Vezba 4 - OBD Komunikaciona Merenja

LABORATORIJSKA VEBA BR.
4

OBD KOMUNIKACIONA MERENJA

STUDENT ___________________
BR.INDEKSA ___________________
SMER ___________________
DATUM ___________________

VEBU PREGLEDAO ___________________
DATUM ___________________
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I
RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

KATEDRA ZA AUTOMATIKU
I
SISTEME UPRAVLJANJA VOZILIMA

PREDMET: ELEKTRINE INSTALACIJE I
UREAJI NA VOZILIMA
V.Matijevi, VET, Beograd, Inc. All Rights Reserved

2
CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa sadrajem i postupkom OBD (On Board Diagnose)
komunikacionih merenja u elektronskim sistemima vozila sa dijagnostikim ureajem KTS 670.

1. OBD
Krajem 80-tih godina prolog veka proizvoai vozila zapoeli su sa ugradnjom posebne
sijalice u vozilo, sa dva osnovna zadatka:
1. da obavesti vozaa o pojavi greke u vozilu,
2. da omogui serviserima da nakon oitanja greke lake utvrde osnovni uzrok kvara na
vozilu.

Osnovni cilj navedenog dijagnostikog sistema bio je da se smanji emisija izduvnih
gasova i pojednostavi opravka vozila. Automobilska industija nazvala je taj sistem On Board
Diagnostic-OBD, a Kalifornijska agencija za kontrolu zagaenja vazduha CARB (The
California Air Resources Board) izradila je prvu zakonsku regulativu koja se odnosila na
proizvoae vozila i obavezu ugradnje OBD-a.
Generacija I (OBD I) poela se primenjivati na sva vozila u Kaliforniji od modelske 1988
godine, a obuhvatala je sledee:
1. Ugradnju indikatorske sijalice na panelu komandne table u cilju obavetavanja vozaa
o nastaloj greci u sistemu upravljanja radom motora. Sijalica je dobila naziv MIL-
sijalica (Malfunction indicator lamp), esto obeleena kao CHECK ENGINE
sijalica.
2. Sistem mora imati mogunost snimanja i oitanja koda greke (DTC=Diagnostic
Trouble Code) za sve komponente povezane sa emisijom izduvnih gasova vozila.
3. Elektronski sistem mora nadzirati rad Lambda sonde, EGR-ventila i EVAP-ventila.

Iako je OBD I regulisao nadzor nad katalitikim konvertorom (katalizatorom), sistemom
za regulaciju isparenja iz rezervoara i izostanku paljenja motora, nije znaajnije uticao na
smanjenje emisije izduvnih gasova vozila.
Uvoenjem druge generacije standarda OBD II od strane CARB i EPA (Environmental
Protection Agency), vozila su morala biti proizvedena sa opremom koja omoguuje sledee:
1. Prepoznavanje komponente koja smanjuje ili potpuno onemoguava efikasan rad
sistema vozila koji regulie emisiju izduvnih gasova,
2. obavetava vozaa o potrebi servisiranja/opravke vozila
3. uvoenje standardizovanih kodova greaka i upotrebu itaa kodova greaka (Generic
Scan Tool)

Navedeni zahtevi standarda OBD II odnose se na sve modele lakih vozila poevi od
modelske 1996. godine. Sva novoproizvedena vozila morala su proi FTP test (Federal Test
Procedure) za izduvne gasove, koji se izvodio na valjcima, a trajao je 505 sekundi, simulacijom
vonje u Los Angeles-u.
Da bi vozilo zadovoljilo takva ispitivanja, standard je definisao da upravljaki ureaj motora
mora omoguiti ispunjenje sledeih zahteva:
- test ispravnosti svih komponenti izduvnog sistema vozila,
- aktiviranje rada sistema i merenje rezultata,
- kontinuinalni nadzor svih aspekata rada motora u cilju spreavanja poveanja emisije
izduvnih gasova iznad vrednosti definisane kao 1,5 x FTP.
- kontrolu rada motora na izostanak paljenja,
- Paljenje MIL-sijalice u sluaju pojavljivanja greeke u kolu ili sistemu,
- Blinkanje MIL- sijalice u sluaju pojave izostanka paljenja u cilju spreavanja
oteenja katalizatora.


3
2. EOBD
Evropska unija je 13. oktobra 1988 godine usvojila EU Direktivu 98/69/EC, kojom se u
sve zemlje lanice Unije uvodi EOBD, a u Nemakoj je proglaena za nacionalni zakon.
Uvoenje EOBD-a nije direktno vezano za standarde o izduvnim gasovima u EU (EU II, EU III,
EU IV), zbog ega se odreeni datum uvoenja standarda i prelazni period moraju promatrati
nezavisno od razliitih standarda o izduvnim gasovima.
Od 01.01.2000 godine autoindustrija je u obavezi da primeni samo jedan tip testa za nova
vozila pogonjena benzinskim motorom koja su opremljena EOBD-om. Zakonske regulative koje
definiu emisiju izduvnih gasova za putnika i laka teretna vozila (do 2,5 tone) uvedene su:
- EU I od 01.06.1992 godine,
- EU II od 01.01.1996 godine,
- EU III od 01.01.2000 godine i
- EU IV od 01.01.2005 godine.

Navedeni standardi definiu gornje granice za sledee komponente izduvnih gasova:
- ugljen-monoksid CO,
- ugljen-dioksid CO
2
,
- azotne-okside NO
x
i
- estice ai (odnose se za dizel motore).

Slika 1.
Dozvoljene
granice pojedinih
komponeti
emisije izduvnih
gasova za
benzinske
motore

4
Osnovni cilj EOBD-a je;
- stalni nadzor svih komponenti u vozilu koje su vezane za nivo emisije izduvnih
gasova,
- zatita ugroenih komponenti (katalizator, lambda sonde),
- optiko upozorenje (MIL-lampica) kod smetnji u funkcionisanju komponetni
relevantnih za izduvne gasove,
- memorisanje greaka sa uslovima rada pri kojima je greka memorisana,
- mogunost dijagnostike.

Osnovni zahtevi EOBD-a su:
- standardizovan prikljuak za dijagnostiku (16 pinova), dostupan sa sedita vozaa,
- itanje memorije greaka pomou standardnih dijagnostikih ureaja (Generic-Scan-
Tools),
- prikazivanje pogonskih uslova u kojima je greka nastala,
- definisanje kako i kada se prikazuje greka relevantna za izduvne gasove,
- usaglaen naziv sastavnih delova,
- jedinstveni kodovi greaka za sve proizvoae vozila sa standardizovanim opisom
greke (P0-kodovi).

Osnovne komponente sistema/sistemi upravljanja motorom nad kojima se vri nadzor su:
- Lambda sonde (ispred i iza katalizatora),
- Katalizator,
- Sistem za snabdevanje gorivom,
- Sistem za prepoznavanje izostanka paljenja,
- Sistem za provetravanje rezervoara goriva (ako je ugraen),
- Sistem za recirkulaciju izduvnih gasova (ako je ugraen),
- Svi davai i izvrni elementi ECU motora,
- Ostali sistemi vozila, kao npr. sistem za upravljanje menjaem/automatksi menja.

Najvanije razlike izmeu evropskog EOBD i amerikog OBD II su:
- OBD II za razliku od EOBD-a zahteva funkciju provere zaptivenosti sistema za
snabdevanje gorivom,
- EOBD prepoznaje izostanak paljenja do 4500 o/min, dok OBD II vri nadzor do
maksimalnog broja obrtaja,
- EOBD aktivira MIL-sijalicu nakon 2-10 ciklusa, dok OBD II aktivira nakon 2
ciklusa,
- EOBD, za razliku od OBD II vri registraciju preenog puta sa aktiviranom MIL-
sijalicom.

Slika 2: MIL-sijalica, mesto ugradnje
i oblik
MIL-sijalica
Na evropskim vozilima je uglavnom ute boje, a
ugraena je u komandnu tablu vozila.
Prema odredbama standarda ona mora zasvetliti
prilikom ukljuenja paljenja (kontakt-klju u poloaju
1), to predstavlja kontrolu funkcije same sijalice ili
ako nastupe sledee nepravilnosti u toku rada motora:
- pojava greke relevantne za izduvne gasove u
toku 2-10 uzastopnih ciklusa vonje,
- pojave greke u upravljakom ureaju,
- pojave greke koja dovodi do iskljuenja cilindra
u cilju zatite katalizatora (MIL - mirka)

5
3. Opis samodijagnostike
U osnovi, komunikacija OBD dijagnoze moe se izvesti prema ISO, SAE ili ISO/DIS
normama (preko CAN-busa podataka). Za OBD trenutno su vaee sledee vrste komunikacije:
1. prenos podataka prema ISO 9141-2 - uglavnom za proizvoae u EU,
2. prenos podataka prema ISO 14230-4 (KWP 2000 protokol) - u EU,
3. prenos podataka prema SAE J1850 proizvoai u SAD, npr. GM, Ford,...
4. prenos podataka prema ISO/DIS 15465-4 (preko CAN-bus podataka)

Izvoenje OBD-a moe se izvriti sa sledeim BOSCH-ovim dijagnostikim ureajima:
- KTS 5xx/650 + odgovarajui adapterski vod ( ulaz je mogu nakon izbora
odgovarajue marke vozila i izbora OBD sa funkcijskim tasterom F7 ili direktno
preko menija - izborom foldera OBD (stara oznaka CARB -ISO) i pretraivanja,
- KTS 300 + odgovarajui adapterski vod
- KTS 115 (adapterski vod integrisan)
- KTS 100 (adapterski vod integrisan) prikaz P1- kodova je bez propratnog teksta.

Slika 3: BOSCH-ovi dijagnostiki ureaji za OBD-dijagnostiku

itanje memorije greaka odreenog OBD sistema (npr. upravljanja motorom) mogue je u
Modu 3 i u Modu 7. U Modu 3 prikazuju se samo statike greke, potvrene od strane ECU,
relevantne za izduvne gasove, dok se u Modu 7 prikazuju i greke koje ECU jo uvek nije
potvrdio.
Kodovi greaka su normirani i imaju format P0xxx. Svaki proizvoa vozila moe dodatno
definisati vlastite kodove greaka u skladu s normiranim P0 kodovima.
Primeri kodova greaka su:
- P0115 (Norma) = Dava temperature rashladne tenosti smetnja u funkcionisanju,
- P1140 (BMW) = Registrovanje optereenja izvan zadanog podruja,
- P1237 (VW) = Brizga, cilindar 1 - prekid

Dijagnostiki ureaji KTS 520, 550 i 650 mogu se prikljuiti na dijagnostiki OBD prikljuak
preko OBD-adapterskog voda ili Multiplex-adapterskog voda, koji su pogodni za ISO, SAE i
CAN protokol, kao i UNI-adapterskog voda, pogodnog samo za ISO protokol, u spoju s OBD-
adapterskom kutijom, odnosno kompletom kablova za ispitivanje.


6
Izgled i oznake 16-polnog OBD prikljuka za dijagnostiku:

- Pinovi 1, 3, 8, 9, 11, 12 i 13 su slobodni za specifine namene proizvoaa vozila.

- K i L vodovi drugih upravljakih ureaja (npr. ABS, automatski menja, Airbag), u
zavisnosti od proizvoaa, mogu biti prikljueni na slobodne stezaljke 16-polnog prikljuka
(npr. pinovi 1, 8, 9 ili 13).
Takvi sistemi ispituju se pomou OBD adapterske kutije (Bosch-ov broj 1 684 462 346).

Slika 5: OBD adapterska kutija

- Pinovi 3, 11 i 12 su takoe slobodne, a na njih obino nemaki i ostali evropski proizvoai
definiu BUS za vozilo, to znai vodove na koje se moe prikljuiti vie upravljakih
ureaja.

Vana napomena:

- Ako u vozilu postoji 16-pinski OBD prikljuak za dijagnostiku, to ne znai da je i ugraen
elektronski sistem sposoban za OBD dijagnostiku (npr. vozilo nije proizvedeno za zemlje EU i
SAD, ve za neke druge zemlje).

- Pin 7 i 15 = dijagnoza prema ISO 9141-2 (K i L vod),

- Pin 2 i 10 = dijagnoza prema SAE J1850 (BUS plus i minus),

- Pin 4 = masa vozila/baterije,

- Pin 5 = masa elektronike/signala,

- Pin 16 = stalni plus (30),

- Pin 6 i 14 = CAN-H i CAN-L

Slika 4: OBD dijagnostiki konektor

7
4. Kodovi greaka
Kod greeke sastoji se od 5 slovno-brojanih oznaka (npr. P 0 2 8 3), gde:
- Oznaka 1: identifikuje sistem vozila,
- Oznaka 2: identifikuje podgrupu,
- Oznaka 3: identifikuje podsklop,
- Oznake 4 i 5: identifikuje lokalnu komponentu sistema.

Oznaka Mogunost Znaenje

1
B
C
P
U
Body
Chassis
Drive/OBD II/Powertrain
Future systems (Undefined)

2
0
1
2
3
Kod greke- SAE test
Kod greke- test proizvoaa vozila
Kod greke- SAE test
Kod greke- test proizvoaa vozila

3
1
2
3
4
5
6
7
Gorivo i vazduh - dodatno merenja
Gorivo i vazduh - dodatno merenja
Sistem za paljenje
Dodatna kontrola sistema za izduvne gasove
Regulacija brzine i broja obrtaja u praznom hodu
ECU i izlazni signali
Transmisija
4
i
5
01
do
99

Oznaka komponente sistema

Tabela 1. Pregled oznaavanja koda greke
Primeri:
- P 0 122 - Dava poloaja leptira - signal prenizak
- P 0 123 - Dava poloaja leptira - signal previsok
- P 0 130 - Lambda sonda 1 ne funkcionie
- P 0 100 - Dava protoka vazduha ne funkcionie
Znaenje P 0 kodova greaka definisano je u standardu ISO 15 031-6, za razliku od P1-kodova
greaka koji su specifini za proizvoae vozila i delimino su usaglaeni izmeu veih
proizvoaa vozila.

5. Aktiviranje MIL - sijalice
MIL- sijalicu obino se opisuje sa sledeim natpisom:
- Check engine,
- Service Engine Soon,
- Check Powertrain,
- Check Povertrain Soon,
- An engine symbol.
Prema OBD-u MIL-sijalica moe imati tri radna stanja: ukljueno, iskljueno i treperenje
(mirkanje).
Nakon prepoznavanja greke u sistemu ECU ukljuuje MIL-sijalicu odmah ili nakon odreenog
broja test ciklusa, to zavisi od vrste greke i uslova pri kojima je greka nastala.
Ukoliko emisija izduvnih gasova prekorai graninu vrednost 1,5 puta, ECU ukljuuje sijalicu, a
ako nastala greka moe otetiti katalizator, ECU ukljuuje sijalicu u reimu treperenja.

8
Takoe postoje greke koje mogu biti memorisane u ECU, ali zbog kojih ECU ne ukljuuje
MIL-sijalicu. MIL- sijalica se mora aktivirati u sledeim sluajevima:
- ako se pojavi greka na komponentama prikljuenim na ECU koje kontroliu rad
motora ili transmisije,
- ako komponenta moe izazvati pogoranje emisije izduvnih gasova najmanje 15 %
iznad granine dozvoljene vrednosti ili sa komponente (senzora) ECU prima
neplauzibilan signal.
- ako zbog starenja katalizatora dolazi do poveanja HC emisije za vreme FTP ciklusa
iznad dozvoljenih vrednosti.
- Ako dolazi do izostanka sagorevanja goriva koje moe otetiti katalizator ili poveati
emisiju vie od 1,5 puta u odnosu na dozvoljenu graninu vrednost.
- Ako u sistemu za provetravanje rezervoara nastupi kvar koji izaziva nezaptivenost
sistema (otvor prenika 1,0 ili 0,5 mm, ili nema uopte protoka vazduha kroz sistem).
- Ako ECU motora ili transmisije ukljuuje safe-mod rada vozila.
- Ako se Lambda regulacija ne aktivira nakon definisanog vremena po pokretanju
vozila,
- Ako se ukljui paljenje pre pokretanja vozila.

Ako motor ne radi, a kontakt klju se postavi u poloaj 1, MIL-sijalica mora svetliti kako bi se
izbegle mogue manipulacije (odspajanje sijalice!).
Napomena: Zahtevi standarda OBD II u praksi nisu u potpunosti primenjeni, to zavisi i od
proizvoaa vozila i od primenjenog elektronskog sistema.

6. Dijagnostika ECU preko OBD interface-a
6.1. Mogunost samodijagnoze
Samodijagnostika se moe izvriti pomou sistemskog testera KTS 670, koji se
prikljuuje na standardizovani 16-pinski dijagnostiki prikljuak vozila preko adapeterskih
kablova prikazanih na slici 6.

Slika 6.
Prikljuenje
KTS 650
na 16-pinski
OBD
konektor

9
6.2. Osnovni ekran OBD-dijagnoze
Nakon ulaska u OBD dijagnozu dijagnostiki ureaj prikazuje sledee radne funkcije
(SAE 1979):
Pronaeni sistemi,
Pregled Onboard dijagnoze,
Mod 1, stvarne vrednosti - itanje parametara sistema,
Mod 2, pogonski uslovi (Freeze Frame),
Mod 3, itanje memorije greaka-potvreni kodovi greaka,
Mod 4, brisanje memorije greaka svih sistema,
Mod 5, lambda vrednosti test vrednosti i proirenja lambda sonde,
Mod 6, vrednosti testa sporadino kontrolisanih sistema (bez stalnog nadzora),
Mod 7, itanje memorije sporadinih greaka nepotvrene greke,
Mod 8, Aktuatori (srpski:izvrni elementi, eng. Aktuator)-zavise od proizv. i
Mod 9, Informacije o vozilu (Vehicle-Identification Code).

Slika 7. Prikaz na KTS 650 nakon ulaska u OBD-dijagnozu Tabela 2. Heksadecimalni
kod

6.3. Pronaeni sistemi (System found)
Nakon uspenog uspostavljanja komunikacije u meniju pod ovim nazivom (System
found- Slika 7.) mogu se oitati OBD sistemi koje je dijagnostiki ureaj identifikovao.
Pronaeni sistemi se dele u grupe sistem u skladu sa usvojenim normama, odnosno prikazuje se
grupa sistema kao i pripadajua adresa (prema SAE J 2178) u heksadecimalnom obliku:
- Adresa $00 do $17: upravljanje motorom
- Adresa $18 do $1F: upravljanje pogonom
- Adresa $20 do $27: karoserija-elektronika
- Adresa $28 do $2F: konice/ABS/ASR
- Adresa $30 do $37: upravlja
- Adresa $38 do $3F: sistem oslanjanja vozila
- Adresa $40 do $57: sistemi vozaa
0 $0
1 $1
2 $2
3 $3
4 $4
5 $5
6 $6
7 $7
8 $8
9 $9
10 $A
11 $B
12 $C
13 $D
14 $E
15 $F

10
- Adresa $58 do $5F: sistemi sigurnosti
- Adresa $60 do $6F: informacije vozaa
- Adresa $70 do $7F: svetla
- Adresa $80 do $8F: sistemi zabave
- Adresa $90 do $97: sistemi komunikacije
- Adresa $98 do $9F: grejanje/klima
- Adresa $A0 do $BF: komfor
- Adresa $C0 do $C7: sistemi sigurnosti
- Adresa $C8 do $CF: proirenja
- Adresa $D0 do $EF: specifino od proizvoaa
- Adresa $F0 do $FD: dijagnostiki tester
- Adresa $FE: svi sistemi
- Adresa $FF: ni jedan sistem.

Prema tome, pod Pronaeni sistemi javljaju se upravljaki ureaji elektronskih sistema vozila
sposobni za OBD dijagnostiku. To su upravljaki ureaji sistema relevantni za izduvne gasove
koji se nalaze na vozilu, a obino to bude upravljanje motorom. Drugi sistem koji se uglavnom
prepoznaje je pogonsko upravljanje, gde su uglavnom podrazumeva upravljanje automatskim
menjaem.
Napomena:
OBD II koristi heksadecimalni kod, koji umesto 10 brojeva, koristi 16. Brojevi od 0 do 9
(0=broj) ine prvih 10, nakon ega se koriste velika slova od A do F, ime se kompletira niz od
16 brojeva. Da bi se znalo da se radi o heksadecimalnom formatu ispred broja se stavlja znak
$, prema prikazanoj tabeli 2 pretvaranja decimalnih brojeva u heksadecimalni kod.

6.4. Pregled On board dijagnoze
Pod pregledom On board dijagnoze podrazumeva se pregled stepena izgradnje
postojeeg OBD-a. Npr., za vozilo Toyota-Yaris to podrazumeva sledee:
EOBD certifikovano = vozilo ispunjava EOBD normu (nemake saobraajne
dozvole u petom redu imaju uneseno OTTO/OBD umesto OTTO/GKAT),
MIL-status ON/OFF = sijalica greke UKLJ/ISKLJ,
+ znai da je sistem ispitan,
- znai da sistem jo nije ispitan.

6.5. Mod 1 (Mode 1, actual values)
Mod 1 prikazuje stvarne vrednosti odreenih parametara u toku rada motora. Prikazani
podaci su saeti u PID-ove (PID= Parameter Identification) i utvreni su standardom. Parametri
su pridrueni odreenom sistemu (npr. sistemu upravljanja motorom), a mogu se pronai na
odreenoj adresi (npr. $13). Prikazana informacija moe biti u obliku teksta ili kodiranih bitova.
Kad je informacija u obliku kodiranih bitova dijagnostiki ureaj prikazuje pripadajue Byte (8
bitova).
KTS prikazuje podatke o pogonu motora pod nazivom stvarne vrednosti. Prikazana informacija
predstavljaju status, ispitne/merne vrednosti, vrednosti koje je izraunao upravljaki ureaj, kao
npr.:
- MIL status: UKLJUENO ILI ISKLJUENO,
- Status kontinualno nadziranih komponenti sistem (npr. prepozavanje izostanka
paljenja: ispitano (+) ili nije ispitano (-)),
- Status sporadino nadziranih delova sistema (npr. sistem sekundarnog vazduha:
ispitano (+) ili nije ispitano (-)),
- Izraunata vrednost optereenja, npr 25,5 %,
- Preeni put sa aktiviranim MIL-om.


11
PID $00:
- sadri aktivne PID-ove u sistemu, koji su memorisani kao 4-byte-ni podatak (PID $01
do PID $20). Mogu se prikazati u tom obliku ili kao tekst sa objanjenjem.
- Ako je PID $20 podran, informacija je memorisana u istom obliku kao i za PID $00,
kao 4-byte-na za PID $21 PID $40.
- Ako je PID $40 podran, primenjena je ista metoda, itd. teoretski 256 PID-ova ($00 -
$FF) moe biti podrano.

PID $01:
- status dijagnostikog sistema (prikazuje se jedino u Modu 1). Status dijagnostikog
sistema prikazuje se u 4-byte-nom obliku (A,B,C,D).
- Data A: Broj grreaka i status MIL-sijalice.
Bit 0-6: Broj greke (binarni), dostupan u modu 3)
Bit 7: 0 = MIL-iskljuena
1 = MIL-ukljuena

PID $02:

PID $03:

Slika 8. Mode 1, PID 1 Slika 9. PID 1 sa funkcijskim listingom

- Data B: Komponente sistema pod stalnim nadzorom
Bit 0: prepoznat izostanak sagorevanja
Bit 1: sistem za napajanje gorivom
Bit 2: ostale komponente
Bit 3: ne koristi se
Bit 4: prepoznat izostanak paljenja
Bit 5: sistem za napajanje gorivom
Bit 6: ostale komponente
Bit 7: ne koristi se

Za bit-ove 0-7: 0 test nije podran ili nije proveden
1- test je podran

- Data C: Komponente sistema pod povremenim nadzorom
Bit 0: katalizator
Bit 1: grejanje katalizatora
Bit 2: sistem za regeneraciju isparenja goriva iz rezervoara
Bit 3: sistem za sekundarni vazduh
Bit 4: klima ureaj

12
Bit 5: lambda sonda
Bit 6: grejanje lambda sonde
Bit 7: recirkulacija izduvnih gasova

Za bit-ove 0-7: 0 test nije podran ili nije proveden
1- test je podran

Pod pojmom test je podran podrazumeva se da ECU raspolae funkcijom provere sistema za
sekundarni vazduh, ali da sistem na odreenom vozilu nije ugraen, to znai da status testa
moe takoe biti da test nije proveden

- Data D: Znaenje bit-koda test statusa komponente sistema (Oznaavanje isto kao i
za Data C.)

Za bit-ove 0-7: 0 izvrena je provera komponente sistema ili komponenta nije
ugraena,
1- Provera komponente sistema nije izvrena

PID $00 PID $11:

Slika 10. Data D1 Slika 11. Data D2

PID $02:
- Prikaz se vri jedino u Modu 2.

PID $03: Data A i B
- Data A: Bit-kod prikazuje status sistema za ubrizgavanje Bank 1 (prikaz levo). Samo
jean od sledeih bitova moe biti 1.

Bit 0: kontrola spremnosti jo nije postigunta (Control readiness)
Bit 1: aktivna kontrola bez ogranienja
Bit 2: otvorena petlja usled uslova vonje
Bit 3: otvorena petlja usled greke
Bit 4: aktivna kontrola u ogranienom podruju
Bit 5-7: ne koristi se (uzima se 0).

- Data B: Bit-kod prikazuje status sistema za ubrizgavanje Bank 2 (prikaz desno). Ako
nije podran, svi bitovi su 0, ili je kodiranje kao i u sluaju za Data A:


13
PID $04 - PID $11:
- Ako ECU daje dve informacije pod PID$06-PID$09, druga informacija se odnosi na
Bank 3 ili 4.

Slika 12. Prikaz etiri trenutne stvarne vrednosti

PID Parametar Vrednost
$04 Izraunata vrednost optereenja 0 ... 100%
$05 Temperatura rashladne tenosti -40 ... 215
0
C
$06 Lambda integrator (Bank 1), takoe Bank 1+3 mogu - 100 ... 99,22%
$07 Lambda adapcija (Bank 1), takoe Bank 1+3 mogu - 100 ... 99,22%
$08 Lambda integrator (Bank 2), takoe Bank 2+4 mogu - 100 ... 99,22%
$09 Lambda adapcija (Bank 2), takoe Bank 2+4 mogu - 100 ... 99,22%
$0A Pritisak goriva 0 ... 765 kPa
$0B Pritisak vazduha u usisnoj grani 0 ... 265 kPa
$0C Broj obrtaja 0...16383,75 rpm
$0D Brzina vozila 0 ... 255 km/h
$0E Ugao paljenja -64 ... 63,5
0
KW
$0F Temperatura usisnog vazduha -40 ... 215
0
C
$10 Masa vazduha 0 ... 65535 g/sec
$11 Pozicija leptira za gas 0 ... 100 %

14

Slika 13. Aktiviranjem funkcijskog tastera F6 prelazi se u grafiki mod koji
prikazuje vremensku promenu odabranih parametara

PID $12: Status sistema za sekundarni vazduh
- Samo jedan od sledeih bitova (Bit 0 na desnoj strani) moe biti 1.

Bit 0: ispred prvog katalizatora
Bit 1: iza prvog katalizatora
Bit 2: nema sistema za sekundarni vazduh ili nije aktivna pumpa za sekundarni
vazduh
Bit 3-7: ne koristi se (uzima se 0).

PID $13: Pozicija ugradnje lambda sondi
(Moe takoe biti prikazan u PID $1D).
Bit 0: Bank 1, Senzor 1
Bit 7: Bank 2, Sensor 4

Za Bit-ove 0-7: 0=senzor nije ugraen,
1= senzor je ugraen.

15
PID $1D: Alernativna ozicija ugradnje lambda sondi
(Moe takoe biti prikazan u PID $13).
Bit 7: Bank 4, Sensor 2
Za Bit-ove 0-7: 0=senzor nije ugraen,
1= senzor je ugraen.

PID $14- PID $1B:
Napon senzora: 0 ... 1,275 V
Lambda integrator: -100 ... 99,22 %

Izlazne vrednosti u sluaju Izlazne vrednosti u sluaju
kad je PID $13 podran: kad PID $13 nije podran:

PID Bank Senzor PID Bank Senzor
$14 1 1 $14 1 1
$15 1 2 $15 1 2
$16 1 3 $16 2 1
$17 1 4 $17 2 2
$18 2 1 $18 3 1
$19 2 2 $19 3 2
$1A 2 3 $1A 4 1
$1B 2 4 $14 4 2
Ako se Lambda senzor ne koristi u proraunu, 99 % prikaza odnosi se na lambda integrator.

PID $1C: Proof of certification
(prikazani bit-kodovi)
Bit 1: OBD II - CARB
Bit 2: OBD - EPA
Bit 3: OBD II - CARB i OBD - EPA
Bit 4: OBD I
Bit 5: Nije podran OBD
Bit 6: OBD-EU
Bit 7: OBD-EU i OBD II
Bit 8: OBD-EU i OBD
Bit 9: OBD-EU, OBD i OBD II
Bit 0A-FF: rezervisan

PID $21: vonja sa upaljenom MIL-sijalicom
Priakzuje preeni put sa upaljenom MIL-sijalicom.
- Jedinicia: km
- Donja granica: 0
- Gornja granica: 65539
- Rezolucija: 1

16
PID $24- PID $2B: Stvarne vrednosti Lambda senzora (LSU)
Napon senzora: 0 ... 7,999 V
Odnos: 0 ... 1,999

$24 1 1 $24 1 1
$25 1 2 $25 1 2
$26 1 3 $26 2 1
$27 1 4 $27 2 2
$28 2 1 $28 3 1
$29 2 2 $29 3 2
$2A 2 3 $2A 4 1
$2B 2 4 $2B 4 2

PID $34- PID $3B: Stvarne vrednosti Lambda senzora (LSU)
Struja senzora: - 128 mA ... 128 mA
Odnos: 0 ... 1,999

$34 1 1 $34 1 1
$35 1 2 $35 1 2
$36 1 3 $36 2 1
$37 1 4 $37 2 2
$38 2 1 $38 3 1
$39 2 2 $39 3 2
$3A 2 3 $3A 4 1
$3B 2 4 $3B 4 2

Primer:

Slika 14. Nain prikazivanja stvarnih vrednosti u Modu 1 ( na nemakom jeziku!)
Temperatura sredstva za hlaenje
Temperatura sredstva za hlaenje
Pritisak goriva
Ugao paljenja

17
6.6. Mod 2 (Mode 2, operating conditions)
Mod 2 (FREEZE FRAME- Operating conditions/Environmental conditions) daje uz
prepoznatu greku vezanu za izduvne gasove s najviim prioritetom, dodatne informacije,
odnosno do 6 uslova pogona, odnosno okoline u obliku stvarnih vrednosti, koji su postojali u
toku nastanka greke, kao to su npr.:
- status sistema za ubrizgavanje,
- izraunata vrednost optereenja,
- broj obrtaja,
- temperatura rashladne tenosti,
- pritisak goriva i slino.

PID-ovi prikazani u Modu 2, izuzev PID $00 i PID $02, su u potpunosti isti kao u Modu 1.
- PID $00: Aktivan je u ovom modu, a prikaz je isti kao u Modu 1.
- PID $02: Kod greke koji uz greku memorie i uslove pod kojim je greka nastala
(Ovakav nain prikazivanja je samo u Modu 2).
- PID $03 i ostali: Aktivni su i u ovom sistemu a nain prikazivanja je kao i u Modu 1.

Slika 15: Kod greke P1122 i uslovi pri kojima je greka memorisana

6.7. Mod 3 (Mode 3, read error memory)
U modu 3 mogu se oitati memorije greaka prepoznatih OBD sistema (npr. upravljanje
motorom, upravljanje menjaem). U ovom modu prikazuje se i objanjavaju samo potvrene
greke relevantne za izduvne gasove, za razliku od Moda 7.
- Identifikacioni format koda greke
Kod (code) greke sastoji se od 5 znamenki (npr. P0302=cilindar 2-izostanak paljenja), gde je:

18
- Prva znamenka = sistem vozila
P = Powertrain (pogon)
B = Body (karoserija)
C = Chassis (asija)
U = Undefined (slobodno, za budue sisteme)

- Druga znamenka = podgrupa
0 = normirani kod greke (SAE )
1 ili 2 = kod greke specifian za proizvoaa vozila
3 = nedefinisano

- Trea znamenka = sastavna grupa
1 ili 2= snabdevanje gorivom/vazduhom
3 = paljenje
4 = regulacija izduvnih gasova (npr. sekundarni vazduh, vraanje
Izduvnih gasova)
5 = regulacija brzine/praznog hoda
6 = kompjuterski izlazni signali
7 = menja
- etvrta i peta znamenka = oznaka sklopa
Npr. 37 = brizga cilindra 1 (VW)
:

Slika 16. Primer: Nain prikazivanja dve memorisane greke u sistemu upravljanja motorom
koje su aktivirale MIL-sijalicu

6.8. Mod 4 (Mode 4, erase error memory for all systems)
U modu 4 briu se memorije greaka svih OBD sistema. Uslov za brisanje je prethodno
oitana memorija greaka u modu 3 i 7.
Takoe se brie, odnosno resetuje:
- sauvani freeze frame (mod 2),
- merne vrednosti Lambda sonde (mod 5),
- readiness code
- Status bitova Data D u Modu 1, a PID $01-bitovi statusa delova sistema koje
ispitujemo postavljaju se na 1, to znai da nema ispitivanja delova sistema.
Kolo grejanja Lambda sonde
(Grana 2, sonda 2) Prekid
Nestabilan napon u
sistemu napajanja

19
Napomena:
- Selektivno brisanje memorije greaka pojedinih elektronskih sistema nije mogue!!!
- Sve greke koje u kasnijem postupku dijagnostike mogu biti interesantne moraju se
evidentirati pre brisanja memorije greaka.
- Brisanje memorije greaka vri se istovremeno na svim meusobno vezanim
elektronskim upravljakim jedinicama vozila.

Slika 17: Primer: a) Mod 3- itanje memorije greaka, b) Brisanje memorije greaka SVIH
CARB sistema

6.9. Mod 5 (Mode 5, oxygen sensor values)
U ovom modu upravljaki ureaj motora daje normirane parametre poslednjeg testa
Lambda sondi. Kod pojedinih proizvoaa Mod 5 nije podran, to znai da nije ni aktivan, zbog
ega se u tom sluaju vrednosti testa lambda sondi mogu pronai u Modu 6.
Za svaku lambda sondu koja je ugraena u vozilo mogua su 23 parametra, koja nisu propisana
od strane zakonodavca, ve proizboai vozila imaju mogunost izbora broja parametara kojima
e proceniti ispravnost lambda sonde (amplituda i dinamika signala).
Takoe je ostavljena mogunost da proizvoai definiu svoje specifine parametre (u podruju
adresa od $81 do $FF), meutim tada dijagnostiki ureaj te vrednosti prikazuje bez propratnog
teksta, pa je potrebno objanjenje potraiti u orginalnoj dokumentaciji proizvoaa vozila.
Elektronska upravljaka jedinica vri registriranje samo onih parametara lambda sondi koji su se
javili u Modu 1, kao PID $13 (mesto ugradnje lambda sonde), ali je mogue i registiriranje
parametra na PID $1D.
Parametri testa nazivaju se TID-ovi (eng. Test Identification) i pripadaju odreenoj lambda
sondi. TID-ovi, koje prikazuje dijagnostiki ureaj, odgovaraju mernim takama signala lambda
sonde prikazanoj na sledeoj slici.

20

Slika 18. Signal lambda sonde sa karakteristinim mernim takama
(Broj merne take odgovara broju TID-a)

Slika 19. Mod 5


21

Slika 20. Karakteristine merne vrednosti Lambda sonde (na nemakom j.)

Na slici 20 prikazane su karakteristine vrednosti dobijene pri merenju lambda sonde ispred
katalizatora. Pri opisu prikazanih parametara koriste se sledee oznake:
- B1-S1 = RED 1-SONDA1 (S1= prije katalizatora)
- B1-S2 = RED 1-SONDA2 (S2= iza katalizatora)
- B2-S1 = RED 2-SONDA1 (S1= prije katalizatora)
- B2-S2 = RED 2-SONDA2 (S2= iza katalizatora),
gde je:
- RED 1, npr. cilindri 1 - 4
- RED 2, npr. cilindri 5 - 8.

- Primeri vrednosti nekih TID-ova za sonde prije katalizatora (sonda 1):
- TID $00: Prikazuje se u Modu 5 i sadri aktivne TID-ove u sistemu
- TID $01: Granina vrednost napona za bogatu smeu. Vrednost je konstantna,
a podruje prikaza je od 0...1,275 V (npr. 0,450 V programirano),
- TID $02: Granina vrednost napona za siromanu smeu. Vrednost je konstantna,
- TID $03: Minimalni napon za proraun vremena prelaska napona iz podruja bogate u
siromanu smeu i obrnuto -prekidako vreme sonde,
- TID $04: Maksimalni napon za proraun prekidakog vremena sonde,
podruje prikaza je od 0...1,275 V (npr. 0,670 V programirano),
- TID $05: Vreme prelaska iz bogate u siromanu smeu, a podruje prikaza je
od 0...1,02s (npr. 0,240 s izraunao ECU),
- TID $06: Vreme prelaska iz siromane u bogatu smeu, a podruje prikaza je
od 0...1,02 s (npr. 0,160 s izraunao ECU),
- TID $07: Minimalna vrednost napona sonde, a podruje prikaza je od 0...1,275 V
(npr. 0,000 V izmerio ECU),
- TID $08: Maksimalna vrednost napona sonde, a podruje prikaza je od 0...1,275 V
(npr. 0,910 V izmerio ECU),
- TID $09: Vreme prolaza kroz granine vrednosti izmeu TID $01 i TID$02, a podruje
prikaza je od 0...1,02 s (npr. 0,600 izraunao ECU).

22

- Primeri vrednosti nekih TID-ova za sonde iza katalizatora (sonda 2):
- TID $01: podruje prikaza 0...1,275 V (npr. 0,605 V programirano),
- TID $02: podruje prikaza 0...1,275 V (npr. 0,605 V programirano),
- TID $07: podruje prikaza 0...1,275 V (npr. 0,190 V izmerio ECU),
- TID $08: podruje prikaza 0...1,275 V (npr. 0,720 V izmerio ECU),

Napomena: pojedinim TID-ovima, ponekad, se pridruuje podruje zadane vrednosti.

6.10. Mod 6 (Mode 6, testwerte sporadisch ueberwachter Systeme)
Mod 6 je predvien za specifine vrednosti proizvoaa vozila i nije regulisan zakonom,
zbog ega kod mnogih vozila jo uvek nije aktivan. Obino se u ovom modu prikazuju merne
vrednosti i granine vrednosti ispitivanja komponenti sistema, koje se ne nadziru kontinuinalno
(npr. sistem sekundarnog vazduha, recirkulacija izduvnih gasova i dr.).
Pojedini proizvoai proiririli su mod 6 za sadraj Moda 5 i potpuno su izbacili Mod 5.

6.11. Mod 7 (Mode 7, read sporadic-error memory)
U Modu 7 sauvane su sve greke relevantne za OBD II, koje je upravljaki ureaj
prepoznao kao sporadine, odnosno kao mogue greke. Upravljaki ureaj greke nije potvrdio,
zbog ega i ne aktivira MIL-sijalicu. Nain prikazivanja greke je slian prikazivanju u Modu 3.
Greke P0 su standardizovane, dok su greke P1 ostavljene proizvoau vozila da ih definie po
svojim internim standardima.

Slika 21. Mod 7 - sporadine greke

6.12. Mod 8 (Mode 8, specific tests)
Mod 8 je predvien za test izvrnih elemenata, odnosno aktivno ispitivanje pojedinh
podsistema vozila (npr. ispitivanje zaptivenosti sistema za napajanje gorivom). Za sada je ovaj
Mod uglavnom neaktivan.

23

6.13. Mod 9 (Mode 9, vehicle information)
U modu 9 nalaze se informacije specifine za proizvoae vozila, pri emu se prikazuju
takozvani, VIN, CIN i CVN kodovi (vidi sliku 13).

Slika 22. Mod 9- VIN,CIN i CVN kodovi
(VIN= npr. broj asije, CIN=informacije o podeavanju, npr. 15202101, CVN=
kontrolni zbirovi za auriraranje)
Napomena:
a) Od 1981 godine svi proizvoai vozila koriste VIN broj koji sadri 17 karaktera. Iako svaki
proizvoa ima specifian nain oznaavanja, obino je zajedniko sledee:
- prvi broj ili slovo oznaavaju zemlju proizvoaa: npr. Z= Italija, W=Nemaka,
V=Francuska, J=Japan, 1= USA, itd.)
- model vozila je uglavnom etvrti ili peti karakter,
- Oznaka motora je obino osmi karakter,
- Godina proizvodnje je deseti karakter (npr. 1=2001, 2=2002, 3=2003,... 9=2009,
A=2010 (1980), B=2011(1981), itd.

Primer: WVW 1894 / Passat 1.9 TDI Variant / 3B5 / 1.9 / 85 kW / 03/1999-11/2000 / AJM
VIN broj: WVWZZZ1HX01234567
b) CIN- Cod: sadri do 16 ASCII-karaktera
c) CVN-Cod: jedan ili vie 54-byte vrednosti

Slika 23. Primer
prikaza Moda 9 za
proizvoaa vozila
BMW


24
7. Zadatak
- prouiti uputstvo za rad sa ureajem KTS 670.
- detaljno prouiti napred dato uputstvo za korienje OBD dijagnoze,

Za pripremljeno vozilo na kome e se izvoditi merenja izvriti sledee:
a. na osnovu podataka iz saobraajne dozvole ili podataka sa vozila izvriti tanu
identifikaciju vozila i izbor vozila u ESI-tronicu,
b. utvrditi koji sistemi vozila su opisani u bazi podataka ESI-tronica,
c. prouiti informacije opisane u folderu Posebnosti
d. prouiti elektrinu emu elektronskog sistema za upravljanje radom motora,
e. prouiti razmetaj davaa i izvrnih elemenata u motornom prostoru vozila,
f. preko funkcijskog tastera F8-ESI-KTS prei u komunikaciju sa ECU motora sledei
uputstva koja prate postupak uspostavljanja komunikacije,
g. izvriti OBD dijagnozu vozila kompletnim prolaskom procedure opisane u taki 6.
ove vebe,
Svaki od prethodno navedenih zadataka dokumentovati na odreeni nain, saeto prikazati i
objasniti u narednoj taki 8. Izvetaj o izvedenim komunikacionim merenjima.

8. Izvetaj o izvedenim OBD komunikacionim merenjima

Vezba 4 - OBD Komunikaciona Merenja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vezba 4 - OBD Komunikaciona Merenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LABORATORIJSKA VEBA BR.

You might also like