DZON KIN

5. PLURALIZAM JAVNOSTI I PROMENE U STRUKTURI JAVNE SFERE

(KIN IIskripta)
Tokom moderne epohe ovaj termin je proao kroz 3 faze:
1. Prvo su pojmove javnost, javne vrline i j.mnjenje upotrebljavali branioci slobode
tampe i drugih javnih sloboda u svojoj borbi protiv vladara i dvora. deal javne
sfere je bio jedna od glavnih tema republikanskog gra!anstva, koje je smatralo da
apsolutizam iri apatiju me!u stanovnitvom i korumpira vladare. "ahtevali su
pravo gra!ana na slobodno izra#avanje, vladavinu prava i meovitu vlast.
2. $a razvojem kapitalizma, ideal javne sfere je po%eo da se koristi za kritiku
monopola robne proizvodnje.
. & tre'oj fazi se ovi problemi naglaavaju istovremeno, a ideal javne sfere se
vezuje za radio(difuziju u javnoj slu#bi. )V!st"i#st!rska $k%&a' Nik%&asa
(ar#!"a je formulisala ovu tre'u verziju teorije javne sfere. *arnem smatra da
se politika u oblasti radio(difuzije ne sme ograni%iti na dr#avu i tr#ite, ve' mora
biti preputena j.sferi, koja ne te#i sticanju politi%ke mo'i ni profita. Tako bi svi
gra!ani imali ravnopravan pristup raznovrsnoj i kvalitetnoj zabavi i
informacijama, a ne samo povla'eni. Tr#ino usmereni mediji su neprijatelji
javnog #ivota, jer produbljuju postoje'u drutvenu nejednakost. *arnem ka#e da
su radio i T+ stanice u javnom vlasnitvu i pored tehni%kih i finansijskih teko'a,
odr#ale u #ivotu javni duh. ,ne su u emisije uvele obi%ne gra!ane i tako dale
publicitet njihovim temama i na%inu #ivota.
P-,P./.012 -./, /3&1"12 & 1.+0,1 $4&"5
0as je vek bio oblezen naporom da se na nacionalnim radio i televizijskim
kanalima ponude mesoviti programi, dostupni svim gradjanima i to cesto uprkos
ozbiljnim tehnickim problemima i tegobnim finansijskim smetnjama6 taj je
projekat odrzao u zivotu javni duh i razmaknuo gradjanima horizonte svesti o
svetu oko njih. Tokom pola veka pruzanje osnovnih usluga pomoglo je da se
elektronskim medijima oduzme karakter robe. ,no j eumanjilo ulogu budzetskog
korporativne pohlepe kao najvecih kvaliteta potrebnih za upravljanje medijima.
7odel javne sluzbe je takodje sproveo u zivot nacionalne propise u pogledu
kolicine i tipa reklame. 7odel javne sluzbe danas pritiska dugotrajna kriza.
$tatus 8uo je postao neodrziv. 7ediji u javnoj sluzbi u 2vropi i drugde klize i
tonu u duboku krizu identita(onu isti krizu identiteta koja je od samog pocetka
mucila americke medije u javnoj sluzbi, oprhvane stalnom neizvesnoscu u
pogledu finansijske osnove prvnog statusa i javne uloge. Posto vise nisu sigurni u
svoje izvore finansija, niti opseg i prirodu svoje savremene politicke uloge,
evropski mediji u javnoj sluzbi upleteni su u jedan siri politicki problem, prisutan
u svim starim demokratijama: politicke partije, profesionalna udruzenja,
sindikati, crkve i druge ustanove koje definisu i projektuju misljenja gradjana i
predstavljaju ih donosiocima odluka, sada ili gube snagu ili postaju predmet
novih rasprava o tome koliko su zapravo reprezetativne.
$avremena boljka radio difuzije u javnoj sluzbi ima nekoliko dubokih uzroka od
kojih se tri neposredno ticu javne sfere:
A) St!)a#*! kai$a + /o 9:ih godina su prihodi od pretplate, zahvaljuju'i prodaji
televizora rasli, a onda je dolo do zasi'enja. & to vreme je po%ela i inflacija,
trokovi proizvodnje programa porasli i smanjile se dr#.dotacije. $manjenje
finansijske podrke je onemogu'il medijima u j.slu#bi da se suprotstave
;deregulaciji< =isticanje konkurencije i reklame kao na%ina za slobodu medija od
meanja dr#ave>. ,no je onemogu'io i pra'enje tehnolokih inovacija, pa su
zato vode'u ulogu u oblasti komunikacija preuzeli privatni preduzetnici.
3inansijski problemi su javne medije prisilili da se okrenu koprodukcijama, da
prodaju ili izdaju u zakup privatnicima delove svojih programskih i proizvodnih
postrojenja, to je naruilo legitimnost modela javne slu#be.
,) Pr%-&!"i &!.iti"#%sti / ako nastoje da zadovolje sve ukuse publike, mediji u
javnoj slu#bi nisu i ne mogu biti u dovoljno ;reprezentativni<. 2misije, ma
koliko bile raznovrsn ne mogu zadovoljiti sve potrebe publike. 7asovna publika
se zato deli na mnotvo publika s razli%itim ukusima. 7odel javne slu#be,
me!utim, pokuava da ugura publiku u jedan kalup i tako kri sospstveno na%elo
da svi moraju imati ravnopravan pristup zabavi, informacijama i kulturi.
,sim toga, javni mediji, sli%no komercijalnim, vie forsiraju neka lica
=voditelje, stru%njake, politi%are, poslovne ljudi, li%nosti iz ou(biznisa> od
dugih. Tako oni koji su stalno u medijima dobijaju status predstavnika javnog
iskustva.
$vi ovi oblici ukalupljivanja potkopavaju legitimnost medija u javnoj slu#bi.
0) T!1#%&%$ka pr%"!#a / 0ajve'a teko'a s kojom se suo%io model javne slu#be
je pojava kablovske i satelitske televizije, lokalnog radija i komp.mre#a, jer je
sruila tradicionalni argument da zbog ograni%enja spektra radio(difuzija u
javnoj slu#bi ima status ;prirodnog monopola< unutar nac.dr#ave. /#on -ajt,
prvi direktor 55?(a, ka#e da radio(difuzija u javnoj slu#bi treba da funkcionie
kao nac.slu#ba, jer slu#i drutvenom jedinstvu, povezuj razli%ite grupe, regije i
klase prenose'i doga!aje od nac.zna%aja Tehnoloke inovacije, me!utim,
primoravaju ove medije da se takmi%e sa privatnim firmama pod novim okolno
@in smatra da se prevlast nac.javnih medija u bli#i kraju, a umesto njega dolaze
novi oblici komunikacije koji nisu vezani za teritoriju i natkriljuju i fragmentiraju
naci.javnu sferu. $ve su one poprita delanja vezanog za mo' i interese i imaju
osobine javne sfere. ,ne su povezane su, ali ne te#e intraciji.
Ki# ra)&ik2*!3
4. Mikr%/*a5#! s6!r! / su lok. prostori u kojima u kojima desetine, stotine ili hiljade
ljudi stupa u interakciju na nivou ni#em od nac.dr#ave. &nutar tih prostora gra!ani
formiraju svoje identi %esto suprotstavljaju'i se silama sa vrha koje nastoje da
reguliu javni #ivot na lokalnom nivo
1avne sfere se razvijaju unutar debatnih klubova, izdava%kih ku'a, razgovora o
politici me!u prijateljima. & tim prostorima, gra!ani dovode u pitanje postoje'e
ure!enje #ivota i tra alternative. 7ikro javne sfere se razijaju i me!u decom =video
igre>.
Povremeno te javne sfere prerastu u vidljive medijske doga!aje, kao to su
demonstracije za gaA i lezbijska prava, protest protiv izgradnje puteva ili
elektrocentrala.
7ikro javne sfere iako izgledaju privatno, imaju odlike javne delatnosti u
okviru malih grupa. ,ne ra%unaju sa tim da promene na mikro(nivou imaju makro(
efekte. 7ikro j.sfere su odlika savremenih drutvenih pokreta, koji se sastoje se od
mre#a malih grupa, organizacija, inicijativa i prijateljstava. ,vi pokreti se vie ne
bave problemima raspodele materijalnih dobara i resursa, ve' problemima
proizvodnje i dostupnost informacija.
2. M!)%/*a5#! s6!r! / su prostori sporova oko mo'i koji obuhvataju milione ljudi na
nivou dr#ave i stvaraju se posredstvom nacionalnih medija. ,ne se povremeno
mogu proiriti i na druge dr#ave ili delovati unutar regije jedne nac. dr#ave.
ako mikro(javne sfere vre na njih pritisak, mezo(javne sfere se odupiru. ,va
dva domen ja%aju u sukobu jedan sa drugim =%itaoci nac.novina npr. mogu
konsultovati lokalnu tampu zbog druga%ijih tema i pogleda>.
7ezo(javne sfere se prote#u na nacionalne i regionalne jezi%ke grupe. ,ne
imaju mo'ne proizvodne i distributivne strukture i zato javni #ivnot na nac. nivou
ne'e uskoro nestati.
,sim u nacionalnim, javni sporovi oko mo'i se odvijaju i u komercijalnim
medijima. @ao to su mediji u javnoj slu#bi sve podlo#niji tr#inim silama,
komercijalni mediji se sve %e'e bave pitanjima od interesa za sve gra!ane.
. Makr%/*a5#! s6!r! / obuhvataju stotine miliona, %ak milijarde ljudi umeane u
diskusije na svetskom i regionalnom planu.
7akro(javnosti predstavljaju neplaniranu posledicu me!. koncentrisanja
medijskih firmi. Prvobitni oblik koncentrisanja medijskog kapitala pojavio se jo u
1B.v u novinskoj industriji i informativnim agencijama. .meri%ke, britanske,
nema%ke i francuske firme su me!u sobom razdelile svet u skladu sa sferama
uticaja svojih dr#ava.
/anas se ova konentracija deava na globalnom planu i podrazumeva stvaranje
vlasni%kih lanaca u medijskoj industriji i razvoj satelitskih komunikacionih sistema.
,snovni motiv razvoja transnacionalnih firmi je zarada. ,ve firme se koriste
ekonomijom veli%ine, to zna%i da svoje resurse premetaju s jednog kraja
medijskog polja na drugi izrabljuju'i tako radnu snagu nekoliko drutava
odjednom. Tako!e, one mogu izbe'i propise nacionalnih dr#ava, sele'i centar
svojih aktivnosti s jednog tr#ita na drugo u skladu s promenama politi%ke,
zakonske i kulturne klime.
7e!utim, ovaj profitom motivisan proces, poma#e rast nadnacionalne
javnosti. ako su svetske javne sfere jo u povoju, ona se ubrzano razvija. $vetski
medijski doga!aji su namenj ;svetskoj publici<. 0pr, 3 susreta -egana i *orba%ova
koji su ozna%avali kraj hladnog rata pokrenuli su rasprave o opasnostima
proizvodnje nuklearnog naoru#anja me!u gra!anima i vladama u vie zemalja
istovremeno.