SNEZANA MILIVOJEVIC

DVE TRADICIJE U ISTRAIVANJU JAVNOG MNJENJA

Savremena shvatanja j.mnjenja se baziraju na razliite 2 misane tra!i"ije #
-liberalno-demokratsko
-!tilitarno-demokratsko
a$ Liberaln%!em&rats&a &n"e'"ija e staria i temeli se na "ilo#o"ii $ros%etitelst%a& Nastala
e tokom '(& i ')&%& kada se tra*io s!bekat os$ora%ana a$sol!tisti+ke %lasti %ladar
Isti+e kriti+ki i eman,i$atorski $oten,ial a%nosti& Neki #a-o%orni,i o%o- $ra%,a s! bili $r%a,i
! !$otrebi termina. $a se #ato on na#i%a i /tradi,ionalnim/ Na#na+anii model ! ok%ir! o%e
tradi,ie ra#%io e Jir-en 0abermas&
b$ (tilitarn%!em&rats& shvatanje se "ormira ! kasnom ')& i '1&% On na-la2a%a kon"orm i
stabili#!!3i karakter &mnena& Ja%nost se i#edna+a%a sa -lasa+kom $o$!la,iom. 2to
olak2a%a neno i#!+a%ane& O%o s4%atane e $res!dno !ti,alo na "orm!lisane 56o%eko%ni
kon,e$,ia. a $re s%e-a na ra#%o istra*i%a+ki4 te4nika &mnena& Jedan od #animli%ii4
modela ! ok%ir! o%e tradi,ie ra#%ila e Eli#abet Noel Noman&
U s%ako od kon,e$,ia nastao e ra#li+it model a%no- mnena 78ras9:
- ! ok%ir! $r%e - &lasini) *!is&urzivni*
- ! ok%ir! dr!-e - ve+ins&i) *a,re,ativni*
O%i modeli se ra#lik!! se ! ; -l& dimen#ie:
-. u !re.ivanju subje&ta j.mnjenja - U '& model! a%nost se s4%ata kao $osebna so,ialna
-r!$a koa "ormira i $oliti+ki sao$2t s%oe mnene& U 5& model!. a%nost e a%no i#ra*eno
mnene !k!$ne $o$!la,ie&
2. u !re.enju &ara&tera j.mnjenja / Ra#lika e ! de"inisan! /o$2te- dobra/:
% <a liberalne mislio,e o$2ta %ola i o$2te dobro se reali#!! kro# a%no mnene. odnosno. kro#
stalno !+e23e ! a%nom re#ono%an! i debati& To e nais$ra%nie. nak%alitetnie mnene koe
$oti+e i# /a%ne !$otrebe !ma/ i sna-e ar-!menata&
% U ok%ir! !tilitarne tradi,ie smatra se da o$2ta %ola $roi#la#i i# mi2lena %e3ine koe se
i#ra*a%a ! redo%nim i#bornim $ro,ed!rama& J&mnene e i#ra# naras$rostranenie.
na$ri4%a3enie idee&
0. u vi.enju ul,e i znaaja j.mnjenja u 'lit. 1ivtu = o%o e kl!+na ra#lika&
% Disk!r#i%ni model $oten,ira eman,i$atorsk!. libertetsk! i kriti+k! !lo-!
% A-re-ati%ni $oten,ira inte-rati%n! i stabili#!!3! !lo-!& O%de &mnene ima "ormalni!
!lo-! ! le-islati%nim i i#bornim $ro,esima& Ono %odi 4armoni#a,ii indi%id!alni4 te*ni&
J&mnene e ! obe tradi,ie !temeleno na idei /a%nosti/&
JAVNA S>ERA = OSNOVNE OD?I@E I <NAAAJ U DEM&
DRUBTVU
Javna s2era e dr!2t& s,ena na koo "!nk,ioni2e a%nost i -de se "ormira &mnene&
- 8rema liberalno-demokratsko tradi,ii. a%na s"era e $rostor koi se nala#i i#meC! $ri%atne
s"ere i s"ere a%ne %lasti& U no se -raCani ok!$la! radi kriti+ko- re#ono%ana o a%&$oslo
- MeC!tim. $o2to e bilo te2ko $re,i#no odrediti ta kriti+ki s!bekt. tokom 56&% $reo%lada%a
!%erene da se a%nost edino mo*e istra*i%ati kao mi2lene !k!$ne $o$!la,ie i to e t#%&
!tilitarno-demokratski $rist!$
I$ak. em$iriski e i$ak !t%rCeno da $ostoi edna. 'liti&i staln a&tivna ,ru'a ! !k!$no
$o$!la,ii& 8ras smatra da (6D !k!$ne $o$!la,ie +ini -lasa+k! a%nost. $olo%ina ni4 smada !
#aintereso%an! a%nost 7#aintereso%ana #a ra#ne dr!2t%ene $robleme9. a oko 'ED -lasa+ a%nosti
e akti%na ili elitna a%nost& Akti%na a%nost/ se $okla$a sa liberal& s4%atane /kriti+ke/ a%nosti&
I$ak. ona e. ! odnos! na #latno doba -raC&a%nosti. ras!ta ! !k!$no $o$!la,ii&
( -3.v. s$ro%edena e izbrna re2rma. koom e $remo23en a# i#meC! klasni4 o-rani+ena i
$rin,i$ielne ot%orenosti &s"ere& To e #na+ilo demokrati#a,i! a%noti. koa e od tad imala !ti,a
na le-islati%ni $ro,es& MeC!tim. sa omaso%la%anem. a%nost e i#-!bila s%o! kriti+k! "!nk,i! i
$o+ela da na-ine kon"ormi#m! 2to e !+inilo $odlo*niom mani$!la,ii&
4anas se ! a%nosti !kr2ta! i kriti+ko i mani$!lisano maso%no mi2lene& Ja%nost ima d%oak
!lo-!: ona ob!4%ata i kriti+k! i le-islati%n! "!nk,i!& Oba o%a as$ekta s! $odednako %a*na #a
"!nk,ionisane dem&$oretka:
- @riti+ka !lo-a e bitna #a akti%an sta% $rema dr!2t& $roblemima i $oliti,i& Ja%nost otkri%a
$roblemati+ne sit!a,ie. $redla*e mo-!3nosti ni4o%o- re2a%ana i %r2i $ritisak na a%n! %last !
tom smer!& Ona !+est%!e ! $ro,es! odl!+i%ana. ali e i#%an %r2ena %lasti&
- Stabili#!!3a !lo-a a%nosti e bitna #a dr!2t%en! ko4e#i!& Iako neki a%nost %ide kao
i#mani$!lisan! -r!$! koa sl!*i #a naknadn! le-itima,i! a!toriteta. ona i$ak do$rinosi
dr!2t%enom konsen#!s!. er !sa-la2a%a indi%id!alne te*ne i kon"likt i#meC! dr*a%e i dr!2t%a
$renosi na $oliti+ki $lan& GraC&ne$osl!2nost. ra#ni $rotesti. s$ontane -raCanske ini,iati%e&&s%e
s! to le-itimne "orme delo%ana a%nosti koe %last $ri4%ata&
U !em&rats&im !ru5tvima a%nost e i $rimala, %lasti. ali i nen $artner& I#meC! ni4 $ostoi
stalna kom!nika,ia& Ta kom!nika,ia se %i2e ne de2a%a ! klasnom. %e3 ! ,i%ilnom dr!2t%!. ko-a
+ine ra#ne dobro%olne aso,ia,ie i !dr!*ena od%oena od dr*a%e i ekonomie& Dr!2t%eni
$roblemi se $r%o $oka#!! ! $ri%atno s"eri. koa i4 #atim i#nosi ! a%n! s"er!&
U ne!em&rats&im !ru5tvima. meC!tim. a%nost ima /re$re#entati%n!/. a ne kriti+k! !lo-!&
Ja%na s"era o%de ne $ostoi. er se samo oni koi s! na %lasti mo-! obra3ati masi& Tako a%nost
sl!*i samo #a ni4o%o $redsta%lane&
Vlast. i$ak. i ! demokratskim i ! nedemokratskim dr!2t%ima) nastji !a mani'uli5e
a%no23!. blokiranem neno- kriti+ko- $oten,iala& To blokirane olak2a%a kon"ormisti+ka
$riroda &mnena i $odlo*nost !ti,aima elita&
<a &s"er! s! #na+ani i ele&trns&i me!iji koi s! omo-!3ili da mno-i do-aCai $ostan!
a%ni& TakoCe. bitna e "ra-menta,ia &s"ere. er !la#ak maninski4 delo%a $o$!la,ie ! a%n!
s"er! mena nen! $rirod!&
D%e tradi,ie ! istra*i%an! a%no- mnena:
Sa%remene kon,e$,ie o a%nom mnen! $o#na! d%e misaone tradi,ie: liberalno-
demokratske i utilitarno-demokratske. U ok%ir! o%i4 nasta! i od-o%ara!3i modeli a%no-
mnena. ta+nie diskurzivni i agregatni model&
?iberalno-demokratska kon,e$,ia e istoriski staria i #aokr!*ena ! ko,e$t! "ilo#o"ie
$rose%etitelst%a& Nen osno%ni ,il bio e !smeren ka os$ora%an! a$sol!t!isti+ke %ole monar4a.
$oten,ira!3i kriti+ki. eman,i$atorski i libertetski $oten,ial a%nosti& Sto-a. o%a kon,e$t se
$o%remeno na#i%a i tradi,ionalnim& Na$ot$!nii model o%o-a ra#%io e 0abermas&
Utilitaristi s dr!-e strane i#edna+a%a! a%nost sa ,elok!$nom -lasa+kom $o$!la,iom.
$oten,ira!3i nen kon"ormi2!3i i stabili#ira!3i kon,e$t& O%ak%o s4%atane e do%elo do
ra#%iana te4nika i istra*i%ana a%no- mnena. #bo- lake identi"ika,ie $redmeta istra*i%ana&
Disk!r#i%ni i a-re-ati%ni model ra#lik!! se ! tri -la%ne dimen#ie:
'& definisanje subjekta javnog mnjenja- $r%i de"ini2e a%nost kao $osebn! so,ialn!
-r!$! koa "ormira i $oliti+6ki sao$2ta%a s%oe mneneF ! dr!-om mnene e
samo #bir a%ni4 iska#a $o$!la,ie&
5& karakter javnog mnjenja- ras$ra%a o optem dobruF $rema liberalima. mnene e
iska#ana o$2ta %ola do koe se dola#i $oedina+nim re#ono%anem i !+e23em !
a%no debatiF #a !tilitariste to e samo nara2irenia idea 72to se $ro%era%a
redo%nim i#bornim $ro,ed!rama9&
;& uloga javnog mnjenja u politikom ivotu- disk!r#i%ni model $oten,ira!3i
kriti+ki. eman,i$atorski i libertetski $oten,ial a%nostiF a-ra-ati%ni $oten,ira
stabili#atorsk!. inte-rati%n! i le-islati%n! "-! 7ono e od $osebno- #na+aa !
i#bornim t!rn!sima9&
Ja%na s"era- osno%ne odlike i #na+a ! demokratskom dr!2t%!
<aedni+ko i liberalno-demokratskom i !tilitarno-demokratskom kon,e$t! e !temelene
na idei javnosti. $roi#%od! misli GVIII i GIG %eka& Ja%nost kao tak%a e medijum preko koga se
politika vlast legitimizira i formira& MeC!tim. $r%a dilema oko o%o-a este da li e a%no !
odnos! na privatno. ili e a%no ! odnos! na tajno& U $r%om sl!+a! a%no e ek%i%alent o$2tem
dobr!. a ! dr!-om ek%i%alent dost!$nom i ot%orenom& @ako s! se oba #na+ena o+!%ala. to e
danas javna sfera (javnost) ! st%ari socijalni prostor od o$2te- #an+aa i dost!$nosti&
Ja%nost se ! dr!-om smisl! $re$o#nae kao ne2to ra#li+ito od -omile. mase i $!blike. er
e mno-o kom$leksnie. ali +esto %aninstit!,ionalno& Tako -omila nastae kao od-o%or na
#aedni+k! emo,i!. a a%nost kao reak,ia na $roblem koa i#a#i%a s!$rotsta%len! i ra,ionaln!
disk!si!&
Ja%nost mo*e biti i medi $osredo%ana a%ni4 delatnosti& Ona e ! o%om smisl! #a4te% #a
transparentnim radom institucija&
>ormirane a%no- mnena. bilo da -a s4%atimo -las $ros%e3ene klase ili $litki4 masa.
#a4te%a a%no re#ono%ane koe se oslika%a ! kl!+no instit!,ii a%ne s"ere- slobodnoj tampi.
Slobodna 2tam$a e konstit!ti%ni $rin,i$ #a$adni4 demokratia& Btam$a e kl!+ni +inila, $rirode
a%ne kom!nika,ie kro# ko! se "ormira a%nost& Danas. elektronski mediji "ormira! $o s%oo
$riorodi i dr!-a+i! medisk! $!blik!. koa koin,idira !mno-ome sa a%no23!& Tako se $okla$a!
ni4o%e "ra-mentiranosti. 2to re#!ltira $l!rali#mom disk!rsa& O%o i nie $reterano bitno !
s%akodne%nom *i%ot!. ali e od i#!#etno- #na+aa ! kri#nim sit!a,iama& Iako neki kriti+ari
smatra! da "ra-metiranost do%odi i do neko4e#i%nosti dr!2t%a. i$ak e $l!ralitet mediski4
$rist!$a od %italno- #na+aa. kao nosio,a a%no- "or!ma& Sto-a. medii mora! biti ne#a%isni. i ne
samo "ormalno. %e3 i #akonom zatieni& To onda $otae s!2tina slobodno- dr!2t%a&
@RITI@A @ONCE8TA JAVNE S>ERE
Jir-en 0abermas e na#asl!*nii #a sa%remen! kon,e$t!ali#a,i! &s"ere& On e isto%remeno
i#!+a%ao i nen normati%ni ideal i st%arn! istori!&
6rema 7abermasu. kriti+ka a%nost e "ormirala tokom ')&%. !# $omo3 2tam$e kao nene
kl!+ne instit!,ie& GraCanska a%na s"era e a%ni domen. koi se nala#i i#meC! $ri%atne s"ere
7ekonomia i $orodi,a9 i s"ere a%ne %lasti& U no se -raCani ok!$la! radi kriti+ko-. ra,ionalno-
re#ono%ana o a%nim $oslo%ima& H!r*oaska &s"era e isti,ala ; $rin,i$a:
-E-alitarnost = $rin,i$ o$2te dost!$nosti& Na+elno e $rist!$ a%no s"eri bio dost!$an s%ima koi
ima! stat!s -raCana& MeC!tim. i $ored $rin,i$a o$2te dost!$nosti. model liberalne a%ne s"ere
e ! $raksi bio klasno #asno%an&
-Ra,ionalnost = se odnosi k%alitet a%ne debate& Jedino se tako mo-! odmeriti ar-!menti i
$ri$remiti ra,ionalne a%ne odl!ke
-S!%erenost - obe#beCene !slo%a #a kriti+k! kontrol! %lasti&
U o%ak%o a%no s"eri del!e a%nost koa le-itimi2e i kontroli2e %last& @ada e ! 56&% $ok!2ano
da se em$iriski lo,ira ta a%nost. to se $okalalo nemo-!3im. $a e &s"era i#edna+e sa !k!$nom
$o$!la,iom& Tak%o neno omaso%la%ane e. $rema 0aremas! re#!ltiralo nenim
obesna*i%anem& On #a%r2a%a anali#! !$o#orenima o de-rada,ii &s"ere&
Me.utim) 7abermasvi za&lju"i se ne sla1u sasvim sa istrijs&im nalazima& On
$rena-la2a%a s!$rotno #latno- doba 7koe nikada nie $ostoalo9 i sada2nosti& <ato $re,en!e
de-rada,i! sa%remene a%ne stere. iako se #na! neni nedosta,i i #a4te%a neno $re%a#ila*en
8ri anali#i sa%remene &s"ere treba !#eti ! ob#ir ; dimen#ie koe e 0abermas $o-re2no inter$
'& -rani,a i#meC! $ri%atno- i a%no-
5& $romena str!kt!re a%ne s"ere
;& !lo-a elektronski4 media
-. ,rani"e 'rivatn, i javn,
>eministi+ki $okret do%odi ! $itane I $ret$osta%ke b!r*oaske &s"ere:
- dr!2t%ena ednakost nie n!*an !slo% $oliti+ke demokratie
- edinst%ena a%na s"era e bola od $l!rali#ma a%nosti
- &s"era se treba o-rani+iti na $romi2lane o a%nom dobr!. dok s! $ri%atni interesi ne$o*eln
- demokratska a%na s"era #a4te%a asn! od%oenost ,i%ilno- dr!2t%a i dr*a%e
0abermas! se #amera #anemari%ane #na+aa $atriar4alno- karaktera liberalne a%ne s"ere&
NENSI >REJ<ER $i2e da s! ! b!r*& a%no s"eri $ostoala #na+ana iskl!+i%ana i# a%nosti:
'& na+in odreCi%ana a%ni4 interesa e bio na+in #a iskl!+i%ane *ena& Mno-i domeni $ri%atn
*i%ota s! bili de$oliti#o%ani i obe#na+eni 7$roblemi in,esta. #lo!$otrebe de,e. bra+no- silo%an
k!3no- rada iskl!+ i# instit!,ionalne ekonomie9
5& #anemari%ane $ri%atni4 tema e s$re+a%alo so,iali#a,i! isk!st%a& Ako teme ne $osta! a%ne.
one osta! i#%an kom!nika,ie i ! #oni $ri%atno-. 2to obe#beC!e o+!%ane $atriar4alno-
obras,a& Interiori#!!3i $olo*a *rt%e-kri%,a. *ene sman!! mo-!3nost da se ne2to $romeni&
Tako se i ! $ri%atno s"eri odr*a%a model m!2ke domina,ie koi %e3 $ostoi ! a%no
;& o%aka% odnos $rema $ri%atnim interesima e s$re+io da $okreti odreCeni4 delo%a dr!2t%a
$ostan! a%ni& So,ialne ra#like #na+e i ra#li+it $rist!$ a%no s"eri& Maninske -r!$e +esto i
same od!sta! od !$otrebe kon%en,ionalni4 simbola odbia!3i da s%oa isk!st%a smeste !
o$2te. ne$roblemati+ne obras,e&
Str!kt!ra a%ne s"ere
?iberalni model $oten,ira edn! o$2t! a%n! s"er!& MeC!tim. ! sa%remenom dr!2t%! $ostoe
ra#li+iti identiteti koi tra*e ra#!Cen! a%n! s"er! ili ni4o% $l!rali#am. er mno-e $roblemske
oblasti ne mo-! biti iska#ane ! ok%ir! edne !ni%er#alne s"ere& No%a a%na s,ena e $re mo#aik
ra#li+iti4 a%ni4 s"era. ne-o edinst%en disk!r#i%ni $rostor&
Ja%ne s"ere se mo-! ra#%iati ! ok%ir! s%i4 oblasti ,i%ilno- *i%ota i dr*& !stano%a& Tako D*on
@in ra#lik!e mikro. me#o i makro a%ne s"ere&
Aak i ! %reme nastaana liberalne a%nosti $ostoale s! ra#li+ite alternati%ne. $a +ak i
o$o#i,ione a%nosti 7/$lebeska a%na s"era/9&
Str!kt!ra sa%remene a%ne s"ere se mena i sa $romenom odnosa i#meC! dr*a%e i dr!2t%
Inter%en,ioni#am dr*a%e st%ara so,iali#o%an! a%n! s"er! ! koo se maninske a%nosti
o-la2a%a! i $osta! od o$Jte- interesa& So,iali#o%ana a%na s"era odreC!e #one $ri%atnosti na
dr!-im $odr!+ima ne-o liberalna a%na s"era& Danas mno-i se-menti $ri%atnosti. +ak i intimno-
*i%ota $osta! a%ni& O%! so,iali#a,i! a%ne s"ere D*on D!ram 8eters e na#%ao
/re"e!dali#a,iom/ 7ali ne sa ne-ati%nom $ri#%!kom kao 0abermas9& Re"e!dali#a,ia e. #a$ra%o.
$romena odnosa %a*nosti meC! s"erama&
Ulo-a elektronski4 media
No%ia istoriska istra*i%ana dr!-a+ie odreC!! ul,u 5tam'e ! "!nk,ionisan! &s"ere
Staro s4%atane te !lo-e temeli na 0abermaso%om t!ma+en! ra#%oa rane britanske 2tam$e.
koe e $ri4%a3eno kao model #a ra#!me%ane !k!$ne istorie media& On e $isao da e
Kne#a%isna 2tam$a re#!ltat ra#%oa ka$italisti+ko- tr*i2ta i !kidana ,en#!re 2tam$e& Ona e dala
mo3 narod!. obe#bedila obekti%ne in"orma,ie i delo%ala kao kontrola %lasti& U# nen! $omo3 e
narasta!3e bira+ko telo !ti,alo na !s$osta%lane brit& demokratieK&
0abermas e $o-re2no inter$retirao !ti,a elektronski4 media& Smatrao e da ni4o%a
mani$!lati%na mo3 $roi#la#i i# direktno- !ti,aa na de$ersonali#o%an! mas! $rimala,a. koa nie
akti%ni !+esnik ! kom!nika,ii& O%a 0abermaso%a nenaklonost elektronskim mediima e
$osledi,a ne-o%o- s4%atana a%ne debate kao /dialo2ko- kon,e$ta/& Ja%ni *i%ot ! sa%remenom
s%et! se mo*e ra#!meti samo ako se $ri4%ati da e ra#%o elektinski4 media st%orio no%i oblik
a%nosti koi e nedialo2ki i ne#a%isan od delena #aedni+ke loka,ie&
Mediski sistem e edna od na%a*nii4 instit!,ia a%ne s"ere i trebalo bi da b!de ot%oren
#a $redsta%lane s%i4 #na+ani4 interesa ! dr!2t%!& @ro# ne-a ra#li+iti s!bekti $osta! deo a%ne
s"ere koa !ti+e na a%n! %last&
@ritike kon,e$ta a%na s"era:
Ja%na s"era e danas ne#aobila#an kon,e$t ! dr!2t%enim na!kama& Jedan od dominantni4
kon,e$at ! ok%ir! o%o-a. liberalno-demokratski. !temelio e ono 2to danas $o#naemo $od
imenom javna stvar, ili javno dobro nas!$rot onom $ri%atnom& MeC!tim $roblem koi se a%la.
e iskl!+i%ost o%o- kon,e$ta $rema dr!-im. alternati%nim disk!rsima. ra#matra!3!i samo ona
-raCanski&
<a kom!nika,iski rele%antno $romi2lane a%ne s"ere tri na#na+anie dimen#ie s! nena
egalitarna, racionalna, i suverena priroda. To #na+i da e a%na s"era o$2te dost!$an so,ialni
$rostor ! kome se %ode k%alitetna a%ne debate koe da! ra,ionalne odl!ke. $reko koi4 se
kriti+ki i sistemski kontroli2e %last& Samim tim i -raCanska s"era e a%ni domen. "or!m !kome se
de"ini2! teme i ra#re2a%a! kon"likti& I$ak o%aka% kon,e$t e do%eo i do teorisko- $romi2lana
7GG %ek9 o Lomaso%len!M a%nosti kao !k!$nim mi2lenima i sta%o%ima ! kome dominira ono
na#ast!$lenie& <a 0abermasa. o%o e de-rada,ia a%ne s"ere& 0abermas !$o#ora%a da ne
smemo %oditi ra+!na samo o k%antitet! $arti,i$a,ie. %e3 i o k%alitet! ras$ra%e& Sto-a s! i nastale
kritike a%ne s"ere. ili barem neno- rano- kon,e$ta. kao %rste $otra-e #a reakt!ali#a,iom
i#-!bleno- #na+ena& U tome e bitno ra#re2iti tri kr!-a $roblema: privatno/javno, menjanje
strukture javne sfere, uloga elektronskih medija.
@ao nosio,a o%i4 $roblema. D*on @in i Nensi >re#er %ide ! nastoan! da se str!kt!ra
a%ne s"ere $od%ede $od edan inte-ri2!3i medi. a%n! radio-di"!#i!
'
& O%o nie odlika samo
sa%remeno- dr!2t%a. %e3 e i na $o+etk! !s$ona -raCanske klase. ona $oka#i%ala tenden,i! ka
s%eo$2tem L-!tan!M alternati%ni4 a%ni4 s"era& 0abermas e bio s%estan $ostoana o%i4. kako i4
na#i%a $lebeski4 s%era. ali e smatrao da 3e ni4o%o isti,ane do%esti do refeudalizacije javnosti&
I$ak o%ako s4%atane $rema "eministi+ko kriti,i do%odi samo do #anemari%ana $roblema koi s!
1
Ovaj deo moe se koristiti i u pitanju vezano za feministiku kritiku a i u pitanju 22.
oko nas& <ato 8eters smatra da e re"e!dali#a,ia dobra. er ona $redsta%la $o#iti%n!
diskrimina,i! dr*a%e ! odnos! na manine koima e $otrebna $osebna. $o obim! mana a%na
s"era& To do%odi do dekom$o#i,ie $ri%atne s"ere na $ri%atn! i intimn!. ali kro# so,iali#o%an!
a%n! s"er!. mno-i $roblemi koi $o-aCa! mane -r!$e se i#%la+e i# mraka intimnosti i $osta!
deo a%ne s"ere& So,iali#o%ana a%na s"era mora da omo-!3i $rostor #a o-la2a%ane s%i4 -r!$a !
a%nim debatama&
Dinamika $ri%atno- i a%no-N>eministi+ke kritike a%ne s"ere
8roblem sa 0abermasom i -eneralno liberalnom str!om. e ! ne$rime3i%an! L!s$otni4
do-aCaaM& @ao 2to t%rdi Tom$son. mo*emo %eko%e s!diti $rema ?ok!. @ant!. Marks!. ali ako
#abora%imo s%e one st%ari koe ni$o2to nis! kriti+ko-ra,ionale. onda #anemar!emo de-rada,i!
a%ne s"ere& Dela-er smatra da se romanti+arska %i#ia $ros%etitelst%a o disk!rsima $o salonima
mora $re%a#i3i i nado-raditi& Re#!ltat stat!sa O!o bi bio s%eo$2ti $esimi#am&
>eminiskine sto-a smatra! liberalni teoreti+ari ne $rime3!!. ili ne *ele da $rimete
patrijahalni karakter a%ne s"ere& Ja%na ra,ionalnost e !%ek $ri%ile-ia m!2ko- roda. od antike
do b!r*oasko- dr!2t%a& One smatra! da e o%o $roi#%od s%oine 7koa a i#%or slobodno-
%remena9 i $atria4alne $odreCenosti *ena& Na osno%! o%o-a Nensi >re#er dae kon,e$t
re%i#ionisti+ke istorie koa $oka#!e ! +etiri $ret$osta%ke #a2to e a%na s"ere mask!linisti+ka:
ednist%ena a%na s"era a $o-odnia od neks!sa mno-obroni4 a%nostiF disk!rs treba o-rani+iti
samo na delibera,i! a%no- dobraF L$ri%atni interesiM s! ne$o*elniF a%na s"era $ra%i o2tr!
ra#lik! i#meC! ,i%ilno- dr!2t%a i dr*a%e& Tako e "eministi+ki $okret $okren!o ak,i! 8'rivatn
je 'liti&9 da bi !ka#ao na iskl!+ene *ena i# domena a%ne s"ere& I nie samo to iskl!+eno.
%e3 i $roblem in,esta. #lo!$otreba de,e. slio%ane. k!3ni rad itd& Dr!-im re+ima. a%no ne sme da
#anemar!e ono 2to se de2a%a ! ok%irima $ri%atno-. er e to samo i#-o%or #a toleran,i!
$er%ertirani4 "amiliarni4 odnosa. a s%e ! ,il! #a2tite slike idealno-"!nk,ionalno- dr!2t%a&
Re#!ltat e getoizacija tema&
Jedna od dimen#ia o%o-a e i nemo-!3nost so,iali#a,ie isk!sta%a& Tako teme nikada ne
dobi! 4olisti+k! $a*n! %e3 osta! "ra-mentirana& rt%a $orodi+no- nasila ! dr!2t%! koe
ra#d%aa $ri%atno od a%no-. nikada ne mo*e da dobie sistemsk! $omo3. a 2to do%odi do tiranije
intimnosti. To a $riori iskl!+!e *ene i# domena a%no-. a ! $ri%atnom one osta! $o senkom
m!2ke domina,ie&
Nara%no nie to edini $roblem& O%ak%i $roblemi s! ins$irisali $ostoane dr!2t%eni4
$okreta koi s! se borili #a ni4o%o re2a%ane& MeC!tim res!rsi a%ne s"ere ! realnosti nis! ba2
tako idealno dist!$ni s%akom akter! kako e to ! teorii& <ato akteri +esto i od!sta! od #amisli da
se bore #a s%o! st%ar. a $onekad ni ne *ele 7n$r& maninske etni+ke -r!$e ne *ele da koriste
kon%en,ionalni e#ik9& Sto-a se ! dinamik! a%no- mora !kl!+iti i $r%atno er $artik!laristi+ki
disk!rsi s! mno-o $rimerenii mar-inalnim -r!$ama ne-o dominantnim&
@ao nosio,a o%i4 $roblema. D*on @in i Nensi >re#er %ide ! nastoan! da se str!kt!ra
a%ne s"ere $od%ede $od edan inte-ri2!3i medi. a%n! radio-di"!#i!&
Znaaj medija u formiranju javne sfere snjezana ili !abermas
Smatra se da e osno% slobodno- dr!2t%a i kon,e$ta a%no- mnene slobodna tampa& Sa
ra#%oem ka$italisti+ko- tr*i2ta. !kin!t e mono$ol dr*a%e nad 2tam$om. 2to e do%elo do no%i4.
slobodni4 i kriti+ki nastroeni4 media. koi $osta! or-an a%no- ra#!ma& I$ak. teoriska
istra*i%ana #na+aa 2tam$e e danas disk!tabilno. $o-oto%o ako se !#me ! ob#ir da e edna od
dominantni4 te#a ta da ! $redre%ol!,ionarno >ran,!sko s! kr!*ile sen#a,ionisti+ke no%ine. a ne
"ilo#o"ski s$isi& Sli+na e sit!a,ia i sa elektronskim mediima& 0abermas i4 $ot$!no #anemar!e
time 2to a%n! debat! sta%la ! inter$ersonalne ok%ire& <a ne-o%! tradi,i! misli. medii s!
nis! %i2e od mani$!la,ie& Od o%o- kon,e$ta moramo od!stati. b!d!3i da s! medii 72tam$ani i
elektronski9 st%orili no%i ok%ir a%ne debate. ne!klo$li% ! o%a dialo2ki& O%ak%a a%na s"era ne
$o#nae +%rste -rani,e. ona e !%ek disk!tabilna. a medii s! s%ima a%no dost!$ni& Bto e %e3i
ste$en dost!$nosti mediski4 res!rsa to e %e3a mo-!3nost #a !+e23e ! a%no debati& Medii kao
tak%i onda i#la*! i kon,e$te $ostoana dr!-i4 a%ni4 instit!,ia. ra#%ia! kon,e$t trans$arentosti.
i omo-!3a%a! $arti,i$a,i! na2iri4 -r!$a ! a%no s"eri& @ao tak%i. medii s! sto*er
demokratsko- dr!2t%a i ne#a%isni i od dr*a%e i od tr*i2ta&
"z #.$"%"&'()&"*
Instit!,iona "ormirana mnena se mora! odnositi s $o2to%anem $rema s$ontano #a+etim
mnenima. er ni4 $oedin,i *estoko brane& <ato s! instit!,ionalni !ti,ai e"ikasnii kada se
#a+n! $re s$ontani4& <%ani+ni kom!nikatori te*e da $reko media !ti+! na $r%o de"inisane
$roblema& Mar-inali#!! ili $re3!tk!! dr!-a+ia stano%i2ta i tako sman!! mo-!3nost #a
samostalno "ormirane mi2lena& Ukoliko se ona. i$ak. "ormira!. medii te*e ili da i4
rek!$erira! ili da i4 modi"ik!!. %rlo retko da i4 os$ore& Mediski $osredo%ana mnena se lak2e
$ri4%ata!. ali se lak2e i mena!& Ona nis! !%ek inte-risana ! sta%o%e $oedin,a& U ra#%ienim
mediskim i demokratskim sredinama kontin!itet dominantni4 mnena se obe#beC!e stalnom
"ra-menta,iom. insistiranem na $oedina+nom i no%om. a o+!%anem -eneralni4 ok%ira&
Dok se "ormira &mnene nosio,i %lasti mo-! !ti,ati na ne-o% tok na %i2e na+ina: Oni to
na+e23e rade mediski - de"inisanem /a-ende/. ili ini,ialnim rea-o%anem na /sit!a,ie/&
J&mnene ima a"ekti%ni. %olni i moti%a,ioni odnos $rema st%arnosti. dok s! sa#nana
#dra%ora#!mska. lai+ka i o$2te $o#nata i ! ni4o%om "ormiran! maso%ni medii ima!
dominantn! !lo-!& Medii $r%i $re%ode daleko ! s%akodne%no i $o#nato& U sl!+a! kon"liktni4
sit!a,ia akti%ira! %e3 $ostoe3e inter$retati%ne ok%ire i ako se kri#a $rodibi. simbole s akim
emoti%nim naboem&
Dr!-a+ie se !ti+e ako s! s$ontana mnena %e3 dobila $odr2k!&
- U dem& sredinama ta mnena se +esto !%a*a%a!. er e ne$o$!larno i $oliti+ki ne,elis4odn
s!$rotsta%lati im se&
- U nedemokratskim dr!2t%ima se. meC!tim. %i2e te*i ni4o%om ob!#da%an!& 8ostoe mno-e
strate-ie i-norisana i $otiski%ana. a edna od !s$e2nii4 e "abriko%ane -lasina& Glasine
obi+no $ostoe ! !slo%ima ! koima s%a mo-!3a re2ena $re i#aC! ! a%nost od ono- /$ra%o-/. !
!slo%ima ! koima se o $roblem! $re ra#-o%ara na s%akom dr!-om mest! ne-o na #a to
$red%iCenom& One se kola! onim $ol!a%nim $rostorom. a%nim delom $ri%ati#o%ane
$oliti+ke s"ere& Veliki bro -lasina rasi$a so,ialn! ener-i!. er se niedna od mnenski4 str!a
ne konstit!i2e kao dominira!3a& S%e alternati%e #a re2a%ane kon"likta sta%la! se ! ist! ra%an
be# ob#ira na so,ialni #na+a i sna-! ko! ima! ! odnos! na $roblem& Istinska alternati%a se
tako se mar-inali#!e i tri%iali#!e. er se do%odi ne ! ra%an s!$rotsta%lana $roblem! %e3 !
4ori#ont mno-obroni4. malo mo-!3i4 re2ena&