1

Edukacija brae je oduvek bio zadatak broj jedan za sve nas. Prvenstveno edukacija u funkciji
moralnog i etikog usavravanja, ali i edukacija koja podrazumeva upoznavanje sa istorijom slobodnog
zidarstva. Tom cilju posveen je prvi tekst u Sirijusu broj 8.
Drugi tekst je neto savim novo. Orginalna ideja izneta na jednostavan i razumljiv nain. Na
tragu je jedne druge misije slobodnog zidarstva kojoj se neprekidno i iznova vraamo. To je pruanje
odgovora na neka pitanja koja mue oveka od kada je postao svesno bie. Kako objasniti svet koji nas
okruuje i kako sebe postaviti u ispravan odnos prema okruenju. Ovim problemima neprekidno se bavi
veina drutvenih i prirodnih nauka. Armija mislioca vekovima pokuava da doe do zadovoljavajuih
odgovora. Na brat je kroz ovaj tekst dao svoj lini doprinos ovoj temi. Koliko je bio uspean,
proceniete sami. Za svaku pohvalu je hrabrost ali i predznanje potrebno da se ovek upusti u jedan
ovakav poduhvat.
Njemu sve estitke a vama preporuka da tekst obaveuzno proitate!
Sadraj:
Osnivanje Vrhovnog saveta Srbije .............................................................................. 2
Tarzan i tamna materija............................................................................................... 6
2
OSNIVANJE VRHOVNOG SAVETA SRBIJE
U Srbiji su do poetka Prvog svetskog rata radile sledee loe:
Loa Svetlost Balkana, Beograd (1876-1882)
Loa Srpska zadruga, Beograd (1881-1882)
Loa Sloga, Rad i Postojanstvo, Beograd (1883-1940)
Loa Pobratim, Beograd (1890-1940)
Loa Nemanja, Ni (1892-1914)
Loa Ujedinjenje, Beograd (1909-1914)
Loa umadija, Beograd (1910-1940)
Do aneksione krize, 1908. godine, one su uglavnom radile pod zatitom Velike loe Ugarske, a
tada je dolo do raslojavanja. Posle odbijanja zahteva loe Pobratim da Velika Loa Ugarske
intervenie u korist opravdanog protesta protiv aneksije Bosne i Hercegovine kod svih velikih
masonskih vlasti sveta, uz podrku Vrhovnog Saveta Rumunije, loa Pobratim se izdvojila ispod zatite
maarske velike loe i proglasila nezavisnom. Uz svesrdnu podrku rumunskog Vrhovnog Saveta i
njegovom odlukom br. 5, od 10. marta 1909. proglaen je i otvoren Kapitel - Ruin Krst (Rose Croix) u
Dolini Beograd.
1
Na osnovu Patenta o obrazovanju Kapitela
2
o radu slobodnih zidara 18. stepena, 22. aprila
1909. godine izvren je i izbor oficira Kapitela. Izabrana su braa:
Jovan Aleksijevi 30
o
predsednik Kapitela Athirsata;
Manojlo Klidis 30
o
zastupnik predsednika;
Petar replovi 18
o
vitez I nadzornik;
Milo Valoi 18
o
vitez II nadzornik;
Petar Pai 18
o
vitez besednik;
Dimitrije Jankovi 18
o
vitez kancelar;
Dimitrije Mijalkovi 18
o
vitez ekspert i
Milutin Perii 18
o
vitez rizniar.
Na istom radu odlueno je da se sastanci Kapitela odravaju devet puta godinje, i da ubudue
(citiram):
treba davati otpust brai nae loe koja ga budu traila da bi se mogla afilovati u lou
Ujedinjenje koja je otoi osnovana.
3
1
Zapisnik o I radu Kapitela u Dolini Beograd na dan 22. april 1909. Arhiv Jugoslavije, Fond 100 (Masoni)
2
Kapitel (Kapitol) ili Suverena Skuptina radi na stepenima od 15 do 18.
3
Arhitektonska tabla sa rada Kapitela od 22. aprila 1909.
3
Osnivanje Kapitela, organa visokih stepena sa pravom donoenja odluka koje su obavezne za
loe sa jovanovskim sistemom, prema slobodnozidarskoj konstituciji, otvorilo je put ka konanom
osamostaljivanju i formiranju potpuno nezavisne Velike loe, odnosno Vrhovnog saveta Srbije. Iz
sauvanih zapisnika o radu Kapitela stie se neto potpunija slika o znaaju i sadraju njegovog rada.
Ve na drugom radu Kapitela, koji je dobio ime Srbija, raspravljalo se o predlogu brae Petra
replovia i Dimitrija Jankovia da se nae nain izmirenja sa braom Sretom Stojkoviem i okom
Milovanoviem. Posle debate u kojoj su uestvovali svi prisutni odlueno je (citiram):
da ako imenovana braa ele da postanu lanovi Loe Pobratim, oni sami treba da postupe
redovnim putem i nainom.
4
Da je ovaj zakljuak konsekventno sproveden, svedoi i zapisnik o radu Kapitela od 8. februara
1910. godine, kada brat Jova Aleksijevi, mislei da e pogoditi optu elju brae predlae da (citiram):
izaberemo veeras na radu I stepena naega asnog stareinu, Sretu Stojkovia za poasnog
stareinu Loe Pobratim. On ima neosporno vrlo velikih zasluga za osnivanje Loe Pobratim kao i za
slobodno zidarstvo uopte.
Prema zapisniku, njegov predlog je sa oduevljenjem usvojen. Pored Stojkovia i orde
Milovanovi je, posle razgovora koji su objavljeni sa njim, ponovo postao jedan od stoera srpskog
slobodnog zidarstva.
Jo prilikom donoenja odluke da se loa Pobratim odvoji od Velike loe Ugarske, zbog njenog
negativnog stava oko zahteva srpskih masona povodom aneksije Bosne i Hercegovine, bila je prisutna i
inicijativa da se srpski slobodni zidari stave pod zatitu francuskog Velikog Orijenta i to na inicijativu
Francuza. Takav radikalan raskid sa Simbolikom velikom loom Ugarske bio je povoljno tlo za
formiranje loe Ujedinjenje, koja je, februara 1909, formirana pod zatitom Velikog orijenta Francuske.
Jedan broj lanova loe Pobratim dobio je asni otpust i formirao ovu novu lou. Najagilniji u
afirmisanju rada loe Ujedinjenje bio je njen stareina Vasa Jovanovi. Loa Pobratim pruala je punu
podrku radu nove radionice, u ije lanstvo je primljen i tadanji francuski ambasador u Beogradu,
Leon Dekoa.
Zatim, Loa Pobratim bila je matica loa i za lou umadija koja je osnovana aprila i sveano
osveena 7. jula 1910. godine. Iako je umadija formalno bila pod zatitom Velike loe Hamburga,
izuzetno dobro je saraivala i koordinirala rad sa loom Pobratim. Bez obzira na to to je Pobratim bio
jedina radionica nepokrivena zatitom neke velike loe i to je proglaena samostalnom radionicom uz
podrku Velike loe Rumunije, zajedniki rad, planiranje aktivnosti i saradnja te dve loe manifestovale
su specifian bratski pristup srpskih masona u to vreme.
Treba napomenuti da je loa Ujedinjenje, koja je obrazovana poetkom 1909. godine, imala
velikih problema u prvoj godini rada. Na radu Kapitela, 1. marta 1910. godine, brat Mia Cuki
saoptava da je (citiram):
ovih dana razgovarao sa bratom Vasom Jovanoviem, iz loe Ujedinjenje i tom prilikom
mu se brat Vasa alio na prilike u njihovoj loi. Rekao je da tamo niko nita ne radi, table od jesenas
nisu jo napisane, rauni nisu sreeni, a na radove niko i ne dolazi, pa se on, brat Vaa, nosi milju da
njihovu lou ugase.
Posle rasprave u kojem su uestvovali svi prisutni, odlueno je (citiram): da se izvesti i umoli
asni stareina Loe Ujedinjenje, da pozove njihovu brau asnike, da sa nama odre jedan
majstorski sastanak, da se ovo vano masonsko pitanje razmotri.
Pored toga loi Ujedinjenje je, zbog toga to od oktobra 1909. godine nije plaala kiriju za
korienje prostorija loe Pobratim, 7. maja 1910. godine, upueno pismo u kome se trai izmirivanje
zaostalih obaveza.
4
Zapisnik o radu Kapitela Srbija od 11. maja 1909. godine
4
Oigledan dokaz da su napori brae pokrenuli lou Ujedinjenje nalazi se u zapisniku Kapitela,
od 6. septembra 1910. godine, gde stoji da: loa Ujedinjenje (citiram) moli lou Pobratim da joj
ustupi nekolicinu brae kako bi oni mogli uspenije raditi. Vitezovi su miljenja da se toj molbi nae
bratske loe ne mogu odazvati, ali ako ko od brae bude hteo svojevoljno k' njima stupiti, da mu se ne
smeta.
Pomo koju je loa Pobratim pruila u aktiviranju i oivljavanju rada loe Ujedinjenje bila je
zaista korisna i bratska. Jovan Aleksijevi o tome pie i Andri Diniu 26. novembra 1910. godine i kae
(citiram):
Francuze
5
smo sasvim elektrizovali: Dali smo im jo u indat brata Avramovia, odredili smo
etiri naa izaslanika za stalno poseivanje njihovih radova, spustili smo im kiriju, poslugu, ogrev i
osvetljenje na najbagatelniju cifru i ponudili smo im i svaku drugu eventualnu pomo s nae strane, te
e bar tako krenuti malo napred.
6
Zbog pasivnog stava maarskih masona i izostanka oekivane bratske pomoi, srpski slobodni
zidari su, paralelno sa aktivnostima usmerenim ka masonskom osamostaljivanju, poslali u Pariz, radi
uspostavljanja novih masonskih komunikacija, brata Vasilija Jovanovia, koji je ve postojee i dobre
odnose beogradske loe Ujedinjenje, uspeo da znaajnije unapredi. Od tada su Veliki Orijent
Francuske, a uz njega i Velika loa Francuske, zauzimali posebno mesto u razvoju srpske masonerije i
dogaajima koji su sledili, naroito tokom Prvog svetskog rata.
U leto 1910. godine, na radovima Kapitela Srbija prisustvovao je i Veliki sekretar Velikog
Orijenta Turske, Nerandunijan, koji je srpskim slobodnim zidarima nudio (citiram):
pomo, da nam izdejstvuje osnivanje visokih: stepena, s tim da mi prethodno podnesemo o
tome nau predstavku, na to mu je odgovoreno, da bi red bio, da se prvo oni nama jave. Od tog doba
prolo je dosta vremena, pa sad evo sa zadovoljstvom saoptavam
7
brai da smo dobili, odnosno da je
loa Pobratim dobila arhitektonsku tablu od turskog Velikog Orijenta, u kojoj nam nude zajedniki
rad i javljaju tom prilikom da su izabrali novog Velikog majstora.
Burne godine na Balkanu, koje su donele uspostavljanje balkanskog saveza i balkanske ratove,
imale su, pored ve reenih i neka druga slobodnozidarska delovanja, od kojih su od posebne vanosti
bili dogovori sa Vrhovnim Savetom Grke. Iako se Vrhovni Savet Rumunije nudio da oni budu ona
velika masonska vlast koja e obezbediti konano osamostaljivanje srpskih slobodnih zidara, ipak su se,
u tom izuzetno vanom poslu, masoni u Beogradu opredelili za Vrhovni Savet Grke. Inicijativa za
uspostavljanje ovih veza ila je preko Jovana Aleksijevia, koji je na radu Kapitela Srbija, 31. marta
1911. godine, saoptio da je od Vrhovnog Saveta Grke dobio pismo u kome nude svesrdnu pomo i
obeavaju da e izdejstvovati kod ostalih masonskih vlasti osnivanje Vrhovnog saveta Srbije. Na bazi
ovog dopisa, slobodni zidari Srbije odluuju da velika masonska vlast, koja e obezbediti konanu
samostalnost bude Vrhovni savet Grke, naravno uz saglasnost Velikog Orijenta i Velike loe
Francuske.
Iako tada u Srbiji postoje tri loe - Pobratim, Ujedinjenje i umadija, a uslovno i loa Nemanja u
Niu, vrsta veza loe Ujedinjenje sa Velikim orijentom Francuske potakla je srpske masone da ponovo
oive rad, odnosno da probude lou Sloga, Rad i Postojanstvo. To je i uinjeno sredinom februara 1912.
godine, uz potpunu saglasnost Velikog orijenta Italije, pod ijom zatitom je ova loa i osnovana, 1883.
godine. Velika italijanska masonska vlast bila je potpuno saglasna da se ova loa stavi pod zatitu
Vrhovnog Saveta Srbije, zarad ijeg osnivanja je i dolo do njenog reaktiviranja.
Najzad, 9. maja 1912. godine, specijalni delegat Vrhovnog saveta Grke, brat Cefalas, uzdigao
je snagom svoje masonske vlasti na 33. stepen brau:
5
lanove loe Ujedinjenje su ostala braa, zbog dobrih odnosa sa francuskim masonima, zvali Francuzi.
6
AJ, Fond 100
7
Jovan Aleksijevi, (primedba autora)
5
ora Vajferta,
Svetomira Nikolajevia,
Jovana Aleksijevia,
Milutina Periia,
Dimitrija Jankovia,
Petra repalovia,
Manojla Klidisa,
Petra Paia,
Dimitrija Mijalkovia i
Pavla Horstiga
ime su stvoreni uslovi da se na tom radu i formira Vrhovni savet Srbije, to je i uinjeno.
Istog dana na zajednikom radu loa Pobratim i umadija, doneta je odluka da Pobratim, koji je
do tada radio kao nezavisna radionica od tada radi pod zatitom Vrhovnog saveta Srbije, a da umadija
zatrai otpust ispod zatite Velike loe Hamburga i stavi se pod zatitu srpskog Vrhovnog saveta.
Sledeeg dana, na drugoj sveanoj sednici novoformiranog Vrhovnog saveta, proitan je grki patent
o formiranju Vrhovnog saveta Srbije i izabran je ore Vajfert za najmonijeg suverenog velikog
komandera Vrhovnog saveta Srbije. Na treem sveanom radu, odranom 11. maja, izabrani su i ostali
veliki oficiri, naravno iz redova brae na 33 stepenu.
Konano priznanje nezavisnosti srpskih masona koji su primili kotski obred usledilo je na
Internacionalnoj konferenciji saveznih vrhovnih saveta kotskog reda, odranoj oktobra 1912. u
Vaingtonu, iji je domain bio Vrhovni savet June jurisdikcije SAD. Od tog trenutka, sve loe u
Srbiji, osim loe Ujedinjenje radile su pod zatitom Vrhovnog saveta Srbije. Loa Ujedinjenje ekala je
saglasnost Velikog Orijenta Francuske, ali je poetak Balkanskih ratova prekinuo njihove aktivnosti.
Naime, masoni su morali da odgovore svojim obavezama prema dravi, pa je organizovani
slobodnozidarski rad zamro, sve do 1918. godine.
Brat P.R., Mudrost, Beograd
6
Tarzan i tamna materija
Mnogo toga u svakodnevnom ivotu prihvatamo zdravo za gotovo. Kada pogledamo sliku
Donija Vajsmilera, olimpijskog ampiona koji je prvi preplivao 100 metara za manje od 60 sekundi,
vrate nam se uspomene na detinjstvo kada je jahanje na leima slona bila toliko uzbudljiva avantura da
smo satima ekali za bioskopske ulaznice i pored toga to je film bio crno-beli.
Ne smeta nam, meutim, to lepi Doni usred dungle gde sem Dejn nema drugih servisa, ima
glatko obrijano lice. Dakle bio je osav. Tarzan, ne Doni. Bi li tako hendikepirana junaina, da smo
bili svesni hendikepa, privlaila onoliku guvu i stvarala tako lepe profite tapkaroima. Koliko god
nam brada smetala i koliko god ona na na raun stvarala profite raznim proizvoaima mainica,
etkica, noia, pena, losiona i vodica za brijanje, biti osav jeste hendikep, a ne privilegija. ta bi se
desilo da je neko u prepunoj bioskopskoj dvorani uzviknuo: Gledajte! Tarzan je osav. Naravno, u
tome to je Tarzan glatko obrijan nema nikakve tete mada bi moda Doni bio jo lepi da je imao
bradu.
Pogledajmo sada jedno od remek dela svetskog slikarstva, Tajna Veera, autora koji se smatra
jednim od najveih umova svih vremena, Leonarda.
Ova je slika zvanino druga u rangu najvanijih slika zapadne civilizacije. ta nam ne smeta na
ovoj neprirodnoj slici. Svi sede sa iste strane stola kao da su doli da poziraju umetniku, a ne da
7
veeraju odnosno da reavaju sudbinu univerzuma. I ovde ne bi bilo tete da se na osnovu analize
rasporeda sedenja pojedinaca, njihovog izgleda (feminizirani ili ne) i nihovih izraza (ko se kome
naslanja i obraa) ne izvlae zakljuci koji sutinski odreuju sudbinu mnogih od nas. Ide se dotle da se
rasuuje o tome da je osoba sa desne strane Boijeg Sina u stvari njegova ljubav Marija Magdalena, to
bi rekli gnostici, a ne neko od apostola. Dakle osporava se zvanina verzija biografije Boijeg Sina.
Izvlae se zakljuci o tome ta je u stvari Sveti Gral itd.
I u nauci nalazimo sline opteprihvaene nedoslednosti. Lep primer je Ajtajnova formula
E=mc
2
, u kojoj je redosled veliina neuobiajen. Naime, obino se u ovakvim formulama napred pie
konstanta, a sledi promenljiva. Ovde je obrnuto. Mada je jasno zato je Ajntajn ovako napisao formulu
(Ona lii na formulu za kinetiku energiju E=mv
2
/2, gde je uloga veliina suprotna: masa je konstantna,
a brzina promenljiva, i verovatno je tako napisana da bi se lake progutala na osnovu asocijacije.), nije
jasno to to nikome ne smeta nepravilnost i to se niko ne usuuje, bar kada pie udbenik, da promeni
redosled. I ovde je, naravno, nebitno da li je ovaj ili onaj redosled. Komutacija u mnoenju vai. Ima,
meutim, u nauci drugih moda jednako vanih novih teorija koje su lako prihvaene, a teko da mogu
da izdre logiku zdravog razuma.
Krajem devetnaestog veka kada je postavljana teorija elektromagnetnog polja, elektromagnetnog
zraenja i proizvodnje i primene elektromagnetne energije, napredni naunici su imali da se bore sa
teorijom etra. Dakle, ima neki nevidljivi materijal, etar, koji prenosi ovu ili onu silu. Razlog ovakvom
pogledu bilo je nedovoljno poznavanje prirodne pojave koja je trebalo da se objasni. Kada su saznanja
dostigla kritinu vrednost teorija etra je odbaena mada je uzreica o slanju u etar ostala u upotrebi.
Danas se ini slina greka. Naime, i pored toga to su moderna astronomija i astrofizika
praktino stare onoliko koliko je star jedan instrument, teleskop Habl, odnosno od aprila 1990. god., ve
se kreiraju neverovatne teorije koje premauju matu kreatora etra. Prva meu njima je teorija o
tamnoj materiji. To to se nekome gravitaciona polja u kosmosu ne uklapaju u raunicu bilo je
dovoljno da se izmisli neka nova strana i tamna materija. Bie tako sve dok neki bistri um ne
promeni furmulu i dok sve ne legne tamo gde treba.
Bez pretenzije da budem uvrten u te velike umove smatram da je mnogo realnije ovo to u ja
sada da predloim u odnosu na glupost koja trenutno hara astrofizikom. Dakle, predlaem da se formula
o gravitacionoj sili proiri na sledei nain:
gde je konstanta, r rastojanje izmeu objekata (tela, zvezda, galaksija ...), m
1
i m
2
su mase objekata, c
je brzina svetlosti i, to je novo, v je brzina kretanja jednog u odnosu na drugi objekt. Po ovoj formuli,
kada se rastojanje izmeu objekata ne menja (v = 0) sve ostaje po Njutnu. Ako se tela udaljavaju onda
se gravitacija meu njima smanjuje pa nije potrebna tamna materija da kompenzuje taj manjak
gravitacione sile. Po potrebi znak u zagradi moe da se promeni kako bi se formula prilagodila stvarnim
merenjima. Formula ne samo da nije tana ve nije ni kompletna. Trai doradu za sluaj kada se objekti
pribliavaju. U svakom sluaju je formula, a ne bajka.
Ipak, moda e ove teorije biti nepotrebne ako neki drugi teleskop bude video malo bolje od
Habla. Do tada emo mi veliki sveznalci da propovedamo besmiclice bez posledica po sebe.
Po meni, nejvea od svih besmiclica koja je ikad reena u nauci je Teorija velikog praska.
Kao, bila je samo jedna taka, pa je onda iz nekog nikom znanog razloga ta taka eksplodirala u
8
neizmernu masu koja se divergentno kree nevienom brzinom u prostor koji pre eksplozije nije
postojao, a sada je neizmerno veliki i sve je vei. Svemir, po ovome, ima dve praznine, jednu sa strane
centralne take praska i drugu sa spoljne strane talasa gde se materija prostire. Sve to na osnovu
merenja dogaaja koji su se desili pre vie od trinaest milijardi godina. Da ne zvui bolesno moda bi
bilo bi smeno.
Dva iva, duboko skoncentrisana svedoka koji su jue posmatrali jedan te isti dogaaj danas
teko mogu da se sloe o tome ta se jue stvarno dogodilo. To svi znamo. Oni koji ne znaju neka pitaju
prvog advokata na koga naiu (Nee proi jeftino, ali ako!) A ueni mangupi znaju ta je bilo i kako je
bilo pre 13 milijardi godina. ak i kada bi sve njihove pretpostavke i uslovi koje su postavljali kada su
razvijali teoriju bili tani, a nisu, suvie je arogantno i nezrelo lupati tako glupo na tako visokom nivou
o tako vanim stvarima. Na sreu ova teorija e najverovatnije biti eksperimentalno verifikovana tek za
nekih milijardu godina pa se njihov san da dou do Nobelove nagrade raunajui na carevo novo
ruho nee ostvariti.
Mala raunica oko vremena i nastanka. Plutonu, nebeskom telu koje je doskora smatrano
planetom, potrebno je da obie oko Sunca 248 zemaljskih godina. Jedna godina je na Plutonu 248 puta
dua od jedne godine na Zemlji. Ako tih uvenih 13 milijardi podelimo sa 250, dobiemo oko pedeset
miliona. Samo 50 miliona godina. Toliko je puta Pluton obiao oko Sunca od Velikog praska. Toliko
je prolo od nastanka neega iz niega. Pa to je bilo jue! Koliko ja znam, pre 50 miliona zemaljskih
godina na Zemlji je bilo bia (ivotinja) velikih i preko 20 metara, da ne pominjemo biljke. Raunicu
moemo nastaviti sa periodom rotacije Mlenog puta koja iznosi oko 250 miliona godina. Dakle samo
60 rotacija od postanka neega od niega.
Jedini razumni razlog uvoenja ove teorije moe se nai u potrebama svih religija da zamene
teoriju o Postanku jer onako kako je ova reena, u bilo kojoj od njih, vie ne dri vodu ni za nepismene
ni za najzanesenije. Ona, dodue, nije drala vodu ni kada je postala zvanina zapadna dogma jer je ve
tada bilo poznato Aristotelovo uenje o bezpoetku. No, bilo je: Ko te pita za Aristotela, pii ta ti ja
kaem!
Saglasno tome, veliki prasak koji je od nita stvorio vasionu nije nita drugo nego novi nain
iskazivanja Stvaranja. Nain da se nauno obezvredi Aristotel i svekoliki zdrav razum.
Neto od Nita moe da stvori samo Bog i to kada on odlui. Pre trinaest milijardi godina.
Veoma je vano da se zna trenutak kako se kreacionisti ne bi sekirali. Ova istina je svakako bila
skrivena i od Mojsija jer bi je on rekao u Starom Zavetu. Nije mu reena verovatno zato to ne bi
mogao da je shvati s obzirom na svoje obrazovanje. ovek je vie bio zauzet ratovanjem (Bolje rei
svojim pronalaskom: etnikim ienjem i genocidom.) pa nije imao vremena za kolu.
ekao je (Bog), a moda e i da eka, jo koju hiljadu godina, da istinu kae nekom novom
Voi koji ima bolju diplomu i predznanje. Doie neki novi Herc, Maksvel, Tesla i slini kojima e
ipak rei onu pravu istinu o Poetku koju jo uva. Ili je moda ve rekao nekome ali njemu je rad
odbijen zbog negativne recenzije koju je napisao jedan od onih kojima je sve jasno.
Po meni bi svakako trebalo da se porazmislimo i o tome da nauka ima i odgovornost, a ne samo
prava na slobodu misli i kreativnost.
Nije ba sve Holivud.
Brat V.L., Slobodan Jovanovi, Ni