871 Francusko-pruski rat; Nemaka invazija Francuske; stvaranje Tree Francuske
republike
1870-1914 Evropski imperijalizam na vrhuncu; industrijski rast; uspon radnikih pokreta i
marksizma
1871 Pariska komuna: Pariz kao centar revolucije osniva vlastitu vladu i ulazi u rat sa
nacionalnom vladom Francuske
1878 Berlinski kongres: podela veeg dela Otomanskog carstva izmeu Austrije, Rusije i
Britanije
1881 ruski car Aleksandar II ubijen u atentatu
1882 Trojni savez Nemake, Austougarske i Italije; obnovljen 1907. godine
1889-1902 Burski rat u Junoj Africi

PRVA DECENIJA XX VEKA

1904 dvojna Antanta Francuske i Britanije
1904-1905 Rusko-japanski rat se zavrava ruskim porazom; Japan se pojavljuje kao svetska
sila
1907 Rusija se pridruuje Francuskoj i Britaniji u trojnoj Antanti

PITANJA ZA RAZMILJANJE

1. Koji su bili glavni ciljevi Bekog kongresa? Da li je Kongres vaspostavio predratni
evropski poredak ili je oblikovao jedan sasvim nov?
2. Koja su bila obeleja evropskog meunarodnog sistema od 1815-1848? Da li se on
razlikovao od sistema osamnaestovekovne ravnotee snaga i od meunarodnog
sistema nastalog krajem 19. veka? Koji su inioci bili uzrok promene?
3. Koji su bili efekti uspona Nemake u evropskom sistemu drava u drugoj polovini
devetnaestog veka? Koja je bila Bizmarkova strategija za Evropu? Da li je eleo da
odri ravnoteu snaga ili da je preoblikuje?
4. Zato liberali misle da demokratija moe spreiti rat? Koji su nedostaci ovog
gledita?
5. Koje su tri Volcove predstave? Kako se one mogu iskombinovati?
6. Koja je razlika izmeu strukture i procesa u jednom meunarodnom sistemu? Da li
je konstruktivizam od pomoi pri razumevanju promena u procesu meunarodnog
sistema?
7. ta je istorija zasnovana na metodu izvrtanja injenica? Kako se moe primeniti?


PREPORUENA LITERATURA:

1. Waltz, Kenneth, Man, the State and War: A Theoretical Analysis, Columbia
University Press, New York, 1959, pp. 1 15, 224 238. (Ova knjiga se moe
pronai i na Hrvatskom jeziku. Videti: Kenet N. Volc, ovjek, drava i rat, Barbat,
Zagreb, 1998)
2. Levy, Jack S., Domestic Politics and War, in: Robert I. Rotberg and Theodore K.
Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press,
New York, 1989, pp. 79 99.
3. Detwiller, Donald, Germany: A Short History, Southern Illinois University Press,
Carbondale, IL, 1989, pp. 104 148.
4. Ritter, Harry, Counterfactuals Analysis, in: Dictionary of Concepts in History,
Greenwood Press, New York,1986, pp. 70 73.
5. Doyle, Michael, Kant, Liberal Legacies, And Foreign Affairs, Philosophy and
Public Affairs, 12 : 3, Summer 1983, pp. 205 235.


DODATNA LITERATURA:


Albrecht Carrie, Rene, A Diplomatic History of Europe Since the Congress of Vienna,
Harper & Row, New York, 1973

Bartlett, C. J., The Global Conflict: The International Rivalry of the Great Powers, 1880
1990, Longman, London, 1994


Brown, Michael, and Sean Lynn Jones, eds., Debating the Democratic Peace, MIT Press,
Cambridge, MA, 1996

Bueno de Mesquita, Bruce, and David Lalman, Empirical Support for Systemic and
Dyadic Explanations of International Conflict, World Politics, 41 : 1 October 1988, pp. 1-
20.

Craig, Gordon, A., Germany, 1866 1945, Oxford University Press, New York, 1978

Evangelista, Matthew, Domestic Structure and International Change, in Michael W.
Doyle and John Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Vestview
Press, Boulder, CO, 1987, pp. 394 417.

Fearon, James D., Counterfactuals and Hypothesis Testing in Political Science, World
Politics, January 1991, pp. 169 195.


Goldstein, Judith, and Robert O.Keohane, Ideas and Foreign Policy, Cornell University
Press, Ithaca, NY, 1993

Hoffmann, Stanley, Liberalism and International Affairs, in: Janus and Minerva: Essays
in the Theory and Practice of International Politics, Vestview Press, Boulder, CO, 1987,
pp. 394 417.

Hopf, Ted, Polarity, the Offense Defense Balance and War, American Political Science
Review, 85 : 2, June 1991, pp. 475 494.


Jervis, Robert, Perception and Misperception in International Politics, Princeton
University Press, Princeton, NJ, 1976


Kennedy, Paul, Strategy and Diplomacy, 1870 1945: Eight Studies, Alen & Unwin,
London, 1983

Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1984

Kissinger, Henry A., A World Restored: Metternich, Castlereagh, and the Problems of
Peace 1812 1822, Houghton Mifflin, Boston, 1973 (Knjiga se moe nai u hrvatskom
prevodu: Henri A. Kisinder, Obnovljeni svijet, Nakladni Zavod Matice Hrvatske, Zagreb,
1976)

Lipson, Charles, Reliable Partners: How Democracies Have Made a Separate Peace,
Princeton University Press, Princeton, NJ, 2003

Mansfield, Edward, and Jack Snyder, Democratization and the Danger of War,
International Security, 20 : 1, 1995, pp. 5 38.

Mearsheimer, John, Back to the Future, International Security, 15 : 1, Summer 1990, pp.
5 56.

Milner, Helen, Interests, Institutions and Information, Princeton University Press,
Princeton NJ, 1997

Nye, Jr., Joseph S., Neorealism and Neoliberalism, World Politics, 40 : 2, January 1988,
pp. 87 125.


Owen, John M., How Liberalism Produces Democratic Peace, International Security,19 :
2, Fall 1994, pp. 87 125.

Rosato, Sebastian, The Flawed Logic of Democratic Peace Theory, American Political
Science Review, 97 : 4, November 2003, pp. 585 602.

Russet, Bruce, Grasping the Democratic Peace: Principles for a Post Cold War World,
Princeton University Press, Princeton, NJ, 1993


Schroeder, Paul, Historical Reality vs. Neorealist Theory, International Security, 19 : 1,
Summer 1994, pp. 108 148.


Taylor, A. J. P., The Struggle for Mastery in Europe 1848 1918, Clarendon Press,
Oxford, 1971

Vasquez, John A., ed. What Do We Know About War?, Rowman and Littlefield, New
York, 2000


Zakaria, Fareed, The Future of Freedom:Illiberal Democracy at Home and Abroad, W. W.
Norton and Company, New York, 2003 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Farid
Zakarija, Budunost slobode, Dangraf, Beograd, 2004)

Zelikow, Philip, and Condoleeza Rice, Germany Unified and Europe Transformed: A Study
in Statecraft, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1997



POGLAVLJE 3 RAVNOTEA SNAGA I PRVI SVETSKI RAT

SLIKA: PRVI SVETSKI RAT: POSLEDICA BITKE

RAVNOTEA SNAGA


Za izbijanje Prvog svetskog rata esto se okrivljuje politika ravnotee snaga, koja
predstavlja jedan od najee korienih koncepata u meunarodnoj politici. U isto
vreme, ovaj koncept je jedan od onih koji unose najvie zabune. Ovaj termin se nairoko
koristi da opie i opravda razliite stvari. Britanski filozof iz 18. veka, Dejvid Hjum,
opisao je ravnoteu snaga kao konstantno pravilo mudre politike; ali ju je zato britanski
liberal iz 19. veka, Riard Kobden, nazvao himerom - jednim neopisanim, neopisivim,
neshvatljivim nitavilom.
31
Vudrou Vilson, ameriki predsednik tokom Prvog svetskog
rata, smatrao je da je ravnotea snaga princip zla, zato to praktikovanje ovakve politike
ohrabruje dravnike da drave sveta tretiraju kao komade sira koji se moe sei u
zavisnosti od politike situacije, a bez obzira na volju njihovih stanovnika.
Vilson, takoe, nije bio za ravnoteu snaga jer je verovao da ona uzrokuje ratove.
Branioci politike ravnotee snaga tvrde da ona proizvodi stabilnost. Ipak, mir i stabilnost
nisu jedno isto. Tokom pet vekova postojanja evropskog meudravnog sistema, velike
sile su bile ukljuene u 119 ratova. Razdoblja mira bila su retka; tokom tri etvrtine ovog
perioda voeni su ratovi u koje je bila ukljuena najmanje jedna velika sila. Od ovih 119

31
Richard Cobden, The Political Writings of Richard Cobden, London, T. Fisher Unwin, 1903, reprinted,
New York, Kraus Reprint, 1969
ratova, 10 je bilo opteg karaktera, uz uee mnogih velikih sila - to su ratovi koje
zovemo ratovima za hegemoniju, ili svetskim ratovima. Stoga, ako se pitamo da li je
ravnotea snaga uspeno ouvala mir kroz pet vekova modernog sistema drava, odgovor
je ne.
Ovo nije iznenaujue, zato to drave ne vode politiku ravnotee snaga da bi
ouvale mir, nego da bi sauvale svoju nezavisnost. Ravnotea snaga pomae da se ouva
anarhini sistem nezavisnih drava. Takoe, nisu ni sve drave sauvane od propadanja.
Na primer, krajem 18. veka Poljska je zaista bila iseena kao sir, a njeni susedi - Austrija,
Pruska i Rusija - sluili su se velikim komadima. U skoranje doba, 1939. godine, Staljin
i Hitler su napravili dogovor po kojem su ponovo rasparali Poljsku i dali baltike drave
Sovjetskom Savezu. Iz tih razloga su Litvanija, Letonija i Estonija pola proteklog veka
provele kao sovjetske republike, sve do 1991. godine. Ravnotea snaga nije sauvala mir
i nije uvek uspevala da sauva nezavisnost svake drave, ali je odrala anarhini sistem
drava.

MO


Da bismo razumeli ravnoteu, moramo prvo da ponemo od moi. Mo je, kao i ljubav,
mnogo lake iskusiti nego definisati ili izmeriti. Mo je sposobnost da se postignu neije
svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je sposobnost da se utie na druge i da se ostvare
eljeni rezultati. Robert Dal, politikolog sa Jejl Univerziteta, definie mo kao sposobnost
da se drugi primoraju da urade neto to inae ne bi uradili. Ali, kada merimo mo u
smislu promenjenog ponaanja drugih, potrebno je da poznajemo njihove elje. U
suprotnom, bili bismo u pogrenom uverenju o stanju moi, kao to je to sluaj sa lisicom
koja misli da e povrediti zeca koji ivi u trnju ako ga u njega baci. esto je teko
unapred znati kako e se drugi ljudi ili drave ponaati u odsustvu uticaja sa strane, .
Bihejvioristika definicija moi moe biti od koristi analitiarima i istoriarima
koji znatno vreme posveuju rekonstruisanju prolosti, ali za politiare u svakodnevnim
poslovima i za voe, ona se moe initi kao isuvie efemernog karaktera. Zbog toga to
se sposobnost uticaja na druge esto povezuje sa posedovanjem odreenih resursa,
politike voe uopteno definiu mo na ovaj nain. Ti resursi izmeu ostalog ukljuuju
stanovnitvo, veliinu terirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu, vojnu mo, i
politiku stabilnost. Prednost ove definicije jeste u tome da tu mo izgleda mnogo
konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego to je to sluaj sa bihejvioristikom
definicijom. Mo u ovom smislu znai posedovanje jakih karata u partiji pokera
meunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako va protivnik pokae karte koje
su jae od svake od vaih karata, spustite ruke. Ako znate da ete izgubiti rat, ne
zapoinjite ga.
Meutim, neke ratove zapoeli su kasniji gubitnici, to pokazuje da politike voe
ponekad preduzimaju rizine poduhvate ili prave greke. Primer za to je sluaj Japana iz
1941. i Iraka iz 1990. godine. Protivnici vrlo esto ne pokazuju sve karte u igri koja se
zove meunarodna politika. Kao u pokeru, vetine kao to su blefiranje i varanje mogu da
nekim igraima daju znaajnu prednost. ak i kad nema obmanjivanja, moe se pogreiti
povodom toga koji od izvora moi su relevantni u nekoj odreenoj situaciji. Na primer,
Francuska i Britanija su 1940. godine imale vie tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju
sposobnost manevrisanja i bolju vojnu strategiju.
Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u
smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki
praktian uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama
slabe karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri
resursima, pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo
ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju
konverzije moi i izvore moi koje poseduje.
Drugi problem tie se odreivanja koji resursi pruaju najbolju osnovu za mo u
nekom odreenom kontekstu. Resursi moi uvek zavise od konteksta. Tenkovi nisu tako
dobri u movarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moi. U ranijim
razdobljima ljudske istorije bilo je lake suditi o vrednosti izvora moi. Na primer, u
vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovnitvo je predstavljalo izvor moi od
presudne vanosti, jer je ono obezbeivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje
peadije. Po broju stanovnika, meu zemljama Zapadne Evrope prednjaila je Francuska.
Stoga je na kraju Napoleonovih ratova, Pruska svojim saveznicama u pobedi predstavila
na Bekom kongresu precizan plan sopstvene obnove u cilju odravanja ravnotee snaga.
U tom planu bile su nabrojane teritorije i stanovnitvo koje je izgubila od 1805. godine, i
teritorije i stanovnitvo koje bi joj bile potrebne da povrati odgovarajuu brojnost. U
razdoblju pre bujanja nacionalizma, nije bilo od velike vanosti to veina ljudi u tim
provincijama nije govorila nemaki niti se oseala Nemcima. Meutim, nakon pola veka,
oseanje nacionalne pripadnosti postalo je veoma vano. Druga promena konteksta koja
se desila tokom devetnaestog veka ticala se porasta vanosti industrije i sistema
eleznica, koji su omoguili brzu mobilizaciju. 1860-ih, Bizmarkova Nemaka bila je
pionir upotrebe eleznice za transportovanje armija u Evropi, a sve u svrhu postizanja
brzih pobeda. Uprkos tome to je Rusija uvek imala vie stanovnika nego ostatak Evrope,
imala je potekoe sa mobilisanjem ovog resursa. Razvoj sistema eleznica u zapadnoj
Rusiji na poetku dvadesetog veka bio je jedan od razloga to su se Nemci plaili porasta
ruske moi 1914. godine. tavie, irenje sistema eleznica na kontinentu pomoglo je da
se Britaniji oduzme luksuz koncentrisanja na pomorsku mo. Vie nije bilo vremena da
se, ako se pokae neophodnim, ubaci vojska kako bi se druga velika sila spreila da
zagospodari kontinentom.
Primena industrijske tehnologije na ratovanje je dugo vremena imala veoma jak
uticaj. Visoko razvijena nauka i tehnologija postale su posebno vaan izvor moi od
poetka nuklearnog doba 1945. godine. Ali, mo izvedena iz nuklearnog oruja pokazala
se tako impresivnom i destruktivnom da je njena stvarna primenjljivost rigidna.
Nuklearni rat je jednostavno preskup. I postoji mnotvo situacija u kojima svaka upotreba
sile moe biti neodgovarajua ili preskupa.
ak i kada bi direktna upotreba sile unutar grupe drava bila zabranjena, vojna
sila bi i dalje igrala vanu ulogu u pozadini. Na primer, amerika vojna uloga u
odvraanju pretnji saveznicima, ili u osiguravanju pristupa sutinski vanim resursima
kakav je nafta u Persijskom zalivu, da sila kao sredstvo za pruanje zatite, moe biti
koriena u pregovorima. Ponekad ta veza moe biti direktna; mnogo ee, kao to emo
videti u poglavlju 7, to je inilac o kojem se ne govori otvoreno, ve se nalazi u pozadini
stavova dravnika.,
Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove drugo lice moi. Primoravanje
drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom
sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili
pretnji (tap). Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za ostvarenje moi. Neka
zemlja moe da u svetskoj politici postigne eljene rezultate zato to druge zemlje ele da
je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu,
podjednako je vano postaviti dnevni red i privui druge aktere u svetskoj politici kao i
primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moi - navesti
druge da hoe ono to vi hoete - moe se nazvati mo privlanosti ili ponaanje
zasnovano na mekoj moi. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao to su
privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain koji
oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera znaju da e, ako su oblikovali uverenja i
preference svoje dece, njihova mo biti vea i trajae due nego da su se oslanjali samo
na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike voe i pristalice konstruktivistike teorije
ve dugo razumeju mo koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira
rasprave. Sposobnost da se ustanove elje tei da se povee sa neopipljivim izvorima
moi kao to su kultura, ideologija i ustanove.
Tvrda i meka mo su povezane, ali nisu iste. Materijalni uspeh ini kulturu i
ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do
sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj
moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem veliine papske drave u
devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da imaju vie uticaja nego
neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je
posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraio
nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine.
Koji resursi danas predstavljaju najvanije izvore moi? Pogled na pet vekova
istorije sistema modernih drava pokazuje da su razliiti izvori moi imali kljunu ulogu
u razliitim periodima. Izvori moi nikada nisu statini i oni nastavljaju da se menjaju i u
dananjem svetu. tavie, oni su razliiti u razliitim delovima sveta. Meka mo postaje
sve vanija u odnosima izmeu postindustrijskih drutava u informatikom dobu u kojem
preovlauje demokratski mir, a tvrda mo je esto od vee vanosti u industrijalizujuim
i preindustrijskim delovima sveta.
U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj
meuzavisnosti, mo postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna.
Meutim, transformacija moi nije potpuna. U 21. veku sigurno emo biti svedoci

Box
RAZDOBLJE VODEA DRAVA GLAVNI IZVORI MOI
XVI vek panija Zlatne poluge, trgovina sa
kolonijama,
najamnike
vojske,
dinastike veze
XVII vek Holandija Trgovina, trite kapitala,
mornarica
XVIII vek Francuska Veliina stanovnitva,
industrija
poljoprivrednih
proizvoda,
efikasna javna
uprava, vojska,
kultura (meka
mo)
XIX vek Velika Britanija Industrija, politika
kohezija koja
vlada u dravi,
stabilne
finansije i
efikasan
kreditni system,
mornarica,
norme koje
odiu duhom
liberalizma
(meka mo),
ostrvski poloaj
zemlje (to je
ini lakom za
odbranu od
eventualnog
napada)
XX vek Sjedinjene Amerike
Drave
Ekonomska snaga, vostvo
u oblasti
naunih i
tehnolokih
dostignua,
geografski
poloaj, vojna
mo i snaga
saveznika,
univerzalistika
kultura i
formiranje
meunarodnih
reima koji su
odraz duha
liberalizma
(meka mo)
XXI vek Sjedinjene Amerike
Drave
Liderstvo u oblasti
tehnologija,
vojna i
ekonomska
mo, centar
transnacionalnih
komunikacija,
meka mo



VODEE DRAVE SVETA U POSLEDNJIH PET VEKOVA I NJIHOVI
GLAVNI IZVORI MOI


vee uloge moi zasnovane na informacijama i na institucijama, ali, kako to pokazuju
dva Zalivska rata, vojna mo ostaje vaan instrument. Ekonomski obrt, i u smislu trita i
u smislu prirodnih bogatstava, takoe e ostati vaan. Sa porastom uloge sektora usluga u
modernim ekonomijama, razlike izmeu usluga i proizvodnje nastavie da blede.
Informacije e postati mnogo obimnije, a kljuni resurs bie organizaciona sposobnost za
brz i prilagodljiv odgovor. Politika kohezija ostae vana, kao i univerzalistika
popularna kultura koja se moe izvoziti.
Tekoa da se izmere izvori moi koji se menjaju predstavlja veliki problem za
dravnike koji pokuavaju da procene ravnoteu snaga. Za analitiare meunarodne
politike, dodatnu zabunu izaziva injenica da se ista re koristi da razliite stvari.
Moramo pokuati da izdvojimo i razjasnimo koncepte ije znaenje pokriva preiroka
upotreba istih rei. Termin ravnotea snaga obino oznaava najmanje tri razliite stvari.

Ravnotea kao raspodela moi

Ravnotea snaga moe, u prvom smislu, znaiti bilo kakvu raspodelu moi. Ko poseduje
izvore moi? Ponekad ljudi koriste termin ravnotea snaga da oznae status quo,
odnosno postojeu raspodelu moi. Tako su 1980.-ih neki Amerikanci smatrali da e se,
ako Nikaragva postane komunistika drava, ravnotea snaga promeniti. Takva upotreba
ovog termina nije ba prosvetljujua. Kada bi neka mala drava promenila stranu, to bi
moglo malo da promeni postojeu raspodelu moi, ali bi to bila prilino trivijalna
promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim promenama koje se deavaju u
svetskoj politici.
Ovaj termin se takoe moe odnositi na posebne (i ree) situacije u kojima je mo
ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moe oiveti sliku vage u ravnotei. Neki
teoretiari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnotea, dok
drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmona, tako da se
drugi ne usuuju da je napadnu. Teorijahegemonske stabilnosti kae da neuravnoteena
mo proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojae i stabilnost, ali kada ta
jaka sila pone da slabi, a novi izaziva da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo
Tukididovo objanjenje Peloponeskog rata: uspon moi Atine i strah koji je to izazvalo u
Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moi. Kako emo videti
kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom.
Ipak, moramo biti paljivi kada su takve teorije u pitanju zato to one imaju
tendenciju da dovedu do predvianja prevelikog broja sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene
Drave pretekle su Veliku Britaniju kao najvea ekonomska sila sveta. 1895. godine
dolo je do sukoba izmeu Sjedinjenih Drava i Velike Britanije zbog granica u Junoj
Americi i izgledalo je kao da moe doi do rata. Tu je postojao izaziva koji se uspinje u
moi, stari hegemon i uzrok sukoba, ali neete imati prilike da itate o velikom britansko-
amerikom ratu iz 1895. godine zato to do njega nije ni dolo. Kao to to erlok Holms
kae, moemo dobiti vane dokaze od pasa koji ne laju. U ovom sluaju, odsustvo rata
vodi nas da potraimo druge uzroke. Realisti istiu da je uspon Nemake bio mnogo
opipljivija pretnja Britaniji. Liberali ukazuju na sve vie demokratsku prirodu dve zemlje
engleskog govornog podruja i transnacionalne kulturne veze izmeu strarog lidera i
novog izazivaa. Najbolje to moemo zakljuiti o ravnotei snaga u njenom prvom
znaenju je da promene u nejednakoj raspodeli moi meu vodeim dravama mogu biti
jedan, ali ne i jedini inilac u objanjenju rata i nestabilnosti.

Ravnotea snaga kao politika


Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteu snaga kao na politiku
uravnoteavanja. Teorija ravnotee snaga pretpostavlja da e drave delovati u cilju
spreavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima
dugaak istorijat. Lord Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine,
rekao je da Britanija nema vene saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na
svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije
hteo da ide u rat, ali je to ipak uinio zato to se plaio da e Nemaka stei premo u
Evropi tako to e kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvrio napad na
Sovjetski Savez, premijer Vinston eril je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa
Staljinom, prema kome je bio veoma kritiki nastrojen samo nekoliko godina ranije.
eril je rekao, Kada bi Hitler napao pakao, najmanje to bih uradio bilo bi da pohvalim
avola u Donjem domu.
32
Ovo su dobri primeri ravnotee snaga kao konkretne politike.
Predvianje ovakvog ponaanja poiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1)
struktura meunarodne politike je anarhini sistem drava, i (2) drave iznad svega cene
svoju nezavisnost. Politika ravnotee snaga ne pretpostavlja nuno da drave deluju u
cilju maksimiziranja moi. U stvari, drava moe da izabere sasvim razliit tok delovanja
ako eli da maksimizira mo. One mogu da odaberu svrstavanje uz jaeg(bandwagon),,
to jest da se pridrue onome ko izgleda jai i da uestvuju u podeli plena koji pobednik
odnosi. Ovo je pojava karakteristina za unutranju politiku, gde se politiari priklanjaju
izglednom pobedniku. Ravnotea snaga, meutim, predvia da e se drava pridruiti
onome ko se ini slabijim, zbog toga to e drave raditi na tome da bilo koju dravu
spree da razvije premo. Svrstavanje uz jaeg u meunarodnoj politici nosi sa sobom
rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruio Hitlerovom
napadu na Francusku da bi dobio neto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od
Nemake. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnotee snaga preporuuje
pridruivanje slabijoj strani. Ravnotea snaga je politika u kojoj se pomae autsajderima,
jer ako pomognete favoritima oni se mogu, u nekom sluaju, okrenuti protiv vas i pojesti
vas.

32
Joll, James, The Origins of the First World War, New yrk, Longman, 1984, pp. 9-147.
Drave pokuavaju da uravotee mo delujui unilateralno, naoruavajui se ili
formirajui saveze sa drugim zemljama, iji izvori moi mogu da pomau
uravnoteavanje najjaeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnanijih prognoza u
meunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao to emo videti u
estom poglavlju, kada su Iran i Irak uli u rat ranih 1980-ih, neki posmatrai smatrali su
da e sve arapske drave podrati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao BAAS
partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku
kulturu i manjinsku iitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome to je imala
sekularnog vou iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zato? Zato to je Sirija bila
zabrinuta zbog porasta moi svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da
uravnoteuje iraku mo, bez obzira na ideoloke sklonosti. Napori da se ideologija
koristi u cilju predvianja ponaanja drava esto su pogreni, dok su protivintuitivna
predvianja zasnovana na ravnotei snaga esto tana.
Naravno, postoje izuzeci. Ljudsko ponaanje nije potpuno determinisano. Ljudska
bia imaju izbor i ne ponaaju se uvek kako je predvieno. Odreene situacije navode
ljude na odreeni tip ponaanja, ali ne moemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko
povie poar u prepunoj sali za predavanja, moemo predvideti da e studenti potrati
na izlaz, ali ne i na koji izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi nee
moi da izau. Teorije u meunarodnoj politici esto imaju veliki broj izuzetaka. ak
iako je ravnotea snaga u politikom smislu jedan od najjaih prognozera u
meunarodnoj politici, njen uinak je daleko od savrenstva.
Zato zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteu snaga, i umesto toga se
pridrue jaoj, a ne slabijoj strani, ili ostanu po strani, ignoriui rizike koji prete njihovoj
nezavisnosti? Neke zemlje moda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiu na
ravnoteu. Ako je tako, mala zemlja moe da odlui da mora da ue u sferu uticaja velike
sile, nadajui se pri tome da e joj neutralnost sauvati neku slobodu delovanja. Na
primer, posle Drugog svetskog rata Finska je bila poraena od strane Sovjetskog Saveza i
nalazila se daleko od centra Evrope. Finci su osetili da je neutralnost nudila vie
sigurnosti nego pokuaj da se postane deo evropske ravnotee snaga. Oni su bili u
sovjetskoj sferi uticaja, i najbolje to su mogli da urade bilo je da izdejstvuju nezavisnost
u spoljnoj politici, u zamenu za vei stepen kontrole nad unutranjim pitanjima.
Drugi razlog zbog koga su predvianja ravnotee snaga ponekad pogrena ima
veze sa opaanjem pretnji. Na primer, isto mehaniko izraunavanje izvora moi drava
1917. godine predvidelo bi da e Sjedinjene Drave ui u Prvi svetski rat na strani
Nemake, zbog toga to su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih
industrijskih resursa, dok su Nemaka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu
odigrale na ovaj nain, delom zato to su Amerikanci Nemce doivljavali kao vojno jae i
kao agresore u ratu, i zbog toga to su Nemci potcenili ameriki vojni potencijal.
Opaanja pretnje esto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moe biti
slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moe biti pretnja u regionu ili na lokalnom
podruju. Razmotrimo sluaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drava 1890-ih godina:
Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drave.
Dopustile su Sjedinjenim Dravama mnogo toga, ukljuujui izgradnju Panamskog
kanala, to je sve omoguilo Sjedinjenim Dravama da unaprede svoj pomorski poloaj.
Jedan od razloga bio je da je Britanija bila vie zabrinuta zbog oblinje Nemake nego
zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drave su bile mnogo vee nego to je to bila
Nemaka, ali je blizina uticala na to koja e pretnja izgledati vea u britanskim oima.
Blizina takoe moe biti od pomoi u objanjenju nastanka saveza posle 1945. godine.
Sjedinjene Drave bile su jae nego Sovjetski Savez, pa zato onda Evropa i Japan nisu
uli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drava? Odgovor delimino lei u
blizini pretnje. Sa take gledita Evrope i Japana, Sovjeti su bili neposredna pretnja a
Sjedinjene Drave su bile daleko. Evropljani i Japanci pozvali su tu daleku silu da bi
uravnoteili situaciju u svom neposrednom susedstvu. injenica da blizina esto utie na
nain na koji mi opaamo pretnju, diskvalifikuje svako automatsko predvianje
zasnovano samo na jednostavnom mehanikom uzimanju u obzir izvora moi.
Jo jedan izuzetak od predvianja ravnotee snaga odnosi se na rastuu ulogu
ekonomske meuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnotee snaga,
Francuska ne bi elela da vidi rast Nemake, ali, zbog ekonomske integracije, nemaki
rast stimulie i francuski rast. Francuski politiari imaju vie izgleda za reizbor kada je
francuska ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokuajima zadravanja
nemakog ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaka ekonomija
toliko meuzavisne. Ekonomski posmatrano, esto postoje zajednike dobiti koje bi
mogle biti izgubljene ako bi se suvie jednostavno sledila politika ravnotee snaga.
Konano, ideologija ponekad utie na to da se zemlje radije pridrue favoritima
nego autsajderima. ak i u Tukididovo vreme, gradovi-drave sa demokratskim
ureenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika
umirivanja prema Sjedinjenim Dravama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu
Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju poneto uticaju
ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paljivi pri iznoenju
prognoze koja se previe oslanja na uticaj ideologije, jer to esto dovodi do greaka
kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler nee napraviti
zajedniki dogovor 1939. godine zbog toga to su se nalazili na suprotnim stranama
ideolokog spektra, ali uzimanje u obzir ravnotee snaga dovelo ih je do saveza protiv
zemalja u sreditu ideolokog spektra. Na slian nain, 1960-ih, Sjedinjene Drave su
pogreno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Vijetnam i Kambodu kao sline meu sobom,
zbog toga to su sve imale komunistiko dravno ureenje. Politika zasnovana na logici
ravnotee snaga predvidela bi da e ove komunistike drave voditi politiku
uravnoteivanja jedna protiv druge (kao to su to i radile), to bi bio manje skup nain da
se sledi odravanje stabilnosti u regionu istone Azije.

Ravnotea snaga kao multipolarni sistem

Trei nain na koji se koristi termin ravnotea snaga je da se opiu multipolarni istorijski
sluajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene
multipolarne ravnotee snaga. Istoriari poput Edvarda Galika, koriste termin klasina
ravnotea snaga da oznae evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnotea
snaga zahteva odreen broj zemalja koje slede skup opteprihvaenih pravila igre. Poto
se ova upotreba termina ravnotea snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratiemo panju
na dve dimenzije sistema, strukturu i proces, sa kojima smo se upoznali u drugom
poglavlju ove knjige. Istina je da je sistem multipolarne ravnotee snaga u devetnaestom
veku proizveo najdue razdoblje bez svetskog rata u modernom sistemu drava - od
1815. do 1914. godine - ali ne bi trebalo da romantizujemo ili da previe
pojednostavljujemo jednu tako sloenu priu.
Kako se devetnaesti vek primicao kraju, struktura evropske ravnotee snaga se
menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet velikih sila koje su esto menjale
saveze u cilju spreavanja da jedna od njih dominira kontinentom. Od 1890. do 1907.
godine, postojalo je est velikih sila, nakon ujedinjenja Nemake i Italije, ali je rastua
mo Nemake na kraju dovela do problema koji su doneli kraj sistema. Tokom narednih
sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika Britanija, Francuska i Rusija)
i Trojni Savez (Nemaka, Austro-Ugarska i Italija) polarizovali su se u dva vrsta bloka,
iji je gubitak prilagodljivosti doveo do otpoinjanja Prvog svetskog rata.
U smislu procesa, sistem ravnotee snaga devetnaestog veka moe se podeliti na
pet razdoblja. Na Bekom kongresu, evropske drave su vratile Francusku u igru i
saglasile se o odreenim pravilima kako bi ujednaile igrae. Od 1815. do 1822. ta
pravila su formirala Evropski koncert. Drave su usaglaavale svoje delovanje, esto se
sastajavi da bi razmatrale probleme i odravale ravnoteu. Prihvatile su odreeni stepen
intervencionizma da bi zadrale na vlasti one vlade ija bi promena dovela do
destabilizujue orijentacije u njihovoj politici. Ovo je postalo znatno tee sa porastom
nacionalizma i izbijanjem demokratskih revolucija, ali se okrnjeni Evropski koncert
odrao od 1822. do 1854. godine. Ovaj koncert se raspao sredinom veka, kada su
revolucije podstaknute liberalnim nacionalizmom dovele u iskuenje praksu
obezbeivanja teritorijalnih kompenzacija ili restauracije vlada kako bi se odrala
ravnotea. Nacionalizam je postao suvie jak da bi dopustio da se sir see tako lako.
Tree razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko
manje umereno i obeleilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasian rat za
ravnoteu snaga u kojem su Francuska i Britanija spreile Rusiju da vri pritisak na
Otomansko carstvo ija je mo opadala. Ostali ratovi su, meutim, bili povezani sa
ujedinjenjem Italije i Nemake. Politike voe odbacile su stara pravila i poele da
koriste nacionalizam u svoje line svrhe. Bizmark, na primer, u pogledu njegove
ideoloke opredeljenosti nije bio nemaki nacionalista. On je bio duboko konzervativan
ovek koji je hteo da ujedini Nemaku pod pruskom krunom. Ali, da bi ovo ostvario, bio
je potpuno spreman da koristi nacionalistiku masku i ratove da bi porazio Dansku,
Austriju i Francusku. Kada je postigao svoje ciljeve, vratio se konzervativnijem stilu
voenja politike.
etvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine, bilo je Bizmarkova
ravnotea snaga u kojem je nova Nemaka, predvoena Pruskom, igrala kljunu ulogu.
Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliitim saveznicima, i pokuao da Francusku usmeri
na prekomorske imperijalistike poduhvate i time odvrati od izgubljenih provincija Alzas
i Lorena. Ograniio je nemaki imperijalizam u cilju odravanja ravnotee u Evropi, ije
je sredite bilo u Berlinu. Ipak, Bizmarkovi naslednici nisu bili toliko agilni. Od 1890. do
1914. godine ravnotea snaga je postojala, ali se njena fleksibilnost postepeno gubila.
Bizmarkovi naslednici nisu obnovili njegov ugovor sa Rusijom; Nemaka je bila uvuena
u prekomorski imperijalizam, iskuavala je britansku pomorsku suprematiju, i nije
obeshrabrivala austrijsku konfrontaciju sa Rusijom na Balkanu. Ovakva politika poveala
je strah od uspona nemake moi, polarizovala sistem i dovela do Prvog svetskog rata.

Savezi

Ravnotea snaga shvaena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom
saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranmani u koje suverene drave ulaze u cilju
osiguranja zajednike bezbednosti. Neki savez moe biti motivisan zabrinutou za vojnu
bezbednost: dve drave srednje veliine mogu se odluiti na formiranje saveza smatrajui
da e tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke vee drave. Tradicionalno,
vojni savezi su jedna od sredinjih taaka meunarodne politike.
Drave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo
napomenuli ranije, ideologija esto uvlai drave u zajednitvo, premda i ona moe da
uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoe mogu biti razlog za formiranje saveza,
osobito u onim delovima modernog sveta gde je isto vojnih razloga sve manje.
Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopteno
posmatrano, drave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao
irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moe desiti kada u nekoj
dravi doe do promene reima. Dok su ranije moda delile istu ideologiju, sada su dve
drave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drave bile saveznici dok su
nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast
iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Mo neke
drave moe porasti. Ona moe videti drugu dravu kao rivala, dok druga drava moe
nju videti kao pretnju i potraiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteivanja te pretnje.
Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i
sloenost. Prilagodljivost je uinila rezultirajui sistem ravnotee snaga stabilnim, jer su
mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graevina srui. Nemaka je
bila u sreditu tog sistema, a Bizmark se moe porediti sa vrhunskim onglerom koji dri
nekoliko loptica u vazduhu. Ako neka loptica padne, ongler moe da nastavi da baca
druge, pa ak i da se sagne i povrati onu koja je pala.
Ipak, sloenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen
manje vetim voama, ovaj sistem saveza vie se nije mogao odravati. Umesto da guraju
sukobe daleko od Nemake, kao to je to Bizmark radio ohrabrujui Francusku da troi
svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemakoj donosili politike
odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije
porastu. Umesto da obnovi savez Nemake sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija ue
u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono to je nekada bio jedan fluidni,
multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim
posledicama po mir u Evropi.


POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA

U prvom svetskom ratu poginulo je vie od 15 miliona ljudi. Samo u jednoj bici, na
Somi, bilo je milion i trista hiljada ubijenih i ranjenih. Uporedite to sa 36 hiljada rtava
koliko ih je bilo kada je Bizmark 1866. godine porazio Austriju. Sjedinjene Drave
izgubile su po oko 55 hiljada ljudi u Koreji i u Vijetnamu. Prvi svetski rat bio je jedan
strahotan rat rovova, bodljikave ice, mitraljeza i artiljerije, koji su pokopali celu jednu
generaciju evropske mladosti. On nije doveo samo do stradanja ljudi, ve i do unitenja
tri evropska carstva: nemakog, austrougarskog i ruskog. Do izbijanja Prvog svetskog
rata, sredite globalne ravnotee snaga nalazilo se u Evropi. Posle Prvog svetskog rata,
Evropa je jo uvek bila znaajan akter, ali su Sjedinjene Drave i Japan postali glavni
igrai. Takoe, Prvi svetski rat doveo je i do izbijanja ruske revolucije i otpoinjanja
ideoloke bitke koja je uzrokovala toliko patnji u dvadesetom veku.
Kako se tako neto moglo desiti? Princ Bernard fon Bilou, nemaki kancelar od
1900. do 1909. godine, sreo se sa svojim naslednikom na tom poloaju, Betmanom
Holvegom, u kancelarskoj palati u Berlinu, neposredno nakon to je rat poeo. Evo kako
je Fon Bilou opisao ono ega se sea:
Betman je stajao u sredini sobe; mogu li ikada zaboraviti izraz njegovog lica,
pogled u njegovim oima? Postoji jedna slika nekog proslavljenog engleskog slikara
koja pokazuje nesrenu rtvu, u ijim se oima ogleda neopisiva patnja - takav bol
sam ja sada video u njegovim oima. Za trenutak nijedan od nas nije govorio.
Konano sam rekao pa dobro, reci mi bar kako se sve to dogodilo. On je podigao
svoje duge, tanke ruke ka nebu i odgovorio nejasnim, iscrpljenim glasom, oh, kad
bih samo znao! U mnogim kasnijim polemikama oko krivice za rat, toliko sam
puta poeleo da je bilo mogue fotografisati Betmana Holvega kako stoji tamo u
trenutku dok je govorio ove rei. Takva fotografija bila bi najbolji dokaz da ovaj
nesreni ovek nikada nije hteo rat.
33


Generacije istoriara ispitivale su uzroke Prvog svetskog rata i pokuavale da objasne
zato je do njega dolo. Kao to emo videti, nemogue je izdvojiti jedan uzrok, ali je
mogue podeliti ovo pitanje po razliitim nivoima. U svakom od ovih nivoa, ravnotea
snaga - kao multipolarni sistem i kao politika pojedinanih drava i voa - sutinska je za
razumevanje izbijanja rata. Kako je sistem saveza postajao sve manje fleksibilan,
ravnotea snaga bivala je sve manje multipolarna, a verovatnoa za izbijanje rata se
poveavala.

Tri nivoa analize

U svakom od tri nivoa analize lei po deo odgovora. Pravilo parsimonije nam sugerie da
zaponemo sa najjednostavnijim uzrocima, vidimo koliko oni mogu da objasne i onda,
idemo na sloenije, koliko treba. Stoga emo se prvo pozabaviti objanjenjima na nivou
sistema, i u smislu strukture i u smislu procesa; onda emo prei na unutranje-politiki
nivo, i na kraju emo se okrenuti pojedincima. Posle toga koristiemo metod izvrtanja
injenica da vidimo kako se ovi delovi uklapaju u objanjenje Prvog svetskog rata.
Na strukturnom nivou, postojala su dva kljuna elementa: uspon nemake moi i
poveanje rigidnosti u sistemu saveza. Uspon nemake moi bio je zaista impresivan.
Nemaka teka industrija pretekla je 1890-ih britansku i rast nemakog BNP-a je na
poetku dvadesetog veka bio dvostruko vei od rasta britanskog. 1860-tih, Britanija je
posedovala 25 procenata svetske industrijske proizvodnje, ali se do 1913. taj procenat
smanjio na 10%, dok je nemaki udeo porastao na 15%. Nemaka je neto od svoje
industrijske snage pretvorila u vojne kapacitete, ukljuujui i program masovnog
pomorskog naoruavanja. Strateki cilj nemakog plana Tirpic iz 1911. bila je da

33
Kennedy Paul, The Kaiser and German Weltpolitik, in: John C. G. Roll and Nicholas Sombart, eds.,
Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu Papers, Cambridge University Press, Cambridge:, 1982,
pp. 143-168.
izgradnja druge najvee mornarice na svetu, i time uspon u rang svetske sile. Ova
ekspanzija zabrinula je britanskog Prvog lorda admiraliteta, Vinstona erila. Britanija je
poela da strahuje da bi mogla ostati izolovana i brinula je o tome kako da brani svoju
ratrkanu imperiju. Ovi strahovi su se dodatno uveali tokom Burskog rata, zahvaljujui
nemakim simpatijama prema Burima, holandskim naseljenicima u Junoj Africi, protiv
kojih je Britanija ratovala krajem veka.
1907. godine Ser Ajr Krou, stalni sekretar britanskog Forin Ofisa, napisao je
dokument uven u istoritji britanske spoljne politike, dugaak memorandum u kome je
pokuao da rastumai nemaku spoljnu politiku. Zakljuio je da, iako je nemaka spoljna
politika tada bila nejasna i konfuzna, jasno je da Britanija ne sme dozvoliti da jedna
zemlja dominira kontinentom. Krou je tvrdio da je britanski odgovor gotovo prirodni
zakon.
Britanski odgovor na rastuu mo Nemake doprineo je drugom strukturalnom
uzroku rata: poveanoj rigidnosti sistema saveza u Evropi. 1904. godine, pravei pomak
od svog geografski polu-perifernog poloaja balansera sa mora u Evropi, Britanija se
pomerila ka savezu sa Francuskom. 1907. godine anglo-francusko partnerstvo proirilo se
prikljuenjem Rusije (koja je ve bila u savezu sa Francuskom) i postalo poznato kao
Trojna Antanta. Nemaka je, videvi da je opkoljena, ojaala svoje veze sa Austro-
Ugarskom. Kako su savezi postali rigidniji, diplomatska prilagodljivost se izgubila. Vie
nisu postajali savezi iz kojih se lako moglo ui i izai, to je karakterisalo ravnoteu
snaga tokom Bizmarkovih dana. Umesto toga, velike sile su se vrsto okupile oko dva
pola.
ta je sa promenama u procesu? Pomeranje strukture ka bipolarnosti uticalo je na
proces u kojem je ravnotea snaga funkcionisala u devetnaestom veku. Uz to,
konstruktivisti ukazuju na jo tri razloga za gubitak umerenosti u ravnotei snaga ranog
dvadesetog veka. Oni obuhvataju transnacionalne ideje koje su bile zajednike za
nekoliko zemalja. Jedna je bila uspon nacionalizma. U istonoj Evropi postojao je pokret
koji je pozivao na ujedinjenje svih slovenskih naroda. Panslavizam je bio pretnja i
Otomanskoj i Austro-Ugarskoj imperiji, jer su obe imale veliki procenat slovenskog
stanovnitva. U Nemakoj je dolo do pojave nacionalistike mrnje prema Slovenima.
Nemaki autori pisali su o neizbenosti slovensko-tevtonske bitke, a kolski udbenici su
raspirivali nacionalistike strasti. Nacionalizam se pokazao jaim od socijalizma kada je
trebalo okupiti radniku klasu, i jaim od kapitalizma koji je okupljao bankare. ak se
pokazao jaim i od porodinih veza meu monarsima. Neposredno pre nego to e izbiti
rat, Kajzer je pisao ruskom caru apelujui na njega da se izbegne rat. Oslovio je svog
roaka sa dragi Niki a potpisao se sa Va, Vili. Kajzer se nadao da e Car videti
stvari na isti nain na koji ih je on video, jer je rat bio na vidiku zbog atentata na lana
kraljevske porodice, nadvojvodu Franca Ferdinanda. Ali, do tada je nacionalizam ve
nadjaao svaki oseaj solidarnosti meu aristokratijom ili monarhijama, i taj porodini
telegram nije uopte imao efekta.
Drugi razlog za gubitak umerenosti u ravnotei snaga ranog dvadesetog veka bio
je poveanje uljuljkanosti mirom.Velike sile nisu uestvovale u nekom ratu u Evropi ve
40 godina. Bilo je kriza - u Maroku 1905.-1906. godine, u Bosni 1908. ili ponovo u
Maroku 1911, i Balkanski ratovi 1912. - ali sve su bile prevaziene. Meutim,
diplomatski kompromisi uzrokovali su frustracije. Na kraju krajeva, postojala je
tendencija postavljanja pitanja zato bi moja strana morala da se povue? Zato nismo
uinili da druga strana ustukne vie?. Uenje socijal-darvinizma bilo je sve vie
prihvaeno. Ideje arlsa Darvina o opstanku najjaih imala je smisla kao statistika
konstrukcija u vezi genetike vrsta u prirodi tokom generacija, ali su bile pogreno
primenjene na ljudsko drutvo i jedinstvene dogaaje. Darvinove ideje koriene su kao
opravdanje gledita da jaki treba da prevladaju. A ako jaki treba da prevladaju, zato
brinuti za mir? Dugi ratovi inili su se neverovatnim, i mnoge voe su verovale da bi
kratki, odluni ratovi, u kojima bi jaki pobedili, bili dobrodola promena.
Trei razlog koji je doprineo gubitku prilagodljivosti u ravnotei snaga ranog
dvadesetog veka bila je politika Nemake. Kao to je Ajr Krou rekao, ona je bila nejasna
i konfuzna. U Kajzerovoj politici postojala je strana nespretnost. Nemci se nisu nita
razlikovali od drugih time to su imali ambicije svetskih razmera, meutim uspeli su da
ih ostvare na takav nain da su okrenuli sve protiv sebe u isto vreme, potpuno suprotno
nainu na koji je Bizmark vodio sistem 1880-tih i 1890-tih. Kajzer se suvie usredsredio
na tvrdu mo i zanemario meku mo. Nemci su od Britanaca nainili neprijatelje time to
su zapoeli trku u pomorskom naoruanju. Zamerili su se Rusima zbog pitanja Turske i
Balkana, a Francuzima zbog protektorata u Maroku. Kajzer je pokuao primora Britaniju
na prijateljstvo, verujui da e, ako je dovoljno zaplai, ona shvatiti koliko je Nemaka
vana i koliko su joj potrebni dobri odnosi sa njom. Umesto toga, on je Britance prvo
gurnuo u francuske ruke, a onda u ruske. Tako su, do 1914., Nemci mislili da se treba
osloboditi ovog okruenja i time svesno prihvatili rizik rata. Stoga su porast
nacionalizma, poveanje uljuljkanosti, socijalni darvinizam i nemaka politika svi
zajedno doprineli gubitku umerenosti u procesu meunarodnog sistema i otpoinjanju
Prvog svetskog rata.
Drugi nivo analize prua pogled na ono ta se deavalo u unutranjim drutvenim
odnosima i politici. Postoji jedno objanjenje koje na ovom nivou moemo da bez
problema odbacimo: Lenjinovu tvrdnju da su rat prouzrokovali finansijski kapitalisti. Po
Lenjinovom gleditu, Prvi svetski rat je jednostavno bio

Box: Nemaka reakcija na objavu rata od strane Britanije

Edvard VII (Kajzerov ujak i kralj Engleske od 1901-1910) je i u grobu jai od mene, koji
sam iv. I misliti da je bilo ljudi koji su verovali da Engleska moe biti pridobijena ili
umirena ovim ili onim sitnim merama!!! ... Sada ova celokupna prevara bespotedno
mora biti razotkrivena i maska hrianskog pacifizma mora grubo i javno biti strgnuta sa
lica (Britanije) i mora se farisejski sramni mir baciti u piljevinu!! I nai konzuli u Turskoj
i Indiji, i tako dalje, moraju zapaliti itav muhamedanski svet da se pobuni protiv ove
lane, neprincipijalne nacije duandija pune mrnje; jer ako mi budemo iskrvarili do
smrti, Engleska e barem izgubiti Indiju.
Kajzer Vilhelm II
34


zavrna faza kapitalistikog imperijalizma. Rat nije, meutim, nije izbio zbog sukoba
imperija na kolonijalnoj periferiji, kao to je Lenjin to oekivao. 1898. godine, Britanija i
Francuska su se sukobile kod Faode u Sudanu, poto su Britanci pokuali da zatvore
liniju na pravcu sever-jug, od June Afrike do Egipta, dok su Francuzi pokuali da

34
Lowe, John, The Great powers, Imperialism and the German Problem1865-1925, Routhledge,London
and New York, 1994, pp. 202-239.
formiraju liniju istok-zapad od svojih kolonija u Africi. Da je tada dolo do rata, to bi
moda bilo u skladu sa Lenjinovim objanjenjem. Ali, u stvari, rat je izbio u Evropi 16
godina kasnije, i aktivnosti bankara na samoj ivici rata snano su mu se protivile. Bankari
su verovali da bi rat bio lo za biznis. Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih
poslova, mislio je da mora da poslua savet Ajra Kroua i da Britanija mora da sprei
Nemaku da stekne premo u evropskoj ravnotei snaga, ali je bio zabrinut kako pridobiti
londonske bankare da se sloe sa objavom rata.
Moemo odbaciti lenjinistiko objanjenje, ali postoje jo dva unutardravna
uzoka koje treba ozbiljnije razmotriti. Jedan je unutranja kriza u Austro-Ugarskoj i
Otomanskoj imperiji, zemljama ija je mo opadala; a drugi je unutranja politika
situacija u Nemakoj.
I Austro-Ugarska i otomanska Turska bile su multinacionalne imperije i stoga im
je pretila opasnost od porasta nacionalizma. tavie, otomanska vlada bila je veoma
slaba, veoma korumpirana i kao takva laka meta za nacionalistike grupe na Balkanu koje
su htele da se oslobode vekovne turske vladavine. Balkanski ratovi iz 1912. godine
proterali su Turke, ali su sledee godine balkanske drave zaratile meu sobom zbog
plena. Ovi ratovi raspalili su apetite nekih balkanskih drava da uu u obraun sa
Austrijom: ako su Turci mogli da budu isterani, zato onda ne bi i Austrijanci?
Srbija je preuzela vostvo meu balkanskim dravama. Austrija se plaila
dezintegracije zbog ovih nacionalistikih pritisaka i bila je zabrinuta za mogui gubitak
statusa koji bi usledio. Na kraju, Austrija je ula u rat protiv Srbije, ne zato to je Srbin
izvrio atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, nego zato to je htela da oslabi Srbiju i
sprei je da postane magnet nacionalizma meu balkanskim Slovenima. General fon
Hecendorf, ef austrijskog generaltaba, izneo je svoje motive veoma jasno: Iz ovog
razloga, a ne radi odmazde zbog atentata, Austro-Ugarska mora da izvue sablju protiv
Srbije... Monarhija je bila stegnuta za vrat i morala je da bira izmeu toga da dopusti da
bude udavljena, ili da uini poslednji napor da sprei svoje unitenje.
35
Dezintegracija
imperije zbog delovanja nacionalizma bila je mnogo dublji uzrok rata; ubistvo Franca
Ferdinanda bilo je predtekst.
Jo jedno vano objanjenje lei u unutranjoj politici Nemake. Nemaki
istoriar Fric Fier i njegovi sledbenici smatraju da su nemaki drutveni problemi bili
kljuni uzrok rata. Prema Fieru, nemaka nastojanja da ostvari hegemoniju svetskih
razmera bila su pokuaj nemake elite da odvue panju sa niskog stepena unutranje
integrisanosti nemakog drutva. U skladu sa glavnim postavkama ove kole miljenja,
Nemakom je vladala unutranja koalicija zemljoposednike aristokratije i nekih krupnih
predstavnika industrijskog kapitala, nazvanih savezom rai i gvoa. Ova vladajua
koalicija koristila je ekspanzionistiku politiku u cilju obezbeivanja stranih avantura
umesto unutranjih reformi, cirkusa umesto hleba. Ekspanzionizam je bio alternativa
demokratiji u drutvu. Ovo nije dovoljo da bi se objasnio Prvi svetski rat, ali pomae u
objanjenju izvora pritiska kojem je Nemaka izloila meunarodni sistem posle 1890.
godine.
ta se deava sa prvim nivoom analize - ulogom pojedinaca? Ono to odlikuje
vostvo uoi Prvog svetskog rata jeste njegovo mediokritetstvo. Austrougarski car, Franc
Jozef, bio je umoran, star ovek, igraka u rukama generala Konrada i grofa Berhtolda,

35
Baron Konrad von Hetzendorff in: Sydney Fay, The Origins of the World War, Vol. II, Macmillan, New
York, 1929, pp. 185-186.
dvolinog ministra spoljnih poslova. Ironija je da je Franc Ferdinand, prestolonaslednik
ubijen u Sarajevu, mogao biti snaga koja bi ograniila njihov uticaj, zbog toga to je ovaj
potencijalni naslednik prestola imao liberalna politika gledita. U Rusiji, car Nikolaj II
bio je izolovani autokrata koji je najvei deo svog vremena na prestolu proveo opirui se
unutranjim promenama. Imao je nekompetentne ministre spoljnih poslova i odbrane, i
bio pod snanim uticajem svoje bolesne i neurotine ene. Najvaniji od svih bio je
Kajzer, koji je imao snaan oseaj inferiornosti. On je bio agresivan ovek slabog
karaktera, pritom i krajnje emotivan. Doveo je Nemaku do riskantne politike bez bilo
kakve vetine ili doslednosti. Da citiramo Fon Biloua:
Vilhelm II nije hteo rat, ako nita drugo, onda zbog toga to nije bio siguran da
njegovi nervi nee popustiti pod pritiscima neke stvarno kritine situacije. U momentima
kad je postojala opasnost, Njegovo velianstvo bi postajalo neprijatno svesno da nikada
ne bi moglo da predvodi vojsku u bici. Bio je potpuno svestan da je neurastenian.
Njegovi pretei ovinistiki govori imali su nameru da uvere strance da je pred njima
drugi Fridrih Veliki ili Napoleon.
Linost pravi razliku. Postojalo je neto u voama, Kajzeru naroito, to ih je
uinilo znaajnim doprinosom uzrocima rata. Odnos izme nekih od sistemskih,
drutvenih i individualnih uzroka predstavljen je na crteu 3. 2.

Da li je rat bio neizbean?

Situacija u kojoj postoji nekoliko uzroka, od kojih bi svaki mogao biti dovoljan, zove se
previe determinisanom. Ako je Prvi svetski rat bio previe determinisan, da li to znai da
je bio neizbean? Odgovor je ne, rat nije bio neizbean sve dok nije izbio, u avgustu
1914. godine. I ak i tada nisu bile neizbene etiri godine klanice koje su usledile.
Hajde da izdvojimo tri tipa uzroka u smislu njihove vremenske blizine dogaaju
koji prouavamo. Najdalji su duboki uzroci, onda dolaze srednji uzroci, a oni koji
neposredno prethode dogaaju su neposredni uzroci. Analogno, zapitajte se na koji se
nain svetlost stvorila u vaoj sobi. Neposredan uzrok je da ste pritisnuli prekida, srednji
uzrok je da je neko u vau zgradu ugradio elektrinu mreu, a duboki uzrok je to to je
Tomas Edison otkrio kako se elektrina energija moe isporuiti. Druga analogija je
potpala vatre: duboki uzrok su drva za potpalu; potpala i papir su uzroci srednje blizine, a
neposredni uzrok je paljenje ibice.
U Prvom svetskom ratu, duboki uzroci bile su promene u strukturi ravnotee
snaga i neki aspekti unutranjeg politikog sistema. Naroito vani razlozi bili su rast
nemake moi, razvoj bipolarnog sistema saveza, uspon nacionalizma i rezultirajue
unitenje dve imperije ija je mo bila u opadanju, i nemaka politika. Uzroci srednje
daljine bili su nemaka politika, jaanje oseanja uljuljkanosti mirom i ideosinkretike
osobine linosti voa. Neposredan uzrok bio je atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu,
koji je poinio srpski terorista.
Kada se pogleda unazad, stvari uvek izgledaju kao neizbene. Zaista, moemo
rei da bi, da nije bilo atentata, dolo do nekog drugog incidenta. Neki kau da su
neposredni uzroci poput autobusa - dolaze na svakih deset minuta. Stoga ovaj specifian
dogaaj iz Sarajeva uopte nije bio toliko vaan; neki incident bi se verovatno desio pre
ili kasnije. Ova vrsta argumenta moe se testirati uz pomo istorije pretpostavljenih
situacija. Gledajui paljivo istoriju ovog razdoblja, moemo da se pitamo ta ako i
ta je moglo biti. ta da nije bilo Sarajavskog atentata? ta da su na vlast u Nemakoj
dole socijaldemokrate? Postoji takoe i pitanje verovatnoe. Uzimajui u obzir duboke i
srednje udaljene uzroke, postojala je velika verovatnoa izbijanja rata, ali velika
verovatnoa nije isto to i neizbenost. Uzmimo ponovo metaforu vatre: drva za potpalu
i papir mogu stajati dugo vremena i nikada se ne zapaliti. Takoe, ako bi kia pala pre
neko to naie neko sa ibicom, ne bi se zapalili ak ni kada se dogodi Sarajevo.
Pretpostavimo da nije bilo tog dogaaja iz Sarajeva 1914. godine, i da nikakva
kriza nije postojala do 1916; ta se moglo dogoditi? Jedna od mogunosti je da bi porast
ruske snage odvratio Nemaku od tako bezobzirnog podravanja Austrije. 1914. godine,
general Fon Moltke i ministar spoljnih poslova Jagov, dvojica nemakih voa koji su bili
najuticajniji u prizivanju rata, smatrali su da je rat sa Rusijom neizbean. Oni su znali da
e Nemaka imati problem sa ratovanjem na dva fronta i da e morati da porazi jednu
stranu pre nego to ue u rat sa drugom. Rusija je, uprkos svojoj veliini, bila u
tehnolokom zaostatku i imala je lo transportni sistem, tako da je mogla biti ostavljena
za drugi napad. Nemaka je trebalo da prvo pohita ka zapadu i da iz rata izbaci
Francusku. Nakon to pobedi na zapadu, mogla bi da se okrene ka istoku i polako porazi
Ruse. ak je postojao lifenov plan, ratni plan nemakog generaltaba, koji je pozivao na
brzo prolaenje kroz Belgiju (krei pritom belgijsku neutralnost) da bi Francusku brzo
izbacili iz rata, a potom se okrenuli ka istoku. Ta bi se strategija, meutim, do 1916.
mogla pokazati kao zastarela, jer je Rusija koristila francuski novac za izgradnju
eleznica. 1890-ih Rusima je trebalo dva-tri meseca da transportuju sve svoje trupe na
nemaki front, dajui Nemakoj vie nego dovoljno vremena da prvo napadne Francusku.
Do 1910. godine to vreme se smanjilo na 18 dana, i nemaki ratni planeri su znali da vie
nemaju veliku marginu bezbednosti.Do 1916. godine, ta margina bi potpuno nestala i
Nemaka bi morala da odbaci svoju strategiju rata na dva fronta. Neke nemake voe
mislile su da je bolje voditi rat 1914. nego kasnije. Oni su hteli da iskoriste krizu da
povedu preventivni rat i pobede u njemu.
Da nije bilo atentata i krize 1914. godine, kao i da je svet sve do 1916. godine bio
bez rata, mogue je da bi se Nemaka osetila oslabljenom, nesposobnom da rizikuje rat
na dva fronta. Moda bi bila mnogo opreznija u davanju blanko podrke Austriji nego to
je to bilo 1914. godine. Ili bi moda odbacila lifenov plan i koncentrisala se samo na rat
na Istoku. Ili bi moda usaglasila stavove sa Britanijom ili promenila svoj stav da
ofanzivno ponaanje donosi prednost. Kad se sve sabere, tokom naredne dve godine,
razne promene u vezi sa snagom Rusije mogle su spreiti izbijanje rata. Bez rata,
nemaka industrijska mo nastavila bi da raste. Ironija je - pekulacija je britanskog
istoriara A. D. P. Tejlora - da bi Nemaka moda stekla dominaciju nad Evropom da
nije dolo do rata,.Nemaka bi, tvrdi on, postala toliko jaka da bi Francuska i Britanija
bile obeshrabrene.
Moemo koristiti metod izvrtanja injenica, i u vezi sa time ta bi se deavalo u
unutranjoj politici Britanije da su prole jo dve godine bez izbijanja rata. U knjizi
Neobina smrt liberalne Engleske, istoriar Dord Denderfild govori o pometnji na
britanskoj unutranjoj sceni. Britanski liberali zalagali su se za povlaenje iz Irske, dok su
se konzervativci, osobito u Severnoj Irskoj, tome ogoreno protivili. Postojala je velika
verovatnoa da bi vojska bila neposluna. Da je dolo do pobune u Alsteru, verovatno bi
Britanija do te mere bila preokupirana svojim unutranjim problemima, da ne bi bila u
stanju da se pridrui koaliciji Francuske i Britanije. Ono to je sigurno je da su se mogle
dogoditi mnoge znaajne istorijske promene da je mir trajao jo dve godine.

Koja vrsta rata?

Drugi set pretpostavljenih situacija vie pokree pitanja o tome koja vrsta rata bi se
vodila nego da li bi do njega uopte dolo. Istina je da je nemaka politika plaila njene
susede, i da se Nemaka zauzvrat plaila da ne bude okruena Trojnom Antantom, tako
da je razumno pretpostaviti da je vea verovatnoa bila da e do rata doi nego da se to
nee desiti. Ali, koja bi to vrsta rata bila? Rat nije morao da bude onakav kakav znamo da
je bio Prvi svetski rat. Po metodu izvrtanja injenica, bila su mogua etiri druga tipa
rata.
Jedna mogunost bio je jednostavan lokalni rat. U poetku, Kajzer je oekivao
reprizu bosanske krize iz 1908-1909. godine, kada su Nemci podrali Austrijance, ime
je Austrija bila u stanju da primora Rusiju da uini neke ustupke na Balkanu. 5. jula
1914. godine, Kajzer je obeao punu podrku Austro-Ugarskoj. Uinivi to, otiao je na
odmor. Kada se vratio sa krstarenja, zatekao je situaciju da je Austrija ispisala blanko ek
koji joj je ostavio, uputivi ultimatum Srbiji. Kada je shvatio o emu se radi, uloio je
veliki napor da ne doe do eskalacije rata, o emu govori onaj ranije pominjani Niki-
Vili telegram. Da su njegovi napori urodili plodom, mi se moda danas ne bismo seali
Prvog svetskog rata, nego nekog malog austrijsko-srpskog rata iz avgusta 1914. godine.
Druga pretpostavljena mogunost bila je rat na jednom frontu. Kada su Rusi
mobilisali svoje trupe, Nemci su takoe mobilisali svoje. Kajzer je pitao generala Fon
Moltkea da li bi vojne pripreme mogao da ogranii samo na istoni front. Fon Moltke mu
je odgovorio da bi to bilo nemogue, jer bi svaka promena u vremenskom rasporedu
okupljanja trupa i potreptina, izazvala logistiku nonu moru. Rekao je Kajzeru da bi,
ako bi pokuao da promeni planove, umesto armije imao jednu neorganizovanu masu.
Ipak, posle rata, general Fon tab je priznao je da je bilo mogue uspeno promeniti
dnevni red mobilizacije . Da je Kajzer znao za to i da je insistirao na tome, mogli smo
imati rat na jednom frontu.
Trea pretpostavljena slika odnosi se na situaciju rata na dva fronta, bez uea
Britanije: Nemaka i Austrija protiv Francuske i Rusije. Da tamo nije bilo Britanaca da
donesu prednost, Nemaka je lako mogla odneti pobedu. Mogue je da se Britanija ne bi
ukljuila u rat da Nemaka nije izvrila invaziju na Belgiju, iako Belgija nije bila glavni
razlog ulaska Britanije u rat. Za neke ljude, kao to su bili Ser Edvard Grej i ljudi iz Forin
ofisa, glavni razlog za ulazak Britanije u rat bila je opasnost da Nemaka stekne kontrolu
nad kontinentom. Britanija je, meutim, bila demokratska drava, i Liberalna partija koja
je bila u vladi, bila je podeljena. Leviarski liberali bili su protiv rata, ali kada je nemaka
protutnjala preko Belgije i pekrila neutralnost ove zemlje, to je omoguilo lanovima
Liberalne partije koji su bili za rat da nadvladaju nevoljnost antiratnih liberala i da
prevaziu podeljenosti u britanskom Kabinetu.
Konano, etvrta pretpostavljena situacija je rat bez SAD. Do poetka 1918.
godine, Nemaka bi moda dobila rat da Sjedinjene Drave nisu poremetile vojnu
ravnoteu svojim ulaskom 1917. godine. Jedan od razloga zbog kojeg su Sjedinjene
Drave ule u rat bila je nemaka podmornika kampanja protiv saveznikih i amerikih
brodova. Bilo je takoe i nekih nemakih nespretnosti: poslali su poruku, sada poznatu
kao Cimermanov telegram, u kojoj su dali instrukcije svojoj ambasadi u Meksiku da
podgreje tamonje probleme s Amerikancima, a Sjedinjene Drave su to smatrale
neprijateljskim aktom. Ovi inioci osigurali su da Sjedinjene Drave uu u rat.
Naa analiza pretpostavljenih situacija kao prvo sugerie naine na koje 1914.
godine ne bi dolo do rata , i, kao drugo, naine na koje rat koji je izbio ne bi morao da
postane etvorogodinja klanica koja je dovela do unitenja Evrope kao srca globalne
ravnotee snaga. Ona nam sugerie da je Prvi svetski rat bio verovatan, ali da nije bio
neizbean. Presudili su ljudski izbori.

Levak izbora

Istorija je uzrono-posledina. Tokom vremena, dogaaji se zgunjavaju, gube se nivoi
slobode i raste verovatnoa rata. Levak mogunosti izbora koje su na raspolaganju
liderima, meutim, moe se ponovo otvoriti i nivoi slobode se mogu povratiti. (videti
sliku 3.4.) Ako ponemo sa 1898. godinom i zapitamo se koji je rat najverovatniji u
Evropi, odgovor bi bio rat izmeu Francuske i Britanije, koje su bile sukobljene licem u
lice povodom kolonijalnih poseda u Africi. Nakon to su Britanci i Francuzi 1904. godine
formirali Antantu, britansko-francuski rat izgledao je manje verovatan. Prva Marokanska
kriza iz 1905. i Bosanska kriza iz 1908. godine, uinile su da rat sa Nemakom izgleda
mnogo verovatnije. Ali, 1910. godine desili su se neki interesantni dogaaji. Betman
Holveg, nemaki kancelar, traio je detant sa Britanijom. Britanija je smatrala da moe
ostati neutralna u sluaju kakvog rata u Evropi, samo ako Nemaka ogranii svoju
mornaricu. U isto vreme, izgledalo je da e obnovljena kolonijalna trvenja izmeu
Britanije i Rusije u Aziji, i izmeu Britanije i Francuske, zapretiti kolapsom ili erozijom
Trojne Antante. Drugim reima, 1910. se levak izbora ponovo proirio.
Levak se, meutim, suzio jo jednom, 1911. godine, sa drugom Marokanskom
krizom. Kada je Francuska poslala trupe da pomognu sultanu od Maroka, Nemaka je
zahtevala kompenzaciju na teritoriji francuskog Konga i poslala je topovnjau u Agadir
na marokanskoj obali. Britanska flota bila je u pripravnosti. Francuski i nemaki bankari
lobirali su protiv rata, i Kajzer je ustuknuo. Ovi dogaaji su bili, meutim, od velikog
uticaja na javno mnjenje i doveli su do porasta straha od nemakih namera.
Iako su Balkanski ratovi iz 1912. i 1913. godine i poveanje pritisaka na Austriju
postavili scenu za 1914. godinu, postojao je takoe obnovljeni napor za detant, 1912.
godine. Britanija je poslala Lorda Heldena u Berlin, i Britanci i Nemci saglasili su se oko
mnogih pitanja. Takoe, do tog vremena postalo je jasno da je Britanija pobedila u trci u
pomorskom naoruavanju. Levak se moda opet proirio.
Juna 1914. godine, oseanje da se odnosi popravljaju bilo je toliko jako da je
Britanija poslala 4 svoja najvea Drednot ratna broda u Kil u Nemakoj, u dravnu
posetu. Da je Britanija smatrala da e doi do rata, poslednja stvar koju bi uradila bila bi
da poalje etiri od svojih najboljih ratnih brodova u neprijateljsku luku. Jasno, Britanija
u tom trenutku nije mislila na rat. U stvari, 28. juna, britanski i nemaki mornari etali su
zajedno kejom u Kilu, kada su do njih dole vesti da je srpski terorista pogodio iz pitolja
austrijskog nadvojvodu u jednom dalekom mestu zvanom Sarajevo. Istorija ima svoja
iznenaenja, i jo jednom, verovatno nije isto to i neizbeno.

Pouke istorije ponovo

Da li postoje neke pouke koje moemo izvui iz ovog istorijata? Moramo biti paljivi
kada su pouke u pitanju. Analogije mogu da zavedu, a o Prvom svetskom ratu stvoreno je
mnogo mitova. Na primer, neki kau da je Prvi svetski rat bio rat do kog je dolo igrom
sluaja. Prvi svetski rat nije bio potpuno sluajan. Austrija je planirano ula u rat. A ako
je trebalo da bude rata, Nemaka je vie elela rat 1914, godine nego kasnije. Bilo je
pogrenih kalkulacija o duini i opsegu rata, ali to nije isto to i rat igrom sluaja.
Kae se, takoe, da je rat izbio zbog trke u naoruavanju u Evropi. Do 1912.
godine, meutim, trka u pomorskom naoruavanju bila je zavrena, i Britanija je iz nje
izala kao pobednik. Premda je u Evropi postojala zabrinutost zbog rastue moi armija,
gledite da je rat bio uzrokovan direktno trkom u naoruavanju je suvie jednostavno.
S druge strane, ima nekih validnih upozorenja koje moemo izvui iz ovog
dugakog pada u Prvi svetski rat. Jedna od lekcija je da treba obratiti panju na proces
sistema ravnotee snaga, kao i na strukturu raspodele moi. Ovde konstruktivisti dodaju
jedan vaan deo koji neki realisti proputaju. Umerenost dolazi iz procesa. Stabilnost nije
osigurana samo raspodelom moi. Jo jedna korisna lekcija je da se treba uvati
uljuljkanosti u miru, ili verovanja da e se sledee krize uklopiti u isti obrazac kao i
poslednje krize: za 1914. godinu se pretpostavljalo da e biti repriza Bosanske krize iz
1908. godine, iako je jasno da nije bilo tako. Uz to, iskustvo Prvog svetskog rata sugerie
nam da je vano imati vojne snage koje su stabilne u krizama, bez ikakvog oseaja da se
moraju koristiti ili izgubiti. elezniki redovi vonje nisu bili glavne determinante Prvog
svetskog rata, ali su politikim liderima oteali kupovinu dodatnog vremena.
Svet u osvit 21. veka razlikuje se od sveta iz 1914. godine na dva vana naina:
jedan je da je nuklearno oruje uinilo rat irokog obima veoma opasnim, i drugi, da je,
kako kontruktivisti primeuju, ideologija rata, prihvatanje rata, mnogo slabije. 1914.
godine, postojalo je miljenje da je rat neizbean, jedno fatalistiko gledite ojaano
argumentom teorije socijalnog darvinizma da je rat dobrodoao jer on proiava vazduh
kao dobra svea oluja. To je zaista bilo raspoloenje uoi Prvog svetskog rata. Knjiga
Vinstona erila Svet u krizi veoma dobro hvata ovo oseanje:
Postojala je neobina napetost u vazduhu. Nezadovoljne materijalnim napretkom,
drave su se agresivno okrenule ka sukobu, unutranjem ili spoljnom. Nacionalne strasti,
neuobiajeno narasle usled opadanja uticaja religije, tinjale su pod povrinom skoro
svake zemlje, da bi se rasplamsale ukoliko bi ih pokuali ugasiti. Gotovo da se moglo
pomisliti da svet eli da pati. Svakako, svuda je bilo onih koji su jedva ekali da se
drznu.
36

Usudili su se i izgubili, to je lekcija iz 1914. godine.





HRONOLOGIJA: PUT U PRVI SVETSKI RAT


1905-1906. Prva Marokanska kriza: Kajzer poseuje Tanger u sklopu pokuaja

36
Winston Churchill, The World Crisis, Scribner s, New York, 1923, p. 188.
Nemake da tu zameni Francusku; reeno namirivanjem Francuske na
konferenciji u Algericasu
1908. Austro-Ugarska objavljuje aneksiju Bosne i Hercegovine, teritorije
naseljene slovenskim stanovnitvom kojom je upravljala od 1878.
godine. Srbija preti ratom, ali je nemona bez podrke
Rusije; Nemaka staje iza Austro-Ugarske, odvraajui time Rusiju
1911. Druga Marokanska kriza: nemaka topovnjaa "Panter" pojavljuje se
u Agadiru u pokuaju da primora Francusku na teritorijane ustupke
u drugim podrujima pod njenom kontrolom, u zamenu za nemako
priznavanje francuskih zahteva u Maroku
1912. Prvi Balkanski rat: Bugarska, Srbija i Grka pobeuju Tursku i zadobijaju
Trakiju i Solun; Austro-Ugarska pomae stvaranje Albanije u cilju
obuzdavanja moi Srbije
1913. Drugi Balkanski rat: Srbija, Grka i Rumunija nanose poraz Bugarskoj i
ostvaruju teritorijalna proirenja na raun Bugarske.
1914.

28. jun Atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i
njegovu enu u Sarajevu
5. jul Austro-Ugarska zahteva i dobiju podrku Nemake za obraun sa Srbijom
23. jul Austro-Ugarska alje otar ultimatum Srbiji
25. jul Srbija odbija neke odredbe ultimatuma; trai podrku Rusije
26. jul Ser Edvard Grej, britanski ministar spoljnih poslova predlae
odravanje konferencije na kojoj bi se razreila kriza; Nemaka
i Austro-Ugarska odbijaju predlog
28. jul Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji
29.jul Austro-ugarske vojne snage bombarduju Beograd; Rusija vri mobilizaciju
protiv Austro-Ugarske
30. jul Rusija i Austro-Ugarska nareuju optu mobilizaciju; francuske trupe se
povlae 10 kilometara od granice sa Nemakom
31. jul Nemaka alje ultimatum Rusiji zahtevajui demobilizaciju; Rusija ne
odgovara
1. avgust Nemaka objavljuje rat Rusiji; mobilizacija britanske flote; Francuska
vri mobilizaciju poto su nemake snage izvrile invaziju na Luksemburg
2. avgust Nemaka zahteva nesmetani prolaz kroz Belgiju
3. avgust Belgija odbija nemaki ultimatum; Nemaka objavljuje rat Francuskoj
4. avgust Nemake trupe umarirale u Belgiju; Britanija objavljuje rat Nemakoj





PITANJA ZA RAZMILJANJE:


1. Da li je Prvi svetski rat bio neizbean? Ako je to bio sluaj, zato i kada? Ako nije,
kada i kako se mogao izbei?
2. Kako se Volcove "predstave" mogu primeniti na objanjavanje porekla Prvog svetskog
rata?
3. Koji od sledeih inilaca smatrate najznaajnijim za objanjenje izbijanja Prvog
Svetskog rata?
a) sistem Saveza
b) javno mnjenje
c) vojne doktine ili vojna rukovodstva (odredite zemlje)
d) politika vostva (odredite zemlje)
e) ekonomske pritiske ili sile
f) pogreno opaanje namera druge strane
g) ostale inioce
4. Tukidid je tvrdio da je najdublji uzrok Peloponeskog rata bio "rast atinske moi i
strah koji je to prouzrokovalo u Sparti". Do kog obima je Prvi svetski rat bio
prouzrokovan porastom moi Nemake i strahom koji je to proizvelo u Velikoj
Britaniji? Ili rastom ruske moi i strahom koji je to prouzrokovalo u Nemakoj?
5. Do kog obima je, ako je uopte, prvi svetski rat bio proizvod sluajnosti? Ima li smisla
govoriti o ratovima koji su izbili sluajno? ta sa nenameravanim ratovima?
6. ta realistiki, liberalni i konstruktivistiki pristupi izuavanju
meunarodnih odnosa imaju da pridodaju naim shvatanjima porekla Prvog svetskog
rata?
7. Koje se pouke mogu izvui iz 1914. godine, a koje mogu pomoi onima koji donose
politike odluke da izbegnu ratove u dananje vreme?


PREPORUENA LITERATURA:


1. Gullick, Edward, Europes Classical Balance of Power, Norton, New York, 1967,
pp. 1 34, 184 218.
2. Joll, James, The Origins of the First World War, Longman, New York, 1984, pp.
9 147.
3. Kenneddy, Paul, The Kaiser and German Weltpolitik in: John C. G. Rohl and
Nicholas Sombart, eds., Kaiser Wilhelm II: New Interpretations, the Corfu
Papers, Cambridge University Press, Cambridge, 1982, pp. 143 168.
4. Lowe, John, The Great Powers, Imperialism and the German Problem 1865
1925, Routledge, London and New York, 1994, pp. 202 239.


DODATNA LITERATURA:


Christiansen, Thomas, and Jack Snyder, Chain Gangs and Passed Bucks, International
Organization, 44 : 2, Spring 1990, pp. 139 168.

Dangerfield, George, The Strange Death of Liberal England, Capricorn Books, New
York, 1961

Fischer, Fritz, World Power or Decline: The Controversy over Germanys Aims in the
First World War, Norton, New York, 1974

Howard, Michael, The Causes of War and Other Essays, Harvard University Press,
Cambridge, MA, 1984

Kennedy, Paul, The Rise of the Anglo German Antagonism: 1860 1914, Allen &
Unwin, London, 1980

Kupchan, Charles A., The Vulnerability of Empire, Cornell University Press, Ithaca, NY,
1994

Lebow, Richard Ned, Between Peace and War: The Nature of International Crisis, Johns
Hopkins University Press, Baltimore, 1981

Maier, Charles S., Wargames: 1914 1919, in: Robert I. Rotberg and Theodore K.
Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, New
York, 1989, pp. 249 280.

Miller, Steven, Sean M. Lynn Jones, and Stephen Van Evera, eds., Military Strategy
and the Origins of the First World War, Princeton University Press, Princeton NJ, 1991

Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to success in World Politics, Public Affairs,
New York, 2004

Organski, A. F. K., and Jacek Kugler, The War Ledger, University of Chicago Press,
Chicago, 1980

Rock, Stephen R., Why Peace Breaks Out: Great Power Rapprochement in Historical
Perspective, University of North Carolina Press, Chapel Hill, NC, 1989

Sagan , Scott, 1914 Revisited: Allies, Offense, and Stability, International Security, 11
: 2, Fall 1986, pp. 151 176.

Schroeder, Paul W., World War One as Galloping Gertie: A Reply to Joachim Remak,
Journal of Modern History, XLIV : 3, 1972

Snyder, Jack L, Myths of Empire: Domestic Politics and International Ambition, Cornell
University Press, Ithaca, NY, 1991

Trachtenberg, Marc, History and Strategy, Princeton University Press, Princeton NJ,
1991, Poglavlje 2

Tuchman, Barbara, The Guns of August, Macmillan, New York, 1962

Turner, L. C. F., The Origins of World War I, Edward Arnold, London, 1983

Walt, Stephen, The Origins of Alliances, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987

Williamson, Samuel R., The Origin of World War I, in: Robert I. Rotberg and
Theodore K. Rabb, eds., The Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge
University Press, New York, 1989, pp. 225 248.

Wilson, Keith, Decisions for War, 1914, St. Martins Press, New York, 1995



POGLAVLJE IV

NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I II SVETSKI RAT

USPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI

I svetski rat je prouzrokovao ogromne drutvene potrese i oseanja uasa zbog
besmislene ratne klanice. Politika ravnotee snaga bila je nairoko okrivljivana za rat.
Vudro Vilson, ameriki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasini liberal
devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnotee snaga nemoralna zbog toga to
naruava demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju,
Ravnotea snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao
poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnotea snaga je neto bez ega moem
u budunosti.
37

Vilson je imao pravo, zbog toga to politika ravnotee snaga ne daje prvenstvo
demokratiji ili miru. Kao to smo videli, ravnotea snaga je nain da se ouva sistem
suverenih drava. Drave deluju sa ciljem da spree da bilo koja od drava postane
nadmona. Iz toga proizilazi takva ravnotea snaga koja doputa rat ili krenje principa
samoopredeljenja, ako je to jedini nain da se sauva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je
tako razarajui, haotian i brutalan, da su mnogi ljudi poeli da misle da rat radi ouvanja
ravnotee snaga vie ne moe biti tolerisan. Ali ako svet sebi vie ne moe da dopusti
sistem ravnotee snaga, ta bi zauzelo njegovo mesto?
Vilson je priznavao da suverene drave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti
obuzdana uz pomo prava i ustanova kao to je to uinjeno na nivou unutranje politike.
Liberalno reenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne
unutranjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti
primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da
je I svetski rat voen da bi se svet uinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi
demokratija mogla da uini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile
saoptenje navodei u 14 taaka svoje razloge za ulazak u rat. etrnaesta taka je bila

37
Woodrow, Wilson, in: Ray S. Baker and William E Dodd, eds., The Public Papers of Woodrow Wilson:
War and Peace, vol. I, Harper, New York, 1927, pp. 182 183.
najvanija. Ona je pozivala na na stvaranje, putem posebnog obavezujueg sporazuma,
opteg udruenja nacija, u cilju pruanja uzajamnih jemstava politike nezavisnosti i
teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim dravama. U stvari,Vilson je hteo da
promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnotee
snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti.
Broj nastradalih u ratu 1914 1918.
Zemlja Broj mrtvih u ratu
Austro Ugarska
1 250 000
Britanija (ukljuujui teritoriju cele imperije)
900 000
Bugarska
100 000
Francuska
1 500 000
Nemaka
1 750 000
Italija
600 000
Rumunija
300 000
Rusija
1 750 000
Srbija
500 000
Turska
30 000
Sjedinjene Amerike Drave
112 000

Liga Naroda

Uprkos tome to su kritiari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi organizovanje
meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj politici. Znao je da samo
sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako
bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju Lige
naroda. Moralna snaga je bila znaajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podri.
Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne drave
udruile, premo bi bila na strani dobra. Meunarodna bezbednost bi bila kolektivna
odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi
bio nedeljiv.
Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom
zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem formiranja
koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomo svakoj
dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani neagresivnih snaga.
Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se saglasile da kazne
dravu koja je poinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih
slinosti sa politikom ravnotee snaga u smislu da su drave pokuavale da odvrate
agresiju obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da
koriste silu.
Meutim, postoje tri znaajne razlike izmedju pristupa kolektivne bezbednosti i
ravnotee snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak vie na agresivnoj politici
drava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa politikom ravnotee snaga
u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drave koja je postajala suvie jaka;
odnosno, fokus je bio na kapacitetima drava. Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti
savezi nisu stvarani unapred, budui da se ne zna koja e drava biti agresivna. Tu bi se
primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poinjena, dok se u sistemu
ravnotee snaga savezi obrazuju unapred. Tree, kolektivna bezbednost je bila osmiljena
da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drava ili onih koje taj sistem
iskoriavaju ne doprinosei mu. Ako bi previe drava bilo neutralno, koalicija dobra bi
mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila umanjena.
Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge
strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat. Nekoliko lanova Pakta Lige
naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se obavezale da zatite sve lanice od
agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglaeni su brigom svih drava. U
lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca
nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat
koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja
bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda
bi mogao preporuiti dalje vojne mere.
Ovo tvrdo zvui, ali su postojale i nejasnoe. Sve lanice su morale da se saglase da se
primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drava imala pravo veta. Kada su drave
potpisale Pakt, one su se obavezale na potovanje lana 16, ali je u praksi ostajalo na
dravama da odlue koju vrstu sankcija e primeniti i kako e ih sprovesti; one za to nisu
odgovarale nikakvoj vioj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u
kojoj bi via vlast mogla da obavee drave lanice. Ona nije bila kraj anarhinog
sistema drava, nego prvenstveno napor da drave kolektivno disciplinuju one lanice
sistema koje kre pravo.
Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno
pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date
teritorije. Proslavljena od strane dravnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda,
suverenost drave je apsolutna i nepovrediva; vlade drava imaju punu vlast unutar
njihovih granica. Drava moe ograniiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno,
ako vlada potpie ugovor kojim doputa drugoj vladi da ima odreeni uticaj u njenim
domenima, to je pre sporazumno ograniavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su
potpisivanjem pakta Lige naroda drave dobrovoljno prepustile neto suverenosti
medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meunarodnog
prava.
Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo
nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Jo od Vestfalskog
mira 1648. godine, kljuno naelo meunarodnog prava je bilo da su drave suverene,
osim kada povrede meunarodno pravo, u kom sluaju su podvrgnute kanjavanju.
Kolektivna bezbednost bila je meunarodnom pravu ono to je policija u unutranjem
pravu. Ipak, meunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaeno od strane drava nego
unutranje pravo. Mnoge drave odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom i
njegovo potovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim.


Sjedinjene Drave i Liga Naroda

U nevoljnosti drava da rtvuju deo svoje suverenosti u zamenu za kolektivnu bezbednost
lei uzrok jedne od najizraenijih slabosti Lige: neuspehu SAD da se pridrui neemu to
su same stvorile. Ameriki Senat je odbio da ratifikuje Pakt. Rezultat toga bio je da je
sistem kolektivne bezbednosti morao da funkcionie bez onoga ko je trebao da bude
njegov najznaajniji akter.
Zato su se Sjedinene Drave uzdrale kada je, u velikoj meri, Liga bila ameriki
liberalan plan da se preuredi svetska politika? Posle Prvog svetskog rata, najvei deo
Amerikanaca eleo je da se vrati u normalnost. Mnogi su definisali normalnost kao
izbegavanje meanja u meunarodne poslove. Protivnici su tvrdili da je Monroova
doktrina iz 1823. godine ograniila amerike interese na Zapadnu hemisferu. Opozicija
zamkama saveznitava datira jo od vremena Dorda Vaingtona. Voa te opozicije
Ligi naroda, senator Henri Kabot Lod iz drave Masausets, pribojavao se da e lan 16.
Pakta oslabiti i ameriki suverenitet i ustavnu mo Senata da objavi rat. Lod je
podozrevao da Sjedinjene Drave mogu biti uvuene u daleke ratove na osnovu odluka
Lige da primeni kolektivnu bezbednost, umesto da to bude uinjeno odlukom Senata ili
voljom amerikog naroda.
Debata izmeu Predsednika Vilsona i senatora Loda ponekad se predstavlja kao
sukob izmedju idealiste i realiste, ali ona se takoe moe posmatrati i kao debata izmeu
razliitih oblika amerikog moralizma. Vilsonovo tvrdoglavo odbijanje da se sporazume
sa Lodom bio je jedan deo problema. Izolacionizam Loda odraavao je dugotrajni
ameriki stav prema ravnotei snaga u Evropi: evropske drave ine prljave stvari u ime
ravnotee snaga, i Amerikanci su bolji od toga. U sutini, meutim, Sjedinjene Drave su
bile u stanju da ignoriu politiku ravnotee snaga u devetnaestom veku zbog toga to su
Amerikancima ile na ruku prednosti koje je imala britanska flota. Druge evropske
zemlje nisu mogle da dopru do Zapadne hemisfere i zaprete Amerikancima. U stvari,
Sjedinjene Drave nisu bile uopte izolacionistike kada se radilo o meanju u poslove
njihovih nejakih suseda u Centralnoj Americi, Meksiku ili na Kubi. Na kraju Prvog
svetskog rata Amerikanci su bili otro podeljeni izmeu dva oblika moralizma, i
izolacionistiki impuls prema evropskoj ravnotei snaga je bio taj koji je odneo pobedu.
Rezultat je bio da je zemlja koja je sruila ravnoteu snaga u Prvom svetskom ratu odbila
da prihvati odgovornost za posleratni poredak.

CITAT:

MOJA KONCEPCIJA LIGE NARODA JE BA U OVOME, DA ONA TREBA DA
DELUJE KAO ORGANIZOVANA LJUDSKA MORALNA SNAGA IROM SVETA, I
DA TAJ REFLEKTOR SAVESTI BUDE UPRT U SVAKOGA KO BILO KAD I BILO
GDE PLANIRA I SPREMA ZLO I AGRESIJU. Wudro Wilson
38


Rani dani Lige

Ono to je Francuska elela vie od svega na kraju Prvog svetskog rata bile su vojne
garancije da Nemaka nee ponovo postati mona. Budui da Sjedinjene Drave nisu
htele da se pridrue Ligi naroda, Francuska je vrila pritisak na Britaniju da prui
bezbednosne garancije i elela je vojne pripreme za sluaj da nemaka mo bude
obnovljena. Britanija se opirala sa argumentima da bi takav savez bio protiv duha
kolektivne bezbednosti jer bi identifikovao agresora unapred. tavie, Britanija je
smatrala Francusku jaom od Nemake, zbog ega nije bilo potrebe za savezom, ak ni u

38
Citirano u: Inis L. Claude, Power and International Relations, Random House, New York, p. 104.
pojmovima tradicionalne ravnotee snaga. Britanija je govorila kako je vano
reintegrisati Nemaku, ba kao to je Beki kongres vratio Francusku u Evropski koncert
na kraju Napoleonovih ratova. Ratno raspoloenje smirivalo se mnogo bre u Britaniji
nego u Francuskoj, i Britanci su smatrali da je vreme da umire Nemce vraajui ih u
proces.
Neosetljiva na takve argumente, Francuska je formirala saveze sa Poljskom, koja je
obnovljena posle Prvog svetskog rata, i sa Malom Antantom, Jugoslavijom,
ehoslovakom i Rumunijom, dravama nastalim od bive Austro-ugarske imperije.
Francuska politika je pokuala da sedi na dve stolice: ne samo da su ti savezi bili suprotni
duhu kolektivne bezbednosti, nego oni nisu mnogo uinili za Francusku u smislu
ravnotee snaga. Poljska je bila u loim odnosima sa svojim susedima, i nije bilo zamene
za Rusiju koja je doivela ostrakizam zbog Boljevike revolucije. Drave Male Antante
bile su destabilizovane etnikim problemima i unutranjim podelama.
Nemaka je izala iz Prvog svetskog rata strahovito oslabljena. Izgubila je 25 000
kvadratnih milja teritorije i 7 miliona stanovnika. Versajski mirovni ugovor, potpisan u
junu 1919. godine, primorao je Nemaku da smanji vojsku na samo 100 000 ljudi i
zabranio joj dranje vazduhoplovnih snaga. Ugovor je sadrao famoznu "klauzulu o
ratnoj krivici", prema kojoj je Nemaka prouzrokovala rat. Budui da je Nemaka bila
okrivljena, Nemaka je morala i da plati. Reparacije su iznosile 33 milijarde dolara, iznos
koji su Nemci smatrali nezamislivo visokim s obzirom na oteenja koja su pretrpeli.
Kada nisu platili, Francuzi su poslali trupe da okupiraju nemaku industrijsku oblast Rur
dok oni to ne plate. Stupivi u pasivan otpor, Nemaka je pretrpela ogromnu inflaciju
koja je unitila uteevinu srednje klase. To je jedno za drugim unitilo izvore unutranje
stabilnosti dok se Vajmarska republika borila da stvori demokratiju.
Italija nikada nije bila oduevljena Pariskim mirovnim ugovorima ili Ligom naroda.
Italija je prvobitno bila u savezu sa Nemakom i Austro-ugarskom, ali su na poetku rata
Italijani odluili da e bolje proi sa saveznicima i promenili su stranu. U tajnom
Londonskom memorandumu, potpisanom 1915. godine, Italiji je obeana kompenzacija
na raun delova Austro-ugarskog carstva od kojih je nastala posleratna Jugoslavija.
Italijani su oekivali da e ta obeanja biti ispotovana, ali Vudro Vilson se usprotivio
takvim staromodnim nainima podele plena i ratnom ponaanju. Povrh toga, nakon to su
Musolini i faisti preuzeli vlast 1922. godine, jedan od njihovih spoljnopolitikih ciljeva
bilo je sticanje slave i konano ispunjavanje sudbine novog Rimskog carstva.
Sa takvim poetkom, znaajno je da je Liga uspela da uini bilo ta. Ipak,
razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. Izraeni su planovi da se
smanje reparacije koje je Nemaa morala da plati. 1924. godine, vlade su potpisale
Protokol o mirnom reavanju sporova u kome su se obavezale da e svoja sporna pitanja
podvrgnuti arbitrai. to je moda najvanije, 1925. godine je Ugovor iz Lokarna
dopustio Nemakoj da ue u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu.
Ugovor iz Lokarna je imao dva aspekta. Na zapadu, Nemaka je jemila da e
njene granice sa Francuskom i Belgijom biti nepovredive. Alzas i Lorena, koje je
Bizmark zauzeo u ratu 1870. godine, vraene su Francuskoj Ugovorom iz Versaja, i
Nemaka je obeala da e demilitarizovati zonu du Rajne. Lokarno je reafirmisao ove
rezultate. Na Istoku, Nemaka je obeala da e prihvatiti arbitrau pre nego to nastavi sa
promenama na njenim istonim granicama sa Poljskom i ehoslovakom. Ova druga
klauzula je trebala da bude zvono za uzbunu, jer su sada postojale dve vrste granica oko
Nemake - nepovredivi deo na zapadu i deo o kojem se moe pregovarati na istoku ali,
u to vreme, ovi sporazumi su izgledali kao napredak.
Liga je uspela da rei neke manje sporove, kao to je onaj izmeu Grke i Bugarske, i
zapoela je proces pregovora o razoruavanju. Posle Vaingtonske konferencije iz 1921.
godine, na kojoj su se Sjedinjene Drave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja
pomorskog naoruanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o
razoruavanju irih razmera. Pripremali su teren za svetsku konferenciju do koje je
konano (prekasno) dolo 1932. godine. Pored toga, 1928. godine drave su se saglasile
da zabrane rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih
poslova Amerike i Francuske. to je najvanije, Liga je postala centar diplomatskih
aktivnosti. Iako nisu bili lanovi, Amerikanci i Rusi su poeli da alju posmatrae na
sastanke Lige u enevi. Svetski finansijski kolaps iz oktobra 1929. godine i uspeh
Nacional-socijalistike partije na nemakim izborima 1930. bili su vesnici problema koji
e doi, iako je na godinjoj skuptini Lige naroda septembra 1930. jo uvek vladao
oseaj napretka. Taj optimizam povodom sistema kolektivne bezbednosti bio je raspren
30-ih godina dvema krizama u Manduriji i Etiopiji.

Mandurski neuspeh


Da bismo razumeli sluaj Mandurije, moramo shvatiti situaciju u Japanu. Japan se, od
mogue rtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja veka
transformisao u vrlo uspenu imperijalistiku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu
1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio saveznikim silama u Prvom
svetskom ratu. Po zavretku rata, Japan je traio da ga prihvate kao veliku silu.
Evropljani i Amerikanci su se tome protivili. U Parizu, vlade zapadnih zemalja odbacile
su japanski predlog da Pakt Lige naroda potvrdi princip rasne jednakosti. U 20-im
godinama, Amerikanci su usvojili rasistike zakone koji su iskljuivali japanske
imigrante, a Britanija je okonala svoj bilateralni ugovor sa Japanom. Mnogi Japanci su
mislili da su se pravila promenila upravo onda kada su oni trebali da uu u klub velikih
sila.
Kina je bila drugi akter u Mandurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine i pada
mandurske dinastije ing koja je vladala od 1644.godine, Kina je postala republika.
Nacija je, meutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni graanski ratovi
izmeu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandurija, iako formalno deo Kine, bila je
pod vlau jednog od tih vojnih zapovednika i odravala je svoj kvazi-nezavisni status.
Sa ang Kaj-ekom kao glavnim vojnim savetnikom Republike, Kineski nacionalistiki
pokret je pokuao da ujedini zemlju, i ogoreno je kritikovao neravnopravne ugovore koji
su poniavali i eksploatisali Kinu jo od kraja imperijalistikog Opijumskog rata u
devetnaestom veku. Kako su kineski nacionalisti jaali tokom 20-ih godina, poveavala
su se trvenja sa Japanom i Kina je proglasila bojkot japanske robe.
Za to vreme u Japanu su se vojne i graanske frakcije borile za prevlast. Opta
ekonomska kriza koja je poela u poznim 20-im godinama ostavila je Japan, ostrvsku
dravu, posebno ranjivim. Njegove vojne klike zadobile su prevlast. Septembra 1931.
godine japanska vojska je inscenirala incident na mandurijskoj eleznici, gde su oni
imali pravo da dre trupe jo od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905. Sabotaa na
mandurijskoj eleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Manduriju.
Iako je Japan tvrdio da njegove akcije imaju za cilj da zatite mandurijsku eleznicu, on
je otiao jo dalje i formirao marionetsku dravu zvanu Manduko, za ijeg vladara je bio
postavljen poslednji kineski car, Pu Ji. Kina je uputila albu Ligi naroda, ali je Japan
spreio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da povue trupe. U decembru,
Liga se saglasila da poalje komitet pod rukovodstvom britanskog lorda Litona da istrai
dogaaje u Manduriji.
Lord Lajton je najzad izvestio Ligu u septembru 1932. godine i odbacio japanski
izgovor kao neopravdanu intervenciju. Iako je njegov izvetaj preporuio da lanice Lige
naroda ne priznaju dravu Manduko, on nije pozivao na primenu sankcija u smislu lana
16 protiv Japana. U februaru 1933. godine Skuptina Lige naroda glasala je sa 42 : 1 da
se prihvati Lajtonov izvetaj o japanskoj invaziji Mandurije. Protiv je glasao Japan, koji
je potom istupio iz Lige naroda. Sve u svemu, sluaj Mandurije je pokazao da su
procedure Lige naroda spore, bojaljive i neefikasne. Mandurijska epizoda je stavila na
probu Ligu naroda, i Liga nije bila uspena.

Etiopski debakl


Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji
1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh.
Italija je dugo kovala planove da anektira Etiopiju; ne samo da je ona bila blizu
italijanskih kolonija u Eritreji na Crvenom moru, nego su se faisti oseali uvreenim
zbog toga to su Etiopljani osujetili italijanski napor da ih kolonizuju tokom
imperijalistike ere u devetnaestom veku. Faistiki ideolozi su tvrdili da ova istorijska
"greka" mora biti ispravljena. Izmeu 1934. i 1935. godine Italija je provocirala
incidente na granici izmeu Etiopije i Eritreje. Ona je to inila uprkos postojanju
mirovnog ugovora izmeu Etiopije i Italije, i uprkos injenici da je Italija potpisala
Brijan-Kelogov pakt koji je iskljuivao rat, da je bila lanica Lige Naroda i da se
obavezala da e se podvrgnuti arbitrai tri meseca pre nego bilo ta preduzme.
U oktobru 1935. godine, Italija je izvrila invaziju Etiopije. Invazija je bila ist
sluaj agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajui
specijalnu konferenciju koja e odluiti o nametanju sankcija Italiji. Prisustvovalo je
pedeset drava, i osam dana nakon invazije konferencija je preporuila dravama
lanicama da uvedu etiri vrste sankcija: embargo na prodaju svih vojnih dobara Italiji;
zabranu novanih pozajmica Italiji; prestanak uvoza iz Italije; i odbijanje da se Italiji
prodaju odreena dobra koja je teko kupiti bilo gde, kao to su kauuk i kalaj. Ali tri
stvari bile su proputene: Italiji je je jo uvek bilo dozvoljeno da kupuje elik, ugalj, i
naftu; diplomatski odnosi nisu bili prekinuti; i Britanija nije zatvorila Suecki kanal kroz
koji je Italija transportovala potreptine za Eritreju.
Zato lanice Lige naroda nisu uradile vie? Postojao je opti optimizam da e
sankcije prisiliti Italiju da se povue iz Etiopije. Sankcije su sigurno imale uticaja na
italijansku ekonomiju: italijanski izvoz opao je za jednu treinu tokom godine, vrednost
italijanske lire je opala i postojale su procene da e italijanske zlatne rezerve biti
iscrpljene u roku od devet meseci. Ali osim to su bile bolne, sankcije nisu naterale
Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji. Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije
bio je vie nego ublaen njihovom brigom za evropsku ravnoteu snaga. Britanija i
Franscuska su elele da izbegnu otuenje Italije zbog toga to je Nemaka obnavljala
svoju snagu, i Britanija i Francuska su mislile da bi bilo korisno imati Italiju u koaliciji
protivtee Nemakoj. 1934. godine, kada je izgledalo da e Hitler uzeti Austriju,
Musolini je premestio italijanske trupe na granicu sa Austrijom i Hitler je ustuknuo.
Britanci i Francuzi su se ponadali da e ubediti Musolinija da se pridrui koaliciji protiv
Nemake.
Tradicionalne diplomate nisu prekrile sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda: one su
ga reinterpretirale u skladu sa starim pristupom ravnotee snaga. Iz perspektive ravnotee
snaga, poslednja stvar koju su oni hteli bila bi da budu uvueni u daleki sukob u Africi
kada su imali goruih problema u srcu Evrope. Daleka agresija u Africi, govorili su
tradicionalni realisti, nije bila pretnja evropskoj bezbednosti. Pomirljivost i pregovori bili
su potrebni da se Italija vrati nazad u koaliciju. Nije iznenadjenje da su Britanci i
Francuzi poeli da strahuju oko pitanja sankcija. Ser Semjuel Hoar i Pjer Laval, britanski
i francuski ministri spoljnih poslova, sastali su se u decembru 1935. godine i skovali plan
koji je predviao podelu Etiopije na dva dela, jednog u italijanskoj, a drugog u zoni Lige
naroda. Kada je neko odao taj plan tampi, dolo je do provale besa u Britaniji. Optuen
da je prodao Ligu naroda i kolektivnu bezbednost, Hoare je bio prinuen da podnese
ostavku.
Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine
Hitler je odbacio Ugovore iz Lokarna i poslao nemake trupe u demilitarizovanu Rajnsku
oblast. Britanija i Francuska su odmah prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa
Italijom da se dogovore kako da obnove ravnoteu snaga u Evropi. Ravnotea snaga u
Evropi prevladala je primenu doktrine kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936.
godine Italijani su mogli da okonaju svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile
uklonjene.
Najbolju reenicu u ovoj tragediji izgovorio je delegat Haitija u Ligi naroda: "Veliki ili
mali, jaki ili slabi, blizu ili daleko, beli ili obojeni, nemojmo nikad zaboraviti da svi
jednog dana moemo postati neija Etiopija."
39
I u roku od nekoliko godina veina
evropskih drava pala je kao rtva Hitlerove agresije u Drugom svetskom ratu. Prvi napor
sveta za kolektivnom bezbednou bio je jedan alosan neuspeh.

UZROCI II SVETSKOG RATA


Drugi svetski rat bacio je u zasenak sve ostale ratove u pogledu ljudskih rtava koje se
procenjuju na izmedju 35 i 50 miliona ljudi. Rat je ostao zapamen i po napretku u
tehnologiji naoruanja. Tenkovi i avioni, koji su tek bili uvedeni u upotrebu u Prvom
svetskom ratu i u njemu igrali beznaajnu ulogu,

Citat: Ovde je, kako se meni ini, kljuno pitanje da li je Hitler svesno uao u rat. On nije
toliko eleo rat koliko je oekivao da e se on desiti, osim ako bi ga mogao izbei nekim
vetim trikom, kao to je izbegao graanski rat kod kue. Oni koji imaju zloinake
ciljeve, lako ih pripisuju drugima; i Hitler je oekivao da e drugi initi ono to bi on
radio da je na njihovom mestu.

39
F. P. Walters, A History of the League of Nations, London, Oxford University Press, 1952, p. 653.

A. J. P. Taylor
40


dominirali su Drugim svetskim ratom. Radar je igrao znaajnu ulogu, na primer u bici za
Britaniju, jednom od prekretnih dogaaja u Drugom svetskom ratu. I na kraju rata,
naravno, imamo atomske bombe i poetak nuklearne ere .
Drugi svetski rat zavrio se bezuslovnom predajom. Za razliku od Prvog svetskog
rata, Zapadni saveznici su okupirali Nemaku i Japan i preobrazili njihova drutva tokom
trajanja okupacije. "Nemaki problem" reen je za pola veka podelom Nemake. Drugi
svetski rat je stvorio i bipolarni svet u kojem su Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez
izali iz sukoba mnogo snaniji od ostalih. Rat je predstavljao kraj Evrope kao arbitra
ravnotee snaga. Sada je Evropa postala arena u kojoj su se borili autsajderi, neto kao
Nemaka pre 1870. godine. Kraj Drugog svetskog rata 1945. godine stvorio je okvir
svetskog poretka koji je trajao do 1989. godine.

Hitlerov rat?

Drugi svetski rat esto se naziva "Hitlerovim ratom". Iako tano, to je i suvie
pojednostavljeno. Drugi svetski rat bio je takoe stari posao, drugi in Velikog rata kojim
je okonana evropska hegemonija 1918. godine; medjuratni period je bio samo pauza.
Hitler je eleo rat, ali ne takav rat kakav mi znamo kao Drugi svetski rat. On je hteo
kratak, otar rat, tzv. blickrig. Jo jedan razlog zato to nije samo Hitlerov rat je rat na
Pacifiku. Hitler je kontinuirano, ali bezuspeno podsticao Japance da napadnu britansku
koloniju Singapur ili da napadnu Sibir kako bi odvratili sovjetske trupe od Evrope. Japan
nije uinio ni jedno ni drugo; umesto toga, iznenadio je Hitlera napavi ameriku
pomorsku bazu Perl Harbur. Rat na Pacifiku, iako deo Drugog svetskog rata, ima
drugaije poreklo i bio je vie imperijalni poduhvat za uspostavljanje regionalne
hegemonije.
Sa druge strane, moemo otii predaleko u naglaavanju drugih uzroka. Neki istoriari su
gotovo oslobodili odgovornosti Hitlera. A. J. P. Tejlor smatra da je Hitler, iako grozna
osoba i odvratan avanturista, ipak bio samo oportunista koji se umeao u vakuum moi
nastao umirivakim politikama zapadnih demokratija. Tejlor, meutim, ide predaleko.
Na primer, Hitlerova knjiga "Mein Kampf" iz 1924. godine, izlae neodreeni plan koji
Tejlor odbacuje kao Hitlerovu galamu u srdbi zbog francuske invazije na Rursku oblast.
Ali Hitler je napisao jo jednu, tajnu knjigu 1928. godine u kojoj je ponovio mnoge
argumente iz Mein Kampf-a. Iako to nije bio detaljan plan, jasno je pokazivao smer u
kojem je hteo da ide.
Tejlor takoe olako prelazi preko "Hosbahovog memoranduma". Pukovnik
Hosbah, Hitlerov pomonik, vodio je zapisnik na sastanku u Berhtesgadenu 1937.
godine, gde je zabeleeno da je Hitler planirao da zauzme planiranu teritoriju do 1943.
godine, pre nego to nemaka premo postane prevaziena. Hitler je znao da je bilo
vano iskoristiti prilike im se pojave na Istoku, i da e Austrija i ehoslovaka biti prve.
Tejlor je preao preko vanosti ovog zapisnika, rekavi da to nije bio zvanian
memorandum. Od vremena kada je Tejlor o tome pisao, novi dokazi su ugledali svetlost

40
A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, 2
nd
edition, Greenwich: Fawcett, 1961, p. 281
dana. Znamo da je Hitler esto govorio o ovom vremenskom rasporedu i ovim ciljevima.
Hosbahov memorandum je uglavnom predvideo Hitlerove akcije.

Hitlerova strategija

Nakon dolaska na vlast 1933. godine, Hitler je imao etiri opcije, od kojih je tri
odbacio. Mogao je da izabere pasivnost, prihvatajui oslabljenu meunarodnu poziciju
Nemake. Mogao je da pokua sa ekspanzijom putem ekonomskog rasta (kao Japan posle
Drugog svetskog rata) i da dovede Nemaku do medjunarodnog uticaja putem
industrijske ekspanzije. Mogao je da ogranii svoje ciljeve na reviziju Versajskog
ugovora i povrati neke od nemakih gubitaka iz 1918. godine. Do 30-ih godina, Zapadne
demokratije su bile osetljive na nepravdu to je sva krivica za Prvi svetski rat svaljivana
na Nemaku. Ali Hitler je odbacio ove tri strategije, i umesto toga izabrao proboj. Po
njegovom gleditu, Nemaka, stenjena u sreditu Evrope, nije mogla doveka da ivi
okruena. Morala je da dobije teritorije. On bi iao na Istok zbog ivotnog prostora, da
proiri svoju osnovu, a u kasnijoj fazi bi iao na znatniju svetsku ulogu.
Hitler je sledio ovu etvrtu opciju kroz etiri faze. U prvoj, dao se na posao da
uniti Versajski okvir putem vrlo vetih diplomatskih manevara. U oktobru 1933. godine,
povukao se iz Lige naroda i sa konferencije o razoruanju koju je Liga bila sazvala. Za
svoje povlaenje je okrivio Francuze koji, po njemu, nisu hteli da smanje svoje vojne
snage na konferenciji o razoruanju, to je uinilo nemoguim da Nemaka nastavi da
uestvuje u Ligi ili na konferenciji. U januaru 1934. godine potpisao je ugovor sa
Poljskom poremetivi time aranmane koje je Francuska pokuala da napravi sa
Poljskom i manjim istonoevropskim dravama kroz "Malu antantu". U martu 1935.
godine Hitler je odbacio vojne klauzule Versajskog ugovora, rekavi da Nemaka nee
vie biti ograniena na vojsku od 100 000 ljudi. Umesto toga on je obelodanio planove da
utrostrui vojsku i razvije vazduhoplovne vojne snage.
Britanci, Francuzi i Italijani su se sastali u Strezi (Italija), da odgovore na
Hitlerove akcije, ali pre nego to su uspeli da se organizuju Hitler je ponudio Britaniji
pregovore o sporazumu o pomorskim snagama. Britanija je oberuke epala priliku
poremetivi time bilo kakav koordinirani odgovor sa susreta u Strezi. U martu 1936.
godine, kada su dogaaji u Etiopiji odvukli panju iz centralne Evrope, Hitler je
premestio svoje trupe u Rajnsku oblast, demilitarizovanu Paktom iz Lokarna. Optuio je
Francusku da ga je primorala da to uini. Rekao je da je Francuska unitila Ugovor iz
Lokarna postiui dogovor sa Sovjetskim Savezom. Nagovestio je da bi mogao da se
vrati u Ligu naroda ako bi druge evropske drave prihvatile njegovo vienje revizije
Versajskog ugovora, to je bio inteligentan manevar koji je igrao na oseaj krivice i
nesigurnosti kod zapadnih demokratija.
Druga faza (1936-1940) bila je Hitlerova ekspanzija na male susedne zemlje.
1936. godine Hitler je pripremio etvorogodinji ekonomski plan za vojnu izgradnju kako
bi bio spreman za rat do 1940. Potpisao je Osovinski pakt sa Italijom i Anti-
kominternovski pakt sa Japanom. (Osnovana od strane Lenjina 1919. godine da bi
podsticala boljevike revolucije irom sveta, Komunistika internacionala ili
Kominterna je pod Staljinom promenila politiku 1935. godine i podravala takozvane
vlade "narodnog fronta", antifaistike koalicije sastavljene od socijalista, anarhista i
"buroaskih partija"). Hitler je takoe intervenisao na strani faista u njihovom ratu protiv
leviarske demokratski izabrane vlade narodnog fronta u paniji. Slanje trupa i
bombardera koji su dali podrku faistikom generalu Francisku Franku u panskom
graanskom ratu (1936-1939) Hitler je opravdavao kao deo zatite Zapada od boljevike
pretnje. 1937. godine panija je postala poligon za vebanje Hitlerove vojne snage kada
su Hitlerovi piloti bombardovali nezatieno civilno stanovnitvo i unitili baskijski grad
Gerniku. Uprkos rairenim meunarodnim protestima, Francuska, Velika Britanija i
Sjedinjene Drave uinile su malo ili nita da odbrane pristalice panske Republike.
Sledee godine, austrijski kancelar unig pozvao je na plebiscit kojim bi se odluilo da
li e se Austrija ponovo ujediniti sa Nemakom, u nadi da e Austrijanci glasati protiv,
pre nego to im to Hitler nametne. Ali Hitler je intervenisao. Nemake trupe umarirale
su u Be okonavi austrijsku nezavisnost.
Sledea je bila ehoslovaka. Hitler je vrio pritisak na ehoslovaku podstiui
pitanje nacionalnog samoopredeljenja za tri miliona Nemaca u Sudetskoj oblasti
ehoslovake. Ova oblast u kojoj se ehoslovaka graniila sa Nemakom bila je vojno
znaajna jer je ukljuivala Bohemijski masiv, prirodnu liniju odbrane za ehoslovaku i
logino mesto gde bi esi mogli da zaponu svoju odbranu od potencijalnog nemakog
napada. Hitler je tvrdio da je nagodba nakon Prvog svetskog rata, kojom su ovi ljudi koji
govore nemaki jezik dospeli na ehoslovaku teritoriju, bila povreda njihovog prava na
samoopredeljenje i jo jedan primer perfidnosti zapadnih zemalja. Zahtevao je da
teritoriji na kojoj se govori nemaki bude dozvoljeno da istupi iz ehoslovake i pridrui
se nemakoj otadbini. esi su se zabrinuli i mobilisali su delove svojih rezervnih vojnih
snaga. To je razbesnelo Hitlera koji se zakleo da e zgaziti ehoslovaku.
Ovi dogaaji su alarmirali i Britaniju, koja nije elela da rat izbije u Evropi. Nevil
emberlen, britanski premijer, tri puta je posetio Nemaku u pokuaju da sprei rat.
emberlen je smatrao da nije mogue da Britanija brani ehoslovaku zbog udaljenosti, i
zato to Britanija nije imala trupe na kontinentu. to je jo vanije, on nije mislio da je
ehoslovaka vredna rata i znao je da Britanija nije bila spremna za rat. Kao to je
bombardovanje Gernike pokazalo, vazduhoplovna mo je postala znaajnija, rastao je
strah od bombardovanja, i emberlen je shvatio da britanska protivvazduna odbrana i
radarski sistemi nisu bili spremni za vazduhoplovni rat. Zbog svih ovih razloga,
emberlen se susreo sa Hitlerom u Minhenu septembra 1938. godine i saglasio se sa
podelom ehoslovake, dajui Sudetsku oblast Nemakoj ukoliko Hitler obea da e
ostatak ehoslovake ostaviti na miru. Hitler je to obeao i emberlen se vratio u
Britaniju tvrdei da je spasao ehoslovaku i postigao "mir u naem dobu".
Samo est meseci kasnije, u martu 1939. godine, nemake trupe su ule u ostatak
ehoslovake, i zauzele prestonicu, Prag. okirana Britanija je shvatila da bi Hitler
mogao da krene u dalja osvajanja te da bi njegova sledea meta mogla da bude Poljska.
Podeljena u 18. veku, Poljska je bila obnovljena kao drava posle Prvog svetskog rata i
dat joj je koridor do luke Dancig na Baltikom moru, iako je to podruje ukljuivalo
stanovnitvo koje je govorilo nemaki. Jo jednom, Hitler je koristio istu taktiku. Tvrdio
je da to to Nemci ive unutar poljske teritorije predstavlja krenje prava na
samoopredeljenje, to je bio jo jedan primer perfidnosti Versajskog ugovora. Ovoga
puta, Britanija i Francuska su pokuale da odvrate Hitlera dajui jemstva da e braniti
Poljsku.
Hitler je onda izveo brilijantan diplomatski udar. Uprkos tome to je govorio da
eli da zatiti Zapad od boljevizma, Hitler je iznenada potpisao ugovor sa Staljinom u
avgustu 1939. godine. Pakt je ostavio Hitleru odreene ruke da radi ta hoe na Zapadu.
On je ukljuivao i tajni protokol za jo jednu podelu Poljske. Staljin i Hitler su se
dogovorili da svako uzme po deo. Hitler je uzeo svoj deo zapoevi rat protiv Poljske

CITAT: SADA JE POLJSKA U POZICIJI U KOJOJ SAM HTEO DA BUDE... JEDINO
SE PLAIM DA E U POSLEDNJEM TRENUTKU NEKA SVINJA DA MI PONUDI
PLAN ZA POSREDOVANJE.
41

Adolf Hitler. 27 avgust 1939.

1. septembra 1939. godine. Ovog puta nije traio jo jedan Minhenski sporazum u kome
bi se Britanci umeali i dali mu deo Poljske u zamenu za obeanja o umerenosti.
Trea faza bila je kratka. Hitler je postigao vojnu prevlast na kontinentu 1940.
godine. Nakon to je zauzeo Poljsku, stvari su bile privremeno mirne; ovo razdoblje se
naziva "lanim ratom". Hitler je oekivao da e Britanija traiti mir. U prolee 1940.
godine, ipak se uplaio da bi Britanija mogla da poalje trupe u Norveku. Preduhitrio je
britansko iskrcavanje u Norveku tako to je prvi tamo poslao svoje trupe. Potom je
lansirao blickrig u Holandiji, Belgiji i Francuskoj. aljui svoje tenkove kroz navodno
neprohodne Ardenske ume, Hitler je iznenadio Francuze i Britance. Onda je zaobiao
Maino liniju francuskih utvrenja koja se prostirala veim delom francuske granice sa
Nemakom. Primorao je britanske trupe da se vrate u Denkerk gde su morali da ostave
svoju opremu i da preko La Mana evakuiu ono to je ostalo od ljudstva. Tako je Hitler
briljantnim nizom poteza 1940. godine postao gospodar evropskog kontinenta zapadno
od Sovjetskog Saveza.
etvrta faza, "faza odlaska predaleko" dala je ratu puni zamah. Hitler je dugo
eleo da krene istono, na Sovjetski Savez. Hteo je, meutim, prvo da se rei Britanije
kako bi izbegao rat na dva fronta. Ukoliko bi zadobio premo u vazduhu, onda bi mogao
da pree La Man i da izvri invaziju Britanije. Ali Hitlerove vazduhoplovne snage bile
su poraene u Bici za Britaniju. Ne mogavi da stekne premo u vazduhu, Hitler se pitao:
Treba li da odustane od svojih planova da napadne Sovjetski Savez?
Hitler je odluio da napadne Sovjetski Savez ak iako ne bude bio u stanju da
porazi Britaniju, mislei da e brzo poraziti Staljina i onda ponovo krenuti na Britaniju.
tavie, on bi liio Britance bilo kakve mogunosti saveznitva sa Sovjetskim Savezom.
U junu 1941. godine, napao je Sovjetski Savez i nainio ogromnu greku. U decembru
1941. godine, nakon to su Japanci napali Perl Harbur, napravio je jo jednu veliku
greku: objavio je rat Sjedinjenim Dravama. Hitler je verovatno hteo da zadri Japance u
ratu, jer je stalno podsticao Japan da mu se pridrui, i onda je iskoristio priliku da
zapone podmorniku kampanju protiv amerikih plovila. Uinivi tako, doveo je do
globalnog rata koji je okonao njegov Trei Rajh.

Uloga pojedinca

Kakvu ulogu je odigrala Hitlerova linost? Ona verovatno nije bila kljuni inilac
u prvoj fazi. Zapadne demokratije bile su toliko ponete krivicom, slabe i iznutra
podeljene da bi verovatno bilo koji veti nemaki nacionalista bio sposoban da izvri

41
Adolf Hitler on August 27, 1939, in: Gordon Craig, Germany, 1966-1945, New York, Oxford University
Press, 1978, p. 712.
reviziju Versajskog sistema. Druga i trea faza, meutim, koje su dovele do Hitlerovog
gospodarenja nad kontinetom zavisile su od Hitlerove vetine, drskosti i ratoborne
ideologije. On je veoma esto savladavao svoje konzervativne generale i saradnike. Hitler
je eleo rat i bio je spreman da preuzme rizike. etvrta faza, koja je dovela do globalnog
rata i neuspeha, moe se pripisati dvema karakteristikama Hitlerove linosti. Kao prvo,
Hitler je bio nezasit. On je bio ubeen u svoju vlastitu genijalnost, ali to ubeenje ga je
dovelo do dve kljune greke: invazije Sovjetskog Saveza pre nego to je zavrio sa
Britanijom i objave rata Sjedinjenim Dravama, to je dalo Frenklinu Ruzveltu,
amerikom predsedniku, izgovor da se angauje u ratu u Evropi kao i na Pacifiku.
Hitlerova druga velika greka bila je njegova rasistika ideologija, koja ga je,
promovisanjem mita o superiornosti arijevske gospodarske rase, liila sudbonosnih
prednosti. Na primer, kada je nemaka prvo napala Sovjetski Savez, mnogi Ukrajinci i
drugi su ustali protiv Staljinove brutalnosti. Ali Hitler ih je posmatrao kao slovenske
ljude nie vrednosti, nedostojne da budu njegovi saveznici protiv Staljina. On je takoe
smatrao da su Sjedinjene Drave slabe zbog njenog crnakog i jevrejskog stanovnitva.
Imao je obiaj da se ali na raun Ruzveltovih jevrejskih predaka. On nije uspeo da shvati
da ameriki pluralizam moe da bude izvor snage. tavie, njegov antisemitizam ga je
naveo da protera neke od naunika koji su bili od kljunog znaaja za razvoj atomske
bombe. Ukratko, pojedinac je bio jedan od kljunih uzroka Drugog svetskog rata. Tip rata
kakav je bio i njegov ishod veoma su mnogo zavisili od Hitlerove monomanijakalne
linosti.

Sistemski i unutranji uzroci

Naravno, postojali su i drugi razlozi. Drugi svetski rat bio je vie nego samo Hitlerov rat i
to je vrednost interpretacije A. D. P. Tejlora. Postojali su sistemski uzroci, i strukturni i
proceduralni. Na strukturnom nivou, Prvi svetski rat nije reio nemako pitanje. Ugovor
iz Versaja bio je, sa jedne strane, previe surov jer je podstakao nemaki nacionalizam, a
sa druge, previe popustljiv jer je ostavio Nemcima sposobnost da neto preduzmu u vezi
sa tim. tavie, odsustvo Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza iz ravnotee snaga sve
do samog kraja znailo je da Nemaku nije imao ko da odvrati. Kao dodatak svemu,
proces u meunarodnom sistemu odlikovao se krajnostima. Nemaka je bila
revizionistika drava odluna da uniti sistem koji je nastao Ugovorom iz Versaja.
Takoe, uspon ideologija, veliki "izmi" faizma i nacionalizma, doveli su do
neprijateljske i poremeene komunikacije u 30-im godinama.
Tri promene na unutranjepolitikom nivou bile su takoe posebno vane. Prvo,
zapadne demokratije bile su nagriene klasnim podelama i ideolokim sukobima.
Vodjenje koordinirane spoljne politike bilo je gotovo nemogue. Na primer, kada je Leon
Blum, francuski socijalista, doao na vlast posle 1936. godine, francuski konzervativci su
koristili slogan: "Bolje Hitler, nego Blum." 1939. godine, britanska konzervativna vlada
poslala je misiju u Moskvu da izvidi da li se moe potpisati ugovor sa Staljinom, ali i
misija i vlada su bile podeljene iznutra. Pre nego to su Britanci uspeli da se odlue,
Hitler ih je porazio. Jedan od razloga odlaganja bio je otpor britanske vie klase da imaju
posla sa komunistima.
Drugi unutranjepolitiki uzrok rata bio je ekonomski kolaps. Velika depresija je
bila sistemska u smislu da je uticala na sve zemlje i da je nastala na nesposobnosti
najveih kapitalistikih drava da uspostave delotvornu meunarodnu ekonomsku
koordinaciju koja bi se borila sa neravnoteom u meunarodnoj trgovini i finansijskim
tokovima. Depresija je imala snaan uticaj na unutranju politiku i klasne sukobe.
Ogromni porast nezaposlenosti imao je politiki uticaj ravan dodavanju ulja na vatru:
doprineo je nacistikom preuzimanju vlasti u Nemakoj i oslabio demokratske vlade.
CITAT: HARIZMATINA PRIRODA HITLEROVOG POLOAJA KAO FIRERA -
KVAZIMESIJANSKA PERSONALIZOVANA FORMA VLADANJA KOJA JE
IZRASLA IZ ELJE ZA OBNOVOM NACIJE I JEDINSTVOM U ZEMLJI
TRAUMATIZOVANOJ NACIONALNIM PONIENJEM I PARALISANOJ
POLITIKIM KOLAPSOM U SUTINI NIJE MOGLA DA SE UMIRI U
NORMALNOSTI ILI RUTINI, ILI DA SE PRIKLONI KONZERVATIVNIJEM
AUTORITARIZMU. VIZIONARSKI CILJEVI NACIONALNOG SPASA PUTEM
DOMINACIJE NAD EVROPOM I RASNOG PROIENJA BILI SU U SRCU
OVOG REIMA. OVO JE ZNAILO NEPRESTANI DINAMIZAM I
SAMOOBNAVLJAJUI POJAANI RADIKALIZAM. TO JE REIM DUE
TRAJAO, NJEGOVI CILJEVI SU BILI SVE VIE MEGALOMANSKI, A
DESTRUKTIVNOST BEZGRANINA. NJEGOVO KOCKANJE ZA SVETSKU
PREVLAST ZNAILO JE SAVEZ PROTIV VEOMA MONIH SAVEZNIKA. BILO
JE TO KOCKANJE SA NEMOGUIM, IAKO JE VODILO UNITENJU I REIMA I
SAME NEMAKE. OVO JE BILA SUTINSKA IRACIONALNOST NACIZMA.
HITLEROVO HARIZMATINO VOSTVO JE, STOGA, ZNAILO NE SAMO
SPOSOBNOST UNITAVANJA BEZ PRESEDANA, NEGO I SADRINSKU
TENDENCIJU KA SAMOUNITENJU. U TOM SMISLU SAMOUBISTVO
NEMAKOG DIKTATORA 30. APRILA 1945. GODINE NIJE BILO SAMO DOBRO
DOAO, NEGO I LOGIAN KRAJ TREEG RAJHA.
Ian Kershaw
42

Trei unutranjepolitiki razlog bila je politika izolacionizma koju su vodile
Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave izale su iz Prvog svetskog rata kao najjaa svetska
ekonomija, ali su odbile da u potpunosti prihvate odgovornost tog poloaja. U 30-im
godinama, Velika depresija je uveala zaokupljenost unutranjim pitanjima, i znaajno
produbila izolacionizam. Tokom svog prvog mandata, predsednik Frenklin Ruzvelt, kao
i drugi Amerikanci, posveivao je malo panje Evropi. Nakon to je ponovo izabran
1936. godine, Ruzvelt je poeo da shvata da ukoliko Hitler postane isuvie moan, moe
dominirati Evropom i konano ugroziti Sjedinjene Drave. Ruzvelt je 1937.godine poeo
da govori o dogaajima u Evropi, ali amerika javnost nije elela da bude umeana.
1940. godine, Ruzvelt je Britancima dao razarae u zamenu za prava na vojne baze na
britanskim teritorijama u Zapadnoj hemisferi. Ubedio je Kongres 1941. godine da odobri
ratna snabdevanja u vidu zajma Britaniji kako bi spreio da bude pobedjena od Hitlera.
Ipak, Ruzvelt je bio ogranien domaim javnim mnjenjem o tome koliko daleko moe ii
u otporu prema Hitleru. Tek su napad Japana na Perl Harbur i Hitlerova objava rata
doveli do kraja amerikog izolacionizma.
Na koji se nain ovi unutranjepolitiki, lini i sistemski uzroci mogu svrstati
zajedno? Moemo rei da su dubinski uzroci Drugog svetskog bili sistemski -
neodovreni posao Prvog svetskog rata. Posredni uzroci su bili uglavnom

42
Ian Kershaw, Hitler and the Nazi Dictatorship, in: Mary Fulbrook, ed., German History since 1800,
Arnold, London, 1997, p. 336.
unutranjepolitiki - drutveni i ideoloki poremeaji koji su doveli do pojave Hitlera u
Nemakoj i do politikih i ekonomskih slabosti demokratija. Neposredan uzrok sunovrata
je bila strategija Adolfa Hitlera za dominaciju.

Da li je rat bio neizbean?

Da li je Drugi svetski rat bio neizbean? Nije, ali se verovatnoa za njegovo izbijanje
poveavala protokom vremena. Nakon Ugovora iz Lokarna, 1926. godine, ova
verovatnoa se smanjila, ali su se posle Velike depresije 1929. godine i Hitlerovog
dolaska na vlast 1933. mogunosti izbora su se smanjivale sve dok 1941. godine rat nije
postao globalan.
Neuspeh Prvog svetskog rata u reavanju nemakog pitanja znaio je da je ve
1918. godine postojala mogunost za drugi rat. Da su zapadne demokratije izabrale da
umire Nemaku 20-ih godina i manje je kanjavale, demokaratska vlada Vajmarske
republike bi moda bila sauvana. Ili da su Sjedinjene Drave ratifikovale Ugovor iz
Versaja i ostale u Evropi da sauvaju ravnoteu snaga (kao to su uinile posle 1945.
godine), Hitler moda ne bi doao na vlast. Moda bi bilo rata negde u Evropi, ali ne bi
nuno dolo do Svetskog rata. U 30-im godinama je ok ekonomske depresije
pothranjivao uspon ideologija koje su veliale agresiju, to je rat uinilo verovatnijim.
ta bi bilo kad bi bilo, pretpostavimo da su se Britanija i Francuska suprotstavile
Nemakoj i napravile savez sa Sovjetskim Savezom poetkom 30-ih godina. Ili
zamislimo da su se Sjedinjene Drave pridruile Ligi Naroda. Hitler bi moda bio
odvraen ili bi bio primoran da eka. On moda ne bi ostvario tako dramatine poetne
uspehe i moda bi bio svrgnut od strane svojih sopstvenih generala koji su nekoliko puta i
planirali takav pu. Ali poto se te stvari nisu dogodile, Hitlerova linost i strategija
postale su kljuni uzrok ubrzanja. Do kasnih 30-ih godina, kada je Hitler ve poeo da
planira rat, on je postao gotovo neizbean. I pored toga, neki istoriari veruju da su
Francuska i Britanija, da su pokrenule ofanzivu u septembru 1939. godine, mogle da
poraze Nemaku.

Rat na Pacifiku

Rat na Pacifiku je imao posebne uzroke. Japan je bio azijsko drutvo ne mnogo ukljueno
u evropske dogaaje. U 20-im godinama, Japan je bio daleko od savrene demokratije,
ali je imao parlamentarni sistem. 30-ih godina, vojska i ekstremni nacionalisti su stekli
kontrolu nad vladom. Njihova politika imperijalistike ekspanzije bila je veoma
popularna. Japan je uvek brinuo o tome da ne bude spreen da doe do sirovina koje je
morao da uvozi. Kada je ekonomska kriza srezala obim japanske trgovine Japanci su se
uplaili da e, ukoliko ne promene svoj poloaj, biti suoeni sa obeshrabrujuom
budunou. Oni su pokuali da ostvare regionalnu hegemoniju koju su nazvali Velika
Sfera Ko-prosperiteta Istone Azije (odlian eufemizam za osvajanje neijeg suseda).
Japan je verovao da e im sfera omoguiti da se odupru pretnjama Britanije i Sjedinjenih
Drava, koje su jo uvek bile najvee pomorske sile na Pacifiku.
Japan se prvo proirio na raun Kine. Brutalni rat u Kini doveo je Japan u
diplomatski sukob sa Sjedinjenim Dravama koje su podrale Kinu. Posle pada
Francuske pod Hitlerovu vlast 1940. godine, Japanci su iskoristili priliku da zauzmu
francuske kolonije u Jugoistonoj Aziji, Vijetnamu i Kambodi. U tom momentu,
japanski ekspanzionisti su imali tri mogunosti. Jedna je bila da se krene na zapad protiv
Sovjetskog Saveza. Budui da su ve postojali sukobi izmeu japanskih i sovjetskih
snaga du mandurske granice, neki su smatrali japansko-sovjetski rat du te granice
najverovatnijim. Druga opcija za Japance bila je da napadnu na jug, gde je, iako su ve
bili zauzeli francuske kolonije u Jugoistonoj Aziji , najvea nagrada bila Holandska
Istona Indija (dananja Indonezija), koja je posedovala naftu koja je Japanu bila
potrebna. Trea opcija je bila da se napadne na istok protiv Sjedinjenih Drava, daleko
najrizinija od sve tri opcije.
Japanci su konano izabrali i opciju dva i opciju tri. Sedmog decembra 1941.
godine, napali su na istok protiv Sjedinjenih Drava i na jug prema Indoneziji i
Filipinima. Dok su pokreti na Jug imali za cilj sirovine, napad na Sjedinjene Drave je
tee objasniti. S obzirom na disparitet u izvorima moi, Japanci su znali da na kraju ne
mogu dobiti rat protiv Sjedinenih Drava, ali su se nadali da e iznenadni napad na Perl
Harbur toliko demoralizovati Sjedinjene Drave tako da rat irokih razmera nikada nee
izbiti. To je bila velika greka u proraunu od strane Japanaca, ali iz perspektive japanske
vlade, taj rizik se inio boljim od sigurnog poraza za koji su verovali da e se desiti ako
ne budu nita preduzeli.
Od jeseni 1941. godine japanski ekspanzionisti nisu vie smatrali Sovjetski Savez
ivom metom. Hitlerov napad na Sovjetski Savez uklonio je sovjetsku pretnju Japanu. U
isto vreme, Amerikanci su pokuali da odvrate Japance od napada u pravcu juga uvodei
embrago na snabdevanje Japana naftom. Kako je rekao predsednik Ruzvelt: Sjedinjene
Drave e staviti omu oko vrata Japanu i povremeno pritezati. Pomonik dravnog
sekretara Din Aeson bio je citiran u to vreme govorei kako to nee dovesti do rata jer
nijedan razuman Japanac ne moe verovati da bi napad na nas mogao rezultirati bilo im
drugim osim katastrofom za njegovu zemlju.
43
Ali Japanci su imali oseaj da e, ako ne
uu u rat, na kraju pretrpeti poraz u svakom sluaju. Sa 90 procenata uvozne nafte
raunali su da njihova mornarica ne moe izdrati ni godinu dana ako bude odseena;
stoga su zakljuili da je bolje ii u rat nego doiveti lagano davljenje.
Dodatno, Sjedinjene Drave su zahtevale da se Japan povue iz Kine. Japanci su
verovali da bi ih to odseklo od podruja koje su smatrali svojim ekonomskim zaleem.
Kao to su japanski oficiri objanjavali caru Hirohitu, situacija je bila slina kao kod
pacijenta sa ozbiljnom boleu: Operacija bi, iako izuzetno opasna, ipak pruila neku
nadu da se spasi ivot.
44
Sa njihove take gledita nije bilo potpuno iracionalno za Japan
da ue u rat jer je to bila najmanje loa alternativa koju su videli. Ako Nemaka pobedi
Britaniju i ameriko javno mnenje bude obeshrabreno brzinom napada, moglo bi se
pregovorima doi do mira. Nedovoljno promiljeno rezonovanje japanskih lidera izrazio
je zamenik efa generaltaba Cukuda:
Uopteno posmatrano, nae anse ako uemo u rat nisu sjajne. Svi se pitamo zar
nema nekog naina da se postupa miroljubivo. Nema nikog ko bi bio voljan da kae: Ne
brinite, ak i ako se rat produi, ja u preuzeti celokupnu odgovornost. Sa druge strane,

43
Citirano u Scott Sagan, The origins of the Pacific war, in, Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb,
Eds, The Origin and Prevention of Major wars, Cambridge University Press, New York, 1989, pp. 335-
336.
44
Scott Sagan, The origins of the pacific war, p. 325
nemogue je odrati status quo. Stoga se neizbeno dolazi do zakljuka da mi moramo ii
u rat.
45

Naravno, Japan je imao opciju da prekine agresiju u Kini i Jugoistonoj Aziji, ali to je
bilo nezamislivo za vojne lidere sa njihovim ekspanzionistikim i ratobornim gleditem.
Tako su 7. decembra 1941. godine Japanci bombardovali Perl Harbur (videti sliku 4.5.).
ta se deava ako tri nivoa analize primenimo na Rat na Pacifiku? Uloga linosti sigurno
je bila manje izraena nego to je to bio sluaj sa Hitlerom u Evropi, ali pojedini
donosioci odluka su svakako uticali na tok dogaaja. U Japanu, ekspanzionistiki
generali i admirali su hteli da uveaju japansku regionalnu dominaciju i aktivno su teili
irenju rata zapadno ka Kini, juno ka Singapuru, Indoneziji i Filipinima, i istono ka
amerikim teritorijama na Pacifiku. Vojni lideri kao to je Hideki Tojo igrali su vodeu
ulogu u odreivanju vladine politike. Ipak, Tojo je podravao politiku koja je bila
identina politici koju su vodili mnogi drugi vojni i politiki lideri visokog ranga. Iako je
Hitler imao vojnu i industrijsku podrku u Nemakoj, odluke je uglavnom samostalno
donosio. U Japanu je postojala vea rasprenost moi na vrhu i odluke su vie bile
rezultat konsenzusa meu politikom i vojnom elitom.
Uloga linosti je takoe bila znaajna za odredjivanje politike Sjedinjenih Drava.
Frenklin Ruzvelt je bio voljan da nametne kaznene sankcije kao odgovor na japansku
agresiju u Jugoistonoj Aziji, ali mnogi u Kongresu i irom zemlje nisu bili sigurni u
Ruzveltovu aktivnu i konfrontirajuu spoljnu politiku. Jo uvek je postojalo snano
izolacionistiko oseanje u Sjedinjenim Dravama 1940. i 1941. godine, i mnogi su i
dalje odbacivali ukljuivanje Sjedinjenih Drava u meunarodnu politiku. Da su
izolacionisti kao senatori Barton Viler iz Montane, Derald Naj iz Severne Dakote ili
Hiram Donson iz Kalifornije bili predsednici, Sjedinjene Drave bi moda pokuale da
umire japansku agresiju pre nego da joj se suprotstave, i sledstveno tome, Japan moda
nikada ne bi osetio potrebu da napadne SAD. Naravno, japanska agresija bi onda ostala
bez odgovora, i Japan bi se izborio za status regionalne sile u Zapadnom Pacifiku.
to se tie unutranjepolitikih i sistemskih uzroka, videli smo kako je na
unutranjem nivou narasli militarizam japanske vlade uinio rat verovatnijim. I kao sa
to je to bio sluaj sa Evropom 30-ih godina, ekonomski kolaps u Japanu i u Sjedinjenim
Dravama je uticao na spoljnu politiku obe zemlje. Japan je postao vie
ekspanzionistiki, dok su sve do 1940. godine Sjedinjene Drave bile jo vie izolovane.
Pored toga, unutranji haos u Nacionalistikoj Kini nastavio se u 30-im godinama
inei je ranjivijom za japansku ekspanziju. To je zauzvrat povealo uticaj militarista u
japanskoj unutranjoj politici.

ak i kad bismo trebali da uinimo ustupke Sjedinjenim Dravama odustajui od dela
nae nacionalne politike zarad privremenog mira, Sjedinjene Drave, sa ojaanom
vojnom pozicijom, sigurno bi zahtevale sve vie ustupaka sa nae strane; i konano bi
nae carstvo lealo pod nogama Sjedinjenih Drava. (Zapis sa japanskih politikih
konferencija iz 1941. godine)

Na sistemskom nivou, Versajski ugovor ostavio je nezadovoljenim ambicije Japana u
Kini, dok su ekonomski problemi 30-ih godina oteali Japanu dolazak do potrebnih

45
Citirano u: Scott Sagan, Deterrence and Decision: An Historical Critique of Modern Deterrence
Theory, Harvard University, Ph. D. thesis, 1983. p. 280
sirovina samo putem trgovine. A slom, izmeu 1931. i 1933. godine, ionako slabog
sistema kolektivne bezbednosti Lige Naroda u Aziji uklonio je bilo kakva institucionalna
ogranienja imperijalnim ambicijama Japana. Za razliku od rata u Evropi, i dublji i
posredni uzroci rata na Pacifiku bili su u najveoj meri unutranjepolitikog karaktera -
zaokret Japana prema ekspanziji, Sjedinjenih Drava prema veem izolacionizmu i haos
u Kini 30-ih godina. Neposredni uzrok bila je Ruzveltova odluka da primeni potpuni
embargo u julu 1941. godine, i iz toga rezultirajua odluka japanske armije da 7.
decembra napadnu Sjedinjene Drave.

Politika poputanja i dve vrste rata

Kakve se pouke mogu izvui iz ovoga? Neki kau da je kljuni nauk iz 30-ih godina da je
politika poputanja zlo. Ali politika poputanja nije loa sama po sebi; to je klasino
sredstvo diplomatije. To je politiki izbor da se omogue promene u ravnotei snaga koje
idu u prilog rivalskoj dravi. Umesto da pokuavate da odvratite ili obuzdavate agresiju
protivnika, drava moe da odlui da je bolje da se protivniku dozvole skromni dobici.
Uoi Peloponeskog rata, Korint je ubeivao Atinjane da mu se mora dozvoliti da zauzme
Korkiru. Atinjani su ipak odbili da popuste Korintu i umesto toga se opredelili za borbu.
S obzirom na potonji sled dogaaja, moda bi za Atinu bilo bolje da je popustila
ambicijama Korinta umesto to su ih izazivali zbog Korkire. Politika poputanja je
uspeno primenjivana 1815. godine kada su pobednike sile popustile poraenoj, ali i
dalje jakoj Francuskoj. U 90-im godinama XIX veka, Britanija je poputala Sjedinjenim
Dravama koje su narastale u moi. ak bismo mogli rei i da je politika poputanja
mogla biti prava politika koju su Zapadni saveznici trebali da vode prema Nemakoj u
20-im godinama. Jedna od velikih ironija meuratnog perioda jeste da se Zapad sukobio
sa Nemakom u 20-im godinama, kada je trebao da joj popusti, a popustio u 30-im
godinama, kada je trebao da se suprotstavi. Politika poputanja je bio pogrean pristup
Hitleru, ali britanski premijer Nevil emberlen nije bio takva kukavica kakvim ga
predstavlja Minhensko iskustvo. On je eleo da izbegne jo jedan svetski rat. Jula 1938.
godine, rekao je: Kada pomislim na te etiri grozne godine rata, i pomislim na 7 miliona
mladih ljudi koji su pokoeni u punoj ivotnoj snazi, i na 13 miliona koji su bili ranjeni i
osakaeni, bedu i sve ono to su pretrpeli majke i oevi, sinovi i erke, moram rei da u
ratu nema pobednika, ve su svi gubitnici. Zbog ovih misli oseam da je moja
prvenstvena dunost da napregnem svu snagu kako bi se izbeglo ponavljanje Velikog
Rata u Evropi.
46


emberlenov greh nisu bile njegove namere, nego pre svega njegovo neznanje i
arogancija u neuspehu da na odgovarajui nain proceni situaciju. A u tom neuspehu on
nije bio usamljen.

Prvi i Drugi svetski rat esto izgledaju kao dva prilino razliita modela rata: sluajan rat
nasuprot planiranoj agresiji. Prvi svetski rat je bio neeljena spirala neprijateljstva. U
odredjenoj meri, on je mogao biti izbegnut politikom poputanja. Kako kae politikolog
Dejvid Kaleo Prava pouka nije toliko potreba za opreznou prema agresorima, nego
katastrofalne posledice odbijanja da se razumno nagodi sa onim koji se naglo

46
Neville Chamberlain, In Search of Peace: Speeches 1937-1938, Hutchinson, n. d., London, p. 59.
uzdignuo.
47
Drugi svetski rat nije bio neeljena spirala neprijateljstva to je bio neuspeh
da se Hitlerova planirana agresija odvrati. U tom smislu, politike koje su bile
odgovarajue da bi se spreio Prvi i Drugi svetski rat bile su gotovo suprotne jedna
drugoj. Nagodba sa Nemakom je moda mogla da pomogne da se sprei Prvi svetski rat,
odvraanje Nemake je moglo spreiti Drugi svetski rat, ali su politike bile obrnute. U
pokuaju da se izbegne ponavljanje Prvog svetskog rata, britanski lideri 30-ih godina su
pomogli da se ubrza Drugi svetski rat. U isto vreme, napori lidera Sjedinjenih Drava da
odvrate Japan pomogli su izbijanju rata na Pacifiku. Politika odvraanja nije uspela jer su
se Japanci osetili sateranim u tesnac u situaciji u kojoj je alternativa mira izgledala gore
nego rizikovanje rata.
Naravno, ova dva modela rata su pojednostavljena. Prvi svetski rat nije bio samo
sluajan, a Drugi svetski rat, barem na Pacifiku, nije bio samo Hitlerova planirana
agresija. Konani nauk koji se moe izvui iz svega ovoga jeste da se treba uvati suvie
pojednostavljenih istorijskih modela. Uvek se zapitajte da li model odgovara istorijskim
injenicama i da li stvarno odgovara realnoj situaciji danas. U tom smislu moe nam
pomoi podseanje na priu o maki Marka Tvena. Kao to je Tven rekao, maka koja
sedne na vrelu pe, nee sesti na vrelu pe ponovo, ali nee sesti ni na hladnu. Potrebno
je znati koje su pei vrele, a koje hladne kada koristimo istorijske analogije, ili modele u
politikim naukama zasnovane na Prvom i Drugom svetskom ratu.


HRONOLOGIJA IZMEU DVA SVETSKA RATA

1919. Otvaranje Mirovne konferencije u Versaju; usvajanje Vajmarskog ustava

1920. Stvaranje Lige naroda

1921-1922. Vaingtonska konferencija o pomorskom naoruanju

1922. U Hagu osnovan Stalni sud Pravde; Ugovor iz Rapala izmeu Nemake i
Sovjetskog Saveza; Musolini preuzima vlast u Italiji

1923. Francuska i Belgija okupiraju Rursku oblast kao odgovor na nemaki prekraj u
isporuci uglja; Propao nacistiki pu u pivnici

1924. Prihvaen Djusov plan za ratne reparacije; Usvojen enevski protokol o mirnom
reavanju medjunarodnih sporova

1925. Konferencija i Ugovori iz Lokarna

1926. Nemaka primljena u Ligu Naroda

1928. Potpisan Brijan-Kelogov pakt


47
David P. Calleo, The German Problem Reconsidered: Germany and the World Order, 1870 to the
Present, Cambridge University Press, Cambridge, 1978, p. 6.
1930. Londonska konferencija o pomorskom naoruanju

1931. Japanska invazija na Manduriju; propast austrijskog Kredit-antalta; Banka
Engleske napustila zlatni stadard

1932. Konferencija o razoruanju; Konferencija u Lozani posveena nemakim
reparacijama

1933. Adolf Hitler postao nemaki kancelar; paljenje Rajhstaga; usvojen Enabling Act
kojim je uspostavljena nacistika diktatura; Nemaka se povukla sa Konferencije o
razoruavanju i iz Lige Naroda

1934. Sovjetski Savez pristupio Ligi Naroda

1935. Nemaka odbacila odredbe o razoruanju Versajskog ugovora; stvoren Francusko-
ruski savez; postignut Englesko-nemaki sporazum o pomorskim snagama; italijanska
invazija na Etiopiju; Hoar-Lavalov pakt

1936. Nemaka odbacila Pakt iz Lokarna i ponovo okupirala Rajnsku oblast; Italija
dobila rat u Etiopiji; Liga Naroda diskreditovana kao politiki instrument; stvorena
osovina Rim-Berlin; stvoren Anti-kominternovski pakt

1936-1939. Gradjanski rat u paniji

1937. Japan zapoeo napad na Nanking i druge kineske gradove

1938. Nemaka invazija i aneksija Austrije; emberlen se sastao sa Hitlerom u
Berhtesgadenu, Godebergu i Minhenu kako bi reili nemako-eku krizu; potpisan
Minhenski sporazum

1939. Kriza u ehoslovakoj; Nemaka okupirala itavu ehoslovaku; Britanci i
Francuzi daju jemstva za Poljsku, Grku i Rumuniju; Italija napada Albaniju; Rusko-
nemaki (Molotov-Ribentrop) pakt; Nemaka napala Poljsku; Britanija i Francuska
objavljuju rat Nemakoj

1940. Hitler napada Francusku; Bitka za Britaniju; Japan okupirao Francusku Indokinu

1941. Hitler napada Sovjetski Savez; Japan izvrio napad na Perl Harbur

PITANJA ZA RAZMILJANJE:

1. Koje lekcije iz Prvog svetskog rata su u to vreme izvukli donosioci politikih
odluka? Kako je to uticalo na njihovo ponaanje u medjuratnom periodu?
2. U emu se koncept kolektivne bezbednosti razlikovao od politike ravnotee
snaga? Da li je pojam kolektivne bezbednosti utopijski? Ako ne, ta je moglo da
pobolja funkcionisanje kolektivne bezbednosti u medjuratnom periodu?
3. Da li je Drugi svetski rat bio neizbean? Ako da, zato i kada? Ako ne, kada i
kako je mogao biti izbegnut?
4. U kojoj meri se izbijanje Drugog svetskog rata moe pripisati linostima lidera
koji su u tome uestvovali?
5. Koje lekcije iz medjuratnog perioda bi mogle pomoi donosiocima politikih
odluka da danas izbegnu rat?
6. Da li je odluka Japana da napadne Sjedinjene Drave bila iracionalna?


PREPORUENA LITERATURA:


1. Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System,
1919 1945, Longman, London, 1983, pp. 109 126.
2. Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman,
London, 1986, pp. 14 38.
3. Sagan, Scott, The Origins of the Pacific War, Journal of Interdisciplinary
History, 18 : 4, Spring 1988, pp. 893 922.
4. Taylor, A. J. P., The Origins of the Second World War, Hamilton, London,
1961, pp. xi xxviii, 102 109, 271 278.
5. Bullock, Alan, Hitler and the Otigins of the Second World War, in: W. R.
Louis, ed., The Origins of the Second World War: A. J. P. Taylor and His Critics,
Wilry, New York, 1972

DODATNA LITERATURA:


Barkin, J. Samuel, and Bruce Cronin, The State and the Nation: The Changing Norms
and the Rules of Sovereignty, International Organization, Winter 1994, pp. 107 130.

Barnhart, Michael A., Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security:
1919 1941, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1987

Bell, P. M. H., The Origins of the Second World War in Europe, Longman, London, 1986

Bullock, Alan, Hitler: A Study in Tyranny, Harper & Row, New York, 1964


Carr, E. H., The Twenty Years Crisis 1919 1939: An Introduction to the History of
International Relations, HarperCollins, New York, 1981

Claude, Inis L., Power and International Relations, Random House, New York, 1962


Cohen, Warren, Empire Without Tears: Americas Foreign Relations, 1921 1933,
Knopf, New York, 1987


Heinrichs, Waldo, Jr., Threshold of War: Franklin D. Roosevelt and American Entry into
World War II, Oxford University Press, New York, 1988


Hilderbrand, Klaus, Foreign Policy of the Third Reich, trans. Anthony Fothergill,
University of California Press, Berkeley, CA, 1973

Hughes, Jeffery, The Origins of the World War II in Europe: British Deterrence Failure
and German Expansionism, in: Robert I. Rotberg and Theodore K. Rabb, eds., The
Origin and Prevention of Major Wars, Cambridge University Press, Cambridge, 1986,
pp. 281 322.

Iriye, Akira, The Origins of the Second World War in Asia and the Pacific, Longman,
London, 1987

Jervis, Robert, Richard Ned Lebow, and Janice Gross Stein, Psychology and Deterrence,
Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1985


Kier, Elizabeth, Imagining War: French and British Military Doctrine Between the Wars,
Princeton University Press, Princeton, NJ, 1997

Lukacs, John, Five Days in London, May 1940, Yale University Press, New Haven, CT,
1999


Macmillan, Margaret Olwen, Paris 1919: Six Months that Changed the World, Random
House, New York, 2002


Middlemas, Keith, The Strategy of Appeasement: The British Government and Germany,
Quadrangle Books, Chicago, 1972

Ross, Graham, The Great Powers and the Decline of the European States System, 1919
1945, Longman, London, 1983

Storry, Richard, A History of Modern Japan, Penguin, Baltimore, 1960

Utley, Jonathan, Going to War with Japan, 1937 1941, University of Tennessee Press,
Knoxville, TN, 1985

Walters, F. P., A History of the League of Nations, Oxford University Press, London,
1952

Wolfers, Arnold, Discord and Collaboration: Essays on International Politics, Johns
Hopkins University Press, Baltimore, 1962







POGLAVLjE 5

HLADNI RAT


Imajui u vidu nasilnu prvu polovinu veka, najznaajnija odlika druge
polovine XX veka je bilo odsustvo Treeg svetskog rata. Umesto toga, tu je bio
Hladni rat, razdoblje intezivnog neprijateljstva bez stvarnog rata. Neprijateljstvo je
bilo toliko intezivno da su mnogi oekivali oruane sukobe izmeu supersila. Do
borbi je dolazilo, ali na periferiji i ne direktno izmeu Sjedinjenih Drava i
Sovjetskog Saveza. Hladni rat trajao je etiri decenije, od 1947-1989. godine.
Vrhunac Hladnog rata je bio od 1947-1963. godine, kada je bilo tek nekoliko
ozbiljnih pregovora izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza. Izmeu 1945. i
1952. godine nije bilo ak ni sastanaka na vrhu. Dord Kenan, ambasador
Sjedinjenih Drava u Moskvi 1952. godine, uporedio je svoju izolaciju u amerikoj
Ambasadi sa iskustvom svog zarobljenitva u Berlinu tokom Drugog svetskog rata.
Kasnije faze Hladnog rata u 70-tim i 80-tim godinama su bile dosta drugaije.
Amerikanci i Sovjeti su imali brojne kontakte i stalno su pregovarali o ugovorima o
kontroli naoruanja. Do kraja Hladnog rata je dolo dosta brzo sa promenom
sovjetske politike nakon dolaska Mihaila Gorbaova na vlast 1985. godine.
Sovjetska hegemonija nad Istonom Evropom se uruila 1989. godine, a sam
Sovjetski Savez se raspao 1991.

ODVRAANjE (DETERRENCE) I ZAPREAVANjE (CONTAINMENT)

Ono to Hladni rat ini izuzetkom jeste da je to bilo razdoblje duge napetosti
koje se nije zavrilo ratom izmeu dve rivalske drave. Postoje razliita objanjenja
zato je to bilo tako, i o njima e biti rei. Zbog svog neobinog toka, Hladni rat
prua jedinstvenu perspektivu meunarodnih odnosa, i osvetljava dinamike dva
izbora u spoljnoj politici koja drave mogu da uine: izabrati da se odvrati, ili
izabrati da se obuzda irenje uticaja neke drave.
Odvratiti znai obeshrabriti pomou straha, i to nije novina Hladnog rata.
Tokom istorije drave su stvarale vojske, formirale saveze i upuivale pretnje da bi
odvratile druge zemlje od napada. Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog
naoruanja, supersile su vie zavisile od obeshrabljivanja putem pretnji, nego od
odbrane nakon to doe do napada. Odvraanje u Hladnom ratu je bilo vezano za
celokupnu strategiju nuklearnog odvraanja, ali je takoe bilo i nastavak logike
ravnotee snaga. Odvraanje nuklearnom pretnjom je bio jedan od naina na koji
je svaka supersila pokuala da sprei drugu od sticanja prednosti i time
naruavanja ravnotee snaga izmeu njih. Kao to emo videti, odvraanje je esto
poveavalo napetost izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako
dokazati da je odvraanje delovalo. Uvek postoji opasnost od sumnjivih uzronosti.
Ako je profesorka rekla kako su njena predavanja drala slonove izvan uionica,
bilo bi teko opovrgnuti njenu tvrdnju ako nijedan slon nije nikada doao na as.
Moemo proveriti takve tvrdnje koristei protivpitanje: koliko je verovatno da bi
slon ikada doao na as.
Koncept odvraanja je bio povezan sa politikom zapreavanja. Tokom
Hladnog rata, zapreavanje se odnosi na posebnu ameriku politiku obuzdavanja
irenja sovjetskog komunizma kako bi se unapredio liberalni ekonomski i politiki
svetski poredak. Ali, kao ni odvraanje, ni zapreavanje nije nastalo sa Hladnim
ratom, iako pojam potie iz tog vremena. Zapreavanje je vekovima bilo osnovno
sredstvo spoljne politike. U XVIII veku, konzervativne monarhistike drave
Evrope su pokuale da spree irenje ideologije slobode i jednakosti koju je
podupirala Francuska revolucija, ili ak i ranije, rimokatolika crkva je u
Protivreformaciji pokuala da obuzda irenje Reformacije i ideala Martina Lutera.
Postoje razliiti oblici obuzdavanja. Ono moe biti ofanzivno ili defanzivno. Moe
koristiti vojnu mo u obliku rata ili saveza; moe koristiti ekonomsku mo u vidu
trgovinskih blokada ili sankcija; i moe koristiti meku mo u vidu irenja ideja i
vrednosti. Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Drave su kretale izmeu ekspanzivne
politike zapreavanja komunizma i umerenije politike obuzdavanja Sovjetskog
Saveza.

TRI PRISTUPA HLADNOM RATU

Ko ili ta je izazvalo Hladni rat? Gotovo od samog poetka ovo je bila tema
estokih debata izmeu naunika i politiara. Postoje tri glavne kole miljenja:
tradicionalisti, revezionisti i postrevizionisti.
Tradicionalisti (poznati i kao ortodoksni) tvrde da je odgovor na pitanje ko
je zapoeo Hladni rat vrlo jednostavan: Staljin i Sovjetski Savez. Na kraju Drugog
svetskog rata, amerika diplomatija je bila defanzivna, dok su Sovjeti bili agresivni i
ekspanzivni. Amerikanci su samo polako postali svesni prirode sovjetske pretnje.
Kakav dokaz tradicionalisti pruaju? Odmah posle rata, Sjedinjene Drave
su predloile jedan univerzalni svetski poredak i kolektivnu bezbednost kroz
Ujedinjene nacije. Sovjetski Savez nije shvatio ozbiljno Ujedinjene nacije jer je eleo
da proiri svoju sferu uticaja u Istonoj Evropi i dominira njome. Nakon rata,
Sjedinjene Drave su demobilisale svoje trupe, dok je Sovjetski Savez zadrao velike
armije u Istonoj Evropi. Sjedinjene Drave su priznale sovjetske interese; na
primer, kada su se Ruzvelt, Staljin i eril sastali u februaru 1945. godine u Jalti,
Amerikanci su im se uklonili sa puta kako bi izali u susret sovjetskim interesima.
Staljin se, ipak, nije pridravao svojih dogovora, naroito kad nije dozvolio
slobodne izbore u Poljskoj.
Sovjetski ekspanzionizam je dalje bio potvren injenicom da je Sovjetski
Savez sporo povlaio svoje trupe iz severnog Irana posle rata. One su na kraju
povuene, ali tek nakon pritiska. Komunisti su 1948.godine preuzeli ehoslovaku
vladu. Sovjetski Savez je sprovodio blokadu Berlina 1948. i 1949. godine,
pokuavajui da istisne Zapadne vlade. 1950. godine, komunistika severnokorejska
armija je prela preko granice u Junu Koreju. Prema tradicionalistima, ovi
dogaaji su Sjedinjene Drave postepeno uinili svesnim pretnje sovjetskog
ekspanzionizma i pokrenuli Hladni rat.
Revizionisti, koji su pisali uglavnom 60-tih i ranih 70-tih godina, veruju da je
Hladni rat pre izazvan amerikim, nego sovjetskim ekspanzionizmom. Njihov dokaz
je to, kako na kraju Drugog svetskog rata svet nije bio zaista bipolaran - Sovjeti su
bili mnogo slabiji od Sjedinjenih Drava, koje su bile ojaane ratom i imale
nuklearno oruje koje Sovjeti nisu imali. Sovjetski Savez je izgubio gotovo 30
miliona ljudi, a industrijska proizvodnja je iznosila samo polovinu u odnosu na nivo
iz 1939. godine. Staljin je rekao amerikom ambasadoru Averelu Harimanu u
oktobru 1945. godine da e se Sovjeti okrenuti sebi kako bi popravili domau tetu.
tavie, kau revizionisti, Staljinova spoljna politika u ranom posleratnom periodu
je bila prilino umerena: Staljin je u Kini pokuao da sprei Mao Ce Tungove
komuniste u preuzimanju vlasti; u Grkom graanskom ratu je pokuao da obuzda
grke komuniste; i dozvolio je postojanje nekomunistikih vlada u Maarskoj,
ehoslovakoj, i Finskoj.
Revizionisti su doli do dve varijacije kojima se naglaavaju prvi i drugi nivo
tumaenja. Revizionisti prvog nivoa naglaavaju znaaj pojedinaca i tvrde da je
Ruzveltova smrt u aprilu 1945. godine bila kljuni dogaaj jer je amerika politika
postala otrija otkako je predsednik Hari S. Truman doao na vlast. U maju 1945.
godine Sjedinjene Drave su tako naglo ukinule program zajmova iz ratnog perioda
pomoi, da su neki brodovi koji su se kretali ka sovjetskim lukama morali da se
okrenu nasred okeana. Na Konferenciji u Potsdamu blizu Berlina u julu 1945.
godine, Truman je pokuao da zaplai Staljina pominjui atomsku bombu. U
Sjedinjenim Dravama, Demokratska stranka se postepeno sa levice i centra
okretala ka desnici. Truman je 1948. godine otpustio Henrija Valasa, svog sekretara
za poljoprivredu, koji se zalagao za bolje odnose sa Sovjetima. U isto vreme,
Dejms Forestal, novi Trumanov sekretar za odbranu, bio je estok antikomunusta.
Meki revizionisti kau da ove personalne promene pomau da se objasni zato su
Sjedinjene Drave postale tako anti-sovjetske.
Revizionisti drugog nivoa imaju drugaiji odgovor. Oni problem vide ne u
pojedincima, nego u prirodi kapitalizma Sjedinjenih Drava. Gabrijel i Dojs
Kolko, kao i Vilijam A. Vilijams, na primer, tvrde da je amerikoj ekonomiji bio
neophodan ekspanzionizam, i da su Sjedinjene Drave planirale da svet uine
bezbednim ne za demokratiju, nego za kapitalizam. Amerika ekonomska
hegemonija ne bi mogla da trpi bilo koju dravu koja bi pokuala da organizuje
autonomni ekonomski prostor. Ameriki voi su strahovali da se ne ponove 30-te
godine, jer bi bez spoljne trgovine dolo do nove Velike depresije. Maralov plan
pomoi Evropi je bio samo nain da se proiri amerika ekonomija. Sovjeti su imali
pravo to su ga odbili kao pretnju svojoj sferi uticaja u Istonoj Evropi. Prema
Vilijamsovim reima, Amerikanci su uvek davali prednost politici otvorenih vrata u
meunarodnoj ekonomiji zato to su oekivali da prou kroz njih.
Postrevizionisti kasnih 70-tih i 80-tih godina, kako je tumaio Don Luis
Gedis, imaju drugo objanjenje koje se usredsreuje na strukturni nivo. Oni
smatraju da ni tradicionalisti niti revizionisti nisu u pravu zato to nikoga ne treba
kriviti za poetak Hladnog rata. To je bilo neizbeno, ili gotovo neizbeno, zbog
bipolarne strukture posleratne ravnotee snaga. 1939. godine je postojao
multipolarni svet sa sedam velikih sila, ali su posle razaranja prouzrokovanih
Drugim svetskim ratom, ostale samo dve supersile: Sjedinjene Drave i Sovjetski
Savez. Bipolarnost, plus posleratna slabost evropskih drava stvorili su vakum moi
u koji su Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez bile uvuene. Morale su da dou u
sukob, i zbog toga je, kau postrevizionisti, besmisleno traiti krivca.
Sovjeti i Amerikanci su imali razliite ciljeve na kraju rata. Sovjeti su hteli
opipljiv posed - teritoriju. Amerikanci su imali neopipljive, odnosno ciljeve koji su
se odnosili na drutvo - interesovao ih je opti kontekst svetske politike. Drutveni
ciljevi sukobili su se sa ciljevima posedovanja kada su Sjedinjene Drave
promovisale globalni UN sistem, dok su Sovjeti nastojali da konsoliduju svoju sferu
uticaja u Istonoj Evropi. Ove razlike u stilu, meutim, ne daju osnov
Amerikancima za oseaj prednosti u moralnom smislu, kau postrevizionisti, jer su
Sjedinjene Drave imale koristi od Ujedinjenih nacija, i, sa veinom glasova na
svojoj strani, njima nisu bile mnogo ograniene. Sovjeti su moda imali sferu
uticaja u Istonoj Evropi, ali su i Sjedinjene Drave imale sferu uticaja na Zapadnoj
hemisferi i u Zapadnoj Evropi.
Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su morale da se ire, kau
postrevizionisti, ne zbog ekonomskog determinizma koji revizionisti naglaavaju,
nego zbog prastare bezbednosne dileme drava u jednom anarhinom sistemu. Ni
Amerikanci niti Sovjeti nisu mogli da dozvole drugome da dominira Evropom, kao
to ni Atinjani nisu mogli sebi dozvoliti da puste da Korinani zadobiju kontrolu
nad mornaricom Korkire. Kao dokaz, postrevizionisti citiraju Staljinovo
objanjenje jugoslovenskom voi Milovanu ilasu 1945. godine: Ovaj rat nije kao
u prolosti; ko god okupira teritoriju namee joj i sopstveni drutveni sistem. Svako
namee vlastiti sistem onoliko daleko koliko njegova armija moe da stigne.
48

Drugim reima, u jednom ideolokom bipolarnom svetu, drava koristi svoje vojne
snage kako bi nametnula drutva slina sopstvenim, u cilju osiguranja vlastite
bezbednosti. Ruzvelt je neto slino rekao Staljinu u jesen 1944. godine: U ovom
globalnom ratu bukvalno ne postoje pitanja, politika ili vojna, za koja Sjedinjene
Drave nisu zainteresovane.
49
. Imajui u vidu ovu bipolarnu strukturu, kau
postrevizionisti, pokrenula se spirala neprijateljstva: nesrea u jednoj zemlji raa
nesreu u drugoj. Obe poinju da doivljavaju neprijatelja kao analognog Hitleru u
30-tim godinama. Kako su vienja druge strane postajala tvra, tako se Hladni rat
produbljivao.
Od kraja Hladnog rata, skromni dotok dokumenata iz nekada
nepristupanih Sovjetskih arhiva dao je novi podstrek za raspravu povodom toga
ija je strana zapoela sukob. Don Luis Gedis je, na primer, postao sve vie uveren
da SSSR nosi glavnu odgovornost za poetak i prirodu sukoba supersila. On navodi

48
ilovan Djilas, Conversations with Stalin, trans. Michael. B. Petrovich, Harcourt Brace Jovanovich San
Diego, CA, 1962, p. 114.
49
Ralph B. Leverng, The Cold War, 1945-1972, Harlan Davidson, Arlington Heights, IL, 1982, p. 15.
ideoloku tvrdou Staljina i drugih sovjetskih voa, kao i jednako rigidnu
posveenost Kremlja da odrava formalnu imperiju u svojoj sferi uticaja. Vraanje
Gedisa tradicionalistikom gleditu je nailo na sumnjiav prijem u nekim strunim
krugovima, to jemi da e se rasprava nastaviti u doglednoj budunosti.

RUZVELTOVA POLITIKA

Frenklin Ruzvelt je hteo da izbegne greke Prvog svetskog rata, pa je umesto
mira nalik Versajskom, zahtevao bezuslovnu predaju Nemake. Hteo je liberarni
trgovinski sistem kako bi izbegao protekcionizam koji je otetio svetsku ekonomiju
u 30-im godinama i doprineo poetku rata. Sjedinjene Drave bi izbegle svoje
naginjanje izolacionizmu koje je bilo tako tetno 30-ih godina. One bi pristupile
novoj i snanijoj Ligi naroda u vidu Ujedinjenih nacija, sa monim Savetom
bezbednosti. Kordel Hal, dravni sekretar tokom veeg dela rata, bio je posveeni
sledbenik Vilsona, a javno mnjenje u Sjedinjenim Dravama je snano podravalo
Ujedinjene Nacije.
Da bi unapredio i proirio svoju veliku zamisao, Ruzveltu je trebala
dvostranaka domaa podrka za njegovu meunarodnu poziciju. Na spoljnom
planu, morao je da ubedi Staljina da e njegove bezbednosne potrebe biti
zadovoljene pristupanjem Ujedinjenim nacijama.

CITAT: PREDSEDNIK SE PONAAO KAO DA JE PRIRODNA SARADNjA,
ONAKO KAKO SU AMERIKANCI RAZUMEVALI TAJ POJAM, BILA
MOGUA I TOKOM I NAKON RATA. RUZVELT JE OIGLEDNO
ZABORAVIO, AKO JE IKADA I ZNAO, DA ON U STALjINOVIM OIMA NIJE
BIO MNOGO RAZLIIT OD HITLERA OBOJICA SU BILI VOE MONIH
KAPITALISTIKIH DRAVA IJE SU SE DUGORONE AMBICIJE
SUKOBILE SA AMBICIJAMA KREMLjA.
William Taubman, Stalins American Policy
50




Ruzvelta su optuivali da je imao naivan pristup posleratnoam planiranju. Njegova
osnovna zamisao nije bila naivna, ali neke od njegovih taktika jesu. Previe je
verovao u Ujedinjene nacije, precenivi pri tom izvesnost naginjanja izolacionizmu
i, to je najvanije, potcenio je Staljina. Ruzvelt je mislio da moe da se ponaa
prema Staljinu na nain na koji bi tretirao svoje kolege amerike politiare,
obgrljujui ga rukom, na taj nain povezujui politiara sa politiarom.
Ruzvelt nije u potpunosti shvatio da je Staljin, kao i njegovi ljudi, bio
totalitarista, koji je u ime naroda ubio milione; koji je, da bi se odbranio od
Hitlera, potpisao pakt sa njim, podelio sa njim ratni plen, i, kao i on, proterao,
unitio, ili porobio susedne narode; koji stoji po strani i grmi protiv demokratija
kako se Nemaka pomera ka zapadu, a onda njih krivi to nisu dovoljno pomogli
kada je Hitler krenuo na istok.
51
.

50
William Taubman, Stalins American Policy, Norton, New York, 1982, p. 36.
51
Isto, p. 37.

Ruzvelt je pogreno protumaio Staljina, ali nije prodao amerike interese
na Konferenciji u Jalti 1945. godine, kako su neki kasnije tvrdili. Ruzvelt nije bio
naivan u svim aspektima svoje politike. Pokuao je da vee ekonomsku pomo za
politike ustupke Sovjeta, i odbio da podeli tajne o atomskoj bombi sa njima. On je
jednostavno bio realan povodom pitanja ko e imati trupe u Istonoj Evropi na
kraju rata, i, sledstveno tome, ko e imati prevlast u tom regionu. Ruzveltove greke
su bile u tome to je mislio da Staljin vidi svet na njegov nain, da razume
unutranju politiku Sjedinjenih Drava, i da e u odnosima sa Staljinom biti od
pomoi one iste amerike politike vetine kojima je lider razlike ostavljao po strani
i pozivao na prijateljstvo.

STALjINOVA POLITIKA

Staljinovi planovi neposredno posle rata bili su da uvrsti unutranju kontrolu.
Drugi svetski rat je prouzrokovao ogromnu tetu Sovjetskom Savezu, ne samo u ve
opisanim stranim ljudskim i industrijskim gubicima, nego i u odnosu na komunistiku
ideologiju. Mnogi su u Sovjetskom Savezu saraivali sa Nemcima zbog otpora otrini
komunistike vladavine. Nemaka invazija je ozbiljno oslabila Staljinovu vlast. Zaista,
Staljin je tokom rata morao da povea pozivanje na ruski nacionalizam zato to
oslabljena komunistika ideologija nije bila dovoljna da motivie njegov narod.
Staljinova izolacionistika politika na kraju rata je bila smiljena da odstrani spoljne
uticaje iz Evrope i Sjedinjenih Drava. Staljin je koristio Sjedinjene Drave kao
objektivnog neprijatelja, podstiui sovjetski narod da se zatvori, povue, i ne veruje
strancima. Iz toga ne proizilazi da je Staljin eleo Hladni rat do kojeg je dolo.
Staljin je vie eleo odreenu saradnju, posebno ako bi mu pomagala da sledi
svoje ciljeve u Istonoj Evropi i donela neku ekonomsku pomo iz Sjedinjenjih Drava.
Kao dobar komunista, verovao je da e Sjedinjene Drave morati da mu prue
ekonomsku pomo, budui da je kapitalistiki sistem morao da izvozi kapital zbog
nedovoljne domae potranje. Staljin je takoe verovao da e se u narednih 10 ili 15
godina pojaviti sledea kriza kapitalistikog sistema i da e u to vreme Sovjetski Savez
biti oporavljen i spreman da izvue korist iz neizbenog sukoba sa kapitalistima.
U pogledu spoljne politike, Staljin je eleo da se zatiti kod kue, kao i da osigura
prevlast koju je Sovjetski Savez obezbedio u Istonoj Evropi od pakta sa Hitlerom 1939.
godine. Staljin je takoe eleo da ispita slabe take(kapitalizma, prim.prev.), neto to se
bolje radi kada nema krize. Staljin je 1941. godine rekao britanskom ministru spoljnih
poslova Entoniju Idnu da vie voli aritmetiku nego algebru; drugim reima, eleo je
praktian pre nego teorijski pristup. Kada je Vinston eril predloio formulu posleratne
podele uticaja na Balkanu, odnosno neke zemlje pod britanskom, a neke pod sovjetskom
konrolom, a u ostalim 50:50, Staljin je bio veoma voljan da prihvati tu ideju. Neki
nagovetaji Staljinovog poetnog opreza u neposrednoj podrci komunistikim vladama u
Kini, ehoslovakoj i Maarskoj su se dobro uklopile u njegov vie aritmetiki nego
algebarski pristup u postizanju vlastitih ciljeva. Staljin je bio posveeni komunista koji je,
iako je svet video u okviru komunizma, esto koristio pragmatine taktike.

FAZE SUKOBA

Rane etape Hladnog rata mogu biti podeljene u tri faze: 1945-1947. godine -
postepeno nastajanje; 1947- 1949. godine - objava Hladnog rata; 1950-1962. godine -
vrhunac Hladnog rata.
Ni Staljin niti Truman nisu eleli Hladni rat. Na kraju Drugog svetskog rata,
Truman je poslao Ruzveltovog biveg pomonika Harija Hopkinsa u Moskvu da ispita da
li se mogu postii neki dogovori. ak i nakon Konferencije u Potsdamu, Truman je
nastavio da smatra Staljina umerenim. I zaista, ak 1949. godine uporedio je Staljina sa
svojim starim prijateljem Bosom Pendergasom u Kanzas Sitiju. Dord Kenan je, piui
kao charg daffaires amerike ambasade iz Moskve 1946. godine, pokuavao da upozori
amerike donosioce odluka na Staljinovu pravu prirodu i namere, a Vinston eril je
odrao uveni govor u Fultonu, drava Misuri, upozoravjui da ''gvozdena zavesa'' pada
preko Evrope. Dok je dravni sekretar Dejms Berns i dalje pokuavao da pregovara o
posleratnom ugovoru sa Sovjetima, Truman je zatraio od svog pomonika Klarka
Kliforda da pripremi izvetaj o stvarnim planovima Sovjeta. Kliford je razgovarao sa
raznim ljudima i doao do zakljuka da je Kenan bio u pravu: Sovjeti su eleli da se
proire gde god bi videli pogodnu priliku. Kada je Truman primio izvetaj decembra
1946. godine, rekao je ipak Klifordu kako ne eli da njegovi rezultati budu obznanjeni,
jer je i dalje pokuavao da prati veliki Ruzveltov projekat i nije jo bio razvio novu
strategiju.
est pitanja je doprinelo kasnijoj promeni amerike strategije i nastanku Hladnog
rata. Jedno se ticalo Poljske i Istone Evrope. Poljska je, naravno, bila jedan od
neposrednih uzroka Drugog svetskog rata, i Amerikanci su verovali da je Staljin prekrio
jasnu obavezu da odri slobodne izbore u Poljskoj posle rata. Meutim, nije bilo jasno na
ta je Staljin bio pristao. Kada su se Staljin i Ruzvelt sastali u Teheranu 1943. godine,
Ruzvelt je pokrenuo poljsko pitanje, ali je apelovao na Staljina u kontekstu amerikih
izbora 1944. godine: bliili su mu se izbori, bilo je mnogo poljsko-amerikih glasaa, i
morao je da im kae da e u Poljskoj biti izbora nakon rata. Staljin, koji nikada nije
brinuo o izborima u Sovjetskom Savezu, nije ozbiljno shvatio Ruzveltovu brigu.
Sporazum iz Jalte, iz februara 1945. godine, takoe je bio donekle nejasan, i Staljin je
proirio znaenje njegovih odredbi koliko god je mogao, i u tom smilsu postavio
marionetsku vladu u Varavi, nakon to su sovjetske trupe oterale Nemce. Amerikanci su
se oseali prevarenim, ali je Staljin oseao da e se Amerikanci prilagoditi realnosti da su
sovjetske trupe te koje su oslobodile Poljsku.
U maju 1945. godine program pomoi je bio iznenada zaustavljen, i ekonomski
odnosi izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog saveza su postali zategnuti. Naglo
okonanje programa pomoi je donekle bila birokratska greka, ali ukupna situacija se
nije poboljala kada su u februaru 1945. godine Sjedinjene Drave odbile sovjetski
zahtev za zajam. Sovjeti su te postupke protumaili kao ekonomsko sredstvo iji su ciljrvi
bili neprijateljski.
Nemaka je bila trei problem. Na sastanku u Jalti, Amerikanci i Sovjeti su se
sloili da Nemaka treba da plati 20 milijardi dolara ratne tete, od ega bi polovina
pripala Sovjetskom Savezu. Detalji o tome kako bi se i kada vrila plaanja nisu
dogovoreni u Jalti, iako su se obe strane saglasile da o tome pregovaraju kasnije. Na
Potsdamskom sastanku u julu 1945. godine, Sovjeti su zahtevali svojih 10 milijardi;
tavie, traili su ih iz zapadnih zona Nemake koju su Amerikanci, Britanci i Francuzi
okupirali. Hari Truman, zabrinut kako e se Nemaka ponovo izgraditi, rekao je da ako
Sovjeti ele da uzmu 10 milijardi od Nemake, treba da ih uzmu iz istone zone koju su
okupirali; ako ita bude preostalo nakon rekonstrukcije zapadnog dela Nemake, on e
obavestiti Sovjete. Tako je poela serija podela izmeu Amerikanaca i Sovjeta oko toga
kako obnoviti Nemaku. Amerikanci su, zajedno sa Britancima i Francuzima, stvorili
jedinstvenu monetu u zapadnim zonama, otpoevi proces integracije Zapadne Nemake,
to je zauzvrat prouzrokovalo da Sovjeti uvrste kontrolu nad istonom zonom Nemake.
Istona Azija je takoe bila problem. Sovjeti su bili neutralni na Pacifiku sve do
poslednje nedelje rata. Tada su Sovjeti objavili rat Japanu, zauzimajui Manduriju i
etiri ostrva na severu Japana. U Potsdamu, Sovjeti su traili okupacionu zonu u Japanu,
kao to je bila amerika okupaciona zona u Nemakoj. Trumanov odgovor je zapravo bio
da su Sovjeti kasno stigli na zabavu, tako da nema zone. Sa amerike take gledita, ovo
je izgledalo savreno razumno, ali je situacija podsetila Sovjete na Istonu Evropu, gde su
Amerikanci hteli slobodne izbore i uticaj, ali Sovjetska armija je prva bila stigla. Sovjeti
su videli situaciju na Dalekom Istoku kao analognu Istonoj Evropi, dok su Amerikanci
to videli kao jo jedan primer Sovjetskog pritiska u cilju sopstvene ekspanzije.
Peto pitanje je bila atomska bomba. Ruzvelt je odluio da ne podeli tajnu atomske
bombe sa Sovjetskim Savezom. Veina istoriara se sada slau da je Truman bacio
bombu na Hiroimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata sa Japanom, a ne da bi
zaplaio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on jeste oekivao da e
bomba imati odreene politie posledice. Na sastanku u Potsdamu, kada je Truman
kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao nepromenjenog izraza
lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin ve znao od svojih pijuna,
ali je njegova mirnoa donekle predstavljala udar za Amerikance. Kada su Sjedinjene
Drave 1946. godine predloile Plan Baruh za kontrolu nuklearnog naoruanja od strane
U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu bombu. Kako je on to video,
bomba pod meunarodnom kontrolom bi i dalje bila amerika bomba, jer su samo
Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za sovjetsku bezbednost da imaju
sopstvenu bombu (iju su eksploziju na kraju izveli 1949. godine).
esto pitanje ticalo se zemalja Istonog Mediterana i Srednjeg Istoka gde su
Britanci bili uticajni pre Drugog svetskog rata. Posle rata desilo se nekoliko stvari. Prvo,
Sovjeti su odbili da povuku svoje trupe iz Severnog Irana u martu 1946. godine.
Sjedinjene Drave su podrale Iran u raspravi u Ujedinjenim nacijama. Sovjeti su se na
kraju povukli, ali je taj dogaaj izazvao prilino gorine. Potom je Sovjetski Savez poeo
da vri pritisak na Tursku, svog suseda na jugu, a izgledalo je da grki komunisti dobijaju
graanski rat u Grkoj. Jo jednom, zapad je verovao da su Sovjeti u ekspanziji.
Ovih est pitanja su bila realna, iako je u gotovo u svakom od njih bilo pogrenih
opaanja. Da li su ona mogla biti reena pregovorima ili poputanjem? Da li bi
poputanje delovalo? Verovatno ne. Kenan je smatrao da je Staljinova namera bila da
isproba svaku slabu taku. Poputanje bi bilo shvaeno kao slaba taka i navelo na dalja
isprobavanja. U junu 1946. godine, Maksim Litvinov, bivi sovjetski ministar inostranih
poslova, upozorio je amerikog dravnog sekretara protiv bilo kakvih ustupaka, jer je
osnovni uzrok napetosti ideoloka kocepcija koja ovde preovladava o tome da je sukob
izmeu komunizma i kapitalizma neizbean. Ustupci bi samo doveli do suoavanja
Zapada, pre ili kasnije, sa novom serijom zahteva
52
. Poputanje verovatno ne bi uspelo,

52
., Ibid., p. 131.
ali tvre pogaanje je moglo da ogranii neke od dogaaja koji su doveli do nastanka
Hladnog rata. Taktiki uticaj vre amerike pozicije na Staljinov pragmatizam, plus
volja za pregovaranje, mogli su da daju bolje rezultate u tom ranom periodu od 1945-
1947. godine.
Druga faza, objava Hladnog Rata od 1947. do 1949. godine, proistekla je iz
problema u Grkoj i Turskoj. Velika Britanija, ozbiljno oslabljena Drugim svetskim
ratom, oseala je da vie ne moe da osigura bezbednost u Istonom Mediteranu.
Ujedinjene Nacije su morale da odlue da li da dozvole da doe do vakuma, ili da
zamene britanske snage obezbeujui pomo Grkoj i Turskoj. To je podrazumevalo
znaajan preokret u odnosu na tradicionalnu ameriku spoljnu politiku. Truman nije bio
siguran da bi ameriko javno mnjenje podralo takvo kretanje. I dalje je postojao strah da
bi izolacionizam bio osnova amerike posleratne spoljne politike. Truman je pitao
senatora Artura Vandenberga, republikanskog lidera iz Miigena, da li bi se Senat
saglasio sa pruanjem pomoi Grkoj i Turskoj. Vanderbreg je rekao da bi Truman
morao da ih ''prestrai'' kako bi dobio podrku Kongresa za ovaj preokret tradicionalne
amerike politike. Tako da kada je Truman objanjavao promenu politike, on nije govorio
o potrebi da se odri ravnotea snaga u Istonom Mediteranu obezbeivanjem pomoi
Grkoj i Turskoj. Umesto toga, govorio je o potrebi da se svuda zatite slobodni narodi.
Ovo moralistiko, ideoloko objanjenje amerike pomoi postalo je poznato kao
Trumanova doktrina.

Dord Kenan, koji se tada vratio u Stejt Department, suprotstavio se ideolokom
nainu osmiljavanja spoljne politike, tvrdei da je suvie neodreen i da bi mogao
dovesti zemlju u nevolju. I zaista, postojale su ogromne nejasnoe u politici zapreavanja
koja je proizilazila iz Trumanove doktrine. Da li su Sjedinjene Drave bile
zainteresovane da obuzdaju sovjetsku mo ili komunistiku ideologiju? U poetku je
izgledalo da su zapreavanje sovjetske moi i obuzdavanje komunistike ideologije jedno
isto, ali kada se kasnije tokom Hladnog rata komunistiki pokret podelio, nejasnoe su
postale znaajne.
Da li je Truman pogreio u preuveliavanju znaaja pretnje i ideolokim
razlozima za promenu politike? Neki posmatrai su smatrali da je tee izmeniti javno
mnjenje u demokratijama, nego promeniti politiku u totalitarnim zemljama. Oni tvrde da
je preuveliavanje opasnosti ubrzalo proces promena u demokratijama. Neophodno je
jae pritegnuti uzde da bi se pokrenula neobuzdana zaprega. Bez obzira da li je
preterivanje bilo neophodno ili ne, doprinelo je promeni prirode Hladnog rata.
U junu 1947. godine, dravni sekretar Dord Maral je objavio plan za
ekonomsku pomo Evropi. Inicijalni predlog Maralovog plana je pozivao Sovjetski
Savez i Istonu Evropu da se pridrue ako ele, ali je Staljin izvrio snaan pritisak na
zemlje Istone Evrope da to ne uine. Staljin je Maralov plan posmatrao ne kao
ameriku velikodunost, nego kao ekonomsko orue za unitenje njegove bezbednosne
tvrave u Istonoj Evropi. Kada je ehoslovaka najavila da bi prihvatila pomo SAD-a,
Staljin je izvrio pritisak u Istonoj Evropi i komunisti su preuzeli punu vlast u
ehoslovakoj u februaru 1948. godine.
Truman je u ovim dogaajima uo eho 30-ih godina. Poeo je da brine da e
Staljin postati drugi Hitler. Sjedinjene Drave su ubrzale planove za reformu valute
Zapadne Nemake; Staljin je uzvratio blokadom Berlina. Sjedinjene Drave su
odgovorile uspostavljanjem vazdunog mosta i poele planove za Severnoatlanski savez
(NATO). Neprijateljstvo je poelo da eskalira po principu milo za drago.
Najtvra faza Hladnog rata dogodila se posle dva oka 1949. godine: Sovjetski
Savez je isprobao atomsku bombu, mnogo ranije nego to su neki ameriki voi mislili
da e moi, a kineska Komunistika partija je preuzela kontrolu u Kini (osim na ostrvu
Tajvan). Uzbunu u Vaingtonu ilustruje tajni dravni dokument, Dokument br. 68 Saveta
za nacionalnu bezbednost (NSC-68), koji je predvideo sovjetski napad za 4 do 5 godina
kao deo plana globalne dominacije. Ovaj dokument je pozivao na znaajno poveanje
vojnih rashoda SAD-a. Pritenjen budetskim problemima, predsednik Truman se opirao
ovom dokumentu sve do juna 1950. godine, kada su trupe Severne Koreje prele granicu
i ule u Junu Koreju.

CITAT: SVRHA NSC-68 JE BILA DA TOLIKO USMERI MILjENjE LjUDI
NA VRHU VLASTI, TE DA NE OMOGUI SAMO PREDSEDNIKU DA MOE
DA ODLUI, NEGO I DA TA ODLUKA MOE DA SE PRIMENI. AK I TADA,
PITANjE JE DA LI BI MOGLO DA DOE DO IEGA SLINOG ONOME TO SE
DOGAALO U NAREDNIH PAR GODINA, DA RUSI NISU BILI DOVOLjNO
LAKOMISLENI DA PODSTAKNU NAPAD NA JUNU KOREJU I ZAPONU
KAMPANjU MRZETI AMERIKU.
Dravni sekretar Din Aeson, Present at the Creation
53



Efekat Korejskog rata bio je kao dolivanje benzina na umerenu vatru. To je
potvrdilo sve najgore sumnje Zapada o Staljinovim ekspanzionistikim ambicijama i
dovelo do ogromnog porasta onog tipa amerikog odbrambenog budeta kojem se
Truman do tog momenta opirao. Zato je Staljin dozvolio Severnoj Koreji da napadne
Junu Koreju? Hruov daje objanjenje u svojim memoarima: Kim il Sung,
Severnokorejski voa, vrio je pritisak na Staljina zbog prilike da ujedini poluostrvo.
Sjedinjene Drave su tvrdile da je Koreja bila izvan njenog spoljnog odbrambenog
pojasa; dravni sekretar Din Aeson je formulisao ovu poziciju i vojna komanda je
planirala u skladu sa tim.. Za Staljina, Koreja je izgledala kao slaba taka. Ali kada je
Severna Koreja zaista prela u Junu, Trumanov odgovor je pre bio principijelan, nego
proraunat: Truman se seao Hitlerovog ulaska u Rajnsku oblast i prisetio se naela da se
agresiji svuda mora odupreti. Valjano postavljeni planovi o spoljnim odbrambenim
pojasevima bili su zasenjeni istorijskim analogijama izazvanim Severnokorejskom
invazijom. Sjedinjene drave su bile u stanju da mobiliu Savet bezbednosti kako bi
potvrdio upotrebu mera kolektivne bezbednosti (to je bilo mogue jer je tada Sovjetski
Savez bojkotovao Savet bezbednosti) i pod zastavom UN poalju trupe u Koreju da
potisnu komuniste iznad 38. paralele koja je delila poluostrvo na dva dela.
Na poetku, severnokorejska vojska je prodrla na poluostrvo skoro do njegovog
vrha. U septembru, ipak, amerike amfibije su se iskrcale na Inon, na sredini poluostrva,
zaustavljajui severnokorejance. Da su se Sjedinjene Drave zaustavile tu, mogle su da
proglase pobedu ponovo uspostavljajui status quo od pre invazije, ali je Truman
podlegao domaim pritiscima da goni trupe koje su se povlaile severno od 38. paralele.
Kako su se Amerikanci probliili reci Jalu, koja deli Koreju od Kine, kineski komunisti

53
Dean Acheson, Present at the Creation, Norton, New York, 1982, p. 375.
su intervenisali, odbacujui UN trupe nazad na sredinu poluostrva. Tu je borba dola u
krvavu pat poziciju za naredne tri godine, dok nije potpisano primirje 1953. godine.
Sjedinjene Drave su dole u sukob sa Kinom i komunizam je delovao monolitno. Kod
kue, frustrirajui rat je doveo do unutranje podele i uspona Makartizma, nazvanog po
otrim i neosnovanim optubama za unutranju subverziju koje je upuivao senator
Dozef Makarti iz Viskonsina. Blokovi Hladnog rata su se uvrstili i komunikacija je
gotovo iezla.


NEIZBENOST?

Da li je nastanak Hladnog Rata bio neizbean? Postrevizionisti su u pravu ako
bismo neizbenost sveli na znaenje veoma verovatno. Bipolarna struktura je uinila
verovatnim da obe strane budu uvuene u vakum moi u Evropi i da im bude teko da se
izvuku. Izraena ideoloka klima remetila je rad Ujedinjenih nacija, ograniila
komunikaciju i doprinela krajnostima u ponaanju u procesu meunarodnog sistema. U
takvim sistemskim uslovima, do sukoba bi dolo oko est upravo prepoznatih pitanja, ili
nekih drugih, i bilo bi teko da se oni razree.
Postrevizionisti se, ipak, previe oslanjaju na sistemsko objanjenje. Moda je
neki vid Hladnog rata bio neizbean, ali njegova dubina nije. Najzad, bilo je razliitih
faza neprijateljstva, a poto se bipolarnost sistema nije promenila do 1989. godine,
strukturalistika objanjenja ne mogu da protumae razliite faze ili dubinu
neprijateljstva. Tu su vani pojedinci i unutranja politika - Ruzvelt i Truman, Staljin i
Hruov. Unutranja politika se mora razmatrati kako bi se u potpunosti razumeo obim
Hladnog rata. Revizionisti su u pravu to se usredsreuju na unutranja pitanja, ali nisu u
pravu to se tako snano usmeravaju na ekonomski determinizam. Znaajnija je bila
uloga ideologije i preuveliavanja opasnosti unutranjoj politici. Staljin je koristio
ideologiju zbog sovjetskih unutranjih problema posle rata, a Truman je preuveliavao
opasnosti kako bi obezbedio podrku za promenu amerike spoljne politike. Korienje
analogije sa 30-ih godinama je pomoglo jaanju rigidnosti na obe strane.
Ironino je, ali alternativne strategije u razliitim vremenima su mogle da umanje
dubinu neprijateljstva. Na primer, da su Sjedinjene Drave sledile Kenanov savet i
odlunije odgovorile 1945-1947. godine, kao i pokuale pragmatinije pregovore i
komunikaciju od 1947-1950., Hladni rat moda ne bi dostigao razmere koje je imao u
ranim 50-im godinama.

NIVOI ANALIZE

Poreklo Hladnog rata moe biti opisano u smislu razliitih slika ili nivoa analize
kao to je ilustrovano na Slici 5.3.
U XIX veku, Aleksis de Tokvil je predvidio da e Rusija i Sjedinjene Drave
morati da postanu dva velika kontinentalna diva u svetu. Realisti su tako mogli da
predvide da e se ove dve zemlje zaglaviti u nekoj vrsti sukoba. I naravno, 1917. godine,
boljevika revolucija je sukobu dodala ideoloki sloj. Kada je Vudro Vilson prvi put uo
za Rusku revoluciju, estitao je Ruskom narodu na njihovom demokratskom duhu. Ali
nije prolo dugo, a Amerikanci su optuili boljevike za ubistvo kralja, eksproprijaciju, i
saradnju sa Nemakom u Prvom svetskom ratu. Sjedinjene Drave su dodale mali
kontigent trupa intervenciji saveznika, navodno da bi zadrali Ruse u ratu protiv
Nemake, ali Sovjeti su to videli kao pokuaj da se komunizam uniti u zaetku. Uprkos
tim razlikama, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su izbegli ozbiljnije sukobe u
meuratnom razdoblju i postali saveznici u ranim 40-im godinama. Bipolarnost koja je
usledila nakon kolapsa svih ostalih velikih sila u Drugom svetskom ratu, i vakum moi
koji je iz toga proizaao, promenili su odnose. Ranije je postojalo nepoverenje izmeu
dve zemlje, ali to nepoverenje je bilo na odstojanju. Pre Drugog svetskog rata one su
mogle da izbegavaju jedna drugu, ali nakon 1945. godine nale su se licem u lice, Evropa
je bila podeljena, a ozbiljan sukob je poeo nakon 1947. Neki se pitaju da li je bipolarna
struktura morala da ima takvu posledicu. Najzad, Sovjetski Savez je bio kopnena sila, a
Sjedinjene Drave pomorska; zato nije mogla biti uspostavljena podela rada izmeu
medveda i kita, u kojoj bi svako ostao na svom polju?
Odgovor je da su kljuni interesi u svetskoj politici zemalja koje su mogle da
preokrenu odnos snaga, bili na periferiji Sovjetskog Saveza, posebno Evropa i Japan. Kao
to je Dord Kenan opisao situaciju nakon rata, postojale su etiri velike oblasti
tehnoloke i industrijske stvaralatva, koje, ako se udrue na jedan ili drugi nain, mogu
preokrenuti globalnu ravnoteu snaga. To su bile Sjedinjene Drave, Sovjetski Savez,
Evropa i Japan. injenica da su Evropa i Japan postali saveznici sa Sjedinjenim
Dravama protiv Sovjetskog Saveza je bila od temeljne vanosti.
Sistemska objanjenja su predvidela sukob, ali ne koliko duboko on moe ii. Za
to treba da idemo iznad sistemskih objanjenja i pogledamo socijetalne i pojedinane
nivoe analiza i konstruktivistika objanjenja. Na socijetalnom nivou, dve zemlje su bile
veoma razliite jedna od druge. Prikaz politike kulture Sovjetskog Saveza i njen izraz u
spoljnoj politici pokazivali su dva korena: ruski i komunistiki. Konstruktivisti ukazuju
da ruska politika kultura naglaava apsolutizam pre nego demokratiju, elju za jakim
voom, strah od anarhije (Rusija je bila glomazno carstvo i strah da anarhija i
nesuglasice mogu dovesti do dezintegracije je bio veoma osnovan), strah od invazije
(Rusija je geografski ranjiva kopnena sila koja je napadala i bila napadana od svojih
suseda vekovima), briga ili sramota zbog zaostalosti (jo od Petra Velikog, Rusi
pokuavaju da dokau svoju vitalnost u meunarodnom takmienju), i tajnovitost (elja
da sakriju teku stranu ruskog ivota). Pored toga, komunistiki sistem se bavio pre
klasnim nego pojedinanim pravima kao osnovom za pravdu. Odgovarajua uloga za
osobu ili za drutvo je bila da vodi proleterijat ili radniku klasu ka dominaciji jer je to
trebao da bude tok istorije.
Ideoloka presvlaka je dala jedan dodatan vidljiv zamah tradicionalnom ruskom
imperijalizmu i rezultirala u tajnom i vrsto voenom procesu spoljne politike.
Zanimljivo je primetiti jake i slabe strane toga. Jake strane su bile oigledne 1939. godine
kada je Staljin bio u stanju da brzo potpie pakt sa Hitlerom. Javno mnjenje ga nije
ograniavalo, i nije morao da brine za birokratiju koja bi ga koila. Bio je slobodan da
pouri u pakt sa Hitlerom dok Britanci i Francuzi i dalje nisu mogli da odlue da li da
sarauju sa njim ili ne. Nalije ove situacije je ipak postalo oigledno 1941. godine, kada
je Hitler napao Sovjetski Savez. Staljin nije mogao da veruje da e Hitler uraditi tako
neto i pao je u duboku depresiju koja je trajala vie od nedelju dana. Rezultat je bio
poraavaju za sovjetsku odbranu u ranim fazama rata.
Nasuprot tome, amerika politika kultura naglaava liberalnu demokratiju,
pluralizam i fragmentaciju moi. Umesto stida zbog zaostalosti, Sjedinjene Drave su se
ponosile svojom tehnologijom i rastuom ekonomijom. Umesto straha od invazije, vei
deo svoje istorije Sjedinjene Drave su bile u stanju da izoluju sebe izmeu dva okeana (i
britanske mornarice) dok su napadale svoje slabije susede. U smislu tajnovitosti,
Sjedinjene Drave su bile toliko otvorene da su vladini dokumenti esto dospevali u
tampu za par dana ili nedelja. Umesto klasne osnove kao koncepcije pravde, postojao je
jak naglasak na individualnoj pravdi. Spoljna politika koja je proizala iz ove politike
kulture je bila moralistika, javna, i teila da prolazi kroz oscilacije unutranje i spoljne
orijentacije. Rezultat je bio da je proces amerike spoljne politike esto bio
nekonzistentan i nekoherentan u mnogim svojim spoljanjim aspektima. Ali postojalo je i
nalije. Prednosti otvorenosti i pluralizma su esto zatitile Sjedinjenje Drave od veih
greaka.
Stoga nije iznenaujue da ova dva drutva, tako razliito organizovana i sa tako
razliitim procesima spoljne politike, mogu zbuniti jedno drugo. Videli smo primere toga
u nainu na koji su se Truman i Ruzvelt odnosili prema Staljinu 40-ih godina.
Amerikancima je bilo teko da shvate Sovjetski Savez za vreme Hladnog rata jer je
Sovjetski Savez bio kao crna kutija. Ameriki lideri su mogli da vide ta je ulazilo u
kutiju i ta je izlazilo iz nje, ali nisu mogli da vide ta se deavalo u njoj. I Amerikanci su
zbunjivali Sovjete. Amerikanci su bili kao bela buna politika mainerija koja je
proizvodila toliko buke u pozadini da je bilo teko jasno uti prave signale. Postojalo je
previe ljudi koji su govorili previe stvari. To je Sovjete esto zbunjivalo u vezi toga ta
Amerikanci stvarno hoe.

AMERIKI I SOVJETSKI CILjEVI U HLADNOM RATU

Sovjeti su esto bili optuivani da su bili ekspanzionisti, da su bili revolucionarna
snaga pre nego snaga status quo-a. Sovjetski Savez je takoe bio sklon da eli opipljive
ili ciljeve posedovanja kao to su teritorije, dok su Amerikanci teili da ele neopipljive
ili drutvene ciljeve naine za uspostavljanje opteg okvira meunarodne politike. To
moemo videti u zahtevima koje su Staljin, eril i Ruzvelt izneli za pregovarakim
stolom u Jalti. Staljin je imao vrlo jasne ciljeve u Jalti: Nemaku i Poljsku. eril je hteo
obnavljanje Francuske kako bi pomogao protivteu sovjetskoj moi u sluaju da se
Amerikanci povuku. Ruzvelt je hteo Ujedinjene nacije i otvoreni meunarodni
ekonomski sistem. Ovi ciljevi su bili veoma razliiti u pogledu opipljivosti. Na neki
nain, Staljinovi posleratni ciljevi su bili klasini ruski imperijalistiki ciljevi; on je eleo
da zadri dobiti koje je ostvario u ugovoru sa Hitlerom. Njegova lista elja je bila slina
onoj Petra Velikog.
Neki Amerikanci su smatrali da su Sovjeti ekspanzionisti kao Hitler u elji za
dominacijom svetom. Drugi su govorili da su Sovjeti u osnovi bezbednosno orjentisani;
njihova ekspanzija je bila defanzivna. Postoje najmanje dva naina na koja sovjetski
ekspanzionizam nije bio kao Hitlerov. Prvo, nije bio usmeren ka ratu; Sovjeti nisu eleli
rat. Kada je Hitler izvrio invaziju Poljske, brinuo se da mu moe biti ponuen drugi
Minhen umesto rata koji je eleo u slavu faizma. Druga razlika je to je Sovjetski Savez
bio oprezno oportunistian, a ne riskantno avanturistian. Avanturizam se smatrao
grehom protiv komunizma jer to moe poremetiti predodreeni istorijski put. Za vreme
Hladnog rata, Sovjetski Savez nikada nije bio tako ratno orijetisan ili nepromiljen kao
to je bio Hitler.
Ipak, postoje problemi u oslikavanju sovjetskog ponaanja kao isto odbrambenog.
Kao to znamo iz Peloponeskog rata, u bipolarnom svetu je veoma teko razlikovati
napad od odbrane. Odreene akcije mogu imati odbrambene motive, ali mogu izgledati
veoma zastraujue za drugu stranu. tavie, tu je i duga tradicija odbrambenog
ekspanzionizma ili imperijalizma. Na primer, u XIX veku, Britanija je prvobitno krenula
u Egipat da zatiti pomorske puteve za Indiju. Nakon to je zauzela Egipat, smatrala je
da mora da zauzme i Sudan kako bi zatitila Egipat, a zatim da zauzme Ugandu kako bi
zatitila Sudan. Nakon to je zauzela Ugandu, Britanija je morala da zauzme Keniju kako
bi izgradila eleznicu da zatiti Ugandu. Sa jelom rastu i apetiti, dok se bezbednosna
dilema upotrebljava da opravda dalju i dalju ekspanziju. Sovjetski komunizam je dodao
ideoloke motive oslobaanju radnike klase u svim oblastima sveta koji su dalje
legitimizovali ekspanziju. Ukratko, Sovjetski Savez je bio ekspanzionistiki za vreme
Hladnog rata, ali na promiljen i oportunistiki nain.

ZAPREAVANjE

ta je sa ciljevima SAD? Za vreme Hladnog, rata Vlada SAD je elela da obuzda
Sovjetski Savez. Ipak, politika obuzdavanja irenja uticaja ukljuuje dve velike
nejasnoe. Jedna je bila u pogledu cilja: da li zapreavati sovjetsku silu, ili obuzdavati
komunizam? Druga je bila pitanje sredstava : da li potroiti sredstva da bi se spreila
svaka ekspanzija sovjetske moi, ili samo u odreenim kljunim oblastima koje su bile
kritine za ravnoteu snaga. O ovim dvema nejasnoama u pogledu ciljeva i sredstava
zapreavanja vodila se una rasprava u razdoblju pre Korejskog rata. Dord Kenan se
nije slagao sa ekspanzivnom verzijom zapreavanja koju je obnarodovao Truman.
Kenanova ideja zapreavanja bila je srodna klasinoj diplomatiji. Ona je ukljuivala
upotrebu manjih vojnih sredstava i bila vie selektivna. Dobar primer je bila Jugoslavija,
koja je imala komunistiku totalitarnu vladu pod Josipom Brozom Titom. Tito se
1948.godine raziao sa Staljinom u pogledu sovjetskih pokuaja da kontroliu
jugoslovensku spoljnu politiku, ukljuujui i njenu podrku grkim komunistima. U
ideolokom vienju obuzdavanja, Sjedinjene Drave ne bi trebalo da pomognu
Jugoslaviji jer je bila komunistika. U vienju zapreavanja sa stanovita ravnotee
snaga, Sjedinjene Drave bi trebale da pomognu Jugoslaviji kao sredstvu slabljenja
sovjetske moi. To su u stvari Sjedinjene Drave i uradile. Pruile su vojnu pomo
totalitarnoj komunistikoj vladi, uprkos injenici da je Trumanova doktrina proklamovala
kao cilj odbranu slobodnih naroda bilo gde u svetu. Sjedinjene Drave su to uradile zbog
ravnotee snaga, a takva politika je nanela veliki udar sovjetskoj moi u Evropi.
CITAT: BILO BI PRETERANO REI KAKO BI SAMOSTALNI AMERIKI
NASTUP , MOGAO DA ODLUUJE O IVOTU I SMRTI KOMUNISTIKOG
POKRETA I DOVEDE DO RANOG PADA SOVJETSKE VLADAVINE U RUSIJI.
SJEDINjENE DRAVE SU IMALE, MEUTIM, MO DA DO VELIKIH RAZMERA
POVEAJU PRITISAK POD KOJIM SOVJETI MORAJU DA DELUJU, DA
NAMETNU KREMLjU MNOGO VEI STEPEN UMERENOSTI I OPREZA KOJEG
JE MORAO DA SE PRIDRAVA POSLEDNjIH GODINA, I NA TAJ NAIN
OJAAJU TENDENCIJE KOJE NA KRAJU MORAJU DA ISHODE BILO U
RUENjU ILI POSTEPENOM SMEKAVANjU SOVJETSKE MOI.

George Kennan, The Sources of Soviet Conduct
54



Nakon Korejskog rata, meutim, Kenanov pristup zapreavanju je izgubio osnov.
Tada je izgledalo kao da su predvianja iz dokumenta pod nazivom NSC-68 o
Sovjetskom ekspanzionizmu bila opravdana. Komunizam je delovao monolitno nakon to
su Kinezi uli u Korejski rat, a retorika zapreavanja je naglaavala ideoloki cilj
spreavanja irenja komunizma. U tom kontekstu, Sjedinjene Drave su napravile skupu
greku ukljuivanjem u Vijetnamski graanski rat. Skoro dve decenije su Sjedinjene
Drave pokuavale da spree komunistiku kontrolu nad Vijetnamom po ceni od 58000
amerikih ivota, vie od milion vijetnamskih ivota, 600 milijardi dolara, i unutranjih
protivljenja koja su smanjila podrku za politiku obuzdavanja. Pored obuzdavanja
komunizma u Junom Vijetnamu, Sjedinjene Drave su strahovale da bi poraz mogao da
oslabi njen kredibilitet, a to bi donelo ograniavanja u drugim delovima sveta.
Paradoksalno, nakon poraza i povlaenja SAD-a 1975. godine, nacionalistika rivalstva
meu komunistikim zemljama u Aziji su se pokazala delatnom snagom za odravanje
ravnotee snaga u regionu.



OSTATAK HLADNOG RATA

Dvajt Ajzenhauer je 1952. godine izabran za predsednika u kampanji koja je
obeala kraj Korejskog rata i smanjenje uticaja komunizma. Republikanska stranka je
tvrdila da je obuzdavanje bilo kukaviko prilagoavanje komunizmu. Pravi pristup je bio
da se smanji uticaj komunizma. U roku od est meseci je, ipak, postalo jasno da je
smanjenje uticaja komunizma previe riskantno u smislu izazivanja nuklearnog rata.
Nakon Staljinove smrti 1953. godine, zamrznuti odnosi Hladnog rata su poeli da se
otkravljuju. 1955. godine je odran samit u enevi i postignut dogovor da se Austrija
uspostavi kao neutralna zemlja. 1956. godine, Hruov je odrao tajni referat iznosei
Staljinove zloine na Dvadestom kongresu (KPSS - prim.prev.) partije Sovjetskog
Saveza. Za tajnu se saznalo, to je uslovilo razdoblje nereda u sovjetskoj sferi u Istonoj
Evropi. Maarska je pokuala da se pobuni, ali su Sovjeti vojno intervenisali kako bi je
zadrali u komunistikom bloku.
Hruov je odluio da mu je potrebno da Amerikanci izau iz Berlina i da
postigne konanu nagodbu iz Drugog svetskog rata kako bi mogao da konsoliduje
sovjetsku prevlast u Istonoj Evropi i pone da koristi prednost dekolonizacije koja se
odvijala u Treem svetu. Ali Hruovljev stil i napori da pregovara sa Sjedinjenim
Dravama su podseali na Kajzerov stil u pokuaju da primora Britance da se nagode pre
1914. godine, pun buke i prevara. Napori da se dogovori sa Sjedinjenim Dravama su
imali suprotan efekat. Hruov je bio neuspean u Berlinskoj krizi 1958-1961. godine i
ponovo u Kubanskoj raketnoj krizi.

54
George F. Kennan, The Sources of Soviet Conduct, Foreign Affairs, 25:4, July 1947, p. 581.
Kao to emo videti kasnije, Sovjetski Savez i Sjedinjene Drave doli su tako
blizu ruba nukearnog rata za vreme Kubanske raketne krize, da su se plaili jedni drugih
u novoj fazi meusobnih odnosa. U razdoblju od 1963-1978. godine, dolo je do
postepenog detanta, ili poputanja napetosti. Kao posledica Kubanske raketne krize,
pregovori o kontroli naoruanja su 1963. godine doveli do potpisivanja Ugovora o
zabrani ogranienog testiranja nuklearnog oruja, koji je ograniio atmosferske
nuklearne probe, i Ugovora o neirenju nuklearnog naoruanja (Non Proliferation
Treaty) iz 1968. godine. Trgovina je poela postepeno da se poveava, a inilo se da
detant napreduje. Vijetnamski rat je preusmerio panju SAD-a na opasnost od kineskog
komunizma.
Od 1969-1974. godine, Niksonova administracija je koristila detant kao sredstvo
postizanja ciljeva zapreavanja. Posle Kubanske raketne krize, Sovjeti su pokrenuli
politiku vojnog jaanja i postigli jednakost u nuklearnom naoruanju. Vijetnamski rat je
doveo do razbijanja iluzija amerikog javnog mnjenja o politici intervencionizma u
Hladnom ratu. Niksonova strategija je bila: 1) da pregovara o potpisivanju ugovora o
kontroli stratekog naoruanja kako bi ustanovio nuklearni odnos na relativnom paritetu;
2) da uspostavi diplomatske odnose sa Kinom i time stvori trostranu ravnoteu snaga u
Aziji (bolje nego da Sovjete i Kineze pritiscima dri zajedno); 3) da povea trgovinu,
kako bi bilo i argarepa i tapova u SAD Sovjetskim odnosima; 4) da upotrebi
povezivanje (linkage strategy) kako bi razliite delove politike imao na jednom mestu.
Do vrhunca detanta je dolo 1972. i 1973. godine, ali nije trajao dugo.
Rat na Srednjem istoku 1973. godine i Sovjetska pomo antizapadnim pokretima u
Africi doveli su do loih odnosa povodom toga ko je koga obmanjivao. Amerika
unutranja politika je doprinela opadanju detanta kada su ameriki zakonodavci, kao to
je bio senator Henri Dekson, pokuali da poveu trgovinu sa Sovjetskim Savezom sa
pitanjem ljudskih prava, na primer tretmana sovjetskih Jevreja, pre nego sa ponaanjem u
obrascu ravnotee snaga. Kada je 1975.godine Portugal dekolonizovao Angolu i
Mozambik, Sovjetski Savez je tamo prebacio kubanske trupe da pomognu opstanku na
vlasti komunistiki orjentisanih vlada. Od vremena predsednike kampanje 1976. godine,
predsednik Derald Ford nikada nije upotrebio re detant. Njegov naslednik, Dimi
Karter, pokuao je da nastavi detant sa Sovjetskim Savezom tokom prve dve godine svog
mandata, ali je Sovjetski Savez (i Kuba) bio uvuen u graanski rat u Etiopiji, Sovjeti su
nastavili sa jaanjem svoje odbrane, a u decembru 1979. godine Sovjetski Savez je
detantu zadao zavrni udarac invazijom Avganistana.
Zato su se neprijateljstva povratila? Jedan argument je da je detant uvek bio
precenjen, da se previe oekivalo od njega. Tanije je rei da su postojala tri trenda 70-
ih godina koja su ga ugrozila. Jedan je bilo sovjetsko jaanje odbrane kada su poveavali
svoj odbrambeni budet za priblino 4 procenta godinje, dodajui nove teke projektile
koji su posebno zabrinjavali planere amerike odbrane. Drugi su bile sovjetske
intervencije u Angoli, Etiopiji i Avganistanu. Sovjeti su mislili da intervencije pravda ono
to su zvali promenljivi odnos snaga u istoriji, njihovo verovanje da se istorija kree u
pravcu koji je predvideo Marksizam-Lenjinizam. Trei su bile promene u amerikoj
unutranjoj politici, desniarski trend koji je pocepao koaliciju koja je podravala
Demokratsku stranku. Rezultati interakcije sovjetskih postupaka i politikih trendova
SAD-a potvrdili su gledite da Hladni rat i dalje postoji, te da detant nije mogao dugo da
traje. Ipak, obnovljena neprijateljstva u 80-im godinama nisu bila povratak na Hladni rat
iz 50-ih. Postojao je povratak retorici iz 50-ih godina, ali su akcije bile dosta razliite.
Iako je predsednik Ronald Regan govorio o Sovjetskom savezu kao imperiji zla,
nastavio je kontrolu naoruavanja. Poveavala se trgovina, posebno itaricama, i postojali
su stalni kontakti izmeu Amerikanaca i Sovjeta. Supersile su ak razvile odreene mere
opreza u meusobnom ponaanju: nema direktnih ratova, nema upotrebe nuklearnog
naoruanja, a vode se razgovori o naoruanju i kontroli nuklearnog oruja. To je
drugaija vrsta Hladnog rata u 80-im godinama u odnosu na 50-te.

KRAJ HLADNOG RATA?

Kada je zavren Hladni rat? Imajui u vidu da je poreklo Hladnog rata veoma
tesno povezano sa podelom Evrope od strane Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza,
kraj Hladnog rata bi mogao datirati od kraja te podele, to jest 1989. godine. Moe se rei
da je Hladni rat zavren onda kada Sovjetski Savez nije upotrebio silu da podri
komunistiku vladu u Istonoj Nemakoj i kada je oduevljena gomila probila Berlinski
zid u novembru 1989. godine.
Ali zato je zavren? Jedan argument je da je zapreavanje delovalo. Dord Kenan je
odmah nakon Drugog svetskog rata tvrdio da ukoliko bi Sjedinjene Drave uspele da
spree ekspanziju Sovjetskog Saveza, tada ne bi bilo uspeha kojima bi se hranila njegova
ideologija, i Sovjetski komunizam bi postepeno smekao. Raale bi se nove ideje, ljudi
bi shvatili da komunizam nije talas koji nosi u budunost, te da istorija nije na njihovoj
strani. U irem smislu, Kenan je bio u pravu. Amerika vojna mo je doprinela
odvraanju sovjetske ekspanzije, dok je mo amerike kulture, vrednosti i ideja nagrizala
njenu ideologiju. Ali nedoumica oko pitanja tajminga ostaje: zato 1989? Zato je to
trajalo etiri decenije? Zato je trebalo toliko dugo da to sazri? Ili, drugaije reeno, zato
nije trajalo jo 10 godina? Zapreavanje je delovalo, ali to ne daje potpuni odgovor.
Drugo objanjenje je imperijalna prenapregnutost. Istoriar Pol Kenedi je tvrdio
kako se imperije suvie ire ime se iscrpljuje unutranja snaga imperije. Sa vie od
etvrtine svoje ekonomije usmerene na odbranu i spoljne poslove (uporeeno sa 6
procenata za Sjedinjenje Drave tokom 80-ih godina), Sovjetski Savez je bio
prenapregnut. Kenedi je, meutim, otiao i dalje govorei kako se nijedna prenapregnuta
vienacionalna drava u istoriji nikada nije povukla na svoje sopstvene etnike granice
sve dok nije bila poraena ili oslabljena u ratu velikih sila. Sovjetski Savez, ipak, nije bio
poraen ili oslabljen u ratu velikih sila. Tree objanjenje jeste da je vojno jaanje SAD-a
tokom 80-ih godina primoralo Sovjete da se predaju u Hladnom ratu. Ima neke istine u
tome, u smislu da je politika predsednika Ronalda Regana dramatizovala meru
imperijalne prenapregnutosti Sovjeta, premda to nije pravi odgovor na osnovno pitanje.
Najzad, raniji periodi amerikog vojnog jaanja nisu imali taj efekat. Zato 1989. godina?
Moramo traiti dublje razloge, jer verovati da su amerika retorika i politika u 80-im
godinama bili primarni uzrok slabljenja Sovjetskog Saveza mogu biti slini sa petlom,
koji je mislio da je njegovo kukurikanje pre zore uzrokovalo da sunce izae drugi
primer zablude pogrene uzronosti.
Do tanijih uvida u pitanje vremena kraja Hladnog rata moemo doi razmatrajui
naa tri tipa uzroka: neposrednih, posrednih i dubokih. Najvaniji neposredni uzrok kraja
Hladnog rata je bio pojedinac, Mihail Gorbaov. On je eleo da reformie komunizam, a
ne da ga zameni. Ipak, reforme su prerasle u revoluciju koja je pre poela odozdo, nego
to je bila kontrolisana sa vrha. I u unutranjoj i spoljnoj politici, Gorbaov je pokrenuo
niz akcija koje su ubrzale postojee sovjetsko slabljenje i kraj Hladnog rata. Kada je prvi
put doao na vlast 1985. godine, Gorbaov je pokuao da disciplinuje sovjetski narod,
kao nain za prevazilaenje postojee ekonomske stagnacije. Kada disciplinovanje nije
bilo dovoljno da rei problem, on je lansirao ideju perestrojke, ili restruktuiranja, ali
nije bio u mogunosti da izvri restruktuiranje sa vrha jer su birokrati osujeivali njegova
nareenja. Da bi se obraunao sa birokratama, on je koristio strategiju glasnosti, ili
otvorene diskusije, i demokratizaciju. Iznoenje na videlo narodnog nezadovoljstva
nainom na koji je sistem funkcionisao je trebalo da izvri pritisak na birokrate i omogui
da perestrojka funkcionie. Ali kada su jednom glasnost i demokratizacija dozvolili
ljudima da govore ono to misle, i glasaju za to, mnogi ljudi su rekli Mi elimo napolje.
Nema novog kova sovjetskog oveka. Ovo je imperijalna dinastija, i mi ne pripadamo
ovoj imperiji. Gorbaov je dopustio da doe do dezintegracije Sovjetskog Saveza, to je
bilo sve oiglednije nakon neuspenog udara stare linije u avgustu 1991. godine. Do
decembra 1991. godine, Sovjetski Savez je prestao da postoji.
Gorbaovljeva spoljna politika, koju je on nazivao novo miljenje, je takoe
doprinela kraju Hladnog rata. Ta politika imala je dva veoma vana elementa. Jedan je
bio promena ideja koje konstruktivisti naglaavaju, kao to je koncept opte bezbednosti
u kojem se klasina bezbednosna dilema izbegava udruivanjem kako bi se osigurala
bezbednost. Gorbaov i ljudi oko njega su govorili da u svetu rastue meuzavisnosti,
bezbednost nije igra sa ne-nultim ishodom, i da svi mogu ostvariti korist kroz saradnju.
Postojanje nuklearne pretnje je znailo da svi zajedno mogu nestati ako se nadmetanje
otme kontroli. Umesto da pokua da proizvede to vie nuklearnog naoruanja,
Gorbaov je proklamovao doktrinu dovoljnosti, zadravajui minimalni broj za
zatitu. Druga dimenzija Gorbaovljeve promene spoljne politike je bilo njegovo gledite
da ekspanzionizam uglavnom vie kota nego to koristi. Sovjetska kontrola nad
imperijom u Istonoj Evropi je previe kotala i premalo koristila, a invazija Avganistana
je bila skupa propast. Vie nije bilo neohodno nametati komunistiki drutveni sistem kao
nain osiguravanja bezbednosti na sovjetskim granicama.
Tako je do leta 1989. godine istonoevroljanima dato vie slobode. Maarska je
dozvolila istonim Nemcima da preko Maarske pobegnu u Austriju. Egzodus istonih
Nemaca je stvorio ogroman pritisak na vladu Istone Nemake. Istonoevropske vlade
vie nisu imale hrabrosti (niti Sovjetske podrke) da suzbijaju demonstracije. U
novembru je probijen Berlinski zid dramatina zavrnica brojnih dogaaja koji su se
odigrali u vrlo kratkom razdoblju. Moemo rei da su ti dogaaji proistekli iz
Gorbaovljevih pogrenih prorauna. On je smatrao da se komunizam moe popraviti, ali
u stvari, u pokuaju da ga popravi, on ga je potokopavao. I kao sa rupom u nasipu, kad
zadrani pritisak jednom provali, on ubrzano poveava otvor i unitava sistem.
To jo uvek ostavlja otvorenim pitanje zato 1989. godina? Zato pod vostvom tog
lidera? U odreenoj meri, Gorbaov je bio neoekivana pojava u istoriji. U ranim 80-tim
godinama, tri stara sovjetska lidera su umrla, ubrzo jedan posle drugog. Tek 1985.
godine, mlaa generacija, ljudi koji su ponikli za vreme Hrueva, takozvana generacija
1956., dobila je svoju ansu. Ali, da su lanovi Politbiroa Komunistike partije izabrali
nekog od Gorbaovljevih konkurenata iz tvrde struje 1985. godine, vrlo je verovatno da
bi se Sovjetski Savez koji je gubio snagu odrao jo jednu dekadu. Ne bi propao tako
brzo. Gorbaovljeva linost objanjava mnogo toga u vezi pitanja vremena.
to se tie posrednih uzroka, i Kenan i Kenedi su u pravu. Dva znaajna posredna
uzroka su bila mo liberalnih ideja, naglaenih u konstruktivistikim objanjenjima, i
imperijalna prenapregnutost, koju naglaavaju realisti. Ideje otvorenosti, demokratije i
novog miljenja koje je Gorbaov koristio, bile su ideje zapada koje je usvojila generacija
iz 1956. godine. Porast transnacionalne komunikacije i kontakata je doprineo irenju
popularne kulture i liberalnih ideja Zapada, a veliki uticaj zapadnih ekonomskih uspeha
im je dao dodatnu privlanost. Kada je re o imperijalnoj prenapregnutosti, sovjetski
ogromni odbrambeni budet je poeo da pogaa ostale aspekte sovjetskog drutva.
Zdravstvo je propadalo, a stopa smrtnosti u Sovjetskom Savezu rasla (jedina razvijena
zemlja gde se to dogaalo). Najzad je i vojska postala svesna ogromnog tereta
uzrokovanog imperijalnom prenapregnutou. 1984. godine, maral Ogarkov, ef
sovjetskog generaltaba, shvatio je da je Sovjetskom Savezu potrebna bolja civilna
ekonomska osnova i vei pristup trgovini i tehnologiji Zapada, ali tokom perioda
stagnacije stari lideri nisu bili voljni da sluaju i Ogarkov je uklonjen sa svog poloaja.
Iako su posredni uzroci meke moi i imperijalne prenapregnutosti znaajni, ipak se
moramo pozabaviti dubljim uzrocima, a to su slabljenje komunistike ideologije
(konstruktivistiko objanjenje) i neuspeh sovjetske ekonomije (objanjenje realista).
Gubitak legitimnosti komunizma u posleratnom periodu je bio prilino dramatian. U
ranom razdoblju, odmah nakon 1945. godine, komunizam je bio veoma privlaan. Mnogi
komunisti su bili na elu otpora prema faizmu u Evropi, i mnogi ljudi su verovali da je
komunizam talas budunosti. Veliki deo moi uticaja Sovjetskog Saveza je poticao od
njegove komunistike ideologije, ali su je oni protraili. Sovjetska meka mo je
postepeno podrivana destaljinizacijom iz 1956. ime su obelodanjeni njegovi zloini,
represijom u Maarskoj 1956., u ehoslovakoj 1968. i u Poljskoj 1981., kao i porastom
transnacionalne komunikacije liberalnih ideja. Iako je u teoriji cilj komunizma
uspostavljanje sistema klasne pravde, Lenjinovi naslednici su ispoljavali unutranju mo
kroz brutalni sistem dravne bezbednosti koji je obuhvatao i logore za prevaspitavanje,
gulage, rapostranjenu cenzuru i upotrebu dounika. Direktna posledica ovih represivnih
mera na ruski narod je bio opti gubitak vere u sistem, to se videlo u tzv. Protestnoj
alternativnoj literaturi i rastuem talasu nezadovoljstva emu su doprinosili aktivisti za
ljudska prava.
Pored toga, dolo je do slabljenja sovjetske ekonomije to je pokazivalo
smanjenu sposobnost sovjetskog sistema centralnog planiranja da odgovori na promene u
svetskoj ekonomiji. Staljin je stvorio sistem centralizovanog ekonomskog upravljanja
koje je stavljalo naglasak na teku industriju. To je bilo veoma neprilagodljivo sve
palci, a nema prstiju. Tendencija je bila ka nagomilavanju radne snage, umesto da se ona
usmerava u rastuu ekonomiju usluga. Kako je ukazao ekonomista Jozef umpeter,
kapitalizam je stvaralako unitenje, nain fleksibilnog odgovora na najvee talase
tehnolokih promena. Krajem XX veka, glavna tehnoloka promena tree industrijske
revolucije je bila rastua uloga informacija kao najreeg resursa u ekonomiji. Sovjetski
sistem je bio posebno neprikladan za upravljanje informacijama. Velika tajnost njegovog
politikog sistema je uinila da je protok informacija bio spor i nezgrapan.
Sovjetska roba i usluge nisu mogli da dostignu svetske standarde. Na kraju XX veka
dolo je do znaajnih promena u svetskoj ekonomiji, ali su zapadne ekonomije koje su
koristile trine sisteme uspele da preusmere radnu snagu na sektor usluga, reorganizuju
svoje teke industrije, i prebace se na raunare. Sovjetski savez nije mogao da ide ukorak
sa promenama. Na primer, kada je Gorbaov doao na vlast 1985. godine, bilo je 50 000
personalnih raunara u Sovjetskom Savezu; u Sjedinjenim Dravama ih je bilo 30
miliona. etiri godine kasnije, bilo je oko 400 000 linih raunara u Sovjetskom Savezu,
a 40 miliona u Sjedinjenim Dravama. Trino orjentisane ekonomije i demokratije su se
pokazale prilagodljivijim u odgovoru na tehnoloke promene u poreenju sa
centralizovanim sovjetskim sistemom koji je Staljin stvarao za eru teke industrije iz 30-
ih godina. Prema jednom sovjetskom ekonomisti, na kraju 80-tih godina, samo 8
procenata sovjetske industrije je bilo konkuretno po svetskim standardima. Teko je ostati
velesila kada je 92 procenta industrije nekonkurentno.

CITAT: ZA RAZLIKU OD NAINA NA KOJI JE NAJVEI DEO ISTORIJE
NAPISAN, ISTORIARI HLADNOG RATA SU TOKOM KRAJA 80-IH GODINA
VIE RADILI TOKOM, NEGO POSLE DOGAAJA KOJI SU POKUAVALI DA
OPIU. NISMO IMALI NAINA DA ZNAMO KONANI ISHOD, I MOGLI SMO
DA ODREDIMO MOTIVE SAMO NEKIH ALI NIKAKO SVIH KLjUNIH
AKTERA... SADA ZNAMO DA ISKUJEMO REENICU. ILI, U NAJMANjU RUKU,
ZNAMO MNOGO VIE NEGO ONDA. NIKADA NEEMO IMATI PUNU ISTINU:
TO NEMAMO NI ZA JEDAN ISTORIJSKI DOGAAJ, BEZ OBZIRA KOLIKO
DALEKO U PROLOSTI. ISTORIARI MOGU DA REKONSTRUIU TA SE
ZAISTA DOGODILO ONOLIKO KOLIKO MAPE MOGU DA PRESLIKAJU TA JE
TAMO ZAISTA BILO. ALI MI MOEMO DA PREDSTAVIMO PRILOST, BA
KAO TO KARTOGRAFI MOGU PRIBLINO DA PRIKAU TEREN. SA KRAJEM
HLADNOG RATA I BAR DELIMINIM OTVARANjEM DOKUMENATA IZ
BIVEG SOVJETSKOG SAVEZA, ISTONE EVROPE I KINE, POKLAPANjE
NAIH PREDSTAVA I RELANOSTI KOJU OPISUJU JE POSTALO MNOGO VEE
NEGO TO JE NEKAD BILO.

Don L. Gedis
55


Kraj Hladnog rata je jedan od velikih dogaaja preobraaja u XX veku. Po svojim
posledicama na strukturu meunarodnog sistema bio je jednak uincima Drugog svetskog
rata, ali se dogodio bez rata. U sledeim poglavljima, okrenuemo se pitanju ta to u
budunosti moe da znai za meunarodnu politiku.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je prola kroz znaajnu transformaciju.
Odustajui od planske ekonomije sovjetske drave, Rusija iz perioda nakon Hladnog rata
je pokuala da stupi na put demokratizacije i ekonomske liberalizacije. Taj put je, ipak,
bio pun opasnosti. U skladu sa savetom Meunarodnog monetarnog fonda, ruska vlada je
u poetku prihvatila ekonomsku ok terapiju kao nain za ostvarivanje prelaska iz
ekonomske autokratije u liberalnu demokratiju. Ipak, ok terapija je toliko razbila rusko
drutvo da je brzo zamenjena postepenijim pristupom. Kako se pogoravala ekonomska
situacija, tako se obnavljao ruski nacionalizam.
Teoretiari kao to je Majkl Dojl su, polazei od teze da liberalne demokratije ne
vode ratove meu sobom, zakljuili da e, ako Rusija preivi tranziciju ka demokratiji, to
biti vrlo dobro za meunarodni mir. Ostaje da se vidi da li e se ruska spoljna politika

55
John L. Gaddis, The New Cold War History, Foreign Policy Research Institute Footnotes, 5:5 June
1998
uklopiti u model demokratskog mira, ili e doi do ponovne pojave ruskog autoritarizma i
nacionalizma koji izazivaju Sjedinjene Drave i Zapadnu Evropu.
Bez obzira ta budunost nosi, jedno od kljunih pitanja ostaje: zato je Hladni Rat
trajao toliko dugo bez prelaza u pravi rat izmeu dve supersile. Zato ranije nije
prerastao u Trei svetski rat?

ULOGA NUKLEARNOG NAORUANjA

Zato Hladni rat nije prerastao u pravi rat? Neki analitiari veruju da su napredna
razvijena drutva nauila lekcije iz Prvog i Drugog svetskog rata i jednostavno prerasla
rat. Drugi veruju da dugi mir u drugoj polovini XX veka proizilazi iz ogranienih
ekspanzionistikih ciljeva supersila. Ostali i dalje veruju u ono to smatraju inheretnom
stabilnou iste bipolarnosti u kojoj su dominantne dve drave (a ne dva vrsta saveza).
Ali za veinu analitiara, najvei deo odgovora lei u posebnoj prirodi nuklearnog
naoruanja i nuklearnog odvraanja.

Fizika i politika

Enormna mo unitenja koju poseduje nuklearno naoruanje je gotovo
nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moe proizvesti temperature od 100 miliona
stepeni Celzijusa etiri do pet puta vea od temperature koja vlada u sreditu sunca.
Bomba koja je baena na Hiroimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je
otprilike 15 000 tona TNT-a. Dananji projektili mogu da nose 100 puta ili vie od
pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u
Drugom svetskom ratu moe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moe
stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina,
Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali vie od 50 000 komada nukleranog
naoruanja.
Pojedine fizike posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija
nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat moe stvoriti toliko ugljenika i praine u atmosferi
da bi to blokiralo biljke u vrenju fotosinteze, to bi znailo kraj ivota kakav poznajemo.
Studija Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima mogua, ali veoma
neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruje bilo usmereno na gradove, ili na
druga oruja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrajem ugljenika koji bi
blokirao sunevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrao u vazduhu.
Ukoliko bomba eksplodira u severnoj hemisferi, da li bi dim stigao do june hemisfere?
Neki skeptici su tvrdili da najgori rezultat ne bi bila nuklearna zima, nego nuklearna jesen
slaba uteha. Izvesno je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo, bar na
severnoj hemisferi. U svom izvetaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruanju,
ameriki rimokatoliki biskupi su samo malo preterali kada su rekli Mi smo prva
generacija od Postanka sa mogunou da unitimo Boje delo
56
.
Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile
osnovni nain na koji je svet organizovan. Svet anarhinih drava bez vie vlasti iznad
njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drave predloile

56
United States Catholic Conference, The Challenge of Peace: Gods Promise and Our Response,
Origins, 13:1 May 19, 198), p. 1.
Plan Baruh, kako bi se uspostavila meunarodna kontrola nuklearnog naoruanja,
Sovjetski Savez je to video kao jo jednu ameriku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert
Ajntajn je sa aljenjem izjavio da se sve menja osim naeg naina razmiljanja. Moda
nije verodostojno, ali je navodno rekao da je fizika laka od politike.
Postoje i vojni i politiki razlozi zato nuklearno naoruanje nije izazvalo
dramatinije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poetno atomsko oruje
nije nanosilo mnogo vie tete od veine konvencionalnog naoruanja za masovno
unitavanje. Zapaljive bombe koje su baene na Drezden u Nemakoj ubile su vie ljudi
nego nuklearno bombardovanje Hiroime. Iako je jedno atomsko oruje obavilo posao
itavog vazdunog napada sa konvencionalnim bombama, u poetku nije bilo tako mnogo
nuklearnog naoruanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drave su imale samo 2 bombe
1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu
potpuno razliite, nego predstavljaju samo produetak konvencionalnog ratovanja.
Narastajue ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom
razmiljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie
oslanjaju na Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na
saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene
Drave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na
Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice
nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave
ponaale u anarhinom sistemu.
Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana
hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa
kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-
bomba je znaajno poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Najvea eksplozija
koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti
aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau od sve eksplozivne moi
upotrebljene u Drugom svetskom ratu.
Ironino, najznaajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo
smanjivanje u veliini. Fuzija je omoguila da se u veoma malom pakovanju smesti
ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su
postajali sve vei i vei kako su bombe dobijale na veliini i zauzimale sve vie prostora.
Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim prostorom u
kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba sa istom
destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom destruktivna
mo mogla da stane u vrh balistike rakete, do interkontinentalnog nuklearnog rata je
moglo da doe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreenju sa osam sati koliko je
trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu.
Poveana destruktivnost hidrogenske bombe je takoe dramatizovala posledice
nuklearnog rata. Ratovanje se vie nije moglo smatrati produetkom politike drugim
sredstvima. Karl fon Klauzevic, filozof rata iz XIX veka, rekao je da je rat politiki in, i
samim tim apsolutni rat je apsurd. Ogromna destruktivna mo nuklearnog oruja je
znaila da je sada postojala disproporcija izmeu vojnih sredstava i praktino svih
politikih ciljeva kojima je drava mogla da tei. Ovo razdvajanje ciljeva i sredstava je
izazvalo paralizu u upotrebi krajnjih snaga u veini situacija. Nuklearno naoruanje nije
upotrebljeno od 1945. godine, i otuda miljenje da je nuklearno naoruanje ogranieno
upravo sopstvenom snagom. Bilo je jednostavno isuvie mono, isuvie
disproporcionalno.
H-bomba je imala pet znaajnih politikih posledica, ak i ukoliko nije reorganizovala
anarhini nain na koji svet funkcionie. Prvo, oivela je koncept ogranienog rata. U
prvoj polovini XX veka dolo je do promene za razliku od ogranienih ratova iz XIX
veka, dolo je do dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ivota. Sredinom veka,
analitiari su XX vek nazivali vekom totalnog rata. Ali rat u drugoj polovini veka je
vie liio na stare ratove XVIII i XIX; na primer, i Korejski i Vijetnamski rat su svaki
kotali vie od 55 000 mrtvih Amerikanaca. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjedinjene
Drave i Sovjetski Savez su rae prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjae
naoruanje.
Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. U prolosti,
rat je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, rat je suvie
razarajui i takvi momenti istine su previe opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska kriza,
Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina, predstavljale su
funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u vojnoj moi. Tree,
nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom) uinilo kljunom
strategijom. Od kljunog znaaja je bilo organizovanje vojne moi kako bi se proizveo
strah i napad bio predupreen. U Drugom svetskom ratu, Sjedinjene Drave su se
oslanjale na svoju mogunost da mobiliu i postepeno izgrade ratnu maineriju nakon to
je rat poeo, ali taj mobilizacijski prilaz vie nije funkcionisao kada je nuklearni rat
mogao biti zavren nekoliko sati.
etvrta politika posledica bila je razvoj de facto reima opreznosti supersila. Dve
supersile su, uprkos ogorenim ideolokim razlikama, razvile jedan kljuni zajedniki
interes: izbegavanje nuklearnog rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drave i
Sovjetski Savez su bili ukljueni u posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u
jednom sluaju nisu nale u direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere
uticaja. Dok su Amerikanci govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istonoj Evropi
u 50-im godinama, u praksi, kada su se Maari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara
1956. godine, Sjedinjene Drave iz straha od nuklearnog rata nisu pourile da im
pomognu. Slino tome, sa izuzetkom Kube, Sovjeti su bili prilino oprezni po pitanju
upada na zapadnu hemisferu. Obe zemlje su se priklonile nastajuem pravilu o ne-
upotrebi nuklearnog naoruanja. Konano, supersile su nauile da komuniciraju. Nakon
Kubanske raketne krize, Vaington i Moskva su uspostavili vruu telefonsku liniju kako
bi omoguili brzu komunikaciju izmeu sovjetskih i amerikih lidera. Tehnologija je
uinila lakom saradnju u kriznim vremenima, inei komunikaciju izmeu lidera u
bipolarnom sistemu prilagodljivijom i linijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli
naoruanja, poevi od Ugovora o zabrani ogranienih proba iz 1963. godine. Pregovori
o kontroli naoruavanja su postali nain da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom
sistemu.
Peto, veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala
neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za
upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije
primenjivalo na konvencionalno naoruanje. Do kasnih 60-tih godina, u stvari, inenjeri i
naunici su uspeli da umanje nepreciznost nuklearnog naoruanja tako da je neko
nuklearno oruje moglo biti upotrebljeno od strane Sjedinjenih Drava u Vijetnamu i
Zalivskom ratu, ili od strane Sovjeta u Avganistanu, a da ne dovede do neciljane tete
tipa H-bombe. Ipak, i Amerikanci i Rusi su se uzdrali od upotrebe nuklearnog
naoruanja vee tanosti i umesto toga se odluili za destruktivna sredstva kao to su
napalm, zapaljive bombe kao i asortiman konvencionalnog naoruanja. Delimino,
postojao je strah da bi upotreba bilo kog nuklearnog naoruanja, bez obzira koliko
slinog konvencionalnom, otvorila prostor za upotrebu svakovrsnog nuklearnog
naoruanja, a taj rizik je bio neprihvatljiv. Postoji i druga dimenzija. Jo od kada su
Sjedinjene Drave bacile prvu bombu na Hiroimu, ostao je oseaj da je nuklearno oruje
nemoralno, da je ono otilo preko neega to je prihvatljivo u ratu. Premda je to
normativno ograniavanje teko izmeriti, ono je svakako proimalo debate o nuklearnom
oruju, i predstavljalo jedan od razloga za nevoljnost drava da ga upotrebe.

Ravnotea straha

Nuklearno naoruanje je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad
naziva ravnotea straha. Testiranje snage je bilo vie psiholoko nego fiziko. Obe
strane su sledile politiku spreavanja nadmonosti onog drugog, ali je rezultat bio razliit
u odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnotee snaga XIX veka, u kome
je pet velikih sila menjalo saveze, ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko
dve velike drave, od kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku.
Problemi na koje upuuje klasina bezbednosna dilema nisu nestali zbog straha od
nuklearnog naoruanja, ali su se supersile ponaale oprezno uprkos ideolokim razlikama.
Njihova promiljenost je bila slina uincima stalne komunikacije do koje je dolo u
upravljanju viestrane ravnotee snaga u XIX veku. U isto vreme, supersile su
pokuavale da iskalkuliu vojnu silu kojom su raspolagale, ba kao u danima kada su
dravnici meusobno uporeivali pokrajine, peadiju i artiljeriju.
Nuklearna ravnotea straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti,
kao Kenet Volc, odreuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drave imaju
gotovo svu mo, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ee deavala u istoriji
kada su savezi toliko uvrivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao to se desilo u
Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drave, savezi oko Atine i oko Sparte su
vrsto srasli u bipolarnu formu. Slino tome, uoi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su
bili postali vrsto uvezani u bipolarnosti.
Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje
komunikaciju i raunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i
on preuveliava vanost sporednih sukoba kao to je Vijetnamski rat. Stara je izreka da
bipolarnost ili erodira ili eksplodira. Ako je tako, zato bipolarnost nije eksplodirala
nakon Drugog svetskog rata? Moda je odgovor u obazrivosti koju je proizvelo nuklearno
naoranje, a stabilnost koju je Volc pripisivao istoj bipolarnosti je bila u stvari rezultat
bombe. Sam strah od nuklearnog oruja je moda doprineo stabilnosti kroz efekat
kristalne kugle. Zamislite da su u avgustu 1914. godine Kajzer, Car i vladar
Austrougarske gledali u kristalnu kuglu i videli sliku 1918.godine. Videli bi da su izgubili
svoje prestole, da su im carstva raspadnuta, a milioni ljudi izgubili ivote. Da li bi i dalje
ili u rat 1914. godine? Verovatno ne. Poznavanje fizikih posledica nuklearnog oruja
moe biti slino sa davanjem kristalne kugle dravniku u razdoblju nakon 1945. godine.
Budui da je bilo malo politikih ciljeva koji bi odgovarali takvom unitavanju, oni nisu
hteli da preuzmu velike rizike. Naravno, kristalna kugla moe biti razbijena sluajno, ili
pogrenim raunicama, ali analogija sugerie zato je kombinacija bipolarnosti i
nuklearnog oruja proizvela najdui period mira izmeu centralnih sila od poetka
sistema moderne drave. (Prethodni rekord te vrste je bio 1871-1914. godina.)


Problemi nuklearnog odvraanja

Nuklearno odvraanje je podvrsta opteg odvraanja, ali posebna svojstva
nuklearnog oruja su promenila nain na koji su se supersile odnosile prema
meunarodnim odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraanje ohrabruje
razmiljanje tipa ako me napadne, moda neu biti u stanju da spreim tvoj napad, ali
mogu uzvratiti tako snano da nee ni eleti da napadne. Tako je nuklearno oruje
utkalo novu nit u stari koncept.
Jedan nain da se proceni delotvornost nuklearnog odvraanja je pomou
analitikog postupka ta bi bilo kad bi bilo. Koliko je verovatno da bi se Hladni rat
pretvorio u pravi da nije bilo nuklearnog naoruanja? Politikolog Don Miler tvrdi da
nuklearno oruje nije bilo od znaaja, da je ono bilo samo kukurikanje petla. On tvrdi da
su se narodi Evrope okrenuli od rata kao instrumenta politike jo od strahota Prvog
svetskog rata. Razlog za mir je poveano saznanje o strahotama rata, bar u razvijenom
svetu. Prema Mileru, Hitler je bio izuzetak, retka osoba koja nije nauila lekcije Prvog
svetskog rata i jo uvek bila voljna da ue u rat. Nakon Drugog svetskog rata, oppte
gnuanje se povratilo u jo veoj meri nego ranije. Veina analitiara, ipak, veruje da je
nuklearno oruje odigralo veoma veliku ulogu u izbegavanju Treeg svetskog rata. Krize
povodom Berlina, Kube i moda Srednjeg Istoka mogle su se otrgnuti kontroli bez
mudrosti do koje je dolo uinkom kristalne kugle nuklearnog naoruanja.
To dovodi do mnogih pitanja. Jedno je, ta odvraa? Delotvorno odvraanje zahteva i
sposobnost da se nanese teta i uverljivost da e naoruanje biti upotrebljeno. Kredibilitet
zavisi od interesa koji je ukljuen u sukob. Na primer, amerika pretnja da e
bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad je verovatno bila uverljiva. Ali
pretpostavimo da su Sjedinjene Drave pretile da e bombardovati Moskvu 1980. godine
ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana? Sjedinjene Drave su svakako imale
sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su ulozi bili suvie mali, a Sovjeti su
zauzvrat lako mogli da bombarduju Vaington. Tako da se odvraanje ne odnosi samo na
sposobnost, nego i na uverljivost.

CITAT: KADA JE PREDSEDNIK KENEDI PRVI PUT DONEO ODLUKU DA
ZNAAJNO POVEA AMERIKO VOJNO PRISUSTVO 1962-63. GODINE ...
IMAO JE NA UMU DVE STVARI: TA BI SE DOGODILO DA HRUOV NIJE
POVEROVAO KENEDIJU U KUBANSKOJ RAKETNOJ KRIZI 1962. GODINE?
MISLIM DA SMO NAPRAVILI GREKU KADA SMO ZAKLjUILI DA KINEZI
VEROVATNO NE BI INTERVENISALI U KOREJSKOM RATU 1950. GODINE, A
TO JE UTICALO NA AMERIKU ODLUKU DA NE ZAUZME SEVERNI
VIJETNAM. VOJNICI SU REKLI DA NISU MISLILI DA E KINA UI U RAT, ALI
DA JESTE, TO BI DOVELO DO NUKLEARNOG RATA, I TO JE ODLUILO.
Dravni sekretar Din Rask
57


Taj problem uverljivosti vodi do razlike izmeu odvraajue pretnje usmerene na
neiju domovinu, i proirivanja odvraanja da bi se pokrio saveznik. Na primer,
Sjedinjene Drave nisu mogle nuklearnim odvraanjem spreiti Sovjetski Savez da ne
zauzme Avganistan, ali su tokom etiri dekade Hladnog rata pretile da e upotrebiti
nuklearno oruje ukoliko Sovjetski Savez izvri invaziju na NATO zemlje Zapadne
Evrope. Tako da, kako bismo videli delovanje nuklearnog oruje u proirenju odvraanja
i spreavanju rata, moramo razmotriti najvee krize u kojima su ulozi bili veliki.
Moe li istorija odgovoriti na to kakve posledice nuklearno oruje ima za
meunarodne odnose? Ne u potpunosti ali moe pomoi. Od 1945. - 1949. godine samo
su Sjedinjene Drave imale nuklearno naoruanje, ali ga nisu upotrebile. Tako da je
postojalo i izvesno samo-ograniavanje, ak i pre uzajamnog nuklearnog odvraanja. Deo
razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog novog naoruanja, i ameriki
strah da bi Sovjeti zauzeli itavu Evropu svojim masivnim konvencionalnim snagama.
Do 1950. godine, i Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali nuklearno oruje, i
postojalo je vie kriza u kojima su ameriki lideri razmatrali njegovo korienje.
Nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954. i 1958. godine kada
su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan koje su drali
nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu nuklearnog
oruja iz vie razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba nuklearne
bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drave su se plaile odgovora Sovjeta. Uvek je
postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti
nuklearno oruje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci
bili nadmoni u broju nuklearnog naoruanja, postojala je opasnost od kretanja ka irem
ratu koji ne bi uljuivao samo Koreju i Kinu.
Pored toga, etika i javno mnjenje su odigrali ulogu. 1950. godine, procene vlade SAD-
a o broju graana koji bi izginuli su bile toliko visoke da je idejao upotrebi nuklearnog
oruja stavljena na stranu. Predsednik Ajzenhauer je, kada su ga pitali o upotrebi
nuklearnog naoruanja, rekao: Ne moemo upotrebiti te grozne stvari protiv Azijaca po
drugi put za manje od deset godina. Moj Boe!
58
. Iako su 50-ih godina Sjedinjene
Drave imale vie nuklearnog naoruanja od Sovjetskog Saveza, uzajamno delovanje
vie razloga je ubedilo Amerikance da ga ne upotrebe.


Kubanska raketna kriza

Kljuni sluaj je bila Kubanska raketna kriza u oktobru 1962. godine. Ovo je
verovatno bio najneposredniji povod u nuklearnom dobu za pokretanje dogaaja koji su
mogli dovesti do nuklearnog rata. Da je potpuni autsajder, ovek sa Marsa, posmatrao
situaciju, video bi da su Sjedinjene Drave imale nadmo 17 prema 1 u nuklearnom
oruju. Mi sada znamo da su Sovjeti imali samo oko 20 komada nuklearnog oruja na
interkontinentalnim raketama koje su mogle da dosegnu Sjedinjene Drave, ali
predsednik Kenedi to tada nije znao.

57
Secretary of State Dean Rusk, New York Times, April 30, 1985, p. 6.
58
Stephen E. Ambrose, Eisenhower, Simon & Schuster, New York, 1983, p. 184.

CITAT: NAJOZBILjNIJA PITANjA
DO SREDINE OKTOBRA 1962. GODINE, HLADNI RAT SE POJAAVAO
NA NEPREDVIENE NAINE. KUBA, KOJA JE DUGO BILA VIRTUELNA
KOLONIJA SJEDINjENIH DRAVA, JE NEDAVNO PRELA U SOVJETSKU
ORBITU. KRAJEM SEPTEMBRA AMERIKE NOVINE SU POELE DA
IZVETAVAJU O ISPORUKAMA SOVJETSKOG NAORUANjA KUBI.
PREDSEDNIK DON F. KENEDI JE REKAO AMERIKOJ JAVNOSTI DA JE,
KOLIKO ON ZNA, RE O ODBRAMBENOM, A NE NAPADAKOM ORUJU.
SOVJETSKI PREMIJER NIKITA HRUOV MU JE DAO POTPUNA
UVERAVANjA DA JE TAKO. KADA BI BILO DRUGAIJE, REKAO JE KENEDI,
DOLO BI DO NAJGORIH STVARI.
NETO PRE 9 ASOVA UJUTRU, U UTORAK 16. OKTOBRA, KENEDIJEV
POMONIK ZA NACIONALNU BEZBEDNOST, MEKDORD BANDI, DONEO JE
U NjEGOVU SPAVAU SOBU FOTOGRAFIJE KOJE SU POKAZIVALE DA JE
ZAISTA DOLO DO NAJGORIH STVARI. SNIMLjENE LETELICOM U-2 SA
VEOMA VELIKE VISINE, OVE FOTOGRAFIJE SU POKAZIVALE DA SOVJETI
NA KUBI POSTAVLjAJU NUKLEARNE BALISTIKE RAKETE USMERENE NA
GRADOVE U UNUTRANjOSTI SAD.
ZA KENEDIJA JE PRISUSTVO OVIH RAKETA BILO NEDOPUSTIVO.
TAKOE I INjENICA DA GA JE HRUOV LAGAO. TOKOM NAREDNIH 13
DANA, KENEDI I KRUG SAVETNIKA SU RASPRAVLjALI KAKO DA SE NOSE
SA OVIM IZAZOVOM. ZNALI SU DA JE JEDAN MOGUI REZULTAT
NUKLEARNI RAT, I TOKOM NjIHOVIH DISKUSIJA KENEDIJEV STRUNjAK
ZA CIVILNU ODBRANU JE IZNEO NEPRIJATNU INFORMACIJU DA JE
POPULACIJA SAD-A ZASTRAUJUE RANjIVA.
Ernest Mej i Filip Zelikov, Trake Kenedi (The Kennedy Tapes)
59


Zato onda Sjedinjene Drave to nisu pokuale da preduprede napadajui
sovjetske raketne poloaje, koji su bili relativno ranjivi? Odgovor je bio da ako bi samo
jedna ili dve sovjetske rakete opstale i bile ispaljene na amerike gradove, taj rizik je bio
dovoljan da se odustane. Pored toga, i Kenedi i Hruov su se plaili da bi nacionalne
strategije i paljivi prorauni mogli izmai njihovoj kontroli. Hruov je izneo lepu
metaforu za to u jednom od svojih pisama Kenediju: Budi paljiv, jer obojica vuemo
krajeve konopca kojim smo svezali vor rata
60

Na konferenciji na Floridi 25 godina posle tog dogaaja, oni koji su bili ukljueni u
Izvrni komitet Saveta za nacionalnu bezbednost predsednika Kenedija sreli su se sa
naunicima u pokuaju da rekonstruiu Kubansku raketnu krizu. Jedna od najupadljivijih
razlika meu uesnicima je bila koliko je ko bio spreman da rizikuje. To je sa druge
strane zavisilo od toga koliko je ko mislio da je izvesno izbijanje nuklearnog rata. Robert
Maknamara, Kenedijev sekretar za odbranu, bio je sve oprezniji kako se kriza razvijala.
Izjavio je da je mislio kako je rizik od nuklearnog rata u Kubanskoj raketnoj krizi bio

59
Ernest R. may and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House During the
Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge MA, 1997, p. 48.
60
Ronald R. Hope, ed., Soviet Views on the Cuban Missile Crisis: Myth and Reality in Foreign Policy
Analysis, University Press of America, Washington, DC, 1982, p. 48.
verovatno jedan na prema pedeset. Daglas Dilon, koji je bio sekretar za finansije, izjavio
je da je mislio da su rizici od nuklearnog rata bili ravni nuli. On nije video kako bi
situacija uopte mogla da se razvija ka nuklearnom ratu, i kao rezulatat toga bio je voljan
da Sovjete jae pritisne i da preuzme vei rizik nego Maknamara. General Maksvel
Tejlor, ef Zdruenog generaltaba amerike armije, takoe je smatrao da je rizik od
nuklearnog rata bio mali, i prigovarao je da su Sjedinjene Drave suvie lako pustile
Sovjetski Savez bez kazne u Kubanskoj raketnoj krizi. Njegov stav je bio da su
Amerikanci trebali da jae pritisnu i da zahtevaju uklanjanje kubanskog predsednika
Fidela Kastra. General Tejlor je rekao: Bio sam tako siguran da ih imamo na nianu da
nikada nisam mnogo brinuo o konanom ishodu
61
. Ali rizik da se izgubi kontrola je
teko optereivao predsednika Kenedija koji je zauzeo veoma oprezan stav, zaista
oprezniji nego to su neki od njegovih savetnika eleli. Pouka prie je da i malo
nuklearno odvraanje deluje ozbiljno. Jasno je da je nuklearno odvraanje imalo
presudnu ulogu u Kubanskoj raketnoj krizi.
Ipak, jo uvek ima nejasnoa u vezi raketne krize, to oteava da se itav ishod pripie
nuklearnom iniocu. Javnost je bila slona u stavu da su Sjedinjene Drave pobedile. Ali
kljuno pitanje je koliko su Sjedinjene Drave pobedile i zato su pobedile. Postoje
najmanje tri mogua objanjenja. Jedno gledite je da Sovjeti popustili zato to su
Sjedinjene Drave imale vie nuklearnog oruja od Sovjetskog Saveza. Drugo tumaenje
naglasak stavlja na relativne interese dve supersile u ovoj krizi. Kuba je bila u amerikom
dvoritu, ali je predstavljala je za Sovjete predstavljalo kockanje na daljinu. Stoga, ne
samo da su Amerikanci imali vei interes na Kubi od Sovjeta, nego su takoe mogli da
uvedu i trei faktor u igru: konvencionalne snage. Amerika pomorska blokada i
mogunost amerike invazije Kube takoe su odigrali ulogu. Psiholoki teret je bio na
Sovjetima jer su vei interesi i trenutno raspoloive konvencionalne snage dale
Amerikancima vie uverljivosti u njihovom odvraanju.
Konano, premda je Kubanska raketna kriza nazvana amerikom pobedom, to je
takoe bio i kompromis. Amerikanci su imali tri opcije u Kubanskoj raketnoj krizi. Jedna
je bila da pucaju, to jest da bombarduju raketne poloaje; druga je bila da pritisnu Kubu
blokadom kako bi ubedili Sovjete da izmeste rakete; trea je bila da se nagode nudei
neto to su Sovjeti hteli, kao to je uklanjanje amerikih raketa iz Turske. Dugo vremena
uesnici nisu rekli mnogo u vezi nagodbe kao naina reenja, ali kasniji dokazi sugeriu
da je tiho ameriko obeanje da uklone svoje zastarele rakete iz Turske verovatno bilo
vanije nego to se tada mislilo. Moemo zakljuiti da je nuklearno odvraanje imalo
znaaj u krizi, i da je nuklearna dimenzija sigurno postojala u razmiljanju Dona
Kenedija. Sa druge strane, broj komada nuklearnog oruja je manje vaan. Nije u tolikoj
meri vaan odnos koliina nuklearnog oruja, koliko strah da ak i nekoliko komada tog
oruja moe napraviti takvo pustoenje.

Moralna pitanja

Nakon Kubanske raketne krize dolo je do relativnog poputanja napetosti u
Hladnom ratu skoro kao da su se Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez spotakli na ivici
litice, pogledali preko nje i povukli se. 1963. godine uvedena je vrua telefonska linija

61
James Blight and David Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine the Cuban Missile
Crisis, Hill and Wang, New York, 1989, p. 14.
koja je omoguavala direktnu komunikaciju izmeu Vaingtona i Moskve, potpisan je
ugovor o kontroli naoruanja koji je ograniavao atmosferske nuklearne probe, Kenedi je
objavio da bi Sjedinjene Drave bile voljne da vie trguju sa Sovjetskim Savezom, i dolo
je do smanjenja napetosti. Iako su kasnih 60-tih godina Sjedinjene Drave bile zauzete
Vijetnamskim ratom, jo uvek je bilo napora da se postigne kontrola naoruavanja.
Pojaan strah od nuklearnog rata se vratio nakon to je Sovjetski Savez izvrio invaziju
na Avganistan 1979. godine. Za vreme malog hladnog rata od 1980. do 1985. godine,
pregogovri o ogranienju stratekog naoruanja su zastali, retorika je postala posebno
gruba, a vojni budeti i broj nuklearnog oruja se poveavao. Predsednik Ronald Regan
je govorio o moguem nuklearnom rata, a mirovne grupe su vrile pritisak da se
nuklearno naoruanje zamrzne i konano ukine.
U atmosferi velikih strahova, mnogi ljudi su postavljali osnovno pitanje: Da li je
nuklearno odvraanje moralno?. Kao to smo videli ranije, samo teorija pravednog rata
zagovara da se odreeni uslovi moraju stei kako bi se donosili moralni sudovi.
Samoodbrana se obino posmatra kao opravdani razlog, ali naini i posledice voenja
rata su jednako vani. U smislu naina, civili se moraju razlikovati od boraca; u smislu
posledica, mora da postoji neka proporcionalnost, neki odnos ciljeva i sredstava.

Da li se nuklearni rat uopte moe uklopiti u model pravednog rata? Tehniki, moe.
Slabije nuklearno naoruanje, kao artiljerijske granate ili torpeda bi se mogli koristiti
protiv radarskih sistema, podmornica, brodova na moru, ili podzemnih komandnih
bunkera. U tim sluajevima moemo praviti razliku izmeu boraca i onih koji to nisu, i
odravati dejstva relativno ogranienim. Ukoliko bi se borba tu zaustavila, mogli bismo
nuklearno naoruanje uklopiti u teoriju opravdanog rata. Ali da li bi borba tu stala, ili bi
eskalirala? Eskalacija je veliki rizik, jer ta bi moglo biti gore od stotine miliona ivota ili
sudbine zemlje? Za vreme Hladnog rata neki ljudi su odgovarali Bolje je biti crven nego
mrtav..
Ali je to moda bio pogrean nain da se postavi pitanje. Moemo postaviti drugaije
pitanje: Da li je ikada opravdano ulaziti u mali rizik ogromne katastrofe? Tvrdi se da je
za vreme Kubanske raketne krize Don Kenedi rekao da je mislio da su anse za
konvencionalno ratovanje bile moda jedan prema tri. I postojao je manji rizik od
nuklearne eskalacije. Da li je opravdano preuzimanje takvog rizika? Moemo stvari
postaviti drugaije. Da Kenedi nije bio voljan da preuzme rizik na Kubi, da li bi Hruov
pokuao neto jo opasnije? ta da je sovjetski uspeh doveo do kasnije nuklearne krize,
ili ak ireg konvencionalnog rata, na primer, povodom Berlina ili Panamskog kanala?
Nuklearno oruje je verovatno odigralo znaajnu ulogu u spreavanju prerastanja
Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriki rimokatoliki biskupi su rekli
da bi nuklearno odvraanje moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera
koja se moe tolerisati dok se ne razvije neto bolje. Ali koliko je to privremeno? Dok
god postoji znanje o nuklearnom oruju, nekakav stepen nuklearnog odvraanja e
postojati. Premda je to oruje proizvelo obazrivost u toku Hladnog rata,
samozadovoljstvo je opasno. Sjedinjenim Dravama i Sovjetskom Savezu je trebalo neko
vreme da naue kako da kontroliu nuklearno oruje, ali nije uopte sigurno da e takvi
kontrolni sistemi postojati meu novim aspirantima na nuklearni status. tavie,
teroristike grupe moda nee ni eleti kontrolu.

1962. GODINE, PREDSEDNIK KENEDI JE INSISTIRAO DA SVAKI LAN
SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST PROITA AVGUSTOVSKE
PITOLjE BARBARE TAMAN. KNjIGA JE PRIA O TOME KAKO SU NARODI
EVROPE NEOPREZNO POSRNULI U PRVI SVETSKI RAT. AUTOR POINjE
NAVODEI BIZMARKOV KOMENTAR DA E NEKA PROKLETA GLUPA
STVAR NA BALKANU ZAPALITI SLEDEI RAT. ONA ZATIM OPISUJE SERIJU
KORAKA NAKON UBISTVA AUSTRIJSKOG PRESTOLONASLEDNIKA
NADVOJVODE FRANCA FERDINANDA OD STRANE SRPSKOG
NACIONALISTE 28. JUNA 1914. GODINE MALIH I BEZNAAJNIH PO SEBI,
KOJI SU DOVELI DO NAJGROZNIJEG VOJNOG SUKOBA U ISTORIJI SVETA.
PONOVO SU, NA IVICI NEPRIJATELjSTAVA, EFOVI DRAVA POKUALI DA
SE POVUKU, ALI IH JE SLED DOGAAJA POVUKAO NAPRED.
PREDSEDNIK KENEDI NAS JE PODSETIO NA RAZGOVOR IZ 1914.
GODINE DVA NEMAKA KANCELARA O UZROCIMA TOGA RATA . JEDAN JE
PITAO KAKO SE TO DOGODILO?, A NjEGOV NASLEDNIK JE ODGOVORIO
AH, KAD BISMO SAMO ZNALI. TO JE BIO KENEDIJEV NAIN DA UKAE NA
STALNU OPASNOST OD POGRENIH PROCENA.
Robert Maknamara, Blundering into Disaster
62


Briga zbog irenja nuklearnog oruja se nastavlja. Dok je 187 drava potpisalo
Ugovor o neirenju nuklearnog oruja, Indija i Pakistan su izvrile nuklearne probe 1998.
godine, a zemlje kao Irak, Iran i Severna Koreja nastavljaju sa razvijanjem nuklearnog
oruja uprkos tome to su potpisali Ugovor. Razlog za zabrinutost je i irenje
nekonvencionalnog arsenala kao to su bioloko i hemijsko oruje; Libija i Irak, na
primer, izgradili su postrojenja za hemijsko oruje, a Irak ga je koristio u ratu protiv
Irana. Posle Zalivskog rata 1991. godine, inspektori Ujedinjenih nacija su otkrili i unitili
velike programe za nuklearno, bioloko i hemijsko naoruanje. Strah da bi takvi programi
mogli ponovo biti obnovljeni, jeste bio jedan od uzroka rata u Iraku 2003. godine.
Novinski izvetaji o nuklearnom materijalu koji iz biveg Sovjetskog Saveza odlazi na
meunarodno crno trite, pokazuju da ovo oruje i dalji moe da izazove napetosti i
dovede narode na ivicu rata. tavie, izvetaji da teroristike grupe kao to su japanski
kult Aum inrikio i mrea Al-Kaida Osame Bin Ladena istrauju proizvodnju nuklearnog
i biolokog naoruanja, ukazuju da ono jednog dana moe postati dostupno i ne-dravnim
akterima.
Stalna meunarodna zabrinutost zbog oruja za masovno unitavanje ima i moralnu i
realistiku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog oruja dele ne samo one
zemlje koje nemaju sposobnost ili elju da proizvode takvo naoruanje, nego i one zemlje
koje ga i dalje poseduju , kao to su Sjedinjene Drave, Francuska i Rusija. Hemijsko i
bioloko oruje je osuivano od Prvog svetskog rata, kada je upotreba iperita dovela do
opte povike i meu saveznicima i meu silama osovine. Realistika dimenzija je
jednostavna: oruje za masovno unitavanje nosi ogroman rizik eskalacije i ogromni
potencijal unitenja. Kada god je to oruje prisutno, dinamika sukoba se menja. Slabe
drave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim orujem imaju veu mogunost da zaprete
jakim dravama, dok jake drave sa ovim orujem mogu delotvornije da zaprete ili

62
Robert McNamara, Blundering into Disaster: Surviving the First Century of the Nuclear Age, Pantheon,
New York, 1986, p. 14.
odvrate protivnike. U isto vreme, rizik da e ova oprema biti koriena ako se kriza otme
kontroli podie nivo napetosti, bilo da je to izmeu Sjedinjenih Drava i Severne Koreje,
ili izmeu Indije i Pakistana. A pretnja korienjem od strane terorista dodaje
zastraujuu dimenziju u kojoj odvraanje nije dovoljan odgovor. Hladni rat je moda
zavren, ali era nuklearnog i nekonvencionalnog oruja nije.

Hronologija: Godine Hladnog rata

Novembar 1943. Sastanak u Teheranu izmeu Staljina, erila i Ruzvelta

Jul 1944. Konferencija u Breton Vudsu: Stvaranje Meunarodnog
Monetarnog Fonda i Svetske Banke

Avgust 1944. Konferencija u Dambarton Ouksu: Stvaranje Ujedinjenih nacija

Oktobar 1944. Sastanak u Moskvi izmeu erila i Staljina: podela interesnih
sfera na Balkanu

Februar 1945. Konferecija u Jalti izmeu Staljina, erila i Ruzvelta

April 1945. Ruzveltova smrt

Maj 1945. Kapitulacija Nemake

April - Jun 1945 Konferencija u San Francisku Potpisana Povelja organizacije UN

Jul 1945. Prva proba Atomske bombe; Konferencija u Potsdamu: Truman,
eril/Atli, Staljin

Avgust 1945. Hiroima i Nagasaki uniteni atomskom bombom; SSSR ulazi u rat
u Aziji

Septembar 1945. Kapitulacija Japana

Mart 1946. erilov govor o Gvozdenoj zavesi; grki graanski rat
nastavlja da traje
Mart 1947. Objavljena Trumanova doktrina

Jun 1947. Objavljen Maralov plan

Oktobar 1947. Moskva stvara Informbiro

Februar 1948. Dravni udar u ehoslovakoj; komunistika partija u potpunosti
preuzima vlast

Mart 1948. Poinje delimina blokada Berlina

Jun 1948. Poinje operacija vazduni most za Berlin (Berlin Airlift);
Jugoslavija iskljuena iz Informbiroa
Novembar 1948. Truman izabran za predsednika SAD

April 1949. U Vaingtonu osnovan NATO

Maj 1949. Kraj blokade Berlina

Avgust 1949. SSSR testira prvu atomsku bombu

Septembar 1949. Stvorena Savezna Republika Nemaka

Oktobar 1949. Proglaena Narodna Republika Kina; proglaena Demokratska
Republika Nemaka

Februar 1950. kinesko-sovjetski pakt potpisan u Moskvi

April 1950. Napisan NSC 68

Jun 1950. Poetak Korejskog rata

Novembar 1952. Testirana prva Hidrogenska bomba SAD-a; General Dvajt
Ajzenhauer izabran za predsednika; Don Foster Dals postaje
dravni sekretar

Mart 1953. Staljinova smrt

Jun 1953. Pobuna u Istonom Berlinu

Jul 1953. Primirje u Koreji

Avgust 1953. Prva proba sovjetske Hidrogenske bombe

Septembar 1953. Hruov postaje generalni sekretar sovjetske Komunistike partije

Septembar 1954. Kinesko bombardovanje Kvemoja i Matcua

Maj 1955. Zapadna Nemaka primljena u NATO; potpisan Varavski pakt;
potpisan mirovni ugovor sa Austrijom; Austrija postala neutralna

Februar 1956. Hruov iznosi optube na raun Staljinovog reima na
Dvadesetom Kongresu Partije

Jun 1956. Poznanjska pobuna u Poljskoj

Oktobar 1956. Poetak ustanka u Maarskoj

Novembar 1956. SSSR intervenie u Budimpeti

Avgust 1957. Lansiranje prve sovjetske Interkontinentalne balistike rakete
ICBM (Intercontinental Ballistic Missiles)

Oktobar 1957. Lansiran satelit Sputnjik

Februar 1958. Lansiran prvi ameriki satelit

Avgust 1958. Kina preti Tajvanu

Januar 1959. Fidel Kastro preuzima vlast na Kubi

Septembar 1959. Hruov u poseti Sjedinjenim Dravama

Februar 1960. Prva proba francuske atomske bombe

Maj 1960. Ameriki U-2 oboren nad SSSR-om; neuspeh Pariskog samita

April 1961. Neuspelo iskrcavanje amerikih snaga u Zalivu svinja na Kubi

Jun 1961. Hruov i Kenedi se sastaju u Beu

Oktobar 1961. Incidenti na kontrolnoj rampi arli (Charlie Check-point) u
Berlinu; porast tenzija izmeu dve strane

Oktobar 1962. Kubanska raketna kriza

Jun 1963. Kenedi poseuje Berlin, izjavljuje Ja sam Berlinac (Ich bin ein
Berliener) kao gest solidarnosti

Oktobar 1963. Kenedi potpisuje Ugovor o zabrani ogranienih nuklearnih proba;
SSSR, Sjedinjene Drave i Velika Britanija stavljaju izvan zakona
probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru

Novembar 1963. Kenedi ubijen; Potpredsednik Lindon B. Donson preuzeo funkciju
Predsednika SAD

Avgust 1964. Zakon o zalivu Tonkin usvojen u Kongresu, ime je intervencija
SAD-a u Vijetnamu eskalirala

Oktobar 1964. Hruov smenjen, zamenjuju ga Brenjev i Kosigin

Novembar 1964. Kina izvrila probu prve atomske bombe

Mart 1966. Demonstracije protiv Vijetnamskog rata odrane u Sjedinjenim
Dravama i Evropi

April 1966. Poetak kineske Kulturne revolucije

Januar 1967. Sjedinjene Drave, SSSR i jo 60 drava postiu sporazum o
Ugovoru o svemirskom prostoru kojim se ograniava vojna
upotreba svemira

Jun 1967. Kina testira prvu Hidrogensku bombu

Januar 1968. Poetak Prakog prolea u ehoslovakoj

Januar 1968. Ofanziva Tet u Vijetnamu

Jul 1968. Sjedinjene Drave, SSSR, i jo 58 drava potpisali Ugovor o
neirenju nuklearnog naoruanja (NPT Treaty)

Avgust 1968. Sovjetska invazija na ehoslovaku

Novembar 1968. Nikson izabran za predsednika

Decembar 1968. Snage SAD-a u Vijetnamu dostiu najvei broj od 535 000 ljudi

Novembar 1969. Pregovori o ograniavanju stratekog nuklearnog naoruanja
(SALT) poinju izmeu Sjedinjenih Drava i SSSR

Februar 1970. Poinju Pariski mirovni pregovori izmeu Sjedinjenih Drava i
Severnog Vijetnama

April 1970. Trupe SAD-a okupiraju Kambodu

April 1970. U antiratnim demonstracijama etiri studenta ubijena od strane
pripadnika Nacionalne garde na Dravnom univerzitetu Kent, SAD

Novembar 1971. Narodna Republika Kina pristupa Ujedinjenim nacijama

Februar 1972. Nikson poseuje Kinu

Maj 1972. Potpisan SALT I, kojim se zamrzava broj postojeih
interkontinentalnih balistikih raketa (ICBM) i balistikih raketa
lansiranih sa podmornica (SLBM) na 5 godina

Januar 1973. Pariskim sporazumom uspostavljeno primirje i politiko reenje
Vijetnamskog rata

Maj 1973. Istona i Zapadna Nemaka uspostavljaju zvanine diplomatske
odnose

Septembar 1973. ileanska socijalistika vlada Salvadora Aljendea svrgnuta vojnim
udarom koji su potpomogle SAD

Oktobar 1973. Rat Jom Kipur izmeu Izraela i arapskih zemalja; Sjedinjene
Drave i SSSR bivaju zamalo uvuene u sukob; arapski embargo
na izvoz nafte u Sjedinjene Drave koji je trajao do marta 1974.

Avgust 1974. Nikson podnosi ostavku zbog afere Votergejt; Derald Ford
postao 38. Predsednik SAD

April 1975. Sjedinjene Drave naputaju Vijetnam nakon pada Sajgona

Jul 1975. Ameriki i sovjetski kosmonauti se sreu u svemiru

Jul 1975. Sjedinjene Drave i SSSR potpisuju Helsinki sporazum, zalaui
se za priznavanje evropskih granica i zatitu ljudskih prava

Novembar 1976. Dimi Karter izabran za 39. predsednika SAD

Januar 1979. Sjedinjene Drave i Narodna Republika Kina uspostavljaju pune
diplomatske odnose

Jun 1979. Karter i Brenjev potpisali Sporazum SALT II kojim se ograniava
broj raketa i bombardera dugog dometa
Jul 1979. Sandinistike snage rue Somozin reim u Nikaragvi

Decembar 1979. Invazija SSSR-a na Avganistan: Sjedinjene Amerike
Drave uvode sankcije SSSR-u i obelodanjuju nameru o
Bojkotu Olimpijskih igara koje su trebale da se odre u
Moskvi naredne godine
Januar 1980. U tzv. Karterovoj doktrini kae se da je Persijski Zaliv
deo vitalnih amerikih interesa
Januar 1981. Leh Valensa predvodi zabranjeni trajk Poljskog sindikat
Solidarnost
Decembar 1981. Vojska preuzela vlast u Poljskoj

Maj 1982. Predsednik Regan iznosi plan za Ugovor o smanjenju
Strategijskog naoruanja (START)
Mart 1983. Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu
Inicijativu (SDI), popularno nazvanu Rat zvezda koja je
predviala razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemiru

Novembar 1983. Sjedinjene Amerike Drave zapoele razmetanje raketa
srednjeg dometa (Intermediate Nuclear Forces-INF) tipa Pering
II, na teritoriji Zapadne Nemake

Mart 1985. Mihail Sergejevi Gorbaov postaje Generalni sekretar
Komunistike partije Sovjetskog Saveza

Mart 1985. U enevi zapoeli razgovori o nuklearnom oruju i svemiru
(NST), bazirani na START modelu

Oktobar 1986. Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan
odbacuje Gorbaovljev predlog da Sovjetski Savez uini
znaajno smanjenje naoruanja ukoliko Amerika prekine rad na
programu Rat zvezda

Novembar 1986. Informacije o tajnom finansiranju Kontraa u Nikaragvi
prodajom oruja Iranu (to je bilo protivzakonito) cure
u javnost

Decembar 1987. Na samitu u Vaingtonu Predsednik Regan i Generalni sekretar
Gorbaov saglasili se da se eliminiu rakete srednjeg dometa
(INF Treaty) i da nastave rad na sporazumu START

April 1988. SSSR se saglasio da njegove trupe napuste Avganistan
do februara 1989. godine

Jun 1988. Gorbaov saoptava liderima Komunistike Partije da se
elementi komunistike doktrine moraju promeniti

April 1988. Kuba povlai svoje vojne snage iz Angole

Novembar 1988. Dord H. V. Bu izabran za 41. Predsednika SAD

Jun 1989. Kineska armija gui prodemokratske demonstracije
Na Trgu Tjen an men

Novembar 1989. Pad Berlinskog zida; Na hiljade stanovnika Istone Nemake
prelaze na teritoriju Zapadne Nemake

Februar 1989. Poraen Nikaragvanski sandinistiki voa Daniel Ortega

Maj Jun 1990. Vaingtonski samit Regan Gorbaov
Oktobar 1990. Ponovno ujedinjenje Nemake u jednu dravu

Novembar 1990. Ugovorom o Konvencionalnim snagama u Evropi (Conventional
Forces in Europe Treaty CFE Treaty) smanjena veliina kopnenih
snaga u Evropi.

Decembar 1989. Leh Valensa izabran za Predsednika Poljske

Jul 1991. Predsednik Dord H. V. Bu i Mihail Gorbaov potpisuju
sporazum START kojim su se obavezali da e dve zemnje unititi
na hiljade nuklearnih bojevih glava

Avgust 1991. Propast pua protiv Mihaila Gorbaova; mo prelazi u
ruke Borisa Jeljcina

Septembar 1991. Ameriki Strateki bombarderi, tankeri i rakete dugog dometa
razalmirani

Decembar 1991. Raspad Sovjestkog Saveza; Sjedinjene Amerike Drave priznaju
Nezavisnost Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana,
Rusije i Ukrajine








PITANJA ZA RAZMILJANJE:


1. Kada je poeo Hladni rat? Kada se zavrio? Zato? Na koji nain realistiki,
liberalni i konstruktivistiki pristupi izuavanju meunarodnih odnosa mogu
pomoi da odgovorite na ova pitanja?
2. Da li je Hladni rat bio neizbean? Ako je tako, objasnite zato i kada? Ako
nije objasnite kako i u kojim trenucima se mogao izbei?
3. Zato dravnici nisu uspeli da obnove meunarodni sistem Evropskog
koncerta nakon Drugog svetskog rata? Kakav se zapravo tip meunarodnog
sistema pojavio?
4. Koja je uloga prve i druge Volcove predstave u razvoju Hladnog rata? Koja su
bila gledita amerikih i evropskih dravnika na Sovjetski Savez i ambicije koje je
ova zemlja imala na meunarodnoj sceni? Kako su Sovjeti gledali na Sjedinjene
Amerike Drave i ostatak Zapadnog sveta?
5. Neki istoriari tvrde da pravo pitanje nije zato je dolo do Hladnog rata ve zato
on nije eskalirao u topli rat. Da li se slaete sa ovakvim jednim vienjem. ta vi
mislite, zato nije dolo do toplog rata?
6. ta je kontejnment? Kako je nastala ova amerika politika i kako se ona
primenjivala u stvarnom ivotu? ta je bio sovjetski odgovor na ovakvu jednu
politiku?
7. Koja je razlika izmeu nuklearnog i konvencionalnog oruja? Da li je nastanak
(advent) nuklearne tehnologije iz fundamenta promenio nain na koji se drave
ponaaju u meunarodnim odnosima?
8. Da li je Miler u pravu kad kae da nuklearno oruje nije uzrok prevazienosti
velikih ratova izmeu razvijenih drava? Koje druge inioce on uzima u obzir?
9. Da li je strategija nuklearnog odvraanja moralno odriva? Ili je po reima jednog
teoretiara, ona moralno analogna situaciji u kojoj stavite bebu na branik vaih
kola da biste spreili eventualnu saobraajnu nesreu u vreme Memorial Day
(Dana seanja)? Mogu li neke strategije odvraanja biti moralnije od nekih
drugih?
10. Kakav je odnos izmeu nuklearnog oruja i meunarodnih odnosa, ako ostavimo
po strani nuklearno odvraanje? Kolika je korisnost nuklearnog oruja?
11. Zato se zavrio Hladni rat? Kakvu ulogu u svemu tome su odigrale tvrda i
meka mo?


PREPORUENA LITERATURA:


1. Kennan, George F., The Sources of Soviet Conduct, Foreign Affairs, 25: 4, July
1947, pp. 566-582. (Videti dokumente kao to je Dugaki telegram u: D
ord F. Kenan, Memoari 1925 1950, Otokar Kerovani, Rijeka, 1970)
2. Schlesinger, Arthur, Jr., The Origins of the Cold War, Foreign Affairs, 46 : 1,
October 1967, pp. 22 53.
3. Yergin, Daniel, The Shattered Peace, Houghton Mifflin Company, Boston,
1977, pp. 22 53.
4. Gaddis, John L., Russia, The Soviet Union and the United States, Wiley, New
York, 1978, poglavlja 7. i 8.
5. Mueller, John, The Essential Irrelevance of Nuclear Weapons, and Jervis,
Robert, The Political Effects of Nuclear Weapons, International Security,
13 : 2, Fall 1988, pp. 80 90.
6. Khong, Yuen F., The Lessons of Korea and Vietnam Decision of 1965, in:
George W. Breslauer and Philip E. Tetlock, Eds., Learning in U. S. and
Soviet Foreign Policy, Vestview Press, Boulder, CO., 1991, pp. 302 349.
7. Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford
University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik:
videti, Don Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 prim. Prev.)


DODATNA LITERATURA:


Allan, Charles T., Extended Conventional Deterrence: In from the Cold and Out of the
Nuclear Fire?, The Washington Quarterly, 17 : 3, Summer 1994, pp. 203 233.

Allison, Graham , and Philip Zelikow, Essence of Decision: Explainng the Cuban Missile
Crisis, 2
nd
ed., Longman, New York, 1999


Beschloss, Michael T., The Conquerors, Simon and Schuster, New York, 2002

Blight, James G., and David A. Welch, On the Brink: Americans and Soviets Reexamine
the Cuban Missile Crisis, Hill and Wang, New York, 1989


Bundy, McGeorge, Danger and Survival, Random House, New York, 1988

Dallek, Robert, An Unfinished Life: John F. Kennedy, 1917 1963, Little & Brown,
Boston, 2003

Fursenko, Alexandr, and Timothy Naftaly, One Hell of a Gamble: Khrushchev, Castro
& Kennedy, 1958 1964, Norton, New York, 1997

Gaddis, John Lewis, We Now Know: Rethinking Cold War History, Oxford
University Press, New York, 1997 (ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Don
Luis Gedis, Hladni rat, Klio, Beograd, 2003 prim. Prev.)

Gaddis, John, Strategies of Containment: A Critical Appraisal of Postwar American
National Security Policy, Oxford University Press, New York, 1982

Gray, Colin, Weapons DonMake War: Policy, Strategy, and Military Technology,
University Press of Cansas, Lawrence, KS, 1993

Herring, John C., Americas Longest War: The United States and Vietnam, 1950 1975,
3rd ed., McGraw Hill, New York, 1996

Kagan, Donald, On the Origins of War, Doubleday, New York, 1995

Kennan, George F., Memoirs 1925 1950, Little, Brown, Boston, 1967, (Ova knjiga je
objavljena na Hrvatskom jeziku: Dord Frost Kenan, Memoari 1925 1950, Otokar
Kerovani, Rijeka, 1970. Uskoro se oekuje objavljivanje ove knjige i na Srpskom jeziku
u izdanju Izdavake kue BMG iz Beograda)

Kennedy, Robert, Thirteen Days, Norton, New York, 1968

Kolko, Gabriel, and Joyce Kolko, The Limits of Power: The World and The United States
Foreign Policy, 1945 1954, Harper & Row, New York, 1972

Lafeber, Walter, America, Russia and the Cold War 1945 1996, McGraw Hill, New
York, 1997

Larson, Deborah W., Origins of Containment: A Psychological Explanation, Princeton
University Press, Princeton, NJ, 1985

Lebow, Richard Ned, and Thomas Rise Kappen, eds., International Relations Theory
and the End of the Cold War, Columbia University Press, New York, 1995

Legvold, Robert, Soviet Learning in he 1980s, in: George W, Breslauer and Philip E.
Tetlock, eds., Learning in U. S. and Soviet Foreign Policy, Westview Press, Boulder, CO,
1991, pp.684 732.

Mandelbaum, Michael, The Nuclear Revolution, Cambridge University Press,
Cambridge, 1986

Mastny, Vojtech, Russias Road to the Cold War: Diplomacy, Warfare, and the Politics
of Communism 1941 1945, Columbia University Press, New York, 1979

May, Ernest R., and Philip D. Zelikow, eds., The Kennedy Tapes: Inside the White House
During the Cuban Missile Crisis, Belknap & Harvard University Press, Cambridge, MA,
1997

Nye, J. S., Nuclear Learning and the U. S. Soviet Security Regimes, International
Organization, 41 : 3, Summer, 1987

Remnick, David, Lenins Tomb: The Last Days of the Soviet Empire, Random House,
New York, 1993

Taubman, William, Stalins American Policy: From Entente to Dtente to Cold War,
Norton, New York, 1982

Williams, William, The Tragedy of American Diplomacy, World, Cleveland, 1959

Wohlforth, William C., ed., Witnesses to the End of the Cold War, Johns Hopkins
University Press, Baltimore, 1996

Yergin, Daniel, Shattered Peace: The Origins of the Cold War and the National Security
State, Houghton Mifflin, Boston, 1977



POGLAVLjE 6
Intervencije, institucije, i regionalni i etniki sukobi


Po zavretku Hladnog rata, veliki rat je manje verovatan, ali regionalni i
unutranji sukobi se nastavljaju i uvek e biti pritisaka za intervenciju drugih drava i
medjunarodnih institucija. Od 111 sukoba koji su se dogodili od kraja Hladnog rata do
poetka novog veka, 95 sukoba bilo je isto unutranje prirode, a preostalih 9 bili su
unutranji sa stranom intervencijom. U njih je bilo ukljueno vie od 80 dravnih aktera,
kao i dve regionalne i vie od 200 nevladinih organizacija
63
.

ETNIKI SUKOBI

Ovi drutveni sukobi obino se nazivaju etnikim ratovima - ratovima u kojima
zaraene strane sebe definiu delom u skladu sa kulturnim odlikama kao to su jezik, vera
i slino. Etnika grupa podrazumeva ime grupe, zajedniko istorijsko naslee i
zajednike simbole.
Velika veina etnikih ratova dogaa se kada doe do sloma ustanovljenih naina
za posredovanje u sukobima. Nesposobnost vlade da posreduje u sukobu esta je u
razdobljima neposredno posle propasti imperija, kao to su evropske kolonijalne imperije
u Africi ili sovjetska imperija na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Takve neuspele drave
ili nikada nisu imale jaku vladu, ili su njihove vlade oslabljene ekonomskim uslovima,
gubitkom legitimiteta ili spoljnom intervencijom. Tako, ak i ako je kraj bipolarnog
hladnoratovskog sukoba doveo do povlaenja stranih trupa iz Avganistana, Kambode,
Angole i Somalije, unutranji rat se nastavio (rat je ostao opte mesto u svetu u kojem
ivimo, rat unutar drutva). A u bivoj Jugoslaviji, koja se u bipolarnom svetu drala na
okupu kako bi sauvala svoju nezavisnost, smrt predsednika Tita i kraj Hladnog rata
oslabili su sposobnost centralne vlade da posreduje u etnikim sukobima.
Konstruktivisti naglaavaju da etnicitet nije nepromenljiva injenica koja
neminovno dovodi do rata. On je drutveno zasnovan u smislu da simboli, mitovi i
seanja mogu da se menjaju tokom vremena. Na primer, u Ruandi, koja je 1994. pretrpela
genocid, ljudi su govorili istim jezikom i imali istu boju koe, ali su postojale razlike u
statusu izmeu naroda Tutsi koji je migrirao u oblasti sa stoarskom kulturom vekovima
ranije i brojnijeg naroda Hutu koji se bavio zemljoradnjom. Vremenom su meoviti
brakovi i drutvene promene zamaglili neke od ovih razlika, ali one su ponovo ojaale
tokom kolonijalne vlasti. U genocidu 1994. u kome je ubijeno 750 000 Tutsa, mnogi Huti
koji su se zalagali za modernizaciju ili za koje se ispostavilo da su Tutsi, takoe su
ubijeni.
Raspad bive jugoslovenske federacije 1991. godine takoe je doveo do etnikih
sukoba. Neke od najteih borbi dogodile su se izmeu Srba, Hrvata i Muslimana u Bosni,
najraznorodnijoj od svih jugoslovenskih republika.


RAT U BIVOJ JUGOSLAVIJI: HRONOLOGIJA


Leto 1991.


63
Peter Wallersten and Margareta Sollenberg, Armed Conflict 1989 2000, in: Sollenberg, ed., States in
Armed Conflict 2000, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, Uppsala University,
Sweden, 2001, pp. 10 12.
Slovenija i Hrvatska proglaavaju nezavisnost od Jugoslavije. Etniki Srbi
i Hrvati zapoinju borbe u Hrvatskoj. Ujedinjene nacije uvode embargo na izvoz oruja
svim lanicama bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

Prolee 1992.

Bosna i Hercegovina (u kojoj ivi 44 % Muslimana, 31 % Srba i 17 %
Hrvata) proglaava nezavisnost, koju zemlje Zapada i zvanino priznaju. Bosanski Srbi
proglaavaju nezavisnu Republiku Srpsku. Etnike tenzije eksplodiraju i dolazi do
erupcije rata u Bosni. Ujedinjene nacije iskljuuju iz svog lanstva Jugoslaviju kojom
dominiraju Srbi.

Leto 1992.

Izvetaji o etnikom ienju politici koja podrazumeva ubijanje ili
prinudno raseljavanje stanovnika u cilju stvaranja etniki istih podruja Muslimana
u Bosni.

Zima 1992 1993.

Konvoji Ujedinjenih Nacija koji nose humanitarnu pomo muslimanima u
Bosni, blokirani od strane srpskih vojnih snaga. Ujedinjene nacije su neke od bosanskih
gradova proglasili bezbednim podrujima podrujima pod zatitom Ujedinjenih
Nacija. Vens Ovenov plan kojim je predlagano ustrojstvo Bosne koje bi pratilo etnike
linije, odbijeno od strane Parlamenta bosanskih Srba. Hrvati, koji su se u poetku borili
zajedno sa Muslimanima protiv Srba zapoinju svoju vlastitu kampanju etnikog
ienja.

Jesen 1993.

Bosanska armija belei neke vojne uspehe i teritorijalne dobitke na raun
hrvatskih separatista. Republika Srpska nareuje optu mobilizaciju meu srpskim
izbeglicama.

4. Februar 1994.

Bombardovanje pijace u Sarajevu izaziva smrt 68 i ranjavanje vie od 200
osoba. To pokree sve ire javne proteste protiv tog i drugih zverstava.

Leto 1994.

Armija pod kontrolom bosanske vlade u ofanzivi protiv snaga bosanskih
Srba. Ponovno zauzimanje nekih teritorija oko Bihaa, u severositonom delu Bosne.

Jesen 1994.

Srpske snage vraaju pod svoju kontrolu podruje oko Bihaa. Kao znak
odmazde za to, NATO bombarduje piste aerodroma pod kontrolom Srba u Krajini. Srbi
dre kao taoce vie od 300 vojnika Ujedinjenih Nacija.

11. Jul 1995.

Podruje pod zatitom Ujedinjenih Nacija, Srebrenica, zauzeto od strane
Srba. 6000 mukaraca Muslimana ubijeno u najgorem masakru u Evropi od vremena
Drugog svetskog rata.

Avgust Septembar 1995.

Hrvatske vojne snage zauzimaju Krajinu i u velikoj operaciji etnikog
ienja prisiljavaju lokalne Srbe da napuste taj prostor. Vazduni napadi NATO-a na
objekte bosanskih Srba. Zaraene strane se saglaavaju da razgovaraju o miru.

Novembar 1995.

Bosna, Srbija i Hrvatska potpisuju Dejtonski sporazum kojim je okonan
rat u Bosni. Snage NATO poslate u Bosnu da bi odravale mir.

Mart 1998.

Slobodan Miloevi alje trupe da bi smirio nemire na Kosovu. Usledio je
gerilski rat sa Kosovskom oslobodilakom armijom. Miloevi odbija pozive za
meunarodno ukljuivanje u reavanje problema.

Septembar 1998.

NATO alje ultimatum Miloeviu: Ili obustavi nasilje nad Albancima ili
se suoi sa vazdunim napadima.

Mart 1999.

Kosovski Albanci i Jugoslavija ne uspevaju da dou do sporazuma u
Parizu. Poinju NATO vazduni napadi irom Jugoslavije. Na hiljade kosovskih
Albanaca prelaze u Albaniju, to sve dovodi do velike izbeglike krize.

Maj 1999.

Sud Ujedinjenih Nacija za ratne zloine na podruju bive Jugoslavije
optuuje Miloevia za ratne zloine.

Jun 1999.

NATO suspenduje bombardovanje posle 78 dana; Srbija poinje
povlaenje svojih trupa sa Kosova.

Septembar 2000.

Vojislav Kotunca dobija vie glasova od Miloevia, ali Savezna izborna
komisija ne prihvata takav rezultat. Pristalice Vojislava Kotunice ne prihvataju takav
stav Komisije i poinju kampanju trajkova i graanske neposlunosti da bi prisilili
Miloevia da popusti.

Oktobar 2000.

Veliki miting ispred Savezne skuptine zavrava se tako to demonstranti
prvaljuju u zgradu i pale je. Dan kasnije Miloevi priznaje poraz i Kotunica postaje
Predsednik.

Mart April 2001.

Srpske vlasti pokuavaju da uhapse Miloevia. Komandosi upadaju u
njegovu kuu i zapoinje sukob sa njegovim telohraniteljima. Posle 36 sati, Miloevi je
uhapen i odveden u pritvor. Glavni tuilac Hakog tribunala Karla del Ponte oblodanjuje
i drugu optunicu protiv Miloevia za zloine poinjene u Bosni.

Jun Jul 2001.

Miloevi izruen Hakom tribunalu da bi mu se sudilo za ratne zloine.

Ali, sukob se takoe moe posmatrati i kao sukob izmeu ruralnih oblasti gde su
stari identiteti i mitovi bili najjai, i urbanih zajednica gde su mnogi ljudi ivelo u
meovitim brakovima i izjanjavali se kao Jugosloveni pre nego kao Hrvati, Srbi ili
Muslimani. Kada se Jugoslavija raspala i kada su izbile borbe, nekima od ovih ljudi
nametnuti su novi identiteti. Kako mi je rekao jedan ovek 1993. godine, itavog ivota
smatrao sam se Jugoslovenom a ne Muslimanom. Sada sam Musliman zato to mi je to
nametnuto. Ili, kada sam tokom bitke za Mostar upitao vojnog komandanta bosanskih
Hrvata kako zna na koga da puca poto su ljudi na ulici toliko slini, njegov odgovor bio
je da biste pre rata morali da znate njihova imena, ali sada to olakava uniforma. Neki
teoretiari etnike sukobe pripisuju dubokim i starim mrnjama ili velikim sukobima
civilizacija, ali etnike razlike bolje opisuje pojam Zigmunda Frojda narcizam malih
razlika.
Zato ljudi ubijaju zbog malih razlika? Najee, oni to ne ine. Ljudska bia su
se oduvek delila u grupe, a ponekad ove razlike prate predrasude i mrnja. Ali, retko kada
takve razlike dovode do nasilja u velikom obimu. Premda ne postoje dva potpuno ista
sukoba, zajednika dinamika je da etniki simboli i mitovi stvaraju podele; ekonomski
rivaliteti ili slabljenje dravnog autoriteta stvaraju strah za opstanak grupe; elite ili lideri
onda mobiliu podrku pozivanjem na etnike simbole; i bilo koji dogaaj (kao to je
bosanska deklaracija o nezavisnosti ili smrt predsednika Ruande u avionskom udesu)
moe da rasplamsa borbe.
Don Miler naglaava ulogu nasilnikih grupa koje postiu svoje ciljeve
manipuliui etnikim mitovima i strahovima. Prema njegovom miljenju, itav koncept
etnikog ratovanja je pogrean zato to podrazumeva hobzijanski rat svih protiv svih,
dok u stvari njega vode male grupe boraca, grupe koje se navodno bore i ubijaju u ime
nekog veeg entiteta
64
. Manjina koja se oslanja na nasilje unitava prostor za umerenost,
a patoloki i kriminalni elementi cvetaju u nastajuem haosu. Stjuart Kaufman naglaava
ulogu simboline politike. Politiki preduzetnici i ektremistike grupe koriste
emocionalnu snagu etnikih simbola da rekonstruiu ono to ele vee grupe. Klasina
bezbednosna dilema opisana u Poglavlju 1 javlja se meu racionalnim akterima kada
nedostatak poverenja i nesposobnost da se osnae sporazumi pod anarhinim uslovima
uzrokuju erupciju ozbiljnih sukoba. Po Kaufmanovom miljenju, meutim, mnogi etniki
sukobi izbili su zato to su jedna ili obe strane vie elele sukob nego saradnju.
65
U
neuspelim dravama (failed states) kao to su Siera Leone ili Liberija, neobrazovani i
nezaposleni mladi ljudi razvili su veliku sklonost za pljaku i otimainu. Uz problem sa
kojim se racionalni akteri suoavaju u strukturnim uslovima anarhije, dileme povodom
bezbednosti ukljuene u ranije faze etnikih sukoba esto izrastaju iz manipulacije
emocionalnim simbolima od strane onih koji naginju nasilju. Onde gde postoje neuspele
drave ili gde preti genocid, neki analitiari veruju da bi spoljni akteri trebalo da
zanemare suverenitet i odbrane pravo na intervenciju kako bi zatitili ugroeni narod.

INTERVENCIJA I SUVERENITET

Intervencija je zbunjujua zamisao, delom zbog toga to je ta re istovremeno
opisna i normativna. Ona ne samo da opisuje ono to se dogaa, nego oblikuje i
vrednosne sudove. Prema tome, diskusije o intervenciji esto za sobom povlae moralne
sporove. Nemeanje u unutranje stvari suverenih drava je osnovna norma
meunarodnog prava. Nemeanje je mona norma zato to utie i na poredak i na pravdu.
Poredak postavlja granicu haosu. Meunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije
isto to i haos ukoliko se potuju osnovni principi. Suverenitet i nemeanje su dva
principa koja odreuju poredak u anarhinom svetskom sistemu. U isto vreme, nemeanje
utie na pravdu. Nacionalne drave su zajednice ljudi koji zasluuju pravo da razvijaju
zajedniki ivot u okviru sopstvenih dravnih granica. Narodi van tih granica trebalo bi
da potuju njihov suverenitet i teritorijalni integritet. Ne uklapaju se, meutim, sve drave
u ovaj ideal. Suverenitet je koncept koji se primenjuje na mnoge drave gde to nije
primereno. Na primer, sukobi grupa i klanova u Siera Leoneu, Liberiji i Somaliji znaili
su da tamo na poetku dvadeset prvog veka nijedna vlada nije imala kontrolu. ak su i
deca gurana u borbu. Prema tome, izmeu pravde i poretka esto postoji napetost, to
vodi do oprenih miljenja o tome da li da se intevenie ili ne.

Definisanje intervencije


64
John Mueller, The Banality of Ethnic War, International Security 25, Summer 2000, p. 42.
65
Stuart Kaufmann, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001, p. 220.
Prema svojoj najoptijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje
utiu na unutranje sukobe druge suverene drave. Pojedini analitiari termin koriste u
uem smislu, da ukau na meanje silom u unutranji sukob druge zemlje. Ua definicija
je samo jedan kraj irokog spektra uticaja rangiranih od najnieg do najvieg stepena
prinude (vidi sliku 6.1). Na najniem delu skale, intervencija moe jednostavno biti govor
formulisan tako da utie na domae politiare u drugoj dravi. Na primer, 1990. godine
predsednik Bu je pozivao iraki narod da obori Sadama Huseina, a 1999., Sadam je
pozivao narode nekoliko arapskih drava da svrgnu svoje lidere. Ovakvi govori
osmiljavaju se radi meanja u unutranju politiku druge zemlje - esto bez mnogo
uticaja. Osamdesetih godina, vlada SAD osnovala je Radio Marti kako bi irila svoje
poruke protiv Fidela Kastra na Kubi, ali je on na kraju veka jo uvek bio na svom
poloaju.
Ekonomska pomo moe takoe da utie na unutranje poslove druge zemlje. Na
primer, tokom Hladnog rata, ekonomska pomo Sjedinjenih Americkih Drava El
Salvadoru i sovjetska pomo Kubi usmeravane su tako da utiu na unutranje poslove u
tim zemljama. Podmiivanje je nezakonita ekonomska pomo. Takoe tokom Hladnog
rata, amerike i sovjetske obavetajne slube esto su finansirale izbore u inostranstvu.
Sedamdesetih godina, vlada June Koreje potroila je veliku svotu novca da bi pomogla
izbor amerikih politiara koji su bili vie naklonjeni njenim interesima.
Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude, dolazimo do slanja vojnih savetnika.
U prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene Americke Drave su zapoele svoju
intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu pomo. Slino tome, Sovjetski
Savez i Kuba su se pobrinule za vojnu pomo i savetnike u Nikaragvi i drugim "tienim"
dravama. Sledei oblik intervencije je podrka opoziciji. Na primer, tokom ranih
sedamdesetih godina, Sjedinjene Drave su dostavljale novac protivnicima Salvadora
Aljendea, demokratski izabranog predsednika ilea, a u vie navrata Sovjetski Savez je
dostavljao novac mirovnim grupama u zemljama zapadne Evrope.
Na kraju spektra prinude je ograniena vojna akcija. Na primer, osamdesetih
godina Sjedinjene Drave su bombardovale Libiju kao odgovor na dravnu podrku
terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila u gradjanskom
ratu u Junom Jemenu. 1998. godine, Sjedinjene Drave su lansirale krstaree projektile
na Sudan i Avganistan kao odmazdu za teroristike napade na amerike ambasade u
istonoj Africi. Takoe, koristile su vazdunu i kopnenu podrku lokalnim snagama za
svrgavanje talibanske vlade u Avganistanu nakon teroristikih napada na amerikom tlu,
septembra 2001. Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj granici spektra
prinude. Primeri ukljuuju akcije Sjedinjenih Drava u Dominikanskoj Republici 1965.
godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog
Saveza u Madjarskoj 1956, ehoslovakoj 1968. i Avganistanu 1979. godine. Nisu samo
velike sile te koje interveniu silom. Na primer, 1978. godine Tanzanija je poslala trupe u
Ugandu, a Vijetnam je izvrio invaziju na Kambodu. 1997. malena Ruanda je vojno
intervenisala u sukobu kod svog velikog suseda, drave Kongo. Pojedine intervencije su
multilateralne, ali najee jedna drava preuzima vodjstvo. Na primer, Sjedinjene
Drave su predvodile intervenciju Ujedinjenih nacija 1995. godine na Haitiju i NATO
intervenciju na Kosovu 1999. godine, a Nigerija je predvodila grupu zapadnoafrikih
zemalja koje su 1990. godine intervenisale u Liberiji i Sijera Leoneu.
iroka definicija ukljuuje itav raspon postupaka, od blage pa sve do krajnje
prinude. Stepen prinude primenjen tokom intervencije vaan je zato sto se odnosi na
stepen izbora koji je dat lokalnom stanovnitvu, pa prema tome i na stepen spoljnog
ogranienja lokalne autonomije.


Suverenitet

Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaan Paktom Lige naroda
i Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoe u samom srcu rasprave o legitimnosti
intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom
smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica esto je pitanje stepena.
Iz vie razloga, ak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad
svim to se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna
ekonomska meuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistika partija dola
na vlast u Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj
politici. Ali, socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od
ekonomije drugih evropskih zemalja da, kada su pokuali da jednostrano sprovedu
promene, kapital se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju,
francuski socijalisti su se vratili zajednikoj politici sa ostalim evropskim zemljama.
Medjuzavisnost nije ograniila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniila
stvarnu kontrolu. Francuska je bila suvie medjuzavisna da bi se zalagala za potpuno
autonomnu ekonomsku politiku. Slino tome, 1998. godine finansijska kriza u Aziji
proizvela je neizvesnost na svetskom tristu, koja je primorala suverene vlade fiziki
toliko udaljene kao sto su Rusija i Brazil da devalviraju svoje valute i promene
ekonomsku politiku.
Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji naruavaju
suverenitet. Masovni priliv izbeglica moe uzdrmati ak i stabilne drzave. Izbeglice sa
Haitija i Kube su dovele do politikih problema u Vaingtonu 1993. i 1994. godine, dok
su izbeglice iz Ruande pogorale etnike sukobe u susednom Burundiju i Kongu.
Trgovina drogom i orujem takodje moe da podrije suverenitet. Priliv oruja u severni
Pakistan iz Avganistana ograniio je sposobnost pakistanske vlade da kontrolie svoju
severnu teritoriju, dok je ilegalan priliv droge u Sjedinjene Drave iz inostranstva stvorio
probleme u domaem zakonu i poretku. Drave mogu biti suverene u pravnom smislu, ali
spoljni faktori utiu na unutranje poslove.
Protivreno, intervencija ponekad moe da povea autonomiju. Neke siromane
drave mogu da imaju nisku de facto autonomiju zato to imaju veoma male sposobnosti.
Neke vrste intervencija mogu da u stvari poveaju sposobnosti, a time i stvarnu
autonomiju u budunosti. Ekonomska ili vojna pomo moe da pomogne dravi da
dugorono postane nezavisna na primer, intervencija Ujedinjenih nacija u Kambodi
devedesetih. Ovo su neke od komplikacija u odnosu suvereniteta, autonomije i
intervencije.

Prosuivanje intervencije

Za skeptike, moralna osuda nije bitna, ali realisti, kosmopoliti i dravni moralisti
imaju razliite poglede na intervenciju. Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne
politike su red i mir, a kljuna ustanova je ravnotea snaga. Prema tome, za realiste,
intervencija moe biti opravdana kada je neophodno da se odri ravnotea snaga i da se
odri red. Primeri su sfere uticaja za vreme Hladnog rata (sfera amerikog uticaja na
zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istonoj Evropi). 1965. godine Sjedinjene
Drave su intervenisale u Dominikanskoj Republici a osamdesetih u Centralnoj Americi
na temelju toga da na zapadnoj hemisferi vie ne treba da bude komunistikih vlada, a
Sovjetski Savez je intervenisao da bi ouvao komunistike vlade u Istonoj Evropi. U
stvari, Sovjeti su proglasili Brenjevljevu doktrinu, to jest, da imaju pravo da interveniu
da bi ouvali socijalizam u sferi svog uticaja. Realisti su takve intervencije mogli da
pravdaju na temelju toga kako su one uvale poredak i spreavale mogunost
nesporazuma i pogrenih prorauna koji bi mogli da eskaliraju u rat, posebno nuklearni
rat.
Za kosmopolite, temeljna vrednost je pravda, a kljuna meunarodna institucija je
drutvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moe da bude opravdana ako unapreuje
pravdu za pojedince i ljudska prava. Dozvoljeno je intervenisati na strani dobra. Ali kako
da se to dobro definie? Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili da je
intervencija opravdana protiv desniarskih reima poput Markosove diktature na
Filipinima ili reima aparthejda u Junoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti
govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina,
pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, to je znailo da je ispravno
intervenisati protiv sandinistike vlade u Nikaragvi i protiv komunistikih vlada u Angoli
i Mozambiku, zbog krenja demokratskih prava. Devedesetih godina, sa zavretkom
Hladnog rata, kosmopoliti su zahtevali hitnu humanitarnu intervenciju u Somaliji (1992.)
da bi se zaustavilo irenje gladi, na Haitiju (1994.) radi povratka na vlast demokratski
izabranog liberala, u Bosni (1995.) da bi se zaustavio gradjanski rat i na Kosovu (1999.)
da bi se zaustavilo etniko ienje podstaknuto vladavinom Slobodana Miloevia u
Srbiji. Ono to je zajedniko i za levo i za desno orijentisane kosmopolite je da je
intervencija opravdana ako promovie pravdu za pojedince i ljudska prava.
Za dravne moraliste, temeljna vrednost u medjunarodnoj politici je autonomija
drava i njihovih naroda. Kljuna institucija je drutvo drava sa odreenim pravilima i
meunarodnim pravom. Meu ovim pravilima, najvanije je nemeanje u suverenu
teritoriju druge drave. Tako da je za dravne moraliste intervencija retko kada
opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog integriteta jedne zemlje ili pak u
odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije. Meutim, stvarni svet je ponekad
sloeniji. Spoljna agresija je esto dvosmislena. Na primer, juna 1976. godine, Izrael je
preao granicu i prvi napao Egipat. Ipak, esto se tvrdi da Izrael nije bio agresor, jer je
bio angaovan u preduhitrujuem udaru protiv preteeg egipatskog napada. Ko je bio
agresor, Egipani koji su gomilali svoje snage na granici i izgleda pripremali napad na
Izrael, ili pak Izrael koji je udario na njih neposredno pre nego to su oni mogli da
napadnu?

Izuzeci od pravila

U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer,
politikolog koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se
mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi
izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao
primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna
pretnja teritorijalnom integritetu i politikom suverenitetu jedne drave, ona mora
delovati odmah, ili kasnije nee biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meutim,
neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u
Avganistanu. Postoji razlika izmeu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni
napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su
dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao to smo videli, 1914.
godine takvo preventivno razmiljanje uticalo je na nemaki generaltab. Mnogi su se
bojali da e, ako bi ekali do 1916. godine, Rusija biti suvie jaka da bi lifenov plan
uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne intervenie ne bi dozvolio preventivni rat
zato to nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaku. A kao to smo videli ranije u
naim protivrenim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju
1914. i 1916. godine.
Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neohodna kako
bi se uravnoteila prethodna intervencija. Ovo pravilo potie iz vremena Dona Stjuarta
Mila i liberalnog miljenja devetneastog veka, i govori o tome kako ljudi imaju pravo da
odluuju o sopstvenoj sudbini. Ukoliko intervencija spreava lokalno stanovnitvo da
odluuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja ponitava prvu intervenciju moe biti
opravdana zato to obnavlja pravo lokalnog stanovnitva da odluuje. Sjedinjene Drave
su povremeno koristile ovo opravdanje za svoje uplitanje u Vijetnam. Milov argument
dozvoljava intervenciju samo u onoj meri u kojoj ona slui za uravnoteenje predhodne
intervencije, vie od toga nema opravdanja. 1979. godine, Kina je intervenisala u
Vijetnamu preavi granicu, ali je za nekoliko sedmica povukla svoje trupe. Kina je
tvrdila da se suprotstavila vijetnamskoj intervenciji u Kambodi. Intervencija je
dozvoljena samo u onoj meri dokle predstavlja odgovor na prvu intervenciju i nita vie,
zato to je kljuni princip da se lokalnom stanovnitvu dozvoli da reava sopstvene
probleme.
Tree odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje
ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zatieni od potpunog unitenja, nema
svrhe da se ne intervenie u znak potovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je
okupirala Ugandu kada je diktatorski voa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu
intervenciju kao spasavanje ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio slian
izgovor za svoju invaziju na Kambodu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuno drave
ili meunarodnu zajednicu da interveniu. Obratimo panju na oklevanje Sjedinjenih
Drava da poalje trupe u Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju
1996., Siera Leone 1999. i Kongo 2003. godine.
etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomo secesionistikim
pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reima, ako grupa ljudi u okviru neke
zemlje jasno izrazi elju da budu posebna drava, legitimno je pomoi njihovu secesiju
zato to im se na taj nain pomae da grupiu svoja prava i razviju svoju autonomiju kao
nacija. Ali, kada secesionistiki pokret postaje vredan pomoi? Da li je njihov uspeh
nain za procenu njihove vrednosti? Deo Milove tvrdnje bio je da, da bi postao legitimna
nacija, jedan narod mora da bude sposoban da zahteva sopstveno izbavljenje i da se bori
za svoju slobodu. Takvo stanovite je u najmanju ruku u skladu sa principima
neintervencije i drutva drava, ali je manjkavo kao moralni princip zato to pokazuje
kako mo daje pravo.

Problemi vezani za samoopredeljenje

Problem intervencije u korist secesionistikih pokreta je odredjenje - ta je narod?
Ko deli zajedniki ivot? Kako oni van zemlje znaju da li se ljudi zaista slau da udrue
svoja prava u jednu zajednicu ili dravu? Samoopredeljenje se uopteno definie kao
pravo naroda da formira sopstvenu dravu. Ovo je vaan princip, ali se uvek postavlja
pitanje ko odluuje: koja e strana doneti odluku? Razmotrimo Somaliju, iji narod, za
razliku od mnogih drugih afrikih drava, ima gotovo isto jeziko i etniko poreklo.
Susedna Kenija bila je formirana pod kolonijalnom vlau od desetina razliitih naroda ili
plemena, sa razliitim jezikim poreklom i obiajima. Deo severne Kenije naseljavali su
Somalijci. Somalija je smatrala da bi princip nacionalnog samoopredeljenja trebalo da
omogui Somalijcima u severoistonom delu Kenije i Somalijcima u junom delu
Etiopije da se otcepe, budui da pripadaju jednom istom somalijskom narodu. Kenija i
Etiopija su to odbile, govorei da su jo uvek u procesu stvaranja nacije. Rezultat toga je
bio veliki broj ratova u severoistonoj Africi zbog somalijskog nacionalnog pitanja.
Ironina posledica bila je da se Somalija kasnije sama rasparala u gradjanskom ratu
izmedju klanova i ratnih vodja.
Izbori ne mogu uvek da ree probleme vezane za samoopredeljenje. Prvo, pitanje
je gde neko glasa. Uzimamo pitanje Irske. Godinama su rimokatolici prigovarali da, kada
bi se izbori odravali u okviru politikog podruja Severne Irske, dve treine protestanata
bi ih majorizovalo. Protestanti su odgovarali da, kada bi se glasanje odralo u okviru
geografske oblasti celog ostrva, vladala bi dvotreinska rimokatolika veina. Ko
odluuje gde da se odri glasanje? Konano, posle decenija neslaganja, pomoglo je strano
posredovanje. Takodje, kada neko glasa? ezdesetih godina, Somalijci su eleli da odmah
glasaju; Kenija je htela da eka 40 ili 50 godina dok traje stvaranje nacije, ili
preoblikovanje plemenskih identiteta u jedan kenijski identitet.

Da li secesija teti onima koji ostaju? ta je sa resursima koje secesionisti odnose
sa sobom, ili potresima koje stvaraju u zemlji koju naputaju? Na primer, posle raspada
Austro-ugarskog carstva 1918. godine, Sudetska oblast je ujedinjena sa ehoslovakom,
iako je stanovnitvo govorilo nemaki. Posle Minhenskog sporazuma 1938. godine,
sudetski Nemci su se otcepili od ehoslovake i pridruili Nemakoj, ali to je znailo da
je planinski deo granice potpao pod nemaku kontrolu, to je bilo veliki gubitak za eku
odbranu. Da li je bilo ispravno dozvoliti samoopredeljenje sudetskim Nemcima, ak iako
je to znailo liavanje ehoslovake od njene vojne odbrane? Kada je istona Nigerija
odluila da eli da se otcepi i stvori dravu Biafru 1960. godine, ostali deo Nigerije se
usprotivio, izmeu ostalog i zato to je Biafra ukljuivala veliki deo nigerijske nafte.
Zalagali su se za to da nafta pripadne celom narodu Nigerije, a ne samo istonoj oblasti.
Posle 1989. godine, pitanje samoopredeljenja postalo je akutno u Istonoj Evropi i
bivem Sovjetskom Savezu. irom biveg Sovjetskog Saveza, razliite etnike grupe
isticale su zahteve za samoopredeljenjem, kao to je i mnogo njih to inilo izmeu 1917. i
1920. Na Kavkazu, u Azerbejdanu, Jermeniji, Gruziji, Abhaziji i eeniji svi su traili
svoje drave na osnovu prava na samoopredeljenje.
Kao to smo videli, u bivoj Jugoslaviji, razliite etnike i verske grupe su se
odvojile i zahtevale samoopredeljenje. Slovenci, Srbi i Hrvati, uspeli su da izdvoje
nezavisne republike, ali su Muslimani u Bosni i Hercegovini bili manje uspeni. Premda
su i Srbija i Hrvatska imale nacionalne manjine, Bosna je bila nacionalno meovitija nego
i jedna od njih i u nju je bio ukljuen veliki broj manjinskih Srba i Hrvata. Posle 1992.
godine, bosanski Muslimani su bili podvrgnuti kampanji "etnikog ienja" od strane i
srpskih i hrvatskih snaga. Rat u Bosni je pustoio civilno stanovnitvo, a u Hagu je
osnovan za ratne zloine, da osudi odgovorne za masakre. Ipak, tokom veeg dela
sukoba, Ujedinjene nacije, Severnoatlantski savez (NATO) i Evropska unija bili su
podeljeni u stavovima kako odgovoriti. Deo onoga to je rat u Bosni inilo tako tekim za
meunarodnu zajednicu bio je problem procene koliko je taj sukob bio graanski rat
izmedju bosanskih Hrvata, Srba i Muslimana, a koliko intervencija od strane Srbije.
Ukoliko to nije bila obina agresija, onda bi jedina osnova za intervenciju bila da se
sprei masakr. Kao i u sluaju Ruande, meunarodna zajednica je bila jedinstvena u
osudi, ali nije mogla da se sloi oko efikasne zajednike akcije ak sve do 1995. godine,
kada su u ugroeno podruje poslate mirovne snage NATO .
Pitanje samoopredeljenja nastavilo je da razara Balkan ak i nakon to je
mirovnim sporazumom u Dejtonu 1995. zavren bosanski graanski rat izmeu
Muslimana i Srba. Na Kosovu, srpskoj pokrajini sa velikom populacijom etnikih
Albanaca muslimana, pokret za nezavisnost dobijao je na snazi od smrti
jugoslovenskog komunistikog lidera Josipa Tita 1980. godine. 1997. godine, oruana
pobunjenika grupa poznata kao Oslobodilaka vojska Kosova poela je sa napadima na
srpske bezbednosne snage unutar Kosova, ubrzavajui uzvratnu represiju od strane
srpskog predsednika Miloevia.
Ameriki i evropski diplomati paljivo su posmatrali situaciju kako se stanje
ljudskih prava u pokrajini pogoravalo, i postalo je jasno da Klintonova administracija
nije voljna da dozvoli da Kosovo postane druga Bosna, gde su masakrirane hiljade
Muslimana. Nakon to pregovori i sankcije protiv Srbije nisu doneli rezultat, koalicija
Sjedinjenih Drava i NATO je u prolee 1999. godine 78 dana bombardovala Srbiju.
Miloevi je juna povukao srpske trupe sa Kosova.
Ispostavlja se da je samoopredeljenje dvosmislen moralni princip. Vudro Vilson
je smatrao da bi ono reilo probleme u Centralnoj Evropi 1919.godine. Adolf Hitler je
koristio ovaj princip za podrivanje slabih drava tridesetih godina. Sa manje od deset
procenata homogenih drava na svetu, jasno je da bi uzimanje samoopredeljenja kao
glavnog pre nego kao sporednog moralnog principa moglo imati kobne posledice za
mnoge delove sveta.
Za budunost, najbolje je zapitati se za ta se opredeljuje kao i ko se za to
opredeljuje. U situacijama gde grupe imaju problema da ive zajedno, moglo bi biti
mogue dozvoliti jedan nivo autonomije u odreivanju unutranjih poslova. Unutranje
samoopredeljenje moglo bi da omogui razne nivoe kulturne, ekonomske i politike
autonomije sline onima koje postoje u zemljama kao to su vajcarska ili Belgija. Onde
gde poputanje takvih veza jo uvek nije dovoljno, moglo bi da u nekim sluajevima
bude mogue ureenje prijateljskog razlaza kao to se desilo kada se ehoslovaka mirno
podelila na dve suverene drave. Zahtevi za potpunim samoopredeljenjem, meutim,
verovatno e postati izvor nasilja ukoliko se njima ne upravlja izuzetno oprezno.

Motivi, sredstva i posledice

Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemogua, koji drugi principi mogu
biti upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se
odnose na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vane zato
to procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moe da prui pogrean
odgovor. Na primer, procena intervencije samo sa stanovita posledica jednaka je izreci
sila stvara pravo. Oigledno je da mora biti razmatrano neto vie od posledica.
Sa druge strane, same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac
Norman Podhorec tvrdio je da su Sjedinjene Drave imale pravo da interveniu u
Vijetnamu, jer su Amerikanci pokuavali da spasu Juni Vijetnam od totalitarne vlasti.
Evo analogije. Pretpostavimo da vam prijatelj ponudi da jedno vee doveze vae dete
kui. Kino je vee, va prijatelj ide suvie brzo, sleti sa puta i vaa ker je poginula. Va
prijatelj kae: Moje namere su bile sasvim dobre. eleo sam da je dovedem kui rano,
radi dobrog nonog odmora pre polaganja prijemnog ispita. Ukoliko je Podhorec u
pravu da je amerika akcija u Vijetnamu bila, kako ju je on nazvao, grena ali moralna,
da li je dobre namere ine ispravnom? Moramo razmotriti neto vie od motivacije;
moramo, takoe, razmotriti posledice.
U Vijetnamskom ratu, nije bilo dovoljno to su Sjedinjene Drave pokuale da
spasu Juni Vijetnam od uasa koje su poinili severnovijetnamski komunisti. ak i da je
razlog bio ispravan, koriena sredstva nisu. Postavlja se jedno pitanje, da li je bilo
alternativa? Da li je intervencija bila poslednja mogunost? Da li je bilo napora da se
zatite nevini ivoti? Da li je bila srazmerna - da li je kazna odgovarala zloinu - ili je
upotreba sile bila prekomerna? Da li je postojala procedura za obezbeenje
nepristrasnosti? U kom stepenu je bila obraana panja na medjunarodne multilateralne
procedure, koje bi mogle da obuzdaju ljudsku tenju da ovi faktori pretegnu u neiju
linu korist? ta je sa posledicima? ta je sa ansama za uspeh? ta je sa opasnou od
nenameravanih posledica jer lokalna situacija nije bila dovoljno dobro shvaena, zbog
potekoa pri razlikovanju civila od gerilaca? Koliko god se inilo oiglednim, ipak je
neophodno istai potrebu da se bude paljiv u situacijama gde postoji izuzetna sloenost i
veoma dugaak uzroni lanac. I motivi i sredstva i posledice moraju se razmotriti pre
nego sto se donese sud.
Pogledajte kako je politika zapreavanja dovela do intervencije u Vijetnamu. Kao
to smo videli, u ranom periodu po zavretku Drugog svetskog rata, pitanje je bilo da li e
Sjedinjene Drave zauzeti britansko mesto u istonom Sredozemlju kako bi se Turska i
Grka sauvale od mogueg sovjetskog upliva. Rasprava unutar Sjedinjenih Drava
vodila se povodom toga kako to objasniti amerikom narodu. Dravni sekretar Dord
Maral i ostali bili su veoma obazrivi. Ostali, kao sto su dravni podsekretar Din Aeson i
senator Artur Vandenberg eleli su da daju svemu jedan moralni ton, kako bi razlog
uinili krupnijim. Tako da kada je predsednik Truman objanjavao svoje akcije po
Trumanovoj doktrini, govorio je o zatiti slobodnih naroda ma gde se oni nalazili.
Dord Frost Kenan, koji je opominjao na opasnost od Staljinovih agresivnih
planova, oslobodio se iluzija kada je obuzdavanje postalo izrazito ideoloko. Tvrdio je da
su Sjedinjene Drave pokuavale da zapreavaju sovjetsku mo; dakle, sve to je
uravnoteivalo sovjetsku mo bez direktne intervencije amerikih trupa bilo je dobro.
Oni, meutim, ije je stanovite bilo vie ideoloko govorili su kako bi Sjedinjene Drave
trebalo da direktno obuzdavaju komunizam. Vremenom je argument odravanja
protivtee sovjetskoj moi otvorio put irem shvatanju zapreavanja kao uvanja sveta od
komunizma. U Vijetnamu, ovakvo shvatanje dovelo je lidere do toga da potcenjuju
nacionalne razlike medju komunistickim dravama. Sjedinjene Drave poele su da
razmiljaju o tome da se mora obuzdavati kineska i sovjetska mo i irenje komunistike
ideologije. Do vremena kada se doktrina zapreavanja pomerila od istonog Sredozemlja
1947. do jugoistone Azije pedesetih godina, postala je opravdanje za preambicioznu i
zlosrenu intervenciju.
Kao zakljuak, iako se apsolutni princip neintervenisanja esto kri u praksi,
norma neintervenisanja ostaje vana. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti
procenjivana od sluaja do sluaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica.

MEUNARODNO PRAVO I ORGANIZACIJE

Meunarodno pravo i organizacije potuju suverenitet i nemeanje. Ljudi ponekad
imaju problema da razumeju medjunarodno pravo i organizacije, zato to koriste
analogiju sa unutranjim pravom. Ali, medjunarodna organizacija nije kao nacionalna
vlada, a medjunarodno pravo nije kao unutranje pravo. Medjunarodna organizacija nije
svetska vlada u nastajanju, iz dva razloga. Prvo, suverenitet drava lanica zatien je u
statutima veine medjunarodnih organizacija. lan 2 stav 7 Povelje Ujedinjenih nacija
kae: Nita u ovoj Povelji ne ovlauje Ujedinjene nacije da se meaju u poslove koji po
svojoj sutini spadaju u unutranju nadlenost drave. Drugim reima, organizacija ne
predstavlja nastojanje da se zamene nacionalne drave.



Amerika intervencija u Vijetnamu

SAD su poslale svoje trupe u Vijetnam kako bi preokrenule ishod lokalne borbe, to je, zauzvrat,
znailo nametanje Vijetnamcima uasne cene u smrti i patnji. Kako se ispostavilo, SAD nisu mogle da
konano preokrenu ishod, nego samo da odloe njegovu kulminaciju.
Mi koji smo se suprostavljali amerikoj intervenciji a nismo eleli ni pobedu komunista bili smo u
tekom poloaju nemajui nita to bismo ponudili kao srean ishod - zbog tunog razloga da srean ishod
vie nije bio mogu, ako je nekada to i bio. A bili smo u tekom poloaju jer smo davali relativno sloeni
argument u trenutku dok je veina Amerikanaca, kako onih koji su bili za rat tako i onih koji su bili protiv,
elela zaslepljujua pojednostavljenja.

-Irving Hou i Majkl Volcer Da li smo greili u vezi sa Vijetnamom?
66



Analogije sa unutranjom politikom


66
Irving Howe and Michael Walzer, Were We Wrong About Vietnam, The New Republic, August 18,
1979, p. 18.
Drugi razlog to medjunarodna organizacija nije svetska vlada u nastajanju je
njena slabost. Postoji medjunarodna nadlenost u obliku Medjunarodnog suda pravde,
koji se sastoji od petnaest sudija izabranih od strane Ujedinjenih nacija na razdoblje od
devet godina, ali Medjunarodni sud pravde nije svetski vrhovni sud. Drave mogu da
odbiju njegovu nadlenost, a neka drava takodje moe da odbije da prizna njegove
presude, ak i u sluaju kada je priznala nadlenost tog suda. Na primer, osamdesetih
godina, Reganova administracija je odbila da prizna reenje Medjunarodnog suda pravde
da su Sjedinjene Drave delovale nezakonito u miniranju luka u Nikaragvi.
Ako zamislimo da je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija ekvivalent
Kongresu, to je veoma udna vrsta zakonodavnog tela. Ona je zasnovana na principu
jedna drava, jedan glas, ali to je princip koji niti oslikava demokratiju niti odnos snaga u
svetu. Demokratija se zasniva na principu jedna osoba, jedan glas. U Generalnoj
skuptini Ujedinjenih nacija, Maldivska ostrva sa sto hiljada stanovnika smetena u
junom delu Indijskog okeana imaju jedan glas, dok Kina, koja je zemlja od preko
milijardu ljudi, takodje ima jedan glas. To znai da u Generalnoj skuptini Ujedinjenih
nacija jedan itelj Maldivskih ostrva ima deset hiljada puta veu glasaku mo od jednog
Kineza, to se ne slae sa demokratskim kriterijumima zakonodavne vlasti. To nije ni
dobar izraz moi, jer Maldivska ostrva imaju isto pravo glasa u Generalnoj skuptini kao
Sjedinjene Drave, Indija ili Kina. Znai, postoji neto udno u vezi Generalne skuptine,
to drave ini nevoljnima da ona donosi obavezujue zakone. Odluke Generalne
skuptine Ujedinjenih nacija su upravo samo to: rezolucije, a ne zakoni.
Konano, mogli bismo da zamislimo da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija
novi predsednik sveta. Ali to takoe zavarava. Generalni sekretar je slab izvrilac. Ako
generalni sekretar ima mo, to je vie poput meke moi pape, nego kombinacija vrste i
meke moi koju poseduje jedan predsednik. Pokuaj da se meunarodne organizacije
razumeju analogijom sa domaom vladom je siguran put da se doe do pogrenih
odgovora.
Medjunarodno pravo nije kao unutranje pravo. Domae pravo je proizvod
zakonodavstva i obiaja, i ponekad se zove obiajno pravo. Domae pravo sadri odredbe
o prinudi, pojedinanu presudu ( moete sami otii u sud i povesti parnicu) i redovnu
zakonsku reviziju postupka. Medjunarodno javno pravo je slino u tom smislu to se
sastoji od ugovora, koji su u stvari sporazumi izmedju drava, i obiaja, koji su iroko
prihvaeni u njihovoj praksi. Ono se, meutim, dramatino razlikuje u prinudi i presudi.
Kod prinude, nema izvrne vlasti koja bi naterala dravu da prihvati odluku suda.
Medjunarodna politika je sistem samopomoi. Klasinim metodama medjunarodnog
prava, prinuda je ponekad bila sprovodjena od strane velikih monika. Na primer, po
zakonu o moru, razvio se obiaj da drava moe polagati pravo na tri milje svojih
teritorijalnih voda. U devetnaestom veku, kada je Urugvaj proglasio ire teritorijalne
vode da bi zatitio ribare van svojih obala, Britanija, tadanja velika pomorska sila,
poslala je naoruane brodove unutar tri milje od njegove obale. Tako je obiajno pravo
sprovela velika sila. Mogli biste da postavite pitanje ko bi primenio zakon protiv
Britanije, da ga je ona prekrila. Odgovor je da je u sistemu samopomoi prinuda
jednosmerna ulica.
Presuda se po medjunarodnom pravu odnosi na dravu, a ne pojedinca (premda je
Evropski sud u Strazburu regionalni izuzetak). Umesto da bilo ko od milijardi gradjana
sveta vodi postupak na medjunarodnom sudu, to mogu initi samo drave, a nije
verovatno da e one voditi procese osim ako ne ele da te sluajeve sklone sa svog praga
ili misle da imaju osnovane anse za pobedu. Stoga je taj sud vodio relativno mali broj
sluajeva. Devedesetih godina osnovani su specijalni sudovi za suenje ratnim
zloincima u sukobima u Bosni i Ruandi, a 2002. godine veliki broj drava osnovao je
Medjunarodni krivini sud, koji e suditi optuenima za ratne zloine i genocid ako im ne
sude njihove nacionalne vlade. Meutim, jedan broj uticajnih drava, meu njima i
Sjedinjene Drave, odbio je da ratifikuje taj sporazum zato to su smatrale da on
naruava njihov suverenitet. Uz to, postoje problemi kako da se obiajna pravila tumae,
ak i kada postoji dogovor oko principa. Uzmimo princip eksproprijacije. Prihvaeno je
da neka drava moe da nacionalizuje korporaciju neke druge drave koja radi na njenoj
teritoriji, ali mora da plati kompenzaciju u visini njene vrednosti. Ali ko odredjuje kolika
je stvarna kompenzacija? Mnoge od manje razvijenih zemalja tvrdile su da je niska
kompenzacija adekvatna; bogate zemlje obino trae vei stepen nadoknade.
Konano, ak i kada Generalna skuptina Ujedinjenih nacija donese odluke, nije
sasvim jasno ta one zapravo znae. One nisu obavezujue. Jedina oblast u Povelji
Ujedinjenih nacija gde drava mora da zakonski prihvati odluku jeste Glava VII, koja se
odnosi na pretnje miru, krenja mira i akte agresije. Ukoliko Savet bezbednosti (ne
Generalna skuptina ) utvrdi da se radi o aktu agresije ili pretnji miru koji zahteva
sankcije, onda su drave lanice obavezne da primene te sankcije. To je ono to se
dogodilo 1990. godine kada je Irak napao Kuvajt i 2001. godine nakon to su Sjedinjene
Drave pretrpele teroristike napade.
Drugi nain na koji se ponekad stvara novi zakon je kroz velike meuvladine
konferencije, gde se pregovara o nacrtima sporazuma koje e vlade potpisati. Takve
konferencije su esto veoma velike i glomazne. Na primer, sedamdesetih godina
konferencija o zakonu o moru je obuhvatila preko sto drava uesnica, u pokuaju da se
doe do nacrta zakonskog predloga za 12 milja teritorijalnih voda, posebnu ekonomsku
zonu za ribarenje do 200 milja i oznaavanje nalazita mangana na dnu okeana kao
zajednickog nasledja. Problem je bio u tome to su se pojedine drave sloile samo sa
delom teksta, ostavljajui za sobom nejasan proizvod u meunarodnom pravu. Bez obzira
na to, 1995. godine, kada su Sjedinjene Drave elele da se odupru moguim kineskim
pretenzijama na vode oko ostrva Spratli, pozvale su se na meunarodni zakon o moru.
Medjunarodno pravo u osnovi odraava rascepkanu prirodu meunarodne
politike. Slab oseaj za zajednicu znai da nema dovoljno volje da se neko potuje ili
ogranii mimo oseaja obaveze ili prihvatanja autoriteta. Odsustvo jedinstvenog izvrioca
sa monopolom na legitimnu upotrebu sile znai da su suverene drave u prostoru
samopomoi i u prostoru sile i opstanka. A kada se opstanak dovede u pitanje, zakon
obino zauzima drugo mesto.


Predvidljivost i legitimnost

I pored svega, medjunarodno pravo i organizacije su vaan deo politike
stvarnosti zato to utiu na ponaanje drava. Drave imaju svoj interes za medjunarodno
pravo iz dva razloga: predvidljivost i legitimnost.
Drave su sve vreme u sukobima jedne protiv drugih. Ogroman raspon
medjunarodnih transakcija, kako javnih tako i privatnih, ukljuuje trgovinu, turizam,
diplomatske misije i kontakte medju ljudima preko dravnih granica. Dok
medjuzavisnost raste, broj kontakata se poveava, a time i prilike za sukobljavanje.
Medjunarodno pravo omoguava vladama da izbegnu sukob na visokom nivou kada
napetosti porastu. Na primer, ako se neki ameriki turista uhapsi zbog krijumarenja
droge u Meksiku, ukoliko se britanski brod sudari sa norvekim brodom u Severnom
moru ili japanska firma uloi albu da je indijska kompanija povredila njene patente,
vlade moda nee eleti da kvare svoje ostale odnose zbog ovih privatnih sukoba.
Regulisanje ovakvih pitanja po medjunarodnom zakonu i dogovorenim principima
depolitizira ih i ini predvidljivim. Predvidljivost je neophodna da bi cvetale transakcije i
da bi se uredno razreavali sukobi koji ih neizbeno prate.
Legitimnost je drugi razlog zbog koga vlade imaju interesa za medjunarodno
pravo. Politika nije samo borba za fizicku nadmo, nego takodje i nadmetanje za
legitimnost. Mo i legitimnost nisu suprostavljeni nego se dopunjuju. Ljudska bia nisu
ni savreno moralna ni potpuno cinina. Politika je injenica da vera u dobro i loe
pomae ljudima da se pokrenu za akciju i zbog toga je legitimnost izvor moi. Ukoliko se
postupci neke drzave doive kao nelegitimni, cena takve politike e biti vea. Drave
zahtevaju od medjunarodnog prava i organizacija da ozakone njihovu sopstvenu politiku
ili da delegalizuju politiku drugih, to esto oblikuje njihove taktike i proizvode.
Legitimnost ojaava meku mo drave.





Kriza zbog Sueckog kanala

Suecka kriza iz 1956. godine predstavlja dobar istorijski primer uloge
meunarodnog prava i organizacija, iako je do nje dolo tokom Hladnog rata u regionu u
kojem su preovladavali uslovi koje opisuje realistika teorija. Suecki kanal su izgradili
Britanci i Francuzi u XIX veku, a postao je znaajan za britanske trgovinske puteve do
Indije. U 1956. godini, oko etvrtina britanskog uvoza je dolazila kroz Suecki kanal. U
julu 1956. godine, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je nacionalizovao Suecki kanal.
Ser Entoni Idn, britanski premijer, video je ovo kao veliku pretnju Britaniji. Smatrao je
Nasera za novog Hitlera, i izveo analogiju sa 1930-im godinama i britanskim neuspehom
da se suprotstavi Hitlerovom ulasku u Rajnsku oblast. Britanija je strahovala da bi
Naserovo pozivanje na arapski nacionalizam oslabilo britanski poloaj na Srednjem
istoku, a zabrinjavala ju je i injenica da je Naser prihvatio pomo u naoruanju od
Sovjeta - to se, naravno, deavalo na vrhuncu Hladnog rata.
U avgustu i poetkom septembra 1956. godine, Britanija i Sjedinjene Drave su
predloile udruivanje korisnika Sueckog kanala, iznosei stav da Egipat moe da
nacionalizuje kanal, ali da kontrolu vre oni koji su ga koristili za prolaz brodova. Naser
je odbio taj kompromis. U meuvremenu, Britanija je razvila tajni plan sa Francuskom i
Izraelom. Izrael, koji je trpeo napade preko-granine gerile koju je Naser podsticao, bio je
spreman da napadne Egipat. Britanija i Francuska bi tada intervenisale sa izgovorom
postojanja pretnje Sueckom kanalu. Izrael je uao u oblast Sinaj u Egiptu tvrdei da je
delovao u samoodbrani. Pozvao se na lan 51 Povelje UN koje dozvoljava samoodbranu
kao legitimnu upotrebu sile. Dok je Izrael napredovao ka Sinaju kroz Suecki kanal,
Britanija i Francuska su izjavile da moraju da interveniu kako bi spreile oteenje
kanala. Savet Bezbednosti UN je razmatrao krizu, odbacio izgovor i pozvao na prekid
vatre. Britanija i Francuska su iskoristile pravo veta da bi spreile prekid vatre. elele su
da se intervencija nastavi sve dok se ne otarase Nasera.
Dag Hamareld, generalni sekretar UN, u saradnji sa kanadskim ministrom
inostranih poslova Lesterom Pirsonom smislio je plan o razdvajanju Izraelaca i Egipana
ubacivanjem snaga UN za ouvanje mira. Tada Britanci i Francuzi vie ne bi imali
izgovor za svoju intervenciju. Rezolucija Generalne skuptine, gde nije bilo prava veta,
dozvolila je slanje snaga UN u oblast Sinaja. Sjedinjene Drave nisu podrale svoje
evropske saveznike, strahujui da bi njihova intervencija izazvala arapske nacionaliste i
poveala uticaj za Sovjetski Savez na Srednjem Istoku. Umesto toga, Sjedinjene Drave
su podrale Pirsonov i Hamareldov plan. Kao dodatni pritisak na Britaniju, Sjedinjene
Drave su odbile da dozvole MMF-u (jo jednoj meunarodnoj organizaciji) da odobri
zajam Britaniji ija je funta sterlinga bila pod pritiskom. Britanija i Francuska su se
povukle i sloile sa prekidom vatre. (Sovjeti su u to vreme bili zauzeti intervencijom u
Maarskoj koja je pokuavala da se izbori za svoju slobodu).
Britanci i Francuzi su morali da prihvate prekid vatre delom zbog amerikog
pritiska, a delom zato to su bili uhvaeni na sopstvenom pravnom izgovoru. Sada je
postojao drugi nain za razdvajanje Izraelaca i Egipana i spreavanje da se oteti kanal.
15. novembra, prve snage UN su bile ubaene na Sinaj izmeu sukobljenih strana, a
kasnije u decembru UN su preuzele ienje brodova potonulih u kanalu. Korienje i
zloupotreba meunarodnog prava i organizacija su igrale kljunu ulogu u politici Suecke
krize.
U uslovima postojanja najveeg sukoba interesa, meunarodno pravo ne moe da
ogranii pojedine akcije drava, ali esto pomae pri oblikovanju toka politike. Pravo je
deo borbe za mo. Cinici bi mogli da kau da su ovo samo igre koje igraju pravnici, ali
sama injenica da je vladama vano da imaju pravne argumente ili da uzimaju u obzir
rezolucije meunarodnih organizacija, pokazuju da nisu potpuno beznaajne. Kazano
aforistiki: Kada se zbog vrline ine poroci, onda bar znamo da vrlina ima cenu.
Jednostavno reeno, vlade mogu biti uhvaene u zamku sopstvenih pravnih izgovora.


Pismo predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru

1930-tih godina Hitler je ustoliio svoj poloaj nizom paljivo isplaniranih manevara. Oni su
poeli okupacijom Rajnske oblasti i bili praeni sukcesivnim aktima agresije protiv Austrije, ehoslovake,
Poljske i Zapada. Njegove akcije su bile opravdane i tolerisane od strane veeg dela stanovnitva Zapadne
Evrope.
Slino tome, zauzimanje Sueckog kanala je, kako smo ubedjeni, poetni potez u planiranoj
kampanji koju je osmislio Naser kako bi potpuno iskljuio sav zapadni uticaj i interese iz arapskih zemalja.
On veruje da bi, ako bi mu to prolo, i ako bi sa uspehom izazvao osamnaest nacija, njegov presti u
arapskom svetu bio tako veliki da bi bio sposoban da podigne revolucije mladih oficira u Saudiskoj Arabiji,
Siriji, Jordanu i Iraku. (Znamo da ve priprema revoluciju u Iraku, koji je najstabilniji i najprogresivniji.
Te nove vlade bi zapravo bile egipatski, ako ne ruski sateliti. One bi morale da svoje objedinjene naftne
resurse stave pod kontrolu Ujedinjene Arabije voene od strane Egipta i pod ruskim uticajem. Kad doe taj
trenutak Naser moe obustaviti isporuku nafte Zapadnoj Evropi, a mi emo mu biti preputeni na milost.

Premijer Entoni Idn, 1956
67



Drugi primer je Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 242. Usvojena krajem rata
na Srednjem Istoku 1967. godine, pozivala je na povratak na granice od pre rata.
Godinama je delovala odriui legitimitet izraelske okupacije teritorija zauzetih tokom
rata. To je dovelo Izrael u defanzivu u UN. Arapske drave su izgubile rat, ali su uprkos
tome bile u stanju da vre pritisak na Izrael. 1976. godine, kada je arapska koalicija
pokuala da iskljui Izrael iz UN, Sjedinjene Drave su troile dobar deo politikog
kapitala lobirajui u Generalnoj skuptini u nameri da spree iskljuivanje Izraela, to je
jo jedan pokazatelj da su simboli legitimiteta u meunarodnim organizacijama deo borbe
za mo.

Kada se radi o vitalnim pitanjima vezanim za opstanak, drava e upotrebiti
najefikasniji oblik moi, a to je vojna sila. To moe objasniti ogranien uspeh napora
meunarodnog prava i organizacija da se nose sa upotrebom sile. Jedno je stvar nositi se
sa krijumarenjem droge, sudarom brodova na moru ili povredom patenta; drugo je
rizikovati opstanak jedne drave pokoravanjem meunarodnom pravu. To je bio problem
sa kolektivnom bezbednou 1930-ih godina, ali je izmenjeni oblik kolektivne
bezbednosti ponovo stvoren u Povelji UN.


UN nain uvanja mira i kolektivna bezbednost

Klasina ravnotea snaga nije uinila rat nezakonitim. Upotreba vojne sile je
prihvaena, to je esto osiguravalo stabilnost sistema. Tokom XIX veka, sa promenama
u tehnologiji koje su rat uinile destruktivnijim i usponom demokratije i mirovnih
pokreta, bilo je vie pokuaja da se drave organizuju protiv rata. 26 drava je odralo
mirovnu konferenciju u Hagu 1899. godine. 1907. godine, jo jednoj konferenciji u Hagu
su prisustvovale 44 drave. Pristup koji je zauzet na ovim konferencijama je bio izrazito
legalistiki. Konferencije su pokuale da ubede sve drave da potpiu ugovore o arbitrai,
kako bi se sporovi reavali arbitraom pre nego silom. One su takoe pokuale da
kodifikuju pravila ratovanja u sluaju da arbitraa ne funkcionie.
Kao to smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokuaj da se
stvori koalicija drava koje bi odvratile i kaznile agresore. U oima Vudro Vilsona i onih
koji su razmiljali kao i on, Prvi svetski rat je bio uglavnom sluajan i nepotreban rat
izazvan ravnoteom snaga, a takvi ratovi bi mogli biti spreeni savezom svih drava radi
kolektivne bezbednosti. Ukoliko je cilj Lige naroda bio da sprei Prvi svetski rat nakon
samog dogadjaja, cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da sprei Drugi svetski rat. 49
drava se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuivala novine
kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona,
osim u sluaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Za razliku od sistema ravnotee
snaga XIX veka, agresivno korienje sile je sada bilo nezakonito za svaku zemlju koja je
potpisala Povelju UN. Svako korienje sile je moralo da bude ili u samoodbrani,
kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti.

67
Citirano prema: Robert R. Bowie, Suez 1956, Oxford University Press, NewYork, 1974, p. 124.
Osnivai UN su stvorili i Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih lanica i
rotirajueg dela nestalnih lanica. Savet bezbednosti se moe posmatrati kao koncept
ravnotee snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet
bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujuih rezolucija.
Ukoliko se pet velikih sila policajaca ne sloe, svaka je imala pravo veta, to je delovalo
kao osigura u protivpoarnom sistemu nekog domainstva. Bolje veto koji spreava
poar, nego kua koja izgori u ratu protiv velike sile.
Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U
vreme ideolokih podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome ta je legitimna
upotreba sile, a veliki problemi su nastali u definisanju agresije. Na primer, kako treba
ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga koje su prve prele granicu? Kao to smo videli,
Izrael je 1956. godine trpeo pritajene napade gerile podrane iz Egipta, a ipak su
izraelske konvencionalne snage prve prele granicu. U zavisnosti od vae strane u
Hladnom ratu, imate razliite poglede na to ko je izazvao agresiju. Dve decenije tokom
Hladnog rata komiteti UN su pokuavali da definiu agresiju. Izali su sa pravilom koje
nije mnogo vredelo: spisak aktova agresije je bio praen zakljukom da bi Savet
bezbednosti mogao da odredi da i drugi akti takoe ine agresiju. ak i kada je koriena
vojna sila, Savet je mogao da ne proglasi da je bilo ikakve agresije. Tako da je, to se tie
Ujedinjenih nacija, agresija bila poinjena onda kad tako kae Savet bezbednosti. Sve je
zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata.
Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omoguio uspon koncepta preventivne
diplomatije i snaga za ouvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kanjavanja agresora,
to je osnovni koncept kolektivne bezbednosti, Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne
snage i postavile ih izmeu zaraenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamareld i
Lester Pirson 1956. godine je korien mnogo puta posle toga. Mada je Hladni rat
spreavao Ujedinjene nacije da primene revidiranu doktrinu kolektivne bezbednosti, nije
spreavao novinu korienja koalicionih snaga kako bi drale dve strane razdvojenim. U
kolektivnoj bezbednosti, ukoliko neka drava pree granicu, sve ostale se moraju
ujediniti protiv nje i primorati je na povlaenje. U preventivnoj diplomatiji i ouvanju
mira, ukoliko neka drava pree granicu, Ujedinjene nacije se umeaju i dre sukobljene
strane razdvojenim bez izjanjavanja ko je u pravu, a ko ne. Tokom Hladnog rata, jedan
od osnovnih principa ouvanja mira od strane UN je bio da snage uvek dolaze iz malih
zemalja, a ne iz Sovjetskog Saveza ili Sjedinjenih drava, kako bi velike sile bile drane
izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i ouvanje mira su bile vana novina
koja jo uvek igra znaajnu ulogu, ali to nije kolektivna bezbednost.
Iraka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budui
da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna brzbednost UN je
upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo,
Irak je izvrio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liila na 30-te godine, to je
dravnike podsetilo na tadanji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo
oseanje da ako kolektivna bezbednost UN zakae u tako jasnom sluaju, onda nee
predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Tree, male drave u
Ujedinjenim nacijama su podrale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne
postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korieni da opravdaju njegovu
invaziju Kuvajta su takoe predstavljali pretnju veini ostalih malih drava. Da
parafraziramo rei delegata Haitija u Ligi naroda citirane ranije, da te drave nisu elele
da postanu neiji Kuvajt.
Da li e kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u
izuzetnim sluajevima. Stalne lanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da
se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraki rat. Postoje znaajni
problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcionie kada postoji jasna agresija; on bi se
mnogo tee primenio u graanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost e
funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drave, Rusija, Kina, Britanija ili
Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost e ponovo biti ugroena.
tavie, 1945. godine nije bilo predvieno da kolektivna bezbednost UN bude primenjena
protiv pet velikih sila sa pravom veta u Savetu bezbednosti. Tree, kolektivna bezbednost
funkcionie kada drave lanice obezbede sredstva, ali je teko zamisliti kolektivnu
bezbednost koja funkcionie ukoliko drave sa jakim vojnim snagama ne obezbeuju
sredstva. Kolektivna bezbednost je bila alostan neuspeh u 30-im godinama, zamrznuta je
tokom Hladnog rata, a onda, kao Lazar, ustala iz mrtvih u Persijskom zalivu 1990.
godine. Ali to je bilo samo malo udo, jer, kao to vidimo u Glavi 9, kolektivna
bezbednost je samo deo onoga to e biti potrebno za svetski poredak u budunosti.
Ujedinjene nacije su imale politiki uticaj, ak i kada kolektivna bezbednost nije
mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret
dokazivanja na one koji hoe da upotrebe silu. To utie na meku mo drava, to su
Sjedinjene Drave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN
nije spreila Sjedinjene Drave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniila dobijenu pomo i
uinila rat i njegove posledice skupljim. Pored toga, diskusija u Savetu bezbednosti o
meunarodnom nasilju ini dramatinijom praksu kolektivne zabrinutosti i usredsreuje
panju u vreme krize. To ponekad kristalizuje gledita, podiui trokove agresivnoj
upotrebi sile, i deluje kao bezbednosni ventil za diplomatiju. Konano, uloga snaga UN
za ouvanje mira je ograniena ali korisna. Ovakve tampon zone su sredstva u kojima
drave uvek ponovo nalaze svoje interese. Zavretkom Hladnog rata nastaje vie
mogunosti za Ujedinjene nacije. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji
Namibije, nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi,
administraciji u Kambodi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skoranja iskustva u
ouvanju mira su meovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodi, ali
nisu uspele sa spree genocid u Ruandi, ili da zaustave graanski rat u Angoli. Igrale su
kljunu ulogu na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene
jaim NATO snagama. Pokazalo se da neutralno postavljanje trupa izmedju zaraenih
strana ne funkcionie uvek dobro u etnikim sukobima. Sa druge strane, UN i dalje igra
znaajnu legitimizirajuu ulogu, dok zemlje kao to je Australija preuzimaju vodjstvo u
obezbedjivanju snaga koje stabilizuju haotinu situaciju, kao u Istonom Timoru. A
neuspeh Sjedinjenih Drava i Britanije da izdejstvuju drugu rezoluciju Saveta
bezbednosti koja bi odobrila njihovo korienje sile 2003. godine, umnogome je poveao
trokove njihove okupacije Iraka
68
. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne
uklapaju onako precizno kako se nekad mislilo, bila bi greka odbaciti meunarodno
pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo politike realnosti anarhinog sistema drava.
Greka je biti suvie cinian ili suvie naivan u vezi sa meunarodnim organizacijama i
pravom. Drave ne ive samo po zakona, ali ne ive ni u potpunosti bez njega.

68
Binding the Colossus, The Economist, November 22, 2003, pp. 25-26.

SUKOBI NA SREDNJEM ISTOKU

Iskidan ogorenim borbama u poslednjih pola veka, Srednji Istok predstavlja
moda najpoznatiji regionalni sukob u svetu. On se najbolje uklapa u realistiko vienje
meunarodne politike, ali uprkos tome, to je takoe oblast u kojoj su meunarodno pravo
i organizacije odigrali znaajne uloge. ta je uzrok tako velikom sukobu? I nacionalizam,
i religija i politika ravnotee snaga pruaju po deo odgovora.
Iransko- iraki rat (1980-1988.) daje dobar primer. Zato je Irak napao svog veeg
suseda? Jedan od razloga je bila islamska revolucija koja je oborila iranskog aha. Pod
vlau aha Iran je zahtevao ceo vodeni put izmeu Irana i Iraka. Ali nakon to je Iranska
revolucija 1979. godine uklonila aha, Iran je podeljen domaim razdorima, a iraki
predsednik, Sadam Husein, video je povoljan trenutak za napad. tavie, revolucionarni
Iran je izazivao probleme unutar Iraka. Iraki muslimani su bili podeljeni izmeu Sunita i
iita, a Sadam Husein je bio svetovni voa drave. iitski fundamentalisti u Iranu su
podsticali irake iite da ustanu protiv Sadama Huseina. Ovaj transnacionalni religiozni
poziv je propao poto je Sadam Husein pobio mnoge irake iitske voe. Ali i Irak je
napravio greku u proraunu. Iranci nisu arapi, i postojala je velika arapska manjina u
delu Irana prema Iraku. Iraani su mislili da e biti dobrodoli kao oslobodioci u delu
Irana gde se govori arapskim, ali to nije bio sluaj. Umesto toga, iraki napad je pomogao
da se Iranci ujedine.
Posle ovih par greaka u proraunu, rat se pretvorio u dugotrajni sukob umesto
kratkog isplativog rata koji je bio namera Sadama Huseina. Irak je odluio da se povue,
ali Iran to nije dozvolio. Poto je bio napadnut, nije hteo da dozvoli Iraku da odluuje
kada e rat prestati. Ajatolah Homeini, duhovni voa Irana, rekao je da Iran nee
okonati rat sve do pada Sadama Huseina. Tokom najveeg dela te decenije, ostatak sveta
je samo posmatrao. Konzervativne arapske zemlje kao to su Saudijska Arabija i Jordan
su podrale Irak protiv Irana jer su se vie plaile iranske revolucionarne moi. Ali, kao
to smo videli, arapska Sirija, svetovni i radikalni reim u mnogo emu slian Iraku,
podravao je Iran iz razloga ravnotee snaga. Oni su vie brinuli zbog rastue snage
njihovog suseda Iraka, nego udaljenijeg Irana.
Oni spolja su takoe zauzeli strane. Sjedinjene drave, zabrinute zbog porasta
iranske moi, tajno su pruale pomo Iraku. Izrael je tajno isporuivao ameriko oruje
Iranu, iako su fundamentalisti u Iranu pozivali na ukidanje Izraela. Izraelska tajna pomo
u naoruanju se moe objasniti razlozima ravnotee snaga. Izrael se plaio i Iraka i Irana,
ali je Irak bio blia pretnja, i po principu neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj,
Izrael je pruao pomo Iranu. Tako se rat, koji je poeo zbog pogrenih prorauna koji
imaju koren u religiji, nacionalizmu i ambicioznosti, zbog brige za ravnoteu snaga
proirio u uporan, blizu decenije dug sukob.

Pitanja nacionalizma

Kako nacionalizam izaziva rat? Zaista, ta je nacionalizam, a ta je nacija?
Konstruktivisti ukazuju da je koncept nacije problematian. Renik definie naciju kao
grupu koja se poziva na zajedniki identitet i pravo da bude drava. Ali koje vrste grupa
to obuhvata? ta je izvor zajednikog identiteta? Jedno pozivanje je na etniku slinost,
ali SAD su etniki razliite, a ipak jedna nacija. Sledee pozivanje je na jeziku slinost,
ali vajcarska se jeziki razlikuje, a ipak je jedna nacija. Drugi kau da religija moe biti
osnova nacije, i neke drave, kao to su Izrael i Pakistan, su uglavnom zasnovane na
religijskom identitetu. Stvar je u tome da kada grupa ljudi sa zajednikim identitetom
sebe naziva nacijom, mogu postojati razliiti izvori tog identiteta. Kako je rekao
francuski mislilac Ernest Renan: Sutinski element nacije je da svi njeni pojedinci
moraju imati mnogo toga zajednikog, ali su takoe morali zaboraviti mnoge stvari
69
.
Nacije se takoe nazivaju imaginarnim zajednicama jer su prevelike da bi se svi
meusobno poznavali, i zamiljanje igra znaajnu ulogu.
Nacionalizam je varljiv zato to nije samo deskriptivni, nego i preskriptivni termin.
Kada su rei i deskriptivne i preskriptivne, one postaju politike rei koje se koriste u
borbi za premo. Nacionalizam postaje kljuni izvor dravnog legitimiteta u modernom
svetu. Otuda, prisvajanje prava na nacionalnu pripadnost postaje moan instrument.
Ukoliko ljudi mogu da pridobiju druge da prihvate njihov zahtev da postanu nacija, mogu
zahtevati nacionalna prava i koristiti te zahteve kao oruje protiv svojih neprijatelja. Na
primer, 1970. godine arapske drave su uspeno lobirale na Generalnoj skuptini UN da
se usvoji rezolucija koja cionizam oznaava kao rasizam. Njihova namera je bila da Izrael
lie legitimiteta da se se naziva nacijom. Biti oznaen kao rasista je loe; biti oznaen kao
nacionalista je uglavnom dobro. Tvrditi da Izrael nije nacija je znailo koristiti rei kao
oruje.
Analitiki problem sa argumentom je bio da religija moe biti osnova nacionalnog
identiteta. Takoe je tano da religijska osnova moe da uine teim manjinama koje ne
pripadaju tim religijama da dele isti nacionalni identitet. Svet je tei za muslimane u
Izraelu nego za Jevreje, ba kao to je svet tei za Induse u Pakistanu nego za Muslimane.
Ali to ne znai da je drava rasistika zato to ljudi koriste religiju da bi sebe nazvali
nacijom. Generalna skuptina UN je konano ponitila rezoluciju na drugom glasanju
1991. godine.
U XVIII veku, nacionalizam nije bio toliko vaan. Zato je nacionalizam postao
tako vaan u dananje vreme? Najzad, kako su pokazali konstruktivisti, ljudi su sposobni
za istovremeno vei roj medjusobno ukrtajuih lojalnosti - iznad i ispod dravnog nivoa
- a te lojalnosti se mogu menjati. Tendencija promene lojalnosti se dogaa kada se
uobiajeni modeli ivota poremete. Ideja o naciji esto poinje meu onima koji su
najvie ugroeni, sa ljudima koji su marginalne figure u svojim kulturama i manje sigurni
u svoj identitet. Ovo su esto ljudi baeni van uobiajenih modela, koji poinju da
postavljaju pitanja. Polaganje prava na nacionalni identitet esto poinje kod
intelektualaca ili kod devijantnih verskih grupa. Na primer, prvi arapski nacionalisti u
XIX veku su ee bili hriani nego muslimani. Postepeno je njihova zainteresovanost
za novi identitet dobijala veu podrku poto su industrija i urbanizam poremetili
tradicionalne modele i lojalnosti ruralnih drutava.
Poremeaji koji mobiliu ljude za nove identitete mogu doi od strane unutranjih
ili spoljnih sila. Moderni nacionalizam je bio uveliko stimulisan od strane Francuske
revolucije. Uspon srednje klase je poremetio tradicionalne politike i socijalne modele.
Politike grupacije u usponu nisu vie elele dravu Francusku definisanu kao kraljevinu,
nego odreenu kao naciju svih ljudi. A spolja, dok su Napoleonove armije marirale kroz

69
Ernest Renan, citiran u: Hans Kohn, Nationalism: Its Meaning and History, Van Nostrand, Princeton, NJ,
1955, p. 137.
Evropu, poremetile su drutvo i mobilisale nacionalistika oseanja medju ljudima sa
nemakog govornog podruja i drugde. Do sredine veka, dolo je do sve ire podrke
ideji da svaka nacija treba da ima dravu. Ovaj ideal je kulminirao ujedinjenjem
Nemake i Italije. Ironino, Bizmark je bio konzervativac koji nije pokuavao da ujedini
sve koji govore nemaki, nego samo koje je mogao da kontrolie pod pruskom krunom.
U svakom sluaju, iskoristio je nacionalizam za ostvarenje svojih namera, a ujedinjenje
Nemake i Italije postalo je model uspeha.
Drugi svetski rat je oslabio evropska kolonijalna carstva, a dekolonizacija je bila
jedan od glavnih pokreta u Aziji i Africi u sledee tri decenije. Drutva u metropolama su
bila oslabljena samim ratom, a elite u kolonizovanim oblastima su poele da koriste ideju
nacionalizma protiv evropskih imperija. Ali, da je model drava XIX veka zasnovanim na
jeziku i etnicitetu bio korien za organizovanje postkolonijalnog sveta, to bi dovelo do
stvaranja hiljada mini drava u Africi i mnogim delovima Azije. Umesto toga,
postkolonijalne elite su afirmisale prava drave da stvara naciju, upravo suprotno modelu
iz XIX veka. Lokalni lideri su tvrdili da je neophodno koristiti dravnu maineriju koju
su uspostavili kolonizatori - budet, policiju, javne slube - kako bi od manjih
plemenskih grupa stvorili naciju. Tako je ista ideologija nacionalizma bila koriena da
opravda dve stvari koje su gotovo suprotne jedna drugoj - nacija stvara dravu ili drava
stvara naciju - zato to je nacionalizam politika re koja se koristi kao instrument. U tom
smislu, nacionalni identiteti su drutveno konstruisani. (ak i u naizgled klasinom
primeru principa nacija stvara dravu u sluaju Francuske, drava je koristila
obrazovanje i policiju da prisajedini zaostale regione kao to je Bretanja.)
U ranim romantinim danima kolonijalnih oslobodilakih pokreta, esto je bilo
uspenog zatakavanja ovih razlika u pan pokretima. U Evropi je u XIX i poetkom
XX dolo do uspona pan-slavizma, koji se pozivao na zajedniki identitet svih ljudi koji
govore slovenskim jezicima. Savremeni Srednji Istok je video pan-arapski pokret, a
Afrika pan-afriki. Prvi protivnici strane vladavine su tvrdili da bi, budui da su svi
kolonizovani narodi slino stradali od strane spoljnih kolonizatora, oni trebali da
formiraju pan-afrike i pan-arapske nacije. Kada je, meutim, dolo do praktinih pitanja
vladanja, za razliku od oslobadjanja i otpora kolonijalizmu, posao vlade je zahtevao
instrumente drave kao to su budet, policija i javne slube. A takvi instrumenti nisu
postojali na pan osnovi, nego na osnovi vetakih granica stvorenih od strane
kolonijalne vladavine. Tako je, kako je romantizam postepeno slabio, identitet zasnovan
na dravi poeo da zamenjuje onaj zasnovan na panpokretima. Svakako, romantizam
pan pokreta je esto opstajao kao ometajua sila.
Na Srednjem Istoku je esto dolazilo do pozivanja na pan-arabizam i neobinih
situacija kada drave iznenada najavljuju da formiraju uniju, kao to su Egipat i Sirija
uinili formirajui Ujedinjenu Arapsku Republiku 1958. godine, ili kao to su 1989.
godine uinile tako razliite drave kao Libija i Maroko. Svakako, vremenom, dravne
snage su odnele prevagu nad pan-nacionalistikim pokretima. Na primer, egipatski
nacionalizam usmeren na dravu je postepeno postao jai u javnom mnjenju od pan-
arabizma. Ali postepeni proces je daleko od gotovog. U veem delu postkolonijalnog
sveta, dolo je do velikog poremeaja normalnih modela ivota zbog ekonomskih
promena i savremenih komunikacija. Politiki voi su pokuali da uspostave kontrolu nad
ovim postkolonijalnim nezadovoljstvom. Neki su koristili nacionalne zahteve, neki pan-
arapske, a ostali fundamentalistike religiozne zahteve, koji svi doprinose sloenosti
snaga koje stvaraju sukob u regionu kao to je Srednji Istok. Neuspeh drava u regionu da
se delotvorno modernizuju objanjava zato su se neki od njihovih gradjana okrenuli
fundamentalizmu i terorizmu koji su odrali mreu Al-Kaida.

Arapsko-izraelski sukobi

Arapsko-izraelski sukob je doveo do est ratova izmeu dve grupe naroda koji
imaju razliite nacionalne identitete, ali se pozivaju na pravo nad istim malim paretom
zemlje veliine potanske marke. Izraelski zahtevi datiraju iz biblijskih vremena kada je
oblast bila pod upravom Jevreja pre nego to su Rimljani uspostavili svoju vlast u I veku
n.e. U savremenom istorijskom razdoblju, Izraelci se pozivaju na iskustvo iz I i II
Svetskog rata. Tokom I Svetskog rata, Britanci su objavili Balfurovu deklaraciju, pismo
napisano od strane britanske vlade Lordu Rotildu iz Britanske cionistike federacije,
obeavajui da e britanska vlada raditi na pitanju jevrejske postojbine u Palestini. Posle
II Svetskog rata, tvrde Izraelci, uasi Hitlerovog holokausta su dokazali potrebu za
jevrejskom dravom. 1948. godine, jevrejski naseljenici su bili voljni da prihvate podelu
Palestine, ali arapski narod u toj oblasti je bio protiv. Ujedinjene nacije su priznale
njihovu dravu, ali su Izraelci morali da se bore da je zatite od aparskih napada. To je,
kau Izraelci, istorijsko poreklo i opravdanje drave Izrael.
Palestinski Arapi odgovaraju da su oni takoe iveli u ovoj oblasti vekovima. U
vreme I Svetskog rata, kada je izdata Balfurova deklaracija, 90% ljudi koji su iveli u
oblasti Palestine su bili Arapi. Oni tvrde da Britanija nije imala pravo da daje obeanje
Jevrejima na tetu Arapa. tavie, nastavljaju Arapi, holokaust je moda bio jedan od
najveih istorijskih grehova, ali je poinjen od strane Evropljana. Zato bi Arapi trebali
da plate zbog toga?
Izgleda da obe strane imaju uverljive argumente. U I Svetskom ratu, oblau koja
je sada Palestina su vladali Turci, a Otomansko carstvo je bilo u savezu sa Nemakom.
Posle poraza, carstvo se raspalo, a njegove arapske teritorije su stavljene pod mandat
Lige naroda. Francuska je upravljala Sirijom i Libanom; Britanija je nazvala oblast koja
joj je data na upravu izmeu reke Jordana i Sredozemnog mora Palestina, a oblast
kojom je vladala preko reke Jordana Trans- Jordanija.
Tokom 20-ih godina jevrejsko naseljavanje Palestine se polako poveavalo, ali u
30-im, nakon uspona Hitlera i jaanja antisemitizma u Evropi, naseljavanje je poelo
ubrzano da raste. Do 1936. godine, blizu 40% Palestine je bilo jevrejsko, a useljavanje je
navelo arapske stanovnike do pobune. Britanci su ustanovili kraljevsku komisiju, koja je
predloila podelu na dve drave. U maju 1939. godine, sa pribliavanjem II Svetskog
rata, Britaniji je bila potrebna podrka Arapa protiv Hitlerove Nemake, tako da su
Britanci obeali Arapima smanjivanje jevrejskog useljavanja. Tu restrikciju je, meutim,
bilo teko sprovesti posle rata. Zbog holokausta mnogi u Evropi su odobravali ideju o
jevrejskoj postojbini, i bilo je dosta krijumarenja jevrejskih izbeglica. Pored toga, neki
od jevrejskih doseljenika u Palestinu su poinili teroristike akte protiv svojih britanskih
vladara. Britanija je, u medjuvremenu, bila toliko finansijski i politiki iscrpljena zbog II
Svetskog rata i dekolonizacije Indije, da je u jesen 1947. godine objavila da e u maju
1948. predati Palestinu Ujedinjenim nacijama.
Ujedinjene nacije su 1947.godine preporuile podelu Palestine. Da ironija bude vea,
bilo bi bolje za Arape da su prihvatili plan podele od strane UN, ali su ga oni odbili. To je
dovelo do izbijanja lokalnih sukoba. U maju 1948. godine Izrael je proglasio nezavisnost,
a njegovi arapski susedi su napali u pokuaju da spree podelu. Prvi rat je trajao osam
meseci povremenih borbi. Mada su Arapi bili brojniji od Izraelaca, 40:1, bili su loije
organizovani i ometani razjedinou. Posle prekida vatre i posredovanja UN, Jordan je
kontrolisao oblast zvanu Zapadna Obala, a Egipat je kontrolisao Gazu, ali najvei deo
ostale Palestine je bio pod kontrolom Izraelaca; u stvari, vie nego to bi imali da su
Arapi prihvatili plan UN iz 1947. godine.
Rat je proizveo reku palestinskih izbeglica, oseaj ponienosti meu mnogim
Arapima, i veliki otpor bilo kakvoj ideji o trajnom miru. Arapi nisu hteli da prihvate
ishod rata jer nisu eleli da legitimizuju Izrael. Verovali su da je vreme na njihovoj strani.
Arapski lideri su pothranjuvali pan-arapska oseanja i verovali su da mogu da unite
Izrael u drugom ratu. U stvari, kada je jordanski kralj Abdulah pokuao da potpie
separatni mirovni ugovor sa Izraelom 1951. godine, ubijen je.
Drugi rat je poeo 1956. godine. 1952. godine Gamal Abdel Naser i drugi mladi
oficiri nacionalisti su sruili egipatskog kralja Faruka. Ubrzo su dobili naoruanje od
Sovjetskog Saveza i pokuali da uspostave kontrolu nad Sueckim kanalom. Uznemiravali
su Izrael serijama gerilskih napada. Kao to smo videli ranije, Britanija i Francuska, ljute
zbog kanala i zabrinute zbog Naserove dominacije na Srednjem Istoku, tajno su
dogovorile sa Izraelom da napadne Egipat. Medjutim, Sjedinjene Drave su odbile da
pomognu Britaniji, a rat je bio zaustavljen rezolucijom UN i mirovnim snagama koje su
bile razmetene da odvoje zaraene strane. Jo uvek nije, meutim, bilo mirovnog
ugovora.
Trei rat, estodnevni rat iz juna 1967. godine, bio je najznaajniji jer je odredio
kasnije teritorijalne probleme. Naser i Palestinci su nastavili da uznemiravaju Izrael
gerilskim napadima, a Egipat je zatvorio tesnac kod Tirana, to je preseklo izraelsku
plovidbu ka Crvenom moru. Naser nije bio potpuno spreman za rat, ali je video ansu u
sirijsko-izraelskom ratu koji je bio na pomolu i mislio da bi bilo dobro da se pridrui.
Naser je traio od UN da uklone svoje mirovne snage sa njegovih granica. Izrael je,
videvi Nasera kako se priprema za rat, odluio da ne eka, nego da ga preduhitri. Izraelci
su napali egipatske avione na zemlji i preoteli ne samo itavo Sinajsko poluostrvo, nego i
Golansku visoravan od Sirije, i Zapadnu obalu od Jordana.
U tom trenutku su se umeale supersile kako bi izvrile pritisak na obe strane da
prekinu vatru. U novembru 1967. godine, Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju
242, koja kae da Izrael treba da se povue sa okupiranih teritorija u zamenu za mir i
priznanje. Ali bilo je nekih namernih nejasnoa u Rezoluciji 242. U zavisnosti od toga
koja se od vie jezikih verzija Rezolucije ita, nije reeno svih teritorija, nego samo
teritorija to bi znailo da neke ne bi morale biti vraene. Takoe je bilo nejasnoa u
vezi sa statusom Palestinaca, koji nisu bili priznati kao nacija, nego su opisani kao
izbeglice. Ponovo osnovni problem nije reen.

Citat: Vlada Njenog Velianstva ima razumevanja za uspostavljanje nacionalnog
doma za jevrejski narod u Palestini, i uinie sve to je u njenoj moi da omogui
ostvarenje ovog cilja, pri emu se u potpunosti podrazumeva da nee biti uinjeno nita
to bi moglo tetiti gradjanskim i verskim pravima postojeih, ne-jevrejskih zajednica u
Palestini, ili pravima i politikom statusu koji Jevreji uivaju u bilo kojoj drugoj zemlji.
Balfurova deklaracija, 2. novembar 1917.g.

etvrti rat je bio umereniji sukob. U periodu 1969.-1970. godine, Naser je, uz
podrku Sovjetskog Saveza, organizovao prelaske preko Sueckog kanala i druga
uznemiravanja. Ovo je izazvalo rat u vazduhu u kome su se izraelski i egipatski piloti
borili u velikom broju vazdunih bitaka. Konano je vazduni rat doao do mrtve take.
Peti rat je bio Rat Jom Kipur u oktobru 1973. godine. Kada je Naser umro,
nasledio ga je Anvar Sadat, koji je shvatio da Egipat ne moe da uniti Izrael. Zakljuio
je da je neophodna neka vrsta psiholoke pobede pre nego to preduzme pomirljive
poteze. Sadat je odluio da napadne preko Sueckog kanala, ali da ne pokuava da zauzme
itavu Sinajsku oblast. U tom cilju on se tajno dogovorio sa Sirijom i postigao efektno
iznenaenje. U prvim fazama, rat se odvijao dobro za Egipane, ali su Izraelci snano
uzvratili.
Jo jedanput su se velike sile umeale i pozvale na prekid rata. Dravni sekretar
Henri Kisinder je odleteo u Moskvu, ali dok je on bio tamo Izraelci su opkolili
egipatske armije. Sovjeti su oseali da su bili prevareni. Mobilisali su svoje snage u
junom delu Sovjetskog Saveza i poslali pismo Sjedinjenim Dravama sa predlogom da
supersile direktno ukljue svoje snage. Sjedinjene Drave su uzvratile poveanjem
stepena nuklearne gotovosti u Sjedinjenim dravama, i Sovjeti su odustali od svojih
zahteva. Izraelci su se takoe povukli pod amerikim pritiskom i popustili obru oko
egipatske armije.
Rat je pratio niz diplomatskih manevara u kojima su Sjedinjene Drave
pregovarale o deliminom povlaenju Izraela. Posmatrai UN su bili razmeteni na
Sinaju i Golanskoj visoravni. Najdramatiniji rezultat rata je, ipak, bio odloen. 1977.
godine Sadat je otiao u Izrael i objavio da je Egipat spreman na pregovore o separatnom
miru. Tokom 1978. i 1979. godine, uz posredovanje predsednika Dimija Kartera, Izrael i
Egipat su pregovarali o Sporazumima iz Kemp Dejvida po kojem je Sinaj vraen Egiptu i
omogueni razgovori o lokalnoj autonomiji na Zapadnoj Obali. Sporazumi iz Kemp
Dejvida su znaili da je najvea arapska drava istupila iz koalicije koja je u sukobu sa
Izraelom, a egipatski nacionalizam je prevagnuo nad pan-arabizmom. Sadat je razbio
pan-arapsku koaliciju, ali je par godina kasnije bio ubijen od strane religioznih
fundamentalista koji se nisu slagali sa njegovom politikom.
esti rat je bio Izraelski napad na Liban 1982. godine. U poetku je Liban
odravao delikatnu ravnoteu izmeu hrianskih i muslimanskih Arapa. Muslimani su,
medjutim, bili podeljeni na Sunite, iite i Druze. Palestinska oslobodilaka organizacija
(PLO) je bila uveliko prisutna u Libanu, a i hriani su takoe bili podeljeni na frakcije.
Nekada je Liban bio nazivan rajem stabilnosti na Srednjem Istoku, oblast istinitog
pluralizma i razliitosti, ali kako je Liban krenuo da tone u graanski rat, predstavljao je
sve povoljniju priliku za spoljnu intervenciju. Sirija je poela da zavodi red na severu, a
1978. godine Izrael je uao u juni Liban sve do reke Litanije.
U junu 1982. godine, izraelski ministar odbrane Ariel aron je odluio da ide
dalje. Najpre je rekao da e Izrael ui samo 25 milja u dubinu libanske teritorije da bi
zatitio severne delove Izraela, ali su u stvari izraelske trupe napredovale dalje na sever i
deset nedelja drale Bejrut u opsadi. Opsada je dovela do evakuacije PLO-a iz Bejruta, a
libanski hrianski voa, Bair Demail je potpisao mirovni ugovor sa Izraelom. Ipak,
Demail je bio uskoro ubijen, ugovor je propao, a Liban je dalje tonuo u haos. 1985.
godine, Izraelci su se povukli iz veeg dela Libana, osim iz tampon zone na jugu, koju su
konano napustili 2000. godine.
Iskustvo Srednjeg Istoka pokazuje da regionalni sukobi zasnovani na etnicitetu,
veri i nacionalizmu postaju goreni i teki za reavanje. Nepomirljive struje jaaju jedna
drugu. Arapske vlade su bile spore u postizanju mira zato to nisu htele da daju
legitimitet Izraelu, a u tom svom odbijanju su ojaale pozicije onih Izraelaca koji nisu
eleli sklapanje mira sa Arapima. Ekstremisti su stvorili de facto transnacionalnu
koaliciju, to je otealo poloaj umerenih koji su hteli da nau kompromis. 1973. i 1977.
godine Sadat je rizikovao, ali je na kraju to platio svojim ivotom. Deceniju kasnije,
izraelski premijer Jicak Rabin je takodje preuzeo rizik za postizanje mira i platio svojim
ivotom. U takvom svetu krajnosti poverenje i saradnja su teki, a zatvorenikova
dilema stvarno odslikava model regionalne politike.
Tokom bipolarnog perioda, ratovi na Srednjem Istoku su imali tendenciju da budu
kratki, delom zbog toga to je uloga supersila bila tako izraena. S jedne strane, svaka
supersila je podravala svoje tienike, ali kada bi izgledalo da ti tienici mogu da gurnu
supersile u nuklearni rat, one su ih povlaile nazad(svoje klijente-prim.prev.). Pritisci
za obustavu vatre su dolazili spolja. 1956. godine to su bile Sjedinjene Drave preko
Ujedinjenih nacija; 1967., Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su koristile svoju vruu
telefonsku liniju da bi dogovorile prekid vatre; 1973. godine, Sjedinjene Drave i
Sovjetski Savez su se umeali; a 1982. godine Sjedinjene Drave su izvrile pritisak na
Izrael da se povue iz Libana. Dok je u mnogim sluajevima Hladni rat pogoravao
regionalne sukobe, on je takoe obezbedjivao i mreu za spasavanje. Sa zavretkom
Hladnog rata, manje drave su sve vie oekivale od Ujedinjenih nacija da obezbedi
mreu za spasavanje, ali ostaje da se vidi koliko e biti delotvorna mrea za spasavanje
UN. 1990.-1991. godine, u odgovoru na iraki napad na Kuvajt, Ujedinjene nacije su
poloile svoj prvi ispit posle Hladnog rata.

Rat u Zalivu 1991. godine i njegove posledice

Zalivska kriza je poela 2. avgusta 1990. godine, kada je Sadam Husein napao
Kuvajt. Irak je oduvek tvrdio da je Kuvajt bio vetaka tvorevina kolonizatora i da ne bi
trebalo da bude posebna drava. Pokuao je da zauzme Kuvajt 1961. godine, ali je bio
spreen od strane Britanije. Ipak, kao to smo videli, ideja da su kolonijalne granice
besmislene je vodila stvaranju haosa u drugim regionima postkolonijalnog sveta, to
moe objasniti zato je tako veliki broj drava u Ujedinjenim nacijama odbacio iraki
nain razmiljanja.
U svakom sluaju, postojali su dublji ekonomski i politiki razlozi. Irak je bio
ekonomski uniten osmogodinjim ratom protiv Irana. Imao je 80 milijardi dolara duga,
to se poveavalo po stopi od 10 milijardi dolara godinje. U isto vreme, Irak se nalazio
pored zlatnog rudnika - Kuvajta - sa ogromnim naftnim zalihama i malim brojem
stanovnika. Pored toga, Irak je bio ljut na Kuvajt zbog kuvajtske naftne politike. Irak je
tvrdio da Kuvajt ne potuje naftne ugovore OPEC-a i da svaki dolar manje po barelu
nafte kota Irak 1 milijardu dolara godinje. Okupacija Kuvajta je, tako, izgledala kao
reenje ekonomskih problema Iraka.
Politiki gledano, Sadam Husein je bio zabrinut za bezbednost Iraka. Verovao je
da svi hoe da ugroze njegovu dravu. Najzad, 1981. godine Izrael je bombardovao
njegov nuklearni reaktor, a sa slabljenjem Sovjetskog Saveza, izgledalo je kao da
Sjedinjene Drave i Izrael postaju jo moniji. U govoru u Amanu, u Jordanu, u februaru
1990. godine, Sadam je rekao da je Sovjetski Savez u slabljenju i ne moe dalje da se
suprotstavlja Amerikancima i Izraelcima. Sadam je verovao da e morati to da uradi sam.
Preuzeo je vie akcija da bi isprobao Amerikance. Da ironija bude vea, Sjedinjene
Drave su pokuavale da umire Sadama Huseina, da ga vrate u zajednicu odgovornih
drava, i da iskoriste Irak kao efikasnu ravnoteu iranskoj moi u regionu. Nedoslednost
amerike politike je zavarala Sadama Huseina, i poverovao je da bi mogao da proe sa
invazijom na Kuvajt a da ne pretrpi ozbilje represalije.
Sadam nije bio u pravu. Serija rezolucija UN je primenila doktrinu kolektivne
bezbednosti protiv Iraka. Zato su Sjedinjene Drave i ostali odgovorili tako kako jesu?
Jedan argument je bio da se sve dogaalo zbog nafte. Izvoz nafte je uinio Zaliv
preterano vanim regionom, ali nije samo nafta uticala na krizu. Na primer, Britanija je
bila duboko uvuena u rat, ali Britanija uopte nije uvozila naftu. Takoe je postojala
zabrinutost za kolektivnu bezbednost i neuspeh suprotstavljanja u 30-im godinama.
Postojala je i trea dimenzija: preventivni rat. Sadam Husein je razvijao oruje za
masovno unitenje. Imao je program nuklearnog naoruanja sa tajno uvoenim
materijalima, imao je hemijsko oruje, a razvijao je i bioloko oruje. Da je, pored toga,
ostvario prihode koji dolaze od kuvajtske nafte, svet bi se kasnije tokom dekade suoio sa
veim, jaim i opasnijim Irakom. Neki su smatrali da ako treba da bude rata, bolje sada
nego kasnije.
Drugi su tvrdili, meutim, da rat nije neophodan, zato to bi ekonomske sankcije
naterale Irak da povue svoje trupe iz Kuvajta. Teko je dokazati da li bi bilo tako, ali
istorijski gledano, sankcije su retko postizale nameravane posledice u kratkom
vremenskom razdoblju. U novembru, u predveerje rata, Sjedinjene Drave su
udvostruile svoje trupe u Saudijskoj Arabiji. Zato Sadam Husein nije sve izbegao u
poslednjem trenutku rekavi da e se povui ili posluivi se nekom drugom lukavou?
Delimino, on je, kako je rekao amerikom ambasadoru u avgustu 1990. godine,
pogreno procenio da Sjedinjene Drave nemaju stomak da ponesu visoke ljudske
rtve. U tom smislu, on je bio rtva vijetnamske analogije. A delimino, moda je bio
posredi ponos i nemogunost da se sidje sa svetske pozornice nakon to je bio njen
centar.
ta je rat reio? Oiveo je doktrinu kolektivne bezbednosti UN, ali, kao to smo
videli, pitanje je koliko je ovaj regionalni sukob bio tipian. Primirje je stvorilo presedan
kada su inspektori UN posetili Irak i unitili njegove nuklearne i hemijske pogone. Ali
Sadam Husein je ostao na vlasti. Predsednik Bu je odluio da ne zauzme Bagdad jer je
mislio da Sadama Huseina moe ukloniti njegov sopstveni narod, i bio je zabrinut da ni
amerika javnost ni koalicija UN ne bi tolerisali skupu okupaciju. Strah da e Sadam
obnoviti svoje programe naoruanja, ugroziti svoje susede i destabilizovati region je
navela predsednika Dorda W. Bua da napadne Irak kako bi uklonio Sadama 2003.
godine.
Nakon prvog Zalivskog rata, izraelska vlada i Palestinska oslobodilaka
organizacija (PLO) su postigli znaajan napredak u pravcu mira i normalizacije odnosa.
Koristei politiku prednost steenu tokom rata, Buova administracija je izvrila pritisak
na PLO i vladu Jicaka amira da se sastanu sa drugim arapskim vladama u Madridu
krajem 1991. i u Vaingtonu 1992. godine. Dok su ovi razgovori stagnirali, tajni
pregovori izmedju izraelskih i PLO zvaninika pored Osla, u Norvekoj, doveli su do
potpisivanja Deklaracije o principima u Vaingtonu u septembru 1993. godine izmeu
PLO i vlade Jicaka Rabina. Deklaracija je bila praena nizom sporazuma o povlaenju
izraelskih trupa iz pojasa Gaze i palestinskih gradova i sela na Zapadnoj obali. PLO je
priznata od strane Izraela kao legitiman predstavnik palestinskog naroda, a vrenje
lokalne vlasti, ukljujui poslove policije, predato je Jaseru Arafatu i PLO-u tokom
nekoliko faza posle 1994. godine.
U isto vreme, jordanski kralj Husein je pregovarao o mirovnom ugovoru sa
Rabinovom vladom, a ugovor je popisan u Vaingtonu 1994. godine. Tokom Zalivskog
rata, Jordan je bio dvosmislen u svojoj podrci koaliciji koju su predvodile SAD, a kralj
Husein je raunao da e mu normalizacija odnosa sa Izraelom vratiti naklonost SAD-a i
zemalja proizvoaa nafte na Srednjem Istoku. PLO je podrao Sadama Huseina i Irak u
vreme Zalivskog rata, a kao rezultat toga su se smanjile nekada bogate donacije od strane
Kuvajta, Saudijske Arabije i ostalih naftnih drava. U oajnoj finansijskoj situaciji, PLO
je umanjio svoje suprotstavljanje pregovorima.
Uprkos pregovorima o miru, mnogi Izraelci su i dalje bili sumnjiavi prema
politici ustupanja okupiranih teritorija palestinskoj dravi. Ultra konzervativni Izraelci su
smatrali Rabina izdajnikom, i ubili ga krajem 1995. godine. Neki Palestinci su vladu
PLOa i Arafata doivljavali kao korumpirane i autoritarne, to je jaalo opozicione
grupe kao to su fundametalisti Hamasa koji su hteli da ugroze mirovni proces.
Teroristiki bombaki napadi arapskih ekstremista koji su se suprotstavljali mirovnom
procesu su uticali na izraelske izbore 1996. godine, a nova vlada Likuda je usporila
mirovni proces. Ipak, potpisala je Sporazume Vaj River sa PLO 1998. godine, a naredna
laburistika vlada Ehuda Baraka je ponudila znaajne ustupke u pregovorima sa Jaserom
Arafatom u Kemp Dejvidu u leto 2000. godine. Nakon neuspeha pregovora u Kemp
Dejvidu, i uprkos naporima da se oive razgovori, ponovo je dolo do nasilja. Na poetku
razgovora u Kemp Dejvidu, predsednik Klinton je rekao i Arafatu i Baraku da postoji
opasnost da e, ako postignu sporazum, biti ubijeni od strane sopstvenih ekstremista, ali
da e, ako ga ne postignu, mnogi mladi ljudi biti ubijeni na obe strane. Na alost, bio je u
pravu. Klinton je uinio poslednji pokuaj da izdejstvuje nagodbu izmedju Baraka i
Arafata u Tabi tokom poslednjig dana svog predsednikog mandata. Ovi razgovori su se
takodje zavrili razoaranjem.
Kontekst izraelsko-palestinskog sukoba se znaajno promenio tokom naredne
godine. Ariel aron, ovenani ratni heroj sa reputacijom otrog vojnog taktiara, nasledio
je Baraka na mestu premijera u februaru 2001. godine. Birajui arona, izraelska javnost
je pokazala svoj zamor pregovorima i davanje prednosti vrstom odgovoru na talas
palestinskih samoubilakih bombakih napada koji su se deavali u Izraelu od septembra
2000. godine. aron je odmah stavio do znanja da Arafata smatra teroristom, i da sa
Arafatom nije mogu mirovni dogovor.
Medjunarodni kontekst sukoba se takodje promenio tokom 2001. godine. Kada je
Dord W. Bu preuzeo funkciju u januaru, izaao je sa realistikom agendom koja je
znaaj pridavala odnosima velikih sila sa Kinom i Rusijom. Bu je kritikovao Klintonovo
meanje u mirovni proces i jasno rekao da e on ostati po strani u ovom sukobu. Devet
meseci kasnije, Buova spoljna politika se dramatino promenila nakon teroristikih
napada 11. septembra 2001. godine. Borba protiv terorizma je postala prioritet
administracije.
U prolee 2002. godine, kad su Sjedinjene Drave poele da trae medjunarodnu
podrku za rat sa Irakom, Saudijska Arabija i drugi saveznici SAD-a su insistirali da
predsednik Bu prvo posveti panju na izraelsko-palestinski sluaj, koji je dostigao
razmere krize. Uzvraajui na krvoprolia od teroristikih napada tokom zime, izraelske
trupe su ponovo okupirale gradove i naselja na Zapadnoj Obali i mesecima drali Arafata
u Ramali pod opsadom.
Kako se nasilje nastavljalo tokom prolea, Sjedinjene Drave su objavile da
razvijaju plan za postizanje mira zajedno sa etvorkom koju su inili EU, Rusija i UN.
Izrael je poeo da gradi bezbednosni zid koji razdvaja Zapadnu Obalu od Izraela kako bi
spreio ulazak bombaa samoubica. Sjedinjene Drave su najjasnije uobliile svoju
podrku planu u junu, kada je Bu izjavio da Sjedinjene Drave nastoje da do 2005.
godine pronadju trajno reenje izmedju dve drave za sukob. Bu je takodje rekao da e
plan biti objavljen nakon to Arafat imenuje premijera sa kojim se mogu voditi pregovori.
Te jeseni, Savet bezbednosti UN-a je usvojio rezoluciju kojom se trai da Izrael povue
svoje snage sa Zapadne Obale.
Uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti u Iraku u prolee 2003. godine je znaajno
unapredilo bezbednost Izraela u odnosu na njegove susede. Odsustvo jake spoljne vojne
pretnje Izraelu u regionu je dovelo do novog napretka u izraelsko-palestinskom pitanju.
Potezom koji je bio prihvatljiv i Sjedinjenim Dravama i Izraelu, Arafat je imenovao
Mahmuta Abasa, znanog i kao Abu Mazen, za premijera palestinske vlasti. Plan
etvorke je bio objavljen, pozivajui na reenje stvaranjem dve drave. Abas je sa
palestinskim militantnim grupama dogovorio tromeseni prekid vatre, a aron, Abas i
Bu su se u junu sastali u Akabi, u Jordanu, radi pregovora o miru. To su bili prvi direktni
pregovori izmedju izraelskog i palestinskog lidera otkako su Bu i aron doli na vlast.
Ipak, primirje nije odrano, a planovi za drugu rundu razgovora su otkazani. Abas je
podneo ostavku, alei se da su i Arafat, Sjedinjene Drave i Izrael slabili njegovu
poziciju. Arafat je odgovorio imenovanjem Ahmeta Kerije na mesto Abasa. Izrael je
nastavio sa izgradnjom bezbednosnog zida.
U jesen 2003. godine nezvanini izraelski i palestinski pregovarai su se sastali u
enevi kako bi doli do sveobuhvatnog mirovnog dogovora. Poznat kao enevski
dogovor, ovaj sporazum je pratio glavne odlike Klintonovog predloga iz Kemp Dejvida i
Tabe, ali je otiao dalje reavajui teka pitanja statusa Jerisalima, izraelskih naselja, i
ogranienog palestinskog prava na povratak za porodice izbeglica koje su otile 1948.
godine. Iako enevski dogovor nije imao pravnu obaveznost, on je pokazao da upuene i
zainteresovane obe strane mogu postii sporazum ak i o najteim pitanjima. U decembru
2003. godine, dravni sekretar SAD-a Kolin Pauel se sastao sa pregovaraima Dogovora
(iz eneve-prim.prev.) uprkos snanim protestima izraelske vlade. Kao to je ne malo
posmatraa primetilo, ova epizoda je pokazala da je bilo lake pronai reenje za
izraelsko-palestinski sukob nego prepoznati put da se do njega dodje.
Srednji Istok pokazuje ista kretanja pojedinca, drave i medjunarodnog sistema
kakvu smo videli u drugim sukobima. Na jednom nivou, pojedinci kao to su Arafat,
Rabin, aron, Sadat i kralj Husein su odredjivali da li e biti mirovnih ugovora ili ne.
Teroristi i ubice takodje igraju kljune uloge. Drave regiona se esto ponaaju na nain
koji je u skladu sa realistikim modelom traei mo i bezbednost u nadmetanju sa
drugim dravama ali su medjunarodno pravo i organizacije pomogli uobliavanje
politikih borbi, kao to su to uinili i pojedinci i ne-dravni akteri. Pitanja kao to su
vera, etnicitet, ekonomska nerazvijenost i pritisak stanovnitva i dalje ine Srednji Istok
nestabilnim. U itavom regionu, autokratske vlade se suoavaju sa fundamentalistikim
izazovima njihovoj vlasti, i mnogi od njih su pretili da eksplodiraju u gradjanski rat, kao
to se desilo u Aliru i Sudanu. Moemo oekivati nove sukobe na Srednjem Istoku.



HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB

1897. Objavljivanje Herclove Jevrejske drave; Sastaje se prvi Svetski cionistiki
kongres

1915. Sporazumi Mek Mejona i arif Huseina koji su doveli do arapske pobune protiv
Turaka u zamenu za britanska uveravanja o nezavisnoj arapskoj dravi

1916. Sporazumom Sajks Piko tajno usspostavljene englesko francuske sfere uticaja
na Srednjem Istoku

1917. Balfurova deklaracija tvrdi da britanska vlada podrava: Uspostavljanje
nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini... pri emu se u potpunosti podrazumeva
da nee biti uinjeno nita to bi moglo tetiti gradjanskim i verskim pravima postojeih,
ne-jevrejskih zajednica u Palestini.

1922. Liga Naroda daje Velikoj Britaniji mandat na Palestinu

1936. Stvaranje Vrhovnog arapskog komiteta iji je cilj ujedinjenje svih Arapa da bi se
suprotstavili jevrejskim tenjama.

1937. Pobuna Palestinaca protiv britanskih vlasti; Izvetaj Pilove Komisije predlae
podelu na tri drave: jednu pod kontrolom Arapa, drugu pod kontrolom Jevreja i treu
kojom bi upravljali Britanci; Ovaj nacrt je prihvaen od strane Svetskog cionistikog
kongresa a odbijen od strane Pan arapskog kongresa.

1939. Bela knjiga koju izdaje britanska vlada poziva na stvaranje nezavisne Palestine u
narednih deset godina

1945. Egipat, Irak, Jordan, Liban, Saudijska Arabija i Jemen stvaraju Arapsku ligu.

1947. Britanska vlada iznosi palestinski sukob pred Ujedinjene nacije; Generalna
Skuptina Ujedinjenih Nacija glasa za podelu Palestine na jevrejsku i arapsku dravu pri
emu bi se Jerusalim nalazio pod starateljstvom Ujedinjenih Nacija; Plan Ujedinjenih
Nacija o podeli Palestine prihvaen od strane Jevreja, odbijen od strane Arapa.

1948. Borbe izmeu Arapa i Jevreja u Palestini; Kraj britanskog mandata; Privremena
jevrejska Vlada pod vostvom Davida Ben Guriona proglaava dravu Izrael;
Priznavanje nezavisnosti od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Drava

1948 - 1949. Rat izmeu Izraela i Arapske lige

1949. Izrael postaje lan Ujedinjenih Nacija

1952. Pobuna oficira pod vostvom Gamala Abdela Nasera u Egiptu

1955. Sovjetsko egipatski dogovor o isporuci naoruanja; Stvoren Bagdadski Pakt
izmeu Velike Britanije, Irana, Iraka, Turske i Pakistana

1956. Suecka kriza: izraelske vojne snage vre invaziju na Sinaj; Britanija i Francuska
bombarduju i vre invaziju padobranskim snagama na zonu Sueckog kanala

1957. Ajzenhauerova doktrina: Predsednik dobija odobrenje Kongresa za vojnu
intervenciju u sluaju komunistike agresije na Srednjem Istoku

1958. Pobuna protiv kralja u Iraku; kriza u Libanu i Jordanu; Ameriki marinci se
iskrcavaju u Bejrutu

1964. Formiran Palestinski oslobodilaki front (PLO)

1967. estodnevni rat: Izrael okupira Sinaj, podruje Gaze, Zapadnu obalu reke Jordan
i Golansku visoravan; Usvojena rezolucija Ujedinjenih Nacija 242 kojom se Izrael poziva
na povlaenje sa okupiranih arapskih teritorija u zamenu za mir koji bi bio deo pregovora
o stalnim granicama; Prema palestinskim zahtevima Rezolucija se odnosi samo kao
prema problemu izbeglica

1969. War of Attrition izmeu Izraela i Egipta

1970. Crni septembar u Jordanu: Jordanska armija izbacuje palestinske komandose iz
Jordana; Naserova smrt; Anvar El Sadat postaje predsednik Egipta

1973. U oktobru 1973. tzv. Jom Kipur rat: Egipat i Sirija zapoinju iznenadni napad na
Izrael

1973 - 1974. Embargo arapskih zemalja na izvoz nafte

1974. Sporazum o prekidu vojnih dejstava izmeu Izraela, Egipta i Sirije

1975. Sinajskim sporazumom izmeu Izraela i Egipta dozvoljava se ponovno otvaranje
Sucekog kanala

1977. Egipatski Predsednik Anvar El Sadat postaje prvi arapski ef drave koji priznaje
Izrael i koji se obratio poslanicima izraelskog Kneseta u Jerusalimu

1978. Samit u Kemp Dejvidu izmeu Predsednika SAD Kartera, izraelskog premijera
Begina i egipatskog predsednika Sadata

1979. Vrhunac Iranske revolucije: ah primoran da ode u egzil, Ajatolah Homeini se
vraa u Teheran kao novi iranski lider; U Vaingtonu potpisan mirovni sporazum izmeu
Egipta i Izraela; napad demonstranata u Teheranu na ameriku Ambasadu; osoblje
Ambasade pretvoreno u taoce; Sovjetske vojne snage vre invaziju na Avganistan

1980. Karterova doktrina: Sjedinjene Drave upotrebie silu da bi se suprotstavile
sovjetskoj agresiji u regionu Persijkog zaliva; Irake snage vre invaziju na teritoriju
Irana; poetak Irako Iranskog rata; Irak napada Iran

1981. Predsednik Sadat ubijen u atentatu

1982. Izraelske vojne snage vre invaziju na Liban

1983. Multinacionalne snage za odravanje mira stiu u Bejrut; napadi na ameriku
Ambasadu i baraku u kojoj su bili smeteni marinci

1987. Poetak palestinskog Ustanka (Intifade) u podruju Gaze i na Zapadnoj obali
1988. Jordanski kralj Husein se odrie suvereniteta nad teritorijom Zapadne obale; PLO
proglaava nezavisnu palestinsku dravu na odruju Zapadne obale i Gaze.

1990. Irak vri invaziju na Kuvajt; Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija izglasava
sankcije protiv Iraka

1991. Ratom u Zalivu Irak izbaen iz Kuvajta

1991 1992. Arapsko izraelski mirovni pregovori u Madridu i Vaingtonu

1993. Pregovori u Oslu i Deklaracija o principima izmeu Izraela i PLO

1994. Jordansko izraelski mirovni ugovor potpisan u Vaingtonu; Sporazum izmeu
PLO-a i Izraela o palestinskoj kontroli podruja Gaze i Zapadne obale

1995. Jicak Rabin ubijen u atentatu

1996. Lider partije Likud Bendamin Netanjahu izabran za premijera Izraela nakon to su
teroristiki bombaki napadi u izraelskim gradovima podrili podrku imonu Peresu,
Rabinovom nasledniku iz Laburistike partije

1997. Izrael Palestincima ustupa kontrolu nad 80 % grada Hebron na Zapadnoj obali

1998. Sjedinjene Drave uspevaju da dogovore sa Izraelom i PLO-om tzv. Sporazume
(Why River), koji ustupaju dodatnih 13 % Zapadne obale Palestincima; Predsednik SAD
Bil Klinton se obraa poslanicima palestinske Skuptine u Gazi

1999. Smrt Jordanskog kralja Huseina; Lider Laburistike partije Ehud Barak izabran za
premijera Izraela

2000. Neuspeh pregovora u Kemp Dejvidu; Poinje druga Intifada

2001. Arijel aron izabran za izraelskog premijera

2002. Izrael ponovo okupira gradove na Zapadnoj obali i u podruju Gaze i poinje
izgradnju tzv. Bezbednosnog zida izmeu Zapadne obale i Izraela. Savet bezbednosti
Ujedinjenih Nacija usvaja Rezoluciju kojom zahteva od Izraela da se povue iz
okupiranih palestinskih gradova

2003. Sjedinjene Amerike Drave, Evropska unija i Ujedinjene nacije obelodanjuju tzv.
putnu mapu roadmap ije tri faze predviaju stvaranje nezavisne palestinske drave i
potpuni mir do 2005. godine. Jaser Arafat imenuje Mahmuda Abasa (poznatog i kao Abu
Mazen) za premijera Palestine. Abas, aron i Predsednik Dord V. Bu se sreu u junu
mesecu u Jordanu da bi razgovarali o miru. Abas podnosi ostavku nakon to primirje
bude prekreno i mirovni pregovori prekinuti

2004. Izraelski premijer Arijel aron obelodanjuje nameru o jednostranom povlaenju
Izraela sa podruja Gaze





PREPORUENA LITERATURA:

1. Mill, John Stuart, A Few Words on Non Intervention, in: Mill, Collected
Works, vol. 21, University of Toronto Press, Toronto, 1963, pp. 109 124.
2. Coulon, Jocelyn, Soldiers of Diplomacy: The United Nations, Peacekeeping and
the New World Order, University of Toronto Press, Toronto, 1998
3. Kaufmann, Stuart, Modern Hatreds, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2001,
Poglavlja 1, 2, i 6.
4. McGarry, John, and Brendan OLeary, eds., The Politics of Ethnic Conflict
Regulation, Routledge, London, 1993, pp. 1 38.
5. Lewis, Bernard, The Crisis of Islam, Modern Library, New York, 2003 (Bernard
Luis je jedan od autora preko ijih je knjiga Zapad itao Islam. Neke od
njegovih knjiga prevedene su na Srpski jezik: Bernard Luis, Svijet Islama: vjera,
narodi, kultura, Jugoslovenska revija, Vuk Karadi, Beograd, 1979; Bernard
Luis, Muslimansko otkrie Evrope, Avangarda, Beograd, 2004; Bernard Luis,
Kriza Islama: sveti rat i svetovni teror, arobna knjiga, Beograd, 2004)


DODATNA LITERATURA:

Ajami, Fouad, The Summer of Arab Discontent, Foreign Affairs, 69:1 (Winter 1990/91,
pp. 1 - 20.

Anderson, Benedict, Imagined Communities Verso, London, 1983 (Ova knjiga je
prevedena na Hrvatski jezik: Benedikt Anderson, Nacija zamiljena zajednica, kolska
knjiga, Zagreb, 1990)

Bowie, Robert R., Suez 1956, Oxford University Press, New York, 1974
Chayes, Abram, and Antonia Handler Chayes, The New Sovereignty: Compliance with
International Regulatory Agreements, Harvard University Press, Cambridge, MA,
1995

Cordesmann, Anthony, The Iraq War, Center for Strategic and International Studies,
Washington, DC, 2003

Deutsch, Karl W., Nationalism and Its Alternatives, Knopf, New York, 1959

Durch, William J., U. N. Peacekeeping, American Politics and the Uncivil Wars of the
1990s, St. Martins Press, New York, 1996

Finnemore, Martha, The Purpose of Intervention, Cornell University Press, Ithaca, NY,
2003

Gause, F. Gregory, Sovereignty, Statecraft, and Stability in the Middle East, Journal of
International Affairs, 45:2, Winter 1992, pp. 441- 469.

Gellner, Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1983

Goodrich, Leland M., Edvard Hambro and Anne Patricia Simons, Charter of the United
Nations: Commentary and Comments, Columbia University Press, New York, 1969

Gordon, Michael, and Bernard Trainor, The Generals War: The Inside Story of the
Conflict in the Gulf, Little Brown, Boston, 1995

Haas, Ernest, Nationalism: An Instrumental Social Construction, Millennium, 22 : 3
Winter, 1993, pp. 505 545.

Hehir, J. Bryan, World of Faultlines: Sovereignty, Self-Determination, Intervention,
Commonwealth, 119:16, September 25, 1992, pp. 8 - 10.

Henkin, Louis, How Nations Behave: Law and Foreign Policy, 2
nd
ed., Columbia
University Press, New York, 1979

Jacobson, Harold K., Networks of Interdependence: International Organizations and the
Global Political Sistem Knopf, New York, 1979

Kohn, Hans, Nationalism: Its Meaning and History,Van Nostrand, Princeton, NJ, 1955

Krasner, Stephen D., Sovereignty: Organized Hypocrisy, Princeton University Press,
Princeton, NJ, 1999

Mayall, James, Nationalism and International Society, Cambridge University Press,
Cambridge, 1990

Moynihan, Daniel P., On the Law of Nations, Harvard University Press, Cambridge MA,
1990

Murray, William, and Robert Scales, The Iraq War: A Military History, Harvard University
Press, Cambridge, MA, 2003

Nye, Joseph S., and Roger K. Smith, eds., After the Storm: Lessons of the Gulf War,
Madison Books and Aspen Strategy Group, Queenstown, MD, 1992

Podhoretz, Norman, Why We Were in Vietnam, Simon & Schuster, New York, 1982

Power, Samantha, A Problem from Hell: America and the Age of Genocide, Basic Books,
New York, 2002

Quandt, William B., ed., The Middle East: Ten Years After Camp David, Brookings
Institution, Washington, DC, 1988

Safran, Nadav, From War to War: A Study of the Arab - Israeli Confrontation 1948-1967,
Pegasus, New York, 1969

Sifry, Micah L., and Christopher Cerf, The Gulf War Reader: History, Documents,
Opinions, New York Times Books, New York, 1991


Vincent, R. J., Nonintervention and International Order, Princeton University Press
Princeton, NJ, 1974

Walzer, Michael, Just and Unjust Wars: A Moral Argument with Historical Illustrations
Basic, New York, 1977

Woodward, Susan L., Balkan Tragedy: Chaos and Disillusion after the Cold War,
Brookings Institution, Washington, DC, 1995 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik:
Suzan Vudvord, Balkanska tragedija haos i raspad posle Hladnog rata, Filip Vinji,
Beograd, 1997)


POGLAVLJE 7
GLOBALIZACIJA I MEUZAVISNOST


Sa za vretkom Hladnog rata, brojni posmatrai tvrdili su da e ekonomska
pitanja zauzeti sredinje mesto u svetskoj politici. Mree ekonomske meuzavisnosti koje
su obavile zemaljsku kuglu jaale su kako su trokovi komunikacije i transporta opadali i
umanjivali posledice razdaljina. Trita su dobijala sve veu ulogu, kao rezultat novih
informatikih i transportnih tehnologija i izmenjenih stavova o ulozi vlada i drava.
Gotovo polovina ukupne sadanje industrijske proizvodnje pripada multinacionalnim
kompanijama, ije odluke o tome gde treba smestiti proizvodnju imaju moan uticaj na
domae ekonomije i politike. Kako je ekonomista Deni Rodrik istakao, globalizacija je
povlaenje duboke linije razdvajanje izmeu grupa koje poseduju vetinu i pokretljivost
za procvat na globalnim tritima i onih koje ih ne poseduju, kao to su radnici,
penzioneri i ekolozi, sa vladama zaglavljenim izmeu njih
70
. Neki teoretiari primeuju
da je geopolitiko nadmetanje izmeu drava zamenjeno geoekonomskim, pri emu
ekonomske sankcije i embargo postaju kljuna orua politike.
Vano je drati ove promene u vidu. Bezbednost se u mirnim vremenima
moe uzimati zdravo za gotovo, ali sva trita deluju unutar politikog okvira.
Globalna trita zavise od meunarodne strukture moi. Bezbednost je kao
kiseonik, lako ju je uzimati zdravo za gotovo dok ne pone da vam nedostaje, a tada
ne moete da razmiljate ni o emu drugom. Slino, ekonomske sankcije su
popularan instrument zato to se tako izbegava upotreba sile, ali njihova
delotvornost je neujednaena. Multilateralne sankcije bile su jedan faktor
okonanja aparthejda u Junoj Africi i pritiska na Srbiju i Libiju devedesetih
godina 20. veka, ali nisu uspele da nateraju irake trupe da se povuku iz Kuvajta
niti da izabranog predsednika vrate na vlast ak ni u siromanoj zemlji kao to je
Haiti. tavie, globalizacija i ekonomska meuzavisnost ubrzano su rasle kada su
drave tokom 19. veka sledile relativno liberalnu trgovinsku, investicionu i
migracionu politiku. U stvari, dva svetska rata i ekonomska kriza u prvoj polovini
dvadesetog veka prekinuli su elemente ovih dugoronih trendova.

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE

Globalizacija definisana kao irom sveta razapeta mrea meuzavisnosti ne
podrazumeva univerzalnost. Na primer, poetkom dvadeset prvog veka, polovina
amerikog stanovnitva koristila je internet, u poreenju za jednim promilom
stanovnitva June Azije. Veina ljudi u dananjem svetu nema telefon; stotine miliona
ljudi ive u udaljenim selima sa jedva nekim vezama sa svetskim tritima ili globalnim
protokom ideja. Zaista, globalizaciju u mnogo aspekata prate sve iri jazovi izmeu
bogatih i siromanih. Ona ne podrazumeva ni jednobraznost, niti jednakost.

ak i meu bogatim zemljama, ima mnogo manje globalizacije nego to se ini.
Istinski globalizovano svetsko trite znailo bi slobodan protok roba, ljudi i kapitala i
sline kamatne stope. U stvarnosti, pred nama je dug put dotle. Na primer, ak i u

70
Dani Rodrik, Has Globalization Gone Too Far?, Institute for International Economics, Washington, DC,
1997, p. 2.
severnoamerikom regionu, Toronto ima deset puta veu trgovinsku razmenu sa
Vankuverom nego sa Sijetlom, iako je udaljenost podjednaka a carinske tarife minimalne.
Globalizacija je nacionalne granice uinila poroznijim, ali ne i irelevantnim.
Globalizacija takoe ne znai stvaranje univerzalne zajednice. U drutvenom smislu,
kontakti meu ljudima razliitih verskih uverenja i drugih duboko ukorenjenih vrednosti
esto su vodili ka sukobu: pogledajte slavne srednjovekovne krstae ili dananje
oznaavanje Sjedinjenih Drava kao Velikog Sotone od strane nekih islamskih
fundamentalista na Bliskom Istoku. Jasno je da, ni u drutvenom ni u ekonomskom
smislu, homogenizacija ne sledi nuno iz globalizacije.

Globalizacija ima brojne dimenzije, premda suvie esto ekonomisti piu kao da
su ona i svetska ekonomija jedno te isto. Ali, drugi oblici globalizacije takoe imaju
znaajne uticaje na na svakodnevni ivot. Najstarija forma globalizacije vezana je za
ivotnu sredinu. Na primer, prva epidemija malih boginja zabeleena je u Egiptu 1350.
god. pre n.e. Kinu je pogodila 49 god. n.e, Evropu posle 700; Severnu i Junu Ameriku
1520, a Australiju 1789. Kuga, ili Crna smrt, potekla je iz Azije, ali je njeno irenje u 14.
veku usmrtilo izmeu etvrtine i treine stanovnitva Evrope. Evropljani su u 15. i 16.
veku u obe Amerike preneli bolesti koje su usmrtile gotovo 95% autohtonog
stanovnitva. Od 1973. godine, pojavilo se 30 ranije nepoznatih zaraznih bolesti, a druge
poznate bolesti geografski su se proirile u oblicima otpornim na lekove. Dvadeset
godina nakon to je osamdesetih identifikovan, HIV/AIDS je usmrtio 20 miliona ljudi i
zarazio jo 40 miliona irom sveta. Neki strunjaci predviaju da e se do 2010. taj broj
udvostruiti. irenje nepoznatih biljnih i ivotinjskih vrsta na nove oblasti zbrisalo je
autohtone vrste, i moglo bi da kota nekoliko stotina milijardi dolara godinje. S druge
strane, nisu svi posledice globalizacije ivotne sredine negativne. Na primer, i Evropa i
Azija imale su koristi od uvoza novih biljnih kultura kao to su krompir, kukuruz i
paradajz, a poljoprivredna tehnologija zelene revolucije proteklih nekoliko decenija
pomogla je siromanim poljoprivrednicima irom sveta.

Globalna promena klime svuda e uticati na ivot ljudi. Hiljade naunika iz vie
od 100 zemalja nedavno je izvestilo da postoje novi i snani dokazi da se najvei deo
zagrevanja posmatranog tokom poslednjih 50 godina moe pripisati ljudskim
aktivnostima, a predvia se da e prosena globalna temperatura u 21. veku porasti za 2.5
- 10 stepeni Farenhajta. Rezultat bi mogao da bude ozbiljniji poremeaj klime, sa previe
vode u nekim regionima i nedovoljno u drugim. U Severnoj Americi, posledice e
ukljuivati snanije oluje, poplave, sue i klizita. Rastue temperature produile su
sezonu bez leda u mnogim regionima i smanjile sneni prekriva za 10% u odnosu na
ezdesete godine XX stolea. Gleeri se tope. Stopa porasta nivoa mora u prolom veku
bila je deset puta vea nego prosena stopa tokom poslednja tri milenijuma. Kako
primeuje naunik sa Harvarda, James Mc Carthy, Ono to je sada drugaije je da
Zemlju naseljava 6 milijardi ljudi i da su prirodni i humani sistemi koji nam obezbeuju
hranu, gorivo i vlakna pod snanim uticajem klime.
71
Sa ubrzanjem klimatskih promena
budue promene mogu da se dogaaju tee nego u prolosti. Nije bitno da li se ugljen

71
James J. McCarthy, The Scope of the IPCC Third Assessment Report, The Climate Report, Winter
2001, p. 3
dioksid u atmosferu izbacuje iz Kine ili Sjedinjenih Drava; on u svakom sluaju utie na
globalno zagrevanje.
Vojna globalizacija sastoji se od mrea meuzavisnosti u kojima je zastupljena
sila ili pretnja silom. Svetski ratovi dvadesetog veka su pravi primer. Tokom Hladnog
rata, globalna strategijska meuzavisnost izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza
bila je aktuelna i dobro uoljiva. Ne samo da je podelila svet na dva saveza, nego je svaka
strana mogla da upotrebi interkontinentalne rakete da uniti drugu u roku od 30 minuta.
Ovo je bilo drugaije ne zato to je bilo potpuno novo, nego zato to su raspon i brzina
mogueg sukoba koji bi proistekao iz vojne meuzavisnosti bili tako veliki.
Drutvena globalizacija je irenje ljudi, kultura, predstava i ideja. Konkretan
primer je migracija. U devetnaestom veku, nekih 80 miliona ljudi prelo je okean ka
novim domovima daleko vie nego u dvadesetom veku. Na poetku 21. veka, 32
miliona stanovnika Sjedinjenih Drava (11,5%) roeno je u inostranstvu. Uz to, svake
godine u zemlju je ulo oko 30 miliona posetilaca (studenata, poslovnih ljudi, turista).
etiri najvee svetske veroispovesti budizam, judaizam, hrianstvo i islam tokom
poslednja dva milenijuma proirile su se preko velikih razdaljina, kao i nauni metod i
pogled na svet tokom nekoliko proteklih vekova. Politika globalizacija (kao deo
drutvene globalizacije) ispoljila se u irenju ustavnih aranmana, poveanju broja
zemalja koje su postale demokratske i razvoju meunarodnih pravila i ustanova. Oni koji
misle da je besmisleno govoriti o meunarodnoj zajednici ignoriu vanost globalnog
irenja politikih ideja kao to je pokret za ukidanje ropstva u devetnaestom veku,
antikolonijalizam posle II sv. rata i dananji ekoloki i feministiki pokreti. Naravno, svet
je daleko od globalne zajednice koja bi zamenila lojalnost graana prema klanovima,
plemenima i dravama, ali takve transnacionalne politike ideje utiu na to kako nacije
postavljaju svoje nacionalne ciljeve i kako koriste svoju meku mmo.

TA JE NOVO U GLOBALIZACIJI 21. VEKA?

Premda se globalizacija odvija ve vekovima, njena savremena forma je deblja i
bra. Globalizacija danas razlikuje se od one iz 19. veka kada je evropski imperijalizam
izgradio mnogo od svoje politike strukture, a vii trokovi transporta i komunikacija
znaili da e manje ljudi biti neposredno povezano sa ljudima i idejama drugih kultura.
Mnoge od najvanijih razlika, meutim, u bliskoj su vezi sa informatikom revolucijom.
Kako tvrdi kolumnista Tomas Fridman, savremena globalizacija odvija se dalje, bre,
jeftinije i dublje.
72

Ekonomisti koriste termin efekti mree za situacije gde proizvod postaje
vredniji ako ga koristi vie ljudi. Jedan telefon je beskoristan, ali njegova vrednost se
poveava sa irenjem mree. Ovo je razlog zbog koga je internet doneo tako brzu
promenu. Dobitnik Nobelove nagrade, ekonomista Joseph Stiglitz, tvrdi da ekonomija
zasnovana na znanju proizvodi mone posredne posledice, koji se esto ire poput vatre
i predstavljaju okida za budue novine i uspostavljanje lanane reakcije novih izuma...
Ali roba nasuprot znanju ne iri se uvek poput vatre.
73
tavie, kako meuzavisnost
postaje deblja i bra, veze izmeu razliitih mrea dobijaju na znaaju. Sve je vie

72
Thomas Friedman, The Lexus and the Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar Straus Giroux,
New York, 1999, pp. 7 8.
73
Joseph Stiglitz, Weightless Concerns, Financial Times, London, Feb. 3, 1999, p. 14.
meusobnih veza izmeu mrea. Kao rezultat, sistemski efekti - kada male promene u
jednoj oblasti mogu da se proire kroz itav sistem postaju sve vaniji.
Poto vladini zvaninici oblikuju spoljnu politiku, oni se susreu sa rastuom
debljinom globalizma gustinom mrea meuzavisnosti to znai da posledice
dogaaja u jednom geografskom regionu, ili ekonomska ili ekoloka dimenzija, mogu da
imaju duboke posledice u drugim geografskim regionima, u vojnim ili drutvenim
dimenzijama. Ove meunarodne mree su sve sloenije i njihovi efekti su stoga sve
manje predvidljivi. Uz to, u svojim sistemima, ljudi se esto veoma trude da nadmae
jedni druge, da steknu ekonomsku, drutvenu ili vojnu prednost upravo postupajui na
nepredvidiv nain. Kao rezultat, globalizaciju prati sveprisutna neizvesnost. Postojae
stalno nadmetanje izmeu rastue sloenosti i neizvesnosti, s jedne strane, i nastojanja
vlada, korporacija i drugih da shvate i u svoju korist upravljaju ovim sve sloenijim,
meusobno povezanim sistemima. este finansijske krize ili veliki porast nezaposlenosti
mogli bi da dovedu do narodnih pokreta za ogranienje meuzavisnosti.
Uz neizvesnost takoe ide brzina, i tekoe u oblikovanju politikih odgovora.
Kako je pomenuto, moderna globalizacija odvija se mnogo brim koracima nego ranije.
Malim boginjama trebalo je gotovo tri milenijuma da se proire na sve naseljene
kontinente, konano stiui do Australije 1775. godine. Sidi je trebalo manje od tri
decenije da se od Afrike proiri na itav svet. Da se prebacimo na metaforini virus,
2000. godine kompjuterski virus ljubavna bubica, delo filipinskih hakera, proirio se
zemaljskom kuglom za samo tri dana. Od tri milenijuma preko tri decenije do tri dana:
ovo je mera brzine globalizacije.
Direktno uee javnosti u globalnim deavanjima takoe se poveava u bogatim
zemljama. Obini ljudi investiraju u meovite inostrane fondove; kockaju se na off-shore
internet sajtovima, putuju i probaju egzotina jela ranije rezervisana za bogate. Fridman
je ovu promenu oznaio kao demokratizaciju tehnologije, finansija i informacija zato
to su smanjeni trokovi ono to je ranije bio luksuz uinili dostupnim mnogo irim
slojevima drutva. Demokratizacija nije ba prava re, jer na tritima novac igra
ulogu, a ljudi startuju sa nejednakim ulozima. Nema jednakosti, na primer, na tritima
kapitala, uprkos novim finansijskim instrumentima koji omoguavaju uee veeg broja
ljudi. Milion dolara ili vie esto je ulaznica za osiguranje investicionih fondova.
Pluralizacija bi moda bila tanija re, jer ukazuje na veliki porast broja i raznovrsnosti
uesnika u globalnim mreama. Prema engleskom ekonomisti Donu Majnardu Kejnzu,
1914. godine stanovnik Londona mogao je da, ispijajui u krevetu svoj jutarnji aj, vri
telefonsku porudbinu razliitih proizvoda sa itave zemaljske kugle, u kojoj god hoe
koliini, i da osnovano oekuje njihovu brzu isporuku pred svojim vratima.
74
Ali,
Kejnzov Englez morao je da bude bogat da bi mogao da bude globalni potroa. Dananji
supermaketi i maloprodaja preko interneta proirile su ovu mogunost na ogromnu
veinu ljudi u postindustrijskim drutvima.
Ova ogromna ekspanzija transnacionalnih kanala kontakta na multikontinentalnim
razdaljinama znai da se pojavljuje vie pitanja za raspodelu na meunarodnom nivou,
ukljuujui pravna pravila i prakse u rasponu od farmaceutskih ispitivanja do
raunovodstvenih i proizvodnih standarda i bankarskih regulativa koja su ranije
smatrana prerogativima nacionalnih vlada.

74
John Maynard Keynes, The Economic Consequences of the Peace, Penguin reprint, London, 1988, p. 11
Ono to je informatika revolucija dodala savremenoj globalizaciji je brzina i
debljina mree meusobnih veza koja ih ini sloenijim. Ali takav debeli globalizam
nije jedinstven: on varira po regionima i lokacijama, kao i po pitanjima koja obuhvata.

POLITIKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU

Domaa politika kanalie odgovore na promenu. Neke zemlje imitiraju uspeh, to
se vidi na primerima kapitalistikih drutava u procesu demokratizacije od June Koreje
do Istone Evrope. Neke usvajaju drugaije i ingeniozne naine. Na primer, male
evropske drave kao to su Holandija ili skandinavske zemlje odrale su relativno velike
vlade i insistirale na kompenzaciji za sektore koji nisu bili u prednosti, dok su anglo-
amerike industrijalizovane zemlje, uopte uzev, naglaavale trie, konkurenciju i
deregulativu. Kapitalizam je daleko od monolitnog, sa znaajnim razlikama izmeu
Evrope, Japana i Sjedinjenih Drava. Postoji vie od jednog naina da se odgovori na
globalna trita i da se vodi kapitalistika privreda.
U drugim drutvima, kao to su Iran, Avganistan i Sudan, konzervativne grupe
snano su se, ak i nasilno, opirale globalizaciji. Reakcije na globalizaciju podstakle su
stimulisanje fundamentalizma. Unutranje institucije i podele ekonomske ili etnike
mogu da dovedu do unutranjeg sukoba, koji moe da izmeni etnike i politike identitete
na duboke i esto nepredvidljive naine. U Bosni, politiari su se obraali tradicionalnim
identitetima ljudi u ruralnim oblastima da prevaziu i razore kosmopolitske identitete koji
su poeli da se razvijaju u gradovima, sve to sa razornim rezultatima. A Iran je svedok
borbi izmeu islamskih fundamentalista i njihovih liberalnijih protivnika koji su takoe
muslimani, ali sa vie razumevanja za zapadne ideje.
Kako je ranije pomenuto, rastua nejednakost bila je glavni uzrok politikih
reakcija koje su zaustavile raniji talas ekonomske globalizacije poetkom dvadesetog
veka. Skoranji period globalizacije, poput tokom pola veka pre I sv. rata, takoe je
pratila rastua nejednakost izmeu i unutar nekih zemalja. Odnos dohotka 20% ljudi u
svetu koji ive u najbogatijim zemljama, u poreenju sa 20% koji ive u najsiromanijim,
poveao se sa 30:1 ezdesetih godina na 74:1 1997. godine. Kao poreenje, izmeu 1870.
i 1913. poveao se sa 7:1 na 11:1. U svakom sluaju, nejednakost moe da ima politike
posledice ak iako se ne poveava. Rezultat je mnogo gnevnih mladih ljudi, kojima su
nove informatike tehnologije dale sredstvo da prete stabilnosti drava u kojima ive i
ak da prete drutvenoj stabilnosti bogatih zemalja.
75
Kako sve vei protok informacija
ljude ini svesnijim nejednakosti, nije iznenaujue to se neki odluuju na protest.
Politike posledice ovih promena u nejednakosti su sloene, ali ekonomski
istoriar Karl Polanji argumentovano tvrdi u njegovoj klasinoj studiji Velika
transformacija (The Great Transformation) da sile trita osloboene industrijskom
revolucijom i globalizacijom u 19. veku ne samo da su proizvele velika ekonomska
dostignua, nego i velike drutvene potrese i politike reakcije. Nema automatske veze
izmeu nejednakosti i politike reakcije, ali prva daje podsticaj drugoj. Naroito kada je
nejednakost kombinovana sa nestabilnou, kao to su finansijske krize i recesije koje
ljude ostavljaju bez posla, takve reakcije eventualno mogu da odvedu do smanjenja stope
globalizacije svetske ekonomije.

75
Robert Wade, Winners and Losers, and Of Rich and Poor, The Economist, April 28, 2001, pp. 72
74, 80.
Nedavni talas protesta protiv globalizacije delom je reakcija na promene koje
donosi ekonomska meuzavisnost. Sa take gledita ekonomista, nesavrena trita su
neefikasna, ali sa politike take, neke nesavrnosti meunarodnih trita mogu se
smatrati korisnim neefikasnostima zato to usporavaju i ublaavaju politiku promenu.
Kako globalizacija uklanja takve neefikasnosti, ona postaje politiki zatvorenik svojih
ekonomskih uspeha. Uz to, kako globalne mree postaju sve sloenije, sve je vie veza
izmeu pitanja koja mogu da stvore sukob. Pogledajte razliite sluajeve iz trgovine i
ivotne sredine koji su se pokazali spornim pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
Ekonomska meuzavisnost moe da stvori politike probleme, kao i koristi.

EKONOMSKA MEUZAVISNOST I SUKOB

Ekonomska meuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine
velika naftna kriza dovela je ekonomski sukob na sredinje mesto. Liberali ponekad tvrde
da meuzavisnost znai mir i saradnju, ali, na alost, to nije tako jednostavno. Sukobi se
nastavljaju, ak i u svetu meuzavisnosti. Zbog toga to su koalicije sloenije i to se
koriste razliiti oblici moi, sukobi su esto kao igranje aha na nekoliko tabli u isto
vreme. Sukobi u dvadeset prvom veku vode se i sa orujem i bez njega. Kineski lider
Mao Cetung jednom je rekao da mo izrasta iz bureta baruta. Nakon naftne krize iz
1973., svet se podsetio da mo takoe moe da izrasta iz bureta nafte. Neki realisti su
preterali u reakciji na naftnu krizu 1973. godine, povezujui je sa dogaajima iz 1914 i
1939. godine. Hans Morgentau, veliki mislilac iz realistike tradicije meunarodnih
odnosa, rekao je da je 1973.godina bila istorijski presedan zato to je razdvojila vojnu
mo od ekonomske moi, zasnovane na sirovinama.
Sluaj iz 1973. godine predstavlja vano pitanje: Zato je veina monih
zemalja dozvolila transfer stotina milijardi dolara slabijim zemljama a nije upotrebila
silu?. Tako neto bi u 18. veku bilo nezamislivo. Da se dogodilo u 19. veku, bogate
zemlje bi iskoristile svoju nadmonu vojnu silu, kolonizovale problematina podruja i
smirile situaciju po svojim pravilima. ta se promenilo do 1973.? To nije ni nova era
moi zasnovane na sirovinama i kartelima, niti totalno razdvajanje vojne i ekonomske
moi. Pre su se svi ovi faktori isprepletali u sloenim odnosima, kao to emo videti. Da
bi razumeli ovakve promene u svetskoj politici, moramo razmotriti kako meuzavisnost
moe biti izvor moi.

Koncept meuzavisnosti

Meuzavisnost je esto nejasan izraz korien na razne protivurene naine,
slino drugim politikim izrazima kao to su nacionalizam ili imperijalizam ili
globalizacija. (Zaista, kako smo raspravljali, globalizacija je ona pod-grupa
meuzavisnosti koja se odigrava na globalnim razdaljinama). Dravnici i analitiari
imaju razliite motive kada koriste politike izraze. Dravnici ele to vie ljudi za svoje
sledbenike. Politiki lideri zamagljuju znaenja i pokuavaju da stvore konotaciju opteg
dobra: Svi smo zajedno na istom brodu, stoga moramo saraivati, zato me sledite!
Analitiar, s druge strane, pravi razlike da bi lake shvatio svet. On razlikuje pitanja
dobrog i loeg od veeg i manjeg. Analitiar moe da ukae na to da brod na kome smo
svi mi plovi ka luci jednog oveka, ili da samo jedan ovek vesla, dok drugi upravlja ili
se vozi besplatno.
Kao analitiki termin, meuzavisnost se odnosi na situacije u kojima uesnici
ili dogaaji u razliitim delovima sistema utiu jedni uz druge. Jednostavno reeno,
meuzavisnost znai uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni
loa i moe da postoji u veoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meuzavisnost je
sadrana u branom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise u bogatstvu, u siromatvu,
u dobru i zlu. I meuzavisnost meu nacijama ponekad znai bogatstvo, ponekad
siromatvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku an-ak Ruso je istakao da uz meuzavisnost
idu i sukobi i neslaganja. Njegovo reenje bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko
mogue u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokuaju sa izolacijom kao to su to
uinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se deava uz izuzetne ekonomske
trokove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta.

Izvori meuzavisnosti

etiri razlikovanja osvetljavaju dimenzije meuzavisnosti: njeni izvori, koristi,
relativni trokovi i simetrija. Meuzavisnost moe da proizae iz fizikih (priroda) ili
socioloskih fenomena (ekonomskih, politikih ili opaajnih). Obino su oba prisutna u
isto vreme. Razlike pomau da se razjasni stepen izbora u situacijama uzajamne ili
meusobne zavisnosti.
Vojna meuzavisnost je meusobna zavisnost koja proizilazi iz vojnog
nadmetanja. Postoji fiziki vid oruane mainerije, posebno dramatian zbog razvoja
nuklearnog oruja i mogunosti uzajmanog potpunog unitenja. Meutim, u
meuzavisnost je takoe ukljuen i vaan inilac opaanja, a promena u opaanju ili
politici moe da umanji intenzitet vojne meuzavisnosti. Kako smo videli u poglavlju 5,
Amerikanci se nisu mnogo uznemirili zbog postojanja engleskog ili francuskog
nuklearnog oruja tokom Hladnog rata, zato to nije postojalo opaanje da e to oruje
ikada zavriti na amerikom tlu. Slino, Zapadnjaci su kasnih 1980-ih lake spavali,
poto je Gorbaov objavio svoje novo miljenje o sovjetskoj spoljnoj politici. Ovu
razliku nije toliko nainio broj sovjetskog oruja, koliko promena u opaanju sovjetskog
neprijateljstva ili namere. Zaista, strepnja amerike javnosti od sovjetskog nuklearnog
arsenala bukvalno je iezla posle konanog kolapsa SSSR, uprkos injenici da je krajem
20. veka postojalo hiljade slabo uvanih sovjetskih bojevih glava sa rizikom da e pasti u
ruke terorista ili drava kao to su Irak ili Severna Koreja.
Uopteno govorei, ekonomska meuzavisnost slina je vojnoj meuzavisnosti po
tome da je re o tradicionalnoj meunarodnoj politici i da je njeno poreklo u velikoj meri
socijalno, naroito opaajno. Ekonomska meuzavisnost ukljuuje politike izbore
vrednosti i trokova. Na primer, ranih 1970-ih postojala je bojazan da e svetsko
stanovnitvo nadmaiti globalne izvore hrane. Mnoge zemlje kupovale su amerike
itarice, to je zauzvrat podiglo cene u amerikim supermarketima. Vekna hleba je u
SAD kotala vie zbog toga to u Indiji nisu duvali monsuni i to Sovjetski Savez nije
imao dobru etvu. U nastojanju da spree rast cena na domaem tritu, SAD su 1973.
godine stopirale izvoz soje u Japan. Kao posledica, Japan je uloio u proizvodnju soje u
Brazilu. Nakon par godina, kada su ponuda i potranja bile bolje uravnoteene, ameriki
farmeri su gorko zaalili zbog tog embarga, jer su Japanci kupovali soju iz jeftinijeg
izvora u Brazilu. Drutveni izbori kao i fiziki nedostaci dugorono utiu na ekonomsku
meuzavisnost. Stoga uvek kada se prave kratkoroni izbori vredi razmotriti dugoronu
perspektivu.

Koristi meuzavisnosti

Koristi meuzavisnosti ponekad se izraavaju kao nulti zbir i nenulti zbir. U
situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira
oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje
vee pite je pozitivni zbir, a njeno isputanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna
su u uzajamnoj zavisnosti.
Pojedini liberalni ekonomisti tee da o meuzavisnosti razmiljaju samo u
terminima zajednikog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u kome svi imaju koristi
i svima je bolje. Nepoklanjanje panje neravnomernosti koristi i sukoba koji proistiu iz
raspodele relativnih dobitaka navodi ovakve analitiare da propuste politike aspekte
meuzavisnosti. Istina je da obe strane mogu da budu na dobitku od trgovine, na primer,
ako Japan i Koreja trguju raunarima i televizorima, ali kako e dobit od trgovine biti
podeljena? ak iako i Japan i Koreja napreduju, da li je Japan mnogo bolji a Koreja samo
malo bolja, ili obrnuto? Raspodela koristi ko dobija koliko od ukupnog dobitka - je
nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat je da u
ekonomskoj meusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiki sukob. ak i kada je
pita vea, ljudi se mogu boriti oko toga ko e dobiti vee pare. ak i ako meuzavisne
zemlje uivaju zajedniku dobit, moe doi do sukoba oko toga ko e dobiti vei deo te
zajednike dobiti.
Neki liberalni analitiari prave greku mislei da e, poto svet postaje sve vie
meuzavistan, saradnja zameniti konkurenciju. Njihov rezon je da uzajamna zavisnost
stvara zajednike koristi, a zajednike koristi podstiu saradnju. Ovo je tano, ali
ekonomska meuzavisnost moe se upotrebiti i kao oruje - oiti primeri su trgovinske
sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji. Zaista, u nekim sluajevima ekonomska
meuzavisnost moe biti korisnija nego sila, jer ona moe da ima suptilnije varijacije. A
u nekim okolnostima, drave su manje zainteresovane za svoju apsolutnu dobit od
meuzavisnosti nego za to kako relativno vee dobiti njihovih rivala mogu da se iskoriste
da bi im se nakodilo.

BOX: EKOLOKA I EKONOMSKA MEUZAVISNOST

Po prvi put za vie od jedne decenije, zemlje u razvoju susreu se sa pitanjem u
kome imaju neku stvarnu mo da efikasno deluju, izjavio je zvaninik jedne karipske
zemlje. Nisu je imale tokom pregovora o dugovanjima. Ali, one su deo ivotne sredine, i
sada imaju mo. I one je koriste. To im je pregovaraka strategija.
Siromani narodi, rekao je, videli su jaanje svoje pozicije u injenici da glavni
zagaiva sa severa od njih trai da smanje emisije gasova, zaustave seu uma i uine
druge izmene. Ali da bi se prilagodili ovim promenama, tvrde, potrebna su im finansijska
sredstva i tehnologija.
- New York Times, 17. mart 1992.
76


76
North-South Divide is Marring Environmental Talks, The New York Times, March 17, 1992, p. 8.


Neki analitiari veruju da je tradicionalni politiki svet uvek predstavljao nulti
zbir, ali to je stvorilo lanu sliku o prolosti. Tradicionalna meunarodna politika moe
biti igra pozitivnog zbira, to zavisi od namera uesnika. inilo bi razliku, npr, da li je
Bizmark ili Hitler bio na elu Nemake. Ako jedna strana tei uveanju teritorije, kao to
je to Hiter inio, onda je zaista politika bila nulti zbir dobitak jedne strane bio je gubitak
druge. Da su sve strane elele stabilnost, meutim, mogao bi postojati zajedniki dobitak
u ravnotei snaga. Nasuprot tome, nova politika ekonomske meuzavisnosti ima neke
aspekte igre nultog zbira, kao i aspekte igre iji zbir nije nula.
U politici meuzavisnosti, razlika izmeu toga ta je domae a ta strano postaje
nejasna. Na primer, ranije pomenuta situacija sa sojom, ukljuila je unutranje pitanje
kontrole inflacije u sopstvenoj dravi, kao i amerike odnose sa Japanom i Brazilom.
Kasnih 1990-ih, s druge strane, azijska finansijska kriza oborila je svetske cene roba, to
je pomoglo da amerika ekonomija nastavi da raste bez pretee inflacije. Ili drugi primer,
nakon to je iranska revolucija 1979. godine smanjila proizvodnju nafte, amerika vlada
podsticala je graane da tede energiju tako to e voziti 55 kilometara na as i smanjiti
grejanje. Da li je to bilo pitanje unutranje ili spoljne politike? Da li bi SAD dozvolila
povrinsko iskopavanje uglja da se taj ugalj izvozi?. Da li oni koji uvoze taj ugalj plaaju
dodatne trokove koji prate unitenje ivotne sredine u Zapadnoj Virdiniji?
Meuzavisnost istinski mea domae i strane probleme, to daje podsticaj mnogo
sloenijim koalcijama, sloenijim modelima sukoba i drugaijem nainu raspodele koristi
nego u prolosti.
Meuzavisnost i na drugi nain utie na domau politiku. 1890. godine,
francuskom politiaru zabrinutom za relativne dobitke bila je potrebna politika
zadravanja Nemaca. Danas politika usporavanja ekonomskog rasta Nemake nije dobra
za Francusku. Ekonomska zavisnost izmeu Francuske i Nemake znai da je ekonomski
rast Nemake najbolje predskazuje ekonomski boljitak Francuske. Sada, kada ove dve
zemlje dele zajedniku valutu, u interesu je francuskih politiara da Nemaka ekonomski
napreduje, i obrnuto.

Trokovi meuzavisnosti

Trokovi meuzavisnosti mogu obuhvatati kratkoronu osetljivost ili dugoronu
ranjivost. Osetljivost se odnosi na koliinu i brzinu posledica zavisnosti; znai, kako i
koliko brzo promene jednog dela sistema utiu na promene drugog dela sistema? Na
primer, 1987. godine u Njujorku je dolo do iznenadnog sloma berze zbog zabrinutosti
stranaca u vezi amerikih kamatnih stopa i onoga to bi moglo da se dogodi sa cenama
obveznica i akcija. Sve se dogodilo veoma brzo, trite je bilo izuzetno osetljivo na
ukidanje stranih fondova. 1998. godine, slabost azijskih trita u nastajanju imala je
zarazan efekat koji je uzdrmao geografski udaljenja trita u nastajanju u Rusiji i Brazilu.

Visok nivo osetljivosti, meutim, nije isto to i visok nivo ranjivosti. Ranjivost
se vezuje za relativne trokove promene strukture sistema uzajamne zavisnosti. To je
cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre. Manje ranjiva od dve zemlje nije nuno i
manje osetljiva, nego je to pre ona koja e imati manje trokove iz promene situacije.
Tokom naftne krize 1973., SAD su zavisile od uvozne energije u visini od svega oko
16% od njihove ukupne energetske potronje. S druge strane, zavisnost Japana od uvozne
energije 1973. bila je 95%. SAD su bile osetljive na arapski bojkot nafte u meri u kojoj su
1973. cene naglo skoile , ali nisu bile toliko ranjive koliko je to bio Japan. 1998. godine
SAD su bile osetljive, ali ne i ranjive u odnosu na ekonomske okolnosti Istone Azije.
Tamnonja finansijska kriza umanjila je ameriku stopu rasta za pola procenta, ali je
amerika privreda u procvatu to mogla da podnese. Indonezija je, s druge strane, bila i
osetljiva i ranjiva na promene u globalnim trgovinskim i investicionim modelima. Njena
ekonomija je ozbiljno trpela i to je zauzvrat dovelo do unutranjeg politikog sukoba.
Postoje razliiti stepeni ranjivosti. Kada je iranski ah svrgnut 1979. godine,
iranska naftna proizvodnja prekinuta je u trenutku kada je potranja bila velika a trita
ve utemeljena. Gubitak iranske nafte prouzrokovao je da ukupna koliina nafte na
svetskim tritima opadne za oko 5 procenata. Trita su bila osetljiva, a manjak isporuke
brzo se preobrazio u vie cene nafte. Amerikanci su, meutim, mogli da utede 5
procenata svojih energenata jednostavnim smanjenjem grejanja i vonjom 55 milja na sat.
Ispostavlja se da su SAD, ako su mogle da takvim jednostavnim akcijama izbegnu tetu,
bile osetljive, ali ne i preterano ranjive.

MEUZAVISNOST OSETLJIVOSTI

... Banka Japana je pod pritiskom da povea kamatne stope po etvrti put od
prolog maja da podri padajui jen. Strah od inflacije takoe ne jenjava, zbog ozbiljne
nestaice radne snage, visokih cena zemljita i brzog rasta domae ponude novca.
Prilagoavanje viim kratkoronim kamatnim stopama u Tokiju prole nedelje
odigralo se na amerikom finansijskom tritu pre nekoliko nedelja, poto su, pod slinim
pritiscima, amerike kamatne stope iznenada porasle a cene akcija skliznule nanie.
Tokijska trita voze se Shinkansenom da uhvate korak sa Amtrakom, izjavio je
g. Okumura, aludirajui na uveni japanski brzi voz i poznatu ameriku eleznicu.
Tokio je samo uhvatio korak sa kretanjima koja su se pre nekoliko nedelja odigrala u
Njujorku, a sada svi posmatraju situaciju u Nemakoj.

- New York Times, 26. februar
1990.
77


Meutim, ranjivost ne zavisi samo od ukupnih mera. Ona takoe zavisi i od toga
da li je drutvo spremno da bre reaguje na promene. Na primer, SAD su bile manje vete
da odgovore na promene na tritu nafte nego Japan. Uz to, privatnici, velike korporacije
i pekulatni takoe pojedinano posmatraju trite i mogu da odlue da sakrivaju ponudu
jer smatraju da e se nestaica pogoravati. Njihovi potezi jo vie e podii cene jer e
nestaice biti vee a potranja na tritu e rasti. Prema tome, stepeni ranjivosti nisu
tako jednostavni koliko to na prvi pogled izgleda.
Ranjivost takoe zavisi od toga da li ima ili nema raspoloivih zamena i da li
postoje drugi izvori ponude. Lester Braun iz World Watch Institute 1970. godine
alarmirao je javnost zbog rastue zavisnosti a time i ranjivosti SAD od uvoznih
sirovina. Od 13 osnovnih industrijskih sirovina, SAD su gotovo 90% zavisile od uvoza

77
German Shift Felt in Japan, The New York Times, February 26, 1990, p. D1.
aluminijuma, hroma, magnezijuma i nikla. On je predvideo da e do 1985. godine SAD
zavisiti od uvoza 10 od osnovnih 13 sirovina.
78
Smatrao je da e to dovesti do
dramatinog porasta ranjivosti SAD kao i do drastinog jaanja manje razvijenih zemalja
koje te sirovine proizvode.
Ali osamdesetih je cena tih sirovina opadala, a ne rasla. ta se desilo sa njegovim
predvianjem? U prosuivanju ranjivosti, Brown je propustio da uzme u obzir
alternativne izvore sirovina i razliitost izvora ponude koji spreavaju proizvoae da
vetaki diu cene. Uz to, tehnologija se razvija. Jueranji otpad moe postati novi
resurs. Dananja smanjena upotreba bakra takoe je posledica uvoenja kablova od
optikih vlakana napravljenih od silikona koji je u osnovi pesak. Prema tome, projekcije
amerike ranjivosti na nestaice sirovina ispostavile su se netanim, jer tehnologija i
alternative nisu na valjan nain.
Neki analitiari dananje razvijene ekonomije nazivaju zasnovanim na
informaciji, u smislu da raunari, komunikacije i internet postaju preovlaujui faktori
ekonomskog rasta. Takve ekonomije se ponekad nazivaju lakim , zato to je vrednost
informacija koje lee u osnovi proizvoda daleko vea nego vrednost upotrebljenih
sirovina. Takve promene jo vie smanjuju vrednost sirovina u svetskoj politici. Jedan od
par izuzetaka je nafta, koja jo uvek ima vanu ulogu u najrazvijenijim ekonomijama,
posebno za transport. Zauzvrat, ovo poveava strateki znaaj Persijskog zaliva, gde se
nalazi veliki deo danas poznatih rezervi nafte u svetu.

Simetrija meuzavisnosti

Simetrija se odnosi na relativno uravnoteene sluajeve, nasuprot
neuravnoteenoj zavisnosti. Manja zavisnost moe predstavljati izvor moi. Ako su dve
strane meusobno zavisne, ali je jedna manje zavisna u odnosu na drugu, tada ta strana
ima izvor moi sve dok obe strane podravaju tu svoju vezu.
U meunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meuzavisnosti moe biti
izvor moi. Analitiari koji tvrde da do meuzavisnosti dolazi samo u situacijama
podjednake zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiko ponaanje.Takva savrena
simetrija je veoma retka; kao to su to i sluajevi potpune neravnotee, gde je jedna
strana potpuno zavisna, a druga nije uopte. Asimetrija je u srcu politike meuzavisnosti.
(Videti Figuru 7.1)
Asimetrinost esto varira u odnosu na razliita pitanja. Osamdesetih godina,
kada je predsednik Regan smanjio poreze i poveao trokove, SAD su postale zavisne od
uvoznog japanskog kapitala kako bi uravnoteile sopstveni federalni budet. Neki su
smatrali da je ovo Japanu dalo ogromnu mo nad SAD. Ali, druga strana medalje bila je
da bi Japan, ukidanjem pozajmice naneo tetu samom sebi koliko i SAD. Uz to, da je
Japan iznenada prekinuo davanje pozajmice, investicije velikih japanskih akcionara u
SAD bile bi obezvreene tetom nanetom amerikoj ekonomiji. Veliina japanske
ekonomije bila je neto vie od polovine amerike, to je znailo da je Japancima bilo
potrebno ameriko trite za njihove izvoz, vie nego obrnuto, iako su obe strane bile
potrebne jedna drugoj i obe su imale korist od meuzavisnosti.
Uz to, bezbednost je esto bila povezana sa drugim pitanjima ameriko-
japanskog odnosa. Posle II sv. rata, Japan je sledio politiku trgovinske drave i nije

78
Lester Brown, World Without Borders, Random House, New York, 1972, p. 194.
razvio veliku vojnu mo niti nuklearna oruja. Oslonio se na amerika jemstva da e
uravnoteiti mo Sovjetskog Saveza i Kine u regionu Istone Azije. Kada se inilo da se
izmeu SAD i Japana 1990. godine razvija trgovinski spor, Japanci su napravili ustupke
da bi spreili slabljenje ukupnog bezbednosnog odnosa.
Kada se asimetrija meuzavisnosti pojavi u razliitim problemskim podrujima,
drava moe da pokua da spoji ili razdvoji probleme. Ako bi svaki problem mogao da se
posmatra kao odvojena partija pokera, a da se sve partije igraju istovremeno, jedna
drava moe da ima veinu ipova na jednom stolu, a druga drava na drugom. U
zavisnosti od svojih interesa i pozicija, drava moe da nastoji da partije igra odvojeno,
ili da stvori veze izmeu stolova. Stoga, mnogi politiki sukobi povodom meuzavisnosti
ukljuuju stvaranje veza ili njihovo spreavanje. Drave ele da manipuliu
meuzavisnou u podrujima gde su jake i da izbegnu manipulaciju u podrujima gde su
relativno slabe. Ekonomske sankcije su est primer takve veze. Na primer, 1996. godine
SAD su pretile sankcijama stranim kompanijama koje su investirale u Iran, ali su se
povukle kada su se suoile sa evropskim pretnjama uzvratnim merama kroz druge veze.
Formiranjem dnevnih redova i odreivanjem spornih podruja, meunarodne
ustanove su esto uspostavljale pravila za pregovore o ustupcima u meuzavisnim
odnosima. Drave su pokuavale da iskoriste meunarodne institucije da postave pravila
koja utiu na prenos ipova meu stolovima. Ironino, meunarodne institucije mogu
doneti koristi slabijim igraima tako to e neke sukobe u kojima siromanije drave
relativno bolje stoje drati odvojene od vojnog stola gde jae drave dominiraju.
Meutim, ostaje opasnost da e neki igrai biti dovoljno jaki da preokrenu jedan ili vie
stolova. Sa odvojenim institucijama za novac, transport, zagaenje i trgovinu, ako vojno
jai igrai budu suvie teko poraeni postoji opasnost da e pokuati da prevrnu druge
stolove. Ipak, kada su SAD i Evropa bile pobeene na naftnom stolu 1973., one nisu
iskoristile svoju superiornu vojnu silu da prevrnu pregovaraki naftni sto zato to ih je,
kao to emo videti kasnije, zadrala sloena mrea veza.
Najvea drava ne pobeuje uvek u manipulaciji ekonomskom meuzavisnou.
Ako je manja ili slabija drava vie zabrinuta za problem, moe da bude veoma dobra. Na
primer, zbog toga to SAD pokriva blizu kanadske spoljne trgovine, a Kanada oko
amerike, Kanada vie zavisi od SAD nego obrnuto. I pored toga, Kanada je esto
prevladavala u brojnim sporovima sa SAD, zato to je Kanada bila voljna da preti
uzvratnim akcijama, kao to su tarife i restrikcije koje su odvraale SAD. Kanaani bi
trpeli vie od Amerikanaca da su njihove akcije dovele do punog spora, ali Kanada je
oseala da je bolje rizikovati povremenu odmazdu, nego prihvatiti pravila zbog kojih bi
uvek bili na gubitku. Zaplaivanje kroz manipulaciju ekonomske meuzavisnosti je
donekle poput nuklearne reakcije, u smislu da poiva na sposobnosti za efikasnu tetu i
kredibilne namere. Male drave esto mogu da iskoriste svoj vei intezitet i vei
kredibilitet da prevaziu svoju relativnu ranjivost u asimetrinoj meuzavisnosti.
Prirodan rezultat rastue meuzavisnosti je irenje trgovinskih paktova.
Evropska unija je najprefinjeniji od ovih ugovora i zahteva da drave-lanice ustupe ne
samo odreeni ekonomski suverenitet, nego takoe i politiki. Do poetka 1994. godine,
SAD, Meksiko i Kanada su ratifikovale Severnoameriki ugovor o slobodnoj trgovini
(NAFTA). Za Meksiko i Kanadu, NAFTA je bila privlana zato to je njihove ekonomije
vre vezala za veu ameriku ekonomiju i time im poveala pristup na amerika trita
i njihovu mogunost da svoje proizvode izvoze u SAD. Za SAD, NAFTA je proirila
ravan amerikog izvoza i olakala poslovanje amerikih kompanija u Kanadi i Meksiku.
Paktovi kao to je NAFTA mogu da poveaju meuzavisnost i smanje asimetriju
u meusobnom odnosu. Prihvatajui da svoju ekonomiju ispreplete sa meksikom, SAD
su pretpostavile neke obaveze meksike ekonomije zajedno sa koristima lakeg pristupa.
Kada je 1994. vrednost meksikog pesosa naglo opala, Klintonova administracija je
poetkom 1995. pourila da podri padajuu valutu i prikupila paket pomoi od vie
milijardi dolara. U vreme kada je ameriki Kongres bio u orsokaku zbog poveanih
domaih rashoda za usluge kao to su zdravstvena zatita itd, administracija nije imala
mnogo izbora osim da spasava pesos. Sa veom meuzavisnou, ak i jake zemlje mogu
postati osetljive na ekonomska kretanja van njihovih granica. Kada je Jugoistona Azija
1997. godine, prolazila kroz svoju finansijsku krizu, SAD su bile manje ranjive nego u
sluaju Meksika i odgovorile su prvenstveno kroz multilateralne instistucije. Ipak,
strahovanja od ekonomskog domino efekta u kome bi kolaps neke ekonomije u razvoju
podrio poverenje u druge znaila bi da SAD i druge razvijene ekonomije ne bi mogle da
nastave da se nezainteresovano dre po strani.

Vostvo u svetskoj ekonomiji

Sve u svemu, pravila meunarodne ekonomije odraavaju politike najveih
drava. U 19. veku, Velika Britanija bila je ekonomski najjaa zemlja. U monetarnoj
sferi, Banka Engleske pridravala se standarda zlatne podloge, koji je postavio stabilan
okvir za novac irom sveta. Posle I svetskog rata, Velika Britanija je bila ozbiljno
oslabljena borbom protiv carske Nemake. SAD su postale najvea ekonomska sila na
svetu, ali je tridesetih godina preusmerila svoju panju sa meunarodnih odnosa. Najvei
igra svetske ekonomije ponaao se kao da je i dalje slobodni strelac, umesto da preuzme
vostvo kako je to podrazumevala njegova veliina. Neki ekonomisti veruju da je velika
depresija tridesetih godina bila pogorana loom monetarnom politikom i odsustvom
amerikog vostva. Velika Britanija je bila suvie slaba da odri otvorenu meunarodnu
ekonomiju, a SAD se nisu ponaale u skladu sa svojim novim obavezama.
Nakon II svetskog rata, ameriki dravnici imali su na umu pouke iz 1930-tih, i
1944. godine na meunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu, Nju Hempir, osnovane su
institucije za odravanje otvorene, meunarodne ekonomije. Meunarodni monetarni
fond (MMF) pozajmljuje novac, obino zemljama u razvoju i ekonomijama novih trita,
da im pomogne kada doe do potekoa u servisiranju duga ili otplati kamata. MMF
uglavnom uslovljava svoje zajmove zemljama-primaocima reformama njihove
ekonomske politike, na primer smanjenjem budetskog deficita i subvencija. Premda je
njegova politika ponekad protivrena, MMF je odigrao ulogu u pomoi ruskoj ekonomiji
ranih 1990 ih, kao i u azijskoj finansijskog krizi kasnije te decenije. Meunarodna banka
za obnovu i razvoj (Svetska banka) pozajmljuje novac siromanijim zemljama i novim
tritima za razvojne projekte. (Takoe postoje regionalne razvojne banke za Aziju,
Latinsku Ameriku, Afriku i Istonu Evropu).
Opti sporazum o tarifama i trgovini (GATT), kasnije transformisan u Svetsku
trgovinsku organizaciju (WTO), uspostavio je pravila liberalne trgovine i sluio kao
mesto za niz rundi mulitlateralnih pregovora koji su snizili trgovinske barijere.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) slui kao forum gde dvadesetak
najrazvijenih zemalja koordinira svoje meunarodne ekonomske politike. Od sredine
1970ih voe 7 najjaih ekonomija koje pokrivaju 2/3 svetske proizvodnje sreu se na
godinjim konfrencijama na vrhu (proirili se 1990. ukljuivi i Rusiju ), da raspravljaju o
svetskoj ekonomiji. Ove institucije pomogle su ponovno jaanje vladinih politika koje
omoguavaju brz rast privatnih transnacionalnih interakcija. Tokom veeg razdoblja
posle 1945. god, trgovina je rasla izmeu 3 i 9 % godinje, bre ak i od rasta svetskog
proizvoda. Meunarodna trgovina, koja je 1950-ih predstavljala 4 % amerikog bruto
nacionalnog proizvoda do 1990-tih se utrostruila na 13 % amerikog bruto nacionalnog
proizvoda. Velike multinacionalne korporacije sa globalnim strategijama postajale su
znaajnije kako su meunarodne investicije rasle za gotovo 10 % godinje.
Kritiari tvrde da su glavne meunarodne ekonomske institucije pristrasne u
korist bogatih pre nego siromanih zemalja. MMF i Svetska banka, na primer, imaju
ponderisano glasanje koje daje nadmoni uticaj Sjedinjenim Dravama, Evropi i Japanu.
Fondom oduvek upravlja Evropljanin, a Bankom Amerikanac. Sjedinjene Drave mogu
da imaju fiskalne i trgovinske deficite, uz blage kritike, ali kada siromane zemlje
naprave slina dugovanja, birokrate MMF-a insistiraju na povraaju trine discipline kao
uslovu za pomo. Jedan razlog je to to je siromanim zemljama esto potrebna pomo
MMF-a da pozajme novac, dok SAD mogu da ga pozajmljuju bez MMF-a. Drugim
reima, institucije odraavaju mo koja lei u osnovi asimetrine meuzavisnosti
finansijskih trita. Ukidanje MMF-a ne bi promenilo realnost moi na kojima poivaju
finansijska trita. Ako ita, preputanje ovih stvari privatnim bankarima i direktorima
fondova moglo bi da siromanim dravama jo vie otea pozajmice.
Svetska trgovinska organizacija nema ponderisano glasanje, a njen sadanji
direktor je sa Tajlanda. Ona obezbeuje forum gde 148 zemalja moe da pregovara o
trgovinskim sporazumima na nediskriminativnoj osnovi, kao i o panelima i pravilima za
arbitrau trgovinskih sporova. Kritiari istiu da su sporazumi o kojima zemlje
pregovaraju u ovom okviru (kao to je tekua runda multilateralnih trgovinskih razgovora
u Dohi) omoguili bogatim zemljama da zatite oblasti kao to su poljoprivreda i tekstil
od konkurencije zemalja u razvoju i da su time nepoteni prema siromanima. Opisi
kritiara su tani, a protekcionistika politika teti siromanim zemljama. Uzroci takvog
protekcionizma lee, meutim, u unutranjoj politici bogatih zemalja, i mogli su da budu
jo vei da WTO nije odigrala svoju ulogu. Ponovo, meunarodne institucije mogu da
ublae, ali ne i da ukinu realnost moi. Ako ita, injenica da se SAD i Evropa
pridravaju skupih odluka koje je vee WTO donelo protiv njih navodi na to da institucije
ipak prave razliku, ak i ako je ona mala.
ak i meu bogatim i monim zemljama, postoje problemi u upravljanju
transnacionalnom ekonomijom u svetu posebnih drava. 1980-ih i ponovo nakon
2001.godine, SAD su postale neto dunik kada su odbile da plate porez na domae
raune i umesto toga pozajmile novac iz inostranstva. Neki istraivai verovali su da se
time postavlja scena za ponavljanje prie iz 1930-tih, da e SAD iskusiti pad, kao to se
to desilo Britaniji. Ali SAD nisu potonule niti se povukle, a druge zemlje su nastavile da
im rado pozajmljuju novac jer su imale poverenja u njihovu ekonomiju i jer je to
odgovaralo njihovim interesima. Kina, na primer, dri velike rezerve dolara kao sredstva
za olakanje svog izvoza u SAD.
Finansijska nestabilnost, meutim, ostaje potencijalni problem. Veina lanica
Evropske unije stvorila je 1999.godine evropsku monetarnu uniju sa jednom monetom,
evrom, za koga neki smatraju da moe biti rival dolaru kao rezervna valuta. Uz to,
globalna finansijska trita dramatino su porasla i njihova esta promenljivost
predstavlja rizik stabilnosti. Mnogo e zavisiti od spremnosti njihovih vlada da se zaloe
za politike koje odravaju stabilnost u meunarodnom ekonomskom sistemu. U svakom
sluaju, globalni politiki i ekonomski sistem je sloeniji nego ranije. Postojae vie
sektora, vie drava, vie problema i vie privatnih uesnika ukljuenih u sloenost
meuzavisnih odnosa. Sve je manje realno analizirati svetsku politiku kao da se ona
deava iskljuivo izmeu grupe velikih drava, vrstih kao bilijarske kugle, koje se
sudaraju u borbi za ravnotei snaga.

Realizam i sloena meuzavisnost

Kako bi izgledao svet ako bi tri kljune pretpostavke realizma bile izokrenute?
Ove pretpostavke su da su drave jedini znaajni akteri, da je vojna sila dominantan
instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moemo postaviti potpuno razliitu
svetsku politike: 1.) drave nisu jedini vani akteri transnacionalni uesnici koji deluju
preko dravnih granica takoe su primarni igrai 2.) sila nije jedini vaan instrument
ekonomska manipulacija i korienje meunarodnih ustanova su dominantni instrumenti
3.) bezbednost nije primarni cilj primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamiljeni svet
moemo da oznaimo kao sloenu meuzavisnost. Sociolozi sloenu meuzavisnost
nazivaju idealnim tipom. To je zamiljeni koncept koji ne postoji u stvarnom svetu, ali,
kao to smo videli, ni realizam se ne uklapa savreno u stvaran svet. Sloena
meuzavisnost je misaoni opit koji nam omoguava da pretpostavimo razliite tipove
svetskih politika.
I realizam, i sloena meuzavisnost predstavljaju pojednostavljene modele ili
idealne tipove. Stvarni svet lei negde izmeu ova dva modela. Moemo se zapitati gde
se u spektru izmeu stvarnosti i sloenosti uklapaju veze odreene zemlje. Bliski Istok je
blii realistikom kraju spektra, ali odnosi izmeu SAD i Kanade ili veza izmeu
Nemake i Francuske danas su se veoma pribliile onom kraju spektra koji oznaava
sloenu meuzavisnost. Razliite politike i razliiti oblici borbe za mo deavaju se u
zavisnosti od toga gde je u ovom spektru smeten konkretan odnos izmeu vie zemalja.
U stvari, zemlje mogu menjati svoje pozicije u tom spektru. Tokom Hladnog rata,
ameriko-sovjetski odnos bio je blii realistikom kraju spektra, ali se sa krajem
Hladnog rata rusko-ameriki odnos primakao centru izmeu realizma i sloenoste
meuzavisnosti.
Najbolji primer interakcije izmeu sloene meuzavisnosti i realizma u
stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko
nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan trgovinski deficit u milijardama dolara.
Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u
korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi
potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina
ima snane unutranje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliina
kineskog trita za ameriku robu i domaa potranja za kineskom robom u SAD znae
da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniena
transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike multinacionalne korporacije koje su
vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i krenja
ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaan
uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj Aziji, i doprineo oivljavanju ameriko-
japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine.
Pre irakog rata 2003. godine, kolumnista Robert Kejgan tvrdio je da su mnoge
evropske zemlje bile manje voljne da se suprotstave opasnim diktatorima poput Sadama
Huseina, jer su se navikle na mirne uslove sloene meuzavisnosti koji preovladavaju
unutar Evrope i tee da ih generalizuju na stvaran svet van Evrope, gde su manje
pogodni. Njegovim reima, Amerikanci su sa Marsa, Evropljani su sa Venere.
Naravno, ova pametna fraza bila je suvie jednostavna (pogledajte ulogu Britanije u
irakom ratu), ali je obuhvatila razliita opaanja s obe strane Atlantika. Takoe je
osvetlila iru sutinu. U odnosima jednih sa drugima, sve napredne demokratije obrazuju
kantovsko ostrvlje mira u moru hobsijanskog realizma. U svojim odnosima sa Kanadom,
Evropom i Japanom, ak i SAD su sa Venere. Podjednako je pogreno pretvarati se da je
itav svet modeliran prema Hobsovom realizmu kao i prema Kantovoj sloenoj
meuzavisnosti.

NAFTNA POLITIKA


Pitanja se razlikuju i po tome koliko se uklapaju u pretpostavke dva idealna tipa.
Nafta nije jedino vana sama po sebi, nego ona takoe ukljuuje aspekte i realizma i
sloene meuzavisnosti. Meuzavisnost u konkretnoj oblasti esto se odvija u okviru
pravila, normi i institucija koje se nazivaju reim. Meunarodni naftni reim se tokom
poslednjih decenija dramatino promenio. Naftni reim 1960. godine, predstavljao je
privatni oligopol blisko povezan sa vladama glavnih zemalja potroaa. Nafta se u to
vreme prodavala za oko 2 dolara po barelu, a 7 velikih transnacionalnih naftnih
kompanija, poznatih i po nazivu sedam sestara odreivale su koliinu nafte koja e biti
proizvedena. Cena nafte zavisila je od koliine koju su te kompanije proizvodile i od
potranje bogatih zemalja kojima se najvei deo te koliine prodavao. Transnacionalne
kompanije postavljale su stopu proizvodnje, a cene su odreivali uslovi u bogatim
zemljama. Najjae sile u meunarodnom sistemu u tradicionalnom vojnom smislu
povremeno su intervenisale da bi odravale ovaj sistem funkcionalnim. Na primer, 1953.
godine, kada je nacionalistiki pokret pokuao da svrgne iranskog aha, Britanija i
Sjedinjene Drave tajno tajno intervenisale da povrate aha na tron. Tadanji naftni reim
u najveoj meri nije pretrpeo promene.
Kako je ve pomenuto, posle 1973. godine dolo je do velike promene u
meunarodnom reimu upravljanja naftom. Zemlje-proizvoai postavljale su norme
proizvodnje i time imale jak uticaj na cenu, vie nego to ju je odreivalo iskljuivo
trite bogatih zemalja. Dolo je do izuzetno velikog prenosa moi i bogatstva sa bogatih
na relativno siromane zemlje. Poverljiva dokumenta obelodanjena 2004. godine
pokazuju da su Sjedinjene Drave razmatrale upotrebu sile da okupiraju naftna polja u
Persijskom zalivu, kao to bi to mogla da predvidi realistika teorija, ali to nisu uinile, a
reim se promenio u korist slabijih zemalja. Kako objasniti tako dramatinu promenu?
Objanjenje koje se esto nudi je da su se zemlje-proizvoai nafte povezale i
stvorile OPEC Organizaciju zemalja-izvoznika nafte. Problem u ovom objanjenju je
taj da je OPEC formiran 1960., a dramatinih promena nije bilo sve do 1973. Cene nafte
pale su uprkos OPEC, tako da u ovoj prii postoji jo neto. Postoje 3 naina da se
objasne ove promene u meunarodnom naftnom reimu: ukupna ravnotea snaga,
ravnotea snaga po pitanjima nafte, i meunarodne institucije
Realisti posmatraju promene u ravnotei snaga prvenstveno sa stanovita vojne
sile, naroito u odnosu na Persijski zaliv, koji je najvei region-izvoznik nafte u svetu.
Dve promene uticale su na ovaj balans: porast nacionalizma i dekolonizacija. Polovina
zemalja OPEC 1960tih, bile su evropske kolonije; do 1973. sve su postale nezavisne.
Uporedo sa rastom nacionalizma, rasli su i trokovi vojne intervencije. Mnogo je skuplje
koristiti silu protiv nacionalno probuenog i dekolonizovanog naroda. Kada su Britanci i
Amerikanci intervenisali u Iranu 1953., to nije bilo toliko skupo, ali da su Amerikanci
pokuali da zadre aha na tronu 1979., trokovi bi bili previsoki. Jedan razlog zato
bogate zemlje nisu 1973. ule i kolonizovale zemlje-proizvoae imao je veze sa
trokovima korienja sile protiv nacionalno osveenih naroda.
Promene amerike i britanske moi takoe su uticale na ravnotea snaga u
Persijskom zalivu. U vreme formiranja OPEC, i pre toga, Britanija je u velikoj meri bila
policajac u Persijskom zalivu. 1961. to je spreilo ranije irako nastojanje da anektira
Kuvajt. Ali, do 1971., Velika Britanija je ekonomski oslabila, a britanska vlada je
pokuavala da smanji njene meunarodne odbrambene obaveze. 1971. Britanija je
zavrila sa onim to se nazivalo njenom ulogom istono od Sueca. Ovo moe pomalo
da podseti na 1947., kada Britanija nije bila u mogunosti da odri svoju ulogu sile u
istonom Mediteranu. U to vreme, SAD su uskoile da pomognu Grkoj i Turskoj i
formulisale Trumanovu doktrinu. Ali, 1971. SAD nisu bile u tako dobroj poziciji da bi
zamenile Britaniju kao to su to uinile 1947. SAD su se estoko zavadile sa Vijetnamom
i nisu bile voljne da tome dodaju i veliku vojnu ulogu u Persijskom zalivu. Kao rezultat,
predsednik Nikson i tadanji savetnik za nacionalnu bezbednost Kisinder kreirali su
ameriku strategiju koja se u velikoj meri oslanjala na regionalne sile. Za instrument su
odabrali Iran. Koristei Iran kao regionalnu silu, smatrali su da e moi da jeftino zamene
odlazeeg britanskog policajca. Tako bi realista ukazao na ove promene u ukupnoj
strukturi moi, naroito ravnotea snaga u regionu Persijskog zaliva, da bi objasnio
promene naftnog reima.
Drugi nain objanjavanja ove promene je izmenjena forma realizma koja se
usredsreuje iskljuivo na raspodelu moi u vezi samog pitanja nafte, a ne ukupne vojne
strukture. Dolo je do vanih promena u strukturi moi po ovom pitanju. SAD su bile
vodei proizvoa nafte u svetu, ali je njihova proizvodnja na vrhuncu bila 1971. godine.
Nakon toga poeo je da raste ameriki uvoz i SAD vie nisu imale vikove nafte. Za
vreme 2 bliskoistona rata 1956. i 1967., arapske zemlje pokuale su sa naftnim
embargom, ali njihovi napori su bili bezuspeni jer su SAD proizvodile dovoljno nafte da
snabdeju Evropu kada je bila odseena od arapskih zemalja. Nakon to je amerika
proizvodnja 1971. dostigla svoj vrhunac i SAD poela da uvozi naftu, mo da
uravnoteuju trite nafte prela je u ruke zemalja kao to su Saudijska Arabija i Iran.
SAD vie nisu bile dobavlja koji predstavlja krajnje reenje i koji je uvek mogao da
obezbedi naftu koja nedostaje.
Trei nain da se objasni razlika u naftnom reimu posle 1973. oslanja se manje
na realizam, a vie na promene uloge meunarodnih institucija, naroito multinacionalnih
kompanija i OPEC. Sedam sestara je u ovom periodu postepeno izgubilo mo. Jedan
od razloga jeste zastarevajua pogodba sa zemljama-proizvoaima. Kada
multinacionalna korporacija ulazi u zemlju bogatu resursima, sa novim ulaganjem, moe
da postigne pogodbu u kojoj dobija veliki deo zajednike dobiti. Sa take gledita
siromane zemlje, dolazak multinacionalne kompanije koja e razvijati njene resurse
znaie boljitak. ak i da dobije svega 20%, a multinacionalna kompanija 80% prihoda,
siromana zemlja imae vie nego to je imala ranije. Tako da u poetnim fazama, kada
multinacionalne kompanije imaju monopol nad kapitalom, tehnologijom i pristupom
meunarodnim tritima, sklapaju pogodbu sa siromanim zemljama prema kojoj
dobijaju lavovski deo. Ali, tokom vremena, multinacionalne kompanije nepaljivo su
prenosile resurse u siromane zemlje, ne iz milosra nego u normalnom toku poslovanja.
Oni obuavaju lokalno osoblje. Saudijci, Kuvajani i ostali nauili su kako se vode naftna
polja, pumpne stanice i dokovi za utovar. Lokalno osoblje razvilo je strunost u
marketingu i tako dalje.
Vremenom, siromane zemlje traile su za njih bolju podelu dobiti.
Multinacionalne kompanije su mogle da prete povlaenjem, ali sada su siromane zemlje
mogle da prete da e same voditi posao. Tako je, tokom vremena, mo multinacionalnih
kompanija, naroito u oblasti sirovina, umanjena u smislu pregovaranja sa zemljom-
domainom. To je zastarevanje pogodbe. Tokom razdoblja od ezdesetih godina, pa do
1973., multinacionalne kompanije su nepaljivo vrile transfer tehnologije i vetina za
unapreenje sposobnosti siromanih zemalja za samostalno voenje poslovanja sa
naftom.
Bilo je i drugih kretanja. Sedam sestara dobilo je drutvo mlaih roaka, kada
su nove transnacionalne kompanije ule na trite nafte. Iako nisu bile tako velike kao
sedam sestara, ipak nisu bile male, i poele su da sa zemljama-proizvoaima nafte
postiu sopstvene pogodbe. Tako, kada bi zemlja-proizvoa nafte elela da se izvue iz
ruku sedam sestara, mogla je da sklopi pogodbu sa manjom nezavisnom
multinacionalnom kompanijom. To je dodatno smanjilo pregovaraku mo najveih
multinacionalnih kompanija.
Na institutcionalnom nivou, postojao je skromni porast efikasnosti OPEC kao
kartela. Kartelsko ograniavanje ponude dugo je bilo tipino za naftnu industriju, ali u
prolosti to su bili privatni aranmani sedam sestara. Karteli su uopte uzev imali
problem jer postoji tendencija varanja na proizvoakim kvotama kada su trita slaba i
kada cene padaju. Karteli najbolje rade kada postoji nestaica nafte, ali kada postoji
viak, ljudi ele da prodaju svoju naftu i tee da saseku cene kako bi dobili vei udeo na
tritu. Vremenom, sile trita tee da izjedu kartele. OPEC je predstavljao nastojanje da
se izvri promena sa privatnih na vladine kartele zemalja-proizvoaa nafte. U svojim
prvim godinama, OPEC je imao problem da iskae mo jer je nafte bilo mnogo. Sve dok
su postojali vikovi nafte, zemlje OPEC imale su podsticaj da varaju da bi doli do veeg
udela na tritu. OPEC nije bio u mogunosti da osnai disciplinu cena od godine kada je
osnovan, 1960. sve do ranih sedamdesetih. Ali, kada je ponuda nafte opala, porasla je
uloga OPEC u koordinaciji pregovarakih moi proizvoaa.
Rat na Bliskom istoku 1973. je OPEC-u dao podsticaj, znak da sada moe da
iskoristi svoju mo. Arapske zemlje su obustavile snabdevanje naftom u ratu
1973.godine. iz politikih razloga, to je stvorilo situaciju u kojoj je OPEC mogao da
bude efikasniji. Iran, koji nije arapska zemlja, navodno je bio ameriki instrument za
kontrolu Persijskog zaliva, ali iranski ah je uetvorostruio cenu nafte a ostale OPEC
zemlje su sledile taj model. Tokom dueg vremena, OPEC zbog sila trita nije bio u
stanju da stalno podie cene nafte, ali postojao je donji prag, kao posledica OPEC
koalicije.
Znaajniji institucionalni faktor bila je uloga naftnih kompanija u ublaavanju
patnji u samoj krizi. U jednom trenutku krize, Henri Kisinder, do tada ve dravni
sekretar SAD rekao je da bi, ukoliko se SAD suoe sa guenjem, mogla biti
upotrebljena i sila. 15% nafte u prometu bilo je odseeno, a arapski embargo smanjio je
izvoz nafte u SAD za 25%. Meutim, naftne kompanije su obezbedile da ni jedna zemlja
ne trpi mnogo vie od druge. Kada je SAD izgubila 25% svog uvoza arapske nafte,
kompanije su joj otpremale vie nafte iz Venecuele ili Indonezije. Ublaile su patnje zbog
embarga, tako da su bogate zemlje izgubile oko 7-9% svoje nafte, dosta ispod take
guenja. One su pomogle da se sprei da ekonomski sukob postane vojni sukob.
Zato su to radile? To nije bilo iz milosra. Transnacionalne kompanije tee
maksimiziranju profita na duge staze; to jest, ele da dugorono maksimiziraju svoj
profit. Da bi to ostvarile, potrebna im je stabilnost i pristup tritu. Multinacionalne
kompanije plaile su se situacija u kojima bi bile nacionalizovane u nekoj zemlji ukoliko
odbiju da vre prodaju toj zemlji. Na primer, britanski premijer Edvard Hit traio je od
direktora British Petroleuma da prodaje samo u Britaniju, a ne i u druge zemlje. Direktor
British Petroleuma odgovorio je da bi, kad bi potovao takav nalog, kompanija bila
nacionalizovana od strane tih drugih zemalja, to bi unitilo British Petroleum. Britanski
premijer se povukao. U sutini, zbog toga to su naftne kompanije teile maksimizaciji
profita na duge stane, vie su pokuavale da stabilizuju trite nego da bilo koja zemlja
mnogo trpi. Smanjenjem pretnje guenja, smanjile su verovatnou upotrebe sile.
Ukratko, nafta je ilustracija jedne teme koja se nalazi izmeu idealnih tipova
realizma i sloene meuzavisnosti. Trodimenzionalne promene sveukupne ravnotee
moi, pitanja sturkture moi, i institucija u oblasti naftne politike omoguavaju
objanjavanje ove dramatine promene izmeu naftnog reima ezdesetih i onog posle
1973. godine.


Nafta kao izvor moi

Koliko je mono bilo naftno oruje u trenutku prevrata 1973. godine?
Smanjenjem proizvodnje i embargom na prodaju zemljama bliskim Izraelu, arapske
drave bile su u mogunosti da svoja pitanja stave na elo amerike liste prioriteta. One
su takoe stvorile privremenu zbrku u savezima izmeu Japana, Evrope i SAD. U nameri
da zatite svoje koliine nafte, Francuska i Japan zauzeli su nezavisne pozicije. Naftno
oruje ohrabrilo je SAD da odigraju pomirljiviju ulogu u traenju reenja za arapsko-
izraelski spor odmah nakon Jomkipurskog rata. S druge strane, ono nije promenilo
osnovnu politiku SAD na Bliskom istoku. Amerikanci se nisu odjednom prebacili od
saveznitva sa Izraelom na podrku arapskoj stvari. Nafta je bila moni resurs koji je
imao uticaja, ali ne i dovoljno snanog efekta da preokrene ameriku politiku.
Zato naftno oruje nije bilo delotvornije? Deo odgovora je u uzajamnosti u
meuzavisnosti. Saudijska Arabija, koja je postala kljuna zemlja na tritima nafte,
imala je velike investicije u SAD. Da je Saudijska Arabija poljuljala ameriku
ekonomiju, povredila bi i sopstveni ekonomski interes. Uz to, Saudijska Arabija zavisila
je od SAD u oblasti bezbednosti. Na due staze, SAD su bile jedina zemlja sposobna da
odri stabilnu ravnoteu moi u regionu Persijskog zaliva. Saudijci su to znali, pa su
stoga bili obazrivi u pogledu toga koliko daleko vriti pritisak naftnim orujem.
Koja je bila uloga sile kao izvora moi u naftnoj krizi 1973. godine? Tu nije bilo
otvorene upotrebe sile. Nije bilo ni vojne intervencije jer nije bila neophodna. tavie,
Saudijska Arabija imala je koristi od dugoronog jemstva bezbednosti od strane SAD.
Stoga je sila igrala sporednu ulogu. Postojala je indirektna veza izmeu bezbednosne i
naftne meuzavisnosti. Sila je bila suvie skupa da se otvoreno upotrebi, ali je u pozadini
odigrala ulogu kao izvor moi.
Ovaj sloen set faktora i dalje opstaje. Nafta ostaje izuzetak meu sirovinama, i
to je delom doprinelo dvoma zalivskim ratovima i nastavku snanog prisustva amerike
mornarice u Persijskom zalivu. Ali, cene nafte su osetljive na sile globalnog trita i
potraga za novim nalazitima koje multinacionalne kompanije vre u centralno-azijskom i
drugim regionima poveala je ponudu. Cene su se krajem veka vratile na istorijski
najnie vrednosti pre krize 1973. godine.
Najgori mogui naftni scenariji predviani tokom sedamdesetih, nisu se
ostvarili. Ameriko ministrastvo za energiju, na primer, predvidelo je da e nafta do
2000.godine kotati vie od 100$ za barel.
79
Od poetka ranih osamdesetih, meutim,
cene nikada nisu dostigle ni polovinu te vrednosti.
Brojni faktori pomogli su da se ova predvianja ne ostvare. Na strani potranje,
politike mere i porast cena doveli su do efikasnije upotrebe energije. Na primer, Zakon o
prosenoj korporativnoj energetskoj efikasnosti u SAD zahteva da proizvoai
automobila proizvode automobile koji zadovoljavaju minimalne standarde gasne
kilometrae. Ovo je primer domae politike koja je imala jasno eljeni uticaj na inostranu
politiku. (Uz to, vozai svesni trokova, koji su osetili bolno stezanje zbog visokih cena
benzina, takoe su doprineli ovakvoj posledici).
Na strani ponude, pojava van-OPEC izvora nafte koji nisu bili na raspolaganju
tokom Hladnog rata znaila je da se OPEC suoava sa veom konkurencijom na
svetskom tritu. Do kraja devedesetih, Rusija je postala glavni snabdeva Zapada
naftom. Rezerve u Kaspijskom moru takoe su nudile drugo obeavajue nalazite van
kontrole OPEC. Napredak u tehnologiji omoguio je geolozima da osvoje pristup nafti do
koje je ranije bilo nemogue dopreti, pokazujui ogranienja projekcija globalnih rezervi
nainjenih tokom sedamdesetih.
Dva rastua giganta uticae na budunost energetskih trita: Kina i Indija. Kao
dve najmnogoljudnije nacije na svetu, obe prolaze kroz nagli porast potranje za
energijom kako se modernizuju i industrijalizuju. Kina ima ogromne rezerve uglja kao i
prirodnog gasa u svojoj zapadnoj provinciji Sinkjang, ali e se sve vie oslanjati na uvoz
kako bi zadovoljila svoje rastue potrebe. Obe zemlje takoe se suoavaju sa ozbiljnim
pretnjama ivotnoj sredini zbog korienja fosilnih goriva koja mogu da imaju globalni
uticaj u smislu zagaenja vazduha, a njihov porast znaajno e doprineti globalnoj
potranji za naftom.
Sjedinjene Drave e takoe verovatno nastaviti da se oslanjaju na uvezenu
naftu da bi zadovoljile svoje potrebe za energentima, a ovo znai da e najvei globalni
regioni-proizvoai nafte kao Persijski zaliv jo uvek igrati kljunu ulogu u geopolitici.
Uprkos novim resursima kao to je Rusija, strunjaci predviaju da e Saudijska Arabija i

79
Still Holding Customers Over a Barrel, The Economist, October 25, 2003, pp. 61 63.
njeni susedi zadovoljiti dve treine poveane globalne potranje od sada do 2030.
80

Budui da je svetski proizvoa broj 1, svaka promena u politikom sistemu Saudijske
Arabije mogla bi da ima dramatine posledice.
Cene bi mogle da porastu naglo ukoliko sukobi prekinu isporuke iz Persijskog
zaliva. Drama povodom nafte jo uvek traje. Dok su u ekonomijama informatike ere
sirovine manje kljune nego u industrijsko doba, nafta je jo uvek vana. A premda
rastue globalne mree ekonomske meuzavisnosti proizvode zajednika dostignua, one
takoe mogu i da stvore politike probleme. Politika moi u eri ekonomske globalizacije
postaje sve sloenija.

PITANJA ZA RAZMILJANJE:


1. Koji su najvaniji tipovi globalizacije? Da li je globalizacija jedan nepovratan
proces? U emu se dananja globalizacija razlikuje od globalizacije u prethodnim
razdobljima?
2. Koje su implikacije globalizacije na podruju kulture? Da li ona nuno vodi
globalnoj kulturnoj homogenizaciji? Da budemo jo odreeniji, da li e
globalizacija, u poslednjoj instanci, dovesti do amerikanizacije sveta?
3. Koja vrsta politikih reakcija je podstaknuta globalizacijom? Kakva je odnos
Izmeu antiglobalizacijskih oseanja ljudi i ekonomske nejednakosti u sferi
meunarodnih odnosa?
4. ta je kompleksna meuzavisnost? Da li je ona jedan deskriptivni model? Gde
je ovaj koncept najrazvijeniji u dananjem svetu?
5. ta ekonomsku meuzavisnost ini izvorom moi? Objasnite na koji nain se
razlikuju pojmovi senzitivnosti i ranjivosti?
6. Koji su bili dublji uzroci a koji povodi naftne krize iz 1973. godine? Zato do
takve jedne situacije nije dolo ranije, recimo 1967. godine? Da li ovo
predstavlja jedinstven dogaaj u istoriji ili je re o poetku revolucije u
meunarodnoj politici? Zato u reavanju zbog toga nastalih problema nije
koriena sila?
7. Liberalna teorija je optimistina, verujui da poveanje obima meunarodne
trgovine moe ozbiljno smanjiti privlanost vojne sile kao sredstva u
meunarodnoj politici? Da li postojanje meunarodnog reima za proizvodnju
nafte potvruje ili porie ovu hipotezu?
8. Prema jednoj od klasinih hipoteza realistike teorije meunarodnih odnosa,
ne treba da oekujemo saradnju izmeu drava dokle god one deluju u uslovima
anarhije. Kako se onda moe objasniti visoki stepen saradanje izmeu drava
proizvoaa nafte u periodu posle krize iz 1973. godine? Da li je embargo tada
nametnut, ostvario svoje ciljeve? Koji su bili njegovi neuspesi? ta im nije polo
za rukom?

PREPORUENA LITERATURA:



80
Ibid.
1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence, 3rd ed.,
Longman, New York, Poglavlja 1 3
2. David Held, et al., Global Transformations: Politics, Economics and Culture,
Stanford University Press, Stanford, CA, oglavlja 1 3
3. Thomas L. Friedman, Lexus and Olive Tree: Understanding Globalization, Farrar
Straus and Giroux, New York, 1999
4. Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing
World, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000, Poglavlja 1 2


DODATNA LITERATURA:


Adler, Emmanuel and Peter Haas, Epistemic Communities, World Order, and the
Creation of a Reflective Program, International Organization, 46 : 1, 1992, pp. 367
390.

Baldwin, David A., Economic Statecraft, Princeton University Press, Princeton NJ,
1985

Bhagwati, Jagdish, In Defense of Globalization, Oxford University Press, New York,
2004

Cairncross, Frances, The Death of Distance: How The Communications Revolution
Will Change Our Lives, Harvard Business School Press, Boston, 1997

Coglianese, Cary, Globalization and the Design of International Institutions, in:
Joseph S. Nye, Jr., and John D. Donahue, eds., Governance in a Globalizing World,
Brookings Institution Press, Washington, DC, 2000,

Cohen, Benjamin, The Question of Imperialism: The Political Economy of
Dominance and Dependence, Basic, New York, 1973

Diamond, Jared, Guns, Germs and Steel: The Fates of Human Societies, W. W.
Norton, New York, 1998 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Dared Dajmond,
Mikrobi, puke i elik: sudbine ljudskih drutava, Slubeni List SCG, Dosije,
Beograd, 2004)

Folk Richard and Andrew Strauss, Toward a Global Parliament, Foreign Affairs,
January / February 2001

Foreign Affairs Editors Choice, Gobalization: The Challenge and Opportunity,
Council on Foreign Relations, New York, 2002

Galtung, Johan, A Structural Theory of Imperialism, Journal of Peace Research,
18 : 2, 1971, pp. 81 118.

Gidens, Anthony, Runnaway World: How Globalization is Reshaping Our Lives,
Routledge, New York, 2000


Gilpin, Robert, The Political Economy of International Relations, Princeton
University Press, Princeton, NJ, 1987


Grieco, Joseph, Anarchy and the Limits of Cooperation, International
Organization, 42 : 2, Summer 1988, pp. 485 508.

Haggard, Stephan, Pathways from he Periphery, Cornell University Press, Ithaca,
NY, 1990


Held, David, and Anthony McGrew, eds., Governing Globalization: Power,
Authority, and Global Governance, Polity Press, Cambridge, U. K., 2002

Hufbauer, Gary C., Jeffrey J. Schott, and Kimberly A. Elliot, Sanctions Reconsidered,
2nd ed., Institute for International Economics, Washington, DC, 1990


Inkeles, Alex, One World Emerging: Convergence and Divergence in Industrial
Societies, Westview Press, Boulder, CO, 1998

Jervis, Robert, System Effects: Complexity in Political and Social Life, Princeton
University Press, Princeton NJ, 1997

Joy, Bill, et al., Why the Future Doesnt Need Us, Wired, April 2000

Kahler Miles and David A. Lake, eds., Governance in a Global Economy: Political
Authority in Transition, Princeton University Press, Princeton NJ, 2003

Kapur, Devesh, The IMF: Case or a Curse, Foreign Policy, No. 111, Summer 1998


Keohane, Robert O., After Hegemony, Princeton Universty Press, Princeton NJ, 1984

Kindleberger, Charles P., The World in Depression 1929 1939, University of
California Press, Berkeley, CA, 1973

Krasner, Stephen D., ed., International Regimes, Cornell University Press, Ithaca,
New York, 1983

Krugman, Paul, Pop Internationalism, MIT Press, Cambridge, MA, 1996
Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton,
New York, 1999

Lake, David A., Leadership, Hegemony and the International Economy, International
Studies Quarterly, 37 : 4 Winter 1993 1994, pp.459 490.

Llosa, Mario Vargas, The Culture of Liberty, Foreign Policy, January / February 2001

Longworth, Richard, Government without Democracies, The American Prospect,
Summer 2001

Polanyi, Karl, The Great Transformation, Rinehart, New York, 1944 (Videti izdanje ove
knjige na Srpskom jeziku: Karl Polanji, Velika Transformacija, Filip Vinji, Beograd,
2003)

Reich, Robert B., The Work of Nations: Preparing Ourselves for 21st Century
Capitalism, Knopf, New York, 2001

Rodrik, Dani, Has Globalization Gone Too Far? Institute for International Economics,
Washington, DC, 1997

Rodrik, Dani, Sense and Nonsense in the Globalization Debate, Foreign Policy,
Summer 1997, pp. 19 37.

Sassen, Saskia, Losing Control? Sovereignty in an Age of Globalization, Columbia
University Press, New York, 1996

Scholte, Jan Aart, Globalization: A Critical Introduction, St. Martins Press, New York,
2000

Stiglitz, Joseph, Globalization and its Discontents, W. W. Norton, New York, 2002,
(Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Dozef E. Stiglic, Protivrenosti
globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002 )

Strange, Susan, The Retreat of the State: The Diffusion of Power in the World Economy,
Cambridge University Press, New York, 1996

Thompson, Dennis, Democratic Theory and Global Society, Journal of Political
Philosophy, June 1999

Vdrine, Hubert, and Dominique Moisi, France in an Age of Globalization, Brookings
Institution Press, Washington, DC, 2001

Vernon, Raymond, Sovereignty at Bay: The Multinational Spread of U. S. Enterprises,
Basic, New York, 1971

Yergin, Daniel, The Prize: The Epic Quest for Oil, Money and Power, Simon & Schuster,
New York, 1991

Yergin, Daniel, and Joseph Stanislaus, The Comanding Heights: How the Battle Between
Government and the Marketplace is Remaking the Modern World, Simon and Schuster,
New York, 1998, ((Videti izdanje ove knjige na Srpskom jeziku: Danijel Jergin, Dozef
Stanislav, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004)



POGLAVLJE 8

INFORMATIKA REVOLUCIJA,
TRANSNACIONALNI SUBJEKTI I RASPRIVANJE MOI

MO I INFORMATIKA REVOLUCIJA

Pre etiri stolea, engleski dravnik-filozof Frensis Bejkon napisao je da je
informacija mo. Na poetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moi ima mnogo
vei broj ljudi, unutar drava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile rauna o
protoku informacija i kontroli nad njima, a sadanje razdoblje nije prvo na koje su
promene u informatikoj tehnologiji snano uticale. Gutenbergovom izumu tamparije,
koji je omoguio tampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu
evropskog stanovnitva, esto se pripisuje glavna uloga na poetku Reformacije. Pamfleti
i komiteti za korespondenciju utrli su put Amerikoj revoluciji. Kako istiu
konstruktivisti, brze promene u tokovima informacija mogu da dovedu do vanih
promena u identitetima i interesima.
Informatika revolucija koja je u toku zasniva se na brzom tehnolokom napretku
u oblasti raunara, komunikacija i softvera, koji je doveo do dramatinog smanjenja
trokova obrade i prenosa informacija. Brzina procesora udvostruavala se svakih 18
meseci tokom 30 godina, a na poetku dvadeset prvog veka kota manje nego 1 procenat
onoga koliko je kotala ranih sedamdesetih. Da je cena automobila padala toliko brzo kao
cena poluprovodnika, danas bi automobil kotao pet dolara.
Na svetu je 1993. godine bilo oko 50 veb-sajtova; do kraja decenije, njihov broj je
preao 5 miliona. Do 2003, meunarodni saobraaj na internetu rastao je po godinjoj
stopi od 67%, to znai da se udvostruavao svakih 16 meseci. Komunikacije se brzo
ire, a njihovi trokovi nastavljaju da opadaju ak i bre nego to raste brzina procesora.
Jo 1980. godine, telefonski razgovori putem bakarne ice mogli su da prenesu svega
jednu stranu informacija u sekundi; danas tanki snop optikog vlakna moe da prenese u
sekundi 90.000 tomova. U dananjim dolarima, cena trominutnog prekookeanskog
telefonskog razgovora pala je sa 250 dolara 1930, na znatno manje od jednog dolara na
poetku novog veka. Gigabajt memorije je 1980. godine je zauzimao jednu sobu; danas
Apple-ov i-Pod koji staje u dep ima 40 gigabajta memorije.
Kljuna odlika informatike revolucije nije brzina komunikacije izmeu bogatih i
monih: doslovno trenutna komunikacija izmeu Evrope i Severne Amerike mogua je
vie od 130 godina. Sutinska promena je izuzetno smanjenje trokova prenosa
informacije. Za sve praktine svrhe, sadanji trokovi prenosa postali su zanemarljivi;
stoga je koliina informacija koje se mogu preneti irom sveta u stvari neograniena.
Rezultat je eksplozija informacija, pri emu su dokumenti jedan mali deo u tome. Po
jednoj proceni, postoji 1,5 milijardi gigabajta digitalno magnetski pohranjenih
informacija (ili 250 megabajta po svakom stanovniku planete), a isporuivanja takvih
informacija udvostruuju se svake godine. Na poetku dvadeset prvog veka, korisnici
raunara slali su, priblino, 4 triliona e-mail poruka godinje, a internet je sadrao oko
170 terabajta informacija, to odgovara veliini koja je sedamnaest puta vea od koliine
tampanog materijala Kongresne biblioteke. Ova dramatina promena u povezanim
tehnologijama raunara i komunikacija, ponekad nazivana trea industrijska revolucija
menja prirodu vlada i suvereniteta i dovodi do rasprivanja moi.

POUKE PROLOSTI

Nekakvu predstavu o tome kuda idemo moemo da steknemo ukoliko se
osvrnemo na prolost razvijenog sveta. U prvoj industrijskoj revoluciji na poetku
devetnaestog veka, primena pare u mlinovima i transportu imala je snaan uticaj na
ekonomiju, drutvo i vladu. Promenjeni su modeli proizvodnje, rada, uslovi ivota,
drutvene klase i politika mo. Pojavilo se javno obrazovanje jer su sve sloenije i
potencijalno, po ivotnu sredinu, opasne fabrike zahtevale posebno obuene radnike.
Policijske snage, kao to su londonski bobiji formirane su da se bave reavanjem
problema izazvanih urbanizacijom. Obezbeivane su subvencije za neophodnu
infrastrukturu kanala i eleznikih pruga.
Druga industrijska revolucija, na prelazu u dvadeseti vek elektrina energija,
sintetiki materijali i motor sa unutranjim sagorevanjem donela je sline ekonomske i
drutvene promene. Sjedinjene Drave su od prvenstveno poljoprivredne, postale izrazito
industrijska i urbana drava. Osamdesetih godina devetnaestog veka, veina
Amerikanaca jo je radila na farmama ili kao pomoni radnici. Nekoliko decenija kasnije,
veina je ivela u gradovima i radila u fabrikama. Drutvene klasne i politike podele su
se menjale u skladu sa porastom vanosti gradskih radnikih i granskih sindikata. I
ponovo, sa zakanjenjem, izmenjena je uloga vlade. Dvostranaki napredni pokret vodio
je ka antimonopolistikom zakonodavstvu; prvim propisima o zatiti potroaa od strane
prethodnika Uprave za hranu i lekove i ekonomskoj stabilizaciji od strane Odbora za
savezne rezerve. Sjedinjene Drave uzdigle su se do statusa velike sile u svetskoj politici.
Neki oekuju da e trea industrijska revolucija proizvesti istovrsne preobraaje u
ekonomiji, drutvu, vladi i svetskoj politici.
Ove istorijske analogije nam pomau da shvatimo neke od sila koje e oblikovati
svetsku politiku u dvadeset prvom veku. Ekonomije i informacione mree menjale su se
mnogo bre nego vlade. Politiki suverenitet i dravna vlast nisu dostigle slian obim
promena. Ako postoji preovlaujui socioloki problem u postindustrijskom drutvu
naroito u upravljanju tranzicijom to je upravljanje pomenutim srazmerama.
81

Pojednostavljeno, nova tehnologija preobraava osnovne blokove od kojih je sazdana
svetska politika. Ako se usredsredimo samo na tvrdu mo nacionalnih drava,
propustiemo novu realnost.

81
Daniel Bell, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social Forecasting, Basic Books, New
York, 1999, pp. 94, 97.
Jo uvek smo u ranoj fazi aktuelne informatike revolucije, i njeni efekti na
ekonomiju i politiku nisu ravnomerni. Kao to je bio sluaj sa parom u kasnom
osamnaestom i elektrinom strujom u poznom devetnaestom veku, rast produktivnosti je
zaostajao jer je drutvo moralo da naui kako da u potpunosti iskoristi nove tehnologije.
Drutvene ustanove menjale su se sporije od tehnolokih promena. Na primer, elektrini
motor izumljen je 1881.godine, ali je trebalo da proe gotovo etiri decenije pre nego to
je Henri Ford prvi sproveo reorganizaciju fabrikih proizvodnih traka da se potpuno
iskoristi prednost elektrine energije. Slina zakanjenja vae i za informatiku
tehnologiju i raunare. Porast produktivnosti amerike ekonomije vidljiv je tek od sredine
devedesetih godina dvadesetog veka.
Dolazak istinski masovnih komunikacija i radija pre jednog veka, koji je
omoguila nova, jeftina elektrina energija, prua neke pouke o moguim drutvenim i
politikim posledicama i u dananje vreme. Ova pojava uvodi nas u doba masovne,
popularne kulture. Efekti masovnih komunikacija i radio talasa, premda se to ne moe
rei i za telefon, naginjali su centralizaciji politikog uticaja. Sve vea rairenost
informacija, dovela je do toga, da su one, ak i u demokratskim dravama, bile
centralizovanije nego to je to bio sluaj u doba lokalne tampe. Nain na koji je
Predsednik Frenklin Ruzvelt koristio radio tridesetih godina dvadesetog veka doveo je do
dramatine promene u amerikoj politici. Ove posledice naroito su bile naglaene u
zemljama u kojima su pomenute promene ile uporedo sa usponom totalitarnih vlada koje
su bile u stanju da potisnu druge izvore informacija. Neki naunici zaista veruju da
totalitarizam ne bi bio mogu bez upotrebe sredstava masovnih komunikacija koje su
pratila drugu industrijsku revoluciju.
Sredinom dvadesetog veka, ljudi su se plaili da e raunari i komunikacije tekue
informatike revolucije dovesti do stvaranja centralizovane kontrole drutva od strane
vlada, to je bilo opisano na dramatian nain u romanu Dorda Orvela 1984. inilo se
da su ogromni centralni raunari napravljeni kako bi uveali centralno planiranje i podigli
nadzorne moi onih koji se nalaze na vrhu piramide. Televizija pod kontrolom vlade
dominirala bi vestima. Pomou centralne baze podataka, raunari mogu da olakaju
vladama utvrivanje i nadzor, a komercijalizacija je ve izmenila ranije crte "slobodarske
kulture" i kod interneta. Bez obzira na sve, tehnologija ifriranja podataka evoluira, a
programi kao to su Gnutella i Freenet korisnicima interneta omoguavaju da anonimno
razmenjuju digitalne informacije. Obeavaju vei prostor pojedincima nego to su to
nekadanji pesimisti zamiljali, a vladi je tee da kontrolie internet nego tehnologiju
druge informatike revolucije.
Sa smanjivanjem trokova za kupovinu sve monijih i monijih raunara ija se
veliina smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujue posledice
nadmaile su pomenute centralizujue efekte. Internet stvara sistem u kome je mo
posedovanja informacija rasprostranjenija. U poreenju sa radijom, televizijom i
novinama, koje kontroliu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan
(preko elektronske pote), jedan-prema-mnogima (preko line internet stranice ili
elektronske konferencije), mnogi-prema-jednom (preko elektronskog emitovanja) i,
moda najvanije, mnogi-prema-mnogima (chat room na internetu). Internet poruke
se odlikuju sposobnou da stiu dalje, bre i sa manje posrednika.
82
Centralni nadzor je

82
Pippa Norris, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty and the Internet Worldwide,
Cambridge University Press, New York, 2001, p. 232
mogu, ali vlade koje tee da kontroliu tokove informacija kroz kontrolu interneta
suoavaju se sa visokim trokovima i frustracijom kao krajnjim ishodom. Pre nego da
ponovo ojaaju centralizaciju i birokratiju, nove informatike tehnologije naginjale su
jaanju mrenih organizacija, novog tipa zajednica i zahtevima za drukijom ulogom
vlade.
Ovo znai da svetska politika nee biti oblast kojom se jedino vlade bave. I
pojedinci i privatne organizacije, poev od korporacija preko nevladinih organizacija do
terorista, bie u mogunosti da igraju neposrednu ulogu u svetskoj politici. irenje
informacija znai da e mo biti rasprostranjenija, a neformalne mree e uzdrmati
monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znai da e sve vlade, i ovde
i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnou. Politike voe imae manji
stepen slobode delovanja pre nego to budu morale da se uhvate u kotac sa dogaajima,
a onda e biti prinueni i da dele pozornicu sa vie aktera. Konstruktivisti upozoravaju
da emo morati da izbegavamo opinjenost pojmovima kao to su ravnotea snaga i
hegemonija, i merenje moi pomou koga uporeujemo samo tvrdu mo drava kojima
upravljaju centralizovane vlade. Vienja suverenih drava u uenjima teoretiara
realizma, pri emu one vode politiku uravnoteivanja moi i meusobno se sudaraju
poput bilijarskih kugli, zaslepee nas do te mere da neemo videti novu sloenost svetske
politike.

NOVA SVETSKA POLITIKA?

Efekti tree informatike revolucije na centralne vlade jo uvek su u ranoj fazi.
Piter Draker i Hajdi i Alvin Tofler tvrde da informatika revolucija dovodi do kraja
hijerarhijske birokratske organizacije koja je obeleila doba industrijske revolucije.
83
U
civilnim drutvima, poto se decentralizovane organizacije i virtuelne komunikacije
odvijaju na internetu, one seku teritorijalne nadlenosti i razvijaju sopstvene modele
upravljanja.
Ako su ovi proroci u pravu, rezultat bi mogao da bude novi sajber-feudalizam, sa
preklapajuim zajednicima i nadlenostima koje pretenduju na viestruke slojeve
identiteta i lojalnosti graana. Ukratko, ovi preobraaji sugeriu povratak moderne
centralizovane drave kakva je dominirala svetskom politikom u poslednjih 350 godina.
Umesto meu-dravne politike, imaemo iru svetsku politiku. Srednjovekovni
Evropljanin je moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi,
kralju i Papi. Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu,
kao i nekolikim sajber-zajednicama koje se bave religijom, radom i razliitim drugim
interesima.
Premda je sistem suverenih drava jo uvek dominantan model meunarodnih
odnosa, moemo poeti da razaznajemo i model unakrsnih zajednica i vlada koje
unekoliko podseaju na situaciju pre nego to je Vestfalski mir ozvaniio sistem drava
1648. godine. Transnacionalni kontakti preko politikih granica bili su tipini za feudalno
doba, ali su postepeno ograniavani usponom centralizovanih nacionalnih drava.
Suverenitet se sada menja. Pre tri decenije, transnacionalni kontakti ve su rasli, ali su
obuhvatali relativno mali broj elita ukljuenih u multinacionalne korporacije, naune

83
Alvin Toffler and Heidi Toffler, The Politics of the Third Wave, Andrews and McMeel, Kansas City,
MO, 1995) and Peter Drucker, The Next Information Revolution, Forbes, August 24, 1998, pp. 46 58.
grupe i akademske ustanove. Sada internet pravi male trokove koji transnacionalnu
komunikaciju ine dostupnim milionima ljudi.

SUVERENITET I KONTROLA

Suverenitet je vrue pitanje dananje svetske politike. Mnogi politiki lideri opiru se
svemu to im se ini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politike
uloge Ujedinjenih nacija u ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi
Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu
ivotne sredine. U njihovim oima, zamisao jedinstvenog miljenja meunarodne
zajednice je iluzorna.
Okvir debate povodom sudbine suverene drave, meutim, loe je postavljen. Kao
to kae politikolog iz tabora konstruktivista, Don Rugi (John Ruggie): Ovde je na delu
izuzetno osiromaen mentalni sklop, koji je u stanju da vizuelizuje dugorone pretnje
sistemu drava samo u smislu entiteta koji su institucionalna zamena za dravu.
84
Bolja
istorijska analogija je razvoj trita i ivota u gradovima u ranom feudalnom periodu.
Srednjovekovni trgovinski sajmovi nisu bili zamena za institucije feudalne vlasti. Oni
nisu razarali zidine zamka niti uklanjali lokalnog gospodara, nego su donosili novo
bogatstvo, nove saveze i nove stavove saete u maksimi gradski vazduh donosi
slobodu.
Srednjovekovni trgovci razvili su lex mercatoria koji je ureivao njihove odnose
u velikoj meri kao privatni skup pravila za voenje poslova. Slino tome, danas svako, od
hakera do velikih korporacija, razvija kod i norme interneta delom van kontrole
formalnih politikih institucija. Razvoj transnacionalnih korporativnih intraneta iza
zatitinih zidova i kodiranja predstavlja privatno prisvajanje javnog prostora.
85
Ovi
privatni sistemi kao to su korporativni intraneti ili diskusione grupe irom sveta,
posveene konkretnim pitanjima kao to su zatita ivotne sredine, ne predstavljaju
frontalan izazov vladama suverenih drava; oni jednostavno dodaju sloj odnosa koji
suverene drave ne kontroliu efikasno. Ljudi e uestovati u transnacionalnim internet
zajednicama bez da prestanu da budu lojalni graani, ali njihove perspektive e biti ire
nego one tipinih lojalnih graana pre pojave interneta.
ak i u doba interneta, promena uloge politikih institucija e verovatno biti
postepeni proces. Nakon uspona teritorijalne drave, drugi naslednici srednjovekovne
vlasti kao to su italijanski gradovi-drave i Hanseatska liga opstali su kao mogue
alternative, sposobne da oporezuju i bore se gotovo dva veka. Pravo pitanje danas nije
produeno postojanje suverene drave, nego kako se menjaju njena centralizovanost i
funkcije. Domet drave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari
su priznali da njihova efikasna kontrola moe da se povea tako to e se udaljiti od
pitanja koja ne mogu da ree.
86
Sve zemlje, ukljuujui najvee, suoavaju se sa
rastuom listom problema koje je teko kontrolisati unutar suverenih granica finansijski

84
John G. Ruggie, Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International Relations,
International Organization, Winter 1993, pp. 143, 155.
85
Saskia Sassen, On the Internet and Sovereignty, Indiana Journal of Global Legal Studies, Spring 1998,
p. 551
86
Stephen Krasner, Sovereignty, Foreign Policy, January / Februrary 2001, p. 24 i Linda Weiss, The
Myth of the Powerless State, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998
tokovi, trgovina drogom, klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje
kulturnih vrednosti da pomenemo nekoliko. Komplikovanje zadatka nacionalne uprave
nije isto to i podrivanje suvereniteta. Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja,
meutim, one menjaju znaenje suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera.
Uzmite, na primer, problem kontrole amerikih granica. Tokom jedne godine, u
zemlju je na 3700 terminala u 301 taki ulaska ulo 475 miliona ljudi, 125 miliona vozila
i 21 milion dolaznih poiljki. Potrebno je pet sati da se pregleda potpuno napunjen
kontejner od etrdeset stopa, a vie od 5 miliona ih ue svake godine. Uz to, poslednjih
godina, vie od 2,7 miliona imigranata bez dokumenata jednostavno dopeai ili se
preveze preko meksike ili kanadske granice. Kao to je pokazao 11. septembar, teroristi
mogu lako da se ubace, a lake je uneti nekoliko funti smrtonosnog biolokog ili
hemijskog agensa nego vercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiu svake
godine. Jedini nain da se Departman za unutranju bezbednost (Department of
Homeland Security) uhvati u kotac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih
granica preko obavetajnih slubi i saradnje unutar nadlenosti drugih drava te da se
oslanja na privatne korporacije, kako bi se razvio transparentan sistem praenja
meunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlaeni slubenici mogu da sprovode
virtuelne revizije dolaznih poiljki pre nego to stignu. Tako rade carinski slubenici
irom Latinske Amerike, kako bi pomogli uvoenje bezbednosnih programa koji e
smanjiti rizik da budu iskorieni od strane vercera droge, a meunarodni mehanizmi
saradnje razvijaju se za praenje trgovinskih tokova. Suverena drava se prilagoava, ali
kroz to menja znaenje i ekskluzivnost nadlenosti vlade. Zakonske granice se ne
menjaju, ali se u praksi zamagljuju.
Nacionalna bezbednost odsustvo pretnje glavnim vrednostima drugi je primer.
teta naneta klimatskom promenom ili unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka
novca ili ivota nego posledice nekih ratova. ak ukoliko neko jo ue omei odreenje
nacionalne bezbednosti, priroda vojne bezbednosti se menja. Kako je istakla amerika
Komisija za nacionalnu bezbednost u dvadeset prvom veku, strane armije nisu okupirale
SAD od 1814. godine, a vojska je postavljena tako da projektuje silu i vodi ratove daleko
od naih obala. Vojska, meutim, nije dobro opremljena da nas zatiti od napada na nae
tlo od strane terorista koji civilne avione koriste kao oruje velike razorne moi.
Sjedinjene Drave pretrpele su vie rtava od transnacionalnih teroristikih napada 11.
septembra 2001. godine, nego od japanskog napada na Perl Harbor, 1941. godine.
Danas, napadai mogu da budu vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova
kombinacija. Mrea Al Kaide koja je 11. septembra napala Sjedinjene Drave ukljuuje
pojedince i grupe iz mnogih zemalja i navodno je imala elije u ak pedeset drava
(ukljuujui SAD). Neki agresori mogu da budu anonimni i da se ak i ne priblie ciljnoj
zemlji. Kada se zvanini Vaington 1998. godine alio kako je sedam moskovskih
internet adresa umeano u provaljivanje tajni Pentagona i NASA-e, ruska vlada je
odgovorila da telefonski brojevi sa kojih su napadi potekli nisu u funkciji. Sjedinjene
Drave nisu ni na koji nain mogle da znaju da li je ruska vlada bila upletena ili ne. Vie
od 30 drava razvilo je agresivne programe kompjuterskog ratovanja, ali kao to to zna
svako ko ima kompjuter, pojedinac takoe moe da ue u igu. Sa nekoliko kljunih
udara, anonimni izvor bilo gde u svetu moe da upadne i prekine (privatne) strujne mree
velikih gradova ili (javne) sisteme hitnih slubi. Haker iz Malezije koji je iskljuio struju
u ikagu moe da napravi veliku tetu u preko pola sveta. A vladini zatitni zidovi nisu
dovoljni. Svake noi amerike softverske kompanije elektronski alju posao u Indiju i
druge zemlje gde softver inenjeri mogu da rade dok Amerikanci spavaju i poalju ih
nazad sledeeg jutra. Neko van amerikih granica mogao bi takoe da ugradi skrivene
ulaze duboko u kompjuterski kod, za kasnije korienje. Nuklearno odvraanje, granine
patrole i stacioniranje trupa u inostranstvu kako bi se oblikovale regionalne ravnotee
moi, bie vane i u informatiko doba, ali nee biti dovoljni da osiguraju nacionalnu
bezbednost.
Suprotstavljena tumaenja suvereniteta pojavljuju se ak i u domenu prava. Od
1945. godine, odredbe o ljudskim pravima su uporedo postojale u Povelji Ujedinjenih
nacija zajedno sa odredbama koje tite suverenitet drava. Kako smo videli u Poglavlju 6,
lan 2.7 kae da nita nee ovlastiti Ujedinjene nacije da interveniu u pitanjima
unutranje nadlenosti. Ipak, razvoj globalnih normi anti-rasizma i gnuanje na
junoafriku praksu aparthejda, doveo je veliku veinu u UN do toga da zaobie ovaj
princip. Jo skorije, NATO intervencija na Kosovu bila je predmet estoke debate izmeu
meunarodnih pravnika od kojih su neki tvrdili da je ona nelegalna jer Savet bezbednosti
UN nije za nju dao izriito ovlaenje, a drugi su tvrdili da je legalna pod korpusom
meunarodnog humanitarnog prava koje je u razvoju. Drugi primer ove sloenosti jeste
hapenje generala Augusta Pinoea u Britaniji 1998.godine, kao odgovor na panski
zahtev za ekstradiciju, zasnovan na krenjima ljudskih prava i zloinima poinjenim dok
je bio predsednik ilea.
Informatika tehnologija, naroito internet, olakala je zadatke usaglaavanja i
ojaala aktiviste za ljudska prava, ali politike voe, naroito u ranije kolonizovanim
zemljama, vrsto se dre zatite koju pravni suverentitet prua protiv intervencija spolja.
Svet e verovatno gledati ova dva delimino kontradiktorna korpusa meunarodnog
prava kako i dalje uporedo postoje i u narednim godinama.
Za mnoge ljude, nacionalna drava obezbeuje vaan izvor politikog identiteta
koji im je vaan. Kako smo videli u Poglavlju 6, ljudi su sposobni za razliite unakrsne
identitete porodica, selo, etnika grupa, vera, nacionalnost, kosmopolitizam a koji od
njih preovladava esto zavisi od konteksta. U mnogim predindustrijskim zemljama,
preovladavaju podnacionalni identiteti plemena ili klana. U nekim postindustrijskim
zemljama, ukljuujui Sjedinjene Drave i evropske zemlje, poinju da se javljaju
kosmopolitski identiteti kao to su globalni graanin ili staratelj planete Zemlje. Jo
uvek je prerano da se razumeju ukupne posledice interneta, ali oblikovanje identiteta
moe se kretati u protivrenim pravcima u isto vreme gore do Brisela, dole do Britanije
ili fiksirano na Parizu kako diktiraju okolnosti.
Fascinantna upotreba interneta za veto upravljanje mekom moi moe se nai u
politici zajednica u dijaspori. Prema reima strunjaka za komunikaciju Dejvida Bolijera,
internet je bio boji dar za takve populacije jer velikom broju geografski razdvojenih
ljudi sa zajednikom istorijom omoguava da se organizuju u ogromne virtuelne
zajednice.
87
Internet im omoguava da predstave privlane alternativne ideje onima kod
kue. Internet veze izmeu njihovih sunarodnika koji ive u inostranstvu i onih u
domovini, pomogle su pokretanje protesta u Pekingu protiv antikineskih nemira koji su se
dogaali u Indoneziji, 1998. godine. Nezadovoljstvo etnikih Kineza koji su iveli u

87
David Bollier, The Rise of Netpolitik, The Aspen Institute, 2003
(http://www.aspeninst.org/AspenInstitute/files/CCLIBRARYFILES/FILENAME/0000000077/netpolitik.pd
f), pp. 21, 23, 24.
Indoneziji preneto je u Peking znaajnom brzinom. Slino, u Zimbabveu, internet je bio
kljuan za irenje vesti o vladinim akcijama tokom spornih izbora.
Jedan primer grupe iz dijaspore koja delotvorno koristi internet i druge medijske
izvore da utie na politike ishode u domovini je raseljena zajednica Gane. U izborima
2000. godine, koji su bili prva mogunost da graani Gane demokratskim sredstvima
promene svoju vladu, mrea dijaspore bila je kljuna za mobilizaciju podrke i novca za
kandidata opozicije. Internet mree zajednice kao to su Sajber-grupa Gane (GCG),
osnovana 1999. godine u Njujorku, okupila je dijasporu u Sjedinjenim Dravama na
agresivnu kampanju za promenu reima u Gani. GCG je u procesu uspostavljanja mree
izmeu 2,5 miliona iseljenika iz Gane kako bi poveala protok kapitala u njihovu
domovinu.
88

Internet je takoe omoguio da protesti budu brzo organizovani od strane
samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme Vijetnama,
planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i telefonske
razgovore, i trebalo je etiri godine da veliina prvih protesta od 25.000 dostigne pola
miliona uesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru 2003.godine u
Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju zbog preteeg
rata u Iraku.
89
Protesti ne predstavljaju meunarodnu zajednicu, ali esto utiu na
stavove kolumnista, parlamentaraca i drugih uticajnih ljudi u vanim zemljama iji
stavovi se zakljuuju tom nejasnom frazom.
90
Neprekidno nadmetanje za legitimnost
ilustruje vanost meke moi.
Rezultat moe biti vea sklonost brzim promenama, pre nego dosledan pokret u
bilo kom pravcu. Karakteristike interneta mnogi ka mnogima i jedan ka mnogima
izgledaju veoma povoljne za beskompromisni, egalitarni i libertenski karakter sajber-
kulture. Jedna posledica su flash pokreti - iznenadni talasi protesta podstaknuti
konkretnim pitanjima ili dogaajima, kao to su antiglobalistiki protesti ili iznenadni rast
koalicije protiv poreza na benzin koja je zaokupila evropsku politiku u jesen 2000, ili
protesti irom sveta tokom irakog rata 2003.godine.
91
Politiari postaju teatralniji i
usmereni na globalnu publiku. Zapatistine pobune u meksikoj provinciji iapas
oslanjale su se manje na metke, a vie na transnacionalni publicitet, iji je veliki deo
koordiniran na internetu, da izvre pritisak na meksiku vladu za reforme. Politikolog
Dejms Rozenau pokuao je da zahvati ovakve trendove pronalaenjem nove rei,
fragmegracija, da izrazi ideju da i integracija ka veim identitetima i fragmentacija u
manje zajednice mogu da se deavaju istovremeno. Nije, meutim, potrebno menjati
engleski jezik da se shvati da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju simultano.
Oni ne iskazuju kraj suverene drave, nego pokuavaju da njenu politiku uine
promenljivijom i manje samoogranienom nacionalnm ljuturom.

TRANSNACIONALNI AKTERI

88
A Brief History of GCG, Ghana Cyber Group, Inc., July 28, 2003, (http://www.ghanacybergroup.com).
Videti takoe: Net Effect: Africas Expat Politics, Foreign Policy, September / October 2003, p. 51.
Dunik sam Aleksandri Skako to mi je skrenula panju na ovaj sluaj.
89
Jennifer Lee, How Protesters Mobilized So Many and So Nimbly, The New York Times, February 23,
2003, Week in review, p. 41
90
Za razliite poglede na to ta ona znai, videti: What is the International Community? u izdanju
asopisa Foreign Policy od septembra 2002.
91
Norris, p. 191

Kao to smo videli, odlika globalnog informatikog doba je poveana uloga
transnacionalnih aktera nedravnih aktera koji deluju preko meudravnih granica. U
tradicionalnoj meunarodnoj politici drave imaju glavnu ulogu. Tako, na primer,
koristimo skraene izraze kao to su Nemaka je elela Alzas ili Francuska se plaila
Britanije. Ovo skraivanje predstavlja korisno pojednostavljivanje, naroito u klasinom
periodu meunarodne politike. U osamnaestom veku, monarsi su govorili u ime drave.
Ako je Fridrih Veliki eleo neto za Prusku, Fridrih je bio Pruska. U devetnaestom veku,
spoljnopolitike odluke kontrolisala je jedna ira elitna klasa, ali ak i uoi I svetskog
rata, evropska diplomatija je bila smatrana za relativno usku salonsku diplomatiju. Uz to,
u klasinom periodu meunarodne politike, njena delatnost bila je vie ograniena.
Preovladavala su pitanja vojne bezbednosti, a njima se prvenstveno bavilo Ministarstvo
spoljnih poslova.
Kvalitativno, transnacionalni akteri su vekovima imali ulogu, ali kvantitativni
pomak u drugoj polovini dvadesetog veka oznaava vanu promenu u meunarodnom
sistemu. U svetu globalne meuzavisnosti, spoljnopolitika delatnost je ira, i izgleda da
svako eli da stupi na scenu. U Sjedinjenim Dravama, na primer, gotovo svaka domaa
agencija ima neku meunarodnu ulogu. Ministarstvo poljoprivrede zainteresovano je za
meunarodna pitanja prehrane; Agenciju za zatitu ivotne sredine zanimaju kisele kie i
globalno zagrevanje; Obalsku strau interesuje bacanje otpada u okean; Ministarstvo
trgovine interesuje trgovina, a Trezor zanimaju kursevi valuta. Stejt Department ne
kontrolie sva ova pitanja. Svaki biro u amerikoj vladi ima svoje malo ministarstvo
spoljnih poslova. U stvari, ako pogledamo ameriko predstavljanje u inostranstvu, samo
manjina Amerikanaca u veini ambasada dolazi iz Stejt Departmenta.
U kompleksnoj meuzavisnosti, drutva stupaju u interakciju na mnogim
takama. Ima suvie prometa za samo jednu taku preseka. Ovakve interakcije preko
dravnih granica van centralne kontrole spoljnopolitikih organa nazivaju se
transnacionalni odnosi. Oni ukljuuju, ali se ne ograniavaju, na migraciju stanovnitva,
brz prenos kapitala iz jedne zemlje u drugu koji se dnevno odvija na svetskim tritima
akcija i novca, nezakonite trgovine orujem i drogom, i neke oblike terorizma. Vlade
mogu da pokuavaju da kontrolie ove aktivnosti, a u sluaju terorizma ili verca to i
moraju, ali je cena kontrole esto veoma visoka. Na primer, Sovjetski Savez je strogo
kontrolisao transnacionalne odnose, a sovjetska ekonomija je veoma trpela zbog toga. U
okolnostima visokog stepena meuzavisnosti i velikog broja transnacionalnih aktera,
moemo da budemo zavedeni skraenicama koje su bile toliko korisne u klasinom
periodu. Kaemo neto kao Japan je saglasan da vie uvozi ili Amerika se usprotivila
irokim zahtevima u odnosu na epikontinentalni pojas, ali ako paljivije pogledamo,
primeujemo da su japanske firme transnacionalno delovale kako bi vie izvezle ili da su
neki ameriki graani sprovodili meunarodno lobiranje s ciljem da podre iroko
odreenje epikontinentalnog pojasa.
Ova sloenost interesa je uvek postojala, ali je vea u ekonomskim i drutvenim
nego u tradicionalnim pitanjima vojne bezbednosti. Pitanja bezbednosti esto su vie
zajednika. Opstanak oveanstva je oigledno kolektivno dobro. Drutvena i ekonomska
pitanja esto su manje zajednika; postoji vea razlika u interesima. Prema tome, sa
porastom ekonomske meuzavisnosti i usponom ekonomskih pitanja na listi prioriteta
meunarodne politike, uviamo da nae tradicionalne skraenice manje odgovarajue
opisuju politiki proces.
Dozvolite mi da ovo ilustrujem sluajem nafte kojim smo se bavili u Poglavlju 7.
Rekao sam da su 1973. godine zemlje-potroai elele nie cene, a zemlje-proizvoai
vie. Politika je, meutim, mnogo sloenija od toga. Proizvoaki interesi unutar
zemalja-potroaa traili su vie cene nafte. Mali proizvoai nafte u Teksasu nisu bili
sasvim nezadovoljni kada je OPEC podigao cene nafte budui da su imali isti ekonomski
interes kao i Arapi, a ne kao potroai koji su se smrzavali u Novoj Engleskoj.
Proizvoai nuklearne energije nisu bili nezadovoljni rastom cena nafte jer bi to moglo
da pomogne da nuklearna energija postane konkurentniji izvor energije. Industrija uglja
koja je u opadanju u Evropi i nezaposleni rudari takoe nisu bili nezadovoljni rastom
cena nafte. Niti su to bili ekolozi, koji su verovali da e vie cene smanjiti potronju i
zagaenje. Tako da su unutar zemalja-potroaa postojale izuzetno velike razlike u
interesima zbog cena nafte. U sluaju meuzavisnosti, politika izgleda drugaije kad
podignemo veo nacionalnog interesa i nacionalne bezbednosti. Jedan od razloga zbog
koga zemlje-potroai nisu koristile ekstremnije mere kao to je sila, jeste to to su vani
politiki akteri unutar zemalja-potroaa osetljivost meuzavisnosti koja je dovela do
visokih cena energije smatrali dobrom. De facto je postojala transnacionalna koalicija
koju visoke cene nafte nisu inile nezadovoljnom.
Naravno, postojanje protivrenih interesa unutar zemalja nije novo. U SAD
devetnaestog veka, politika je bila obeleena razlikama izmeu junjakih farmera i
severnih industrijalaca povodom carina. Nije nita novo da unutar jedne zemlje postoje
razliiti interesi. Kada je predsednik Dord. V. Bu 2002. godine podigao carinu na
elik, time je zadovoljio kompanije i sindikate proizvoae elika, ali je naneo tetu
onima koji ga koriste. Kako smo videli u Poglavlju 2, unutranja politika uvek je bila
vana za spoljnu politiku, ali sa poveanjem uea u njoj, ona postaje sve vanija.
tavie, poto su neki od ovih domaih interesa razvili sposobnost da direktno
komuniciraju i stupaju u interakciju sa drugim interesima u drugim zemljama, na taj
nain razvijaju drugaiju vrstu svetske politike.

Nezadovoljan situacijom u kojoj se nala teko oteena naftna industrija u Teksasu, prvi Republikanac koji
je ikada imenovan u Teksaku komisiju za eleznice planira da lanove OPEC ove nedelje u Beu natera da
usvoje proizvodne limite za zemlje van OPEC kako bi se cene odrale iznad 18$ za barel.
Ovi ljudi imaju vie uticaja na nau ekonomiju u Teksasu nego bilo koji drugi ljudi na svetu,
rekao je Kent Hens. Ako bismo mogli da cene stabilizujemo oko 18$, to bi bilo dobro i za proizvoaa i
za potroaa.

- The New York Times, 25. april 1985.
92


Crte 8.1. prikazuje dve forme svetske politike. Tradicionalna forma
meunarodne politike je spoljni okvir dijagrama sa leve strane. Tradicionalna
meunarodna politika prati pravilne vrste linije. Ako bi ljudi u Drutvu 1 eleli da izvre
pritisak na Vladu 2, oni trae od Vlade 1 da razgovara sa Vladom 2. Ali u
transnacionalnim odnosima, ljudi u Drutvu 1 izvrie pritisak direktno na ljude u
Drutvu 2. Dodatne linije na dijagramu sa desne strane su pojedinci ili nevladine
organizacije koje deluju preko nacionalnih granica. Kada govorimo o politici

92
Texan to Urge Limits on Non-OPEC Output, The New York Times, April 25, 1988, p. 3
meuzavisnosti, ne smemo da pretpostavimo da je sve zatvoreno tradicionalnim
modelom odnosa izmeu vlada. Jedna od drugaijih odlika sloene meuzavisnosti je
znaaj drugih aktera pored drave.
Tradicionalno skraivanje nije pogreno. Ono ostaje najbolja prva procena, ak i
za politiku meuzavisnosti. Drave obino jesu glavni akteri. Ali ako panju ograniite
samo na drave, moete biti dovedeni u zabludu po pitanju politike meuzavisnosti.
Drave mogu da izgledaju neranjivo u celini, ali paljiviji pogled pokazuje da su neki
delovi drava veoma ranjivi, a da drugi nisu. A ovi ranjivi delovi mogu delovati
transnacionalno da bi poboljali svoj poloaj. Ukratko, drave ostaju najvaniji akteri u
meunarodnoj politici, ali kako nas konstruktivisti podseaju, kada ste to rekli, niste rekli
sve to je vano znati o politici i sukobima meuzavisnosti.

NEVLADINE ORGANIZACIJE (NVO)

Privatne organizacije takoe sve vie prelaze nacionalne granice. Transnacionalne
religiozne organizacije suprotstavljale su se ropstvu jo 1775. godine, a u devetnaestom
veku izmeu ostalih osnovane su i Socijalistika internacionala, Crveni krst, mirovni
pokreti, organizacije za oslobaanje ena, i Udruenje za meunarodno pravo. Pre I
svetskog rata, bilo je 176 meunarodnih nevladinih organizacija. Njihov broj bio je,
1956.godine, gotovo hiljadu; 1970. blizu 2000. U skorije vreme, dolo je do eksplozije
broja NVO, koji je samo tokom devedestih porastao sa 6.000 na oko 26.000. A brojevi ne
priaju itavu priu, jer oni predstavljaju samo formalno konstitutisane organizacije.
Mnoge NVO tvrde da deluju kao globalna svest predstavljajui ire javne interese
izvan delokruga pojedinanih drava, ili koje drave imaju obiaj da ignoriu. Iako nisu
demokratski izabrane, one ponekad pomau razvijanju novih normi vrei direktan
pritisak na vlade i poslovne lidere da izmene politiku, i indirektno menjajui javnu
percepciju onoga to bi vlade i firme trebalo da rade. U smislu izvora moi, ove nove
grupe retko poseduju mnogo tvrde moi, ali je informatika revolucija u velikoj meri
ojaala njihove meke moi.
Vlade sada moraju da dele pozornicu sa akterima koji mogu da iskoriste
informacije da ojaaju svoju meku mo i izvre pritisak na vlade direktno, ili indirektno,
mobiliui njihove javnosti. Imajui u vidu mo urednika kojima se veruje i onih koji
daju signale, a koji mogu da se probiju kroz lavinu raspoloivih informacija u doba
interneta, grub nain da se izmeri rastui znaaj transnacionalnih organizacija je da se
pogleda broj koliko su puta ove organizacije pomenute u glavnim medijima. Ovom
merom, najvee NVO postale su etablirani igrai u borbi za panju uticajnih urednika. Na
primer, nakon to je Hjuman Rajts Vo (Human Rights Watch) objavio svoj Izvetaj o
stanju ljudskih prava u svetu 2003 (World Report 2003), koji je ukljuivao otru kritiku
vlade SAD za ponaanje u ratu protiv terorizma, narednih deset dana u 288 novina i
asopisa pojavili su se lanci koji su pominjali ovu organizaciju.
93

Novinski izvetaji tokom protekle decenije odraavali su rast ovog opteg sektora;
upotreba termina nevladina organizacija ili NVO poveala se 17 puta od 1992. Uz
Hjuman Rajts Vo (Human Rights Watch), druge NVO kao to su Amnesti
Internenel (Amnesty International), Meunarodni Crveni krst, Grinpis (Greenpeace),
Lekari bez granica (Medecins Sans Frontieres) i Transparensi Internenel

93
Videti: Search of Factiva / baza podataka Dow Jones, 14.1.2003. 25.1.2003.
(Transparency International) prole su kroz eksponencijalni rast u smislu broja
pominjanja u mainstream medijima.
Ne samo da postoji veliki porast broja transnacionalnih i vladinih kontakata, nego
takoe postoji i promena u tipu. Raniji transnacionalni tokovi bili su vrsto kontrolisani
od strane velikih birokratskih organizacija kao to su multinacionalne korporacije ili
rimokatolika crkva, koje su mogle da profitiraju iz ekonomije velikog obima. Takve
organizacije ostaju vane, ali nii trokovi komunikacije u doba interneta otvorili su polje
labavo strukturiranim nevladinim organizacijama sa malo zaposlenih u njihovom seditu,
pa ak i pojedincima. Ove nevladine organizacije i mree naroito su delotvorne u
prodoru u drave bez obzira na granice. Zbog toga to esto ukljuuju graane koji su
dobro pozicionirani u unutranjoj politici nekoliko zemalja, one su u mogunosti da
usredsrede panju medija i vlada na pitanja koja ih okupiraju. Sporazum o zabrani mina,
kako je ranije pomenuto, bio je rezultat zanimljive meovite koalicije organizacija
baziranih na internetu koje su radile sa vladama drava srednje moi (Middle power
Governments) kao to su Kanada i nekim pojedincima-politiarima i slavnim linostima
kao to je pokojna princeza Dajana.
Pitanja zatite ivotne sredine su drugi primer. Uloga NVO bila je vana kao
kanal komunikacije delegacija u diskusiji o globalnom zagrevanju u Kjotu 1997. godine.
Industrija, sindikati i NVO nadmetale su se u Kjotu za panju medija iz glavnih zemalja u
transnacionalnoj borbi povodom dnevnog reda svetske politike.
Geografske zajednice i suverene drave nastavie da igraju glavnu ulogu u
svetskoj politici jo dugo vremena, ali e biti mnogo manje samodovoljne i vie porozne.
Morae da pozornicu dele sa akterima koji mogu da upotrebe informacije za uveavanje
sopstvene meke moi i vre pritisak na vlade direktno ili indirektno mobiliui njihovu
javnost. Vlade koje ele da doive brz razvoj otkrie da moraju da odustanu od nekih
prepreka protoku informacija koje su kroz istoriju titile zvaninike od spoljne kontrole.
Vlade koje ele visok nivo razvoja nee vie moi da priute udobnost uvanja svoje
finansijske i politike situacije u crnoj kutiji, kao to su radile Burme i Severna Koreja.
Ova forma suvereniteta pokazala se kao suvie skupa. ak i velike zemlje koje poseduju
znatnu tvrdu mo, kao to su Sjedinjene Drave, nalaze se u situaciji da pozornicu dele sa
novim akterima i imaju vie problema u kontroli svojih granica. Sajber prostor nee
zameniti geografski prostor i nee ukinuti dravni suverenitet, ali kao to su to uinile
gradske trnice u feudalno doba, uporedo e postojati i u velikoj meri uslonjavati ono
to tei da bude suverena drava ili mona zemlja.

TRANSNACIONALNI TERORIZAM

Drugi tip nedravnih aktera koji postaje sve vaniji jeste transnacionalni terorista.
Terorizam nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja iji koreni seu duboko u
istoriju. Teror znai veliki strah, a vlade u Francuskoj Revoluciji ili Staljinovom
Sovjetskom Savezu koristile su ga da kontroliu svoje stanovnitvo. Terorizam su takoe
koristili anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku, kao to smo
videli u Poglavlju 3. I svetski rat delom je pokrenut atentatom. Ono to je danas novo je
da tehnologija stavlja u ruke devijantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne
moi a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, efovi
vlada kao to su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u
mogunosti da pribave oruje za masovno unitenje u dvadeset prvom veku, oni e razviti
sline sposobnosti. Zbog toga neki posmatrai o terorizmu govore kao o privatizaciji rata.
tavie, tehnologija je sloene sisteme modernih drutava uinila ranjivijim za napad
velikog obima. Kao to tvrdi Walter Laquer, Ovaj trend prema poveanoj ranjivosti
deavao se ak i pre nego to ga je internet rairio.
94

Napadi na Sjedinjene Drave koje je 11. septembra izvela teroristika mrea Al
Kaide i koji su odneli vie od 3000 ivota, u skladu su sa trendom poveanja broja rtava
u napadima (iako je broj samih napada opao). Raniji akti terorizma - podmetanje bombe
na letu Air India 1985. ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruanog eksplozivom na
federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u
velikoj meri bio voen ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve
vie davala ekstremna religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviarski ili
desniarski ili nacionalistiko-separatistiki nastrojeni, esto su imali izvesne skrupule u
vezi nasuminog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vane.
Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnou da se rtvuju sopstveni ivoti, novi
teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra
2001. godine bili motivisani odreenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se
podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Dravama (Oklahoma City) bio u
potpunosti domai, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne,
kultne ili pridruene ekstremistima nekoliko religija.
ta je terorizam? Po amerikom zakonu to je unapred planirano, politiki
motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliitih drutvenih grupa. UN su
donele konvencije za suzbijanje teroristikih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja
talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je
obavezala svih 189. drava lanica
95
da uskrate utoite teroristima pomogla je
legitimizaciju amerikih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skuptini je bilo teko da
se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoene
Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao to su Palestinci
od definisanja da su teroristi. U njihovim oima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji
Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada
preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao to skeptici ponekad kau,
Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu.
Kada se Predsednik Dord V. Bu 2001. godine obratio Generalnoj skuptini,
rekao je da svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo
nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prolosti, ne moe
ikada opravdati namerno ubijanje nevinih. Njegova izjava u skladu je sa doktrinom
pravednog rata razmatranom u Poglavlju 6, i sa meunarodnim pravom. Mogu da postoje
dela nedravnog politikog otpora koja ne treba smatrati terorizmom na primer, borba
protiv aparthejda u Junoj Africi uglavnom nije ukljuivala ubijanje civila. Ali ak iako
politika grupa moe da tvrdi da odsustvo demokratskih procedura za promenu ini
nasilje neophodnim u ratu za nacionalno osloboenje, oduzimanje nevinog ivota nije

94
Walter Laquer, Left, Right and Beyond: The Changing Face of Terror, in: How Did This Happen?
Terrorism and the New War, James F. Hogue and Gideon Rose, eds. Council on Foreign Relations, Public
Affairs, New York, 2001, p. 73
95
Broj drava lanica Ujedinjenih Nacija, popeo se ulaskom u punopravno lanstvo Istonog Timora i
vajcarske na 191. (Prim. Prev.)
moralno ni pravno prihvatljivo po doktrini pravednog rata. Slino, ako drave namerno
ubijaju osobe koje nisu borci da bi terorisale stanovnitvo, to je ratni zloin. Ako se
terorizam definie kao nedravna upotreba sile u politike svrhe, drave su izuzete (po
definiciji), ali se one time ne iskupljuju ukoliko su upletene u slino nemoralno i ilegalno
ponaanje. Uprkos svim potekoama koje postoje u vezi sa odreenjem terorizma,
kljuno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politike svrhe, iroko je osueno
moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meunardnim pravom.
Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek neto kao piraterija u ranijim
vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju
neprijatelje. Danas neke drave daju utoite teroristima da bi napadali njihove protivnike
ili zato to su suvie slabe da kontrolitu takve grupe. Amerika kampanja protiv
talibanske vlade u Avganistanu i razliite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da dravno
sponzorisani terorizam uine manje verovatnim u budunosti. Istovremeno, tehnologija
minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao to su putovanja vazdunim
putem i rastua lakoa komunikacije preko interneta pruaju mogunosti nedravnim
akterima da uine veliku tetu preko granica ak i bez dravne podrke. Ironino,
zajednika pretnja koju osea mnogo ljudi moe da ojaa potovanje uloge drava i
vanost njihove saradnje u obezbeenju bezbednosti. Anarhija meudravnog sistema
obino je podnoljivija nego haotina anarhija rata koji nedravni akteri vode po sistemu
svi protiv svih.

INFORMACIJE I MO MEU DRAVAMA

Informatika revolucija ini svetsku politiku sloenijom tako to daje vee mogunosti
nedravnim akterima, to ima svoje dobre i loe strane, i smanjuje kontrolu centralnih
vlada. Takoe utie na mo meu dravama. Ovde koristi imaju Sjedinjene Drave, a
mnoge siromanije zemlje zaostaju. Dok su neke siromane zemlje kao Kina, Indija i
Malezija napravile znaajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87% ljudi koji
koriste internet ivi u postindustrijskim drutvima. U informatiko doba svet ostaje
meavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija.
Postindustrijska drutva i vlade najtee pogoeni informatikim dobom uporedo postoje i
stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoenim informatikom revolucijom.
Hoe li ova digitalna podela opstati dugo vremena? Smanjenje trokova moe da
omogui siromanim zemljama da preskoe ili zaobiu neke faze razvoja. Na primer,
beine komunikacije ve zamenjuju skupe zemaljske vodove, a tehnologije
prepoznavanja glasa daju nepismenima pristup raunarskoj komunikaciji. Internet moe
da siromanim farmerima pomogne da bolje razumeju vremenske i trine uslove pre
planiranja useva, a vie informacija moe da umanji ulogu pohlepnih posrednika. Uenje
na daljinu i internet veza mogu da pomognu izolovanim lekarima i naunicima u
siromanim zemaljama. Ali ono to je siromanim zemljama najpotrebnije jeste osnovno
obrazovanje i infrastruktura.
Tehnologija se vremenom iri, i mnoge zemlje tee da razviju sopstvene
silikonske doline. Lake je, meutim, identifikovati virtuelne kljueve kraljevstva visoke
tehnologije nego otvoriti njegove kapije. Dobro razvijena komunikaciona infrastruktura,
sigurna prava svojine, vrsta vladina politika i okruenje koje podstie nove poslovne
formacije, razvijeno trite kapitala i kvalifikovanu radnu snagu, od kojih mnogi
razumeju engleski (jezik 80% svih veb stranica), vremenom e doi u neke siromane
zemlje, ali ne brzo. ak i u Indiji, koja ispunjava neke kriterijume, softverske kompanije
zapoljavaju stotine hiljada ljudi, ali polovina od 1 milijarde stanovnika Indije ostaje
nepismena.
Informatika revolucija ima sveukupan decentralizujui i ujednaavajui efekat,
ali da li e takoe ujednaiti i mo meu dravama? Poto smanjuje trokove i prepreke
ulasku na trita, trebalo bi da smanjuje i mo velikih drava i jaa mo malih drava i
nedravnih aktera. Ali u praksi, meunarodni odnosi su sloeniji nego to to implicira
takav tehnoloki determinizam. Neki aspekti informatike revolucije pomau malima; ali
neki pomau onima koji su ve veliki i moni. Postoji nekoliko razloga za ovo.
Prvo, veliina je jo uvek vana. Ono to ekonomisti nazivaju preprekama
ulasku i ekonomijama velikog obima ostaje vana stvar i u nekim aspektima moi koji
se odnose na informaciju. Na primer, na meku mo snano utie kulturni sadraj onoga
to se emituje ili pojavljuje u filmovima i televizijskim programima. Velike etablirane
industrije zabave esto uivaju znaajne ekonomije skale u proizvodnji i distribuciji
sadraja. Udeo dominantnog amerikog trita na svetskim tritima filmskih i
televizijskih programa je pravi primer. Novopridolima je teko da se nadmeu sa
Holivudom. tavie, u informatikoj ekonomiji, postoje efekti mree, koji poveavaju
obrt na skali. Kao to znamo, jedan telefon je beskorisan. Drugi dodaje vrednosti, i tako
dalje kako mrea raste.
Drugo, ak i onde gde je sada jeftino iriti postojee informacije, prikupljanje i
proizvodnja novih informacija esto zahteva veliku investiciju. U mnogim situacijama
gde ima nadmetanja, nove informacije najvie znae. U nekim dimenzijama, informacija
je javno dobro bez premca: potronja jedne osobe ne umanjuje potronju druge. Tomas
Deferson koristio je analogiju svee. Ako daje svetlo vama, ne umanjuje svetlo meni.
Ali u situaciji gde ima nadmetanja, moglo bi da predstavlja veliku razliku ako ja prvi
dobijem svetlo i vidim stvari pre vas. Dobar primer je prikupljanje obavetajnih podataka.
Amerika, Rusija, Britanija i Francuska imaju kapacitete za prikupljanje i proizvodnju u
poreenju sa kojima su kapaciteti drugih zemalja veoma mali. Objavljeni izvetaji govore
da Sjedinjene Drave troe nekih 30 milijardi $ godinje na obavetajne aktivnosti. U
nekim komercijalnim situacijama, obino je bolje biti prvi pokreta nego brzi sledbenik.
Ironino je, ali ne sluajno, da za sve diskusije o smanjenju udaljenosti zbog interneta
firme jo uvek okupljaju u Silikonskoj dolini, izdvojenoj maloj oblasti juno od San
Franciska, zbog onoga to se naziva efektom koktel zabave. Ono to ini uspeh je
neformalni pristup novoj informaciji pre nego to ona postane javna. U industriji gde je
nova tehnologija stalno na ivici zastarelosti, firme moraju da brzo prepoznaju potranju,
obezbede kapital i iznesu proizvod na trite ili e ih u protivnom pobediti konkurent.
96

Veliina trita i blizina za konkurente, dobavljae i potroae u informatikoj ekonomiji
je jo uvek vana.
Tree, oni koji poinju prvi, esto su kreatori standarda i arhitekture informatikih
sistema. Kao u uvenoj pesmi Roberta Frosta, kada se jednom probije staza kroz umu i
krenete njome, teko je vratiti se na drugu. Ponekad e sirove jeftine tehnologije
otvoriti preice koje omoguavaju preticanje prvog pokretaa, ali u mnogim sluajevima,
razvoj informatikog sistema koji zavisi od utvrene staze odraava prednost prvog
pokretaa. Korienje engleskog jezika i model najpopularnijih naziva internet domena

96
Douglas McGray, The Silicon Archipelago, Daedalus, 128 : 2, p. 167
su pravi primer. Delom zbog preobraaja amerike ekonomije osamdesetih, a delom zbog
velikih investicija usmeravanih vojnim nadmetanjem tokom Hladnog rata, Sjedinjene
Drave su esto bile prvi pokreta i jo uvek uivaju vostvo u primenu irokih varijeteta
informatikih tehnologija.
etvrto, kao to smo videli, vojna mo ostaje vana u kritinim domenima
meunarodnih odnosa. Informatika tehnologija ima neke efekte na korienje sile koja
koristi malima a nekad ide u prilog ve monima. Komercijalna dostupnost ranije skupe
vojne tehnologije, koristi malim dravama i nevladinim akterima i poveava ranjivost
velikih drava. Na primer, danas svako moe od komercijalnih kompanija, za mali novac
da narui u rezoluciji od 1 metra satelitske slike onoga to se deava u drugim zemljama.
Komercijalne firme i pojedinci mogu da odu na internet i pristupe satelitskim
fotografijama koje su pre samo nekoliko godina bile najstroa tajna i kotale vlade
milijarde dolara. Kada se pre nekoliko godina jednoj nevladinoj grupi uinilo da je
amerika politika prema Severnoj Koreji suvie alarmirajua, objavila je privatne
satelitske snimke severnokorejskih rampi za lansiranje raketa. Oigledno, druge zemlje
mogu da kupe sline slike amerikih baza.
Ureaji za globalno pozicioniranje koji daju precizne lokacije, nekada vlasnitvo
iskljuivo vojske, sada su na raspolaganju u lokalnim prodavnicama elektronske opreme.
tavie, informatiki sistemi ine bogate zemlje ranjivijima jer time dodaju nove mete za
teroristike grupe (ukljuujui i one koje sponzoriu drave). Zamislivo je da e u
narednih 25 godina sofisticirani neprijatelj (kao to je mala zemlja sa resursima za sajber
ratovanje) odluiti da moe da ucenjuje Sjedinjene Drave. Takoe postoji perspektiva
samostalnih sajber napada.
Drugi trendovi, meutim, ojaavaju ve mone. Informatika tehnologija
proizvela je revoluciju u vojnim poslovima. Senzori postavljeni u svemiru, neposredno
emitovanje, super-brzi raunari i sloeni sofveri obezbeuju mogunost prikupljanja,
sortiranja, obrade, prenosa i irenja informacija o sloenim dogaajima koji se deavaju
na irokom geografskom prostoru. Ova svest o dominantnom podruju borbe
kombinovana sa preciznim odreivanjem meta proizvodi monu prednost. Kao to su dva
Zalivska rata pokazala, tradicionalne procene odnosa nosaa oruja kao to su tenkovi ili
avioni postaju irelevantne osim ako ukljuuju sposobnost da se ovo oruje integrie sa
informacijama. To je bila greka koju je nainio Sadam Husein (kao i oni koji su 1990. u
Kongresu predviali masovne amerike rtve). Mnoge relevantne tehnologije dostupne su
na komercijalnim tritima, a moe se oekivati da e slabije drave kupiti mnoge od
njih. Klju, meutim, nee biti posedovanje modernog hardvera ili naprednih sistema,
nego sposobnost da se integrie sistem sistema. U ovoj dimenziji, Sjedinjene Drave e
verovatno zadrati vostvo. U informatikom ratovanju, ak i mala prednost predstavlja
veliku razliku.

INFORMATIKA REVOLUCIJA I SLOENA MEUZAVISNOST

Informatika revolucija nije ujednaila mo meu dravama. Do sada je imala suprotan
uinak, a realisti se moda oseaju osloboenim krivice. ta je, meutim, sa smanjenjem
uloge vlade i moi svih drava. Ovde su promene mnogo vie u skladu sa predvianjima
liberala i konstruktivista. Sloena meuzavisnost sigurno je mnogo vea u prostoru
viestruktih kanala kontakta izmeu drutava.
Eksplozija informacija proizvela je paradoks obilja.
97
Obilje informacija dovodi
do gubljenja panje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliinama informacijama, imaju
tekoa da razlikuju na ta da se usredsrede. Vie nego informacija, panja postaje resurs
koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog uma
stiu mo. Urednici i oni koji daju signale sve su zahtevniji, a ovo je izvor moi za one
koji nam mogu rei gde da usmerimo nau panju. Nazivi brendova i sposobnost da se
izdaje meunarodna potvrda Good Housekeeping bie sve vaniji.
Uz to, javnost je postala sve paljivija i osetljivija na propagandu. Propaganda kao
forma slobodne informacije nije nova. Hitler i Staljin efikasno su je koristili tridesetih
godina. Miloevieva kontrola televizije bila je kljuna za njegovu mo u Srbiji
devedesetih. U Moskvi 1993., bitka za mo vodila se u TV stanici.
Sada je poverenje kljuni resurs, i vaan izvor meke moi. Ugled postaje ak i
vaniji nego u prolosti, a politike borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta.
Vlade se nadmeu za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem
mogunosti ukljuujui novinske medije, korporacije, nevladine organizacije,
meuvladine organizacije i mreu naunih zajednica.
Politika je postala nadmetanje za poverenje. U svetu tradicionalne politike moi
obino je re o onima ija vojska ili ekonomija pobeuju. Politika u informatiko doba
moe da se odnosi na kraju na one ija pria pobedi.
98
Vlade se nadmeu izmeu sebe i
sa drugim organizacijama da ojaaju sopstveni kredibilitet i oslabe kredibilitet svojih
protivnika. Pogledajte borbu izmeu Srbije i NATO da se postavi okvir tumaenju
dogaaja na Kosovu 1999. i dogaaja u Srbiji godinu dana kasnije. Pre demonstracija
koje su dovele do svrgavanja Slobodana Milosevia oktobra 2000. godine, 45% odraslih
Srba slualo je Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike. Nasuprot tome, svega 31%
slualo je Radio-Beograd, stanicu koju je kontrolisala drava.
99
tavie, domaa
alternativna radio stanica, B92, omoguila je pristup zapadnim vestima, a kada je vlada
pokuala da je zatvori, nastavila je da emituje takve vesti na internetu.
100

Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaene,
nego moe da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje.
Preterane tvrdnje u vezi sa orujem za masovno unitenje Sadama Huseina i vezama sa
Al Kaidom, 2003.godine su moda pomogle mobilisanje domae podrke irakom ratu,
ali ankete pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac
britanskom i amerikom kredibilitetu. U novim uslovima vie nego ikada, tzv. meka
propaganda moe se pokazati delotvornijom nego tvrda.
Primer Iraka ilustruje da mo ne tee nuno onima koji mogu da zadre
informacije. Pod odreenim okolnostima, privatne informacije mogu da narue
kredibilitet onih koji ih poseduju. Kako je to istakao dobitnik Nobelove nagrade Dord
Akerlof, prodavci polovnih automobila imaju vie znanja o njihovim manama nego
potencijalni kupci. tavie, vlasnici loih automobila e verovatno vie eleti da ih
prodaju nego vlasnici dobrih. Ove injenice vode potencijalne kupce da smanjuju cenu

97
Herbert A. Simon, Information 101: Its Not What You Know, Its How You Know It, The Journal for
Quality and Participation, July / August 1998, pp. 30 33.
98
John Arquilla and D. Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American Information
Strategy, RAND , Santa Monica, CA, 1999, p. 53
99
Edward Kaufman, A Broadcasting Strategy to Win Media Wars, The Battle for Hearts and Minds,
Center for Strategic and International Studies, Washington, DC, 2003, p. 303.
100
Vidi Guerilla Radio, citiran u Poglavlju 2
koju su voljni da plate kako bi se prilagodili nepoznatim manama. Stoga rezultat
superiorne informacije prodavaca nije da poboljaju prosenu cenu koju dobijaju, nego da
im onemogui da prodaju dobra polovna kola za njihovu stvarnu vrednost. Za razliku od
asimetrine meuzavisnosti u trgovini, gde mo ide onima koji mogu da priute
ograniavanje ili prekid trgovinskih veza, mo informacije ide onima koji mogu
preurediti i na pravi nain vrednovati informaciju kako bi izdvojili ono to je i tano i
vano.
Jedna implikacija vika izvora slobodnih informacija i uloga kredibiliteta je da e
meka mo verovatno manje biti funkcija jednostavnih materijalnih izvora nego u
prolosti. Kada je sposobnost da se proizvede i rairi informacija nedovoljan izvor,
ograniavajui faktori ukljuuju kontrolu tamparskih presa, radio stanica i novinske
tampe. Tvrda mo na primer, korienje sile da se preuzmu radio stanice moe da
generie meku mo. U sluaju televizije koja pokriva ceo svet, bogatstvo takoe moe da
vodi ka mekoj moi. Na primer, CNN ima sedite u Atlanti a ne u Amanu ili Kairu, zato
to Amerika dri vodeu mesto u ovoj industriji i u tehnologiji. Kada je Irak 1990. izvrio
invaziju Kuvajta, injenica da je CNN u osnovi bila amerika kompanija pomogla je da
se ovo pitanje irom sveta tretira kao agresija (analogno sa Hitlerovim akcijama tridesetih
godina), a ne kao opravdan pokuaj da se preokrene kolonijalno poniavanje (analogno sa
indijskim iroko prihvaenim oslobaanjem portugalske kolonije Goa ezdesetih
godina). Do 2003. godine, meutim, uspon kablovskih mrea u regionu kao to su Al
Dazira i Al Arabija uzdrmao je ameriki monopol i obezbedio lokalno oblikovanje
pogleda koji se tiu irakog rata.
Bliska veza izmeu tvrde i meke moi verovatno e unekoliko oslabiti pod
uslovima sloene meuzavisnosti u informatiko doba. Mo elektronskih medija ostaje,
ali e ona biti sve vie dopunjivana internetom sa njegovim viestrukim kanalima
komunikacije, koje kontroliu brojni akteri koji ne mogu da koriste silu da kontroliu
jedni druge. Na sukobe e uticati ne samo to koji akteri poseduju televizijske mree, radio
stanice ili veb sajtove kad postoji obilje takvih izvora nego takoe i ko poklanja
panju kojim izvorima informacija i dezinformacija.
Emitovanje putem elektronskih medija je vrsta irenja informacija koje su dugo
imale uticaj na javno mnjenje. Usredsreivanjem na pojedine sukobe i probleme ljudskih
prava, stanice su vrile pritisak na politiare da odgovore na odreene inostrane sukobe
pre nego na neke druge na primer, na Somaliju pre nego na Juni Sudan devedesetih.
Ne iznenauje da su vlade teile da utiu, manipulie ili kontroliu televizijske i radio
stanice, i da su mogle da to rade sa znaajnim uspehom jer je relativno mali broj mesta za
emitovanje korien da ista poruka dopre do mnogo ljudi.

NOVI GLOBALNI AKTERI

Svet je gotovo stigao do jedne vrste neosrednjovekovlja u kome su institucije i izvori autoriteta veoma
raznovrsni. Ba kao to su predvodnici vitezova templara ili franjevakog reda bili iznad svih osim
najmonijih prineva, tako i generalni sekretar Amnesty International-a i glavni operativni slubenik Royal
Duch Shell-a bacaju mnogo due senke na meunarodnoj pozornici nego lideri Moldavije, Namibije ili
Naurua. Drava moda nije sasvim spremna da se povue, ali ona nije ono to je bila.

- Peter J. Spiro
101



INFORMATIKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA

to se tie drava, veinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluajno. Njihovim
drutvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljakim
ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato to takoe
mogu i da ih dobijaju. Autoritarne drave, tipine meu onima koje zaostaju, imaju
znatno vie problema. Vlade kao to je kineska mogu da nadziru pristup svojih graana
internetu kontrolisanjem provajdera internet usluga i posmatranjem relativno malog
procenta korisnika. Mogue je, ali skupo, sprovesti takva ogranienja, a kontrola ne mora
da bude potpuna da bi bila delotvorna u politike svrhe. Singapur, drava koja kombinuje
vrstu politiku kontrolu sa ekonomskim liberalizmom, kombinovala je svoj politiki
nadzor sa rastuom ulogom interneta. Kako, meutim, drutva kao to je Singapur
dostiu nivo razvoja pri kome vei broj obrazovanih radnika trai manje ogranienja za
pristup mrei, Singapur je u opasnosti da izgubi radnike sa stvaralakim znanjem, svoje
najvrednije bogatstvo za nadmetanje u informatikoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa
dilemom preoblikovanja vlastitog obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinanu
kreativnost kakvu e traiti informatika ekonomija, dok u isto vreme pokuava da dri
postojei drutveni nadzor nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve
skuplji.
Drugi razlog zbog koga zatvoreni sistemi postaju sve skuplji jeste da je za strance
rizino da investiraju sredstva u autokratsku zemlju gde se kljune odluke donose daleko
od oiju javnosti. Transparentnost postaje kljuna prednost za zemlje koje trae
investicije. Sposobnost da se informacija zadri od putanja u javnost, koja je nekad
izgledala toliko vredna autokratskim dravama, podriva kredibilitet i transparentnost koje
su neophodne za privlaenje investicija u uslovima globalne konkurencije. Ova tvrdnja je
bila ilustrovana azijskom finansijskom krizom iz 1997.godine. Vlade koje nisu bile
transparentne nisu kredibilne, poto se informacije koje nude smatraju za pristrasne i
selektivne. tavie, kako napreduje ekonomski razvoj i razvijaju se drutva sa jakom
srednjom klasom, represivne mere postaju sve skuplje ne samo kod kue, nego takoe i u
pogledu ouvanja meunarodnog ugleda zemlje. I Tajvan i Juna Koreja su kasnih
osamdesetih otkrili da bi suzbijanje rastuih zahteva za demokratijom i slobodnim
izraavanjem bili skupi u pogledu reputacije njihovih zemalja i meke moi kojom
raspolau. Poinjui tada da se demokratizuju, oni su ojaali svoje kapacitete u
poreenju sa, na primer, Indonezijom da se uhvate u kotac sa ekonomskom krizom.
Kakvi god da su budui efekti meudejstva i virtuelnih drutava, jedna politika
posledica sve veeg protoka slobodnih informacija kroz viestruke kanale je ve jasna:
drave su izguble mnogo od svoje kontrole nad informacijama o vlastitim drutvima.
Dravama koje tee da se razviju potreban je strani kapital, te tehnologija i organizacija
koje idu uz njega. Geografski situirane zajednice su i dalje najvanije, ali vlade koje ele
da vide brz razvoj shvatie da moraju da se odreknu nekih prepreka informatikim
tokovima koje su zvaninike titile od spoljne kontrole. Vlade koje ele visok nivo

101
Peter J. Spiro, New Global Communities, Nongovernmental Organizations in International Decision-
making Institutions, Washington Quarterly, 18:1 Winter, 1995, pp. 45 46.
razvoja vie nee moi da priute komfor uvanja svog finansijskog i politikog stanja u
nacionalnoj crnoj kutiji.
Nalazimo se u tako ranoj fazi informatike revolucije da svaki zakljuak mora da
bude provizoran. Svejedno, sadanji dokazi podravaju etiri glavna argumenta. Prvo,
neki liberali gree u svojim predvianjima izjednaavanja efekata informatike i
komunikacijske revolucije na distribuciju moi meu dravama. Delom je to zato to
ekonomije velikog obima i prepreka za ulazak opstaju u odnosu na komercijalne i
strateke informacije; a delom zato to u odnosu na slobodne informacije, vee drave e
esto biti dobro pozicionirane u nadmetanju za kredibilitet. Drugo, jeftini tokovi
informacija stvorili su izuzetnu promenu u kanalima kontakta preko dravnih granica.
Nevladini akteri koji deluju transancionalno imaju mnogo vee mogunosti da organizuju
i propagiraju svoje poglede. Suverene drave su lake za prodor i manje lie na crne
kutije. Politiki lideri otkrie da je tee odravati koherentno reanje spoljnopolitikih
pitanja. Tree, informatika revolucija menja politike procese na nain da e se otvorena
demokratska drutva i transnacionalni akteri uspenije nadmetati za kljuni resurs moi
kredibilitet - nego autoritativne drave. Konano, meka mo postaje sve vanija u odnosu
na tvrdu mo nego to je to bilo u prolosti, jer kredibilitet postaje kljuni resurs moi i za
vlade i za NVO. Iako koherentnost vladine politike moe da se smanji u vie
pluralistikim i otvorenim dravama, iste te zemlje mogu da budu bolje pozicionirane u
smislu kredibiliteta i meke moi. Ukratko, geografski situirane drave koje realisti
posebno istiu nastavie da strukturiraju politiku i u informatikom dobu, ali
konstruktivisti su u pravu kada tvrde da se procesi svetske politike unutar te strukture
temeljno menjaju.



Pitanja za raspravu:

1. ta je trea industrijska revolucija? Po emu se razlikuje od prethodnih
industrijskih revolucija?
2. Kako informatika revolucija i Internet utiu na svetsku politiku?
3. ta je jae centralizujui ili decentralizujui efekti napretka informatike
tehnologije?
4. Na koji nain informatika revolucija utie na dravni suverenitet? Kakve
promene donosi u meunarodnom sistemu drava i u globalnoj upravi?
5. Da li je informatika revolucija donela priblino ujednaavajui efekat u smislu
moi i bogatstva meu dravama?
6. ta je digitalna podela? Koje implikacije ona ima, naroito za zemlje u
razvoju? Da li je informatika revolucija donela priblino ujednaavajui efekat u
smislu moi i bogatstva meu dravama?
7. Koje su tri dimenzije informacije?
8. Ko su transnacionalni akteri? Da li dobijaju na znaaju? Navedite neke primere
moi transnacionalnih aktera u informatikom dobu?
9. Koja je uloga velikih drava u upravljanju meunarodnom ekonomijom? Koja je
uloga institucija?
10. Kakav je odnos izmeu informatike revolucije i demokratije? Da li su
globalizacija i informatika revolucija osnaile civilno drutvo u nedemokratskim
dravama? Kakav uticaj one imaju na politiku participaciju?


PREPORUENA LITERATURA:

1. Keohane, Robert O., and Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence in the
Information Age, Foreign Affairs, September / October 1998
2. Litan, Robert, The Internet Economy, Foreign Policy, March/April 2001
3. Simon, Herbert Al, Information 101: It's Not What You Know, It's How You
Know It, The Journal for Quality and Participation, July/August 1998
4. Meyer-Schoenberger, Viktor, and Deboarh Hurley, Globalization of
Communication, in Joseph S. Nye and John D. Donahue, eds., Governance in a
Globalizing World, pp. 135-151
5. Matthews, Jessica T., Power Shift, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50 - 66
6. Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment,Washington, DC, 2000

DODATNA LITERATURA (Preporuena literatura):

Adams, James, Virtual Defense, Foreign Affairs, May/June 2001, pp. 98-112.

Arquilla, John, and David Ronfeldt, The Emergence of Noopolitik: Toward an American
Information Strategy, Rand Corporation, Santa Monica, CA, 1999

Bell, Daniel, The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social
Forecasting,Basic Books, New York, 1999

Drucker, Peter, The Next Information Revolution, Forbes, August 24, 1998, pp. 46-58

Dyson, Esther, Release 2. 1: A Design for Living in the Digital Age, Broadway Books,
New York, 1998

Edwards, Michael, NGO Rights and Responsibilities, The Foreign Policy Centre,
London, 2000

Florini, Ann, ed., The Third Force, Carnegie Endowment, Washington, DC, 2000

Flynn, Stephen, Beyond Border Control, Foreign Affairs, November / December 2000,
pp. 57 68.

Guetzkow, Harold, Multiple Loyalties: Theoretical Approaches to a Problem of
International Organization, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1955

Hill, Kevin, and John Hughes, Cyberpolitics, Rowman and Littlefield, New York, 1998


Hoge, James, and Gideon Rose, eds., How Did This Happen? Terrorism and the New
War, Public Affairs, New York, 2001

Kaldor, Marry, Helmut Anheier, and Marlies Glasius, eds., Global Civil Society 2003,
Oxford University Press, Oxford, 2003


Kamarck, Elaine, and Joseph S. Nye, Jr., eds. Governance.com: Democracy in the
Information Age, Brookings Institution Press, Washington, DC, 2002, Poglavlje 1


Keohane, Robert O., and Jospeh S. Nye, Jr., Transnational Relations and the World
Politics,
Harvard University Press, Cambridge, MA, 1972

Khagram, Sanjeev, James V. Rikker, and Kathryn Sikkink, eds., Restructuring World
Politics: Transnational Social Movements, Networks and Norms, University of
Minnesota Press, Minneapolis, 2002


Lafeber, Walter, Michael Jordan and the New Global Capitalism, Norton, New York,
1999


Lennon, T.J., ed., The Battle for Hearts and Minds: Using Soft Power to Undermine
Terrorist Networks, MIT Press, Cambridge, MA, 2003

Lessig, Lawrence, Code and Other Laws of Cyberspace, Basic Books, New York, 2000


Litan, Robert, The Internet Economy, Foreign Policy, March / April 2001,

Matthews, Jessica T., Power Shift, Foreign Affairs, January 1997, pp. 50-66


Norris, Pippa, The Digital Divide: Civic Engagement, Information Poverty, and the
Internet Worldwide, Cambridge University Press, New York, 1999


Nye, Joseph S., Jr., Soft Power: The Means to Success in World Politics, Public Affairs,
New York, 2004

Pells, Richard, Not Like Us, Basic Books, New York, 1997


Perrit, Henry H., Jr., The Internet as a Threat to Sovereignty?, Indiana Journal of
Global Legal Studies, Spring 1998, pp. 423 442.

Quinlan, Joseph, and Marc Chandler, The U. S. Trade Deficit: A Dangeorus Illusion,
Foreign Affairs, May / June 2001


Roberts, Adam, The So called Right of Humanitarian Intervention, Yearbook of
International Humanitarian Law, May / June 2001, pp. 98 112.


Ruggie, John G., Territoriality and Beyond: Problematizing Modernity in International
relations, International Organization, Winter 1993

Saich, Tony, Globalization, Governance, and the Autoritarian State: China, in: Joseph
S. Nye, Jr., and John Donahue, eds., Governanace in a Globalizing World, Brookings
Institution Press, Washington D. C., 2000

Sassen, Saskia, On the Internet and Sovereignty, Indiana Journal of Global Legal
Studies, Spring 1998

Simon, Herbert A., Information 101: It's Not What You Know, It's How You Know It,,
The Journal for Quality and Participation, July/August 1998


Smith, Gordon, and Moises Naim, Altered States: Globalization, Sovereignty, and
Governance, International Development Research Center, Ottawa, 2000


Sola, Pool, Ithiel, Technologies of Freedom, Belknap, Cambridge, MA, 1983

Spiro, Peter, The New Sovereigntists, Foreign Affairs, November / December 2000


Spruyt, Hendryk, The Sovereign State and its Competitors, Princeton University Press,
Princeton, NJ, 1994


Strange, Susan, The Retreat of State, Cambridge University Press, Cambridge, 1996


Stern, Jessica, The Ultimate Terrorist, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999
(Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: Desika Stern, Ekstremni teroristi, Aleksandria
Pres, Beograd, 2004)

Williamson, Jeffrey, Globalization and Inequality Then and Now: The Late 19th and
Early 20 th Centuries Compared, National Bureau of Economic Research, Cambridge,
MA, 1996



POGLAVLJE 9


NOVI SVETSKI POREDAK?
Razliita vienja budunosti


Meunarodna politika ostaje i dalje podruje samopomoi, u kojoj su drave
suoene sa bezbednosnom dilemom i gde vojna mo igra znaajnu ulogu. Iako postoje
mehanizmi kojima se ta mo moe ublaiti kao to su ravnotea snaga, meunarodne
norme, pravo i organizacije, oni nisu predupredili sve ratove. Logika meunarodnih
sukoba, onako kako je opisana kod Tukidida, jo se primenjuje u nekim delovima sveta.
Sa zavretkom Hladnog rata, dolo je do znaajnih rasprava o izgledima za
stvaranje novog svetskog poretka. Kao to emo videti kasnije, bilo je mnogo manje
jasno ta to u stvari znai. Postojao je novi svetski poredak, ukoliko se ima na umu da
je nestao bipolarni meunarodni sistem koji je nastao posle Drugog svetskog rata. To je,
meutim, bio poredak u okviru anarhinog sistema drava, i nije neminovno bio
pravedan poredak. Neki su smatrali da novi svetski poredak znai izbegavanje problema
koji vladaju u anarhinom sistemu drava. Da li je takav svet uopte mogu? Britanski
istoriar Arnold Tojnbi, napisao je poetkom Hladnog rata da nacionalna drava i cepanje
atoma ne mogu istovremeno da postoje na istoj planeti. U svetu suverenih drava, gde je
rat poslednji vid odbrane a nuklearne bombe - oruje koje se moe upotebiti u krajnjoj
instanci, smatrao je da neto mora da nestane, po mogustvu drava. I kako smo imali
prilike da vidimo u prethodna dva poglavlja, globalizacija i informatika revolucija
predstavljaju nove izazove suverenitetu drava, u pozitivnom i negativnom smislu.
Teritorijalna drava nije uvek postojala u prolosti, tako da nije nuno da postoji i
u budunosti. Rascepkane politike jedinice i sistemi drava postojali su jo za vreme
Tukidida, ali drave sa velikom teritorijom koje su glavni osnov meunarodne politike
nastale su tek posle perioda renesanse. Tridesetogodinji rat iz sedamnaestog veka jo
uvek je imao neke odlike feudalnog rata, te se stoga smatra i poslednjim feudalnim ratom
i prvim ratom izmeu teritorijalnih drava. Drave sa velikom teritorijom kakve mi danas
poznajemo, bile su glavne institucije savremene svetske politike samo tokom tri ili etiri
veka. Mnogi futurolozi predviaju opadanje znaaja teritorijalne drave. Prema njima,
novi svetski poredak podrazumeva postojanje strukture koja prevazilazi dilemu
anarhije. Posle Drugog svetskog rata, mogu se uoiti pet veih nastojanja da se osmisle
alternativna promiljanja koja prevazilaze nacionalnu dravu kao model za oblikovanje
svetske politike.
Svetski federalizam- Kao jedna od najstarijih tradicija u evropskom miljenju,
federalizam smatra da je reenje za problem anarhije - meunarodna federacija: drave
bi, naime, pristale da se odreknu sopstvenog naoruanja i da prihvate odreeni stepen
centralne vlade. Federalisti su esto pravili poreenja sa udruivanjem 13 amerikih
kolonija u 18. veku. Neki smatraju da je istorija belenica napretka ka formiranju
teritorijalno veih politikih jedinica. Ipak, federalizam se nije pokazao kao veoma
uspena zamisao. Mir nije jedina stvar koju ljudi vrednuju. Ljudi takoe ele pravdu,
bogatstvo, kao i nezavisnost, i nisu toliko uvereni da e ih svetska vlada tititi. Pored
toga, kod malo ljudi postoji ubeenje da bi taj federalni melem funkcionisao, odnosno
da bi predstavljao reenje za problem rata. ak i da je anarhini sistem drava bar i
delimian uzrok rata, ukidanje nezavisnih drava ne bi nuno znailo i kraj rata. Kao to
smo ve videli u prethodnim poglavljima, veina ratova koja se nedavno dogodila bili su
unutar drava.


Funkcionalizam - Ideja meunarodnog funkcionalizma nastala je zbog
nedostataka zamisli federalizma. Funkcionalizam, popularan u 1940-im, smatra da
ekonomska i drutvena saradnja mogu da stvore zajednice koje prevazilaze granice
drava i da se na taj nain otkloni problem rata. To znai da bi suverenitet (drava) tada
postao manje relevantan, i iako bi formalno jezgro drava jo uvek postojalo, nestao bi
njen neprijateljski sadraj. Od kraja Drugog svetskog rata, na osnovu funkcionalistikog
promiljanja nastale su neke od specijalizovanih agencija Ujedinjenih Nacija kao to su
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i
druge. Funkcionalizam postoji i danas u odreenoj meri, u svetu sa mnogim
transnacionalnim interesima, nevladinim organizacijama, multinacionalnim
korporacijama i slino. Ipak, funkcionalizam se nije pokazao kao uspena zamisao za
formiranje svetskog poretka, jer veina drava nerado pristaje da postane toliko
meuzavisna u smislu da postanu previe ranjive od drugih.
Regionalizam - Zamisao regionalne integracije je postala veoma popularna u
1950-im i 1960-im. an Mone, ef Francuske Komisije za planiranje, smatrao je da bi
funkcionalistiki pristup na regionalnom nivou mogao da dovede do udruivanja
Nemake i Francuske, i tako spei obnavljanje sukoba koje su one vodile u Prvom i
Drugom svetskom ratu. Evropa je 1950. godine zapoela ostvarenje tog procesa sa tzv.
umanovim planom, koji je podrazumevao integrisanje zapdnoeverospkih industrija uglja
i elika. Nakon 1957. godine, Ugovorom iz Rima osnovano je Zajedniko evropsko
trite, koji je omoguio postepeno smanjenje trgovinskih barijera i harmonizaciju
irokog spektra poljoprivrednih i ekonomskih politika, to je sve kulminiralo stvaranjem
Evropske unije 1992. godine. Kao to smo videli, i drugi regioni u svetu su pokuali da
podraavaju evropski regionalizam, od kojih je NAFTA najznaajniji primer u Zapadnoj
hemisferi.
Ipak, 1965. godine, arl de Gol, tadanji predsednik Francuske, i kasnije, 1980-ih
Margaret Taer, u to vreme premijer Velike Britanije, utvrdli su granice tome koliko
daleko mogu ii regionalne integracije. Do sredine 1990-ih, u zemljama Evropske unije
postojala su iroko rasprostranjena ambivalentna oseanja o stepenu suvereniteta koje one
treba da prenesu na regionalne vlade. Nova zajednika valuta, euro, putena je u opticaj
2002. godine ali ne u svim dravama lanicama Unije. Uprkos tome to je kretanje ka
formiranju federacije bilo sporo, i to se Unija suoava sa organizacionim i ustavnim
problemima u procesu pridruenja novih lanica sa Istoka Evrope, moe se rei da se
Evropa promenila na bolje u poreenju sa ranijim razdobljima koja smo prouavali.
Evropska Unija predstavlja jedan tekui i dinamini eksperiment u meunarodnim
odnosima. Kako njene lanice briljivo nastavljaju da pregovaraju, nastala je isprepletena
mrea multilateralnih institucija koje se bave razliitim pitanjima od poljoprivrede do
zajednikih odbrambenih snaga, i poseban evropski identitet. Iako na nivou politikog
odluivanja i dalje ostaju razlike meu dravama lanicama, istraivanja javnog mnenja
pokazuju da mnogi graani Evropske unije doivljavaju sebe kao Evropljane, na isti
nain kao to vide sebe i kao Francuze, Nemce ili pance. Ovo je u skladu sa postavkama
teorije socijalnog konstruktivizma u kojoj se istie uloga koju imaju ideje i kultura u
stvaranju politikih identiteta i uverenja. Drave lanice Evropske unije izabrale su da
poveaju sloenu meuzavisnost izmeu njih, verujui da odnos izmeu cene i dobrobiti,
daje prednost saradnji izmeu drava u odnosu na koncept pune nezavisnosti drava. U
dananjoj Evropi, moda nee svi biti u istom amcu, ali amci su zajedno privezani na
razliite naine, dodue mnogo drugaije nego ranije. Na primer, u mnogim oblastima
zakoni EU su stariji od zakona drava lanica. Evropska unija, dakle, predstavlja novi
oblik meunarodne politike, ali samo na regionalnom nivou.
Ekologizam Tokom 70-ih, ekologizam daje novi znak nade razliitim oblicima
svetskog poretka. Riard Folk u knjizi Ova ugroena planeta tvrdi da dve stvari mogu
da obezbede osnovu za novi svetski poredak, a to su: porast znaaja transnacionalnih,
neteritorijalnih aktera i rastua meuzavisnost meu akterima u uslovima oskudice. Folk
smatra da moe doi do postepenog razvoja svesti obinih ljudi o opteprihvaenim
vrednostima koje bi prevazile granice nacionalnih drava. Antikolonijalizam,
antirasizam, vea jednakost, i tenja ka ouvanju ivotne sredine ne bi samo uvrstili
odnose izmeu veine lanica Ujedinjenih nacija, nego bi tako nastali novi meunarodni
reimi koji bi se bavili reavanjem problema smanjenja prirodnih bogatstava u svetu.
Krajnji cilj bio bi stvaranje meunarodnih normi koje u prvi plan istiu vrednosti kao to
su mir, pravda, ekoloka ravnotea, i novi oblik svetskog poretka.
Usled tehnolokih promena i ekonomskog rasta naglaeni su ekoloki problemi i
izvren je pritisak na resurse kao to su okeani, atmosfera, i bioloka raznovrsnost koji se
smatraju zajednikim dobrom. Tokom prolog veka, vlade mnogih drava potpisale su
vie od 170 meunarodnih ugovora koji se odnose na pitanja od zajednikog interesa kao
to su ribarstvo, kisele kie, tanjenje ozonskog omotaa, zatita ugroenih vrsta, pitanja
Antarktika i zagaivanje okeana. Dve treine tih ugovora potpisano je nakon prve
Konferencije Ujedinjenih Nacija o ivotnoj sredini odrane u Stokholmu 1972. godine.
Takoe, znaajne Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i globalnom
zagrevanju odrane su u Brazilu 1992. i Japanu 1997. godine. Ekoloka pitanja su
podstakla i razvoj brojnih nevladinih organizacija koje deluju transnacionalno. Pored
toga, veina razvijenih zemalja, preko svojih unutranjih politika, pokazuje snaan
porast zabrinutosti za ivotnu sredinu.
Meutim, Folk je precenio stepen oskudice resursa i potcenio u kom stepenu nove
tehnologije mogu da zamene postojeu oskudicu, jer je i u mnogim siromanim zemljama
zabrinutost za ekologiju na drugom mestu, odmah iza elje za brzim ekonomskim
razvojem.
Sajberfeudalizam- Kao to smo imali prilike da vidimo u prethodnom poglavlju,
neki teoretiari organizacije u informatikom dobu kao to su Piter Draker i Alvin i Hajdi
Tofler tvrde da informatika revolucija izjednaava hijerarhijske odnose meu akterima i
zamenjuje ih mrenom organizacijom. Prema njima, centralizovane vlade i njihove
birokratije iz dvadesetog veka postae decentralizovane organizacije u dvadeset prvom
veku, a privatna trita kao i neprofitne organizacije obavljae sve vie vladinih funkcija.
tavie, strunjak za Internet, Eter Dajson smatra da e decentralizovane organizacije i
virtuelne zajednice koje su se razvile u okviru Interneta, prevazii jurisdikcije
teritorijalnih drava i razviti svoje vlastite obrasce upravljanja. Iako e nacionalne drave
i dalje postojati, one nee zauzimati centralno mesto u ivotima ljudi. Ljudi e iveti na
osnovu viestrukih dobrovoljnih ugovora, a iz zajednica e ulaziti i izlaziti jednim
pritiskom na mi. Novi obrazac, uz ukrtanje zajednice i vlade postao bi savremeniji i
civilizovaniji u poreenju sa feudalnim svetom koji je postojao pre nego to je Vestfalski
sistem postao dominantan.
Iako moemo primetiti da postoje odreena kretanja u tom pravcu, ova vizija o
tome kako e izgledati svet posle nacionalnih drava ostavlja otvorena pitanja o tome,
kako e se sukobiti zahtevi virtuelnih i geografskih zajednica, i kako e se reiti problemi
nasilja i bezbednosti. ta vie, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, nove
informatike tehnologije mogu biti korisno upotrebljene ali i zloupotrebljene. Dananji
teroristi koriste raunare, pretrauju informacije o naoruanju i koordiniraju svoje
aktivnosti preko interneta. Tako hakeri koji ive u nekim dalekim mestima mogu ugroziti
druge zemlje, a da ne preu granice svoje vlastite drave. U takvim okolnostima, graani
mogu zahtevati postojanje jaih, a ne slabijih drava koje e moi da im prue zatitu.
Kao to je to Tomas Hobs istakao vekovima ranije, anarhija koja postoji meu dravama
ima svoje opasnosti, ali su one mnogo manje od oblika anarhije u kojoj ne postoji vlast da
prui zatitu od delovanja nedravnih aktera.
Nasuprot predvianjima datim u ovih pet modela, nacionalna drava nije jo uvek
zastarela. Oni koji veruju da je koncept nacionalnih drava zastareo, esto to ilustruju
jednostavnom analogijom. Oni, naime, tvrde da je danas nacionalna drava napadnuta i
balistikim raketama i elektronskim porukama koje za tili as mogu prei njihove
granice. Kao to su vatrena oruja i peadija prodirali i unitavali srednjovekovne
tvrave, tako su nuklearni projektili i Internet uinili nacionalnu dravu zastarelim
konceptom. Ali ljudi od svojih politikih ustanova zahtevaju tri stvari: fiziku
bezbednost, ekonomsko blagostanje i zajedniki identitet. Promene u meunarodnim
procesima veoma sporo menjaju mesto tih vrednosti, i to e trajati sve dok nacionalna
drava prua i obezbeuje te tri vrednosti u veoj meri nego bilo koja druga institucija.
Multinacionalne kompanije, nevladine organizacije i meunarodne (vladine-prim.prev.)
organizacije nemaju vojnu silu koja prua takvu bezbednost, kao ni legitimnost da se
odredi sredite za stvaranje zajednikog identiteta. tavie, u ovom razdoblju ljudske
istorije, do procvata demokratije dolo je samo unutar konteksta nacionalnih drava.
Virtualne zajednice su jo uvek slabije od geografskih zajednica. Dakle, uprkos dugoj
tradiciji nastojanja da se osmisle alternative, drava koja ima stalnu teritoriju, kao i svoje
izazove i dalje e zauzima sredinje mesto u svetskoj politici.
Drave su se odrale kao takve, ali se menja kontekst svetske politike.
Revolucionarne promene do kojih je dolo u tehnologiji uinile su da svet izgleda mnogo
manji i tenje povezan. Skoro istovremeno, te brze promene su izazvale kod ljudi mnoge
etnike, verske i nacionalistike podele. Kao to smo to imali prilike da vidimo u
sedmom poglavlju, globalizacija moe dovesti do procesa ekonomske integracije i
politike fragmentacije u isto vreme.
Komunikacije menjaju svet. Diplomatija se danas vodi uporedo sa deavanjima. U
Zalivskom ratu, i Sadam Husein i Dord Bu gledali su CNN da bi uli najnovije vesti.
Tokom borbi u Avganistanu, i Osama Bin Laden i Dord V. Bu gledali su CNN i
arapsku televizijsku stanicu Al Dazira. U Irakom ratu, televizijski izvetai putovali su
zajedno s trupama. Problemi ljudskih prava i patnja mnogih u udaljenim delovima sveta,
uivo nam se predstavlja u dnevnim sobama putem televizije. Ljudi iz siromanih
zemalja koji zarauju jedan dolar dnevno postaju bolje obaveteni o nainu ivota ljudi
koji zarauju milione dolara godinje. Prema Kenetu Rogofu, bivem glavnom
ekonomisti Meunarodnog monetarnog fonda, visok stepen povezanosti izmeu
poslovnog sveta i miljenja potroaa irom planete moe uticati na globalnu ekonomsku
aktivnost ka optoj ekonomskoj recesiji, mnogo vie nego u prolosti. Jedan od razloga
zbog koga smo postali sinhronizovaniji, kae on, jeste da svi gledamo CNN.
102

Ekonomska integracija ne znai, meutim, i politiku integraciju. Veina ljudi
koji putem televizije Al Dazira prate ratove u Avganistanu i Iraku, imaju razliito
vienje dogaaja u odnosu na one koji iste stvari prate reko CNN-a. Na slian nain,
svetska mrea omoguava da vie informacija bude dostupno veem broju ljudi, ali ljudi
ne tragaju uvek za istom vrstom ili izvorom informacija. Internet, kablovska i satelitska
televizija vie podstiu da se emitovanje informacija usmeri ka specifinim grupama
ljudi, nego to pruaju zajedniki kriterijum koji bi bio tipian za televizijsko emitovanje.
Kanadski teoretiar komunikacija Maral Makluan rekao je jednom da su savremene
komunikacije stvorile, kako je on nazvao, globalno selo. Metafora globalnog sela
moe, meutim, biti pogrena zbog toga to je globalni politiki identitet i dalje slab. U
veem delu sveta, ini se da jaaju a ne da slabe nacionalni, verski, etniki identiteti.
Umesto globalnog sela, mi imamo vie sela irom sveta koja sve vie znaju jedna za
druge. A sela podrazumevaju parohijalizam, kao i zajednicu. Na osnovu tog
istovremenog procesa integracije i dezintegracije, nastala su dva poznata, previe
uproena shvatanja o budunosti svetske politike posle hladnog rata.

Kraj istorije ili sukob civilizacija?

Frensis Fukujama je 1989. godine objavio je lanak pod naslovom Kraj istorije.
Naravno, on to nije mislio bukvalno, nego je tvrdio da smo sa padom komunizma
dostigli krajnju taku ideolokog razvoja i pojavu zapadne liberalne demokratije kao
konanog oblika ljudske vladavine. Duboki ideoloki rascepi vodili su ka

102
Joseph Kahn, "The Worlds Economic Slide Together into Recession", The New York Times, November
25, 2001.
meunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao to su faizam i komunizam bili
su odgovori na poremeaje u tradicionalnom nainu ivota usled procesa modernizacije.
Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih zajednica, i uinila ih podlonim
angaovanju u velikim ideolokim pokretima. Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam
pokazao kao mnogo uspeniji sistem, zbog stvaranja veeg stepena blagostanja i uea
graana. Kraj Hladnog rata nagovestio je pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane,
Fukujama je u pravu. Vie ne postoji jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu,
kao jedinoj preovlaujuoj ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeu
bogatih zemalja sa demokratskim ureenjem. Ni Nemaka i Francuska, niti Sjedinjene
Drave i Japan, ne oekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloena meuzavisnost
izmeu njih stvara velika ostrva demokratskog mira u dananjem svetu, i stoji u istom
redu kao i Kantove liberalne prognoze.
S druge strane, meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao
povratak istorije, nego da se radi o kraju istorije. Povratak istorije podrazumeva vie
uobiajenih okolnosti, u kojima pojedinana ideoloka neslaganja ne vode ka velikim
sukobima u meunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako
su oni meusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trite, iako
nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstika drava. U drugim
podrujima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog
kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu,
postoji vie razliitih fundamentalizama. Ono to je zajedniko svima njima su delovanje
protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih
odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniki,
verski i nacionalni komunalizam.
Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington je objavio lanak (a kasnije i knjigu)
pod naslovom Sukob civilizacija, zahvaljujui kojima je postao poznat po suprotnim
shvatanjima od Fukujame.
Hantington smatra da iako su glavni izvori sukoba u novom svetu ideoloki i ekonomski,
vaniji uzrok koji bi imao uticaja na sukob bio bi kulturni. Sledei Arnolda Tojnbija,
Hantington je podelio svet u 8 velikih civilizacija (Zapadnu i Latinoameriku, Afriku,
Islamsku, Kinesku, Hindu, Pravoslavnu, Budistiku i Japansku). On je predvideo kako e
sukobi izbijati po rasednoj liniji izmeu tih civilizacija. Nasuprot onim realistikim
teoretiarima koji su koristili teoriju ravnotee snaga da predvide obnavljanje
meudravnih sukoba izmeu Nemake i njenih suseda, ili nekih liberala koji su
oekivali da e se demokratski mir rairiti po svetu, Hantington se pokazao kao veoma
mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba.
Sa druge strane, Hantington je previe uprostio svoje shvatanje prihvatajui jednu
Tojnbijevu prilino proizvoljnu podelu civilizacija. Kao to smo imali prilike da vidimo u
sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statine kategorije, nego se one esto
prepliu i menjaju. Dolo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih civlizacija
prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, unutar afrike civilizacije ili islama), nego
izmeu njih. Neki posmatrai smatraju da teroristiki napadi Osame bin Ladena i njegov
poziv na Islamski Dihad protiv Zapada, potvruju da je Hantington bio u pravu, ali neko
moe smatrati opravdanim i dogaaje posle Septembra 2001. godine, kao i graanski rat
unutar Islama izmeu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi
muslimani umerenih pogleda imaju vie zajednikog sa umerenim Hrianima ili
Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom.
Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da
smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meutim, ne
odgovara svima. Kao to smo prethodno videli, osim razliitih kultura postoje i veoma
razliiti oblici drava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda
liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u vei deo
postindustrijskog sveta. Realizam moe mnogo da nam kae o odnosima izmeu zemalja
u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do
kojih dolazi zbog razliitih kultura, vie odgovara predindustrijskom svetu i njihovim
odnosima sa ostatkom sveta.
Kao to smo ve videli, etniki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod
znakom pitanja usled velikih drutvenih promena koje prate procese modernizacije i
globalizacije. Ljudi sa slinim etnikim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniki
identitet veoma mona ideja, ali kada pokuavaju da kontroliu dravu, to nazivamo
nacionalizmom. Realisti kritikuju Hantingtona istiui da su takve nacionalne drave u
zategnutim odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ijim osnovama je
religija, koje su u sreditu njegovog shvatanja. Kao to smo primetili na Bliskom Istoku,
nacionalne drave kao to su Egipat i Sirija su se pokazale jae od pan-arabizma, i
trenutno su one u borbi protiv snaga islamskog fundamentalizma.
ak i kada drave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma
je pouno posmatrati razliku izmeu Istone i Zapadne Evrope. Pod komunistikom
vladavinom na Istoku, nacionalistiki i etniki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola
veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oiveli su mnoge takve
napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistike vlade, razlike
izmeu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa
katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. irom biveg Sovjetskog Saveza, mnoge
etnike grupe rairile su se van dravnih granica rasplamsavajui nove etnike sukobe i
oivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata,
bile su zanemarljive mogunosti za izbijanje meudravnih sukoba, a zemlje koje su pre
toga bile estoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moe objasniti?
Delimino objanjenje moe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ive bolje,
neslaganja izmeu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objanjenja moe biti i
demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogunost da stvore za sebe odreene javne
procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom
demokratskih procesa - o tome najbolje svedoi rasprava koja se vodila u Zapadnoj
Nemakoj po zavretku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udbenicima
i do novog razumevanja nemake istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih
institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evrope u jedan vei poredak u kome
krajnja nacionalistika shvatanja nisu naila na odobravanje.
ak i u Zapadnoj Evropi, meutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i
nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ele da njihov nacionalni identitet bude potpuno
utopljen u evropski identitet. Jo uvek postoje preostali strahovi izmeu Francuza i
Nemaca. Jedan od razloga zbog ega Francuzi podravaju proces evropskih integracija,
jeste to tako dre Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Evrope
su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa
Afrike, kao i iz Istone Evrope. Ti doljaci sa juga i istoka su siromani, i mogu doi
pojedinano ili moda kao teroristike grupe. Politike partije desno od centra koriste se
ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etnikih tenzija nisu potpuno
otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje titi bogatu manjinu od siromane
veine koja ivi u svetu. Meutim, znaajno je poreenje izmeu Zapadne i Istone
Evrope. Na sreu, elja mnogih istonoevropskih zemalja da se pridrue Evropskoj uniji
imala je snaan umirujui efekat na njihove lidere i narode. Ipak, irenje ostrva mira je
jedan spor proces.

Tehnologija i rasprivanje moi

Postoji i tree vienje budunosti koje je nedovoljno odreeno za razliku od
shvatanja Fukujame ili Hantingtona, ali ipak postaje blisko stvarnosti. Prema tom
shvatanju, tehnologija, a naroito informatika tehnologija, prednjai u rasprivanju
moi. Kao to je dvadeseti vek bio doba centralizacije vlasti u dravnim prestonicama,
koje su dostigle svoj vrhunac sa totalitarnim vladama u Sovjetskom Savezu i nacistikoj
Nemakoj, ekonomske i informatike mree pomeraju neke funkcije upravljanja ka viim
i niim nivoima, a u nekim situacijama od zvanine vlasti ka privatnom i neprofitnom
sektoru, kao to je prikazano u tabeli 9.1. Kao to smo videli u osmom poglavlju,
informacija je mo, pa e svaka vlast uoiti kako se ozbiljno naruava njena kontrola u
dvadeset prvom veku, dok se informatika tehnologija postepeno iri i smanjuju trokovi
njene proizvodnje. Sredinom dvadesetog veka, ljudi su oekivali da e raunari dovesti
do pojave centralizovanog sveta po ugledu na roman 1984. Dorda Orvela, ali se
pokazalo da su posledice decentralizacije mnogo snanije.

Tabela 9.1. Podela vlasti u dvadeset prvom veku
Privatna Javna Trei sektor

Naddravna

Transnacionalne
korporacije
(primer,
IBM, Shell)
Meunarodne
organiza
cije
(primer, UN, STO)
Nevladine
organiza
cije
(primer,
Oxfam,
Greenpe
ace)

Dravna

Dravne korporacije

Centralna vlast
Dravne neprofitne
organiza
(primer, US
Airways)
u 20. veku cije
(primer,
ameriki
crveni
krst)
Lokalna
(ona koja je
ispod dravne)

Lokalna preduzea

Dravna/Lokalna
vlast

Lokalne grupe



Zemlje e se razlikovati po tome koliko daleko i brzo e informatika revolucija
podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moe pojaviti. ini se veoma
verovatnom opta pretpostavka da vlade drava gube svoj monopol nad spoljnom
politikom, i da e biti prinuene da dele pozornicu svetske politike sa nedravnim
akterima kao to je opisano u osmom poglavlju ove knjige.
To rasprivanje moi moe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom,
pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstie ekonomski razvoj i slabi autoritarne reime.
Rezultat bi bio da se ubrzava irenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom,
negativnijem shvatanju, uoava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci,
teroristike grupe, i druge slabe drave imaju pristup sredstvima za masovno unitenje,
to stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meu dravama. U jednom
takvom nesigurnom svetu, moe doi do otpora koji usporava proces ekonomske
globalizacije i u kome graani rtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih
autokratskih vlada koje im obezbeuju linu bezbednost.
U tom pozitivnijem shvatanju istie se da se zbog meunacionalnih komunikacija
poveala i svest o tome ta se deava u drugim delovima sveta, zato to su grupe
sposobnije da se organizuju na globalnom planu. Kao to smo videli, nevladine
organizacije su u stanju da pokrenu kampanje koje obuhvataju vie nacija u cilju borbe za
pitanja ivotne sredine ili pak pitanja ljudskih prava. Internet prua informacije
graanima kojima se podriva kontrola koju autoritarni reimi mogu da imaju.
Najimpresivniji transnacionalni akteri su, naravno, multinacionalne korporacije.
irenjem investiranja irom sveta i sticanjem profita u razliitim delovima globalnog
trita, transnacionalne kompanije stvaraju drugaiji tip svetske ekonomije. Vlade se bore
da privuku strane investicije. Veliki deo meunarodne trgovine je trgovina unutar
multinacionalnih kompanija. Honda sada proizvodi vie automobila u Sjedinjenim
Dravama nego to to ini u Japanu, i ona transportuje automobile koji su napravljeni u
Americi natrag u Japan. Vlada Sjedinjenih Drava pritiska drave lanice Evropske unije
da prihvate Hondina vozila koja su proizvedena u Sjedinjenim Dravama. Drugim
reima, Sjedinjene Drave definiu izvoz japanskih automobila proizvedenih u
Sjedinjenim Dravama u Evropu, kao ameriki nacionalni interes. Na slian nain, IBM
je najvei proizvoa mrenih kompjutera u Japanu. IBM Japan pravi svoja istraivanja u
Japanu i zapoljava japanske radnike.
Sve ovo navelo je biveg sekretara rada Roberta Rajha da se zapita, ko je na?
Treba li analitiari da se usredsrede na identitet sedita kompanija ili na injenicu gde one
vre svoja istraivanja i gde organizuju svoju proizvodnju? On tvrdi da u smislu onoga
to je dobro za narod koji ivi unutar granica SAD, strane kompanije koje deluju unutar
Sjedinjenih Drava mogu biti mnogo vanije nego neka amerika kompanija koja radi u
Japanu. Kritiari odgovaraju Rajhu da on gleda mnogo dalje u budunost nego to to
sadanjost opravdava. Veina multinacionalnih kompanija ima predominantni nacionalni
identitet, i tri etvrtine amerikih proizvoda prave kompanije sa sedtem unutar
Sjedinjenih Drava. Meutim, ovo je jedan interesantan nain razmiljanja o budunosti.
Transnacionalno investiranje dovodi do konfuzije identiteta, do konfuzije povodom
pitanja ko je na i zajedno sa meuzavisnou ivotne sredine, sve to moe uticati na
dugorono gledanje na svetske probleme.
Kada bi Sjedinjene Drave reagovale na nain da iskljue strane firme sa
amerikog trita, to bi jednostavno dovelo do stvaranja neefikasnih preduzea koja vie
ne bi bila sposobna da konkuriu na svetskom tritu. Problem povodom
protekcionistikih akcija je to mogu naneti tetu i onom ko pokuava da se zatiti,
podjednako koliko i suprotnoj strani. Tako su 1990-ih, Amerikanci i Japanci pregovarali
povodom unutarpolitikih prepreka trgovini. Sjedinjene Drave su pritiskale Japan po
pitanju striktnih japanskih unutranjih pravnih propisa. Japan ima zakone kojima se
ograniava veliina supermarketa, kao i drugaiju praksu kojom se ograniava pristup
stranih firmi sistemu raspodele. Brojni japanski politiari i potroai bili su obradovani
to je dolo do tih amerikih pritisaka, jer je to donelo odreene koristi i japanskim
potroaima. Na neki nain, postoji transnacionalna koalicija izmeu amerikih
prozvoaa i japanskih potroaa. Japanska vlada je zauzvrat pritiskala Sjedinjene
Drave da smanje njihov budetski deficit, tvrdei da je ameriki trgovinski deficit u
direktnom odnosu sa vladinim budetskim deficitom. Drugim reima, ameriki i japanski
zvaninici bavili su se stvarima koje ne samo da nisu bile na granici teritorijalnih voda,
nego o stvarima koje se nalaze duboko unutar suverene jurisdikcije svake zemlje.

irenje oruja za masovno unitavanje

Shvatanje koje moe naneti tetu odnosi se na razliite dimenzije
transnacionalnog irenja tehnologije. Kao to smo imali prilike da vidimo u sluaju nafte,
kompanije ire tehnologiju i odreene vetine i znanja. Tehnologija se takoe moe
proiriti preko trgovine, migracijama, obrazovanjem i protokom ideja. ta ovo irenje
donosi bezbednosti? Postoji ve oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno,
hemijsko, ili bioloko oruje za masovno unitavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog
oruja stara je skoro jedan vek; nuklerano naoruanje i balistike rakete su tehnologije
stare pola veka. U odreenom obimu, politike neirenja su usporile irenje nukleranog
oruja. Ali problem irenja oruja se jo i pogorao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i
nedovoljnom sposobnou njegovih drava naslednica da kontroliu odliv tih tehnologija.
Pre nego to se Sovjetski Savez raspao, osam drava na svetu posedovalo je
nuklearno oruje. Meu njima, pet drava su imale status formalno deklarisanih
nuklearnih zemalja i bile potpisnice sporazuma o neirenju nukleranog oruja (Non-
proliferation Treaty-NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Amerike Drave,
Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog
sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruje, a to su:
Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvrili svoje nuklearne
probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je
meu drugim zemljama bilo raireno miljenje da one pokuavaju na bilo koji nain da
razviju nuklearno oruje. Jo pet drava, Juna Afrika, Juna Koreja, Argentina, Brazil i
Libija su krenule tim putem, ali su u meuvremenu promenile miljenje i odustale.
Interesantno je da je vie od trideset drava u stanju da proizvede nuklearno oruje ali da
to nisu uinile; to jest, postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da poseduju
nuklearno oruje nego to je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno
strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniavanju
nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godine, koji je smatrao da e biti 25
drava sa nuklearnim orujem do 1970. godine.
Pa zato onda nije bilo vie irenja nuklearnog oruja? Konano, zar u jednom
anarhinom svetu u kojem postoje suverene drave, nuklearno oruje nije poslednje
sredstvo koje im stoji na raspolaganju u cilju samopomoi. Postoje etiri glavna odgovora
na ovo pitanje. Prvi odgovor je da je za to zasluno postojanje saveza tokom Hladnog rata
u kojem je svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer,
Nemaka i Japan nisu razvile nuklearno oruje jer su imale amerike bezbednosne
garancije. Obeanja Amerikanaca da e spreiti svaku zemlju koja koristi pretnju
upotrebe nuklearnog oruja protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne
treba da razviju vlastito nuklearno oruje. Savezi su takoe od znaaja i za manje drave.
Na primer, i Juna Koreja i Tajvan su zapoele sa razvojem nuklearnog oruja kada je
izgledalo da e se Sjedinjene Drave povui iz Azije tokom 1970-ih godina zbog
posledica Vijetnama, ali su prekinule sa tim posle protesta Sjedinjenih Drava koja im je
obeala dalje pruanje zatite. Na slian nain, Sovjetski Savez je obuzdavao svoje
istonoevropske saveznike i zavisne zemlje Treeg sveta od razvijanja nuklearnog oruja.
Drugi uzrok ticao se saradnje meu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere,
stav supersila prema nuklearnom oruju bio je veoma kompetitivan. Supersile su
pokuale da koriste nuklearno oruje kao sredstvo u sticanju poena u ideolokom
nadmetanju. Predsednik Ajzenhauer je 1953. godine obelodanio uz velike fanfare
program "Atomi za mir" u cilju pomoi drugim dravama da dou u posed nuklearne
energije koju bi koristili u mirnodopske svrhe, naglaavajui tako "dobroudnu stranu
atoma" i pokuavajui da stekne dodatne poene za Sjedinjene Drave. Na slian nain,
Sovjetski Savez je pruio pomo u razvoju nuklearne tehnologije Kini. Ali do 1968.
godine Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez bile su u stanju da svoju saradnju dovedu do
take u kojoj su se saglasile o sporazumu o neirenju nuklearnog oruja. Takoe, 1977.
godine, Sjedinjene Drave, Sovjetski Savez i jo 13 drugih zemalja koje su bile
snabdevai nuklearnom tehnologijom osnovale su Grupu zemalja snabdevaa nuklearnim
orujem u cilju stvaranja pravila o tome koji tipovi nuklearne tehnologije se mogi
izvoziti.
Trei razlog za ovo bio je postojanje meunarodnih ugovora i meunarodnih
institucija. Ugovor o neirenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ime su se saglasile da ne
razvijaju ili da ne uestvuju u transferu nuklearnog oruja. Nenuklearne drave su se
sporazumele da prihvate inspektore koje bi poslala Meunarodna agencija za atomsku
energiju (IAEA) iz Bea, a koji bi poseivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se
uverili da ta postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske
nuklearna energija koristi u cilju razvoja nuklearnih oruja. Kao to smo videli, samo
nekoliko drava poput Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega
nekoliko potpisnica su prekrile odredbe sporazuma. I konano, u Iraku nakon to je
izgubio u Zalivskom ratu, amerike trupe i inspektori Ujedinjenih Nacija su demontirali
iraki nuklearni program.
Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budunost saveza,
meunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna
tehnologija dolazila iz zemalja biveg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama
koje bi irile nuklearno oruje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da irenje
nuklearnih oruja moe biti inilac stabilizacije jer e u tom sluaju delovati strategija
odvraanja. Ako je nuklearno oruje spreilo da hladni rat ne postane "vru," zato onda
taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao
to su Bliski Istok ili Juna Azija? Problem sa ovakvim jednim gleditem je u tome da se
ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraanja meu koherentnim
jedinstvenim akterima (dravama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih
oruja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli
racionalnog odluivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predvianja mogu biti
irelevantni. Mnoge od drava koje e u budunosti razviti nuklearno oruje imaju jednu
veoma nestabilnu prolost prouzrokovanu vojnim puevima i podelama u vojsci.


Transnacionalne pretnje i koncept bezbednosti

Nuklearno oruje u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Sovjetskom Savezu bilo
je opremljeno sloenim tehnolokim napravama za koje je bila potrebna ifra data od
organa najvie vlasti, kako bi se uopte pristupilo oruju. Mnoge zemlje, meutim, koje
su nedavno razvile nuklearno oruje nemaju ta sloena tehnoloka dostignua. Kraj
Hladnog rata i transnacionalno irenje tehnologije mogu dovesti do situacije u kojoj je
izglednije korienje nuklearnog oruja od strane zemalja koje su nove u nuklearnoj trci,
u odnosu na poslednjih pola veka. Jedna od najveih pretnji u budunosti bie ukoliko
transnacionalne teroristike grupe dou u posed oruja za masovno unitavanje. Poznato
nam je da Bin Laden i mrea Al Kaida ulau napore da dou u posed takvih oruja i da su
ve stupili u kontakt sa naunicima koji rade na pakistanskom nuklearnom programu.
Proizvodnja fisionih materijala je teka i skupa, ali teroristi mogu doi do
materijala koji su ukradeni iz drava biveg Sovjetskog Saveza, a koji su prokrijumareni
u inostranstvo. tavie, nuklearna oruja nisu jedina pretnja. Bioloke agense su razvijale
drave kao to je Irak. Uprkos tome to nisu pouzdana na bojnom polju (pomislite samo o
dejstvu vetra na aerosolne oblake spora antraksa), bioloka oruja se lake proizvode od
nuklearnog oruja (uputstva za pravljenje su dostupna na internetu), i mogu se koristiti da
bi se izazivao strah kod civilnog stanovnitva koje od toga ne moe da se zatiti. Da su
pripadnici transnacionalnih teroristikih grupa koji su 1993. godine detonirali kamion
bombu u podzemnoj garai Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku koristili antraks ili
hemijski agens sarin kao dodatak eksplozivu, bilo bi na hiljade rtava. Teroristi su takoe
2001. godine oteli civilni vazduhoplov i pretvorili ga u gigantsku krstareu raketu kako bi
ostvarili taj cilj. Da su kojim sluajem imali pristup nuklearnom oruju, mogli su da
usmrte na stotine hiljada ljudi. Nije verovatno da e ovaj problema nestati ak i u situaciji
da mrea Al kaide bude demontirana. Om inrikjo, verska sekta iz Japana je 1995.
godine usmrtila je desetak ljudi upotrebljavajui sarin u tokijskom metrou. Sekta je ve
poela da se iri i transnacionalno, vrei eksperimente u cilju razvoja biolokog oruja, i
istraujui nuklearna oruja.
Pripadnici teroristikih grupa mogu takoe nainiti ogromnu tetu napadom na
informatike sisteme koji kontroliu snabdevanje elektrinom energijom bolnice, radare u
vazdunom saobraaju ili bankarske transakcije. Takvi napadi se mogu poiniti
upotrebom snanih eksplozivnih sredstava na mesta gde se nalaze kljuni raunari-
serveri, ali oni se takoe mogu izvesti transnacionalno od strane kompjuterskih hakera
koji su udaljeni na desetine milja.
Strategija odvraanja ne prua odgovarajuu zatitu od teroristikih pretnji, jer
ponekad ne postoji povratna adresa protiv koje moete vriti odmazdu osim, ukoliko se
ne moe dokazati da je neka strana drava pomagala teroristima kao to je to bilo u
sluaju Avganistana. I najgori sluaj terorizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama pre
2001. godine, kao to je bombardovanje zgrade federalne vlade u Oklahoma Sitiju iz
1995. godine, bilo je potpuno internog karaktera. U nekim drugim sluajevima,
kriminalne grupe mogu da preuzmu kontrolu nad vladom drave koja se naizgled ponaa
prema normama meunarodnog prava i koja zahteva pravo zatite suverenosti protiv
meanja u unutranje poslove. U takvim okolnostima, druge drave mogu smatrati da je
intervenisanje opravdano. Neke od situacija u Latinskoj Americi i Karibima bile su
veoma bliske ovome: svedoci smo amerike invazije na Panamu 1989. godine, hapenja
njenog predsednika Manuela Norijege i njegovog suenja za krijumarenje droge u
Sjedinjenim Dravama. U 2002. godini, predsednik Dord V. Bu je objavio novu
strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj je istakao zalaganje za preduhitrujue napade u
suoavanju sa teroristikim pretnjama.
Sa porastom transnacionalnih bezbednosnih pretnji, drave nee biti samo u
situaciji u kojoj e poeti da dovode u pitanje vaenje Vestfalskih pravila koja nam nude
jasnu razliku izmeu onog to je unutarpolitika stvar jedne zemlje i onog to je stvar
meunarodne politike, nego e se takoe nai u situaciji u kojoj e morati da proire
svoje shvatanje koncepata bezbednosti i odbrane. Mnoge nove pretnje nee biti reene
tako to na njih vojske ispaljuju eksplozive velike razorne moi. Bliska saradnja izmeu
obavetajnih slubi, carina i policijskih agencija igrae veoma znaajnu ulogu, kao i mere
zatite i spreavanje razliitih sredstava koje je preuzeo privatan sektor. Ako demokratske
drave ne ispune te zahteve, a teroristi koristei oruja za masovno unitavanje stvore
anarhiju pojedinaca pre nego anarhiju drava, Fukujamino shvatanje budunosti postae
manje relevantno. Ako vlade drava pokau da su dorasle tom izazovu i zaustave
terorizam, onda e i dalje ostati uglavnom tradicionalni problemi meudravnog poretka.





Novi svetski poredak?

Uzevi u obzir protivrene sile na delu, postavlja se pitanje ta e oblikovati
svetski poredak u ranim decenijama dvadeset prvog veka? Kraj Hladnog rata zasigurno je
doveo do promene meunarodnog sistema, ali tvrdnje o raanju "Novog svetskog
poretka" dovoene su u pitanje sutinski razliitim nainima na koji ljudi interpretiraju
znaenje rei poredak. Pristalice realistike teorije smatraju da se ratovi pojavljuju zbog
tenji drava za sticanjem moi i bezbednosti u jednom anarhinom svetu, u kojem
takoe nema vrhovnog sudije, osim samopomoi i snage oruja. Prema ovom gleditu,
pojam poredak prvenstveno se odnosi na strukturu ili raspodelu moi meu dravama u
jednom meunarodnom sistemu. Pristalice liberalne i konstruktivistike teorije tvrde da
sukobi i naini na koji se oni mogu spreiti nisu determinisani samo ravnoteom snaga,
nego i unutranjom strukturom drava, njihovim vrednostima, identitetima i kulturama,
kao i meunarodnim ustanovama ija je svrha reavanje sukoba. Nasuprot realistima,
liberali smatraju da ustanove kao to su Ujedinjene Nacije mogu pomoi u spreavanju
izbijanja sukoba i uspostavljanju poretka tako to e stabilizovati oekivanja subjekata u
meunarodnom sistemu, stvarajui na taj nain smisao kontinuiteta i oseaj da e se
trenutna saradnja odrati i u budunosti. Stoga, poredak je za liberale povezan sa
vrednostima kao to su demokratija i ljudska prava, kao i sa institucijama. Na kraju,
konstruktivisti nas podseaju na injenicu da je svaki poredak rezultat suprotstavljenih
miljenja, te stoga nikada ne moe biti vrednosno neutralan pojam.
Po nekima, poredak ima nekakve zlosutne konotacije. U vienjima grupa
autohtonog domaeg stanovnitva, ili nacionalistikih grupa kao to su one koje vodi Pat
Robertson u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ili an-Mari Lepen u Francuskoj, "novi
svetski poredak" sugerie postojanje zavere nastale meu finansijskim i politikim
elitama u cilju dominacije svetom. Po njima, multinacionalne korporacije se, u savezu sa
finansijskim tritima Vol Strita, Londona i Tokija, bogate na raun ostatka sveta. U
vienjima odreenih islamskih ekstremistikih grupa, poredak je isto zapadnjaki
koncept osmiljen u cilju dominacije nad ne-Zapadnim svetom.
Ove razliite koncepcije poretka znae da se sintagma
103
"novi svetski poredak"
veoma teko definie. Nijedna od kola miljenja nije dovoljna sama po sebi da bi se
razumeli uzroci sukoba u svetu u kojem ivimo. Realistiko naglaavanje ravnotee
snaga je nuno ali nije dovoljno u situaciji u kojoj su dugorone promene u prirodi
drutava dovele do nagrizanja normi apsolutnog suvereniteta drava. Vienje da je do
mira dolo izmeu veih liberalnih demokratija je tano, ali to nije lek za sve probleme
jer mnoge drave, ukljuujui i neke velike sile, nisu liberalne demokratije. Stari
bipolarni hladnoratovski poredak osiguravao je stabilnost posebne vrste. Hladni rat je,
naime, doveo do pogoranja brojnih sukoba u zemljama Treeg sveta, ali su ekonomski
sukobi izmeu Sjedinjenih Drava, Evrope i Japana bili ublaeni zajednikom
zabrinutou zbog postojanja sovjetske vojne pretnje, a gorke etnike podele drane su
ispod tepiha u vreme Sovjetskog prisustva u Istonoj Evropi. Sa nestankom bipolarnog
poretka, sukobi se nisu zavrili. Meutim, oni danas imaju neto drugaije uzroke.

Budue konfiguracije moi

Kako su istoriari i posmatrai politikih deavanja primetili jo od vremena kada
je to Tukidid pribeleio, situacije u kojima dolazi do brzog prelaska u posedovanju moi
od jedne zemlje ka drugoj (power transition theory), su jedan od vodeih uzoroka sukoba
meu velikim silama. Takve tranzicije moi bili su najdublji, strukturalni uzrok
skoranjih sukoba velikih sila ukljuujui uspon Nemake pre oba svetska rata i relativni
uspon i rivalstvo koje je nastalo izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza posle
Drugog svetskog rata. Mnogi su saglasni da je razdoblje posle kraja Hladnog rata znailo
brzu tranziciju moi koji je pratio uspon Sjedinjenih Drava i Kine i opadanje moi
Sovjetske Rusije. Postoji znaajna rasprava povodom toga kako opisati i odrediti jainu
prelaska, ali ipak, i te debate govore o nepredvidljivosti koje ovakve promene ine
potencijalnim izvorom sukoba.


Jedna od alternativa ovakvom gleditu jeste multipolarnost. Francuski predsednik
ak irak, na primer, pozivao je na povratak multipolarnog sveta. Ipak, ako pojam
multipolarnosti podrazumeva jednu istorijsku analogiju sa devetnaestim vekom, onda je
ovo potpuno pogrena analogija. Taj poredak je poivao na ravnotei snaga izmeu
bezmalo jednakih sila, dok su velike sile posle Hladnog rata daleko ak i od pribline
jednakosti u moi. Ruska mo opadala je bre i vie od 1990. godine naovamo nego to je
to iko oekivao, uprkos tome to je zadrala jedan ogroman nuklearni arsenal. Kineska
mo je rasla bre nego to je bilo ko mogao da pretpostavi, sa dugim razdobljem
dvocifrenog ekonomskog rasta, ali je ipak po mnogim karakteristikama ona ostala zemlja
u razvoju. Japan i Nemaka nisu postale supersile u punoj snazi kako su to neki netano
predviali 1990. godine. Sjedinjene Drave su jedina vojna supersila, iako je Evropska
unija priblino tu u ekonomskoj moi.
Neki analitiari predviaju da e svet biti organizovan oko tri ekonomska bloka -
Evrope, Azije i Severne Amerike. Ipak, ak i ovde, globalne tehnoloke promene i porast
broja neblokovskih, nedravnih subjekata meunarodnih odnosa poput multinacionalnih
korporacija i etnikih grupa, dovee do njihovog otpora kapacitetima ova tri bloka da
ogranie njihove aktivnosti. A ve smo imali prilike da diskutujemo o problemu koji
nastaje kada opisujemo svet kao poredak civilizacija.
Kao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiari opisuju meunarodni
poredak kao Ameriku svetsku imperiju. Na mnogo naina metafora o imperiji je
privlana. Amerika vojska ima globalni domaaj, sa bazama irom sveta i njihovim
regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua
franca kao to je to svojevremeno bio Latinski jezik. Amerika ekonomija je najvea na
svetu, a amerika kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogreno je pomeati
politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Amerike Drave zasigurno nisu
imperija na nain na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz
devetnaestog i dvadesetog veka, jer je sutinska osobina takvog imperijalizma bila
politika kontrola nad ostalim delovima planete. Iako odnosi u kojima postoji
nejednakost zasigurno postoje izmeu Sjedinjenih Drava i slabijih sila i lako mogu
dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa amerike strane, odsustvo formalne
politike kontrole nad tim dravama, ini termin "imperijalna" ne samo nedovoljno
tanim, nego i potpuno pogrenim.
Sjedinjene Amerike Drave imaju vie izvora moi nego to ih je imala Velika
Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moi, ali Sjedinjene Drave imaju manje moi u
smislu kontrole nad ponaanjem i unutranjom politikom drugih zemalja, nego to je to
imala Britanija u doba kada je vladala etvrtinom Planete. Na primer, kole u Keniji,
izbori, proces donoenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku
zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaninika. U poreenju sa tim, Sjedinjene
Drave imaju malo takve kontrole u dananje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene
Drave nisu ak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiari imperije odgovaraju da je termin
"imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva
kontrolu iz Vaingtona koja se teko uklapa sa sloenim nainom na koji je mo u svetu
danas raspodeljena.
U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po
obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija
i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna
mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u
sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i
moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao
ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na
privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table
transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju
raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. Uzmimo kao
dodatak pitanjima terorizma samo nekoliko primera; privatni akteri na globalnom tritu
kapitala ograniavaju nain na koji se kamatne stope mogu koristiti za upravljanje
amerikom ekonomijom, a trgovina droge, AIDS, migracija stanovnitva, i globalno
zagrevanje koji imaju duboke drutvene korene u vie od jedne zemlje, izvan su kontrole
amerikih vlasti. U takvoj jednoj situaciji ini se da nema ba puno smisla koristiti
tradicionalne termine poput unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opiu
takvi problemi.
Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj mo oslanjaju se u
svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meutim,
izgubiete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i neete uspeti da uzmete u obzir
i druge odnose, te vertikalne veze izmeu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv
terorizma, izmeu vojnih akcija na najvioj tabli (figurativno:ahovskoj tabli-prim.prev.)
u kojoj su Sjedinjene Drave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uveale
sposobnost lanova teroristike mree Al Kaida da pridobiju nove regrute na
transnacionalnoj tabli. Predstavljajui tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su
inherentno viestrana, a da bi se reila zahtevaju saradnju. Opisujui takav svet kao svet u
kojem postoji nekakva amerika imperija, neemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu
sveta sa kojim se Sjedinjene Drave suoavaju.
tavie, jo jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li e amerika
javnost tolerisati ovakvu jednu klasino imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila
u imperijalnom iskuenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meunarodnoj
sceni 1898. godine, ali meuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot
Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajue iskustvo. Istraivanja
javnog mnenja su stalno pokazivala da postoji malo oseaja za imperiju. Umesto toga,
javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korienje Ujedinjenih Nacija. Moda je
to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore
imperije, oznaio ameriku ulogu u svet kao "laku imperiju".
Trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie
nivoa. Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju
svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha.
Ali sva ta sloenost ne bi nita znaila da se vojna mo pretvara poput novca i da se moe
odrediti ishod u svim oblastima. Vojna vetina se, meutim, dokazala kao slabo sredstvo
za predvianje ishoda u dananjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj
ahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio
izvora moi nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era
amerike imperije u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska
supersila ne moe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je
na dnevni red meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se
hvatati u kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja
meunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih
bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristike mree.

Tamnica starih koncepata

Svet posle Hladnog rata je sui generis. Pristalice konstruktivistike teorije su u
pravu kada kau da ne bi trebalo previe da ograniavamo svoje razumevanje
pokuavajui da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa
njihovim mehanikim suprotnostima. Mo je postala viedimenzionalna, strukture su
postale sloenije, a granice drava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost
znai da svetski poredak mora poivati na vie od onog to je samo tradicionalna vojna
ravnotea snaga.
Realistiko vienje svetkog poretka je nuno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u
obzir dugorone drutvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema.
Godine 1648., nakon 30 godina meusobne besomune borbe povodom religije, evropske
drave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji e odrediti
religiju svoje drave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na
suverenitetu drava, ne naroda. Mehanika ravnotea izmeu drava, koje su posmatrane
kao prazne bilijarske kugle, polako je erodirala tokom sledeih vekova rastueg
nacionalizma i demokratske participacije, ali su norme dravne suverenosti opstale.
Danas, brzi rast transnacionalnih komunikacija, migracija i ekonomske meuzavisnosti
ubrzava eroziju klasinih koncepata i produbljuje jaz izmeu normativnog i stvarnog.
Ova evolucija ini jednako znaajnim liberalni koncept svetskog drutva ljudi i
drutva drava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne
moi. Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeno utopijskim, kao na primer
prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada
kada teoretiari politike govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u
meusobnom ratu. U debatama povodom nemakog ujedinjenja, na primer, predvianja
realista koji su Evropu videli kako se vraa u budunost su prola gore, nego ona liberala
koji su naglaavali da je nova Nemaka demokratska i duboko uronjena u svoje
zapadnjako okruenje kroz institucije Evropske unije.
Svakako da ove liberalne koncepcije poretka nisu u potpunosti nove i nisu
primenjive na sve drave. Poredak Hladnog rata je takoe imao norme i institucije, ali su
one imale ogranienu ulogu. Tokom Drugog svetskog rata, Ruzvelt, Staljin i eril su
pristali na Ujedinjene Nacije koje pretpostavljaju multipolaranu distribuciju moi. Savet
bezbednosti UN-a bi nametnuo doktrinu kolektivne bezbednosti i neagresije protiv malih
drava, dok bi pet velikih sila bilo zatieno pravom veta.
ak i ova skraena verzija Vudro Vilsonovog institucionalnog pristupa poretku je
obogaljena nepredvienim usponom bipolarizma. Supersile su stavile jedna drugoj veto
na inicijative i organizacija je svedena na jo skromniju ulogu stacioniranja mirovnih
snaga vie za nadgledanje primirja, nego za odbijanje agresorskih napada. Kada je pad
sovjetske moi doveo do nove politike Kremlja saradnje sa Sjedinjenim Amerikim
Dravama u primeni doktrine UN-a o kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to
je bio manje dolazak novog svetskog poretka, nego to je bio ponovna pojava jednog
aspekta liberalnog institucionalnog poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine.
Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom
poretku, tako je i otkrio jednu vanu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne
bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drave, i
primenjiva je samo kada odnosi prelaze dravne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena
izmeu naroda u dravi. Liberali pokuavaju da pobegnu od ovog problema pozivajui na
principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drave da glasa da li eli da
bude zatien van svojih granica. Ali kako smo videli, samoopredeljenje nije tako
jednostavno kao to zvui. Ko odluuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje od
10% drava u dananjem svetu su etniki homogene. Samo polovina od njih ima jednu
etniku grupu koja ini vie od 75%. Veina drava nastalih raspadom Sovjetkog saveza
imaju znaajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice. Afrika moe da
bude posmatrana kao kontinent od otprilike hiljadu naroda stisnutih unutar nekih
pedesetak drava. U Kanadi veinsko frankofonsko stanovnitvo provincije Kvebek
zahteva specijalan status, a neki od njih agituju za nezavisnost od ostatka Kanade.
Jednom kada postojanje takvih multietnikih i viejezikih drava bude dovedeno u
pitanje, bie teko sagledati gde e se taj proces zavriti. U takvom svetu, lokalna
autonomija i meunarodni nadzor nad pravama manjina pruaju neku nadu, ali politika
bezrezervne podrke pravu na nacionalno samoopredeljenje moe se pretvoriti u princip
velikog svetskog besporetka.

Razvoj hibridnog svetskog poretka

Kako je onda mogue ouvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele
moi meu suverenim dravama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja
meunarodnih institucija koje u svojoj osnovi imaju princip pravde meu narodima?
Meunarodne institucije se postepeno kreu u takvom post-vestfalskom smeru. Ve 1945.
godine, na osnovu lanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drave su obavezane na
kolektivnu odgovornost u potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. ak i pre
Rezolucije Saveta bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u
Iraku, preporuke Ujedinjenih Nacija o uvoenju sankcija protiv reima aparthejda u
Junoj Africi znaile su presedan o nepridravanju odredaba Povelje o suverenitetu
drava. U Evropi, Zavrnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava
manjina, dok bi povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj
bezbednosti i saradnji i Savetu Evrope. Meunarodno pravo se postepeno razvija.
Ameriki Pravni Institut je 1965. godine definisao meunarodno pravo kao "pravila i
principe ... u vezi sa ponaanjem drava i meunarodnih organizacija". Dve decenije
kasnije, pravnici ovog Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima".
Lina prava kao i prava manjina se sve vie tretiraju kao neto to nije samo unutranja
stvar drava.
U mnogim, moda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se kre to prolazi
nekanjeno. Pokrenuti oruanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela
takoe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao to smo videli, intervencija
odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreu od davanja izjava i
preduzimanja ekonomskih mera ogranienog karaktera to je na najniem nivou lestvice,
pa do invazije u punoj snazi, to se nalazi na najviem nivou. Vojne intervencije
ogranienog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se poveaju
bez izazivanja naglog poremeaja u raspodeli moi meu dravama.
Na iroj skali posmatrano, Savet bezbednosti moe delovati u skladu sa
odredbama Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, ako se utvrdi da nasilje unutar suverene
drave ili razvijanje oruja za masovno unitavanje preti da postane opta pretnja miru u
regionu. Takve definicije su pomalo elastine i mogu se postepeno razvijati tokom
vremena. U drugim sluajevima, grupe drava mogu delovati na regionalnoj bazi, kao to
su to inile Nigerija i druge zemlje devedesetih godina prolog veka aljui svoje vojne
trupe u Liberiju i Sijera Leone pod okriljem Ekonomske zajednice zemalja Zapadne
Afrike, ili kao to je to NATO uradio na Kosovu i Metohiji.
Takvi nesavreni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje
nasilja unutar drava i nepravdi izmeu naroda. Strahote bi bile, meutim, mnogo manje
nego kada bi donosioci politikih odluka pokuali da isprave sva zlodela silom, ili opciju
da se vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meunarodnih odnosa. Liberali moraju
shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem neto to
traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moi i
strukture u njihovom iskljuivo vojnom znaenju, proputaju promene koje se dogaaju u
svetu globalnih komunikacija i rastuih transnacionalnih odnosa.






MISLEI O BUDUNOSTI

U kakvom biste svetu eleli da ivite? iveli bi u svetu koji bi bio anarhian u
smislu opisanom na poetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotinog rata
sviju protiv svih. Poredak e biti osiguran i realistikom koncepcijom ravnotee snaga
meu dravama, ali i liberalnim konceptom meunarodnih institucija. Taj poredak nee
biti uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su esto suprotstavljeni ak i u pitanju
samoopredeljenja. Da li je vanije ouvati granice ili slediti humanitarne razloge koje
kre teritorijalni integritet? Kako izbor izmeu ove dve stvari utie na principe poretka?
Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju.
Promena se, meutim, dogaa. Robert Gilpin smatra da se meunarodna politika
nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo
problema razumeo na dananji svet. Kada bi se Tukidid naao na Bliskom Istoku ili u
Istonoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snaao u takvom okruenju. Ali, kada bi se,
kojim udom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo vie vremena da shvati
odnose izmeu Francuske i Nemake. Globalno posmatrano, postojala je tehnoloka
revolucija u razvoju nuklearnog oruja, informatika revolucija koja je smanjila ulogu
geografije i teritorija, jedan znaajan porast ekonomske meuzavisnosti i pojava
globalnog drutva u kojem postoji poveana svest ljudi o odreenim vrednostima ljudskih
pravima koja nadilazi dravne granice. Interesantno je da je sline promene predvideo
Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meunarodnu politiku. Kant je
prorekao da e se na duge staze ljudi izdii iznad rata iz tri razloga: zbog velike
destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meuzavisnosti, i zbog razvoja onoga to je
on zvao republikanskom vladom, ili onoga to mi danas nazivamo liberalnom
demokratijom.
Da bismo razumeli sadanji svet, moramo shvatiti i realistiko i liberalno gledite
na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiu pristalice
konstruktivistike teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliitim
idealnim tipovima, u veberovskom smislu te rei. U stavarnosti ne postoji ni ono to slika
realizam, ni ono to opisuje uenje o kompleksnoj meuzavisnosti; jer su oba idealni
tipovi. Realisti vide svet naseljen dravama koje koriste silu u potrazi za bezbednou.
Ako se to preokrene stvara se kompleksna meuzavisnost, u kojoj su nedravni akteri,
ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaniji nego bezbednost. Ova dva
gledita su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moemo smestiti
razliite odnose koji postoje u realnom ivotu. Sva tri pristupa realizam, liberalizam,
konstruktivizam - mogu biti od pomoi i neophodni u razumevanju meunarodne politike
u svetu koji se menja.
To nas dovodi do nekih zavrnih pitanja. Koliko e budunost liiti na prolost?
Moe li se Evropa vratiti u budunost? Da li e doi do jo jednog rata velikih sila?
Civilizacija? Hoe li nae informatiko doba biti vie demokratsko i stoga miroljubivije?
Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet vie ne postoji, ali
nee biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju e Sjedinjene Drave same
kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, ve multipolaran i kako informatika
revolucija bude napredovala i meuzavisnost se poveavala, a transnacionalni akteri na
meunarodnoj sceni postajali sve znaajniji, doi e do rasprivanja moi. Novi svet nee
biti savreno ureen, i vi ete iveti s tim.






PITANJA ZA RAZMILJANJE


1. ta Fukujama misli pod "krajem istorije"? Koje su prednosti i nedostatci ovog
koncepta?
2. Da li je verovatnije da e sukobi nastati izmeu velikih civlizacija ili unutar njih?
Koje su prednosti i nedostatci Hantingtonovih argumenata?
3. Postoji li Novi svetski poredak, drugaiji od onog koji je postojao posle Drugog
svetskog rata? Moemo li ga okarakterisati kao multipolaran? Bipolaran?
Unipolaran? Da li je to od vanosti?
4. Gubi li se znaaj nacionalizma u svetskoj politici, ili je ovaj inilac jai nego
ikada? Navedite neke primere. Da li je mogua imperija u eri nacionalizma?
5. Koliko je realna pretnja od nuklearnog rata ili je to stvar prolosti? ta e se desiti
ako teroristike grupe dou u posed oruja za masovno unitenje?
6. Koji su argumenti za i protiv rasprenosti moi od centralnih vlada drava ka
nekim drugim subjektima meunarodnih odnosa? Zato je ovo vano?
7. Koje vrste moi su znaajne a koje e biti znaajne u narednim decenijama? Kako
e to uticati na ameriku ulogu u svetu? Kako Zalivski rat iz 1991. godine, ili
Kosovska kriza iz 1999. godine, kampanja u Avganistanu iz 2001. ili Iraki rat iz
2003. godine utiu na odgovore na ova pitanja?
8. ta realistika teorija meunarodnih odnosa predvia o budunosti Evrope? Koji
drugi inici mogu uticati na deavanja u svetu oko nas? ta liberalni i
kontsruktivistiki pristupi imaju da dodaju?
9. ta pristalice realistike i liberalne teorije meunarodnih odnosa predviaju o
tome kakva e biti priroda ameriko-japanskih odnosa u godinama koje su pred
nama? Ameriko-evropskih? Ameriko-kineskih? Da li e irenje liberalne
demokratije imati uticaja na mir u svetu?
10. Koji su argumenti za i protiv gledita koje sadanji svetski poredak prikazuje kao
Ameriku imperiju?
11. Ako postojanje interneta pomae jaanju transnacionalnih grupa, kakvog e to
imati uticaja na svetsku politiku?
12. Na koji se nain bezbednost u 21. veku razlikuje od bezbednosti u prethodnom
veku?
PREPORUENA LITERATURA
1. Fukuyama, Francis, "The End of History," The National Interest, No. 16
Summer 1989, pp. 3-18. (Za ovaj tekst na Srpskom jeziku videti: Frensis
Fukujama, Kraj istorije, III Program Radio Beograda, br. 84, 1990, str. 141
162.; Takoe, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na
Srpski jezik: Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, Slubeni List
SRJ, Beograd, 1996 ili Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, CID,
Podgorica, Romanov, Banja Luka, 2002)
2. Francis Fukuyama, "The Last Man in a Bottle: An Essay on the Tenth
Anniversary of the Publication of 'The End of History'" and "Responses to
Fukuyama," The National
Interest, No. 56 Summer 1999
3. Mearsheimer, John, "Back to the Future," International Security, 15:1, Summer
1990,
pp. 5-56; and Hoffmann, Stanley, Robert Keohane, and John Mearsheimer,
"Back to the Future: Part II," International Security, 15:2, Fall 1990, pp. 191-
199.
4. Huntington, Samuel, "The Clash of Civilizations?" Foreign Affairs, 72:3
(Summer 1993), pp. 22-49. (Videti ovaj tekst na Srpskom jeziku: Samjuel
Hantington, Sudar civilizacija, u: Branko Milinkovi, Sanja Milinkovi,
Nacionalne manjine u meunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku,
Meunarodna politika, Beograd, 1997, str. 327 350; Takoe, ovaj tekst je
kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na Srpski jezik: Semjuel
Hantington, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, CID,
Podgorica, 1998)
5. Hoge, James, and Gideon Rose, How Did This Happen? Terrorism and the New
War Council on Foreign Relations, Public Affairs Reports, New York, 2001
6. Nye, Joseph S., Jr., The Paradox of American Power: Why the World's Only
Superpower Can't Go It Alone (New York: Oxford University Press, 2002),
Poglavlje 5 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik: videti, Dozef Naj, Jr.,
Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004 prim. prev.)
DODATNA LITERATURA
Bacevich, Andrew, American Empire, Harvard University Press, Cambridge, MA,
2002

Barnet, Richard J., and John Cavanagh, Global Dreams: Imperial Corporations and the
New World Order, Simon & Schuster, New York, 1994

Brown, Michael, Sean Lynn-Jones, and Steven Miller, eds., Debating the Democratic
Peace MIT Press, Cambridge, MA, 1996

Clark, Grenville, and Louis Sohn, Introduction to World Peace Through World Law,
World Without War Publications, Chicago, 1973

Deudny, Daniel, "Geopolitics and Change," in Michael W Doyle and G. John
Ikenberry, eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press,
Boulder, CO, 1997

Emmott, Bill, 20:21 Vision: Twentieth Century Lessons for the Twenty-First Century
Farrar, Strauss, and Giroux, New York, 2003

Falk, Richard A., This Endangered Planet: Prospects and Proposals for Human Survival
Random House, New York, 1971

Feinstein, Lee, and Anne-Marie Slaughter, "A Duty to Prevent," Foreign Affairs
January / February, 2004

Finnemore, Martha, "Constructing Norms of Humanitarian Intervention," in Peter
J. Katzenstein, ed., The Culture of National Security: Norms and Identity in World
Politics Columbia University Press, New York, 1996

Gaddis, John L, 'Towards the Post-Cold War World," Foreign Affairs, 70:2,
Spring 1991, pp. 102-122.

Haas, Ernst B., Beyond the Nation-State: Functionalism and International Organization
Stanford University Press, Stanford, CA, 1964

Huntington, Samuel P, The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth
Century University of Oklahoma Press, Norman, OK, 1991, (Videti Srpsko
izdanje ove knjige: Semjuel Hantington, Trei talas, Stubovi Kulture, Beograd,
2004)

Ignatieff, Michael, Empire Lite, Vintage Books, New York, 2003

Ignatieff, Michael, The Rights Revolution, House of Anansi Press, Toronto, 2000

Kagan, Robert, Of Paradise and Power: America and Europe in the New World Order
Vintage Books, New York, 2003 (Ova knjiga je prevedena na Srpski jezik,
videti:
Robert Kejgan, O raju i moi, arobna knjiga, Beograd, 2003 prim. Prev.)

Kaplan, Robert, The Ends of the Earth: A Journey at the Dawn of the 21s t
Century (New York: Random House, 1996).

Kennedy, Paul M., The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and
Military Conflict from 1500 to 2000, Random House, New York, 1987, (Ova knjiga
je prevedena na Srpski jezik, videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila,
Slubeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 prim.prev.)

Lake, David, and Donald Rothchild, Ethnic Forces and Global Engagement: The International
System and Management of Ethnic Conflic, University of California: Institute on
Global Conflict and Cooperation, San Diego, 1996

Mastanduno, Michael, "Preserving the Unipolar Moment: Realist Theories and U.S.
Grand Strategy After the Cold War," International Security, 21:4, Spring 1997,
pp. 49 - 88.
Mathews, Jessica A., Preserving the Global Environment: The Challenge of Shared
Leadership Norton, New York, 1991

Mitrany, David, A Working Peace System, Quadrangle, Chicago, 1966

Moravcsik, Andrew, The Choice for Europe: Social Purpose and State Power from
Messina to Maastricht, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1998

Neustadt, Richard E., and Ernest R. May, Thinking in Time: The Uses of History for
Decision-makers, Free Press, New York, 1986

Russett, Bruce, and James S. Sutterlin, "The U.N. in a New World Order," Foreign Affairs,
70:2 , Spring 1991, pp. 69 - 83.

Sagan, Scott D., and Kenneth N. Waltz, The Spread of Nuclear Weapons: A Debate (New
York: W.W. Norton, 1995).

Slaughter, Anne-Marie, "The Real New World Order," Foreign Affairs September /
October, 1997

Sorensen, Georg, Changes in Statehood: The Transformation of International
Relations, Palgrave, New York, 2001

Spiro, Peter J., "New Global Communities: Nongovernmental Organizations in
International Decision-Making Institutions," The Washington Quarterly, 18:1, Winter
1995, pp. 45 - 56.
Vernon, Raymond, In the Hurricane's Eye: The Troubled Prospects of Multinational
Enterprises, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1998

Wallace, William, The Transformation of Western Europe, Royal Institute for Interna-
tional Affairs, Pinter, London, 1990

Williams, Phil, "Transnational Criminal Organizations: Strategic Alliances," The
Washington Quarterly, 18:1, Winter 1995, pp. 57 - 72.


POJMOVNIK:



Alijanse

Formalni ili neformalni aranmani nainjeni izmeu suverenih drava iji je cilj obino
da osiguraju meusobnu bezbednost.

Politika poputanja

Delovanje kojim se kroz poputanje izlazi u susret zahtevima sile koja jaa u cilju
predupreivanja sukoba. Zapadnoevropsko umirivanje Hitlera kasnih 1930-ih je klasian
primer opasnosti ovakve politike.

Asimetrija

Sluajevi u kojima se drave ili drugi akteri sa neuravnoteenom moi nalaze u
suprotstavljenim poloajima. Rat koji Sjedinjene Amerike Drave vode protiv Al Kaide,
od velikog dela strune javnosti smatra se za primer asimetrinog sukoba.

Ravnotea snaga

Termin koji se esto koristi da opie 1) raspodelu moi u meunarodnom sistemu, 2)
politiku uravnoteivanja strane moi u cilju predupreivanja jedne drave od zadobijanja
premoi, ili 3) ravnoteu vojne moi koja je postojala u multipolarnom sistemu
devetnaestovekovne Evrope.

Bipolarizam

Struktura meunarodnog sistema u kojoj dve drave ili alijanse drava dominiraju
svetskom politikom. Hladnoratovska podela izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog
Saveza esto se navodi kao primer bipolarnog sistema.

Breton Vuds

Odmaralite u amerikoj saveznoj dravi Nju Hempajr u kojem su 1944. godine
osnovani Meunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Kolektivna bezbednost

Sredstvo za odravanje mira u kojem se skup drava saglasio o institucionalnom okviru i
pravnim mehanizmima kako bi predupredio ili uguio agresiju. Dva primera delovanja
sistema kolektivne bezbednosti pod okriljem Ujedinjenih Nacija bili su Korejski rat i rat
u Persijskom zalivu.

Hladni rat

Pat pozicija izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza koja je trajala priblino od
kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida 1989. godine. Iako su se vodili tzv.
posredni ratovi u ime obe strane irom sveta, amerika i sovjetska vojska nisu bile u
direktnom sukobu, to je sve zajedno uslovilo da je ovaj rat pre bio Hladni nego topli
rat.

Beki kongres


Sporazum iz 1815. godine koji je oznaio kraj Napoleonovih ratova i ustanovio opti
okvir meunarodnog sistema Evrope u 19. veku.

Konstruktivizam


Analitiki pristup meunarodnim odnosima koji naglaava znaaj ideja, kulture i
drutvenih dimenzija. Don Rugi, Aleksander Vend, Peter Kacenstajn se smatraju
konstruktivistima.

Kontejment

Spoljna politika osmiljena da obuzda potencijalnog agresora. Zapreavanje je bilo
ugaoni kamen Amerike spoljne politike prema Sovjetskom komunizmu tokom Hladnog
rata.

Kosmopolite

Kosmopolite vrednuju pojedince iznad suverenih drava i ograniavaju moralnu vanost
dravnih granica. arls Bajc je istaknuti teoretiar kosmopolitizma.

Metod izvrtanja injenica

Argumenti koji idu suprotno od injenica. esto se nazivaju ta bi bilo kad bi bilo
pitanjima i koriste se u analizi scenarija u meunarodnim odnosima u cilju istraivanja
uzronih odnosa.




Kubanska raketna kriza

Pat pozicija koja je u oktobru 1962. godine postojala izmeu Sjedinjenih Drava i
Sovjetskog Saveza zbog postavljanja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi. Kriza je bila
reena na taj nain to su Sovjeti uklonili njihove rakete, delimino u zamenu za tajni
sporazum koji je predviao da e Sjedinjene Drave ukloniti svoje rakete iz Turske.

Teorija zavisnosti

Teorija razvoja, popularna 1960-ih i 1970-ih, koja je smetala bogate zemlje u sredite
meunarodnog sistema, pri cemu bi zemlje u razvoju bile drane na periferiji. Ova
teorija je izgubila svoju uverljivost kada su se zemlje poput Singapura i June Koreje
brzo razvile u 1980-im i 1990-im godinama.

Odvraanje

Strategija obeshrabrivanja potencijalnog agresora putem pretnje ili straha.


Ekonomska meuzavisnost

Situacije koje se odlikuju uzajamnim ekonomskim uticajem izmeu drava ili aktera u
razliitim dravama. Vidi meuzavisnost.

etrnaest taaka

Vudro Vilsonov plan za sreivanje prilika u meunarodnim odnosima na kraju I svetskog
rata. Meu njegovim najvanijim odlikama bio je poziv za stvaranje jedne meunarodne
ustanove koja bi osigurala kolektivnu bezbednost. Vidi Drutvo naroda.

GATT (Opti sporazum o carinama i trgovini, General Agreement of Tariffs and
Trade)

Meunarodni sporazum o carinama i trgovini koji je stupio na snagu 1947. godine, a
zamenjen je 1994. godine sa WTO (Svetska trgovinska organizacija, World Trade
Organization)

Teorija igara

Teorija racionalnog delovanja (pretpostavlja se da odreeni subjekat moe da odredi ta
je u nekoj situaciji dobro a ta loe za njega, tzv. cost benefits) koja predvia nain na
koji e akter reagovati u odreenoj situaciji kako bi osigurao povoljan ishod. Teorija
igara je bila popularizovana u filmu Blistavi um.





Geopolitika

Teorija meunarodne politike koja smatra da su mesto i poloaj neke drave u odnosu na
druge od presudnog znaaja za njeno ponaanje.

Globalizacija

U svom najirem znaenju, ovaj termin se koristi da opie mreu meuzavisnosti koja je
prekrila itav svet. Ima jedan broj dimenzija, ukljuujui ekonomsku, kulturnu, vojnu i
politiku globalizaciju. To nije nova pojava potie jo od Puta svile ali je usled
informatike revolucije, njen savremeni oblik gui i bri nego to su to prethodni.

Hegemonija

Sposobnost vrenja kontrole unutar sistema suverenih drava. Za Sjedinjene Amerike
Drave se esto kae da imaju vojnu hegemoniju u dananjem svetu.

Meunarodne vladine organizacije

Organizacija koja povezuje dve ili vie suverenih drava. Ujedinjene nacije i
Meunarodni monetarni fond (MMF) su primeri meunarodnih vladinih organizacija.

Meunarodne organizacije

Ustanove stvorene da pospee meunarodnu saradnju. Ujedinjene nacije, Svetska banka,
Meunarodni monetarni fond su primeri meunarodnih organizacija.

Meunarodno pravo

Kombinacija ugovora i obiaja koji ureuju ponaanje drava. eunarodno pravo se
takoe moe primeniti na pojedince koji deluju u meunarodnom kontekstu.

Meunarodni monetarni fond

Meunarodna organizacija osnovana posle Drugog svetskog rata da kreditira prvenstveno
zemlje u razvoju, pomae stabilizaciju valuta ili pokriva platne bilanse. Vidi Breton
Vuds.

Meuzavisnost

Situacija koju odlikuje postojanje uzajamnih uticaja izmeu drava ili drugih subjekata.

Intervencija

Spoljne akcije koje utiu na unutranje poslove suverene drave. Ovaj pojam se najee
koristi da oznai nasilno meanje u unutranje poslove neke zemlje.

I us ad bellum

Moralni kodeks opravdavanja rata koji mora biti zadovoljen kako bi rat bio smatran za
pravedan. Tradicionalno ovaj pojam ukljuuje sledee elemente: opravdani razlog koji se
objavljuje od strane nadlene vlasti; posedovanje dobre namere; razumne anse za uspeh;
cilj koji je proporcionalan upotrebljenim sredstvima. Od latinskog opravdanje za rat.

I us in Bello

Moralni kodeks ponaanja koji drave i pojedince obavezuje na odgovornost za njihove
akcije za vreme ratnog stanja. Od latinskog pravda u ratu.

Doktrina pravednog rata

Intelektualna tradicija sa poreklom u hrianskoj crkvi koja uvodi moralne smernice i
opravdanja da ogranii odgovarajuu upotrebu sile od strane drava. Tradicija pravednog
rata zabranjuje ubijanje nedunih civila. Sveti Avgustin i Toma Akvinski su vane
istorijske pojave u ovoj tradiciji; Majkl Volcer je poznati moderni teoretiar. Vid. Ius in
bello i Ius ad bellum.

Drutvo naroda

Meunarodna organizacija posveena kolektivnoj bezbednosti koja je bila osnovana na
kraju Prvog svetskog rata. Vudro Vilson, glavni zagovornik Lige, pozvao je na njeno
stvaranje u njegovih etrnaest taaka na kraju rata. Drutvo naroda nije uspelo
zahvaljujui vlastitoj nesposobnosti da predupredi agresije koje su vodile Drugom
svetskom ratu.

Liberalizam

Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem drave funkcioniu kao deo jednog
globalnog drutva koje predstavlja okvir za njihova meudejstva. Klasini liberalizam
ima intelektualne korene u delima Imanuela Kanta, Deremi Bentama i Dona Stjuarta
Mila. U moderno doba Vudro Vilson i Riard Rouzkrens se smatraju liberalima.

Multipolaran

Struktura meunarodnog sistema u kome tri ili vie drava ili saveza dominiraju
svetskom politikom. Mnogi teoretiari devetnaestovekovnu Evropu vide kao primer
multipolarnog meunarodnog sistema.

NAFTA ( Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini)

Sporazum iz 1994. godine izmeu Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Meksika
kojim je stvorena zona slobodne trgovine na podruju Severne Amerike.

Nacionalni interes

Opaanja drave njenih ciljeva u meunarodnom sistemu. Realisti, liberali i
konstruktivisti imaju razliita opaanja o tome kako drave formuliu svoje nacionalne
interese.

Nacionalizam

Verovanje da ljudi koji pripadaju odreenoj grupi, bilo kroz zajedniku etniku
pripadnost, jezik, tlo, kulturu ili religiju, treba da naseljavaju datu teritoriju i kontroliu
dravu.

Neoliberalizam

Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem su akcije drava ograniene
ekonomskom meuzavisnou i meunarodnim organizacijama. Robert Kiohejn se
smatra neoliberalom. Vidi Meuzavisnost i Meunarodne institucije.

Neorealizam

Analitiki pristup meunarodnim odnosima po kojem su akcije drava prvenstveno
ograniene strukturalnom ravnoteom vojne moi. Kenet Volc i Don Mirajmer su
poznati neorealisti.

NGO (Nevladine meunarodne organizacije)

Najire definisano, svaka organizacija koja predstavlja interese drugaije od interesa
drava i multinacionalnih korporacija. Ovaj pojam najvie se odnosi na transnacionalne
ili meunarodne grupe (ono to ponekad nazivamo INGO, International
Nongovernmental Organization, meunarodna nevladina organizacija). Primeri poznatih
NGO-a ukljuuju Katoliku crkvu, Green Peace, Meunarodni Crveni krst.

Strategija nuklearnog odvraanja

Strategija koriena tokom Hladnog rata od strane Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih
Drava u kojoj je posedovanje nuklearnog oruja sluilo kao sredstvo odvraanja druge
strane. Vidi Odvraanje.

OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, Organization of Petroleum
Exporting Countries)

Organizacija drava najveih svetskih proizvoaa nafte koje na taj nain usaglaavaju
politiku proizvodnje nafte i njenu cenu.

Zatvorenikova dilema

Misaona veba u kojoj dva zatvorenika koji su odvojeni jedan od drugoga, donose
nezavisne racionalne odluke (pretpostavlja se da odreeni subjekat moe da odredi ta je
u nekoj situaciji dobro, a ta loe za njega, tzv. cost benefits) o davanju informacija ili
prikrivanju informacija ime ele da obezbede najbolji ishod za sebe. Vidi Teorija igara.

Vestfalski mir

Sporazum iz 1648. kojim je okonan Tridesetogodinji rat i postao okvir meunarodnog
sistema u kojem su suverene drave bile najvii oblik vlasti.

uvanje mira

Razmetanje naoruanih trupa u cilju spreavanja sukoba ili odravanja mira u nekoj
dravi. Mnoge operacije uvanja mira voenje su pod okriljem Ujedinjenih Nacija, ali
one takoe mogu biti voene i od strane regionalnih organizacija ili grupa drava koje
deluju van sistema UN-a.

Peloponeski rat

Sukob izmeu Atine i Sparte koji je trajao od 431.- 404. p.n.e. i koji je rezultirao
porazom Atine i slomom zlatnog doba atinske demokratije. Vidi Tukidid.

Realizam

Analitiki pristup izuavanju meunarodnih odnosa po kome su drave glavni subjekti, a
sredinji problemi su rat i upotreba sile. Realistima se smatraju Tukidid, Oto fon
Bizmark, Edvard H. Kar, Hans Morgentau i Henri Kisinder.

Samoopredeljenje

Pravo naroda da formiraju dravu. Vudro Vilson je bio veliki zagovornik prava na
samoopredeljenje.

Skeptici

Skeptici veruju da u diskusijama o meunarodnim odnosima nema mesta za moralne
kategorije, jer ne postoji meunarodna zajednica koja bi propisivala prava i dunosti.

Drutveni liberalizam

Uverenje da kontakti meu ljudima smanjuju mogunost izbijanja sukoba, tako to
unapreuju meusobno razumevanje.

Meka mo

Sposobnost da se poeljni ishod ostvari putem privlanosti, a ne pomou prinude ili
plaanja.

Suverenitet

Koncept da drave imaju vlade ija se vlast protee na celoj njenoj teritoriju. Vidi
Vestfalski sporazum.

Dravni moralisti

Dravni moralisti veruju da meunarodni moral zavisi od drutva suverenih drava koje
deluju po odreenim pravila, ak i ako se ta pravila ne potuju.

Simetrija

Situacija u kojoj su drave ili drugi subjekti meunarodnih odnosa koji poseduju
priblino jednaku mo, meusobno suprotstavljeni. Nuklearna ravnotea izmeu
Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza u vreme Hladnog rata se esto navodi kao primer
simetrinog sukoba.

Tridesetogodinji rat

Niz ratova u Evropi uzrokovanih meunarodnim, verskim i dinastikim sukobima koji su
se dogaali izmeu 1618. i 1648. godine. Vidi Vestfalski sporazum.

Tukidid

Atinski vojni zapovednik ija knjiga Istorija Peloponeskog rata, hronika Peloponeskog
rata izmeu Atine i Sparte, predstavlja jedno od najranijih poznatih dela o istoriji i
meunarodnim odnosima.

Transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa

Bilo koji nedravni subjekt ili entitet ije delovanje prelazi meunarodne granice.
Transnacionalni akteri su i Osama bin Laden i Crveni krst.

Rimski ugovori

Sporazum iz 1957. godine kojim je poloen temelj za evropske integracije, koji je prvo
vodio ka stvaranju Evropskog zajednikog trita, i na kraju doveo do Evropske unije i
zajednike Evro valute.

Ugovor u Utrehtu

Sporazum kojim je 1713. godine okonan Rat za pansko naslee i ustanovljen
legitimitet britanskih i francuskih poseda u Severnoj Americi.

Vestfalski sporazum

Ugovor iz 1648. godine kojim je formalno zakljuen Tridesetogodinji rat i uspostavljen
suverenitet drava kao najvie naelo u meunarodnom sistemu.

Unipolarnost

Raspodela moi u nekom meunarodnom sistemu u kome jedna drava ima najveu mo.
Neki analitiari strukturu vojne moi koja postoji u sadanjem meunarodnom sistemu,
sa Sjedinjenim Amerikim Dravama kao dominantnom vojnom silom, navode kao
primer unipolarnog sistema.

Ranjivost

Relativna cena promene strukture sistema meuzavisnosti. O ovom pojmu se takoe
moe misliti kao o ceni izbegavanja pridravanja ili promene pravila igre.

Svetska banka (World Bank, WB)

Meunarodna finansijska institucija osnovana posle Drugog svetskog rata sa ciljem
obezbeivanja pozajmica, tehnike pomoi, i politikih saveta zemljama u razvoju. Vidi
Breton Vuds.

STO, Svetska trgovinska organizacija, (WTO- World Trade Organization)

Meunarodna organizacija stvorena 1994. godine da ureuje trgovinu i carinske stope
izmeu drava lanica. Vidi GATT.