Rudi Supek

Vrste greaka i pristrasnosti upek

Dve osnovne vrste greaka:
1. sluajne promene ili rasprenost rezultata zavise od prirode samih jedinica koje
ispitujemo
2. pristrasnosti greke koje su manje vie stalne, sistematske, pa se teko otkrivaju.
a. ne koje zavise od iz!ora i prirode uzorka neke populacije. "o#e se proceniti
teorijskim postupcima, reprezentativnom metodom.
!. ne koje zavise od primene samog uzorka tj. na$ina kako su prikupljeni, o!ra%eni i
tuma$eni rezultati jedne ankete. &avisi od empirijskih momenata, pa procena zahteva
pose!na istra#ivanja.
Vrste pristrasnosti koje ne zavise od uzorka '(red za primenjena socijalna istra#ivanja,
(niverzitet )olum!ije*:
1. +ristrasnosti usled iz!ora ispitanika
2. (sled otpada u odgovorima kod anketiranih
,. usled iz!ora jednog vremenskog momenta ili perioda koji nije reprezentativan za predmet
istra#ivanja
-. u samom upitniku 'logi$ka i ver!alna .ormulacija*
/. kao posledica greaka i varija!ilnosti u odgovorima
0. kao posledica uslova pod kojima se vrilo anketiranje
1. usled greaka u o!radi
2. usled pogrene procene
3. usled loeg ta!eliranja
14. usled promena u istra#iva$koj celini izvrenioh pre ta!eliranja i analize
Hansen, Hurvitz i Madow razlikuju greke koje proizilaze iz odabira uzorka i iz odgovora
ispitanika, odnosno na$ina kako se prikupljaju podaci. 5azliku izme%u pravog i pogrenog
odgovora, nazivaju individualnom grekom u odgovoru. 6ko imamo ve7i !roj pojedinaca u
jednom uzorku, tada postoji mogu7nost da 7e se individualne greke u odgovoru kompenzovati
jer 7e jedan preterati u jednom a drugi u drugom smeru, tako da totalna greka u odgovoru u
proseku mo#e i7i ka nuli.
+ostoje dve greke u odgovorima:
1. promenljivost odgovora, gde odgovori variraju u o!a smera, pa postoji mogu7nost da se
kompenzuju
2. pristrasnost odgovora, gde odgovori variraju u jednom smeru. Da !ismo ustanovili ovu
vrstu greaka, moramo upotre!iti spoljna merila tj. podatke do kojih mo#emo do7i
o!jektivnim putem.
+ristrasnosti u interakciji anketar i ispitanik
8vaki o!lik ankete je uslovljen jednom odre%enom socijalnom situacijom, pa izvesni momenti
socijalne interakcije u njemu dolaze do izra#aja. Kan i !annell pokuali su sve "aktore koji
deluju u toku interakcije anketar9ispitanik sistematizovati u tri grupe:
1. #$%&$ '(K)*R$ 'u vezi sa li$nim oso!inama anketara i ispitanika* starost,
vaspitanje, socijalno9ekonomski status, rasa, religija, pol... vi .aktori su va#ni z!og toga
to uti$u na interveniu7e varija!le, kao to su percepcije, motivi i o$ekivanja.
2. +S$H*#*,K$ '(K)*R$ 'percepcije i motivi koji ih pokre7u* percepcije, stavovi,
o$ekivanja, motivi. :spitanik mo#e percipirati neke oso!ine anketara i njeegovi odgovori
7e zavisiti od o$ekivanja ili motivacije da mu odgovara.
,. '(K)*R$ +*&(,(&-( 'oni koji se neposredno pojavljuju u toku razgovora i skre7u
ga u pravcu koji sagovornici nisu o$ekivali* 6;)<=65 'greke u postavljanju pitanja,
u produ!ljivanju, u motivisanju, u !ele#enju odgovora*, :8+:=6;:) 'odgovori na pitanja
adekvatni9neadekvatni, ta$ni9neta$ni*. :zme%u njih ne postoji neposredna interakcije,
ve7 preko psiholokih .aktora. =o !i zna$ilo da su ovde neki mehanizmi imitacije izme%u
lica isklju$eni. +onaanje je pod kontrolom percepcija, motiva i stavova svakog pojedinca
ali mi ove psiholoke .aktore ne mo#emo neposredno zahvatiti u ponaanju drugog
$oveka. n nam je pristupa$an samo preko svojih li$nih oso!ina i spoljnog ponaanja,
uklju$uju7i i ver!alne reakcije. &aklju$ivanje o percepcijama i stavovima drugog $oveka
na osnovu njegovog izgleda ili ponaanja mo#e dovesti u za!ludu. =ako i nastaju
pogrena zaklju$ivanja i pristrasnosti.
+redlo#eni model po$iva na pretpostavkama:
1. :ntervju je proces interakcije u kome su li$na o!ele#ja, psiholoke oso!ine i ponaanje
odlu$uju7e determinante sa strane o!a sagovornika
2. 6nketar i ispitanik prime7uju i reaguju na li$ne oso!ine koje prime7uju i na speci.i$no
ponaanje svakog od njih.
;eki o!lici uticaja i interakcije su korisni i po#eljni u situaciji intervjuisanja. 6ko anketar ne
mo#e uticati na tok interakcije pomo7u odgovaraju7eg motivisanja ispitanika, vode7i ga ciljevima
intervjua i upu7uju7i ga da daje saoptenja u odre%enom smeru, tada ne mo#emo do7i do
uspenog intervjua.
(ticaj li$nih oso!ina i socijalno9ekonomskog statusa anketara
Starost, pol i rasa >antrill upozorava da analize podataka u anketama javnog mnenja ne daju
zna$ajne razlike, ukoliko se podaci analiziraju s o!zirom na starost i pol anketara. 8li$no je i sa
dohotkom, !ar u 86Du. d !iolokih oso!ina $oveka najve7u ulogu igraju one koje podle#u
najve7oj socijalizaciji u odre%enoj drutvenoj sredini i koje su zato izvor raznih predrasuda. &!og
toga se ne mogu na7i univerzalna pravila o uticaju !iolokih oso!ina $oveka na pristrasnost, ve7
to tre!a uo$avati u vezi sa navikama i miljenjima jedne konkretne socijalne sredine. ;eka
ispitivanja pokazuju da muki i #enski anketari ne do!ijaju iste rezultate kada ispituju ljude istog
ili suprotnog pola. "ukarci mukarcima daju vie muke odgovore, a #ene #enama, dok se
suprotni polovi neutraliu na taj na$in to #ene vie vuku mukarce ka #enskim odgovorima i
o!rnuto. (ticaj pola anketara vie dolazi do izra#aja kada se radi o pitanjima koja zadiru u odnos
me%u polovima. ;aro$ito #ene pred mukim anketarima zauzimaju stro#e moralne stavove. 5asni
momenat igra daleko ve7u ulogu u odnosu anketara i ispitanika, u 86Du. )od ispitivanja rasnih i
nacionalnih manjina potre!no je da anketari !udu pripadnici ovih rasnih ili etni$kih grupa.
5eligijska pripadnost igra ve7u ulogu od .izi$kog izgleda.
Razlike u socijalno-ekonomskom statusu D.)atz je izvrio istra#ivanje tako to je uzeo
anketare iz srednje i iz radni$ke klase. 6nketari9radnici oda!rali su ve7i procenat ispitanika iz
viih slojeva jer su smatrali da je njihovo miljenje zna$ajnije od onih iz srednje klase. 6nketari
iz srednjih slojeva su ili na ni#e jer su ?nali da oni predstavljaju najve7u masu u uzorku.
"iljenja koja su do!ili radni$ki anketari su radikalnija od drugih. 5azlika je naro$ito uo$ljiva u
pitanjima radnih odnosa. :z komenatara radni$kih anketara proizilazi da su oni imali !olje odnose
sa ispitanicima nego anketari srednje klase.
Razlika usled veliine mesta veli$ina mesta u kojem se vri anketa uti$e na stav samog
anketara, tako da njegovo !ele#enje ide u smeru miljenja ve7ine populacije, naro$ito u manjim
mestima. Verovatno je jedan anketar vie poznat u manjem mestu, pa on svesno ili ne !ira
ispitanike koji imaju njemu !li#a miljenja ili ispitanik nastoji da odgovori u skladu sa
miljenjem anketara kojeg poznaje. ( manjim mestima je !olje da anketar nije odatle.
(ticaj psiholokih .aktora
Stav anketara >ahalan, =amulonis i Verner istra#ivanje da !i se ispitalo postoji li uticaj
anketara na miljenje anketiranog, dodavalo se upitniku niz pitanja koje je na kraju morao
ispunjavati anketar. 5ezultat je da izme%u stava anketara i anketiranog dolazi do izrazitog uticaja.
6nalize pokazuju $injenicu da 7e jedan anketar pre do!iti odgovor u smeru vlastitog miljenja od
svojih politi$kih istomiljenika, nego od pristalica suprotne politi$ke orijentacije. ;eka
istra#ivanja pokazuju da do!ijeni rezultati u odgovorima $esto vie odgovaraju o$ekivanjima
anketara nego njegovim stvarnim stavovima. ;a stav anketara najpre mo#e uticati sadr#aj
intervjua 'ako je paci.ista a ispituje stav o hidrogenskoj !om!i, njegovi kona$ni rezultati 7e !iti
pod uticajem tog stava*, percepcija li$nih o!ele#ja ispitanika 'ako je anketar iz ni#eg sloja, mo#e
!iti zavidan prema !ogataima i o!rnuto* i ponaanje anketara ili ispitanika 'primed!a ili povien
glas, neki podatak...*.
(ticaj .aktora ponaanja i situacije
)roz ponaanje sagovornika se o$itava uticaj psiholokih .aktora.
+onaanje anketara tokom intervjua podrazumeva:
./ postavljanje pitanja
0/ tra1enje detaljniji podataka ili produbljivanje
2/ bele1enje odgovora
3/ motivisanje ispitanika da daje odgovore
sim ,. svi ovi na$ini ponaanja su ver!alne prirode ali se mogu prikazati i u o!liku gesta,
mimike, pokreta i drugih never!alnih izra#aja.
Uticaj nosioca ankete ;osilac ankete ili naslov .irme ili ustanove koja sprovodi anketu mo#e
izazvati odre%eni stav prema anketi kod ispitanika. :sticanje .irme ima za cilj da kod svih
ispitanika izazove jednaki stav prema samom cilju ispitivanja. 6ko ispitanik smatra da 7e
njegovo miljenje uticati na politiku vlade ili institucije za koju su ova ispitivanja zna$ajna, on 7e
isticati neka svoja shvatanja koja ina$e ne !i da je uveren da od toga nema nikakve koristi.
+okazalo se da ispitanici radije odgovaraju ako se ne radi o .irmi sa kojom su u neposrednom
hijerarhijskom odnosu. =ako je !olje u .a!rici istaknuti neki nau$ni institut.
Mehanike potekoe kao izvor pristrasnosti >respi 9 kod anketara dolazi do varanja tj.
unoenja pogrenih podataka, ako su izlo#eni pritisku zadatka na koji ne mogu odgovoriti kako
valja. =o se deava i kada je upitnik previe duga$ak, ako ima suvie proveravanja pojedinih
odgovora, ako su pitanja suvie slo#ena i teka. n je utvrdio i neke spoljne .aktore, kao to su
poteko7e u transportu do mesta intervjua i vremenske nepogode. +a?ne je zaklju$io da
ostavljanje veli$ine !elog prostora za odgovore uti$e na to da li 7e i koliko ispitanik odgovoriti.
Du#nost istra#iva$a je da stvori to ugodnije uslove za anketara i anketiranog.
Uticaj prelakih pitanja i uzbuenja anketara @judi radije odgovaraju ako smatraju da to
zahteva odre%eni intelektualni napor ili vetinu. Do!ar rad anketara ote#ava nedostatak rutine koji
se ogleda u tome to svako pitanje od ispitanika primaju sa uz!u%enjem i smatraju to li$nim
neuspehom ili to sami u$estvuju u pro!lemu koji se ispituje, pa sa vie volje rade na onim
pitanjima koja im se svi%aju. ;5> pitanja koja anketari ne vole:
1. u vezi sa .inansijskim stanjem
2. seksualnim #ivotom
,. politi$kim opredeljenjem
-. religijskim
/. starosti
0. li$na pitanja
1. $injenice, podaci
2. o rasnim odnosima
3. teko razumljiva za ispitanika
14. o!avetenja, trendovi, pitanja !ez interesa
Uticaj potpitanja na rezultate anketara +. 8heatsle? anketari imaju tendenciju da unesu
odgovor ne na alternativna pitanja, kako !i time skratili postupak koji se u slu$aju odgovora da
nastavlja nizom drugih pitanja. va pojava se o!janjava smanjenjem interesa ili zamora
anketara. n preporu$uje da se na kraju upitnika unesu $etiri dodatna pitanja koja 7e nam
pokazati koliko je anketar zamoren, lenj ili smoren, posle nekog podu#eg intervjua.
)ako kontrolisati pristrasnost
=re!a izvriti do!ru selekciju anketara, upoznati ga sa mogu7im izvorima pristrasnosti i davati
mu to ta$nija uputstva. 6nketar ne sme ostaviti utisak da je protivnik ne$ijih predrasuda ili
uverenja, religijske ili politi$ke prirode. 8vojim izgledom i ponaanjem ne sme odmah izazvati
otpor kod ispitanika. Aako je va#no njegovo ponaanje, na$in kako uspostavlja kontakt, atmos.era
srda$nosti i poverenja u koju uvodi anketiranog. Da !i se uklonili stavovi i shvatanja samog
anketara kao izvor pristrasnosti, on se mora u#iveti u svoju ulogu, da !ude osetljiv i pristupa$an
za ono to ispitanik iznosi i da to o!jektivno !ele#i. 8vi mu moraju !iti jednaki kao izvori
in.ormacija. "ora da odr#ava i u$vr7uje do!ru vezu sa ispitanikom.
(skra7ivanje odgovora kao izvor pristrasnosti
te7uje idealni uzorak na kome se ispitivao jedan pro!lem. +5 je sproveo ankete, kojima je
zahtevano od anketara da dostave izvetaj o ljudima koji 7e od!iti da !udu intervjuisani ili 7e
prekinuti intervju. 6naliza pokazuje da se najvie uskra7enih odgovora nalazi me%u siromanima,
#enama i u velikim gradovima. 8tariji vie od!ijaju nego mla%i. &ato su od!ijali:
1. suvie zaposlen, nezainteresovan ili sumnji$av
2. od!ija da govori o ratu
,. ne razume pitanja i odgovore
-. !olestan
/. nije dat razlog
;agovoreni pojedinci neto manje od!ijaju odgovore ako tog ili tih dana tampa pie o istoj
temi na istaknutom mestu. &aklju$ak je da uskra7ivanje odgovora ne poga%a jako opseg u
kojem je uzorak reprezentativan, a kojim se slu#e anketari kod ispitivanja javnog mnenja za
odre%enu populaciju.