VODIC ZA SERTIFIKACIJU

POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
I PREHRAMBENE INDUSTRIJE
2
Sadraj
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Kako poveati izvoz hrane? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Uspostaviti efkasan sistem kontrole bezbednosti
hrane kako bi bile odobrene dozvole za izvoz u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Povecati konkurentnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Unaprediti trini lanac i konsolidovati ponudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Poznavati trite za izvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Uvoditi standarde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
ta su standardi, vrste i zahtevi standarda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Koji sve standardi postoje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Koji se standardi najee zahtevaju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Koji zahtevi se moraju ispuniti u cilju
usaglaavanja sa ovim standardima?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Kako sertifkovati proizvod/proces/farmu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Defnisanje prodajne strategije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Izbor dobrovoljnih standarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Implementacija standarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Sertifkacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Obeleavanje i kontrola proizvoda/proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
Koliko proizvoaa kota uvoenje standarda
i ta sve ulazi u cenu sertifkacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
IFS, BRC i ISO 22000:2005 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
GlobalG.A.P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23
Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Korisni linkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Sajt poljoprivredni standardi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3
UVOD
Poslednjih godina sertifkacija postaje veoma vana u poljoprivredno prehrambenom
sektoru. Usled poveanog broja kriza vezanih za bezbednost hrane dolazi do rastueg broja
zahteva za bezbednim proizvodima na meunarodnim tritima, to vodi ka razvoju velikog
broja standarda.
Imajui u vidu da Srbija ima mnogo vei potencijal za izvoz hrane od onog koji sada
ostvaruje, moe se pretpostaviti da e budui nivo izvoza i brzina razvoja srpskog izvoza,
prvenstveno zavisiti od konkurentnosti poljoprivrede i prehrambene industrije, to svakako
ukljuuje i sertifkaciju proizvoda i procesa.
Ovaj vodi ima za cilj da pomogne poljoprivrednim proizvoaima i preraivaima u preh-
rambenoj industriji da razumeju vanost standarda za bezbednost i kvalitet hrane, kao i da
sagledaju ostale kljune faktore koji utiu na ostvarivanje punog potencijala za izvoz.
Vodi prua osnovne informacije o dobrovoljnim standardima koji se najee zahtevaju
od strane trgovakih lanaca, kao i o procesu defnisanja strategije za implementaciju i ser-
tifkaciju standarda koji su u skladu sa proizvodnom praksom.
Implementacija i sertifkacija standarda za bezbednost i kvalitet hrane omoguuje
proizvoaima i preraivaima bolje pozicioniranje na tritu, obezbedie im veu
konkurentnost i produktivnost, a samim tim i olakanu prodaju na meunarodnom tritu.
4
Kako povecati izvoz hrane?
Srbija ima potencijal za mnogo vei izvoz hrane od onog koji sada ostvaruje. Dobar in-
dikator o veliini ukupnog porasta trgovine i izvoza su iskustva novih zemalja lanica EU,
a u kojima je ukupna trgovinska razmena u poljoprivrednom sektoru danas nekoliko puta
vea nego to je bila 2000. godine. Ovaj porast se javio u dva intervala: postepeni porast u
periodu kandidature za lanstvo i nagli porast trgovine nakon prikljuenja Evropskoj Uniji.
Proseni porast za sve zemlje u periodu od 2000. do 2004. je iznosio 20%, a u periodu na-
kon prikljuenja, od 2005. do 2009. godine, iznosio je 28%. Naravno, porast se razlikovao
od zemlje do zemlje i u periodu od 2000. do 2008 godine: porast na Kipru iznosio je 33%, u
Rumuniji je bio 9 puta vei rast u odnosu na prethodni interval, a u Litvaniji 8,5 puta. Koji e
nivo biti dostignut i koliko e se brzo Srbija razvijati, prvenstveno zavisi od sticanja uslova
za razvoj poljoprivrede. U daljem tekstu je navedeno nekoliko kljunih faktora koji smanjuju
ostvarivanje punog potencijala za izvoz.
Uspostaviti efikasan sistem kontrole bezbednosti hrane kako bi bile
odobrene dozvole za izvoz u EU
Nemogunost izvoza tri od pet proizvoda sa najveom proizvodnom vrednou u ve-
likoj meri ometa ne samo realizaciju izvoznog potencijala, nego i uspostavljanje stabilnosti
cena, ali i poboljanje konkurentnosti i prihoda poljoprivrednika. Iskustva drugih zemalja
nam pokazuju da je dobijanje nekih dozvola u skorijoj budunosti veoma teko ostvarivo.
Hrvatska je prestala sa vakcinacijom svinja 2005. godine, ali ona jo uvek nema mogunost
izvoza svinjskog mesa, dok Bugarska i Rumunija, iako lanice, nisu ni dobile tu mogunost.
Srbija ne sme da pravi kompromise i da se pita da li odreene zabrane imaju smisla ili
ne, ve treba da uvede sistem koji e omoguiti dobijanje dozvole za izvoz u to kraem
vremenskom roku. Prelazne opcije su manje zahtevna trita po pitanju bezbednosti hrane
(CEFTA i rusko trite). Zbog dugorone nesigurnosti takvih trita, krajnji cilj bi trebalo da
bude trite EU, dostizanje njihovih standarda, a to e biti potvreno dobijanjem dozvole
za izvoz.
Povecati konkurentnost
Osnova bilo koje prodaje, bilo na domaem ili stranom tritu, jeste da ste konkurent-
ni svojom niskom cenom ili da ste skuplji, ali da posedujete izvestan kvalitet za koji je
neko spreman da plati vie. Konkurentnost varira, naroito u poljoprivredi, tako da se u
odreenom periodu moe desiti da Srbija ne bude konkurentna u proizvodnji kukuruza i
uopte ga ne izvozi, a da sa istom tehnologijom i prinosom bude konkurentna sledee
godine, jer se cena na svetskom tritu poveala. Konkurentnost se postie smanjenjem
trokova bilo da je proizvodnja ekstenzivna, ili najjednostavnija i najefkasnija ukoliko se
5
koristi nova tehnologija i znanje. Samim tim, najbolji nain za poveanje konkurentnosti
je ulaganje u investicije i znanje. Meutim, upravo zbog injenice da su investicije u nove
tehnologije u naoj zemlji tako skromne, Srbija nije konkurentna u najveem delu poljo-
privredne proizvodnje, uprkos potencijalu koji svakako poseduje.
Unaprediti trini lanac i konsolidovati ponudu
esto, ak i kada postoji konkurentnost, ne postoji koliina ili dobro organizovani trini
lanac koji bi omoguili konsolidovanje ponude. Mali proizvoai nisu povezani u koopera-
tive i ima malo industrijskih proizvoaa. Kooperative se esto posmatraju kao opcija za
reavanje problema konsolidovanja ponude i izgradnje skladita. To je razlog to se godi-
nama vode diskusije o zakonu o zadrugama. Do sada nijedan predlog zakona nije ponu-
dio nita novo to bi podstaklo njihov razvoj, ve samo odravanje postojeeg stanja, bez
uvoenja znaajnih promena. Srbiji je potreban jednostavan zakon o zadrugama koji nee
pokuavati da defnie organizacionu strukturu do najmanjeg detalja, nego e to prepustiti
samim lanovima.
Drugi nain da se konsoliduje ponuda za izvoz je da vodee kompanije organizuju savre-
meni trini lanac i u njega ukljue i male proizvoae. Da bi ovo uradili, moraju poveati
konkurenciju, prvenstveno na nivou obrade, jer dokle god je veliina domaeg trita ista,
domaoj proizvodnji nee biti potrebno da traga za novim kompanijama i proizvoaima.
Poznavati trite za izvoz
ak iako ste konkurentni i imate dovoljne koliine proizvoda za koje Srbija poseduje doz-
volu za izvoz i ispunjene sve potrebne standarde, to i dalje ne znai da su vrata supermar-
keta, kao najveih prodajnih mesta u EU, otvorena za vas. A zatvorena su iz vie razloga:
od onih vezanih za politiku samih supermarketa (zasnovanu na ograniavanju konkurencije
nabavljaa po ceni vie cene, sigurnosti prodaje i upravljanju neprodatom robom), pa sve
do razloga vezanih za slabosti srpskih kompanija koje se odraavaju kroz nepoznavanje
kupaca i njihovih zahteva. Neposedovanje informacija o tritu i njegovom funkcionisanju
je esto glavni razlog to nae kompanije tako retko izvoze. Najvei deo izvoza zapravo ine
kupovine koje su inicirale kompanije iz Rusije ili EU. Ima par primera gde kompanije iz Srbije
izvoze na evropsko trite (najea reenica je: Doao je jedan Nemac i kupio papriku
od nas, Prodali smo jabuke nekom Rusu koji je doao u Srbiju itd.). Rezultat izvoza za
domae kompanije/proizvoae se sastoji u pukom otklanjanju odreene koliine proiz-
voda sa domaeg trita, dok stvaranje prihoda od razlike u ceni ostaje izvozniku - stranoj
kompaniji. Srbija nema ni upravu ni nivo organizacije koji bi bili u stanju da izvoze znaajne
koliine proizvoda na trite EU. Kreatori politike prepoznaju ovaj problem i postoji znaajan
broj javnih organizacija (Privredna komora sa predstavnicima u inostranstvu, ekonomski
ataei u raznim zemljama koji su osnovani kao delovi Ministarstva ekonomije) i ljudi iji je
posao da poveu privredu i prue informacije o tritu. Ovaj javni sistem fnansiranja pred-
stavlja znatan teret za privredu sa nesigurnim ishodom.
6
Uvoditi standarde
Proizvodnja mora biti prilagoena zahtevima potroaa. Meutim, potroai u EU
uglavnom nisu upoznati sa srpskim proizvodima, kao ni sa sistemom kontrole bezbednosti
hrane u Srbiji. Proizvoai u Srbiji nisu upoznati sa funkcionisanjem trinih lanaca u EU i
ne prate navike potroaa. Izrazito bogata trita gde je jaka konkurencija, ali i spremnost
da se za kvalitet plati vie, zahtevaju potovanje sve vie standarda (GlobalG.A.P, BRC, IFS,
HACCP, ISO, PGI, PDO, Organski, IPM, itd.) iji broj pritom neprestano raste. Gotovo je
nemogue probiti se na neko trite (npr. u lanac supermarketa) bez oznake kvaliteta ili sig-
urnosti na proizvodu. Ne samo da potroai nee izabrati takav proizvod, ve je nemogue
ui na trite bez njih.
U Srbiji ne postoji nijedan hektar koji je sertifkovan kao integralna proizvodnja, iako je
ona osnova za sve druge standarde. Direktiva 2009/128/EC u Evropskoj Uniji postavlja
okvir za postizanje odrive upotrebe pesticida kojim se smanjuje rizik i pogubni uticaja
korienja pesticida na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Promovie se korienje inte-
gralne zatite bilja i alternativnih metoda i tehnika, kao to su nehemijske mere zatite.
Ovaj propis obavezuje zemlje lanice EU da do kraja 2014. godine osiguraju sprovoenje
IPM od strane svih profesionalnih proizvoaa; od 2016. godine prodaja pesticida bie
omoguena samo profesionalnim proizvoaima koji poseduju sertifkat. Naravno da se
moe pretpostaviti da e za prodaju na tritu EU za sve proizvoae izvan nje vaiti ono
to se zahteva od proizvoaa u EU. Pored nepostojanja sertifkovane integralne proizvod-
nje, u Srbiji povrine koje imaju GlobalG.A.P. sertifkat su u neznatnom procentu u odnosu
na ukupnu povrinu pod voem i povrem. Registrovane geografske oznake su regulisane
zakonom, ali se jo uvek ne sprovodi njihova sertifkacija, a organski proizvodi nisu zastu-
pljeni u nekoj znaajnoj meri, iako je njihova sertifkacija podravana od strane razliitih
inilaca.
Budui da su ovi procesi i standardi u najveem delu privatni, od drave se oekuje da
podstakne razvoj i njihovu primenu kroz politiku podrke. U tu svrhu potrebno je promeniti
zakon o zatiti bilja i biljnih proizvoda koji dozvoljava proizvoaima u Srbiji da koriste
verovatno najvei broj registrovanih pesticida u celoj Evropi, onemoguiti upotrebu zasta-
relih tehnologija i uspostaviti mehanizme za primenu zakona kroz uspostavljanje centara za
reciklau ambalae od pesticida, itd.
Trenutna situacija na tritu nagovetava ubrzane promene naina prodaje voa i povra
koja e potroae sve vie voditi u supermarkete. Supermarketi e kroz sertifkaciju i
razliite standarde zahtevati od snabdevaa (poljoprivrednika) da svi proizvodi imaju jasnu
i prepoznatljivu sledljivost. U Srbiji veliki proizvoai koji isporuuju supermarketima (Met-
ro, Idea, Merkator,...) ve imaju standarde ili im je preporueno da ih usvoje. Oekuje se
da e trgovinski lanac Delhaize ubrzati ovaj proces jer je on poznat po tome to je prvi na
svojim rafovima imao sertifkovanu organsku proizvodnju.
7
Ubrzano uvoenje standarda oekuje se i kao odgovor na zahteve koji se pojavljuju sa
odreenih trita, a odnose se na pojavu kontaminacija patogenima ili pesticidima. Pos-
lednji sluajevi, kao to su upozorenja iz Skandinavskih zemalja na prisustvo Norovirusa
na zamrznutim malinama, ili reklamacije iz Rusije na prisustvo nedozvoljenih koncentracija
pesticida na vou iz Srbije, primorali su proizvoae da uspostave sledljivost i poboljaju
higijenu, kao i da strogo vode rauna o karencama. Oekuje se da e Direktiva 2009/128/
EC imati veliki uticaj u budunosti na sve one proizvoae u Srbiji koji budu planirali da
plasiraju proizvode na trite EU, iako je ve i danas GlobalG.A.P uslov za plasman sveeg
voa i povra u supermarkete u EU.
Tabela 1: Direktiva 2009/128/EC
ROK Zadatak Situacija u Srbiji
do 14.de-
cembra 2012.
Zemlje lanice (Z) treba da dostave Nacionalne
planove za smanjenje rizika upotrebe pesticida i pod-
sticanje razvoja i uvoenja integralne zatite bilja
Zakon u Srbiji koji regulie
registraciju proizvoda za zatitu
bilja (Slubeni glasnik br 41/09)
ne osigurava bezbednost hrane
i predstavlja nepoznati rizik
za potroae, imajui u vidu
injenicu da odreeni amandmani
(lanovi 86 90) u Zakonu se
pozivaju na raniji Zakon o zatiti
bilja (Slubeni glasnik SRJ, br
26/98) iz 1998. Posledica ove
situacije je ta da je u Srbiji i dalje
mogue registrovanje pesticida
bez kompletnih toksikolokih i
eko-toksikolokih paketa poda-
taka (dosije proizvoda) koji bi
osigurali da svi sastojci proiz-
voda za zatitu bilja budu poznati,
ukljuujui i neistoe koje bi
mogle da uu u lanac ishrane.U
Srbiji je zakonska regulativa jo
nerazvijena, iako je Direktiva
uvrtena u Zakon o sredstvima za
zatitu bilja. Trenutno je servis
podrke (praenje tetoina)
koji bi omoguavao primenu
IPM-a, jo uvek nedovoljno
razvijen (pojedinane inicijative),
i potrebno je raditi na njihovom
uspostavljanju na teritoriji itave
drave.
do 30.juna
2013.
Z treba da dostave izvetaje - mere koje su
preduzete u cilju promovisanja smanjene upotrebe
pesticida (podrazumeva primenu IPM i organske
proizvodnje). Pored toga treba da izveste Evropsku
Komisiju (EK) i koje mere podrke su preduzete za
uvoenje IPM-a, koje sve vrste informacija i alata
imaju za praenje tetnika i za donoenje odluka, kao
i o uspostavljanju savetodavnih slubi za IPM
do 14.
decembra
2013.
Z treba da uspostave sertfkacione sisteme
obuke i treninga i odrede nadleni organ za njihovo
sprovoenje. Ovi sertifkati moraju da prue dokaz da
su profesionalni korisnici, distributeri i savetodavci
usvojili dovoljno znanja za odrivu upotrebu pesticida
(IPM,...)
do 1. janu-
ara 2014.
Z treba da izveste EK (u Nacionalnom Akcionom
Planu) kako je osigurano da se IPM sprovodi od
strane svih profesionalnih proizvoaa
do 14.
decembra
2015.
Prodaja pesticida samo profesionalnim
proizvoaima koji poseduju sertifkat
do 14.
decembra
2016.
Sva oprema za primenu pesticida mora da proe
barem jednu inspekciju. Profesionalni proizvoai
koriste samo opremu koja je bila predmet inspekcije
8
ta su standardi, vrste i zahtevi standarda?
Standard predstavlja dokument koji propisuje pravila, smernice ili karakteristike za proiz-
vod ili uslugu, kao i za proizvodni proces. Standardi se odnose na iroki spektar pitanja - od
kvaliteta, bezbednosti hrane, tehnikih zahteva, pravila pakovanja, pa sve do raznih etikih,
ekolokih i socijalnih pitanja (1).
Koji sve standardi postoje?
Osnovna podela standarda je podela prema donosiocima standarda - i to na javne i pri-
vatne standarde, koji se dalje mogu podeliti na obavezne i dobrovoljne (Tabela 2) (2).
Tabela 2: Podela prema donosiocima standarda
JAVNI PRIVATNI
OBAVEZNI
Zakoni, regulative, pravilnici,
DPP, DHP, (HACCP)
HACCP
DOBROVOLJNI
PDO/PGI, Organska proizvod-
nja, IP/IPM
ISO, GlobalG.A.P, BRC, IFS

Javni standardi mogu biti postavljeni od strane meunarodnih i nacionalnih vlasti ili EU.
Oni mogu biti obavezni (HACCP), jer su povezani sa nacionalnim i meunarodnim zakonima
i propisima. Nepotovanje ovih standard vodi ka zabrani prodaje proizvoda ili usluga na
datom tritu. Pored obaveznih, javni standardi mogu biti i dobrovoljni, i to su uglavnom
standardi koji podravaju ouvanje karakteristinih proizvoda nekog podruja (proizvodi sa
geografskom oznakom) ili oznaavaju proizvodnju koja ima za cilj unapreenje proizvodnje
po ekolokim zahtevima i zahtevima za ouvanjem zdravlja ljudi (organska proizvodnja).
Privatni standardi mogu biti postavljeni od strane kupaca, trinih lanaca, dobavljaa,
institucija za normiranje, institucija za inspekciju i sertifkaciju ili nevladinih organizacija.
Oni nisu obavezni zakonom, ve su dobrovoljni. Meutim, postoje sluajevi koji pokazuju
saradnju izmeu javnih i privatnih standarda, gde privatni standardi bivaju usvojeni od
strane nacionalnih vlasti i defnisani kao obavezni (to je sluaj sa HACCP sistemom) ili pak
dobrovoljni (sluaj organske proizvodnje).
Standardi takoe mogu biti podeljeni prema (3):
1. Fokusu sertifkacije: standardi za sertifkaciju procesa, sertifkaciju proizvoda, ili sa
fokusom i na proizvod i na proces;
2. Ciljevima standarda: ispunjavanje minimalnih zahteva (ispunjavanje minimalnih
zahteva za bezbednost hrane, kvalitet, ouvanje ivotne sredine) ili diferenciranje proizvoda
(stvaranje proizvoda koji predstavlja skupinu znaajnih razlika kako bi se proizvodi izdvojio
od proizvoda koji su im konkurencija);
9
3. Ciljnoj komunikaciji: komunikacija sa poslovnim partnerima (B2B) - u veini sluajeva
nije dozvoljeno postavljanje loga na krajnjem proizvodu; ili komunikacija sa potroaima
(B2C) - u ovom sluaju je dozvoljeno postavljanje loga na krajnjem proizvodu
4. Delu lanca snabdevanja koji pokrivaju: standardi za proizvodnju, preradu i distribuciju.
Jedan standard, takoe, moe da pokriva vie delova lanca snabdevanja.
U narednoj Tabeli 3 je predstavljena podela standarda, na osnovu gore navedene klasif-
kacije, koji su najvie zastupljeni na naem tritu.
Tabela 3. Klasifkacija standarda koji su zastupljeni na srpskom tritu
Donosioci
standarda
Zakonska
obaveza
Ciljevi
Komuni-
kacije
Logo na
proizvodu
Lanac snabdevanja
IP/IPM Privatni/Javni Ne Diferenciranje B2C Da Proizvodnja
Global G.A.P. Privatni Ne Minimalni zahtevi B2B Ne Proizvodnja
Organske Privatni/Javni Ne Diferenciranje B2C Da Proizvodnja/Prerada
HACCP Privatni/Javni Da Minimalni zahtevi B2B Ne Proizvodnja/Prerada/Distribucija
ISO Privatni Ne Minimalni zahtevi B2B Ne Proizvodnja/Prerada/Distribucija
BRC Privatni Ne Minimalni zahtevi B2B Ne Prerada/Distribucija
IFS Privatni Ne Minimalni zahtevi B2B Ne Prerada/Distribucija
PGI/PDO Privatni/Javni Ne Diferenciranje B2C Da Proizvodnja/Prerada
Halal Privatni Ne Diferenciranje B2C Da Prerada/Distribucija
Kosher Privatni Ne Diferenciranje B2C Da Prerada/Distribucija
Cost-R Javni Da(izvozuRusiju) Minimalni zahtevi B2C Da Proizvodnja/Prerada
Koji se standardi najcece zahtevaju?
Zavisno od trita i od zahteva samih kupaca, najee se zahtevaju sledei standardi:
1. GlobalG.A.P.
Prva verzija standarda, tada poznata pod imenom EUREPG.A.P, je izdata 1997. godine na
inicijativu trgovaca koji su lanovi Euro-Retailer Produce Working Group (EUREP). Cilj ovog
standarda je bio da se usled poveanja brige za bezbednost proizvoda, ouvanje ivotne
sredine i dobrobit radnika, razvije sistem upravljanja kvalitetom koji e vaiti za primarnu
poljoprivrednu proizvodnju. Kao rezultat ove inicijative dolo je do harmonizacije i razvoja
standarda i procedura za Dobru Proizvoaku Praksu (DPP) (G.A.P - Good Agricultural
Practice), sa akcentom na integrisanom upravljanju biljnom proizvodnjom i dobrobiti radnika.
U narednih deset godina pridruuje se sve vei broj proizvoaa i trgovaca, tako da se
2007. godine EUREPG.A.P proiruje u obimu i postaje meunarodno priznat od strane trgo-
vaca. Ime se menja, i standard dobija ime GlobalG.A.P.
10
GlobalG.A.P. je standard koji je prvenstveno kreiran da uveri kupca da hrana koja je proiz-
vedena na farmi ima minimalan uticaj na ivotnu sredinu, da je proizvedena uz smanjenu
upotrebu hemijskih inputa i da je obezbeen odgovoran pristup dobrobiti i sigurnosti rad-
nika, kao i dobrobiti ivotinja.
Ovaj standard je do sada imao vie verzija, a poslednja verzija standarda, verzija 4, je
objavljena u januaru 2011. god. Sam standard se ne obraa direktno krajnjim potroaima,
ve predstavlja komunikaciju izmeu poslovnih partnera (B2B). Shodno tome GlobalG.A.P.
logo ima ogranienu upotrebu i ne moe se postavljati na krajnji proizvod. Standard ne
pokriva ceo lanac snabdevanja, ve je fokusiran na primarnu poljoprivrednu proizvodnju
(Grafk 1 u daljem tekstu).
Svaki poljoprivredni proizvoa moe da se prijavi za GlobalG.A.P. sertifkaciju, pri emu
ima dve mogunosti (opcije):
Opcija 1: aplicira individualni proizvoa i on je nosilac sertifkata ili
Opcija 2: aplicira grupa proizvoaa, kao pravno lice, i ona postaje nosilac sertifkata.
GlobalG.A.P. je standard koji se zahteva u svim zemljama EU, a naroito u Zapadnoj Ev-
ropu, tj. Italiji i paniji.
Sve informacije o standardu moete videti na internet stranama http://www.globalgap.
org i http://poljostandardi.com/
2. ISO 22000:2005
ISO 22000:2005 je privatni standard, utvren od stane Meunarodne organizacije za
Standardizaciju (International Organization for Standardization - ISO).
Nakon uspeha standarda ISO 9001 za sistem upravljanja kvalitetom koji se koristi irom
sveta u vie od 700 hiljada preduzea, pojavila se potreba za meunarodnim standardom
za industriju hrane. Cilj je bila harmonizacija nacionalnih i privatnih standarda i ukljuivanje
sistema upravljanja iz ISO 9001. Zajedno sa integracijom preduslovnih programa (PRP
1
) i
principa sistema analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HACCP), razvijen je stand-
ard ISO 22000 (Sistem upravljanja bezbednou hrane). Prva verzija je objavljena u sep-
tembru 2005. godine (4).
Ovaj meunarodni standard je primenjiv na sve organizacije bez obzira na njihovu veliinu,
a koje su ukljuene u bilo koji deo lanca snabdevanja (Grafk 1). Standard je namenjen
komunikaciji izmeu poslovnih partnera (B2B) i nije namenjen komunikaciji sa krajnjim
potroaima, a samim tim postavljanje loga na krajnjem proizvodu nije dozvoljeno.
Standard sadri principe upravljanja kvalitetom i HACCP sistema i koristi se za razvoj,
odravanje i stalno poboljanje sistema upravljanja bezbednou hrane. Takoe, ovaj stand-
ard nema direktne zahteve u pogledu preduslovnih programa (PRP). Stoga je neophodno
da ovaj standard uvek mora da ide u kombinaciji sa PAS 220:2008
2
koji odreuje detaljne
uslove koje treba uzeti u obzir sa PRP-om.
Imajui u vidu da je ISO 22000 meunarodno priznat standard, moe se u narednom pe-
riodu oekivati da i sve lanice EU, pored ostalih standarda, ponu da zahtevaju ISO 22000
kao obavezni standard.
1
Preduslovni program (PRP) ukljuuje zahteve za infrastrukturu i odravanje, kao i operativne programe za linu higijenu,
ienje, dezinfekciju, kontrolu tetoina i mere za spreavanje kontaminacije proizvoda.
11
Sve informacije o standardu moete videti na internet stranama http://www.iso.org/iso/
home.html i http://poljostandardi.com/
3.BRC-hrana, Globalni standard za bezbednost hrane
The British Retail Consortium (BRC-Hrana) standard je kreiran 1998. godine od strane
britanskih trgovaca. Ovaj tehniki standard je razvijen kako bi se pomoglo trgovcima i vlas-
nicima brendova da osiguraju bezbednost i kvalitet hrane. Pored ove svrhe, standard se
od strane mnogih preduzea koristi kao ema za ocenjivanje dobavljaa, kao i za ocenu
proizvodnje (4).
Standard dobavljaima daje mogunost da zadovolje kriterijume razliitih trgovaca samo
jednim sertifkatom, to sa jedne strane smanjuje trokove dobavljaa, a sa druge strane
trgovci smanjuju trokove vezane za kontrolu dobavljaa (4).
Poslednja verzija 5 je objavljena 2008. godine i sadri 326 detaljnih zahteva. Nakon usp-
eha BRC Globalnog Standarda, objavljeni su i standardi za pakovanje, potroake proizvode
i skladitenje i distribuciju.
BRC standard nije namenjen komunikaciji sa krajnim potroaima, ve komunikaciji sa
poslovnim partnerima (B2B) . Standard se odnosi na deo lanca snabdevanja koji obuhvata
preradu hrane, ili deo koji obuhvata pripremu primarnih proizvoda / sirovina za snabdevanje
ugostiteljskih objekata, restorana ili preraivaa (Grafk 1).
BRC se uglavnom koristi u Velikoj Britaniji gde je odobren od strane mnogih velikih trgo-
vaca, kao sto su Tesco, Somerfeld, Safeway i drugi. Ipak, on ne ispunjava sve zahteve
britanskih trgovaca za usaglaavanje sa normama kvaliteta, kao to to ini Tesco Nature
Choice standard. Pored Velike Britanije i ostale zemlje koriste ovaj sistem. Trgovci i vlasnici
brendova iz Severne Amerike i mnogih Evropskih zemalja poslovae samo sa dobavljaima
koji imaju implementiran i sertifkovan BRC Globalni Standard.
Sve informacije o standardu moete videti na internet stranama http://www.brcglobal-
standards.com/ i http://poljostandardi.com/
4. IFS-hrana
Prvi tvorac ovog standarda je nemaka trgovaka federacija koja 2001. god. izdaje prvi
nacrt standarda. Grupa IFS standarda je u vlasnitvu IFS-a - neproftne organizacije koja se
fnansira prodajom standarda, kao i od taksi sertifkacionih kua.
Kao osnova ovog standarda korien je BRC standard, a struktura je preuzeta iz ISO
9001:2008 standarda. Za razliku od BRC-a koji ima specifnu strukturu, IFS prati istu
strukturu ISO 9001:2008 norme: odgovornost rukovodstva, sistem upravljanja, upravljanje
resursima, proizvodnjom, kontrolom i poboljanjem. Jedina razlika u redosledu je u petom
poglavlju, tj. odgovornost rukovodstva je ispred dela za upravljanje kvalitetom (bezbednost
hrane), dok je kod ISO standarda to obino prvi deo.
Nakon toga, u saradnji sa francuskom trgovakom grupom dolazi do kreiranja standarda
2
PAS 220:2008 defnie zahteve za uspostavljanje, primenu i odravanje preduslovnog programa (PRP). Primenjuje se na
sve organizacije, bez obzira na veliinu i sloenost. Takoe, odnosi se na sve koji su ukljueni u proizvodnim koracima lanca
snabdevanja hranom i ele da sprovedu PRP, kako bi odgovorili na zahteve navedene u ISO 22000 standardu.
12

za kvalitet i bezbednost hrane i standard dobija ime International Food Standard (IFS). Cilj
standarda je obezbeivanje jedinstvenog pristupa za ocenjivanje dobavljaa u odnosu na
sistem kvaliteta i bezbednost hrane. Standard postaje i meunarodno priznat 2005. godine
kada se prikljuuje italijanska trgovaka grupa. Rezultat saradnje ove tri trgovake grupe je
novija, peta verzija standarda, koja je objavljena u avgustu 2007. godine. Zahtevi IFS stand-
arda pokrivaju sistem upravljanja, kontrolu procesa i higijenu.
IFS se danas zove International Featured Standard. Usled velikog uspeha IFS Hrana stand-
arda oni razvijaju: IFS Cash&Carry / standard za veleprodaje, HPC standard (za osiguran-
je bezbednog proizvoda, smanjenje trokova, osiguranje transparentnosti u celom lancu
snabdevanja), IFS Standard za logistiku i IFS standard za brokere.
IFS je standard za komunikaciju izmeu poslovnih partnera (B2B), pa time postavljanje
loga na krajnjem proizvodu nije dozvoljeno. Ne pokriva ceo lanac snabdevanja, ve se odno-
si na preradu hrane, pakovanje hrane i aktivnosti primarnog pakovanja (Grafk 1).
Standard je priznat i odobren od strane velikih evropskih i svetskih trgovaca kao sto su:
Wal mart, Metro, Lidl, Aldi, COOP, Migros, Carrefour, Auchan, Rewe i drugi, i danas pred-
stavlja privatni standard za bezbednost hrane koji je najvie zastupljen u Evropi, izuzev
Velike Britanije.
Nova verzija IFS standarda, verzija 6, je objavljena u januaru 2012. i sada je mogue be-
splatno preuzimanje standarda na IFS internet strani ili na http://poljostandardi.com/.
Sve potrebne informacije o standardu moete videti na internet stranama
http://www.ifs-certifcation.com/ i http://poljostandardi.com/
Grafk 1. Delovi lanca snabdevanja koji su pokriveni predstavljenim standardima
Maloprodajni objekti
Supermarketi
Primarna proizvodnja
Odgajivai/Poljoprivrednici
Rukovanje sirovinama
Prerada hrane
Pakkovanje
13
Koji zahtevi se moraju ispuniti u cilju
usaglaavanja sa ovim standardima?
Pre same odluke o uvoenju standarda potrebno je razmotriti zahteve koji se nalaze u ok-
viru jednog standarda i ta je potrebno ispuniti kako bi se usaglasili sa datim standardima.
U narednoj tabeli 4 predstavljeni su zahtevi standarda, gde na osnovu znaka (iz legende)
moemo zakljuiti da li moramo ispuniti dati zahtev ili ne kako bi se usaglasili sa samim
standardom. U tom smislu naredna tabela moe posluiti kao jedan od alata prilikom odluke
o uvoenju standarda.
Tabela 4 Uporedni pregled zahteva razliitih standarda
Zahtevi
Global
G.A.P.
ISO22000
PAS220:2008
BRC IFS
Politika kvaliteta
Politike, procedure za bezbednost, higijenu i zdravlje
Organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja,opis posla
Posveenost rukovodstva
Preispitivanje od strane rukovodstva
Upravljanje resursima
Dokumentacija i evidencija
Komunikacija
Kontinuirano poboljanje
Prostorije i sobe
Oprema
Kvalitet vazduha i ventilacija
Osvetljenost / svetla
Voda / snabdevanje vodom
Pospremanje, sanacija, ienje i odravanje
Higijena osoblja
Zatitna odea
Objekti za osoblje
Medicinski pregled / provera zdravlja radnika
Kontrola tetoina
Otpad i odlaganje
S
i
s
t
e
m

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a
P
r
i
n
c
i
p
i

h
i
g
i
j
e
n
e
Legenda: Potpuno pokriven zahtev
Delimino pokriven zahtev
Ne pokriven zahtev
14
Zahtevi
Global
G.A.P.
ISO22000
PAS220:2008
BRC IFS
Zakoni i propisi za hranu
Procena rizika kontaminacije
Nabavka / odobravanje dobavljaa
Razvoj i dizajn proizvoda
Specifkacije
HACCP
Spreavanje unakrsne kontaminacije
Detekcija metala i stranih tela
Alergeni
GMO (Genetski Modifkovani Organizmi)
Informacije o proizvodu / Oznaavanje proizvoda
Kontrola i analiza proizvoda/Laboratorijska kontrola
Pakovanje
Skladitenje
Rotacija zaliha
Sledljivost
Transport
Upravljanje i rukovanje ne usklaenim proizvodom
Upravljanje incidentima, povlaenje proizvoda i opoziv
Korektivne mere
Interna revizija
Fokus na krajnje potroae
Komunikacija sa potroaima / zahtevi potroaa
Rukovanje albama potroaa
Zatita hrane i bioterorizam
Ouvanje vode
Ouvanje zemljita
tednja energije
Ouvanje vazduha
Zagaenje, reciklaa i ponovna upotreba
Bioloka raznovrsnost
O

u
v
a
n
j
e

i
v
o
t
n
e

s
r
e
d
i
n
e
K
o
n
t
r
o
l
a

p
r
o
c
e
s
a

i

p
r
o
i
z
v
o
d
a
15
Zahtevi
Global
G.A.P.
ISO22000
PAS220:2008
BRC IFS
Jedan od radnika zastupa interese svih radnika
Uslovi rada
Ugovori sa radnicima
Dokazi o isplati plate / platne liste
Radno vreme i pauza u skladu sa zakonom
Treninzi
albe radnika
Podugovarai / davaoci usluga
Bez deije radne snage
Istorija, selekcija i upravljanje lokacijom / zemljitem
Sadni materijal
Upotreba vetakog ubriva
Navodnjavanje / fertigacija
Integrisana zatita useva protiv tetoina
Proizvodi za zatitu useva / bilja
Integrisano upravljanje biljnim proizvodima
D
r
u

t
v
e
n
a
o
d
g
o
v
o
r
n
o
s
t
O
d
r

i
v
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
a

p
r
a
k
s
a
16
Grafk 2: Koraci pri defnisanju strategije za implementaciju standarda
1. Defnisanje prodajne
strategije
3. Implementacija
4. Sertifkacija
2. Izbor dobrovoljnih
standarda
Kako sertifikovati
proizvod/proces/farmu?
Usklaivanje sa standardima za bezbednost i kvalitet hrane i EU propisima predstavlja
dugotrajan i skup proces, tako da su u nekim sluajevima potrebna znaajna ulaganja od
strane proizvoaa i frmi kako bi se unapredili proizvoaki i/ili preraivaki kapaciteti.
S obzirom da su proizvoai i preraivai odgovorni za uspostavljanje svog sistema za
proveru i kontrolu bezbednost i kvaliteta hrane, oni treba da defniu odgovarajuu strate-
giju za implementaciju standarda koja je u skladu sa njihovom praksom. U tom procesu
defnisanja strategije za primenu standarda, kao i same sertifkacije, trebalo bi proi kroz
sledee korake (Grafk 2):
17
Svaki proizvoa koji bi eleo da uvede standard u svoj proizvodni proces trebalo bi
da proe kroz navedena etiri koraka kako bi defnisao strategiju za uvoenje standar-
da. Preporuuje se upotreba ovog modela sa etiri koraka kako bi se na kraju obezbedila
uspenost uvoenja standarda, kao i da bi se obezbedila isplativost ovog zahtevnog proc-
esa na krai i/ili dui rok.
Korak 1. Definisanje prodajne strategije
Tokom defnisanja svoje prodajne strategije jedan proizvoa treba da proe kroz sledee
korake:
1. Defnisati svoju strategiju proizvodnje i prodaje svojih proizvoda, ime se odreuje
budui pravac razvoja i aktivnosti
2. Sagledati i analizirati trenutne i budue potrebe svojih postojeih i potencijalnih kupaca
3. Sagledati trendove na tritu proizvoa procenjuje koji e standardi u blioj i/ili daljoj
budunosti biti zahtevani od strane njegovih kupaca, ili trita na kojima on eli da plasira
svoje proizvode
4. Sprovesti analizu jakih i slabih strana svoje proizvodnje, koje su to mogunosti koje se
mogu iskoristiti, i koje potencijalne pretnje postoje za datu proizvodnju (najbolje upotrebiti
SWOT analizu)
5. Defnisati ciljeve koje proizvoa eli da postigne za 1 godinu, ili za 3 do 5 godina, a sve
na osnovu gore uraenih analiza i rezultata.
Korak 2. Izbor dobrovoljnih standarda
Nakon svih ovih analiza i donoenja odluke o ciljevima proizvodnje i prodaje svojih proiz-
voda, proizvoa treba da odlui koji je standard najpovoljniji za njegovu proizvodnju, a u
skladu sa tritem na koje plasira proizvode.
Kako bi se dolo do najbolje odluke potrebno je proi kroz sledee korake:
1.Identifkovati razliita reenja u zavisnosti od prodajne strategije i potreba kupaca. Za
ovu svrhu mogu se koristiti informacije o zahtevima razliitih trita sa internet strane
http://poljostandardi.com/
2. Upoznati se sa zahtevima razliitih standarda, kako bi se uverili da zahtevi vezani za
infrastrukturu, monitoring i dokumentaciju odreenog izabranog standarda ne odstupaju
previe od trenutne prakse poslovanja. Kako bi se utvrdila trenutna usklaenost mogu se,
kao alat, koristiti rezultati poreenja najvie zahtevanih standarda koji se nalaze u ovom
priruniku (Tabela 3).
3. Sprovesti analizu isplativosti (trokova i koristi) uvoenja odreenog standarda, gde
se moraju ukljuiti trokovi za implementaciju standarda: upravljanje, monitoring, kvalitet,
18
proizvodnja, skladitenje, itd., zajedno sa trokovima sertifkacije.
Kroz sve ove korake proizvoa moe proi sam ukoliko ima iskustva u analizi trita i
ukoliko poznaje standarde (njihovu namenu i svrhu). Ipak, mali je broj proizvoaa koji e
se usuditi da ove korake prou sami. Stoga je dobro pronai savetodavce koji vam mogu
pomoi u ovom procesu, a koji imaju iskustva sa standardima, kao i sa zahtevima trita.
Korak 3. Implementacija standarda
Kada proizvoa odredi svoju strategiju, i odlui koji standard e biti najpovoljniji za nje-
govu proizvodnju, pristupa se procesu prilagoavanja proizvodnje zahtevima odreenog
standarda, nakon kojeg sledi sam proces sertifkacije.
Koraci kroz koje proizvoa treba da proe tokom ovog procesa su sledei:
1. Angaovanje adekvatnog savetodavca / konsultanta (ukoliko sam proizvoa ne moe
da sprovede sve gore navedene korake) pokuati pronai proverene savetodavce (baze
podataka dostupne na nekim internet stranama, npr. http://poljostandardi.com/)
2. Sagledavanje trenutne proizvodnje i analiza kritinih taaka proizvoa, zajedno sa
savetodavcem za uvoenje tog standarda analizira proizvodnju i mapira take koje nisu u
skladu sa standardom koji se eli uvesti
3. Obuavanje zaposlenih u datoj proizvodnji ovaj korak je poeljan jer u jednoj proiz-
vodnji/preradi potrebno je imati makar jedno lice koje poznaje procedure sertifkacije, kao i
procedure te proizvodnje za dati standard
4. Sainjavanje plana za uvoenje standarda proizvoa u saradnji sa savetodavcem/
konsultantom priprema razliite planove (planovi prilagoavanja i izmena na razliitim nivo-
ima upravljanja, plana prilagoavanja i izmena u proizvodnji, skladitenju, kontroli kvaliteta,
itd.) za intervencije u proizvodnom procesu radi usklaivanja sa standardom
5. Osmiljavanje sistema praenja i kontrole u samoj proizvodnji (samokontrola) potreb-
no je da proizvoa osmisli nain primene zadatih dokumenata i sistema praenja, kao i da
smisli sopstveni sistem kontrole koji je u skladu sa sertifkatom zadatog sistema
Korak 4. Sertifikacija
Sve to je gore navedeno spada u proces pripreme jedne proizvodnje za sertifkaciju. To
je implementacija (uvoenje) standarda. Nakon to je proizvodnja/prerada pripremljena za
sertifkaciju. I uspeno zavren proces uvoenja standarda, pristupa se procesu sertif-
kacije. U procesu sertifkacije potrebno je uiniti sledee:
1. Odabrati sertifkacionu kuu preporuka je da proizvoa kontaktira nekoliko sertif-
kacionih kua (na internet strani http://poljostandardi.com/ se nalazi registar sertifkacionih
kua) koje mogu da izvre sertifkaciju datog standarda, i da od njih nekoliko zatrai ponudu
19
za sertifkaciju svoje proizvodnje. Nakon dobijanja ponuda, proizvoa treba da, uz konsul-
taciju sa svojim savetodavcem/konsultantom, odlui koja je ponuda najpovoljnija za njega/
njegovu proizvodnju
2. Prijaviti se kod odabrane sertifkacione kue (koja je akreditovana kod ATS-a) ser-
tifkaciona kua koju proizvoa odabere za uvoenje standarda treba da je akreditovana
od strane Akreditacionog tela Srbije (ATS), a za neke standarde (organska proizvodnja,
proizvodi sa geografskom oznakom) je za sada dovoljno ovlaenje od strane Ministar-
stva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede. Ipak, i za ove standarde je u toku
oformljavanje sistema akreditacije (organska) i akreditacije/sertifkacije u Srbiji (proizvodi
sa geografskom oznakom), tako da e se i oni sertifkovati po istom principu kao i Global
G.A.P i drugi standardi.
3. Utvrditi plan rada sa sertifkacionom kuom kako bi se proces sertifkacije odvijao u
okviru dogovorenih rokova, potrebno je da i proizvoa i sertifkaciona kua utvrde svoje
odgovornosti i obaveze. Stoga se sainjava plan rada za sertifkovanje odreenog stand-
arda, koji je praen ugovorom izmeu proizvoaa i sertifkacione kue. U planu i Ugovoru
su jasno defnisani rokovi, postupci, kao i rokovi izvrenja inspekcija (sertifkaciona kua) i
korektivnih mera (proizvoa).
4. Provera od strane sertifkacione kue sertifkaciona kua vri prvu proveru (ins-
pekciju/audit) proizvodnje, i daje eventualne preporuke za izvrenje korektivnih mera.
Stepen usaglaenosti proizvodnje sa odreenim standardom prvenstveno zavisi od ste-
pena strunosti konsultanta (savetodavca) koji pomae proizvoau u procesu ana-
lize i prilagoavanja proizvodnje. U toku provere identifkuju se neusaglaenosti koje se
saoptavaju na kraju provere.
5. Ispravka neusaglaenosti - Nakon izvrenja korektivnih mera u proizvodnji, proizvoa
obavetava sertifkacionu kuu, koja vri drugu kontrolu (proveru) i ustanovljava da li je
proizvodnja u potpunosti usaglaena sa zahtevima standarda. Ovaj proces se ponavlja sve
dok i poslednja korektivna mera ne bude sprovedena u potpunosti. Za svaki od standarda
postoji vremenski razmak za ispravku neusaglaenosti, tako da proizvoa treba unapred o
tome da razgovara sa sertifkacionom kuom.
6. Sertifkacija proizvodnje kontrolori (inspektori) sertifkacione kue daju izvetaj ser-
tifkacionom odboru svoje kue o usklaenosti proizvodnje sa datim standardom. Serti-
fkaciona komisija (nezavisni odbor) donosi odluku o sertifkaciji proizvodnje i o tome se
obavetava proizvoa.
7. Re-sertifkacija standarda se, u zavisnosti od vrste standarda, vri na 1-3 godine
20
Grafk 3: Koraci pri sertifkaciji
Obeleavanje i kontrola proizvoda/proizvodnje
Nakon dobijanja sertifkata, a u zavisnosti od vrste standarda, proizvoa obeleava svo-
ju proizvodnju, tj. proizvod. Proizvod moe biti obeleen oznakom standarda jedino ukoliko
je standard namenjen krajnjem korisniku (organska, proizvodi sa geografskom oznakom,
itd.). Sertifkati koji su namenjeni drugim kupcima (sertifkati izmeu frmi) ne mogu biti
oznaeni na krajnjem proizvodu (videti prethodno poglavlje - Tipovi standarda). Primer
ovakvog standarda je GlobalG.A.P. koji se uvodi u proizvodnju jer se zahteva za otkup pol-
joprivrednih proizvoda od strane supermarketa, a od primarnog proizvoaa.
U sluaju implementacije GlobalG.A.P standarda mogue je da jedna grupa proizvoaa
istovremeno proe kroz proces prilagoavanja proizvodnje standardu i njegovu sertifkaciju
i onda govorimo o grupnoj sertifkaciji (npr. grupna sertifkacija zadruge Opcija 2). U
sluaju grupne sertifkacije, osim prilagoavanja proizvodnje zahtevima kontrolnih lista za
Odabir sertifkacione kue
Prijavljivanje
Utvrivanje plana rada
Provera / Inspekcija / Audi
Ispravka neusaglaenost
Sertifkacija
Resertifkacija

21
proizvodnju, grupa mora da odredi i telo (pojedinca, telo u okviru svoje grupe, udruenja,
zadruge) koje e za nju voditi proces kontrole upravljanja kvalitetom.
Kada se uspostavi saradnja sa nekom sertifkacionom kuom i nakon to ona zavri
proces sertifkacije, nastavlja se saradnja, tako to u toku narednog proizvodnog ciklusa
ta sertifkaciona kua vri kontrolu proizvodnje, uz prethodno zakazivanje i saglasnost
proizvoaa. Ukoliko se radi o standardima koji spadaju u kategoriju Javnih standarda (vidi
tabelu u prvom delu Prirunika), kao to je organska proizvodnja, mogue je da e u toku
proizvodne godine proizvoa imati jo kontrola od strane inspekcijskih slubi Ministarstva
poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede.
Takoe, mogue je da u toku godine u kojoj proizvoa poseduje sertifkat bude obavljena
i kontrola proizvodnje od strane Akreditacionog tela Srbije, koje ovom kontrolom nadgleda i
rad sertifkacionog tela i samu proizvodnju koja je pod sertifkacijom. Ipak, ovakve kontrole
se obavljaju na svega 3-5 % od ukupnog broja sertifkovanih proizvoaa. Stoga se one ne
moraju deavati svake godine.
Tokom ovakvih kontrola (bilo da ih obavlja Sertifkaciono telo ili ATS) proverava se ce-
lokupan sistem proizvodnje (njegova usklaenost), voenje evidencije, kao i drugih zahteva
standarda (kritine take po GlobalG.A.P-u, ili drugom standardu). Ove posete mogu biti
i iznenadne i nenajavljene.
Ovakve viestruke kontrole koje se mogu desiti kod proizvoaa mogu predstavljati ve-
liko optereenje za proizvoaa i njegovu proizvodnju. Stoga je preporuka (u EU, a trebalo
bi i kod nas) da se vri koordinacija kontrola izmeu kontrolnih tela (ATS, Kompetentno telo,
Sertifkaciona kua) i da jedna kontrola obavlja poslove za vie korisnika (kontrolnih tela).
Koliko proizvodjaca kota uvodjenje standarda
i ta sve ulazi u cenu sertifikacije?
Trokovi sertifkacije zavise od nekoliko faktora: tipa aktivnosti (proizvodnje) koja se ser-
tifkuje, obima aktivnosti za prilagoavanje standardu, broja zaposlenih, broja lokacija koje
treba posetiti prilikom sertifkacije, itd.
Takoe je vano napomenuti da se trokovi uvoenja standarda mogu podeliti na: a)
trokove prilagoavanja proizvodnje prema standardu (uvoenje standarda) i b) trokove
sertifkacije
a) Trokovi prilagoavanja proizvodnje prema odreenom standardu
Obim trokova za jednog proizvoaa koji se tiu prilagoavanja njegove proizvodnje
odreenom standardu direktno zavisi od stepena (ne)usklaenosti njegove proizvodnje sa
22
datim standardom. Stoga se procena trokova za prilagoavanje proizvodnje moe izvriti
tek nakon analize te proizvodnje od strane konsultanta/savetodavca na osnovu kontrolne
liste za dati standard. U nekim sluajevima su potrebne neke investicije u proizvodnju,
dok je kod nekih proizvoaa potrebno samo prilagoditi nain rada koji ve postoji u datoj
proizvodnji.
Stoga se kao prvi troak u procesu prilagoavanja proizvodnje moe uzeti troak za
angaovanje konsultanta/savetodavca za dati standard. Njegovo/njeno angaovanje se
plaa na osnovu broja utroenih dana za analizu date proizvodnje, a uobiajena dnevnica
jednog konsultanta iznosi 100-150 evra po konsultantskom danu (konsultantski dan iznosi
8 radih sati). Imajui ovu informaciju u vidu, proizvoa bi trebalo da pre samog poetka
angaovanja konsultanta/savetodavca okvirno dogovori broj dana koji e biti utroen na
analizu, kao i cenu angaovanja po utroenom danu.
Nakon izvrene analize proizvodnje i njenoj (ne)usklaenosti sa standardom, konsultant/
savetodavac daje preporuke o korektivnim merama i aktivnostima za prilagoavanje, kao i
neophodnim investicijama (ukoliko ih ima) koje proizvoa mora izvesti u svojoj proizvod-
nji. Sledei te preporuke, proizvoa preraunava potrebne trokove i procenjuje da li je
fnansijski sposoban za izvoenje tih intervencija u svojoj proizvodnji.
b) Trokovi sertifkacije
Ovi trokovi zavise prvenstveno od standarda koji se uvodi, kao i od mnogih drugih, gore
pomenutih parametara jedne proizvodnje. U nastavku su dati neki okvirni trokovi sertif-
kacije odreenih standarda. Ipak, kao to smo ranije napomenuli, proizvoa treba da od
sertifkacionih kua, pre donoenja odluke o izboru, zatrai ponudu o ceni kotanja usluga
sertifkacije za njegovu proizvodnju.
IFS, BRC i ISO 22000:2005
IFS standard provere (auditi) se sprovode jednom u godinu dana (svakih 12 meseci).
Proseno trajanje jedne procene za ovaj standard iznosi 1,5 konsultantski dan za inspekcije
(kontrole) i 0.5 konsultantskih dana za izvetavanje. Ovo je uobiajeno trajanje za inspekciju
kompanije sa manje od 100 zaposlenih, i manje od 2 proizvoda koja su ukljuena u istu
proizvodnu grupu, kao i da su njihove prostorije manje od 10.000 kvadratnih metara i imaju
manje od dve proizvodne linije. Ovome takoe treba dodati 0.5 konsultantskih dana ukoliko
kompanija ima dodatnih 100 radnika i/ili 2 ili vie proizvoda koja su ukljuena u istu proiz-
vodnu grupu i/ili jo 10.000 m2 i/ili 3 dodatne proizvodne linije.
Proseno trajanje BRC-hrana kontrole (audita) je kao i za IFS-Hrana, sa nekoliko faktora
koji mogu produiti ili skratiti trajanje evaluacije (procene). Ovi faktori su navedeni u stand-
ardnom tekstu standarda i oni omoguavaju Sertifkacionom telu da kreira trajanje kontrola
(audita).
23
ISO 22000:2005 sertifkacija najee zahteva 2 konsultantska dana prilikom prve pro-
vere za sertifkaciju i jedan konsultantski dan za kontrole prilikom obnavljanja sertifkata
(svake 3 godine).
Sa namerom da predstavimo generalnu sliku trokova za svaki standard, koristili smo
jedan kriterijum broj zaposlenih u proizvodnji/kompaniji. U Tabeli 5 moete videti cene
sertifkacije za svaki od standarda prema ovom kriterijumu.
Table 5: Trokovi sertifkacije na godinjem nivou za ISO, BRC, IFS standarde
Mala / Srednja kompanija
(1 - 100 zaposlenih)
Velika kompanija
(> 100 zaposlenih)
ISO 22000 2,000 - 2,500 EUR za prvu sertifkaciju
i 1,500 1,700 EUR za obnovu sertif-
kacije
3,000 - 3,500 EUR
BRC 1,750 - 2,500 EUR oko 3500 EUR
IFS 1,750 - 2,000 EUR oko 3500 EUR
Kao to smo ve napomenuli u tekstu, BRC i IFS standardi se re-sertifkuju svake godine,
dok se obnavljanje sertifkacije za ISO 22000 obavlja svake tree godine, kao i kontrola
za nadgledanje koji se deavaju u meuvremenu, a iji su trokovi oko 50% trokova re-
sertifkacije.
GlobalG.A.P.
Proizvoai se mogu sertifkovati za Global G.A.P u okviru dve opcije:
Opcija 1 ova opcija podrazumeva da se pojedinani proizvoa prijavi za GlobalG.A.P
sertifkaciju. U tom sluaju, nosilac sertifkata je individualni proizvoa. GloabalG.A.P Op-
cija 1 sertifkacija (individualni proizvoa) obino traje jedan konsultantski dan, pod us-
lovom da prijavljeni usevi imaju simultani period zrenja i branja. U suprotnom, potrebno je
obaviti vie poseta, to svakako utie na trokove sertifkacije.
Opcija 2 u ovoj opciji se grupa proizvoaa prijavljuje za GlobalG.A.P grupnu sertifkac-
iju. Grupa proizvoaa, kao pravno lice, je u ovom sluaju nosilac sertifkata. GlobalG.A.P
Opcija 2 sertifkacija zavisi od broja proizvoaa u grupi. Naime, prilikom grupne sertif-
kacije potrebno je da se izvri inspekcija uzrokovanog broja proizvoaa u grupi, a taj broj
se izraunava kao kvadratni koren (ili sledei celi okrugli broj, ukoliko ima decimala) od
ukupnog broja proizvoaa u grupi.
U zavisnosti od vrste useva koji se proizvode, sertifkacija obuhvata sledee podsektore
(koji obuhvataju specifne proizvodne detalje koji su razvrstani po tipu proizvodnje): voe
i povre, usevi koji mogu da se kombinuju, aj, cvee i ukrasno bilje, goveda i ovce, svinje,
24
proizvodnja mleka, ivina, uzgoj lososa i pastrmki
U skladu sa gore navedenim, proizvoa e biti sertifkovan za svaku potkategoriju
pojedinano.
Prilikom obraunavanja trokova mora se naglasiti da li je usev pokriven ili ne. Pokriven
znai proizveden u zatienom prostoru (plasteniku ili stakleniku). To znai da se usev
proizvodi ispod ili u nekoj strukturi sa ili bez temelja gde su uzgojni uslovi organizovani
uz neku vrstu zatite iznad useva, i to tokom same proizvodnje useva. Ta zatita moe biti
od plastike, stakla ili drugih slinih materijala, i mora biti dostupna. Svaka proizvodnja
moe imati deo koji je pokriven i deo koji je nepokriven, ali se ovo mora posebno naglasiti u
registraciji, i to dodatno ulazi u trokove registracije (tabela 6). Iako je Sertifkacionom telu
dozvoljeno da primenjuje razliite cene za sertifkaciju pokrivenih i nepokrivenih proizvoda,
u praksi se ovo uglavnom ne primenjuje i sertifkaciono telo uglavnom primenjuje iste cene
sertifkacije za obe proizvodnje.
Tabela 6. Cena registracije za proizvoaa
Pokrivena proizvodnja Nepokrivena proizvodnja
Veliina zemljita pod
proizvodnjom
Godinji iznos Veliina zemljita pod
proizvodnjom
Godinji iznos
< 0.5 ha 5 EUR < 0.5 ha 2 EUR
0.5 - 1 ha 10 EUR 0.5 - 2 ha 4 EUR
1 - 1.5 ha 15 EUR 2 - 5 ha 10 EUR
1.5 - 5 ha 30 EUR 5- 15 ha 15 EUR
5 - 10 ha 50 EUR 15 - 100 ha 30 EUR
10 - 30 ha 80 EUR 100 - 1000 ha 70 EUR
30 - 100 ha 150 EUR 1000 - 5000 ha 150 EUR
100 - 500 ha 300 EUR 5000 - 10.000 ha 300 EUR
> 500 ha 500 EUR >10.000 ha 500 EUR
Imajui ovo u vidu moemo zakljuiti da, kao i kod standarda, cena sertifkacije za
GlobalG.A.P. zavisi od mnogo faktora, kao to su: veliina povrina pod datom proizvodn-
jom, da li su usevi pokriveni ili ne, da li se vri neka vrsta rukovanja proizvodima na farmi
ili ne, itd. Dodatno, Opcija 2, pored zajednikih trokova, ukljuuje i trokove za svakog
proizvoaa u grupi pojedinano.
Tabela u nastavku predstavlja osnovu za obraunavanje cene sertifkacionih trokova koji
moraju biti plaeni od strane proizvoaa u cilju dobijanja GlobalG.A.P sertifkata od serti-
fkacionog tela koje e obaviti kontrolu (audit) (Cenovnik sertifkacionog tela).
U ove trokove nisu ukljueni inspektori i trokovi prevoza, kao ni PDV (18%).
25
Tabela 7: Trokovi sertifkacije za GlobalG.A.P (Trokovi ne ukljuuju inspektore i putne trokove)
Fiksni trokovi sertifkacije 300 - 400 EUR
Trokovi koji su vezani za veliinu zemljita < 50 ha 450 - 550 EUR
50 - 100 ha 700 - 750 EUR
> 100 ha 950 - 1100 EUR
Pokriveni usevi 200 - 300 EUR
Trokovi za individualne proizvoae u jednoj grupi(Opcija 2) 40 - 60 EUR
Trokovi za individualne proizvoae po jednoj kontroli (auditu) (Opcija 2) 250 EUR
Rukovanje na farmi 200 - 300 EUR
Obraun trokova sertifkacije koristei istu cenu dnevnice od strane Sertifkacionog tela
bi najverovatnije izgledalo ovako na godinjem nivou:
Tabela 8. GlobalGAP trokovi sertifkacije na godinjem nivou
Pojedinani farmer (jed-
na poseta)
Pojedinani farmer (vie
poseta)
Grupa proizvoaa (Op-
cija 2)
GlobalGAP 1,200 EUR 1,500 EUR 2,500 EUR
Osim trokova sertifkacije, proizvoai takoe moraju da plate trokove registracije za
standard, a ta suma preko sertifkacionog tela ide organizaciji FoodPlus, koja je vlasnik
standarda. Cena registracije proizvoaa se primenjuje za svakog individualnog proizvoaa
(kao i za svakog lana grupe proizvoaa) i mora se platiti za svaku kalendarsku godinu, a
u skladu sa sertifkacionim ciklusom. Iznos koji se plaa za registraciju zavisi od povrina
koje su pod datom proizvodnjom, kao i da li su usevi pokriveni ili ne (videti tabelu 6).
Pored trokova sertifkacije treba imati u vidu i trokove uvoenja standarda. Ovi trokovi
zavise od zahteva standarda. Najvee investicije tokom implementacije (uvoenja) stand-
arda idu na usaglaavanje sa zahtevima za higijenom.
Imajui u vidu sve gore navedeno, dolazi se do zakljuka da, ukoliko posmatramo
GlobalG.A.P. standard neki od najveih trokova su: trokovi analize zemljita i vode, te-
stiranje na ostatke pesticida za svaki proizvod, sledljivost na malim farmama, adekvat-
na skladita hemikalija, oprema/ maine za prskanje, kalibriranje opreme, flteri za vodu,
zatitna odea, toaleti na parcelama, itd.
Ukoliko standarde rangiramo po ceni uvoenja i sertifkacije, idui od najskupljeg do na-
jjeftinijeg, redosled bi izgledao ovako:
BRC > IFS > GlobalGAP Opcija 2 >= ISO 22000 > Global GAP Opcija 1
26
Izvori
(1) Bowen D i Fecht M, 2005. Harmonization and Trade - Key defnitions and potential role
of WTO. http://www.unctad.org/trade_env/test1/meetings/itf3/ITFDEF&WTO_0411.pdf
(2) Henson S i Humphrey J, 2009. The Impacts of Private Food Safety Standards on the
Food Chain and on Public Standard-Setting Processes, Joint FAO/WHO food standards
programme, codex alimentarius commission, Thirty-second session, FAO Headquarters,
Rome, 29 June 4 July 2009.ftp://ftp.fao.org/codex/cac/CAC32/al329Dbe.pdf
(3) Standards Map website - http://www.standardsmap.org/en/
(4) Anoniman, 2009. Overview of the different quality assurance standards/guidelines
for the foodsafety.http://pathogencombat.wur.nl/FSAS/UseInternalInformationData/Trans-
latingStakeholderRequirements/General/ScientifcLiteratureShared%20Documents/I43_
stakeholders_requirements.pdf
Korisni linkovi
ATS - www.ats.rs
BRC - www.brcglobalstandards.com
Food-haccp - www.food-haccp.blogspot.com/2009/06/requirements-of-pas-2202008.html
GlobalG.A.P - www.globalgap.org
ISO - www.iso.org
IFS - www.ifs-certifcation.com
Institut za standardizaciju Srbije - www.iss.rs
IPM - www.iobc-wprs.org/ip_ipm/index.html
Poljoprivredni standardi - www.poljostandardi.com
Globalna Inicijativa za bezbednost hrane (GFSI) - www.mygfsi.com
Standardsmap - www.standardsmap.org/en
Serbia Organica - www.serbiaorganica.org
Sajt poljoprivredni standardi
Sajt poljostandardi.com je deo aktivnosti projekta Tehnika pomo u sprovoenju
GlobalG.A.P-a i drugih dobrovoljnih standarda. Cilj ovog sajta je da postane vodei portal u
regionu koji prua informacije i vesti u vezi sa poljoprivredno prehrambenim standardima.
Sajt se aurira svakodnevno, postavljaju se vesti, informacije i analize sainjene od strane
tima strunjaka iz ove oblasti, iz Srbije i ostalih evropskih zemalja. Sve ovo omoguava kon-
stantno informisanje i edukaciju proizvoaa i preraivaa o potrebama uvoenja stand-
27
arda, o najnovijim tendencijama na evropskom i svetskom tritu u oblasti standardizacije.
U okviru sajta moete pronai sledee registre:
- registar sertifkacionih kua,
- registar savetodavaca za uvoenje standarda bezbednosti i kvaliteta hrane,
- registar imaoca standarda.
Ovi registri treba da pomognu prilikom uvoenja standarda i sertifkacije proizvodnje i
procesa, u spajanju potencijalnih kupaca i imaoca standarda, a i samoj promociji imaoca
standarda
Nadamo se da e autori regulativa i propisa iz nadlenih institucija, ali i proizvoai,
trgovci, preraivai i ostali prepoznati ovaj sajt kao izvor najnovijih informacija u vezi sa
standardima, te da e mu se redovno vraati konstantno pronalazei nove i korisne infor-
macije.
28
Ovaj vodi je nastao u okviru projekta Tehnika pomo u sprovoenju GlobalG.A.P-a i
drugih dobrovoljnih standarda koji je deo programa trgovinske saradnje izmeu vajcarske
i Srbije, fnansiran od strane vajcarskog dravnog sekretarijata za ekonomske poslove
(SECO). Program ima za cilj poboljanje odabranih oblasti trgovine i promovisanje izvoza i
konkurentnosti srpskih proizvoda.
Glavni cilj projekta je poboljanje konkurentnosti i pristupa tritu srpskih proizvoaa
voa i povra kroz obezbeivanje usaglaenosti sa standardima za kontrolu bezbednosti i
kvaliteta proizvoda koji se zahtevaju od strane trgovaca na domaem i izvoznim tritima.
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, kao i Akreditaciono telo
Srbije su institucije direktno ukljuene u partnersku realizaciju projekta sa organizacijama
zaduenim za realizaciju projekta vajcarskim institutom za intelektualu svojinu, REDD-
om, SEEDEV-om i Mena Group-om.
Autori prirunika: Bojana Mihovski, Tamara ivadinovi, Goran ivkov, Ivana Duli-
Markovi i Dominique Barjolle.
29
2012 Dizajn: Slavko Mihovski

Mena Group