SLOBODAN MILICIC

Vladavina uz pomo javnog mnjenja

U razvijenim demokratijama tradicionalna predstavnika demokratija dobija konkurenta u
j.mnjenju. Nekad je re o dopunjavanju predstavnikog sistema, a nekad o suprotstavljanju
njemu. U prvom sluaju j.mnjenje omoguava da baza drutva doe do izraaja iznosei svoje
posebne zateve. U drugom sluaju, meutim, j.mnjenje nastoji da preplavi predstavni sistem,
da diktira svoja pravila onima koji su izabrani od strane naroda.
!nai, j.mnjenje do nekog stepena moe predstavljati modernizovanje predstavnike demokratije,
ali iznad toga znai njeno izopaavanje.
"emokratija je politiki sistem baziran na vladavini prava. #olitiko posredovanje slui
da se drutveni sukobi grupa prenesu na politiki plan, udruivanjem u politike partije. #ravo,
takoe, ima $unkciju posrednika u sukobu drut. aktera, jer je svakom lake da privati anonimno
i unapred postavljeno pravilo, nego ono to mu namee protivnik. U demokratiji je pravo pod
kontrolom civilnog drutva.
#olitiki princip moe biti ugroen nainom na koji $unkcionie j.mnjenje. Umesto
politiki aktera %partija&, zateve postavljaju drutveni akteri %grupe i korporacije&. #ravni
princip je takoe naruen, jer dok se u demokratiji legitimitet dobija posredstvom izbora,
j.mnjenje $unkcionie na bazi konsenzusa i tako pretenduje na legitimnost. "anas se esto
zanemaruju mane j.mnjenja, posebno opasnost od demagogije kojoj ono moe voditi.
U savremenim predst.dem. se pominje kriza predstavnike demokratije. 'eutim,
demokratija je ili predstavnika ili ne postoji. !ato nema krize predstavnike, ve krize
demokratije uopte. #roblemi koji se javljaju su korupcija polit.predstavnika, nee$ikasnost
institucija i loe reavanje problema kao to su ratovi, nezaposlenost, nejednakost, rasizam...
Ipak, demokratija je uinila znaajna prilagoavanja
(. ) ona se sve vie iri na ekonomsko i socijalno polje. Na politikom planu, vie se bavi
manjinama, koje tako postaju bitni akteri u politici, pa ak konkurencija politikim partijama,
teei da preovladaju nad njiovim predstavnikim legitimitetom.
*. ) demokratija je u nekim svojim vidovima postala neposrednija ) jo +,i godina je predsednik
republike je poeo da se narodu obraa direktno, a ne preko parlamenta, uveden je re$erendum
itd. "anas se veri$ikacija poretka obavlja ili putem izbora ili preko j.mnjenja. -zborni postupak se
ubrzava i poveava se njiov broj na svim nivoima. .ilj je bio pribliiti graansko drutvo i
polit.vlast. 'eutim, poveanje broja izbora je dovelo do smanjivanja njiovog smisla kao
izraavanja narodne volje.
/ druge strane, j.mnjenje jaa. 0n postaje novi politiki prostor i nain za promovisan
manjina. 1zv. 2vladavina javnog mnjenja2 se, umesto na izbore, oslanja na ispitivanje j.mnjenj
umesto veine istie privid jednoglasnosti. 3avna debata tu ne postoji, nego manjinski akteri
%korporacije, drut.grupe, etnike i kul. celine& same proklamuju svoje zateve.
#redst.demokratija i vladavina j.mnjenja $unkcioniu prema razliitim procedurama i
razliitim vrednostima, s tim da se postulati vladavine j.mnjenja ne poklapaju sa dem.zatevi
-zmeu nji se stvara konkurencija.
Do koje mere vladavina j!mnjenja mo"e da po#lu"i modernizovanju demokratije$
#rednosti j.mnjenja su to ono bre reaguje na dogaaje i promene u drutvu. Njega mogu da
pokrenu pojedini akteri, aktivne manjine, dok predstavnike institucije ne obezbeuju tu brzinu
interakcije, ni takvu specijalizaciju tema za debatu, ni takvo promovisanje manjina. 1akoe,
korporacije i grupe imaju vie odreen identitet od polit.stranaka, koji su previe op #oto
mandat narodni predstavnika traje suvie dugo da bi pratili nove promene, j.mnjenje ima tu
ulogu izmeu izbora.
Meutim, vladavina j!mnjenja ima vi%e negativni& po#ledi'a nego pozitivni&. 3.mnjenje se
esto postavlja iznad narodnog predstavnitva, to moe odvesti u demagogiju i na kraju u
autorkratiju. 1akoe, razni korporativni zatevi mogu nametnuti svoje interese kao opte. !atim,
j.mnjenje $avorizuje jednoumlje, gde se gube glasovi oni koji drugaije misle. Uvek se trai
samo opredeljivanje za ili protiv neke injenice, dok tree reenje ne postoji. -ako se vodi oko
injenice, u njegovoj pozadini je esto neki politiki zatev. !ato se nametanjem injenica oko
koji e se $ormirati j.mnjenje moe na neki nain manipulisati. !ato je potrebna demokratija
koja e injenicama suprotstviti kontra)injenice.
)4to se tie morala, demokratija je politiki, a ne moralni poredak. 1akoe, ideloloka pitanja
nisu ni dominantna ni stalno prisutna i reavaju se osnovnim konsenzusom, posle ega se
preputaju pravnom sistemu i izborima.
)'eutim, u j.mnjenju problemi se javljaju mnogo vie kao moralni ili ideloloki, nego politiki.
#luralist.demokratija dozvoljava izbor izmeu suprotni vienja, dok moralni diskurs samo vidi
podelu na dobro i zlo. 'oralni poredak se esto zavrava u totalitarizmu, gde jaa stana namee
svojoj moral kao bolji.
!bog svega toga, j.mnjenje moe samo da upotpuni predstavniku demokratiju, ali ne sme
da je preplavi.

Uloga javnog mnjenja u politikom odluivanju
1radicionalna predstavnika demokratija vrsto utemeljena u institucijama pravne drave dobija
sve prisutnije i uticajnijeg konkurenta u direktnim mani$estacijama javnog mnjenja, ali ta
konkurencija nije uvek jasno odreena, jer moe imati dvojak smisao5 ponekad je re o
dopunjavanju, a u drugim situacijama, o manje ili vie, izopaenom #uprot#tavljanju
predstavnikom sistemu. U prvom sluaju, javno mnjenje intervenie u razdoblju izmeu izbora, i
ono predstavniku vladavinu ini istananijom, omoguavajui da graanska 6baza7 drutva doe
do izraaja. U drugom sluaju, svojstvenim sredstvima, javno mnjenje nastoji da diktira svoja
pravila predstavnicima koji su dobili mandat.
'oe se zapaziti uspon i jaanje javnog mnjenja paralelno ili nasuprot predstavnikim
institucijama. 3avno mnjenje postaje istovremeno novi, a prevasodno politiki prostor, ali i novi
naziv za promovisanje manjina koje tako izbijaju u prvi plan.
Vladavina javnog mnjenja, umesto na izbore, oslanja se na ispitivanje javnog mnjenja, a umesto
veinskog naela proklamuje privid jednoglasnosti.
3avno mnjnje se svakodnevno izraava u vezi sa veu dana. Njega mogu da pokrenu pojedini
akteri, aktivne ili zainteresovane manjine. 1radicionalne predstavnike institucije nisu
omoguavale ni takvu brzinu interakcije, ni takvu specijalizaciju tema, niti slino promovisanje
manjinskih uesnika. 8azlika je i to izbori postavljaju politike probleme na globalan nain dok
se javno mnjenje po pravilu kristalizuje oko nekog posebnog problema.
9kteri koji promoviu vladavinu javnog mnjenja speci$inije su odreeni nego politike stranke.
:orporacije, grupe, zajednice ili elite koje izazivaju pokrete u javnom mnjenju imaju u
pro$esionalnom, sociolokom ili kulturnom pogledu mnogo preciznije odreen intenzitet nego
politike stranke koje su u izvesnom smislu suvie opte. 'eanizmi vladavine javnog mnjenja
na opti nain $avorizuju vrednovanje speci$inosti inentiteta. Vladavina javnog mnjenja i njen
nain $unkcionisanja, koji zateva jednoglasnost, omoguavaju raznim vidovima manjina da
preduzmu inicijativu i da se svojim vetom suprotstave potizanju saglasnosti.
3avno mnjenje moe biti i demagoka zamka jer nain njegovog $unkionisanja protivrei
demokratskim zatevima kada ono preplavljuje birae i medije postavljajui se iznad narodni
predstavnika.
Vladavina javnog mnjenja je manjinska u svom biu, tj. po svom duu ; ona ne dozvoljava
prebrojavanje kao to je to sluaj u skuptini prilikom glasanja. 0no to je dobro za neku
legitivnu manjinu, smatra se da je dobro i za drutvo u celini.
3avno mnjenje, o kome se uvek govori u jednini, tumai se iskljuivo na monistiki nain, za
ili protiv. U ovom sistemu ne postoji institucionalizovano 6protivmnjenje7 kao to u
reimamima postoji opozicija. #rilikom ispitivanja javnog mnjenja belei se samo prva ci$ra, sve
ostale, koje izraavaju pluralistiki karakter, bivaju zaboravljene.
3avno mnjenje esto zateva konsensus, ali on je dvosmislen. Najpre zato to se konsensus
znatno lake postie oko neke injenice nego oko ideje %mada se iza injenice uvek krije neka
ideja koja se ne pojavljuje otvoreno&, a zatim i stoga to se konsensus ne osnosi na moralne
vrednosti nego na politiki izbor.
:onsensus u javnom mnjenju se najee uspostavlja oko neke injenice, bez obzira na njen
pojavni oblik %dogaaj, brojka, slika&. 9li, kada je re o onome to predstavlja 6injenicu dana7
ili 6aktuelni dogaaj7 kojima se pokree javno mnjenje, ne zna se ni ko i je kao takve izabrao ni
zato. injenica dana se uvek predstavlja kao jedna injenica i kao takva se pojavljuje na
prvim stranicama svi medija. U tom kontekstu nema mesta za raspravu5 injenica se samo
registruje, pri emu dolazi do potinjavanja onome to neki nazivaju 6tiranija $akata7 ili
6diktatura stvarnosti7. 1u nema mesta za drugaiju politiku, niti postoji volja da se izvedu
promene u drutvu. U uslovima egemonije javnog mnjenja postoji rizik da kultura potinjavanja
potisne kulturu participacije ili kulturu otpora.
:ada je re o javnom mnjenu, problemi se postavljaju mnogo vie kao moralni %dobro se
suprotstavlja zlu&, nauni ili ideoloki nego kao politiki. - zato, vladavina javnog mnjenja ne sme
zauzeti centralni prostor predstavnike demokratije. 0na moe da ga upotpuni, ali ne sme da ga
preplavi.