ELTEH1

niu Slubeni list SRJ
ZAKON
O STANDARDIZACIJI
3
d:\baci\elteh1\elteh01 20/2/97
Z A K O N
O STANDARDIZACIJI
*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se jedinstveni sistem standardizacije pro-
izvoda, robe i usluga u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugosla-
viji, koji obuhvata donoee i primeivae standarda i propisa
predvienih ovim zakonom, mera za obezbeee tehnike i konstrukcione
sigurnosti i kvaliteta proizvoda, robe i usluga i nadzor nad ihovim
sprovoeem.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se i primeuju
radi stvaraa jedinstvene tehniko-tehnoloke osnove za:
1) razvoj jedinstvenog jugoslovenskog trita i otklaae pepreka u
prometu robe i usluga sa inostranstvom;
2) tipizaciju i unifikaciju proizvoda, robe odnosno usluga i raci-
onalno koriee prirodnih dobara i energije;
3) obezbeivae zatite ivota i zdrava udi, ivotne sredine i
drugih prirodnih i radom stvorenih vrednosti;
4) jaae odbrambene sposobnosti i bezbednosti zeme;
5) razvoj i unapreee proizvode i prometa robe, izvoea radova,
odnosno vrea usluga, utvrivae i obezbeivae kvaliteta i tehniku i
konstrukcionu sigurnost objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih
sredstava rada;
6) zatitu i obavetenost potroaa u pogledu kvaliteta proizvoda
i robe, odnosno usluga;
7) obradu i brzo, tano i lako razumivo saoptavae i prenoee
informacija;
*
Ovaj zakon je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 37/88 i 23/91 i Slubenom listu
SRJ, broj 24/94.
4
8) ukuivae u meunarodnu saradu, naroito tehniko-tehnolo-
ku podelu rada.
Kao osnova za izradu standarda i propisa predvienih ovim zakonom
koristie se, u celini ili delimino, meunarodni standardi, u skladu s
odredbama meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Fede-
rativnu Republiku Jugoslaviju.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom ne mogu se donositi
ili primeivati u ciu stvaraa prepreka u prometu robe i usluga sa
inostranstvom.
lan 2.
Proizvodima, odnosno robom, u smislu ovog zakona, smatraju se: si-
rovine, poluproizvodi, delovi, sklopovi i gotovi industrijski i zanatski
proizvodi: pooprivredni i prehrambeni proizvodi, bezalkoholna i al-
koholna pia, aditivi, seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog
bia: objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva rada.
Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okviru
uslunih delatnosti vre preduzea i druga pravna lica, kao i odreeni
radovi.
Odreenim radovima, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumevaju se
radni postupci pri montai, tehnikoj zatiti, odravau, popravkama,
prepravkama i tehnikoj kontroli, radni postupci u graevinarstvu, ru-
darstvu, pooprivredi, saobraaju, vezama i telekomunikacijama, kao i ra-
dovi koji se izvode radi zatite ivotne sredine i racionalnog
koriea prirodnih dobara i energije.
lan 3.
Pod standardom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dokument koji je
utvrdilo nadleno telo za standardizaciju, koji sadri sve ili samo neke od
sledeih elemenata: tehniko-tehnoloke i druge s ima povezane zahteve,
uslove i pravila kojima se definiu proizvodi, roba i usluge: radne po-
stupke i procese u proizvodi proizvoda, izvoeu radova, odnosno vreu
usluga: postupke, nain i metode ispitivaa proizvoda, odnosno karakteri-
stika i kvaliteta robe i usluga; jednoobrazne termine, definicije, simbole,
oznake, znakove, kodove, ifre, veliine i jedinice.
lan 4.
Radi obezbeivaa tehnike i konstrukcione sigurnosti objekata,
postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada propisuju se, saglasno
odredbama ovog zakona, tehniki normativi u oblasti industrije, ener-
getike, rudarstva, graevinarstva, pooprivrede, saobraaja, veza i te-
lekomunikacija.
Pod tehnikim normativima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se
tehniki parametri koji obuhvataju tehniko-tehnoloke uslove, zahteve i
pravila od ijeg primeivaa zavisi tehnika i konstrukciona sigurnost
objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava rada, kao i sigur-
nost pri izvoeu radova.
5
lan 5.
Postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva za rad u objektima i pro-
storima ugroenim eksplozivnim i zapaivim smeama gasova, pare i pra-
ine, tetnim zraeima ili drugim slinim opasnostima, kao i
materijal, delovi i sklopovi za ihovu izradu, podlee, u skladu s odred-
bama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, tehnikom
nadzoru u proizvodi, prometu i upotrebi.
lan 6.
Radi postizaa potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda, robe i usluga
propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, norme kvaliteta, tehniki
uslovi i zahtevi za postizae, proveravae i ouvae kvaliteta, postupci
za obezbeee kvaliteta proizvoda, robe i usluga i postupci i nain
atestiraa proizvoda.
Pod normama kvaliteta, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se ka-
rakteristike kvaliteta proizvoda, robe i usluga koje su definisane propi-
sanim svojstvima, sastojcima, vrednostima i postupcima.
lan 7.
Pod atestiraem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestirae
poizvoda, oceivae i priznavae sistema kvaliteta proivoaa, odnosno
isporuioca, oceivae sposobnosti laboratorija za vree ispitivaa
i osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema kvaliteta
proizvoaa, odnosno isporuioca.
Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona,
podrazumeva se izjava proizvoaa, na sopstvenu odgovornost, da su proiz-
vodi koji nisu obuhvaeni sistemom atestiraa saobrazni odreenim jugo-
slovenskim standardima, tehnikim specifikacijama i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 8.
Radi pouzdanosti rezultata ispitivaa, dokazivaa kvaliteta pro-
izvoda i priznavaa rezultata ispitivaa u prometu robe i usluga sa
inostranstvom propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona, uslovi koje u
pogledu tehnike opremenosti, strunih kadrova i drugih uslova moraju
ispuavati preduzea i druga pravna lica, odnosno druge strune insti-
tucije koje obavaju odgovarajuu delatnost.
lan 9.
Proizvodi za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog
zakona moraju biti snabdeveni propisanim ispravama, tehnikim uput-
stvom ili uputstvom za upotrebu proizvoda, propisanim oznakama, poda-
cima i deklaracijom i moraju biti na propisani nain upakovani.
Isprave iz stava 1. ovog lana i tehniko uputstvo, odnosno uputstvo
za upotrebu proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda
Jugoslavije, a oznake i podaci na proizvodu, odnosno na deklaraciji na ori-
ginalnom pakovau na jednom od jezika i pisama naroda Jugoslavije.
6
lan 10.
Za tehniki sloene industrijske proizvode trajnije upotrebe, koja
je uslovena tehnikim svojstvima i nainom koriea i odravaa
proizvoda (u daem tekstu: tehniki sloeni proizvodi) moraju biti
obezbeeni servis za odravae i popravke, rezervni delovi za potrebe
servisa i trita, pribor i drugi proizvodi bez kojih se proizvod ne
moe koristiti prema svojoj nameni.
lan 11.
Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije donose se standardi narodne odbrane i drugi
propisi iz oblasti standadizacije u oruanim snagama.
Za specifine potrebe organa unutraih poslova za objekte,
opremu i sredstva za rad organa i slubi unutraih poslova, donose se,
saglasno odredbama ovog zakona, posebni standardi i propisi iz oblasti
standardizacije u organima i slubama organa unutraih poslova.
Standardi i propisi doneseni na osnovu ovog zakona za proizvode,
robu i usluge od posebnog interesa za narodnu odbranu moraju biti u skladu
s potrebama narodne odbrane.
Standardi i propisi iz st. 1. i 2. ovog lana treba da budu usaglaeni
sa jugoslovenskim standardima i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
lan 12.
Preduzea i druga pravna lica mogu, u skladu s ovim zakonom i sa-
moupravnim optim aktom, donositi i primeivati interne i granske
standarde.
Pod internim standardima podrazumevaju se standardi koje donosi od-
reeno preduzee i drugo pravno lice za svoje potrebe.
Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose
preduzea udruena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbei-
vaa i ostvarivaa nesmetanog funkcionisaa odreenih delatnosti kao
tehnoloki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemu, kao i stan-
dardi koje donose preduzea i druga pravna lica udrueni u druge oblike
povezivaa i sarade organizovane na nivou zeme.
Granski standardi moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i pro-
pisima donesenim na osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.
lan 13.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se, meaju,
dopuavaju ili zameuju novim standardima, odnosno propisima u skladu sa
programima standardizacije.
Jugoslovenski stnadardi i propisi predvieni ovim zakonom, osim
propisa iz lana 11. st. 1. i 2. ovog zakona, donose se na osnovu i u okviru go-
diih i viegodiih programa standardizacije koje utvruje savezna
organizacija nadlena za poslove standardizacije.
U pripremau godiih i viegodiih programa standardizacije
iz stava 2. ovog lana, savezna organizacija nadlena za poslove stan-
7
dardizacije sarauje sa zainteresovanim preduzeima i drugim pravnim li-
cima, privrednim komorama, organima uprave i strunim organizacijama.
lan 14.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom treba da se zasnivaju
na proverenim dostignuima i rezultatima nauke i tehnologije, na
praktinom iskustvu u ihovoj primeni i na oceni moguih efekata i-
hove primene u datim uslovima, a naroito s obzirom na bezbednost pri
upotrebi proizvoda, zatitu ivotne sredine, racionalno koriee
prirodnih dobara i energije, narodnu odbranu i bezbednost zeme.
Zavisno od promena koje nastaju u nauci i tehnologiji vre se od-
govarajue izmene i dopune, odnosno donose se novi standardi i propisi,
radi ihovog osavremeivaa i usklaivaa sa tim promenama.
lan 15.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona od-
nose se i na proizvode iz uvoza i proizvode uzete u zakup iz inostranstva
radi koriea u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje
se odnose na garantni list, servis, obezbeee rezervnih delova i drugih
proizvoda i obavezno atestirae ne primeuju se na robu carinskog pore-
kla, proizvode amaterske samograde, upotrebavane, popravane i pre-
pravane proizvode, kao i na proizvode koji se pojedinano uvoze na zahtev
i za potrebe graana.
lan 16.
Standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene
na osnovu ovog zakona duna su da primeuju preduzea i druga pravna lica:
1) u proizvodi i prometu, preradi i doradi proizvoda i vreu
usluga;
2) pri projektovau, graeu, upotrebi, odravau, popravkama,
prepravkama i prestanku rada, odnosno koriea objekata, postrojea,
ureaja, opreme i drugih sredstava rada;
3) pri pakovau, oznaavau, obeleavau, deklarisau, rukovau,
transportu, prenosu, prevozu, skladiteu i uvau proizvoda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, preduzee i drugo pravno
lice moe, u obavau svoje delatnosti, odstupiti od pojedinih uslova i
zahteva odreenih jugoslovenskim standardima ija je primena obavezna,
odnosno od normi kvaliteta, u sluajevima i pod uslovima odreenim ovim
zakonom.
lan 17.
Preduzee i drugo pravno lice duno je da pri obavau svoje de-
latnosti, u toku procesa rada, obezbeuje ispuavae uslova i zahteva od-
reenih standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vrea kontrole
kvaliteta proizvoda, robe i usluga.
8
lan 18.
Preduzee i drugo pravno lice duno je da pre stavaa proizvoda u
promet na jugoslovenskom tritu proveri da li proizvod odgovara
uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obavezna i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da tu proveru izvri pod
uslovima i na nain koji su odreeni tim standardima, odnosno propisima.
Ispitivae proizvoda radi proveravaa u smislu stava 1. ovog lana
vri proizvoa ili preduzee i drugo pravno lice, odnosno druga struna
institucija koja obava odgovarajuu delatnost u Socijalistikoj Fede-
rativnoj Republici Jugoslaviji.
Proveravae uvezenih proizvoda u smislu stava 1. ovog lana dunost
je uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa kon-
signacionog skladita.
Ako se ispitivae proizvoda radi proveravaa u smislu stava 1. ovog
lana ne moe izvriti u Socijalistikoj Federativnoj Republici Ju-
goslaviji zbog nedostatka opreme za ispitivae ili drugih uslova za pou-
zdanost rezultata ispitivaa, ispitivae proizvoda moe izvriti
strana organizacija koja obava odgovarajuu delatnost u inostranstvu, o
emu izdaje izvetaj o ispitivau, sa podacima o ispitanim karakteristi-
kama, metodama ispitivaa i rezultatima ispitivaa.
Preduzea i druga pravna lica koja proizvod stavaju u promet na
jugoslovenskom tritu duni su da nadlenom organu inspekcije, na e-
gov zahtev, stave na uvid izvetaj o ispitivau proizvoda radi provera-
vaa u smislu stava 1. ovog lana.
lan 19.
Standardi i drugi tehniki uslovi, zahtevi i postupci odreeni
meunarodnim ugovorom koji obavezuje socijalistiku Federativnu Repu-
bliku Jugoslaviju primeuju se u skladu s odredbama tog ugovora, odnosno
propisa donesenih za egovo izvravae.
Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vre na osnovu
ugovora o pribavau i ustupau prava industrijske svojine i znaa i is-
kustva (KNOWHOW) izmeu preduzea, odnosno drugih pravnih lica i
stranih lica ili ugovora o ustupau izvoea investicionih radova u
Jugoslaviji stranom izvoau, primeuju se meunarodni i strani stan-
dardi odreeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa jugoslo-
venskim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona.
lan 20.
Ako za odreene proizvode, robu, odnosno usluge nisu doneseni
standardi ili propisi predvieni ovim zakonom, u proizvodi proizvoda,
izvoeu radova i vreu usluga mogu se do donoea tih standarda, odno-
sno propisa primeivati meunarodni i strani standardi iju je primenu
reeem odobrio funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
lenom za poslove standardizacije.
lan 21.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe
donositi tehnike preporuke koje sadre podatke o novim tehnologijama i
9
nainu ihove primene, radi breg prenoea tehnolokog znaa i usme-
ravaa na koriee novih tehnologija u oblastima sa intenzivnim teh-
nolokim razvojem.
lan 22.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na preduzea i druga pravna lica
odnose se i na druge proizvoae, izvoae radova, vrioce usluga i
uesnike u prometu robe i usluga.
II. STANDARDI
1. Jugoslovenski standardi
lan 23.
Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji
rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije,
iji su uslovi i nain primene odreeni propisima donesenim na osnovu
ovog zakona.
Propisom o jugoslovenskom standardu moe se odrediti da je primena
jugoslovenskog standarda obavezna u celini ili delimino.
Obavezna primena jugoslovenskog standarda moe se, u smislu stava 2.
ovog lana, propisati radi tipizacije i unifikacije delova i sklopova
tehniki sloenih proizvoda, tehnike i konstrukcione sigurnosti,
bezbednosti pri upotrebi proizvoda, zatite ivotne sredine, obezbe-
ea kvaliteta i zadovoavaa potreba narodne odbrane i bezbednosti ze-
me.
Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primeivae
obavezan je za proizvoaa proizvoda i uesnike u prometu robe i vreu
usluga, ako na nain uobiajen u prometu deklariu da je ihov proizvod
proizveden, odnosno usluga izvrena po tom standardu.
lan 24.
Jugoslovenskim standardima utvruju se naroito:
1) namena, svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda, robe i
usluga;
2) zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova i sklopova
tehniki sloenih proizvoda;
3) tehniko-tehnoloki i drugi sa ima povezani uslovi, zahtevi i
postupci za proizvodu proizvoda, izvoee radova i vree usluga;
4) radni postupci, procesi i metode, ukuujui metode i postupke
obezbeea, kontrole i ouvaa kvaliteta proizvoda, robe i usluga;
5) jednoobrazni termini, definicije, simboli, znakovi, oznake,
kodovi, ifre, boje, veliine i jedinice, koji se koriste u proizvodi
proizvoda, izvoeu radova i vreu usluga, odnosno u vezi s proizvodom
proizvoda, izvoeem radova i vreem usluga, kao i u sistemima za
primae, obradu, prenoee i saoptavae informacija.
Jugoslovenskim standardima mogu se utvrivati i drugi tehniki
elementi koji se odnose na rukovae odreenim proizvodima, prenos, pre-
voz i transport, skladitee, uvae i upotrebu, ambalau, pakovae,
10
nanoee, odnosno postavae oznaka, znakova i obeleja, deklarisae,
obradu, doradu i preradu i opremae proizvoda za prodaju.
Jugoslovenski standardi mogu sadravati napomene i priloge infor-
mativnog karaktera, u kojima se daju blia objaea pojedinih odredaba
stnadarda.
Ako propisima o jugoslovenskim standardima nije drukije odreeno,
oni se ne primeuju:
1) na proizvode za linu upotrebu pojedinca koji je naruio ihovu
izradu;
2) na umetnika dela, proizvode domae radinosti, primeene
umetnosti i umetnikih zanata, kao i na proizvode za linu upotrebu koji
se stavaju u promet kao unikati.
lan 25.
Predlog za donoee jugoslovenskog standarda mogu podneti zain-
teresovana preduzea i druga pravna lica, druge organizacije i zajednice,
privredne komore, drutvene organizacije i organi uprave.
Predlaga je duan da uz predlog za donoee jugoslovenskog
standarda dostavi saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardiza-
cije obrazloee i podatke na osnovu kojih se moe oceniti osnovanost
predloga, a po prihvatau predloga duan je da dostavi i prednacrt odgova-
rajueg standarda.
lan 26.
Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj
organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije obrazuju se komisije za
standarde, a radi koordinacije strunog rada tih komisija koordinacione
komisije za odgovarajuu oblast standardizacije, odnosno atestiraa.
Komisije iz stava 1. ovog lana su struna radna tela savezne or-
ganizacije nadlene za poslove standardizacije ije lanove imenuje
funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove
standardizacije iz reda struaka koje predlau zainteresovana preduzea
i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz reda istaknutih stru-
aka iz odgovarajue oblasti, odnosno grane proizvode i uslunih delat-
nosti.
Komisije za standarde utvruju nacrte jugoslovenskih standarda,
razmatraju miea, primedbe i predloge u vezi s tim nacrtima i utvruju
predloge jugoslovenskih standarda.
Koordinacione komisije staraju se o strunom usklaivau plani-
raa i rada komisija za standarde i usklaivau rada tih komisija sa ra-
dom radnih tela strunih meunarodnih organizacija za standardizaciju i
daju miee u vezi s usklaivaem jugoslovenskih standarda s meunarod-
nim standardima.
Komisije iz stava 1. ovog lana mogu funkcioneru koji rukovodi sa-
veznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije davati
struna miea i predloge radi unapreivaa standardizacije, ukuu-
jui i predloge tehnikih preporuka predvienih ovim zakonom.
Komisije iz stava 1. ovog lana sastoje se, po pravilu, od po 15 la-
nova.
Sednice Komisija iz stava 1. ovog lana su javne.
11
lan 27.
Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na nain koji svim za-
interesovanim subjektima omoguava da o emu daju svoje miee, pri-
medbe i predloge.
Rok za razmatrae nacrta jugoslovenskog standarda i za davae mi-
ea, primedaba i predloga je mesec dana od dana objavivaa informa-
cije o davau nacrta jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije
odreen dui rok.
lan 28.
Propisi o jugoslovenskim standardima objavuju se u Slubenom
listu SRJ, a jugoslovenski standardi u posebnom izdau savezne organi-
zacije nadlene za poslove standardizacije.
Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavuju se kao
dodatak uz posebno izdae jugoslovenskih standarda.
Cenu posebnog izdaa iz st. 1. i 2. ovog lana odreuje funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardi-
zacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadlenim za poslove finansija.
Zabraeno je pretampavae jugoslovenskih standarda i propisa
koji se objavuju u posebnom izdau savezne organizacije nadlene za
poslove standardizacije.
lan 29.
Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
lenom za poslove standardizacije ureuju se: nain rada radnih tela save-
zne organizacije nadlene za poslove standardizacije: nain oznaavaa
jugoslovenskih standarda i ihove usaglaenosti sa meunarodnim stan-
dardima; nain rada pri izradi nacrta i predloga jugoslovenskih standarda
i propisa predvienih ovim zakonom; nain rada pri sprovoeu sistema
atestiraa, odnosno tehnikog nadzora; nain rada pri programirau, pla-
nirau i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije: nain
rada pri obavau drugih poslova i zadataka iz delokruga savezne organi-
zacije nadlene za poslove standardizacije.
2. Interni i granski standardi
lan 30.
Preduzea i druga pravna lica i zajednice preduzea i drugih pravnih
lica mogu donositi interne i granske standarde:
1) za proizvode, robe i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski
standardi ija je primena obavezna, odnosno propisi predvieni ovim
zakonom;
2) za elemente koji nisu utvreni jugoslovenskim standardom ija je
primena obavezna.
Internim, odnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi
stroi od zahteva koji su utvreni jugoslovenskim standardom ija je
primena obavezna ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona, da bi se
postigao vii nivo kvaliteta proizvoda od propisanog.
12
Radi tipizacije, internim, odnosno granskim standardom moe se
utvrditi ui izbor delova i sklopova proizvoda utvrenih jugoslovenskim
standardom ija je primena obavezna, ili propisom donesenim na osnovu
ovog zakona.
Proizvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu
moraju biti oznaeni oznakom odgovarajueg standarda i moraju ispuavati
uslove i zahteve koji su utvreni tim standardom.
Interni i granski standardi ne smeju se donositi i primeivati
radi stvaraa prepreka u prometu robe i usluga.
lan 31.
Preduzea i druga pravna lica udruena u zajednice na osnovu sa-
veznog zakona radi obezbeea i ostvarivaa nesmetanog funkcionisaa
odreenih delatnosti kao tehnoloki jedinstvenih sistema od interesa za
celu zemu i preduzea i druga pravna lica udrueni u druge oblike
povezivaa i sarade organizovane na nivou zeme utvruju svoje programe
standardizacije i donose i primeuju granske standarde, kojima:
1) definiu tipove objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih
sredstava rada koje koriste u obavau svoje delatnosti;
2) ureuju nain organizovaa i vrea stalne i povremene
kontrole, odnosno pregleda svojih kapaciteta i odravaa tih kapaciteta;
3) odreuju jednoobrazne radne postupke u obavau svoje delatnosti
i utvruju obrasce kojima e se sluiti u obavau tih delatnosti:
4) odreuju tehnike uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odra-
vau objekata, ureaja, postrojea, opreme i drugih sredstava rada kojma se
slue u obavau svoje delatnosti, odnosno koji slue korieu iho-
vih usluga, s gledita svoje delatnosti, specifinih zahteva za obavae
te delatnosti i zahteva za zatitu ivotne sredine.
U skladu s aktima kojima, radi ostvarivaa tehnolokog jedinstva,
odreuju tipove objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih sredstava
rada, koje zajednice iz stava 1. ovog lana koriste u obavau svoje de-
latnosti, te zajednice mogu utvrivati podobnost odreenih proizvoda za
opremae svojih kapaciteta i o tome izdavati odgovarajuu potvrdu.
Zajednice iz stava 1. ovog lana ostvaruju saradu sa meunarodnim
strunim organizacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog
zakona, a sa drugim meunarodnim organizacijama u skladu sa saveznim za-
konom.
lan 32.
Radi nesmetanog funkcionisaa jedinstvenog sistema informisaa
o standardizaciji u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i
izvravaa meunarodnih obaveza Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije u pogledu informisaa u oblasti standardizacije, organi-
zacije i zajednice iz lana 31. ovog zakona dune su da saveznoj organiza-
ciji nadlenoj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno
dostavaju podatke o svojim programima standardizacije i o ihovom izvr-
avau.
13
III. PROPISI O TEHNIKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI
I O KVALITETU PROIZVODA, ROBE I USLUGA
1. Propisi o tehnikim normativima
lan 33.
Propisima o tehnikim normativima odreuju se tehniki nor-
mativi, ukuujui norme kvaliteta materijala, konstrukcije i izrade
proizvoda i norme kvaliteta robe, odnosno usluga, kao i postupaka obezbe-
ea kvaliteta proizvoda, robe i usluga od kojih zavisi tehnika i kon-
strukciona sigurnost, i to:
1) za izradu tehnike dokumentacije;
2) za izgradu objekata, proizvodu proizvoda i izvoee radova,
odnosno vree usluga;
3) za putae u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno koriee,
odravae, popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak
rada ili koriea odreenih objekata, postrojea, ureaja, opreme i dru-
gih sredstava rada:
4) za rukovae, prenos, prevoz, odnosno transport odreenih pro-
izvoda, skladitea i uvae proizvoda, kao i za trajno odlagae i skla-
ditee potencijalno opasnih materijala.
Proisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti:
1) da se odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sred-
stva rada mogu izgraivati, odnosno proizvoditi i koristiti samo na
osnovu tehnike dokumentacije za koju je utvreno da zadovoava propisane
uslove (odobrena tehnika dokumentacija):
2) da odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema ili druga sred-
stva rada moraju biti u toku izgrade, odnosno proizvode, prometa i
koriea snabdeveni odreenim ispravama;
3) da tipovi odreenih objekata, postrojea, ureaja, opreme i drugih
sredstava rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu;
4) sadraj i nain voea, dopuavaa i uvaa tehnike dokumen-
tacije za objekte, postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva rada koja su u
upotrebi;
5) da odreeni objekti, postrojea, ureaji, oprema i druga sredstva
rada pri predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehnikom
dokumentacijom, uputstvima i garancijama i da za ih u tehnolokom veku
ihovog koriea moraju biti obezbeeni rezervni delovi, alat, pribor,
struno odravae i popravke.
2. Propisi o kvalitetu proizvoda, robe, odnosno usluga
lan 34.
Propisima o kvalitetu proizvoda, robe i usluga odreuju se norme
kvaliteta, postupci i metode obezbeea, ispitivaa i kontrole
kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za postizae i ouvae propisanog nivoa
kvaliteta pojedinih proizvoda, robe i usluga.
Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain de-
klarisaa, oznaavaa, odnosno obeleavaa proizvoda, robe i usluga,
14
postupak sa proizvodima iji je rok upotrebe istekao, kao i uslovi i zah-
tevi u pogledu namene, trajnosti, funkcionalnosti i bezbednosti pri upo-
trebi proizvoda.
Propisima iz st. 1. i 2. ovog lana, kojima se ureuje kvalitet semena
i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia, blie se ureuju i
uslovi koje moraju ispuavati laboratorije, ispitne stanice i druge
strune institucije koje izdaju certifikate o kvalitetu semena i sadnog
materijala, a naroito u pogledu opreme, kadrova, organizacije rada, do-
kumentacije i evidencije.
Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i
umskog bia ne primeuju se na seme i sadni materijal koji je nameen za
potrebe naunoistraivakih eksperimenata, oplemeivae biaka i
banke binih gena.
lan 35.
Ako za odreene proizvode, robu i usluge nisu doneseni standardi
ija je primena obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj
proizvoakoj specifikaciji mogu se odrediti:
1) proizvodi za koje je donoee proizvoake specifikacije obave-
zno;
2) elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadravati;
3) nain voea evidencije o donesenim proizvoakim specifika-
cijama u preduzeu i drugom pravnom licu.
Proizvoaka specifikacija iz stava 1. ovog lana je sastavni deo
proizvodne dokumentacije preduzea i drugog pravnog lica, koje je duno
da tu specifikaciju donese pre poetka proizvode proizvoda na koji se ta
specifikacija odnosi, odnosno pre poetka izvoea radova ili vrea
usluga prema takvoj specifikaciji.
Na zahtev nadlenog organa inspekcije, preduzee i drugo pravno
lice duno je da tom organu stavi na uvid proizvoaku specifikaciju iz
stava 1. ovog lana.
IV. ODSTUPAE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I NORMI
KVALITETA
lan 36.
Preduzee i drugo pravno lice moe, u proizvodi proizvoda za iz-
voz, kao i pri izvoeu radova i vreu usluga za stranog naruioca, od-
stupiti od jugoslovenskih standarda ija je primena obavezna i od
propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovorom sa stranim kupcem, od-
nosno naruiocem.
Preduzee i drugo pravno lice moe u proizvodi proizvoda i
prometu robe, osim u proizvodi semena i sadnog materijala pooprivred-
nog i umskog bia, pri izvoeu radova i vreu usluga odstupiti od
jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna i propisanih normi
kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavenom odobreu savezne
organizacije nadlene za poslove standardizacije.
15
lan 37.
Odobree za odstupae od jugoslovenskih standarda i normi
kvaliteta u smislu lana 36. stav 2. ovog zakona daje se na obrazloeni zah-
tev proizvoaa, izvoaa radova, odnosno vrioca usluga, za odreenu ko-
liinu proizvoda, za odreeni period proizvode ili za izvoee
odreenih radova.
Ako su u pitau proizvodi ili radovi na objektima, postrojeima,
ureajima, opremi ili drugim sredstvima rada od posebnog interesa za
narodnu odbranu, savezna organizacija nadlena za poslove standardiza-
cije duna je da u vezi sa zahtevom iz stava 1. ovog lana pribavi miee
Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije nee
izdati odobree za odstupae od jugoslovenskih standarda i normi kvali-
teta ako se takvim odstupaem ugroava ivot i zdrave udi, ivotna
sredina ili interesi narodne odbrane i bezbednosti zeme.
Na proizvodima koji odstupaju od jugoslovenskih standarda i normi
kvaliteta mora biti oznaen broj i datum odobrea na osnovu koga je odstu-
peno od tih standarda i normi kvaliteta.
lan 38.
Od jugoslovenskih standarda ija je primena obavezna i od propisanih
normi kvaliteta moe se odstupiti u proizvodi ili uvozu proizvoda, pri
izvoeu radova i vreu usluga za potrebe oruanih snaga Socija-
listike Federativne Republike Jugoslavije, odnosno za potrebe organa i
slubi unutraih poslova, pod uslovima i na nain koji odredi savezni
sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za unutrae poslove.
V. MERE ZA OBEZBEEE KVALITETA I TEHNIKE I
KONSTRUKCIONE SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA
1. Atestirae
lan 39.
Pod atestiraem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se:
1) postupak potvrivaa saobraznosti proizvoda odreenim standar-
dima, propisima ili tehnikim specifikacijama, atestom o saobraznosti
i znakom saobraznosti:
2) postupak potvrivaa saobraznosti proizvoda zahtevima koji pro-
izlaze iz meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Fede-
rativnu Republiku Jugoslaviju, ispravama i znacima predvienim tim
meunarodnim ugovorima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, proizvoa moe da izda
deklaraciju o saobraznosti proizvoda koji nisu obuhvaeni sistemom ate-
stiraa odreenim jugoslovenskim standardima, tehnikim specifikaci-
jama i propisima donesenim na osnovu ovog zakona ako obezbedi dokaz da
sprovodi mere za obezbeee kvaliteta koje se prema jugoslovenskim stan-
dardima odnose na taj proizvod.
16
lan 40.
Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izvetaja o is-
pitivau proizvoda, potvruje da je proizvod, na propisani nain ispitan
i da ispuava zahteve odreene odgovarajuim standardima, propisima ili
tehnikim specifikacijama, odnosno meunarodnim ugovorom koji oba-
vezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadlena za po-
slove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Izvetaj o ispitivau proizvoda je sastavni deo atesta o saobrazno-
sti. Atest o saobraznosti i izvetaj o ispitivau proizvoda izdaju se na
obrascima koje izdaje savezna organizacija nadlena za poslove standardi-
zacije.
Atestirani proizvodi oznaavaju se znacima saobraznosti (atestni
znak, homologaciona oznaka, ekoloki znak, znak bezbednosti, energetski
znak, znak o elektromagnetskoj kompatibilnosti i dr.), kojima se na pro-
izvodu oznaava da je proizvod na propisani nain ispitan i da ispuava
zahteve odreene odgovarajuim standardima, propisima ili tehnikim
specifikacijama, odnosno meunarodnim ugovorima koji obavezuju Socija-
listiku Federatuvnu Republiku Jugoslaviju.
Izgled i upotrebu znaka saobraznosti ureuje propisom funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardi-
zacije.
Odobree za koriee znaka saobraznosti izdaje savezna organi-
zacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovla-
sti.
lan 41.
Atestirae proizvoda vri se pod uslovima i na nain propisan
ovim zakonom, jugoslovenskim standardima ili tehnikim specifika-
cijama i uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom
nadlenom za poslove standardizacije, ili pravilima meunarodnih
sistema atestiraa i standardima koji se primeuju u tim sistemima, ili
meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Re-
publiku Jugoslaviju i aktima za egovo sprovoee ili propisima o obave-
znom atestirau odreenih proizvoda, odnosno grupa proizvoda.
lan 41a.
Obaveznom atestirau podleu proizvodi, odnosno grupe proizvoda
za koje je atestirae odreeno meunarodnim ugovorima koji obavezuju
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Obaveznom atestirau podleu i proizvodi, odnosno grupe proizvoda
za koje je to odreeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Obavezno atestirae proizvoda moe se propisati radi:
1) zatite ivotne sredine,
2) zatite ivota i zdrava udi, odnosno bezbednosti pri upotrebi
proizvoda:
3) otklaaa tehnikih prepreka u meunarodnom prometu robe i
usluga;
4) zatite potroaa;
5) narodne odbrane, civilne zatite i bezbednosti zeme.
17
lan 42.
Jugoslovenskim standardima za sisteme atestiraa koji se odnose na
odreene proizvode (ema atestiraa) utvruju se naroito:
1) proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju i ihova
svojstva i karakteristike za koje se u okviru odgovarajue eme atestiraa
ispituje i potvruje saobraznost:
2) tipovi atestiraa koji se primeuju u sistemu;
3) metode ispitivaa;
4) uslovi koje treba da ispiuavaju organizacije koje vre ispi-
tivae proizvoda u okivru eme atestiraa, a naroito u pogledu kadrova
i ihove strune osposobenosti i tehnike opremenosti;
5) oznaavae atestiranih proizvoda.
lan 43.
Propisom o obaveznom atestirau odreuju se proizvodi koji pod-
leu obaveznom atestirau, jugoslovenski standardi koji se primeuju pri
atestirau tih proizvoda, kao i specifini uslovi za obavezno ate-
stirae odreenih proizvoda.
lan 44.
Atestirae domaih proizvoda vri se na zahtev proizvoaa, a pro-
izvoda iz uvoza na zahtev uvoznika, odnosno zastupnika strane firme ili
stranog proizvoaa.
Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da
pribavi atest o osaobraznosti za proizvode koji podlee obaveznom
atestirau prema odredbama ovog zakona.
lan 45.
Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se vr-
iti nikakve izmene materijala i konstrukcije ili druge izmene koje mogu
uticati na promenu svojstva, karakteristika ili kvaliteta proizvoda.
Za proizvod na kome su posle izdavaa atesta o saobraznosti izvr-
ene izmene u smislu stava 1. ovog lana ne moe se koristiti taj atest o
saobraznosti niti se proizvod moe oznaavati znakom saobraznosti.
lan 46.
Niko ne moe da atestira proizvode koje sam proizvodi ili uvozi.
lan 47.
Atestirae proizvoda, u smislu ovog zakona, vri savezna organi-
zacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovla-
sti.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za
atestirae proizvoda ovlastiti organizaciju:
1) koja ima svojstvo pravnog lica;
2) koja ispuava propisane uslove u pogledu kadrova i ihove strune
osposobenosti i tehnike opremenosti prema jugoslovenskim standar-
dima.
2
18
Reee kojim se odreena organizacija ovlauje u smislu stava 2.
ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
Na osnovu reea iz stava 3. ovog lana, organizacija stie naziv
ovlaena organizacija za atestirae proizvoda.
ispitivae odreenih proizvoda ili za odreene vrste ispitivaa pro-
izvoda za koje sama izdaje atest o saobraznosti i za obavae tehnikih i
administrativnih poslova u vezi s tim ispitivaima ovlastiti i labora-
torije, ispitne stanice i druge strune institucije koje nemaju svojstvo
pravnog lica ako ispuavaju ostale uslove iz lana 53. ovog zakona.
Ako atestirae proizvoda vri savezna organizacija nadlena za po-
slove standardizacije, ispitivaa u okviru postupka atestiraa mogu se
izvriti kod proizvoaa, pri emu nadzor nad tim ispitivaima vri
ovlaeni struni radnik ili struna komisija savezne organizacije nad-
lene za poslove standardizacije.
lan 48.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nad-
zor nad ovlaenim organizacijama iz lana 47. ovog zakona u pogledu traj-
nog ispuavaa propisanih uslova za obavae poslova za koje su te
organizacije ovlaene i daje im uputstva za obavae tih poslova.
Ovlaena organizacija za atestirae proizvoda duna je da
obezbedi tajnost podataka o atestiranim odnosno ispitanim proizvodima.
lan 49.
Ovlaena organizacija iz lana 47. ovog zakona duna je da saveznoj
organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije omogui nesmetano vr-
ee nadzora iz lana 48. ovog zakona.
Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije u vr-
eu nadzora iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovlaena organizacija ne
ispuava neke od propisanih uslova za obavae poslova za koje je ovla-
ena, reeem e utvrditi nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedo-
staci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuniti.
Ako ovlaena organizacija u odreenom roku ne postupi po reeu
iz stava 2. ovog lana ili ako savezna organizacija ndlena za poslove
standardizacije u vreu nadzora iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovla-
ena organizacija ne obava poslove za koje je ovlaena u skladu sa od-
redbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona ili
uputstvima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, re-
eem e oduzeti toj organizaciji dato ovlaee.
lan 50.
Proizvoa, odnosno organizacija koja stava u promet atestirane
proizvode duna je da saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove stan-
dardizacije, odnosno ovlaenoj organizaciji omogui nesmetani nadzor i
kontrolu saobraznosti proizvoda koji podlee atestirau.
Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije
saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadle-
19
na za poslove standardizacije, odnosno ovlaena organizacija, ree-
em o povlaeu atesta, utvruje u emu i u kojoj meri proizvod nije
saobrazan atestiranom tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci
moraju otkloniti.
Ako proizvoa, odnosno organizacija koja stava u promet ate-
stirane proizvode iz stava 1. ovog lana ne postupi po reeu iz stava 2.
ovog lana, savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije, od-
nosno ovlaena organizacija reeem e ponititi atest o saobrazno-
sti tog proizvoda.
lan 51.
Spisak ovlaenih organizacija za obavezno atestirae proizvoda i
organizacija kojima je oduzeto ovlaee objavuje se u Slubenom listu
SFRJ.
Izvod iz reea, odnosno potvrda, sa ihovim bitnim elementima iz
lana 47. stav 3, lana 49. stav 3, lana 50. st. 2. i 3. lana 52a. st. 4. i 8.
lana 52b. st. 1. i 5, lana 53. st. 3. i 6. i lana 53a. st. 4. i 7. ovog zakona
objavuju se u informativnim glasilima savezne organizacije nadlene za
poslove standardizacije.
lan 52.
Zabraeno je koriee atesta o saobraznosti i oznaavae pro-
izvoda znacima saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa do-
nesenih na osnovu ovog zakona.
lan 52a.
Pod oceivaem i priznavaem sistema kvaliteta proizvoaa, od-
nosno isporuioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvri-
vaa saobraznosti sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca,
sa jugoslovenskim standardima za obezbeee kvaliteta.
Oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno
isporuioca na zahtev proizvoaa, odnosno isporuioca, vri savezna
organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju
ona ovlasti.
oceivae i priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporu-
ioca ovlastiti organizaciju:
2) koja ispuava uslove utvrene jugoslovenskim standardima.
ovlaena organizacija za oceivae i priznavae sistema kvaliteta.
zor nad ovlaenim organizacijama za oceivae i priznavae sistema
kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca u pogledu trajnog ispuavaa
propisanih uslova za obavae poslova za koje su te organizacije ovla-
ene, daje im uputstva za obavae tih poslova i vodi evidenciju tih or-
ganizacija.
2*
20
Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za oceivae i prizna-
vae sistema kvaliteta, preduzimae mera za otklaae nedostataka i od-
uzimae ovlaea iz stava 4. ovog lana shodno se primeuju odredbe
lana 49. ovog zakona.
Ako je ovlaenoj organizaciji za oceivae i priznavae sistema
kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca reeem oduzeto ovlaee
za obavae tih poslova, tim reeem e se narediti i brisae te or-
ganizacije iz evidencije o ovlaenim organizacijama za oceivae i
priznavae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca.
Ovlaena organizacija za oceivae i priznavae sistema
kvaliteta duna je da obezbedi tajnost podataka o oceenim i priznatim
sistemima kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca.
lan 52b.
Proizvoau, odnosno isporuiocu za koga utvrdi da ispuava
propisane zahteve za sistem kvaliteta, savezna organizacija nadlena za
poslove standardizacije izdaje potvrdu o priznavau sistema kvaliteta.
Na osnovu potvrde iz stava 1. ovog lana proizvoa, odnosno isporu-
ilac stie pravo na naziv priznati proizvoa, odnosno priznati is-
poruilac.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili or-
ganizacija koju ona ovlasti vri nadzor nad priznatim proizvoaima, od-
nosno priznatim isporuiocima u pogledu trajnog ispuavaa zahteva za
sistem kvaliteta i vodi evidenciju o priznatim proizvoaima, odnosno
priznatim isporuiocima.
Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili
organizacija koju ona ovlasti, u vreu nadzora iz stava 3. ovog lana,
utvrdi da priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac ne ispuava
propisane zahteve, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
lenom za poslove standardizacije donee reee kojim e utvrditi nedo-
statke u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvoaa, odnosno priznatog
isporuioca i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti.
Ako priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac, u roku od-
reenom reeem iz stava 4. ovog lana, ne otkloni nedostatke utvrene
tim reeem, funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle-
nom za poslove standardizacije donee reee kojim e ponititi po-
tvrdu iz stava 1. ovog lana i narediti brisae tog priznatog proizvoaa,
odnosno priznatog isporuioca iz evidencije o priznatim proizvoaima,
odnosno priznatim isporuiocima.
lan 53.
Pod oceivaem sposobnosti laboratorija, ispitnih stanica i dru-
gih strunih institucija (u daem tekstu: laboratorija), u smislu ovog
zakona, podrazumeva se postupak utvrivaa sposobnosti laboratorija da
ispitivae proizvoda vre pod uslovima i na nain utvrenim jugoslo-
venskim standardima kojima se utvruju kriterijumi za rad laboratorija i
jugoslovenskim standardima za metode ispitivaa proizvoda, odnosno pra-
vilima meunarodnih sistema i standardima koji se primeuju u tim siste-
mima.
21
Sposobnost laboratorije, u smislu stava 1. ovog lana, oceuje save-
zna organizacija nadlena za poslove standardizacije.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije izdaje po-
tvrdu o sposobnosti za pouzdano ispitivae proizvoda laboratoriji za
koju utvrdi da ispuava propisane uslove.
Na osnovu potvrde iz stava 3. ovog lana laboratorija stie pravo na
naziv akreditovana laboratorija.
zor nad akreditovanim laboratorijama u pogledu trajnog ispuavaa
uslova za vree ispitivaa u skladu sa jugoslovenskim standardima i
pravilima meunarodnih sistema i standardima koji se primeuju u tim si-
stemima i vodi evidenciju akreditovanih laboratorija.
Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimae mera za
otklaae nedostataka utvrenih pri vreu nadzora, ponitavae po-
tvrde iz stava 3. ovog lana i brisae iz evidencije akreditovanih labora-
torija shodno se primeuju odredbe lana 52b. st. 4. i 5. ovog zakona.
Akreditovana laboratorija duna je da obezbedi tajnost podataka o
ispitanim proizvodima.
lan 53a.
Pod osposobavaem kadrova za oceivae i proveravae sistema
kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, u smislu ovog zakona, pod-
razumeva se postupak osposobavaa kadrova za oceivae i proveravae
sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca pod uslovima i na na-
in utvrenim jugoslovenskim standardima za obezbeee kvaliteta.
Osposobavae kadrova za oceivae i proveravae sistema
kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca vri savezna organizacija
nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
osposobavae kadrova ovlastiti organizaciju:
2) koja ispuava uslove utvrene jugoslovenskim standardima.
ovlaena organizacija za osposobavae kadrova za oceivae i prove-
ravae sistema kvaliteta.
zor nad ovlaenim organizacijama za osposobavae kadrova za ocei-
vae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca
u pogledu trajnog ispuavaa uslova za osposobavae kadrova u skladu sa
jugoslovenskim standardima, daje im uputstva za obavae tih poslova i
vodi evidenciju tih organizacija.
Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za osposobavae kadrova
za oceivae i proveravae sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno ispo-
ruioca, preduzimae mera za otklaae nedostatka, oduzimae ovla-
ea iz stava 4. ovog lana i brisae iz evidencije tih organizacija
shodno se primeuju odredbe lana 52a. ovog zakona.
22
Ovlaena organizacija za osposobavae kadrova za oceivae i
proveravae sistema kvaliteta duna je da obezbedi tajnost podataka
dobijenih u toku postupka osposobavaa kadrova.
lan 53b.
Reee o ovlaeu organizacija iz l. 47, 52a. i 53a. odnosno po-
tvrde iz l. 52b. i 53. vae najdue tri godine.
lan 53v.
Trokove postupka iz l. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i 53a. ovog zakona
snose podnosioci zahteva.
Pod trokovima iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se savezne admi-
nistrativne takse, trokovi ispitivaa proizvoda i obavaa radi u
postupku, kao i trokovi za potreban broj uzoraka.
Pod radama u postupku, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva se:
1) obrada zahteva za atestirae proizvoda (lan 44), zahteva za do-
bijae ovlaea (l. 47, 52a. i 53a), odnosno potvrda (l. 52b. i 53):
2) provera podataka navedenih u zahtevia iz take 1. ovog lana kod
podnosioca zahteva;
3) nadzor nad radom ovlaenih organizacija (l. 49. 52a. i 53a), pri-
znatih proizvoaa (lan 52b), odnosno akreditovanih laboratorija (lan
53).
Trokovi ispitivaa proizvoda i obavaa radi u postupku nakna-
uju se prema tarifi koju utvruje funkcioner koji rukovodi saveznom or-
ganizacijom nadlenom za poslove standardizacije u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za po-
slove finansija.
2. Priznavae isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u
inostranstvu
lan 54.
Atest o saobraznosti, izvetaj o ispitivau proizvoda, saoptee o
homologaciji i druge odgovarajue isprave o saobraznosti i kvalitetu pro-
izvoda izdate u inostranstvu priznaju se u Socijalistikoj Republici Jugo-
slaviji u sledeim sluajevima i pod sledeim uslovima:
1) ako je meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju predviena obaveza zemaa ugovor-
nica, pod uslovima iz tog ugovora:
2) ako su te isprave izdate u okviru meunarodnih sistema ate-
stiraa, priznavaa rezultata ispitivaa ili drugih meunarodnih si-
stema obezbeea kvaliteta us kladu sa pravilima tih meunarodnih
sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadlena za poslove stan-
dardizacije lanica tih sistema;
3) ako se uzajamno priznavae atesta o saobraznosti ili dokumenata o
ispitivau proizvoda sprovodi na osnovu meunarodnih ugovora koje
zakuuje Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija sa drugim
dravama.
23
Priznavae isprava iz stava 1. ovog lana vri savezna organizacija
nadlena za poslove standardizacije.
Priznavae isprava iz stava 1. ovog lana ne iskuuje kontrolu
saobraznosti i ispitivae proizvoda u Socijalistikoj Federativnoj Re-
publici Jugoslaviji.
3. Tehniki nadzor
lan 55.
Tehniki nadzor nad postrojeima, ureajima, opremom i drugim
sredstvima za rad u objektima i prostorima ugroenim eksplozivnim i
zapaivim smeama gasova, pare i praine ili tetnim zraeima i dru-
gim slinim opasnostima, kao i ugraenim instalacijama za ta postrojea,
ureaje, opremu i druga sredstva za rada (u daem tekstu: specifina
oprema) obuhvata:
1) odobravae tehnike dokumentacije na osnovu koje se proizvodi
specifina oprema i materijal, delovi i sklopovi za enu izradu, odnosno
na osnovu koje se izvode ugraene instalacije;
2) odobravae izrade specifine opreme na osnovu ispitivaa tipa;
3) nadzor nad proizvodom specifine opreme i materijala, delova i
sklopova za enu izradu;
4) nadzor nad ispitivaem specifine opreme i materijala, delova i
sklopova za tu opremu;
5) nadzor nad izvoeem radova na postavau instalacija i ugrad-
om, odnosno montaom specifine opreme na mestu koriea;
6) pregled postojee specifine opreme u upotrebi kod korisnika;
7) nadzor nad odravaem specifine opreme u upotrebi;
8) nadzor nad izvoeem popravki, prepravki i nad obnavaem spe-
cifine opreme.
lan 56.
Specifina oprema u upotrebi kod korisnika podlee osnovnom,
redovnom, kontrolnom i vanrednom pregledu.
Osnovni pregled se vri ako tip specifine opreme nije bio ate-
stiran, odnosno ispitan i odobren za upotrebu: ako nije vren tehniki
nadzor; ako se mea namena ili se proiruju kapaciteti ugroenih obje-
kata ili prostora ili ako se vre vee popravke i prilagoavaa speci-
fine opreme kojima se meaju konstrukcione osobine, svojstva i
karakteristike te opreme.
Redovnim pregledom se utvruje da li stae specifine opreme od-
govara uslovima i zahtevima odreenim propisima donesenim na osnovu
ovog zakona sa gledita tehnike i kontrukcione sigurnosti i obezbeea
kvaliteta.
Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odravae spe-
cifine opreme u ispravnom stau za bezbedan rad u redovnim i vanrednim
uslovima enog koriea.
Vanredni pregled se vri: posle pretrpene havarije: na zahtev nad-
lenog organa inspekcije: posle veih popravki i prepravki za koje se ne
zahteva osnovni pregled i na zahtev korisnika specifine opreme.
24
lan 57.
Tehniki nadzor obava savezna organizacija nadlena za poslove
standardizacije ili struna institucija koju ona ovlasti.
Na ovlaee, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaene
strune institucije shodno se primeuju odredbe l. 47. do 49. i lana 51.
ovog zakona.
Trokove rada struaka koji vre tehniki nadzor snosi proizvo-
a, uvoznik, investitor, odnosno korisnik opreme.
lan 58.
U vreu tehnikog nadzora savezna organizacija nadlena za po-
slove standardizacije, odnosno ovlaena struna institucija ima pravo i
dunost:
1) da zahteva izmene u tehnikoj dokumentaciji radi usaglaavaa te
dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledita
tehnike i konstrukcione sigurnosti i obezbeea kvaliteta;
2) da zahteva dopunu nepotpune tehnike dokumentacije;
3) da vri nadzor iz lana 55. ovog zakona i preglede iz lana 56. ovog
zakona;
4) da proizvoaa, izvoaa radova, vrioca usluga i korisnika spe-
cifine opreme upozorava na nedostatke koje zapazi pri vreu tehni-
kog nadzora i izdaje struna uputstva za otklaae tih nedostataka,
polazei od zahteva tehnike i konstrukcione sigurnosti i obezbeea
kvaliteta;
5) da prema konkretnim uslovima koriea specifine opreme u
odreenom objektu, odnosno prostoru izdaje struna uputstva za reim upo-
trebe, nain odravaa i vrea tehnike kontrole te opreme;
6) da sarauje s nadlenim organima tehnikih i drugih inspekcija u
vezi sa vreem tehnikog nadzora.
lan 59.
Proizvoa specifine opreme, izvoa radova, vrilac usluga,
organizacija koja vri ispitivae, uvoznik ili investitor duni su da
podnesu prijavu o proizvodi specifine opreme, izvoeu radova, odno-
sno pruau usluga u vezi sa specifinom opremom, ispitivau speci-
fine opreme, odnosno o uvozu specifine opreme za koju je propisom
donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniki nadzor.
Podnosilac prijave iz stava 1. ovog lana, a korisnik specifine
opreme ako se tehniki nadzor vri po zahtevu nadlenog organa in-
spekcije, duan je da ovlaenom radniku savezne organizacije nadlene
za poslove standardizacije odnosno ovlaene strune institucije omo-
gui nesmetano vree tehnikog nadzora.
lan 60.
Propisima o tehnikom nadzoru odreuje se naroito: specifina
oprema nad kojom se vri tehniki nadzor, postupak i nain vrea
tehnikog nadzora, odnosno pojedinih poslova tehnikog nadzora; obim
tehnikog nadzora, zavisno od vrste specifine opreme i uslova pod ko-
jima se ona koristi; rokovi u kojima se vre pojedini poslovi tehnikog
25
nadzora; saiavae i dostavae zapisnika o izvrenom tehnikom nad-
zoru i podaci koje zapisnik mora sadravati.
Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain voea
evidencije i obavae strunih i tehnikih poslova u vezi s vreem
tehnikog nadzora.
4. Uporedna ispitivaa
lan 61.
Uporedna ispitivaa proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi
oceivaa kvaliteta i saoptavaa javnosti rezultata ispitivaa ili
radi javnog nagraivaa proizvoaa, odnosno proizvoda koji je na osnovu
takvog ispitivaa oceen kao najkvalitetniji, vre se na inicijativu
preduzea i drugih pravnih lica, drutvenih organizacija, organizacija
potroaa ili drugih organizacija i zajednica, pod uslovima i na nain
koji su jugoslovenskim standardima ili propisima donesenim na osnovu
ovog zakona odreeni za ispitivae odgovarajuih proizvoda.
Uporedna ispitivaa pooprivrednih i prehrambenih proizvoda,
kao i industrijskih proizvoda opte upotrebe vre se pod uslovima i na
nain koji su za ispitivae tih proizvoda odreeni jugoslovenskim
standardima, propisima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima o
zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.
5. Tehniko uputstvo, uputstvo za upotrebu, servis i rezervni delovi
lan 62.
Tehniki sloeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehnikim uput-
stvom, a proizvodi ija odreena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opas-
nost za korisnika, druga lica ili ivotnu sredinu moraju biti snabdeveni
uputstvom za upotrebu.
Uputstvom iz stava 1. ovog lana moraju biti snabdeveni i drugi pro-
izvodi za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Zavisno od vrste i namene proizvoda, tehniko uputstvo, odnosno
uputstvo za upotrebu sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno
montirae, prikuivae, putae u rad, upotrebu i odravae pro-
izvoda: uputstva za otklaae smeti i kvarova; crtee i eme; upozo-
rea na opasnosti pri upotrebi proizvoda i nain otklaaa tih
opasnosti; upozorea na opasna svojstva proizvoda (zapaivost, eksploziv-
nost, korozivnost, otrovni sastojci i dr.) i uputstva za bezbednu upotrebu
i uvae proizvoda; uputstva za odravae proizvoda i podatke znaajne za
nabavku rezervnih delova.
Tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sa-
staveno tako da je lako razumivo korisniku.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona moe se, za odreene pro-
izvode, odrediti blii sadraj tehnikog uputstva, odnosno uputstva za
upotrebu.
26
lan 63.
Za tehniki sloene proizvode, proizvoa, uvoznik, odnosno za-
stupnik strane firme, pri prodaji robe sa konsignacionog skladita, du-
an je da utvrdi i u tehnikom uputstvu ili deklaraciji navede rok
obezbeenog servisiraa i snabdevaa trita rezervnim delovima, pri-
borom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moe koristiti
prema svojoj nameni.
Ako propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukije odre-
eno, rok iz stava 1. ovog lana ne moe da bude krai od tri godine za apa-
rate za domainstvo, odnosno pet godina za druge tehniki sloene
proizvode.
Ako proizvoa, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni
servis u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, duan je da
tehniki sloene proizvode snabde i spiskom preduzea i drugih pravnih
lcia koja je ovlastio za vree tih usluga u Socijalistikoj Federativnoj
Republici Jugoslaviji (u daem tekstu: ovlaeni serviseri).
Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da
svoje servise, odnosno ovlaene servisere i trite redovno snabdeva
potrebnom vrstom i koliinom rezervnih delova, pribora i drugih pro-
izvoda bez kojih se tehniki sloeni proizvod ne moe koristiti prema
svojoj nameni.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se za odreene pro-
izvode odrediti rokovi obezbeenog servisiraa i sanbdevaa rezervnim
delovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se oni ne mogu ko-
ristiti prema svojoj nameni, rokovi u kojima se servis, odnosno ovlaeni
serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda za usluge odravaa,
odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge moraju izvr-
iti.
6. Garantni list
lan 64.
Proizvodi odreeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona mo-
raju biti snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadrava sledee ele-
mente i podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sedite davaoca garancije;
2) podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod;
3) izjavu o garanciji i uslovima garancije;
4) trajae garantnog roka;
5) firmu, odnosno naziv i sedite preduzea i drugog pravnog lica
koja su proizvod prodala na malo, datum prodaje, peat i potpis ovla-
enog radnika, a ako su u pitau postrojea, ureaji, oprema i druga sred-
stva rada - firmu odnosno naziv i sedite isporuioca, datum putaa u
pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis ovlaenog
radnika.
Propisom iz stava 1. ovog lana odreuju se proizvodi za koje pro-
izvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za
kvalitet, odnosno za ispravno funkcionisae proizvoda, obezbediti ser-
vis za odravae i popravke i snabdevae rezervnim delovima u garantnom
27
roku, najmae trajae garantnog roka i rok u kome je davalac garancije du-
an da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedo-
statke proizvoda, ili da neispravan proizvod zameni istim takvim novim i
ispravnim proizvodom.
Trokovi materijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza pro-
izvoda koji nastaju pri otklaau kvarova, odnosno zameni proizvoda no-
vim proizvodom po osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije.
lan 64a.
Propisima o jugoslovenskim standardima, tehnikim normativima,
odnosno normama kvaliteta ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog
zakona odreuju se proizvodi koji se mogu stavati u promet samo ako su
snabdeveni odreenim ispravama, koje nisu navedene u lanu 64. ovog
zakona, odnosno usluge za koje se mora pribaviti isprava kojom se potvruje
da ispuvaju propisane uslove.
6a. Certifikat o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i
umskog bia
lan 64b.
Seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog bia koji se
izvoze moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje pred-
uzee, odnosno drugo pravno lice koje odredi funkcioner koji rukovodi sa-
veznim organom uprave nadlenim za poslove pooprivrede.
Seme i sadni materijal pooprivrednog i umskog bia koji se uvoze
moraju biti snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje nadleni or-
gan zeme izvoznice.
7. Deklarisae, oznaavae, obeleavae i pakovae proizvoda
lan 65.
Pod deklarisaem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se
navoee podataka kojima se identifikuju proizvodi, ihova usaglae-
nost sa standardima i propisima, karakteristike i proizvoa, odnosno
preduzee i drugo pravno lice koje proizvod stava u promet na tritu, i
to: na ambalau, na originalnom pakovau, na proizvodu, na nalepnici i na
privesnici, na proizvodu ili uz proizvod.
Pod oznaavaem, odnosno obeleavaem proizvoda, u smislu ovog
zakona, podrazumevaju se nanoee na proizvode, ambalau, pakovae, na-
lepnice, privesnice ili nanoee na drugi odgovarajui nain znakova sa-
obraznosti ili drugih znakova i oznaka odreenih ovim zakonom ili
propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odreenih ovim zako-
nom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona, oznaka odreenih
tehnikih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obeleja i
simbola za opasnost, upozorea, oznaka i simbola za nain rukovaa po-
ikama pri transportu, prenosu ili prevozu i rukovaa proizvodima pri
skladiteu i uvau, kao i snabdevae proizvoda tablicama sa saopte-
28
ima o karakteristikama, opasnostima, upozoreima na opasnost i po-
stupku u sluaju nezgode.
lan 66.
Propisom o deklarisau, oznaavau, odnosno obeleavau pro-
izvoda ili drugim propisima na osnovu ovog zakona mogu se, za odreene
proizvode, odrediti nain deklarisaa i elementi deklaracije, odnosno
nain oznaavaa ili obeleavaa, kao i tehniki uslovi i zahtevi u
pogledu nanoea tih oznaka ili obeleja na proizvode, ambalau, pako-
vae i dr. i nain ihovog nanoea.
lan 67.
Propisom o pakovau proizvoda ili drugim propisom donesenim na
osnovu ovog zakona odreuju se proizvodi koji moraju biti na odreen na-
in upakovani, uslovi i zahtevi u pogledu naina pakovaa, koliina pro-
izvoda u pojedinanom ili zbirnom pakovau, materijala za pakovae i
ihovih karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i zahtevi za tipi-
zaciju sredstava za pakovae, ambalau i za originalna pakovaa.
Proizvodi u originalnom pakovau, u smislu ovog zakona, jesu pro-
izvodi koji su pre stavaa u promet na tritu upakovani na nain koji
osigurava da se sadraj pakovaa ne moe izmeniti, utroiti, odnosno
upotrebiti bez otvaraa ili oteivaa pakovaa, a u ciu da se tako
upakovan proizvod ponudi neposrednom potroau, odnosno korisniku.
VI. STANDARDIZACIJA U ORUANIM SNAGAMA SOCIJALI-
STIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA
POTREBE CIVILNE ZATITE I ZA POTREBE ORGANA
UNUTRAIH POSLOVA
lan 68.
Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije posebnim propisima ureuju se:
1) delatnost standardizacije i postupak pri donoeu i objavivau
standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruanim sna-
gama za sredstva naoruaa i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, po-
strojea, opremu, aparate i druga sredstva iskuivo za potrebe oruanih
snaga;
2) atestirae proizvoda koji slue iskuivo za potrebe oruanih
snaga;
3) vree tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u ugroe-
nim objektima i prostorima za proizvodu sredstava naoruaa i vojne
opreme i drugim objektima i prostorima iskuivo za potrebe oruanih
snaga.
Standardi narodne odbrane obavezno se primeuju.
lan 69.
Za specifine potrebe civilne zatite i sistema osmatraa i oba-
vetavaa posebnim propisima ureuju se:
29
1) standardi, tehniki normativi i norme kvaliteta za materijal,
objekte, postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva civilne zatite i
sredstva osmatraa i obavetavaa;
2) atestirae proizvoda za potrebe civilne zatite i sredstva osma-
traa i obavetavaa.
lan 70.
Za specifine potrebe organa i slubi unutraih poslova, po-
sebnim propisima ureuju se standardi, tehniki normativi, norme kvali-
teta i atestirae materijala, objekata, postrojea, ureaja, opreme,
aparata i drugih sredstava iskuivo za potrebe organa i slubi unutra-
ih poslova.
VII. MEUNARODNA SARADA I INFORMISAE U OBLASTI
STANDARDIZACIJE
lan 71.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje
sa meunarodnim organizacijama u oblasti standardizacije i u svom delo-
krugu vri poslove koji se odnose napripremae, zakuivae i izvra-
vae meunarodnih ugovora.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje s
meunarodnim strunim organizacijama za standardizaciju i uestvuje u
radu organa i radnih tela organizacija ija je lanica, ukuuje se u
meunarodne sisteme atestiraa, priznavaa rezultata ispitivaa i
obezbeea kvaliteta i sprovodi ih u skladu s odredbama ovog zakona, pri
emu sarauje se zainteresovanim preduzeima i drugim pravnim licima,
zajednicama preduzea i drugih pravnih lica, privrednim komorama, stru-
nim drutvenim organizacijama i organima uprave.
lan 72.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije obezbeuje
informisae u oblasti standardizacije:
1) ueem u meunarodnom sistemu informisaa o standardizaciji
(ISO NET):
2) informativnim glasilima i katalokim i drugim publikacijama
koje izdaje;
3) izdavaem tehnikih preporuka;
4) prikupaem, obradom i davaem informacija na zahtev ko-
risnika informacija;
5) dostavaem radnih i drugih materijala u okviru postupka progra-
miraa standardizacije, planiraa, izrade i donoea jugoslovenskih
standarda i propisa predvienih ovim zakonom, meunarodnih standarda i
pravila i standarda meunarodnih sistema atestiraa, priznavaa re-
zultata ispitivaa i obezbeea kvaliteta, obrazaca, kao i radnih i dru-
gih materijala u okviru druih oblika meunarodne strune sarade u
oblasti standardizacije.
Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog
lana, osim korisnika kojima savezna organizacija nadlena za poslove
30
standardizacije takve informacije i materijale dostava po slubenoj du-
nosti i kao radni materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih
standarda i propisa, kao i tehnikih preporuka, plaaju za te informacije
i materijale odreenu naknadu.
Visinu naknade iz stava 2. ovog lana odreuje funkcioner koji ru-
kovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u
sporazumu s funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadle-
nim za poslove finansija.
VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE
lan 73.
Nadzor nad primeivaem odredaba ovog zakona, standarda i propisa
donesenih na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz l. 68. i 70.
ovog zakona, vre nadleni organi inspekcije u reublikama odnosno auto-
nomnim pokrajinama i Savezni trini inspektorat saglasno saveznom za-
konu.
Inspekcijski nadzor nad primeivaem standarda i propisa donese-
nih na osnovu ovog zakona kojima se ureuju proizvoda, radovi i usluge za
potrebe jugoslovenske narodne armije, odnosno narodne odbrane vri Sa-
vezni sekretarijat za narodnu odbranu. Savezni sekretarijat za narodnu od-
branu vri nadzor i nad primeivaem propisa iz lana 68. ovog zakona i
tehniki nadzor iz lana 68. stav 1. taka 3. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primeivaem propisa iz lana 70. ovog
zakona vri savezni organ uprave nadlean za unutrae poslove.
lan 74.
Ako pri vreu nadzora nadleni organ inspekcije utvrdi da nisu
primeeni propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredie reeem
preduzeu i drugom pravnom licu koje nije primenilo te propise da u odre-
enom roku obavae svojih delatnosti saobrazi propisanim uslovima i
zahtevima.
Ako pri vreu inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi da
proizvodi, radovi ili usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu
ovog zakona i da usled toga postoji opasnost po ivot i zdrave udi i i-
votnu sredinu ili mogunost nastanka znatne materijalne tete, donee
reee kojim e zabraniti proizvodu takvih proizvoda, odnosno dae
izvoee radova ili vree usluga.
lan 75.
Ako pri vreu inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi; da
proizvodi koji su staveni u promet ne odgovaraju propisima donesenim na
osnovu ovog zakona, odnosno internim standardima, granskim standardima
ili proizvoakoj specifikaciji po kojoj su proizvedeni: da nisu na
propisani nain upakovani, deklarisani, oznaeni, odnosno obeleni: da
nisu snabdeveni propisanim ispravama: da za ih, suprotno odredbama ovog
zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbeeni servis,
rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehniki sloeni
31
proizvodi ne mogu koristiti prema svojoj nameni, da nisu snabdeveni
tehnikim uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, ili da su snabdeveni
netanim oznakama, podacima ili znacima saobraznosti, suprotno od-
redbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, donee re-
ee kojim e zabraniti promet takvih proizvoda dok se nedostaci ne
otklone.
IH. ISPRAVE O OVLAEU ZA VREE NADZORA
lan 76.
Radnicima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije,
lanovima strune komisije savezne organizacije nadlene za poslove
standardizacije i radnicima ovlaene organizacije koji vre nadzor iz
l. 47, 48, 49, 52a, 52b, 53, 53a, 55. i 56. ovog zakona, izdaje se slubena le-
gitimacija za vree tog nadzora.
Slubenu legitimaciju iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organi-
zacija nadlena za poslove standardizacije.
Propisom o slubenoj legitimaciji iz stava 1. ovog lana odreuje se
sadrina, obrazac, izdavae i koriee te legitimacije i voee
evidencije o oj.
H. KAZNENE ODREDBE
lan 77.
Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za pri-
vredni prestup preduzee ili drugo pravno lice:
1) ako ne primeuje standarde za koje je propisana obavezna primena i
propise donesene na osnovu ovog zakona u proizvodi, prometu, preradi i
doradi proizvoda i pri izvoeu radova, odnosno vreu usluga: pri
projektovau, graeu, upotrebi, odravau, popravkama, prepravkama i
prestanku rada, odnosno koriea objekata, postrojea, ureaja, opreme i
drugih sredstava rada; pri pakovau, oznaavau, obeleavau, de-
klarisau, rukovau, transportu, prenosu, prevozu, skladiteu i uvau
proizvoda (lan 16. stav 1);
2) ako pri obavau svoje delatnosti, u toku procesa rada ne obezbedi
ispuavae uslova i zahteva odreenih standardima ija je primena obave-
zna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika
kvaliteta i vrea kontrole kvaliteta proizvoda, robe i usluga (lan 17):
3) ako pre stavaa proizvoda u promet na jugoslovenskom tritu
ne proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odreenim
standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu
ovog zakona i ako tu proveru ne izvri pod uslovima i na nain koji su od-
reeni tim standardima, odnosno propisima (lan 18. st. 1. i 3):
4) ako pretampava jugoslovenske standarde i propise koji se ob-
javuju u posebnom izdau savezne organizacije nadlene za poslove stan-
dardizacije (lan 28. stav 4);
32
5) ako za proizvode, robu i usluge za koje je to odreeno propisom o
obaveznoj proizvoakoj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju
(lan 35. st. 1. i 2):
6) ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (lan 39. stav 2):
7) ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podlee oba-
veznom atestirau - (lan 44. stav 2.):
8) ako atestirani proizvod ne oznai znakom saobraznosti (lan 40.
stav 4);
9) ako koristi atest o saobraznosti i oznaava proizvode znacima sa-
obraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona (lan 52.);
10) ako ne podnese prijavu o proizvodi specifine opreme, izvo-
eu radova, odnosno pruau usluga u vezi sa specifinom opremom, is-
pitivau ili uvozu speicifine opreme za koju je propisom donesenim na
osnovu ovog zakona propisan tehniki nadzor (lan 59. stav 1);
11) ako tehniki sloen proizvod ne snabde tehnikim uputstvom, ili
ako proizvod ija odreena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika,
druga lica ili ivotnu sredinu ne snabde uputstvom za upotrebu (lan 62.
stav 1);
12) ako za tehniki sloene proizvode ne utvrdi i u tehnikom uput-
stvu ili deklaraciji ne navede rok obezbeenog servisiraa ili rok
snabdevaa trita ili ako svoje servise, ovlaene servisere i tri-
te ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koliinom rezervnih delova,
pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehniki sloeni proizvod ne
moe koristiti prema svojoj nameni (lan 63. st. 1. i 4);
13) ako za proizvode za koje je to odreeno propisom donesenim na
osnovu ovog zakona ne izda garantni list, ili ako u garantnom roku ne
obezbedi za te proizvode servis i snabdevae rezervnim delovima, ili ako
ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne otkloni kvarove i nedo-
statke proizvoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim novim i
ispravnim proizvodom (lan 64).
14) ako za proizvod koji stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvri
ne obezbedi isprave utvrene propisima donesenim na osnovu ovog zakona
(lan 64a).
Za radu iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup nov-
anom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu
ili drugom pravnom licu.
lan 78.
Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kaznie se za prekr-
aj preduzee ili drugo pravno lice:
1) ako propisane isprave, tehniko uputstvo ili uputstvo za upotrebu
proizvoda ne ispie na jezicima i pismima naroda Jugoslavije (lan 9);
2) ako propisane oznake i podatke na proizvodu, deklaraciji, odnosno
na originalnom pakovau proizvoda koje stava u promet ne ispie na jed-
nom od jezika i pisama naroda Jugoslavije (lan 9. stav 2):
3) ako nadlenom organu inspekcije, na egov zahtev, ne stavi na uvid
izvetaj o ispitivau proizvoda radi proveravaa da li proizvod od-
33
govara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obave-
zna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 18. stav 5):
4) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne
dostavi podatke o svojim programima standardizacije i ihovom izvra-
vau (lan 32);
5) ako nadlenom organu inspekcije, na egov zahtev, ne stavi na uvid
obaveznu proizvoaku specifikaciju (lan 35. stav 3);
6) ako odstupi od jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna
ili od propisanih normi kvaliteta bez prethodno obavenog odobrea sa-
vezne organizacije nadlene za poslove standardizacije (lan 36. stav 2);
7) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili
normi kvaliteta ne oznai broj i datum odobrea na osnovu koga je odstu-
peno od toga standarda, odnosno normi kvaliteta (lan 37. stav 4);
8) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne
omogui nesmetano vree nadzora iz lana 48. ovog zakona (lan 49. stav
1.);
9) ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije,
odnosno ovlaenoj organizaciji ne omogui nesmetanu kontrolu saobra-
znosti proizvoda koji podleu atestirau, ako je takva kontrola
propisana (lan 50. stav 1.);
10) ako ovlaenom radniku savezne organizacije nadlene za po-
slove standardizacije, odnosno ovlaenom radniku strune institucije
ne omogui nesmetano vree tehnikog nadzora (lan 59. stav 2).
Za radu iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj novanom ka-
znom od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu.
lan 79.
Za radu iz lana 77. ovog zakona kaznie se za prekraj pojedinac
koji samostalno obava delatnost linim radom sredstvima u svojini gra-
ana, novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara.
Za radu iz lana 78. ovog zakona kaznie se za prekraj pojedinac
koji samostalno obava delatnost linim radom sredstvima u svojini gra-
ana, novanom kaznom od 30 do 300 novih dinara.
lan 79a.
Uz kaznu za privredni prestup iz lana 77. stav 1. taka 4. izrei e se
zatitna mera oduzimaa jugoslovenskih standarda i propisa koji su na-
stali izvreem privrednog prestupa.
HI. OVLAEA ZA DONOEE PROPISA
lan 80.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
lenom za poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim
standardima (lan 23); tehnikim normativima (lan 33); kvalitetu
prozvoda, robe i usluga (lan 34); obaveznoj proizvoakoj specifikaciji
(lan 35); izgledu i upotrebi znaka saobraznosti (lan 40. stav 5); obave-
znom atestirau proizvoda (lan 43); tehnikom nadzoru (lan 60); bliem
3
34
sadraju tehnikog uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (lan 62);
obezbeenom servisirau i snabdevau rezervnim delovima i drugim pro-
izvodima (lan 63); proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim
listom (lan 64); proizvodima koji moraju biti snabdeveni odreenim is-
pravama, odnosno o uslugama za koje se mora pribaviti odreena isprava
(lan 64a): deklarisau, oznaavau, odnosno obeleavau proizvoda
(lan 66); pakovau proizvoda (lan 67) i slubenim legitimacijama lica
koja vre nadzor (lan 76).
lan 81.
Izuzetno od odredbe lana 80. ovog zakona, propise o tehnikim
normativima (lan 33), u delu koji se odnosi na tehnike normative koji
mogu biti od uticaja na bezbednost ivota i zdrava radnika na radu i pro-
pise o kvalitetu ivotnih namirnica (lan 34), u dlu koji se odnosi na sa-
stav ivotnih namirnica koji ima uticaj na bioloku vrednost
namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-
lenom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji ru-
kovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove zdravstva.
lan 82.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
nadlenim za poslove pooprivrede da donese propise o kvalitetu semena
i sadnog materijala pooprivrednog i umskog bia (lan 34).
nadlenim za poslove pooprivrede da odredi laboratorije za izdavae
certifikata o kvalitetu semena i sadnog materijala pooprivrednog i
umskog bia koji se izvoze, preduzme mere da se te laboratorije prijave
meunarodnoj organizaciji za ispitivae semena da ispuavaju uslove za
ispitivae semena i sadnog materijala, imenuje lica koja e biti lanovi
u toj meunarodnoj organizaciji i obezbedi vree nadzora nad radom tih
laboratorija (lan 34. stav 3).
lan 83.
Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise
o delatnosti standardizacije i postupku donoea i objavivaa
standarda narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruanim sna-
gama za sredstva naoruaa i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, po-
strojea, opremu, aparate i druga sredstva iskuivo za potrebe oruanih
snaga, atestirau proizvoda iskuivo za potrebe oruanih snaga i vr-
eu tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u objektima i pro-
storima koji slue iskuivo za potrebe oruanih snaga (lan 68).
lan 84.
lenom za poslove standardizacije da, u sporazumu sa saveznim sekretarom
za narodnu odbranu, donese propise o standardima, tehnikim normativima
i normama kvaliteta, kao i o obaveznom atestirau za materijal, objekte,
postrojea, ureaje, opremu i druga sredstva za specifine potrebe ci-
vilne zatite i sistema osmatraa i obavetavaa (lan 69).
35
lan 85.
nadlenim za unutrae poslove da donese propise o standardima, tehni-
kim normativima, normama kvaliteta i atestirau proizvoda, odnosno
sredstava i opreme za rad organa i slubi unutraih poslova. (lan 70).
HII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 86.
Danom stupaa na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o standar-
dizaciji (Slubeni list SFRJ, br. 38/77 i 11/80).
Propisi o obaveznom atestirau doneseni na osnovu Zakona o
standardizaciji uskladie se sa odredbama ovog zakona do kraja 1992. go-
dine.
lan 87.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slube-
nom listu SFRJ.
3*
36
Z A K O N
O SISTEMIMA VEZA
*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se pitaa sistema veza koja su od znaaja za
bezbednost zeme i tehnoloko jedinstvo sistema veza, meunarodne veze i
radio-veze, koriee radio-stanica od strane diplomatskih i konzular-
nih predstavnitava, stranih pravnih lica i stranih dravana, stan-
dardi, tehniki normativi i norme kvaliteta tehnikih sredstava veza i
evidentirae i obrada podataka u oblasti veza.
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebeni u ovom zakonu imaju sledee znaee:
1) veza je svaki prenos, predaja ili prijem poruke u obliku znakova,
signala, pisanog teksta, slike i zvuka ili saopteu putem inih, ra-
dijskih, optikih ili drugih elektromagnetnih sistema;
2) tehnika sredstva veza su postrojea, ureaji, aparati i druga
oprema koja slui za ostvarivae veza;
3) sistem veza je skup telekomunikacionih objekata, odnosno tehni-
kih sredstava koji su meusobno povezani tako da ine tehnoloku celinu
i koriste se na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugo-
slavije ili na pojedinim enim delovima za prenos, predaju ili prijem po-
ruka;
4) imalac sistema veza je nosilac prava raspolagaa sistemom veza;
5) imalac tehnikih sredstava veza je nosilac prava raspolagaa ili
nosilac prava privremenog koriea, ili vlasnik tehnikih sredstava
veza koje koristi iskuivo za sopstvene potrebe;
*
Ovaj zakon je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 41/88, 80/89 i 29/90 i Slubenom
listu SRJ, br. 34/92 i 24/94.
37
6) tehnoloko jedinstvo sistema veza su jedinstvena tehnologija u
prenoeu poruka i jedinstvene tehnike karakteristike upotrebenih
tehnikih sredstava;
7) vanredne okolnosti su dogaaji prouzrokovani elementarnim
nepogodama i katastrofama, epidemije veeg obima, vei poremeaji u
funkcionisau obavezno povezanih sistema veza, ugroenost bezbednosti
zeme, neposredna ratna opasnost, ratno stae i druge vanredne prilike;
8) industrijska, nauna i medicinska primena radio-frekvencijske
energije je rad ureaja ili aparata koji su konstruisani tako da lokalno
proizvode i koriste elektromagnetnu energiju za potrebe nauke, medicine,
industrije, domainstva ili za sline potrebe, iskuujui svaku primenu
u vezama;
9) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra
koji se nalazi izmeu dve odreene granine radio-frekvencije;
10) iskuiva radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena ra-
dio-stanicama jednog imaoca (na jednoj lokaciji ili u odreenoj zoni op-
sluivaa), vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom
kvalitetu radio-veza;
11) zajednika radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena ra-
dio-stanicama vie imalaca iste ili razliite delatnosti, vodei rauna
o gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza;
12) opta radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeena radio-
stanicama vie imalaca, ne vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o
kvalitetu radio-veza;
13) radio-stanica je jedan ili vie predajnika ili prijemnika ili
kombinacija jednog ili vie predajnika ili prijemnika, sa jednom ili
vie antena i drugim pripadajuim ureajima na jednom mestu koji su po-
trebni za obavae radio-slubi;
14) radio-mrea je skup tri ili vie radio-stanica koje omoguavaju
ostvarivae radio-veza izmeu tri ili vie taaka;
15) radio-emisija je elektromagnetsko zraee predajne radio-sta-
nice;
16) dodeena radio-frekvencija je centar frekvencijskog opsega
dodeenog radio-stanici;
17) smeta je tetna smeta koja bitno i uestalo ometa ili prekida
rad radio-slube preko dozvoenih normi utvrenih ovim zakonom i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
18) stanica za kontrolu radio-emisija je skup specijalnih prijemnika,
antena i drugih ureaja na jednom mestu koji su potrebni radi kontrole ra-
dio-emisija, za otkrivae emisija radio-stanica bez dozvole i drugih nedo-
zvoenih emisija, za istraivae tetnih smeti prouzrokovanih
emisijama, kao i za ispitivaa i merea u radio-vezama za potrebe plani-
raa radio-sistema;
19) kontrola radio-emisija je proveravae usklaenosti karakte-
ristika emisija radio-stanica za koje su izdate dozvole sa krakteristi-
kama propisanim saveznim propisima;
38
20) fiksna satelitska sluba je radio-komunikacija izmeu ze-
maskih radio-stanica posredstvom jednog ili vie satelita.
lan 3.
Prilikom izgrade sistema veza moraju se obezbediti naroito:
usklaen razvoj i efikasno funkcionisae sistema veza, meusobno
povezivae sistema veza, odravae i koriee povezanih sistema veza,
kao i izgrada zajednikih kapaciteta.
lan 4.
Sistem veza jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daem
tekstu: sistem veza JPTT) je osnovni sistem veza u Jugoslaviji na koji se po-
vezuju ostali sistemi veza, u skladu sa ovim zakonom.
Sistem veza JPTT planira se i razvija radi izgrade integrisanog i
tehniki jedinstvenog sistema veza i integracije svih telekomunikacio-
nih slubi.
Radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj slubi sastavni su deo si-
stema veza JPTT.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, radio-stanice za rad u fik-
snoj satelitskoj slubi koje slue za prijem i otpremu radio i televizij-
skih programa mogu biti i sastavni deo sistema veza radio-difuznih
organizacija u okviru JRT.
Imaoci sistema veza iz stava 4. ovog lana, saglasno lanu 7. ovog
zakona, usklauju svoje planove razvoja sa PTT organizacijama.
lan 5.
Drutveno-politike zajednice staraju se o razvoju i izgradi
sistema veza JPTT u skladu sa optim potrebama drutva, kao i potrebama
bezbednosti zeme i tehnolokog jedinstva sistema veza.
lan 6.
Radi obezbeivaa tehnolokog jedinstva sistema veza, imalac
sistema veza duan je da svoj sistem veza planira, gradi ,koristi i odrava
u skladu sa osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom tog sistema i
na nain kojim se obezbeuje tehnoloko jedinstvo sistema veza.
Osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom sistema veza ima-
lac sistema veza utvruje osnovne tehnike principe za organizaciju,
izgradu, odravae i funkcionisae sistema veza, a naroito:
1) principe i cieve izgrade i proirea telekomunikacione
mree;
2) podelu telekomunikacione mree na saobraajna podruja, odnosno
podruja pruaa usluga krajim korisnicima;
3) tehnike principe i kriterijume za izgradu telekomunikacione
mree;
4) osnovne principe eksploatacije telekomunikacione mree.
Osnovnu tehniku i tehnoloku koncepciju sistema veza imalac
sistema veza utvruje u skladu sa:
39
1) ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
2) standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta pro-
izvoda i usluga;
3) planom namene frekvencijskih opsega;
4) preporukama meunarodnih savetodavnih komiteta za telegrafiju i
telefoniju, odnosno radio (CCITT i CCIR) i drugim meunarodnim tehni-
kim uslovima i standardima iz oblasti veza, saglasno meunarodnim ugovo-
rima koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
lan 7.
Imaoci sistema veza duni su da meusobno usklauju svoje planove
razvoja, naroito u pogledu:
1) namene i lokacije telekomunikacionih objekata;
2) vrste i pravca sistema prenosa;
3) kapaciteta sistema prenosa na pojedinim pravcima;
4) mera zatite sistema prenosa;
5) rokova izgrade zajednikih objekata.
Planovi razvoja sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistemu veza
Jugoslavije, usklauju se po postupku, koji se ureuje propisom donetim na
osnovu ovog zakona. Tim propisom odreuje se nosilac koordinacije
meunarodnog usklaivaa ovih planova razvoja.
Odobree za izgradu, rekonstrukciju ili proiree sistema veza
koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, po zavrenom usklai-
vau planova razvoja, izdaje nadleni organ u republici, odnosno autonom-
noj pokrajini, po pribavenom mieu nosioca koordinacije za
usklaivae planova razvoja.
Imalac sistema veza, odnosno zainteresovani organi ili organi-
zacije, osim imalaca sistema veza oruanih snaga i sistema veza organa
unutraih poslova, duni su da svoje potrebe za vreme dostave PTT orga-
nizaciji na tom podruju.
Imalac funkcionalnog sistema veza, osim imalaca funkcionalnog
sistema veza koji se obaezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, duan je da
uskladi svoj plan razvoja sistema veza sa PTT organizacijom na tom
podruju.
Odobree za izgradu, rekonstrukciju ili proiree funkcio-
nalnog sistema veza iz stava 5. ovog lana izdaje nadleni organ u repu-
blici, odnosno autonomnoj pokrajini ako na osnovu miea PTT
organizacije na tom podruju oceni da nije tehnoloki mogue i ekonomski
opravdano koristiti sistem veza JPTT.
lan 8.
Imalac sistema veza, odnosno korisnik sistema veza i tehnikih
sredstava veza ne sme ometati funkcionisae sistema veza ili sredstava
veza drugih imalaca sistema veza.
40
lan 9.
Zabraeno je uspostavae i koriee veza suprotno interesima
bezbednosti zeme, osnovama sistema socijalistikog samoupravnog
ureea Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i javnom redu
i moralu.
lan 10.
Imaoci sistema veza duni su da, u okviru tehnikih mogunosti,
obezbede nepovredivost tajnosti poruka, a naroito nepovredivost tajno-
sti poruka koje se prenose u vanrednim okolnostima, i da trajno vre kon-
trolu obezbeea nepovredivosti tajnosti poruka.
lan 11.
Imaoci sistema veza i sredstava veza duni su da prenos poruka, kad
je to ureeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona, vre na nain na
koji se obezbeuje pouzdano i brzo sporazumevae, upotrebom jedinstvenih
izraza, pojmova, znakova i skraenica.
lan 12.
Imalac, odnosno korisnik sistema i sredstava veza mora upotre-
bavati otvoren slog i propisane domae i meunarodne slogove, kodove i
skraenice.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, mogu se upotrebavati
sopstveni slogovi i kodovi, na nain i pod uslovima odreenim u propi-
sima o kriptozatiti, a na osnovu odobrea saveznog sekretara za narodnu
odbranu datog, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-
nom uprave nadlenim za unutrae poslove.
lan 13.
Imaoci sistema veza moraju davati prvenstvo prenosu poruka koje se
odnose na bezbednost zeme i udskih ivota na moru, na kopnu, u vazduhu
ili u prostoru van atmosfere, kao i na ugroenost imovine veeg obima.
lan 14.
Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo
sistema veza mogu se proizvoditi, projektovati, upotrebavati, graditi i
odravati u skladu sa standardima, tehnikim normativima, normama
kvaliteta proizvoda i usluga, tehnikim uslovima i propisima donesenim
na osnovu saveznih zakona kojima se ureuju pitaa od znaaja za standardi-
zaciju i tehnoloko jedinstvo sistema veza.
lan 15.
Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo
sistema veza, za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu saveznog
zakona, podleu obaveznom atestirau.
Atest iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organizacija nadlena za
poslove standardizacije ili organizacija ili zajednica koju ona ovlasti, a
koja je struno osposobena za vree tih poslova.
41
Za objekte i tehnika sredstva u sistemu veza JPTT ateste izdaje
Zajednica jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daem tekstu:
Zajednica JPTT), u skladu sa tehnikim uslovima, osim kad je to u interesu
bezbednosti zeme drukije ureeno saveznim zakonom.
lan 16.
Radi obezbeea uslova za pravilno funkcionisae i nesmetano
koriee sistema veza, novoizgraeni sistem veza ili deo sistema veza
koji predstava odreenu tehnoloku celinu moe se pustiti u rad i kori-
stiti tek kad se tehnikim pregledom utvrdi da je izgraen u skladu sa
uslovima utvrenim ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
lan 17.
Zgrade, prostorije i drugi objekti za smetaj postrojea, ureaja,
aparata i druge opreme koja se ugrauje u sistem veza moraju ispuavati
tehnike uslove za izgradu i razvoj odnosnog sistema veza.
Zgrade, prostorije i drugi objekti iz stava 1. ovog lana moraju se
graditi sa poveanom otpornou na zemotres, zavisno od stepena tru-
snosti zone, kao i sa potrebnom sigurnou od drugih vrsta razaraa (po-
ara, poplava, ratnih dejstava i dr.), zavisno od znaaja postrojea,
ureaja, aparata i druge opreme za funkcionisae odnosnog sistema veza.
lan 18.
U gradovima i naseima gradskog karaktera, prilikom grade po-
slovnih i stambenih objekata, investitori te grade moraju izgraditi ka-
nalizacionu mreu za pretplatniku telekomunikacionu mreu, kao i za
kablovsku distribucionu mreu za distribuciju radio i televizijskih
programa, na nain utvren i za ostalu komunalnu infrastrukturu.
U objekte iz stava 1. ovog lana mora se ugraditi telefonska i
kablovska distribuciona instalacija.
lan 19.
U saveznom organu uprave nadlenom za poslove radio-veza obrazuje
se informaciono-dokumentacioni centar koji e vriti poslove priku-
paa, obrade, razmene i koriea podataka o sistemu veza znaajnih za
ihov razvoj i funkcionisae.
lan 20.
Imaoci sistema veza, kao i imaoci odreenih sredstava veza, duni su
da vode odreene tehnike i druge podatke o svom sistemu veza, odnosno o
sredstvima veza koji su od znaaja za bezbednost zeme i tehnoloko je-
dinstvo sistema veza i da te podatke dostavaju nadlenim organima.
lan 21.
PTT organizacije i radio-difuzne organizacije, u okviru tehnikih
mogunosti i uz naknadu, obezbeuju prenos, odnosno emisiju signala eta-
lona frekvencije i vremena koji dobijaju od savezne organizacije nadlene
za poslove mera i dragocenih metala.
42
Imaoci obavezno povezanih sistema veza iz lana 25. ovog zakona du-
ni su da primaju signale etalona frekvencije i vremena i da ih uporeuju
sa signalima svojih ureaja i sredstava veza.
lan 22.
Imalac sistema veza duan je da organizuje i trajno vri kontrolu
funkcionisaa i koriea svog sistema veza i da pregleda objekte i
tehnika sredstva veza koji su sastavni deo egovog sistema veza, kao i da
blagovremeno preduzima potrebne mere za otklaae smeti i nedo-
stataka u svom sistemu veza.
O prekidu na meunarodnim vezama ili na magistralnim vezama
izmeu republika koje su od interesa za celu zemu, imalac sistema veza du-
an je da obavesti savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i
veza.
lan 23.
Ako zbog vanrednih okolnosti ili iz drugih razloga nastupi prekid
veza u nekom od obavezno povezanih sistema veza, imalac tog sistema duan
je da odmah preduzme potrebne mere da se u to kraem roku veza ponovo
uspostavi.
lan 24.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza utvruje
plan koriea sistema veza za vreme ratnog staa i u sluaju neposredne
ratne opasnosti za potrebe organa federacije i stara se o egovom sprovo-
eu.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na veze oruanih snaga i
organa unutraih poslova iji se plan koriea utvruje na osnovu po-
sebnih propisa.
II. SISTEMI VEZA
1. Sistem veza Jugoslavije
lan 25.
Sistem veza Jugoslavije saiavaju odgovarajui delovi sledeih
sistema veza:
1) sistema veza JPTT;
2) sistema veza jugoslovenskog radija i televizije;
3) sistema veza jugoslovenskih eleznica;
4) sistema veza jugoslovenske elektroprivrede;
5) sistema veza oruanih snaga;
6) sistema veza organa unutraih poslova;
7) sistema veza u pomorskoj plovidbi;
8) sistema veza u unutraoj plovidbi;
9) sistema veza u vazdunoj plovidbi.
43
lan 26.
Osnov Sistema veza Jugoslavije u redovnim uslovima i vanrednim
okolnostima ini sistem veza JPTT.
Sistem veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije po-
vezani su tako da mogu efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima.
lan 27.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije i funkcionalni
sistemi veza iz lana 25. ta. 3. do 9. ovog zakona obavezno se povezuju u od-
govarajuim telekomunikacionim centrima sa sistemom veza JPTT i meu-
sobno.
lan 28.
Sistemi veza koji su povezani u Sistem veza Jugoslavije moraju se odr-
avati u stau koje obezbeuje ihovo pravilno i nesmetano funkci-
onisae i koriee.
lan 29.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duni su da obezbede od-
govarajue neprekidno napajae elektrinom energijom u redovnim i van-
rednim okolnostima onih postrojea i ureaja od kojih zavisi pravilno
funkcionisae i nesmetano koriee Sistema veza Jugoslavije.
Elektroprivredne organizacije dune su da prioritetno obezbede
osnovno napajae elektrinom energijom postrojea i ureaja obavezno
povezanih sistema veza.
lan 30.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duni su da, po nalogu nadle-
nog organa, organizuju i povremeno vre zajednike vebe radi provere
funkcionisaa Sistema veza Jugoslavije ili ihovih delova i mogunosti
za egovo koriee u celoj zemi ili u odreenim delovima zeme.
lan 31.
Obavezno povezani sistemi veza ili neki od tih sistema ili po-
jedinih delova tih sistema, u sluaju vanrednih okolnosti, koriste se na
nain odreen ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
2. Sistem veza JPTT
lan 32.
Sistem veza JPTT, kao osnovni sistem veza, jedinstven je sistem koji
slui optim drutvenim potrebama i potrebama privrede i pojedinaca
za potanskim, telegrafskim, telefonskim, i drugim telekomunikacio-
nim uslugama (u daem tekstu: PTT usluge) u unutraem i meunarodnom
PTT saobraaju.
Sistem veza JPTT, kao jedinstven tehnoloki sistem, planira se,
gradi, koristi i odrava na nain na koji se obezbeuje tehnoloko je-
dinstvo sistema veza za nesmatano pruae PTT usluga na celoj teritoriji
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
44
lan 33.
PTT organizacije dune su da vree PTT usluga organizuju na na-
in i pod uslovima koji obezbeuju efikasno i kvalitetno zadovoavae
potreba korisnika tih usluga i u skladu sa interesima bezbednosti zeme.
lan 34.
Razvoj i unapreivae irokopojasnih sistema integrisanih teleko-
munikacionih slubi, kao dela tehnoloki jedinstvenog sistema veza u Ju-
goslaviji, obezbeuju se u okviru sistema veza JPTT.
lan 35.
Razvoj i unapreee sistema veza JPTT na podruju PTT organizacija
utvruju se planom PTT organizacije, u skladu sa zajednikim planom PTT
organizacija udruenih u Zajednicu JPTT, generalnim planom PTT mree,
kao i tehnikim uslovima koje Zajednica JPTT utvruje svojim optim
aktima.
Odobree za izgradu, rekonstrukciju i proiree magistralnih i
meunarodnih PTT kapaciteta i drugih objekata predvienih zajednikim
planom moe se izdati samo ako postoji potvrda da investiciono-tehnika
dokumentacija za ihovu izgradu, rekonstrukciju i proiree obezbe-
uje tehnoloko jedinstvo sistema u skladu sa zajednikim planom PTT or-
ganizacija udruenih u Zajednicu JPTT, generalnim planom PTT mree i
tehnikim uslovima odreenim optim aktom Zajednice JPTT.
Potvrdu iz stava 2. ovog lana izdaje Zajednica JPTT, a potvrda za
izgradu, rekonstrukciju i proiree ostalih PTT objekata i tehnikih
sredstava veza izdaje se na nain utvren samoupravnim sporazumom o udru-
ivau PTT organizacija u Zajednicu JPTT.
lan 36.
PTT organizacije dune su da obezbede pravilno i nesmetano
funkcionisae PTT saobraaja i da PTT usluge vre u skladu sa odred-
bama zakona, o optim aktima.
Zajednice JPTT kojima se ureuje i obezbeuje tehnoloko jedinstvo
sistema veza JPTT i jedinstvena tehnologija u vreu PTT usluga na te-
ritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
lan 37.
PTT organizacije imaju pravo i dunost da preduzimaju mere za
obezbeee i zatitu sistema veza i funkcionisaa PTT saobraaja na
svom podruju.
PTT organizacije dune su da se posebno staraju o tome da se pri
preduzimau mera iz stava 1. ovog lana u to maoj meri nanosi teta po-
strojeima, ureajima, objektima i drugim pokretnim i nepokretnim stva-
rima u drutvenoj svojini i svojini graana.
lan 38.
PTT organizacije mogu, u skladu sa Generalnim planom PTT mree i
tehnikim uslovima utvrenim optim aktima Zajednice JPTT, na zahtev
45
zainteresovanih drutveno-politikih zajednica, preduzea, mesnih za-
jednica, drugih samoupravnih organizacija i zajednica, drutveno-poli-
tikih organizacija, drutvenih organizacija, udruea graana i
graana izgraditi potansko-telegrafske i telefonske objekte, po-
strojea ili ureaje koji nisu predvieni sredoronim planom razvoja
PTT organizacije ili premestiti, odnosno rekonstruisati postojee PTT
objekte, postrojea ili ureaje.
Drutveno-politike zajednice, organizacije, odnosno pojedinci po
ijem se zahtevu izvode radovi iz stava 1. ovog lana snose trokove izvo-
ea tih radova i naknauju PTT organizaciji poveae trokova poslo-
vaa koje je prouzrokovano izgradom, rekonstrukcijom, odnosno
premetaem PTT objekata, postrojea ili ureaja.
Meusobna prava i obaveze drutveno-politike zajednice, organi-
zacije, odnosno pojedinca iz st. 1. i 2. ovog lana i PTT organizacije ure-
uju se ugovorom.
lan 39.
PTT organizacije dune su da svojim planovima razvoja obezbede
usklaen razvoj mesnih, meusobnih i meunarodnih PTT kapaciteta, odno-
sno da obezbede pravilno i nesmetano odvijae PTT saobraaja.
3. Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije
lan 40.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije (u daem tekstu: sis-
tem veza JRT) je sistem veza koji slui za prenos, emitovae i distribuciju
radio i televizijskih programa nameenih optem prijemu, u skladu sa
propisima o javnom informisau i ovim zakonom. Sistem veza JRT mora
biti meusobno povezan tako da ini tehnoloki jedinstven sistem na
teritoriji cele zeme.
Sistem veza JRT mora se planirati, graditi, odravati i koristiti
na nain na koji se obezbeuje prijem radio i televizijskog programa na od-
reenoj teritoriji u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji
i van Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim
zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 41.
Radio-difuzne organizacije JRT dune su da:
1) utvrde osnovnu i tehnoloku koncepciju sistema veza;
2) usklade svoje planove razvoja radi obezbeea tehnolokog je-
dinstva sistema veza JRT i povezivaa sistema veza JRT sa odgovarajuim
sistemima veza drugih zemaa;
3) utvrde osnove za jedinstveno istupae u vezi sa pitaima zna-
ajnim za radio-difuziju i povezivae sistema sa drugim zemama.
Plan sistema veza JPT donosi se na osnovu usklaenih planova
razvoja iz stava 1. ovog lana.
46
lan 42.
Radio-difuzne organizacije imaju pravo i dunost da preduzimaju
mere za obezbeee i zatitu prijema svojih radio i televizijskih
programa i da preduzimaju mere za poboae ujnosti i vidivosti svo-
jih programa u skladu sa propisima o javnom informisau i ovim zakonom.
lan 43.
Nosilac razvoja kablovskih sistema za distribuciju radio i tele-
vizijskih programa do korisnika pretplatnika su radio-difuzne organi-
zacije JRT.
Radio-difuzne organizacije dune su da planove razvoja kablovskih
sistema iz stava 1. ovog lana usklauju sa organizacijama PTT saobraaja
u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama.
lan 44.
Imaoci, odnosno korisnici satelitskih prijemnika, odnosno ureaja
za prijem radio i televizijskih programa emitovanih preko satelita, kad
su ti ureaji sastavni deo sistema za kablovsku distribuciju tih programa
i programa JRT do pretplatnika, mogu biti samo radio-difuzne organi-
zacije JRT.
Meusobna prava i obaveze izmeu pretplatnika iz stava 1. ovog
lana i radio-difuznih organizacija JRT, s jedne strane, i imalaca sate-
litskih veza i vlasnika programa, s druge strane, reguliu se ugovorima, u
skladu sa ovim zakonom, propisima o javnom informisau i meunarodnim
ugovorima iz oblasti veza koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Re-
publiku Jugoslaviju.
lan 45.
Zajedniki antenski sistemi sa potrebnim kablovskim razvodom,
ukuujui i prikuak za kablovsku distribucionu mreu u naseu, mo-
raju se projektovati i graditi u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod zajednikim antenskim sistemom iz stava 1. ovog lana podrazu-
meva se antenski sistem za prijem radio-difuznih programa, sa odgovaraju-
im ureajima i kablovskim razvodom do stanova, odnosno prijemnika, kao
i sponi prikuak na kablovsku distribucionu mreu ili kablovski di-
stribucioni sistem nasea.
lan 46.
Kablovske distribucione mree za prijem radio-difuznih programa
za vie stambenih zgrada ili drugih graevinskih objekata moraju se
graditi u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod kablovskim distribucionim sistemom iz stava 1. ovog lana
podrazumeva se antenski sistem za prijem i distribuciju radio-difuznih
programa preko kablovske distribucione mree do vie stambenih obje-
kata, stambenih blokova, nasea ili gradova.
lan 47.
Investitor izgrade zajednikog antenskog sistema iz lana 45. i
kablovskog distribucionog sistema iz lana 46. ovog zakona duan je da
47
pribavi saglasnost o tehnikoj dokumentaciji kod nadlene radio-difuzne
organizacije.
Za tehniki prijem sistema iz l. 45. i 46. ovog zakona, investitor je
duan da obezbedi atest o ispravnosti tih sistema.
lan 48.
Prilikom izgrade stambenog, poslovnog ili drugog graevinskog
objekta, investitor takvog objekta duan je da preduzme sve mere koje je
utvrdila radio-difuzna organizacija na tom podruju da se ne pogora kva-
litet prijema radio-difuznih emisija kod korisnika na tom podruju.
4. Funkcionalni sistem veza
lan 49.
Funkcionalni sistem veza slui za prenos, predaju ili prijem poruka
za sopstvene potrebe pojedinih organa, organizacija, zajednica i preduzea
u vreu ihove delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.
lan 50.
Funkcionalni sistem veza planira se, gradi i odrava tako da
predstava tehnoloki jedinstven sistem u pogledu funkcionisaa i
koriea i da zadovoava potrebe za pravilnim i efikasnim vreem
delatnosti odnosnog imaoca tog sistema.
Tehnoloko jedinstvo funkcionalnog sistema veza obezbeuje se
osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom tog sistema koju je egov
imalac obavezan da utvrdi.
Funkcionalni sistem veza moe se razvijati i izgraivati prema po-
trebama odreene delatnosti, u onoj meri koja je za tu delatnost potrebna,
a nije tehnoloki mogue i ekonomski opravdano koristiti sistem veza
JPTT, to se saglasno lanu 7. ovog zakona, utvruje meusobnim usklai-
vaem planova razvoja sistema veza na nivou drutveno-politike zajed-
nice.
lan 51.
Funkcionalni sistem veza treba u odreenim posrednikim ure-
ajima da omogui uspostavae veza sa zdravstvenim organizacijama za
pruae hitne pomoi, organizacijama koje pruaju pomo u spasavau i sa
organima unutraih poslova radi prenoea saoptea za pruae
hitne pomoi i spasavae u sluaju udesa i u vanrednim okolnostima.
5. Sistem veza radio-amaterskih organizacija
lan 52.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija slui za prenos, predaju
ili prijem poruka za sopstvene potrebe radio-amaterskih organizacija u
vreu ihove radio-amaterske delatnosti.
48
lan 53.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija mogu, u vanrednim
okolnostima, koristiti i drutveno-politike zajednice za izvree
svojih zadataka, to se utvruje odgovarajuim planom nadlenog organa
odnosno drutveno-politike zajednice.
lan 54.
Drutveno-politike zajednice staraju se o obezbeeu potrebnih
uslova za razvoj i normalni rad radio-amaterskih organizacija, kako bi
ovaj sistem veza radio-amaterskih organizacija, pored radio-amaterskih
potreba, zadovoio i osnovne potrebe drutva u vanrednim okolnostima i
potrebe odbrane i bezbednosti zeme.
III. RADIO-VEZA
1. Pravo na koriee radio-frekvencija i radio-stanica
lan 55.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica za uspostavae
radio-veza mogu koristiti organi drutveno-politikih zajednica, oru-
ane snage, preduzea, mesne zajednice i druge samoupravne organizacije i
zajednice, drutveno-politike organizacije, drutvene organizacije i
udruea graana (u daem tekstu: organi i organizacije), kao i graani.
lan 56.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica mogu koristiti
diplomatska i konzularna predstavnitva, pod uslovima reciprociteta.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove
saobraaja i veza, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za unutrae poslove, odreuje vrste radio-
stanica i radio-frekvencija koje mogu koristiti diplomatska i konzu-
larna predstavnitva, u skladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica mogu koristiti
strana pravna lica koja u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugosla-
viji ostvaruju poslovno-tehniku, informativnu, naunu, kulturnu, sport-
sku i drugu saradu sa odgovarajuim organima i organizacijama u zemi.
Diplomatska i konzularna predstavnitva i strana pravna lica iz
st. 1. i 2. ovog lana mogu koristiti radio-stanice samo za sopstvene po-
trebe.
lan 57.
Graani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije mogu ko-
ristiti:
1) pretplatnike radio-stanice za razliite oblike u sistemu veza
JPTT, i to: pretplatnike radio-stanice u javnoj radio-telefonskoj mrei
PTT, beine radio-telefone, radio-stanice za ruralne radio-veze i sl.;
2) radio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim
brodovima i drugim plovilima na moru i unutraim plovnim putevima u
odnosnoj radio-slubi;
49
3) amaterske radio-stanice, kao lanovi organizacije Saveza radio-
amatera;
4) radio-stanice za telefoniju koje su predviene da rade u radio-
frekvencijskim opsezima nameenim graanima;
5) radio-stanice za telekomandovae igrakama i napravama koje su
predviene da rade u radio-frekvencijskim opsezima nameenim graa-
nima.
lan 58.
Strani graani mogu za svoje potrebe, dok borave u Socijalistikoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji, koristiti radio-stanice iz lana 57.
ta. 1. do 5. ovog zakona na osnovu dozvole.
lan 59.
Prijemnici nameeni iskuivo za opti prijem radio i televizij-
skih programa ne smatraju se radio-stanicama.
Pravo na koriee prijemnika iz stava 1. ovog lana stie se prija-
vivaem prijemnika radio-difuznoj organizaciji sa tog podruja.
Radio-difuzne organizacije dune su da vode evidenciju o pri-
javenim prijemnicima iz stava 2. ovog lana.
2. Planirae namene radio-frekvencijskih opsega i raspodele
radio-frekvencija
lan 60.
Efikasno i ekonomino koriee radio-frekvencijskog spektra
obezbeuje se planom namene radio-frekvencijskih opsega (u daem tekstu:
plan namene) i planovima raspodele radio-frekvencija (u daem tekstu:
plan raspodele).
lan 61.
Planom namene utvruju se naroito:
1) granice radio-frekvencijskih opsega koji su nameeni pojedinim
radio-slubama i delatnostima;
2) osnovni uslovi za koriee radio-frekvencijskih opsega.
lan 62.
Planovima raspodele utvruju se naroito:
1) uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz nameenog radio-
frekvencijskog opsega;
2) raspodela radio-frekvencija po lokacijama, odnosno regionima, za
jednu radio-slubu i delatnost ili za vie ih.
Planovi raspodele utvruju se na osnovu plana namene i plana razvoja
sistema radio-veza usaglaenih prema lanu 7. ovog zakona, a na zahtev
korisnika radio-frekvencija.
lan 63.
Radio-frekvencije utvrene za koriee u odreenim pograninim
zonama moraju se pre dodele koordinirati sa susednim zemama sa kojima su
4
50
zakueni posebni sporazumi o koordinaciji koriea radio-fre-
kvencija na osnovu plana raspodele radio-frekvencija.
Radio-frekvencije iz odreenih radio-frekvencijskih opsega, po po-
trebi se, pre dodele, koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim
zemama.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana vri savezni organ uprave nadlean
za poslove radio-veza.
3. Dodela i koriee radio-frekvencija
lan 64.
Korisnicima radio-frekvencija mogu se prvenstveno dodeliti radio-
frekvencije iz radio-frekvencijskih opsega koji se meunarodnim
ugovorima koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugosla-
viju raspodeuju pojedinim slubama i delatnostima na osnovu plana ras-
podele.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, korisnicima radio-fre-
kvencija mogu se dodeliti i druge radio-frekvencije, pod uslovom da kori-
ee tih radio-frekvencija ne prouzrokuje tetne smete slubama
zemaa kojima su te radio-frekvencije raspodeene meunarodnim ugo-
vorima.
lan 65.
Svaka dodela radio-frekvencija za odreenu vrstu radio-stanica
prijavuje se Meunarodnom komitetu za registrovae radio-frekvencija:
1) ako bi koriee radio-frekvencija moglo da prouzrokuje tetnu
smetu radio-slubi druge zeme;
2) ako radio-frekvencija treba da se koristi za meunarodnu radio-
vezu;
3) ako se eli postii meunarodno priznae, odnosno zatita ra-
dio-frekvencije na meunarodnom nivou.
lan 66.
Korisnicima radio-frekvencija moe se dodeliti jedna ili vie is-
kuivih, zajednikih ili optih radio-frekvencija, zavisno od plana
raspodele radio-frekvencija.
lan 67.
Radi Nacionalnog koriea radio-frekvencija, koriee do-
deene radio-frekvencije moe se vremenski ograniiti, a ako je po-
trebno i izmeniti ili uskratiti pravo koriea.
Nain na koji i uslove pod kojima se moe ograniiti, izmeniti ili
uskratiti pravo koriea dodeene radio-frekvencije utvruje savezni
organ uprave nadlean za poslove radio-veza.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na radio-frekvencije koje
se koriste za potrebe: slube za bezbednost vazdune plovidbe, slube za
bezbednost saobraaja na moru i unutraim plovnim putevima, slube za
bezbednost saobraaja na eleznicama i drumovima, slube osmatraa i
obavetavaa u drutveno-politikim zajednicama, hidrometeoroloke
slube vatrogasne slube, slube hitne medicinske pomoi i slube
zatite odgovarajuih objekata, kao i na radio-frekvencije koje je Socija-
51
listika Federativna Republika Jugoslavija prihvatila na meunarodnim
konferencijama Meunarodne organizacije za telekomunikacije.
4. Dozvola za radio-stanicu i putae u rad radio-stanice
lan 68.
Radio-stanica moe se nabaviti i koristiti samo na osnovu
prethodno pribavene dozvole.
Dozvola za radio-stanicu izdaje se na propisanom obrascu, posebno za
svaku radio-stanicu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, jedna dozvola izdaje se za:
1) radio-stanicu na vazduhoplovu;
2) radio-stanicu na brodu i drugim plovilima na moru i unutraim
plovnim putevima;
3) radio-stanicu u sistemu za pozivae lica;
4 radio-stanicu na lokomotivama.
lan 69.
Dozvolu za radio-stanicu izaje savezni organ uprave nadlean za po-
slove radio-veza.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvolu za radio-stanice iz
lana 57. taka 1. ovog zakona izdaje nadlena TT organizacija, a dozvolu za
radio-stanice iz lana 57. ta. 3. i 4. ovog zakona izdaje ovlaeni organ,
odnosno organizacija u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
Za radio-stanice iz lana 57. taka 5. ovog zakona nije potrebna
dozvola u smislu ovog zakona.
lan 70.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 56. stav 1. ovog zakona izdaje save-
zni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim
organom uprave nadlenim za inostrane poslove.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 56. stav 2. ovog zakona izdaje save-
zni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Save-
znim sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim organom uprave
nadlenim za unutrae poslove.
Diplomatsko i konzularno predstavnitvo, kao i strano pravno lice
duni su da dozvolu za radio-stanice iz st. 1. i 2. ovog lana pribave pre
unoea radio-stanice u zemu i da je pokau nadlenom pograninom
organu uprave prilikom prelaska dravne granice.
lan 71.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 58. ovog zakona stranom dr-
avaninu izdaje savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, u
saglasnosti sa saveznim organom uprave nadlenim za unutrae poslove.
Strani dravanin duan je da dozvolu za radio-stanice iz stava 1.
ovog lana pribavi pre unoea radio-stanice u Socijalistiku Federa-
tivnu Republiku Jugoslaviju i da je pokae nadlenom pograninom organu
uprave prilikom prelaska dravne granice.
4*
52
Dozvola za radio-stanice iz o. 56, 57. i 58. ovog zakona ne moe se
izdati ako se to protivi interesima bezbednosti zeme. Reee o odbi-
jau izdavaa dozvole je konano i ne mora se obrazloiti.
lan 72.
Zahtev za izdavae dozvole za radio-stanicu, koju izdaje savezni organ
uprave nadlean za poslove radio-veza, podnosi se neposredno tom organu.
Uz zahtev za izdavae dozvole za radio-stanicu prilau se podaci o
radio-stanici, i to lokacija i namena, izlazna snaga, podaci o antenama i
miee nadlenog organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini o
usklaenosti sa planom razvoja radio-veza.
Ako radio-stanica treba da se koristi u odreenoj radio-mrei, uz
zahtev za pribavae dozvole za radio-stanicu mora se priloiti od-
govarajua dokumentacija o radio-mrei.
lan 73.
Na stranom vazduhoplovu, dok boravi na aerodromu, mora se nalaziti
dozvola za radio-stanicu, koju je izdao nadleni organ zeme u kojoj je va-
zduhoplov registrovan.
Na stranom brodu i drugom plovnom objektu na moru i unutraim
plovnim putevima, dok borave u luci, odnosno pristanitu, mora se nala-
ziti dozvola za radio-stanicu, koju je izdao nadleni organ zeme u kojoj je
lokomotiva registrovana.
Uslovi za rad radio-stanice iz st. 1. 2. i 3. ovog lana upisuje se u
dozvolu i moraju biti u skladu sa Meunarodnom konvencijom o teleko-
munikacijama, koja obavezuje Socijalistiku Federativnu Republiku Jugo-
slaviju.
lan 74.
Dozvola za radio-stanicu, po pravilu, vai deset godina, osim doz-
vole za radio-stanicu na vazduhoplovu, odnosno brodu ije vaee je vezano
za plovidbenost vazduhoplova, odnosno broda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, na zahtev korisnika mogu se
izdavati dozvole za radio-stanice sa ogranienim rokom vaea.
Imalac radio-stanice duan je da 60 dana pre isteka roka iz stava 1.
ovog lana podnese zahtev za obnavae, odnosno izdavae nove dozvole.
lan 75.
Za radio-stanicu iji se kvalitet ispituje, istrauje i prikazuje, iz-
daje se privremena dozvola.
Vaee privremene dozvole za radio-stanicu ne moe biti due od
60 dana.
Privremenu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje savezni organ uprave
nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom
za narodnu odbranu i saveznim organom uprave nadlenim za unutrae
poslove.
53
lan 76.
Dozvola za radio-stanicu prestaje da vai:
1) istekom roka vaea privremene dozvole;
2) zamenom dozvole;
3) istekom roka za putae u rad radio-stanice;
4) prestankom postojaa imaoca radio-stanice;
5) smru vlasnika radio-stanice;
6) prestankom potrebe za radio-vezama;
7) prestankom lanstva u radio-amaterskoj organizaciji;
8) trajnom zabranom koriea radio-stanice;
9) otueem ili rashodovaem radio-stanice.
Dozvola za radio-stanicu koja je prestala da vai, mora se, u roku od
30 dana od dana nastupaa jedne od okolnosti iz stava 1. ta. 4. do 8. ovog
lana, vratiti organu uprave, odnosno organizaciji koja je dozvolu izdala.
Ako imalac sredstava veze promeni naziv, odnosno firmu, duan je da
pribavi novu dozvolu za radio-stanicu.
lan 77.
Radio-stanica mora poeti da radi najkasnije u roku od jedne godine
od dana izdavaa dozvole, odnosno u roku od 30 dana od dana dovretka
objekta u kome je smetena.
Radio-stanica se moe pustiti u rad po izvrenom tehnikom
pregledu.
Od tehnikog pregleda se izuzimaju radio-stanice graana iz lana
57. ta. 1, 4. i 5. ovog zakona.
lan 78.
Ako iz objektivnih razloga imalac radio-stanice nije u mogunosti
da u roku iz lana 77. ovog zakona pusti u rad radio-stanicu, duan je da o
razlozima zakaea obavesti organ uprave, odnosno organizaciju koja je
izdala dozvolu za radio-stanicu, najdocnije 15 dana pre isteka roka za pu-
tae radio-stanice u rad, i da predloi novi rok poetka rada radio-sta-
nice.
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog lana moe, ako
oceni da su razlozi za zakaee putaa radio-stanice u rad bili takve
prirode da imalac radio-stanice nije mogao uticati na ihovo otklaae,
produiti predvieni rok za putae radio-stanice u rad.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, ako je poetak rada radio-
stanice vezan za zavretak izgrade i montae opreme za smetaj radio-
stanice, rok za putae u rad radio-stanice moe se produiti do zavr-
etka izgrade tog objekta.
lan 79.
Ako se prilikom putaa u rad radio-stanice utvrdi da radio-
stanica, i pored toga to ispuava uslove iz ovog zakona i propisa donese-
nih na osnovu ovog zakona, prouzrokuje tetne smete drugim radio-stani-
cama ili trpi tetne smete od drugih radio-stanica, organ uprave,
54
odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za tu radio-stanicu duna je da
preduzme potrebne mere za otklaae utvrenih tetnih smeti.
5. Koriee i odravae radio-stanice
lan 80.
Imalac, odnosno korisnik radio-stanice mora koristiti i odr-
avati radio-stanicu tako da ne prouzrokuje tetne smete radio-slu-
bama ili sistemima radio-veza drugih imalaca, odnosno korisnika radio-
stanice koji rade u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donesenim
na osnovu ovog zakona.
lan 81.
Radio-stanice i radio-sistemi mogu se koristiti samo ako ispuavaju
uslove odreene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
lan 82.
Uslovi utvreni u dozvoli za radio-stanicu mogu se izmeniti ako se u
toku rada te radio-stanice za to ukae potreba.
Izmene uslova iz stava 1. ovog lana vri organ uprave, odnosno orga-
nizacija koja je izdala dozvolu za radio-stanicu, na zahtev imaoca radio-
stanice.
lan 83.
Ako u toku rada radio-stanice doe do promene u planu namene, u pla-
novima raspodele, odnosno u propisima o uslovima za koriee radio-
stanica, imalac radio-stanice duan je da, na zahtev organa uprave, odno-
sno organizacije koja je izdala dozvolu za radio-stanicu, prilagodi rad te
radio-stanice nastalim promenama.
lan 84.
U odreenim radio-frekvencijskim opsezima koji su planom namene
predvieni za industrijsku, naunu i medicinsku primenu radio-fre-
kvencijske energije, korisnici radio-stanice koje rade u tim radio-fre-
kvencijskim opsezima ne mogu zabranom koriea tih ureaja traiti
zatitu od tetnih smeti koje su prouzrokovane ihovom primenom.
lan 85.
Imalac radio-stanice duan je da se prilikom rada radio-stanice
pridrava uslova odreenih u dozvoli za radio-stanicu i uslova odreenih
ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona, da obezbedi da
se radom egove radio-stanice ne stvaraju tetne smete u radu drugih ra-
dio-stanica, kao i da preduzima mere za blagovremeno otklaae nepra-
vilnosti u radu svoje radio-stanice.
Ako se radio-stanica ne koristi na nain i pod uslovima iz stava 1.
ovog lana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za ra-
dio-stanicu moe imaocu radio-stanice privremeno ili stalno zabraniti
rad te radio-stanice.
55
lan 86.
Imalac radio-stanice duan je da odredi lice koje e se starati o
pravilnom radu radio-stanice, vriti trajnu kontrolu rada radio-sta-
nice, preduzimati mere za otklaae nedostataka i odgovarati za rad ra-
dio-stanice.
Ako imalac radio-stanice ne odredi odgovorno lice, funkcioner
koji rukovodi organom, odnosno lice koje prema statutu predstava or-
ganizaciju smatra se odgovornim u smislu stava 1. ovog lana.
lan 87.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom vazduhoplovu moe se, dok
se vazduhoplov nalazi na aerodromu, upotrebiti samo za radio-vezu sa slu-
bom kontrole letea, radi prijema podataka i uptustava za poletae i
kretae po manevarskim povrinama na aerodromu. Vazduhoplovi mogu,
dok se nalaze na aerodromu, koristiti prenosne radio-stanice za
ostvarivae radio-veze sa slubom prihvata i otpreme putnika, pritaga
i robe na tom aerodromu.
lan 88.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom brodu i drugom plovilu na
moru i unutraim plovnim putevima ne sme se upotrebavati dok se
brod, odnosno plovilo nalazi u luci, odnosno pristanitu, osim radio-
stanice koja slui za radio-vezu sa slubom luke pilotae i za manevri-
sae u luci, odnosno pristanitu, kao i prenosne radio-stanice za ostva-
rivae radio-veze u luci, odnosno pristanitu, pri iskrcavau i
ukrcavau putnika, istovara robe i drugim brodskim manipulacijama.
lan 89.
Radio-stanice sa stranim lokomotivama mogu se upotrebavati na
jugoslovenskim prugama do pogranine eleznike stanice u skladu sa
meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Repu-
bliku Jugoslaviju.
lan 90.
Sve vrste radio-stanica moraju se, pri emitovau, identifikovati.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ne moraju se identifikovati:
1) radio-relejne stanice;
2) zemaske satelitske stanice;
3) radio-stanice na sredstvima za spasavae kad automatski emituju
odreen signal za opasnost;
4) radio-far stanice za obeleavae mesta nesree;
5) druge radio-stanice odreene propisima o identifikaciji radio-
stanica.
lan 91.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabraeno je da prenosi:
1) lane ili pogrene signale i saoptea, naroito za opasnost,
hitnost, bezbednost ili identifikaciju;
2) signale i saoptea bez identifikacije, osim u sluaju pred-
vienom u lanu 90. stav 2. taka 4. ovog zakona;
56
3) signale i saoptea koji se ne odnose na egovu delatnost;
4) nepotrebne i suvine signale i saoptea.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabraeno je da:
1) prima signale i saoptea koji nisu nameeni emu ili koji nisu
za opti prijem;
2) objavuje sadraj, otkriva postojae, publikuje ili na drugi nain
koristi, bez odobrea, bilo koje signale i saoptea iz take 1. ovog
stava.
lan 92.
Znaci opasnosti i pozivi, poruke i saoptea koji se emituju u slu-
aju opasnosti za brod i drugi plovni objekat na moru i unutraim plov-
nim putevima, kao i za vazduhoplov, ili u sluaju elementarnih nepogoda i
pri spasavau udskih ivota, imaju prvenstvo u prenosu saoptea preko
svih vrsta radio-stanica.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, dozvoeno je da se, pored do-
deenih frekvencija i odreenih uslova za radio-stanice, upotrebe i
druge frekvencije i da se radi na nain koji je najpogodniji da imalac ra-
dio-stanice ostvari zadatak u vezi sa otklaaem opasnosti.
Imalac radio-stanice koji primi znake opasnosti duan je da odmah
prekine rad, da se odazove pozivu i stavi svoju radio-stanicu na raspo-
lagae, odnosno da postupi kako je najcelishodnije u takvoj situaciji.
6. Radio-veze oruanih snaga, organa unutraih poslova i
organa inostranih poslova
lan 93.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza, Savezni
sekretarijat za narodnu odbranu i savezni organ uprave nadlean za
unutrae poslove duni su da sarauju u razvoju sredstava i stanica za
kontrolu radio-emisija i na usavravau sistema kontrole radio-emisija
na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, naro-
ito radi obezbeivaa efikasnog i ekonominog koriea radio-fre-
kvencijskog spektra, otkrivaa i prekidaa rada radio-stanica bez
dozvole i nedozvoenih radio-emisija, kao i radi brzog otklaaa tet-
nih smeti.
lan 94.
Radio-veze oruanih snaga, organa unutraih poslova i organa
inostranih poslova blie se ureuju posebnim propisima, u skladu sa ovim
zakonom.
Oruane snage, organi unutraih poslova i organi inostranih po-
slova pridravaju se odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu
ovog zakona koji se odnose na namenu frekvencijskih opsega i vrsta emisija
u skladu sa prirodom slube koja se obava pomou odnosne radio-stanice,
kao i na preduzimae mera za spreavae tetnih smeti i na pruae po-
moi u sluaju opasnosti.
57
Kad radio-stanice oruanih snaga, odnosno organa unutraih po-
slova i organa inostranih poslova uestvuju u radio-slubama drugih ima-
laca radio-stanica, moraju se prilagoditi odredbama ovog zakona i
propisa donesenih na osnovu ovog zakona za vree takvih slubi.
Posebne uslove za instalisae, koriee, odravae i kontrolu
emisija i inspekciju radio-stanica oruanih snaga, odnosno organa unutra-
ih poslova i organa inostranih poslova, kao istraivae i otklaae
tetnih smeti izmeu tih radio-stanica, utvruje, zavisno od delokruga
organa uprave, savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner
koji rukovodi saveznim oerganom uprave nadlenim za unutrae poslove,
odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
inostrane poslove u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza.
lan 95.
Posebne uslove za instalisae, koriee, odravae i kontrolu
radio-emisija i inspekciju radio-veza u vezama za potrebe rukovoea u
drutveno-politikim zajednicama (plan raspodele i dodele frekvencija,
posebni uslovi za koriee frekvencija, pozivni znaci, znaci za iden-
tifikaciju i dr.) utvruje savezni organ uprave nadlean za poslove
saobraaja i veza, u sporazumu sa Saveznim sekretarijatom za narodnu od-
branu.
7. Evidencija podataka u oblasti radio-veza
lan 96.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, za potrebe pla-
niraa radio-frekvencija, kontrole radio-emisija i inspekciju radio-
stanica, vodi evidenciju podataka u oblasti radio-veza koji se odnose na:
1) dozvole za radio-stanice i podatke iz tih dozvola, osim za radio-
stanice iz lana 57. ta. 1. i 4. ovog zakona;
2) koordinaciju koriea radio-frekvencija sa susednim i drugim
zemama:
3) prijavivae i registrovae dodela radio-frekvencija kod
Meunarodnog saveza za telekomunikacije;
4) kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica;
5) imaoce radio-stanica;
6) reef teritorije Socijalistike Federativne Republike Jugosla-
vije (u daem tekstu: model reefa) i odgovarajuih pograninih podruja
susednih zemaa;
7) druge podatke koji se odnose na planirae radio-frekvencija,
kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica.
lan 97.
Organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za odreenu
vrstu radio-stanice vodi evidenciju dozvola za radio-stanice i podataka
iz tih dozvola.
58
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog lana dostava
saveznom organu uprave nadlenom za poslove radio-veza kopiju izdate
dozvole za radio-stanicu, u roku od osam dana od dana izdavaa te dozvole.
lan 98.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza vodi centralnu
evidenciju dozvola za radio-stanice koje su izdali organi uprave, odnosno
organizacije iz lana 97. ovog zakona i podataka iz tih dozvola.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza dostava
podatke za radio-stanicu za koju on izdaje dozvolu nadlenom organu
uprave u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, u roku od osam dana od
dana poetka rada te radio-stanice.
Podaci iz stava 2. ovog lana dostavaju se nadlenom organu u repu-
blici, odnosno autonomnoj pokrajini za radio-stanice na enoj teri-
toriji.
lan 99.
Podatke iz lana 96. ovog zakona mogu koristiti zainteresovani
organi uprave u drutveno-politikim zajednicama, oruane snage, dru-
tveno-politike organizacije i drutvene organizacije.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe podatke
iz lana 96. ovog zakona dati preduzeima i drugim samoupravnim organi-
zacijama i zajednicama, na ihov zahtev, i to samo one koji se odnose na i-
hov sistem radio-veza.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza daje podatke iz
stava 2. ovog lana uz naknadu.
8. Kontrola radio-emisija i ispitivae u radio-vezama
lan 100.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe na te-
ritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije da osniva
centre za kontrolu radio-emisija (u daem tekstu: kontrolno-merni cen-
tri), kao podrune organizacione jedinice, sa zadatkom da vre odreene
poslove iz egove nadlenosti.
Odluku o osnivau kontrolno-mernih centara donosi Savezno izvr-
no vee, na predlog saveznog organa uprave nadlenog za poslove radio-
veza.
lan 101.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe na zahtev
organizacija i organa da:
1) ispituje radio-stanice i sisteme radio-veza radi proveravaa da
li ispuavaju uslove odreene ovim zakonom i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona;
2) ispituje predajnike, prijemnike, antene i druge ureaje koji se
koriste u sistemu radio-veza, radi proveravaa da li tu ureaji imaju ka-
rakteristike utvrene jugoslovenskim stnadardima ili propisima donese-
nim na osnovu ovog zakona;
59
3) vri i druga ispitivaa i merea u oblasti radio-veza za potrebe
planiraa i projektovaa novih sistema i mera radio-veza.
Za ispitivae i meree iz stava 1. ovog lana plaa se naknada.
Obaveza plaaa naknade iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na rade
predviene u l. 62, 63. i 119. ovog zakona.
9. Tehnika sredstva, oprema i objekti
lan 102.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza planira i
obezbeuje odgovarajua tehnika sredstva, opremu i objekte radi vrea
poslova odreenih ovim zakonom.
lan 103.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe pojedine
poslove iz lana 101. ovog zakona poveriti organizaciji ili zajednici koja
je struno osposobena da moe vriti odreene poslove za potrebe tog
organa.
IV. MERE ZA OBEZBEEE VEZA
lan 104.
Objekti i tehnika sredstva veza moraju biti postaveni, korieni
i odravani tako da ihov rad ne prouzrokuje smete u funkcionisau i
korieu drugog sistema veza ili egovog dela.
lan 105.
Radi obezbeea uslova za pravilno i nesmetano funkcionisae i
razvoj obavezno povezanih sistema veza, imaoci tih sistema imaju pravo da
na nain i pod uslovima utvrenim propisima o eksproprijaciji na
zemitima i objektima u drutvenoj svojini i svojini graana izgrauju,
postavaju i odravaju objekte i tehnika sredstva veza koji su sastavni
deo ihovog sistema veza.
U prunom i putnom pojasu mogu se polagati kablovi za sisteme veza
pod uslovom da se time ne ugrozi bezbednost saobraaja i stabilnost
saobraajnog objekta.
lan 106.
Pri izgradi i postavau objekata i tehnikih sredstava veza na
zemite i u objekat u drutvenoj svojini i svojini graana, imaoci oba-
vezno povezanih sistema veza duni su da sprovedu propisane mere za
zatitu sistema veza od oteea do kojih bi moglo doi normalnim kori-
eem odnosnog zemita ili objekta.
60
lan 107.
U blizini objekata, tehnikih sredstava veza i spojnih puteva
sistema veza imalaca sistema veza ne smeju se izvoditi radovi ili podizati
objekti koji bi mogli da otete ili ometaju ihovo funkcionisae.
Ako u blizini objekta i tehnikih sredstava veza treba da se izvedu
odreeni radovi ili podigne novi objekt, investitor, odnosno izvoa
radova duan je da o tome blagovremeno pribavi saglasnost imaoca odno-
snog sistema veza radi preduzimaa potrebnih mera za zatitu i obezbe-
ee nesmetanog funkcionisaa tog sistema veza.
Trokove preduzimaa mera iz stava 2. ovog lana snosi investitor,
odnosno izvoa radova.
lan 108.
U blizini odreenih radio-stanica i na pravcima prostiraa
usmerenih radio-talasa od jedne do druge radio-stanice mora postojati
zatitna zona u kojoj se ne smeju graditi druge radio-stanice ili objekti i
postrojea koji svojom lokacijom, konstrukcijom i funkcionisaem mogu
ometati prostirae radio-talasa ili prouzrokovati smete u radio-
vezama.
Veliina zatitne zone iz stava 1. ovog lana i uslovi pod kojima se
odreeni objekti mogu graditi u toj zoni utvruju se prema radio-fre-
kvencijskom opsegu u kome radio-stanice rade, vrsti prenosa poruka i tipu
antene.
lan 109.
Ispod nadzemnih i iznad podzemnih ianih vodova ili u ihovoj ne-
posrednoj blizini, kao i na pravcima usmerenih radio-talasa od predajne
do prijemne radio-stanice ne smeju se saditi sadnice koje bi mogle da
otete ili ometaju rad tih vodova, odnosno veza.
Ako usled razvoja rastia doe do ometaa rada inih vodova ili
radio-veza po radio-koridorima, nosilac prava raspolagaa, odnosno
sopstvenik zemita duan je da potkree rastie.
Ako nosilac prava raspolagaa, odnosno sopstvenik zemita ne
potkree rastie, potkresae ga imalac sistema veza o svom troku.
lan 110.
Ako je zbog izgrade ili rekonstrukcije nekog investicionog objekta
neophodno da se izmesti odreeni objekt, postrojee, ureaj ili spojni put
sistema veza, izmetae e se izvriti u skladu sa tehnikim uslovima za
taj sistem.
Trokove izmetaa iz stava 1. ovog lana snosi investitor.
lan 111.
Elektroenergetska postrojea za prenos, raspodelu i koriee
elektrine energije koja se nalaze u blizini sistema veza ili egovog dela
moraju biti izvedena, koriena i odravana tako da ihov rad ne prou-
zrokuje smete u funkcionisau odnosnog sistema veza i da ne dovodi u
opasnost ivot i zdrave udi koji izvode radove na sistemu veza ili
koriste sistem veza.
61
lan 112.
Elektrina i druga postrojea, ureaji i aparati ne smeju proizvo-
diti elektromagnetske smete u radu bilo kog sistema veza ili u prijemu
poruka i radio televizijskih programa (u daem tekstu: prijem radio-emi-
sija).
Elektrina i druga postrojea, ureaji i aparati proizvedeni ili
uvezeni za koriee na teritoriji Socijalistike Federativne Re-
publike Jugoslavije moraju imati atest da su na ima sprovedene mere za
suzbijae elektromagnetskih smeti u radu sistema veza i u prijemu po-
ruka i radio-emisija.
lan 113.
U gradovima i naseima gradskog karaktera, a prema potrebi i van
nasea, ne smeju se postavati radio-stanice iznad odreene snage zra-
ea, zavisno od frekvencijskog opsega, kao ni radio-stanice koje mogu
ometati normalan ra drugih sistema veza ili prijem radio-emisija.
U gradovima i naseima gradskog karaktera moraju se utvrditi
slobodni pravci za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori).
lan 114.
Zajedniki antenski sistemi iz lana 45. i kablovski distribucioni
sistemi iz lana 46. ovog zakona smatraju se ureajima u sistemu veza u
skladu sa ovim zakoom, a imalac tih ureaja mora ih odravati u ispravnom
stau.
V. MEUNARODNE VEZE
lan 115.
Sistemi veza mogu se povezivati sa sistemima veza drugih zemaa na
osnovu meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Federativnu
Republiku Jugoslaviju.
Sistemi veza iz stava 1. ovog lana moraju pored uslova iz ovog zakona
ispuavati i odgovarajue uslove iz meunarodnih ugovora i stnadarde
koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Meunarodne veze grade se i uspostavaju sa sistemima veza drugih
zemaa na nain kojim se ne naruava tehnoloko jedinstvo sistema veza
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, odnosno interesi bez-
bednosti zeme.
Imaoci sistema veza koji neposredno izvravaju meunarodne ugo-
vore mogu sa stranim pravnim licima neposredno zakuivati posebne ugo-
vore radi izvravaa tih meunarodnih ugovora u okviru svojih ovla-
ea.
lan 116.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza, u sa-
glasnosti sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim orga-
nom uprave nadlenim za unutrae poslove, izdaje dozvolu za povezivae
sistema veza sa sistemom veza druge zeme.
62
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvola nije potrebna ako se
proiruje kapacitet sistema veza JPTT i JRT na postojeim meunarodnim
relacijama.
lan 117.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza ostvaruje
saradu i odrava veze sa meunarodnim organizacijama i organima i orga-
nizacijama drugih zemaa koje se bave poslovima veza i stara se o izvra-
vau meunarodnih ugovora u oblasti veza koji obavezuju Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Saradu sa meunarodnim organizacijama i organima i organiza-
cijama drugih zemaa mogu ostvariti i zajednice i poslovne zajednice
preduzea u iju delatnost preteno spada vree odreenih poslova uz
oblasti veza, u skladu sa meunarodnim ugovorima koji obavezuju Soci-
jalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza koordi-
nira i usaglaava stavove zainteresovanih saveznih organa uprave, save-
znih organizacija, zajednica i poslovnih zajednica preduzea u pogledu
meunarodne sarade u oblasti veza radi ostvarivaa interesa Jugoslavije
u oblasti veza.
VI. INSPEKCIJSKI NADZOR
lan 118.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza vri
inspekcijski nadzor nad izvravaem ovog zakona, propisa donesenih na
osnovu ovog zakona i meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju, a naroito u pogledu:
1) povezivaa pojedinih sistema veza sa odgovarajuim sistemima
veza drugih zemaa;
2) pravilnog ostvarivaa i funkcionisaa sistema meunarodnih
veza.
lan 119.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza vri nadzor
nad primeivaem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i
meunarodnih ugovora u oblasti radio-veza koji obavezuju Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
U okviru nadzora iz stava 1. ovog lana, savezni organ uprave nadle-
an za poslove radio-veza ostvaruje:
1) kontrolu dozvoenih radio-emisija;
2) otkrivae nedozvoenih radio-emisija i preduzimae mera za pre-
kidae tih radio-emisija;
3) istraivae tetnih smeti i preduzimae mera za otklaae
tetnih smeti, i to:
izmeu radio-stanica u zemi i radio-stanica u inostranstvu;
izmeu radio-stanica u zemi:
63
izmeu radio-stanica saveznih organa uprave i saaveznih organi-
zacija, kao i izmeu tih radio-stanica i radio-stanica drugih imalaca:
4) inspekciju radio-stanica obavezno povezanih sistema veza, inspek-
ciju radio-stanica sistema veza iji se planovi razvoja usaglaavaju na ni-
vou saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza, kao i
inspekciju radio-stanica bez dozvola i radio-stanica iz stava 2. taka 3.
ovog lana.
lan 120.
Inspekcijski nadzor iz lana 118. ovog zakona vri savezni inspek-
tor za veze, a inspekcijski nadzor iz lana 119. ovog zakona savezni in-
spektor za radio-veze (u daem tekstu; savezni inspektor). Poslove
kontrole radio-emisija iz lana 119. ovog zakona vre kontrolori radio-
emisija.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za po-
slove radio-veza moe se za vree odreenih poslova inspekcijskog nad-
zora iz lana 119. ovog zakona odrediti i drugog strunog radnika iz
oblasti radio-veza, u skladu sa samoupravnim optim aktom radne zajed-
nice.
lan 121.
Za vree poslova saveznog inspektora mogu se postavati samo lica
koja imaju propisanu strunu spremu.
Savezni inspektor mora imati posebnu legitimaciju za vree
inspekcijskih poslova.
Kontrolor radio-emisija mora imati posebnu legitimaciju za vr-
ee poslova kontrole radio-emisija, odnosno radio-stanice.
Legitimaciju saveznog inspektora za veze izdaje savezni organ uprave
nadlean za poslove saobraaja i veza, a saveznog inspektora za radio-veze
i kontrolora radio-emisija savezni organ uprave nadlean za poslove ra-
dio-veza.
lan 122.
Ako se inspekcijski nadzor vri u organu ili organizaciji, savezni
inspektor duan je da o svom prisustvu obavesti stareinu organa, odno-
sno odgovorno lice u organizaciji.
Savezni inspektor duan je da uva sve podatke koje sazna pri vreu
inspekcijskog nadzora koji predstavaju dravnu, vojnu, slubenu i po-
slovnu tajnu.
lan 123.
Savezni inspektor ima pravo da, pri vreu inspekcije, pregleda po-
strojea i ureaje koji se koriste za meunarodne veze i da izvri ili zah-
teva izvree odreenih ispitivaa u vezi sa staem i radom itih
postrojea i ureaja.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda tehniku i drugu doku-
mentaciju koja sadri podatke potrebne za vree inspekcijskog nadzora.
Pri vreu inspekcijskog nadzora mora se voditi rauna o tome da se
ne ometa redovan rad sistema meunarodnih veza, odnosno redovan rad ra-
dio-stanica.
64
lan 124.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda dozvolu za radio-stanicu,k
ovlaea operatora radio-stanice, tehniku i drugu dokumentaciju koja
se odnosi na radio-stanicu i samu radio-stanicu ili pojedine ureaje u ra-
dio-stanici, kao i da izvri odreena ispitivaa i merea na radio-
stanici ili na pojedinim ureajima u radio-stanici, ili da od imaoca, od-
nosno korisnika radio-stanice zahteva izvree takvih ispitivaa i me-
rea.
lan 125.
Imaoci sistema veza i odreenih sredstava veza, odnosno radio-
stanica duni su da saveznom inspektoru omogue vree inspekcije, da
mu daju potrebna obavetea i omogue da razgleda dokumentaciju po-
trebnu za vree inspekcijskog nadzora, kao i da, na zahtev saveznog in-
spektora, bez odlagaa dostave potrebne podatke i materijale.
Imaoci radio-stanica duni su da se odazovu pozivima radi vrea
kontrolnih radio-merea.
lan 126.
Ako savezni inspektor za veze u vreu nadzora utvrdi da se imaoci
sistema veza ne pridravaju odredaba ovog zakona ili drugih saveznih
propisa iz oblasti veza, duan je da preduzme jednu ili vie od sledeih
mera:
1) da odredi rok i da naredi da se otklone nedostaci na ureajima,
spojnim putevima i drugoj opremi koja se koristi za meunarodne veze, kao
i nepravilnosti u ihovom radu ako utvrdi da ti nedostaci, odnosno
nepravilnosti ometaju ili bi mogli da ometaju ihovo pravilno funkci-
onisae;
2) da predloi saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobra-
aja i veza privremen prekid rada ureaja, spojnih puteva i druge opreme
koja se koristi za meunarodne veze dok se ne ispune propisani uslovi pod
kojima se oni mogu koristiti, da odredi rok u kome se ti uslovi moraju is-
puniti;
3) da naredi privremen prekid rada postrojea ili ureaja dok se ne
otklone utvreni nedostaci, odnosno utvrene nepravilnosti ako se ne
postupi u smislu take 1. ovog stava.
Ako savezni inspektor utvrdi da nisu ispueni uslovi za povezivae
pojedinih sistema veza sa odgovarajuim sistemom veza drugih zemaa, oba-
vestie o tome savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza.
Ako se nedostaci, odnosno nepravilnosti u radu postrojea i ureaja
iz st. 1. i 2. ovog lana ne otklone ni u odreenom roku, savezni organ
uprave nadlean za poslove saobraaja i veza, na zahtev saveznog inspek-
tora, donee reee o zabrani koriea tih sistema i odredie mere za
spreavae rada odnosnih postrojea i ureaja.
lan 127.
Ako savezni inspektor prilikom vrea nadzora utvrdi da se imaoci
radio-stanica ne pridravaju odredaba ovog zakona, propisa donesenih na
65
osnovu ovog zakona i meunarodnih ugovora u oblasti radio-veza, duan je
da naredi preduzimae sledeih mera:
1) da se, u odreenom roku, otklone nepravilnosti u radio-emisiji, od-
nosno nedostaci na radio-stanici;
2) da odmah prekine rad radio-stanice bez dozvole ili nedozvoenu
radio-emisiju i da odredi mere za onemoguavae rada radio-stanice bez
dozvole ili nedozvoene radio-emisije;
3) da se privremeno prekine emisija radio-stanice koja prouzrokuje
tetnu radio-smetu u prijemu druge radio-stanice dok se ne otklone
uzroci te radio-smete.
Ako imalac radio-stanice ne postupi po nareeu iz ta. 1. do 3. stav
1. ovog lana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu donee, na zahtev saveznog inspektora, reee o oduzimau
dozvole i odredie mere za onemoguavae radio-emisije te radio-stanice.
lan 128.
Ako je savezni inspektor, prilikom vrea poslova inspekcijskog
nadzora, izdao nareee ili izrekao zabranu iz l. 126. i 127. ovog zakona,
reee o tom nareeu ili zabrani dostavie odmah organizaciji ili
licu na koje se to reee odnosi.
lan 129.
Ako savezni inspektor utvrdi da u zoni prostiraa usmerenih radio-
talasa postoji rastie ili se grade objekti ili postrojea koji svojom lo-
kacijom, konstrukcijom ili funkcionisaem mogu ometati predaju, odno-
sno prijem radio-emisija u toj zoni, obavestie o tome organ uprave koji je
izdao odobree za izgradu tog objekta, odnosno postrojea, kao i imaoca
sistema veza, i predloie mere koje treba preduzeti da se ne ometa pre-
daja, odnosno prijem radio-emisija.
Organ uprave iz stava 1. ovog lana duan je da, u roku od 30 dana od
dana prijema obavetea, izvesti savezni organ uprave nadlean za po-
slove radio-veza o preduzetim merama.
lan 130.
Savezni inspektor vri inspekcijski nadzor samostalno i duan je
da se u vreu tog nadzora pridrava ovog zakona i propisa donesenih na
osnovu ovog zakona.
Protiv reea saveznog inspektora donesenog po odredbama l. 126.
i 127. ovog zakona moe se, u roku od osam dana od dana prijema reea,
podneti albu saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobraaja i
veza, odnosno saveznom organu uprave nadlenom za poslove radio-veza.
alba ne odlae izvree reea.
lan 131.
Kad savezni inspektor u vreu inspekcijskog nadzora utvrdi da je
povredom propisa uien prekraj, privredni prestup ili krivino delo,
duan je da bez odlagaa podnese zahtev za pokretae prekrajnog
5
66
postupka, odnosno prijavu za pokretae postupka zbog privrednog prestupa
ili krivinog dela.
Organ kome je podnesen zahtev za pokretae prekrajnog postupka,
odnosno organ kome je podnesena prijava za pokretae postupka zbog pri-
vrednog prestupa ili kve nadlean za poslove saobraaja i veza, odnosno
savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza iji je savezni in-
spektor podneo taj zahtev, odnosno prijavu.
lan 132.
Za postupae saveznog inspektora vae odredbe propisa o optem
upravnom postupku.
lan 133.
Saveznom inspektoru, odnosno kontroloru radio-emisije, prilikom
otkrivaa radio-stanice bez dozvole ili radio-stanice ija radio-emisija
prouzrokuje tetnu smetu, mora se, na osnovu reea saveznog organa
uprave nadlenog za poslove radio-veza, omoguiti ulazak u tu stan ili
druge prostorije radi pristupa toj radio-stanici.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, saveznom inspektoru, odnosno kontro-
loru radio-emisije, mora se omoguiti ulazak u stan ili druge prostorije i
bez reea saveznog organa uprave nadlenog za radio-veze, ako je otkri-
vena radio-stanica bez dozvole ili radio-stanica ija radio-emisija prou-
zrokuje tetnu smetu, kojom se ugroava funkcionisae u sistemu veza
oruanih snaga, unutraih poslova ili u sistemu veza u oblasti bezbed-
nosti saobraaja, a na taj nain i bezbednost zeme, udi ili imovine ve-
eg obima.
lan 134.
Imalac sistema veza duan je da svojim optim aktom utvrdi or-
ganizaciju i nain vrea kontrole svog sistema veza i da obezbedi stalno
vree te kontrole.
VII. KAZNENE ODREDBE
lan 135.
vredni prestup pravno lice kao imalac sistema veza:
1) ako svoj sistem veza ne planira, ili ne gradi ili ne koristi ili ne
odrava na nain koji obezbeuje tehnoloko jedinstvo sistema veza u
skladu sa osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom sistema veza
(lan 6. stav 1);
2) ako svoj sistem veza ne povee u Sistem veza Jugoslavije (lan 27);
3) ako sistem veza koji se obavezno povezuje u Sistem veza Jugoslavije
ne povee tako da ovaj sistem moe efikasno funkcionisati u vanrednim
okolnostima (lan 26. stav 2).
Za rade iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 500 do
10.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza.
Za rade iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u organu
drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj za-
67
jednici koja je imalac sistema veza, novanom kaznom od 500 do 10.000 novih
dinara.
lan 136.
vredni prestup pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza:
1) ako objekte ili tehnika sredstva veze koja su od znaaja za tehno-
loko jedinstvo sistema veza proizvodi ili projektuje ili upotrebava
ili gradi ili odrava mimo propisanih standarda ili tehnikih nor-
mativa ili normi kvaliteta proizvoda i usluga ili tehnikih uslova ili
propisa donesenih na osnovu saveznih zakona (lan 14);
2) ako novoizgraeni sistem veza ili deo sistema veza koji predsta-
va odreenu tehnoloku celinu pusti u rad i koristi bez tehnikog pre-
gleda (lan 16);
3) ako u svom sistemu veza ne obezbedi neprekidno napajae elektri-
nom energijom u redovnim i vanrednim okolnostima onih postrojea ili
ureaja od kojih zavisi pravilno funkcioisae i nesmetano koriee
Sistema veza Jugoslavije (lan 29. stav 1).
8.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza
ili sredstava veza.
Za rade iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u organu
drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj za-
jednici koja je imalac sistema veza ili sredstava veza, novanom kaznom od
400 do 8.000 novih dinara.
lan 137.
vredni prestup PTT organizacija, radio-difuzna organizacija, elektro-
privredna organizacija ili drugo pravno lice:
1) ako ne izgradi kanalizacionu mreu za pretplatniku telekomuni-
kacionu mreu ili kablovsku distribucionu mreu za distribuciju radio
i televizijskih programa ili ako u objekte ne ugradi telefonsku i kablov-
sku distribucionu instalaciju (lan 18. st. 1. i 2);
2) ako prioritetno ne obezbedi napajae elektrinom energijom
postrojea i ureaja obavezno povezanih sistema veza (lan 29. stav 2);
3) ako sistem veza ne planira, ne gradi ili ne odrava na nain koji
obezbeuje egovo tehnoloko jedinstvo i nesmetano funkcinie (lan
32. stav 2);
4) ako ne organizuje ili ne vri PTT usluge na nain i pod uslovima
koji obezbeuju efikasno i kvalitetno zadovoavae potreba korisnika
tih usluga i u skladu sa interesima bezbednosti zeme (lan 33);
5) ako ne obezbedi pravilno i nesmetano funkcionisae PTT saobra-
aja ili ako PTT usluge ne vri u skladu sa zakonom ili optim aktima
Zajednice JPTT (lan 36);
6) ako ne preduzima mere za obezbeee i zatitu sistema veza i
funkcionisae PTT saobraaja na svom podruju (lan 37. stav 1);
5*
68
7) ako svoj sistem veza povee sa sistemom veza druge zeme protivno
uslovima iz ovog zakona ili odgovarajuim uslovima iz meunarodnih ugov-
ora ili standardima koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Re-
publiku Jugoslaviju ili na nain kojim se naruavaju tehnoloko
jedinstvo sistema veza Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
ili interesi bezbednosti zeme (lan 115. st. 2. i 3).
6.000 dinara i odgovorno lice u PTT organizaciji, radio-difuznoj or-
ganizaciji, elektroprivrednoj organizaciji ili drugom pravnom licu.
Za rade iz take 1. stav 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od
300 do 6.000 novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike
zajednice ili drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici.
lan 138.
aj pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza ili investi-
tor:
1) ako uspostavi ili koristi vezu suprotno interesima bezbednosti
zeme i osnovama socijalistikog samoupravnog ureea ili javnom redu
ili moralu (lan 9);
2) ako ne obezbedi nepovredivost tajnosti poruke koja se prenosi
egovim sistemom veza ili ako ne vri kontrolu obezbeea nepovredivo-
sti tajnosti poruke (lan 10);
3) ako ne organizuje ili trajno ne vri kontrolu funkcionisaa ili
koriea svog sistema veza ili ne vri preglede objekata i tehnikih
sredstava veza koji su sastavni deo egovog sistema veza ili ako blago-
vremeno ne preduzme potrebne mere za otklaae smeti i nedostataka u
svom sistemu veza (lan 22. stav 1);
4) ako o nastalom prekidu na meunarodnim vezama ili na vezama
izmeu republika i autonomnih pokrajina ne obavesti savezni organ
uprave nadlean za poslove saobraaja i veza (lan 22. stav 2);
5) ako ne organizuje ili povremeno ne vri zajednike vebe radi
provere funkcionisaa Sistema veza Jugoslavije ili egovih delova i
mogunosti za ihovo koriee u celoj zemi ili odreenim delovima
zeme (lan 30);
6) ako svoj sistem veza koji se obavezno povezuje ili pojedine delove
tog sistema veza, u sluaju vanrednih okolnosti, ne koristi na propisani
nain (lan 31);
7) ako prilikom izgrade stambenog, poslovnog ili drugog grae-
vinskog objekta ne preduzme neku od mera koje je utvrdila radio-difuzna
organizacija na tom podruju da ne pogora kvalitet prijema radio-difu-
znih emisija kod korisnika na tom podruju (lan 48);
8) ako u zatitnoj zoni gradi objekte ili postrojea ili druge radio-
stanice koji svojom lokacijom ili konstrukcijom ili funkcionisaem
mogu ometati prostirae radio-talasa ili prouzrokovati smete u radio-
vezama (lan 108. stav 1);
69
9) ako svoj sistem veza povee sa sistemom veza druge zeme bez doz-
vole nadlenog saveznog organa uprave (lan 116. stav 1).
3.000 novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza
ili sredstava veza ili odgovorno lice investitora.
3.000 novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-
jednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici.
lan 139.
1) ako prenos poruka ne vri na nain kojim se obezbeuje pouzdano i
brzo sporazumevae upotrebom jedinstvenih izraza ili pojmova ili zna-
kova ili skraenica (lan 11);
2) ako ne daje prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na bezbednost
zeme i udskih ivota na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van
atmosfere, kao i na ugroenost imovine veeg obima (lan 13);
3) ako o svom sistemu veza ne vodi i na propisani nain ne dostava
odreene tehnike i druge podatke znaajne za bezbednost zeme i tehnolo-
ko jedinstvo sistema veza, odnosno sredstvima veza (lan 20);
4) ako u sluaju prekida veze u nekom od obavezno povezanih sistema
veza odmah ne preduzme potrebne mere da se u to kraem roku veza ponovo
uspostavi (lan 23);
5) ako prenosi lane ili pogrene signale ili saoptea, ili saop-
tea bez identifikacije, ili signale ili saoptea koja se ne odnose na
egovu delatnost, ili nepotrebne ili suvine signale ili saoptea, ili
ako prima signale ili saoptea koja nisu nameena emu ili koja nisu za
opti prijem, ili objavuje sadraj ili otkriva postojae, ili publikuje
ili na drugi nain koristi, bez odobrea navedene signale i saoptea
(lan 91. st. 1. i 2);
6) ako ne prekine rad radio-stanice odmah kad primi znak opasnosti i
ne odazove se pozivu i ne stavi svoju radio-stanicu na raspolagae, odno-
sno ako u takvoj situaciji ne postupi na najcelishodniji nain (lan 92.
stav 3).
2.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
Za radu iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 250 do
2.500 novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-
Za prekraj iz ta. 2, 5. i 6. stav 1. ovog lana odgovornom licu moe
se, uz novanu kaznu, izrei i zatitna mera zabrane vrea dunosti od-
govornog lica u trajau od est meseci.
lan 140.
70
1) ako u blizini objekta ili tehnikih sredstava veza ili spojnih pu-
teva sistema veza izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da
otete ili ometaju ihovo funkcionisae (lan 107. stav 1);
2) ako od imaoca sistema veza blagovremeno ne pribavi saglasnost da
u blizini egovih objekata ili tehnikih sredstava veza moe izvesti od-
reene radove ili podii novi objekat (lan 107. stav 2);
3) ako elektroenergetska postrojea za prenos ili raspodelu ili
koriee elektrine energije u blizini sistema veza ili egovog dela
ne izvede ili ne koristi ili ne odrava tako da ihov rad ne prouzrokuje
smete u funkcionisau odnosnog sistema veza ili dovodi u opasnost i-
vot ili zdrave udi koji izvode radove na sistemu veza ili koriste si-
stem veza (lan 111);
4) ako elektrina ili druga postrojea, ureaje ili aparate gradi
ili ugrauje tako da prouzrokuju elektromagnetske smete u radu nekog
sistema veza ili u prijemu poruka ili radio ili televizijskih programa
(lan 112. stav 1);
5) ako u gradu ili naseu gradskog karaktera ili van nasea postavi
radio-stanicu iznad odreene snage zraea ili radio-stanicu koja moe
ometati druge veze ili prijem radio-emisija (lan 113).
Za rade iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 20o do 2.000 novih
dinara kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
Za rade iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 200 do 2.000 novih
dinara kaznie se i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-
lan 141.
1) ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema
veza (lan 8);
2) ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (lan 68);
3) ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana
nastupaa neke od okolnosti iz lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave,
odnosno organizaciji koja ju je izdala (lan 76. stav 2);
4) ako koristi radio-stanicu ili radio-sistem koji ne ispuavaju
propisane uslove (lan 81);
5) ako na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu ne prilagodi rad radio-stanice nastalim promenama (lan
83);
6) ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrava propisanih
uslova ili ako ne obezbedi da se radom egove radio-stanice ne stvaraju
smete u radu drugih radio-stanica ili ako ne preduzima mere za blago-
vremeno otklaae nepravilnosti u radu svoje radio-stanice (lan 85.
stav 1);
7) ako se radio-stanica pri emitovau ne identifkuje (lan 90. stav 1).
71
dinara kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
dinara kaznie se i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-
lan 142.
Novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara kaznie se za prekraj
pojedinac imalac sredstava veza ili korisnik veza:
1) ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema
veza (lan 8);
2) ako uspostavi i koristi vezu suprotno interesima bezbednosti ze-
me, osnovama socijalistikog samoupravnog ureea, kao i javnom redu i
moralu (lan 9);
3) ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (lan 68);
4) ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana
nastupaa neke od okolnosti iz lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave,
odnosno organizaciji koja ju je izdala (lan 76. stav 2);
5) ako koristi radio-stanicu koja ne ispuava uslove propisane ovim
zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 81. stav 1);
6) ako, na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za
radio-stanicu, rad radio-stanice ne prilagodi nastalim promenama (lan
83);
7) ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrava propisanih
uslova ili ako ne obezbedi da se radom egove radio-stanice ne stvaraju
smete u radu drugih radio-stanica ili ako ne preduzima mere za blago-
vremeno otklaae nepravilnosti u radu svoje radio-stanice (lan 85.
stav 1);
8) ako se radio-stanica ne identifikuje pri emitovau (lan 90. stav
1);
9) ako u blizini objekata ili tehnikih sredstava veza ili spojnih pu-
teva sistema veza izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da
otete ili ometaju ihovo funkcionisae (lan 107. stav 1);
10) ako od imaoca sistema veza ne pribavi blagovremeno saglasnost da
u blizini egovih objekata ili tehnikih sredstava veza moe izvesti od-
reene radove ili podii novi objekat (lan 107. stav 2);
11) ako ispod nadzemnih ili iznad podzemnih ianih vodova ili na
pravcima usmerenih radio-talasa ili u ihovoj neposrednoj blizini sadi
sadnice koje mogu otetiti ili ometati rad tih vodova (lan 109. stav 1);
12) ako egovo elektrino ili drugo postrojee ili ureaj ili apa-
rat prouzrokuje elektromagnetske smete u radu nekog sistema veza ili u
prijemu poruka ili radio ili televizijskih programa (lan 112. stav 1).
Za rade iz ta. 3. do 9. stav 1. ovog lana, pored novane kazne, ili
samostalno, moe se izrei zatitna mera oduzimaa radio-stanice.
lan 143.
Novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara kaznie se za prekraj
voa vazduhoplova ili zapovednik pomorskog broda ili plovila unutra-
72
e plovidbe ili drugo odgovorno lice na vazduhoplovu ili pomorskom
brodu ili plovilu unutrae plovidbe ako, protivno odredbama l. 87. i
88. ovog zakona, koristi radio-stanicu za vreme dok se vazduhoplov nalazi
na vazduhoplovnom pristanitu ili za vreme dok se brod ili plovilo na-
lazi u luci, odnosno pristanitu.
VIII. OVLAUJUE ODREDBE
lan 144.
Ovlauje se Savezno izvrno vee da donese propise o: osnovnoj
tehnikoj i tehnolokoj koncepciji Sistema veza Jugoslavije (lan 6);
postupku za usklaivae planova razvoja (lan 7); nainu prikupaa, ob-
radi, razmeni i korieu informacija i podataka o sistemima veza (lan
19); nainu koriea obavezno povezanih sistema veza u sluaju vanred-
nih okolnosti (lan 31); organizaciji i nainu vrea kontrole radio-
emisija (lan 93); naknadama za koriee podataka iz oblasti radio-veza
(lan 99); naknadama za ispitivae i meree u oblasti radio-veza (lan
101).
lan 145.
nadlenim za poslove saobraaja i veza da donese propise o: upotrebi
jedinstvenih izraza, pojmova, znakova i skraenica za prenos poruka u si-
stemu veza (lan 11); tehnikim uslovima za tehnoloko jedinstvo sistema
veza (lan 14); uslovima grade zgrada, prostorija i drugih objekata za sme-
taj postrojea, ureaja, aparata i druge opreme koja se ugrauje u sistem
veza (lan 17); nainu povezivaa sistema veza u odgovarajuim telekomu-
nikacionim centrima sa sistemom veza JPTT (lan 27) odravau sistema
veza Jugoslavije (lan 28); planu namene radio-frekvencijskih opsega
(lan 61); strunoj spremi i drugim uslovima koje moraju ispuavati save-
zni inspektori (lan 121. stav 1); obrascu legitimacije saveznog inspek-
tora i kontrolora radio-emisija (lan 121. st. 2. i 3).
lan 146.
nadlenim za poslove saobraaja i veza da, u sporazumu sa saveznim se-
kretarom za narodnu odbranu, funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-
nom uprave nadlenim za unutrae poslove, funkcionerom koji rukovodi
saveznim organom uprave nadlenim za inostrane poslove i funkcionerom
koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove infor-
macija, donese propis o povezivau sistema veza sa odgovarajuim siste-
mima veza drugih zemaa i korieu meunarodnih veza (lan 116).
lan 147.
nadlenim za poslove saobraaja i veza da, u sporazumu sa saveznim se-
kretarom za narodnu odbranu i funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-
nom uprave nadlenim za unutrae poslove, donese propise o tehnikim
73
karakteristikama i eksploatacionim uslovima za radio-stanice stranih
pravnih lica (lan 56); amaterske radio-stanice (lan 57. taka 3) i radio-
stanice za telefoniju koje su predviene da rade u radio-frekvencijskim
opsezima nameenim za graane (lan 57. taka 4).
lan 148.
Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za po-
slove saobraaja i veza i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nalenim za unutrae poslove, donese propise o tehnikim i dru-
gim podacima i nainu voea i dostavaa podataka o sistemu veza, odno-
sno sredstvima veza (lan 20).
lan 149.
nadlenim za poslove radio-veza da donese propise o: pretplatnikim ra-
dio-stanicama za razliite oblike veza u sistemu veza JPTT (lan 57.
taka 1); tehnikim karakteristikama i eksploatacionim uslovima za ra-
dio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim brodovima i
drugim plovilima (lan 57. taka 2); radio-stanicama za telekomandovae
igrakama i napravama (lan 57. taka 5); planovima raspodele radio-fre-
kvencija (lan 62); obrascu dozvole za radio-stanice (lan 68); podacima i
dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavae dozvole za radio-
stanicu (lan 72); uslovima pod kojima se mogu koristiti pojedine vrste ra-
dio-stanica u razliitim radio-slubama, odnosno razliitim radio-fre-
kvencijskim opsezima (lan 85); identifikaciji radio-stanica (lan 90);
veliini zatitne zone u blizini odreenih radio-stanica (lan 108);
slobodnim pravcima za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori) u
gradovima i naseima gradskog karaktera (lan 113).
lan 150.
lenom za poslove standardizacije da, u sporazumu sa funkcionerom koji
rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza,
donese propise o karakteristikama zajednikih antenskih sistema i zajed-
nikih kablovskih distribucionih sistema i uslovima za ihovo instali-
rae, koriee i odravae (l. 45 i 46), kao i o uslovima i nainu
zatite sistema veza od smeti koje prouzrokuju elektromagnetska po-
strojea, ureaji i aparati (l. 111. i 112).
lan 151.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nalenim za po-
slove saobraaja i veza i funkcioner koji rukovodi saveznim organom
uprave nadlenim za radio-veze mogu propisivati prekraje za povrede
propisa iz l. 145, 146, 147. i 149. ovog zakona.
74
IX. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 152.
Do donoea planova raspodele, a najdocnije u roku od dve godine od
dana stupaa na snagu ovog zakona, dozvole za radio-stanice mogu se iz-
davati na osnovu do tada dodeenih radio-frekvencija.
lan 153.
Danom stupaa na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o
osnovama sistema veza (Slubeni list SFRJ, br. 24/74, 29/77 i 52/83).
Propisi koji su doneseni na osnovu tog zakona uskladie se sa od-
redbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupaa na snagu ovog
zakona.
lan 154.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1989. godine.
75
PR A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE
INSTALACIJE NISKOG NAPONA
*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) svojstva i karakteristike ureaja i opreme za izvoee elektri-
nih instalacija;
2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izvoeu i kori-
eu elektrinih instalacija;
3) oznaavae i obeleavae ureaja, opreme i elektrinih instala-
cija koji utiu na bezbednost i zatitu ivota i zdrava pri korieu
elektrinih instalacija;
4) tehnike mere zatite pri korieu elektrinih instalacija;
5) postupak i nain kontrolisaa i verifikacije propisanih
svojstava, karakteristika i kvaliteta elektrinih instalacija.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na elektrine instalacije
za: rudnike, prostorije ugroene od eksplozija, elektrinu vuu, brodove,
drumska vozila, osim kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih
javnih povrina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske
svrhe.
Nazivni napon elektrinih instalacija iz stava 1. ovog lana je do
1 000 V efektivne vrednosti za naizmeninu struju, ili do 1 500 V za jed-
nosmernu struju.
lan 3.
Termini upotrebeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslo-
venskim standardima JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih si-
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 53/88. Izmene i dopune ovog
pravilnika su objavene u Slubenom listu SRJ, broj 28/95.
76
stema, sistemi napajaa i klasifikacija spoaih uticaja utvreni su u
jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730.
II. UREAJI I OPREMA ZA IZVOEE ELEKTRINIH
INSTALACIJA
1. Opti uslovi
lan 4.
Tehniki uslovi za odreivae i postavae elektrine opreme,
zavisno od spoaih uticaja, utvreni su u jugoslovenskim standardima
JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.
lan 5.
Ureaji i oprema za elektrine instalacije (u daem tekstu:
elektrina oprema) moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu
elektrine istalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naiz-
meninu struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektrina oprema
koja se prikuuje izmeu faznog i neutralnog provodnika mora biti izo-
lovana za meufazni napon.
lan 6.
Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno
efektivnoj vrednosti struje za naizmeninu struju, koja e proticati to-
kom normalnog rada.
Elektrina oprema mora da podnese struje koje protiu u vanrednim
uslovima, u toku vremenskih perioda koje doputaju karakteristike
ureaja za zatitu.
lan 7.
Ako frekvencija utie na karakteristike elektrine opreme,
nazivna frekvencija te opreme mora odgovarati frekvenciji odgovaraju-
eg napojnog strujnog kola.
lan 8.
Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage
elektrine opreme koja se ugrauje mora biti podesna za normalan rad, uzi-
majui u obzir faktore optereea i intermitencije.
lan 9.
Elektrina oprema, prilikom normalnog rada i pri ukuivau i is-
kuivau, ne sme tetno da deluje na drugu opremu.
Elektrina oprema, ukuujui provodnike i kablove, mora se posta-
viti tako da se moe lako proveravati, odravati i prilaziti enim pri-
ucima i da se ome moe lako rukovati.
Zahtevi iz stava 2. ovog lana moraju biti ispueni i pri postavau
elektrine opreme u kuita.
lan 10.
Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavae moraju
se postaviti na rasklopne aparate radi oznaavaa ihove namene.
77
Upravaki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne
svetike i dr.) moraju se postavati na lako pristupana i vidiva mesta.
Tehniki uslovi, smerovi kretaa i boje upravakih i signalnih
elemenata utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS
N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.
lan 11.
Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno oznaiti tako da
se lako mogu raspoznati pri polagau, popravau ili zameivau.
Radi raspoznavaa koriste se provodnici odgovarajuih boja izolo-
vanog omotaa, ili se vri bojee, namotavae traka ili postavae
prstenova odreenih boja ili oznaka.
Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omotaa pro-
vodnika ili ile kabla, ili trake za omotavae, ili bojeem) koristi se
iskuivo za raspoznavae zatitnog provodnika, provodnika za izjedna-
ee potencijala i zatitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izlolovanog omotaa provodnika, ili
ile kabla, ili trake za omotavae, ili bojeem) koristi se za raspozna-
vae neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni
provodnik, taj provodnik se mora oznaiti svetloplavom bojom. U vie-
ilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile oznaavaju bro-
jevima, za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je oznaen
brojem 1.
U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se ko-
ristiti provodnik vieilnog kabla oznaen svetloplavom bojom za drugu
svrhu, ali ne u svrhu zatitnog provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za
razvod koriste izolovani provodnici, provodnik sa izolacijom sve-
tloplave boje ne sme se koristiti.
Izuzetno od st. 3, 4. i 5. ovog lana, zatitno neutralni provodnik
(PEN-provodnik) oznaava se celom svojom duinom kombinacijom zelene i
ute boje, a na krajevima kod prikuka svetloplavom bojom, ili celom
svojom duinom svetloplavom bojom, a na krajevima kod prikuka kombi-
nacijom zelene i ute boje.
Provodnici koji nisu oznaeni kombinacijom zelene i ute boje ili
svetloplavom bojom mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu
zatitnog provodnika, odnosno neutralnog provodnika. Kod vieilnih
kablova sa vie od pet ila, koji su oznaeni brojevima, provodnici ozna-
eni brojevima veim od jedan mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za
zatitni provodnik, odnosno neutralni provodnik.
Ako se neizolovani provodnici oznaavaju bojeem, ne moraju se
bojiti celom duinom (npr. bojee na irini 15 mm do 100 mm u svakom
odeku ili na svakom pristupanom delu smatra se zadovoavajuim).
Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvo-
smisleno uoive nije potrebno da se postavaju oznake za raspoznavae.
lan 12.
Ureaj za zatitu mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspo-
zna egovo pripadajue strujno kolo.
78
Ureaj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni or-
man, razvodna tabla, komandni pult i dr.).
lan 13.
eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona
moraju se postaviti na mesta na kojima ima vie strujnih kola, tako da
oznaavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (take napajaa i broj i
presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspozna-
vae ureaja za zatitu, ukuivae i iskuivae, kao i ihovo mesto
postavaa i izolacije.
lan 14.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult
ili razvodna kutija) mora se postaviti i grupisati elektrina oprema iste
vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektrine opreme druge vrste
struli i/ili napona tako da ne moe doi do meusobno tetnih uticaja.
2. Elektrini razvod
lan 15.
Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoene struje provodnika i
spoai uticaj na elektrini razvod utvreni su prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.752.
lan 16.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehanikih,
termikih i hemijskih oteea odgovarajuim tipom elektrinog
razvoda, nainom postavaa, poloajem ili oblogom.
Elektrini razvod ima dovono mehaniku vrstou ako su pro-
vodnici u instalacionim cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi
sa ispunom ili platom u malteru ili ispod maltera, a nezatieni ka-
blovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naroito ugroenim mestima (npr. pri voeu izolovanih pro-
vodnika i kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao
to je postavae u cevi, kanale i sl. uz primenu odgovarajueg stepena za-
tite zatitnim kuitem.
Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine
istalacije.
lan 17.
Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za
polagae provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimajui
u obzir i ograniavajue faktore zatitnih mera, karakteristika ureaja
za zatitu od kratkog spoja i preoptereea, temperature spojeva i dozvo-
eni pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektrine istalacije mora
biti maa od nazivne struje osiguraa ili nazivne vrednosti struje delo-
vaa ureaja za zatitu od preoptereea strujnog kola provodnika, a ta
vrednost mora biti maa od trajno dozvoene struje provodnika.
79
lan 18.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog pro-
vodnika u jednofaznom strujnom kolu ili u viefaznom strujom kolu u
kome su preseci faznih provodnika od bakra mai od 16 mm
2
, a preseci fa-
znih provodnika od aluminijuma mai od 25 mm
2
.
U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika
od bakra vei do 16 mm
2
, a presek faznog provodnika od aluminijuma vei
od 25 mm
2
, neutralni provodnik moe imati mai presek pod sledeim
uslovima:
1) da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukuujui i
eventualno pojavu harmonika, tokom normalnog rada nije vea od trajno do-
zvoene struje za taj presek;
2) da je neutralni provodnik zatien od preoptereea;
3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmae 16 mm
2
,
a presek neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmae 25 mm
2
.
Presek zatitnog provodnika utvren je prema jugoslovenskom
lan 19.
Presek izolovanih provodnika postavenih i mehaniki zatienih
u trajnim elektrinim instalacijama ne sme biti mai od 1,5 mm
2
za pro-
vodnike od bakra, ni mai od 2,5 mm
2
za provodnike od aluminijuma.
Zahtev iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih pro-
vodnika u rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektrinim apara-
tima za domainstvo i drugim elektrinim aparatima koji se prikuuju
na elektrinu instalaciju.
lan 20.
Dozvoeni pad napona izmeu take napajaa elektrine instalacije
i bilo koje druge take ne sme biti vei od sledeih vrednosti prema
nazivnom naponu elektrine istalacije, i to:
1) za strujno kolo osvetea 3%, a za strujna kola ostalih potroaa
5%, ako se elektrina istalacija napaja iz niskonaponske mree;
2) za strujno kolo osvetea 5%, a za strujna kola ostalih potroaa
8%, ako se elektrina instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja
je prikuena na visoki napon.
Za elektrine istalacije ija je duina vea od 100 m dozvoeni pad
napona poveava se za 0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od
0,5%.
lan 21.
Spoj provodnika i druge elektrine opreme (u daem tekstu: spoj)
mora biti izveden tako da bude osuguran i postaven tako da dozvoava
mogunost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu pro-
vodnika i egovom preseku.
Spoj mora biti pristupaan posle skidaa poklopca ili pregleda
alatom, a pristup mora imati stepen zatite najmae IP 2X prema jugo-
slovenskom standardu JUS N.A5.070.
80
lan 22.
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavati u instalaci-
onim cevima i instalacionim kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacio-
nim kutijama, kablovskim spojnicama i raskopnim blokovima, a mesta spa-
jaa moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu
elektrinog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, u zidovima koji se montiraju
od elemenata izlivenih od betona spajae se moe vriti i u kutijama
zidanih prikunica, i to ispod prikunica, pod uslovima da dubina tih
kutija doputa smetaj spojeva istog strujnog kola.
lan 23.
Meusobni spoj elektrine istalacije ili spoj elektrinog razvoda
sa elektrinom opremom mora biti izveden tako da elektrini razvod ne
bude izloen silama izvlaea ili uvijaa.
Ako se dejstvo sila iz stava 1. ovog lana ne moe izbei, mora se
predvideti sistem za rastereee.
lan 24.
Spoju u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da
moe trajno podnositi dozvoenu struju provodnika.
Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili
hemijskim uticajima ili vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajue
dodatne mere zatite.
lan 25.
Spoj mora biti izveden tako da ne doe do smaea preseka ili ote-
ea provodnika i izolacije.
lan 26.
Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i
na mestima prodiraa elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu
opremu, mora se izvriti trajno zaptivae (npr. uvodnicama).
lan 27.
Na mestima prolaza elektrinog razvoda kroz zidove, osim tipa koji
se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti od-
govarajua dodatna mehanika zatita (npr. pomou aure, cevi, kutije i
sl).
Ako elektrini razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor
mora biti zaobenih ivica.
lan 28.
Elektrini razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa
savitivim provodnicima ili kablovima.
81
lan 29.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine
instalacije, mora se izmeu ih obezbediti takav razmak da odravae
jedne instalacije ne ugroava druge instalacije.
Najmai dozvoeni razmak izmeu elektrinog razvoda i drugih
instalacija je 30 mm.
lan 30.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejaa,
cevi sa toplim vazduhom ili dimak, elektrini razvod mora se izolovati
toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih
uticaja.
lan 31.
Elektrini razvod ne sme se postaviti ispod neelektrinih instala-
cija na kojima je mogua kondenzacija vode ili drugih tenosti.
Elektrini razvod, po pravilu, ne sme se postavati u isti insta-
lacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektrinim instalacijama, a ako se
to ne moe izbei, mora se osigurati zatita od indirektnog dodira auto-
matskim iskueem napajaa ili primenom izolacije za opremu klase C i
mora se postaviti odgovarajua zatita od opasnih uticaja drugih instala-
cija.
lan 32.
Metalni delovi elektrinog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su iz-
loeni vodi ili kondenzaciji moraju biti zatieni od korozije spoa i
iznutra i moraju imati obezbeen odvod kondenzovane tenosti.
lan 33.
Ako se elektrini razvod postava po zidovima, najmai dozvoeni
razmak izmeu elemenata elektrinog razvoda i zida je 5 mm.
lan 34.
Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavati u isti omota
ili cev, niti blizu elektrinog razvoda iji je napon vii, osim ako
izmeu ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdrava ispitni
napon elektrinog razvoda vieg napona.
lan 35.
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavati
provodnici samo jednog strujnog kola, osim provodnika upravakih i
pomonih strujnih kola.
lan 36.
Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim
provodnika upravakih i pomonih strujnih kola.
lan 37.
Elektrini razvod mora biti postaven tako da u sluaju kvara ne
ugroava okolinu.
6
82
Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima)
koji se polau pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od
metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala.
Za privrivae elektrinog razvoda mogu se upotrebiti sredstva
i primeniti postupci koji ne izazivaju deformacije ili oteee izo-
lacije, kao to su: gipsovae, obujmice od izolacionog meterijala prila-
goene u obliku kabla, lepee ili zakivae ekserima sa podlonim
ploicama od izolacionog materijala i dr.
lan 38.
Kablovi podloni neposredno u malter i u zid moraju po celoj du-
ini biti pokriveni malterom debine najmae 4 mm.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kablovi ne moraju biti po-
kriveni malterom a ako su poloeni u upinama tavanica i zidova od be-
tona ili slinog materijala koji ne gori niti potpomae goree.
lan 39.
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u
zidu ili kablovi poloeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se
voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama
prostorije.
Pri horizontalnom polagau kablovi i instalacioni provodnici (u
instalacionim cevima) vode se na rastojau od 30 cm do 110 cm od poda i 200
cm od poda do tavanice.
Pri vertikalnom polagau kablova i instalacionih provodnika (u
instalacionim cevima) rastojae od ivica prozora i vrata mora biti
najmae 15 cm.
Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode moraju se
poklapati sa osom postavaa zagrevaa vode.
Koso polagae kablova i instalacionih provodnika (u instalacio-
nim cevima) dozvoeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.
lan 40.
Uslovi za polagae kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada
ili tu utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.
lan 41.
Polagae kablova na zid dozvoeno je ako kabl ima izolaciju od
termoplastinih materijala sa ispunom i platom, ako se polae na obuj-
mice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno zatien od mehani-
kih oteea.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postava na zid uz polagae
kablova iz stava 1. ovog lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen
zatite najmae IP 5X utvren za vlane prostorije, odnosno odgovarajui
stepen zatite za druge prostorije.
83
lan 42.
Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati
samo u suvim prostorijama i to ispod maltera, a u upine tavanica i
zidova od betona i slinog negorivog materijala i bez pokrivaa malte-
rom.
Kablovi iz stava 1. ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavati
u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih ploa, bez obzira na na-
in na koji se privruju, i ne smeju se polagati na zapaive materijale
ni kad se pokrivaju malterom.
lan 43.
Za prikuak prenosnih aparata i neprenosivih aparata koji se po-
meraju radi prikuivaa ili su tokom normalnog rada izloeni ograni-
enom pokretau, kao i za elemente elektrinog razvoda u dvostrukom podu
moraju se koristiti savitivi kablovi.
Kablovi iz stava 1. ovog lana prikuuju se utikaem i priku-
nicom ili kutijom za stalni prikuak.
Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehanikih oteea,
savitivi kablovi mogu se zatititi postavaem u savitiva insta-
laciona ili metalna creva sa unutraom izolacionom oblogom.
lan 44.
Pri postavau izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu
od nezapaivog materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve
unutrae mere da se provodnici mogu lako vaditi i postavati posle po-
stavaa pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutrai izo-
lacioni omot i odgovarajui stepen zatite ostvaren kuitem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izraena od mate-
rijala koji ne gori niti potpomae goree.
lan 45.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se
postavaju na zid ili tavanicu, moraju ispuavati tehnike uslove za
instalacione kanale. Instalacioni kanali se ne smeju postavati ispod
maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se
postavaju u podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati nainu odr-
avaa poda (suvi ili mokri postupak) i tehnikim uslovima za instala-
cione kanale u podu.
lan 46.
Neizolovani provodnici moraju biti postaveni, odnosno zatieni
tako da nije mogu dodir delova pod naponom i moraju biti privreni na
odgovarajue izolatore. Najmai dozvoeni meusobni razmaci neizolova-
nih provodnika odreeni su u tabeli br. 1.
6*
84
Tabela 1.
Razmaci izmeu neizolovanih provodnika i delova zgrada, elinih
konstrukcija i sl. moraju odgovarati meusobnim horizontalnim razma-
cima neizolovanih provodnika odreenih u tabeli br. 1.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana razmaci mai od razmaka od-
reenih u tabeli br. 1 dozvoavaju se za neizolovane provodnike velikih
preseka, pod uslovom da su na svakom metru duine privreni na od-
govarajua izolaciona tela i da su provereni na dinamika naprezaa
usled struje kratkog spoja.
Razmak izmeu neizolovanih provodnika iz stava 4. ovog lana i de-
lova zgrada, elinih konstrukcija i sl. iznosi najmae 1 cm, a u vlanim
prostorijama ina slobodnom prostoru 2 cm.
lan 47.
Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue
izolatore mora u svim prostorijama iznositi najmae 2 cm, a u vlanim
prostorijama i na slobodnom prostoru najmae 5 cm.
lan 48.
Kablovi se mogu ukopati u zemu ako imaju odgovarajui omota koji
ih titi od mehanikih i drugih uticaja.
Pri polagau kablova u zemu dubina ukopavaa ne sme biti maa od
0,6 m od gore povrine zeme, odnosno ne sme biti maa od 0,8 m ispod
povrine puta.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana moe se odstupiti ako se
kablovi polau u kamenito tlo.
lan 49.
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su
nameeni polagau u zemu, teki gumeni kablovi i provodna uad.
U podzemne zatitne izolacije instalacione cevi smeju se polagati
kablovi sa platom ili sa olovnim omotaem, pod uslovom da ostaju
pristupani i zamenivi i da je cev mehaniki vrsta, zatiena od pro-
dora tenosti i provetrena.
lan 50.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privr-
eni noseim kukama, obujmicama ili slinim sredstvima za privri-
Raspon
Horizontalni
razmak
Vertikalni
razmak
1 2 3
do 2 m 5 cm 10 cm
iznad 2 do 4 m 10 cm 15 cm
iznad 4 do 6 m 15 cm 20 cm
iznad 6 m 20 cm 25 cm
85
vae ili poloiti na police (regale), reetke (lestvice) ili sline
nosae.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da
ugib ili pomerae ne dovode do oteea kablova.
Sredstva za privrivae, odnosno nosai moraju se izabrati tako
da mogu podneti teinu kablova koje nose bez oteea od spoaih
uticaja.
Pri vertikalnom polagau, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene
teine. Zatezno naprezae ne sme da bude vee od 60 N/mm
2
ukupnog preseka
provodnika za bakar, odnosno 30 N/mm
2
ukupnog preseka za aluminijum.
3. Rasklopni ureaji
lan 51.
Konstrukcija viepolnih rasklopnih ureaja mora biti takva da se
kontakti svih faza mehaniki spajaju istovremeno pri zatvarau, odnosno
razdvajaju istovremeno pri otvarau, a kontakti za neutralni provodnik
mogu se spajati ranije pri zatvarau, a otvarati kasnije pri otvarau
rasklopnog ureaja.
lan 52.
Jednopolni rasklopni ureaj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti
postaven u neutralni provodnik, osim za rastavae strujnog kola u
skladu sa lanom 71. ovog pravilnika.
Rasklopni ureaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u
neutralni provodnik, osim ako je zatitni ureaj diferencijalne struje
postaven na stranu napajaa i u sluaju kvara automatski iskuuje na-
pajae.
Rasklopni ureaj koji ima vie funkcije mora zadovoiti zahteve za
svaku funkciju.
lan 53.
U TN sistemu napajaa, zatitni ureaj od prekomerne struje, koji
slui i kao zatita od indirektnog dodira automatskim iskuivaem
napajaa, mora se postaviti na poetku svakog strujnog kola, kao i na svim
mestima na kojima se smauje presek provodnika, osim ako ureaj za zatitu
od kratkog spoja postaven ispred tog mesta ne obezbeuje zahtevanu
zatitu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora zadovoiti zahteve za automatsko
iskuivae napajaa.
Odredbe ovog pravilnika za premetae ili izostavae ureaja za
zatitu od kratkog spoja primeuju se i na ureaj za zatitu od preoptere-
ea.
lan 54.
Odredbe lana 53. ovog pravilnika primeuju se i na ureaj za
zatitu od preoptereea kad su izloeni delovi meusobno povezani pri
pojavi druge greke u IT sistemu.
86
lan 55.
Zatitni ureaj diferencijalne struje, kad se upotrebava za
zatitu od indirektnog dodira, mora obezbeivati iskuivae svih pro-
vodnika pod naponom strujnog kola.
U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.
lan 56.
Kroz magnetno kolo zatitnog ureaja diferencijalne struje ne sme
se voditi zatitni provodnik.
lan 57.
Zatitni ureaj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog
dodira mora se tako odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda
prema zemi koja se java tokom normalnog rada prikuenih optereea
ne sme izazvati nepotrebno delovae ovog ureaja.
lan 58.
Zatitni ureaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog
provodnika ne smatra se dovonom zatitom od indirektnog dodira i kad na-
zivna vrednost diferencijalne struje delovaa ne prelazi 30 mA.
lan 59.
Ako se u TT sistemu primeuje zatita jednim zatitnim ureajem
diferencijalne struje, taj ureaj se mora postaviti u taki napajaa
elektrine instalacije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zatitni ureaj se moe po-
staviti na drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izmeu take napajaa
elektrine instalacije i zatitnog ureaja diferencijalne struje imaju
propisanu zatitu od elektrinog udara promenom izolacije za aparate
klase II ili odgovarajue izolacije.
Ako elektrina instalacija ima vie taaka napajaa, zatitni ure-
aj diferencijalne struje mora se postaviti u svaku taku napajaa
elektrine instalacije.
lan 60.
Osnove topivih osiguraa tipa D u zatitnim ureajima od preko-
merne struje moraju biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa
stranom napajaa.
Osnove topivih osiguraa za uticae topivog umetaka tipa B mo-
raju se postaviti tako da se iskui mogunost da nosa topivih umetaka
napravi spoj izmeu provodnih delova dve susedne osnove topivih osigu-
raa.
lan 61.
Topivi osigurai ili kombinacija jedinica topivi osigura i
topivi umetak kojim rukuju nestruna lica mora se postaviti tako da
nije mogu dodir delova pod naponom pri vaeu ili meau topivog
umetaka.
87
lan 62.
Prekida kojim rukuje nestruno lice mora biti konstruisan i po-
staven tako da podeenost prekostrujnog okidaa nije mogue izmeniti
bez upotrebe alata.
Na prekidau mora postojati vidiva oznaka podeenosti preko-
strujnog okidaa.
lan 63.
Vrednost nazivne struje I
n
ili podeena vrednost ureaja za zatitu
kablova i izolovanih provodnika od preoptereea mora se odrediti
prema uslovima za koordinaciju provodnika i zatitnih ureaja za preko-
mernu struju.
Za odreivae zatitnog ureaja uzimaju se temene vrednosti struja
ciklinih optereea.
U sluaju ciklinih optereea, vrednosti nazivne struje ureaja za
zatitu (I
n
) i struje koja obezbeuje delovae ureaja za zatitu (I
2
), mo-
raju se odrediti na osnovu vrednosti struje za koju je strujno kolo projekto-
vano (I
b
) i vrednosti trajno dozvoene struje provodnika (I
2
) za konstantno
optereee koje odgovara ciklinim optereeima.
lan 64.
Vreme za automatsko iskuee napajaa u trajau od 5 s, pri odrei-
vau ureaja za zatitu elektrinog razvoda od kratkog spoja, mora obu-
hvatiti granine uslove kratkog spoja strujnog kola.
lan 65.
Ako je zatitni ureaj diferencijalne struje ugraen u zatitni
ureaj od prekomerne struje ili je u kombinaciji sa tim ureajem, karak-
teristike takvog sklopa zatitnih ureaja u pogledu moi prekidaa i
radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje moraju zadovoavati
uslove za preoptereee, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz l. 63. i 64.
ovog pravilnika.
lan 66.
Ako zatitni ureaj diferencijalne struje nije ugraen u zatitni
ureaj od prekomerne struje niti je sa im u kombinaciji, zatita od
prekomerne struje mora se obezbediti drugim odgovarajuim ureajem, a
zatitni ureaj diferencijalne struje mora se odrediti tako da bez ote-
ea izdri termika i mehanika naprezaa ako se pojavi kratak spoj na
strani optereea.
Zatitni ureaj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri
pojavama neuravnoteenih struja ili struja odvoda prema zemi, kad ovaj
ureaj tei da se otvori.
lan 67.
Ureaji za rastavae moraju rastaviti sve provodnike pod naponom
posmatranog strujnog kola napajaa.
88
lan 68.
Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavae
ili drugog sredstva za rastavae odreen je u tabeli br. 2.
Tabela 2.
Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavae
mora biti vidiv ili jasno pouzdano oznaen oznakom O, koja mora po-
stati vidiva kad se postigne rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata
na svakom polu ureaja.
lan 69.
Ureaji za rastavae moraju biti konstruisani i postaveni tako da
se spree sva nenamerna zatvaraa (npr. izazvana udarima, vibracijama i
dr.).
Poluprovodniki ureaji ne smeju se upotrebiti kao ureaji za rasta-
vae.
lan 70.
Ureaj za rastavae koji ne moe prekinuti struju optereea mora
se obezbediti od nepaivog i neovlaenog otvaraa (npr. postavaem
u posebnu prostoriju koja se zakuava, ili smetajem u zatvoreno kui-
te).
lan 71.
Sredstva za rastavae, po pravilu, moraju biti opremena vie-
polnim ureajem koji iskuuje sve poslove sa napajaa. Jednopolni ure-
aji mogu se upotrebiti pod uslovima da se postave jedan do drugog.
lan 72.
Upotrebena sredstva za rastavae moraju se oznaiti tako da bude
uoivo koje strujno kolo rastavaju.
Nazivni napon elektrine instala-
cije naizmenine struje
V
Najmai rastavni razmak
mm
1 2
U 250 2,5
250 < U 400 3,5
400 < U 500 4,4
500 < U 750 6,5
750 < U 1 000 9
89
4. Ureaji za iskuivae elektrine instalacije radi mehanikog
odravaa
lan 73.
Ureaji za iskuivae elektrine instalacije radi mehanikog
odravaa moraju se postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to
iskuivae vri sklopka, ona mora biti sposobna da prekine struju pu-
nog optereea odgovarajueg dela elektrine instalacije.
Iskuivae upravakog strujnog kola motornog pogona dozvoeno
je samo ako se primeni dodatna zatita pomou mehanikog ograniivaa
ili ako se primene zahtevi za ureaj za upravae iz jugoslovenskih
standarda, pod uslovom da je u oba sluaja obezbeen isti uslov kao pri di-
rektnom prekidau glavnog napajaa.
lan 74.
Upravae ureajem za iskuivae radi mehanikog odravaa ili
sklopkom za ovaj ureaj mora biti runo, a razmak izmeu otvorenih konta-
kata ovog ureaja mora biti vidiv ili jasno oznaen oznakom O.
lan 75.
Ureaj za iskuivae radi mehanikog odravaa mora biti:
1) konstruisan ili postaven tako da sprei nenamerno zatvarae
usled udara, vibracija i dr.;
2) postaven i oznaen tako da oznake budu itive, da se raspoznaju i
odgovaraju svojoj nameni.
lan 76.
Ureaj za iskuivae u sluaju hitnosti mora biti takav da moe da
prekine struju punog optereea odgovarajueg dela elektrine insta-
lacije, uzimajui u obzir i eventualne struje ukoenih motora.
lan 77.
Ureaj za iskuivae u sluaju hitnosti moe se sastojati od jednog
rasklopnog ureaja koji moe direktno prekinuti pripadajue napajae
ili od kombinacije opreme koja se aktivira samo jednim delovaem radi
prekidaa pripadajueg napajaa.
Radi koea pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zausta-
vae moe zadrati napajae u odgovarajuem trajau.
lan 78.
Iskuivae u sluaju hitnosti vri se sklopkom u glavnom stru-
jnom kolu ili upravakom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upra-
vakom ili pomonom strujnom kolu).
Rasklopni ureaj za direktno rastavae glavnog strujnog kola na
koji se deluje runo mora biti postaven na pristupano mesto sa kog se
opasnost moe uoiti.
Prekida, kontaktor ili drugi ureaj na koji se deluje mora se otva-
rati prekidom napajaa namotaja ili na drugi jednako bezbedan nain.
90
lan 79.
Elementi (ruica, pritisno dugme i dr.) koji slue za iskuivae u
sluaju hitnosti moraju biti crvene boje na utoj eonoj ploi i moraju
ispuavati sledee uslove:
1) da budu lako pristupani;
2) da se zabravuju ili da oznaka O, odnosno STOP bude vidiva,
osim ako su elementi za iskuivae i za ponovno ukuivae pod nad-
zorom istog lica.
Oslobaae elementa za iskuivae u sluaju hitnosti ne sme re-
aktivirati odgovarajui deo elektrine instalacije.
lan 80.
Ureaj za iskuivae u sluaju hitnosti (ukuujui hitno zausta-
vae) mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspoznaje i mora
biti prilagoen predvienoj upotrebi.
lan 81.
Ureaj za funkcionalno upravae mora biti prilagoen najteim
uslovima sredine (u kojima mora izvriti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno upravae moe se ostvariti sklopkom, polupro-
vodnikim ureajem, prekidaem, kontaktorom, relejem, utikaem i
prikunicom do 16 A.
Rastava, osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti
za funkcionalno upravae.
5. Transformatori
lan 82.
Strujno kolo se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora
se izvesti prema zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.
lan 83.
Strujno kolo autotransformatora koji je prikuen na napon iz op-
sega II mora se izvesti prema najviem naponu koji se moe javiti izmeu
provodnika ili izmeu provodnika i zeme.
Napon sekundarnog strujnog kola autogransformatora izmeu pro-
vodnika ili izmeu provodnika i zeme ne sme prei gore vrednosti gra-
nice opsega II napona.
6. Rotacione maine
lan 84.
Generatori se moraju postavati u posebne prostorije i zatititi
odgovarajuim preprekama, a ako to nije mogue, sredstva za upravae
smeju biti pristupana samo strunim licima.
91
lan 85.
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama
pogona.
lan 86.
Struja motora pri pokretau mora se ograniiti na vrednost koja
nije tetna za instalaciju iz koje se napaja i ne utie tetno na druge
aparate vezane za isti izbor.
Direktno napajae motora naizmenine struje sa kratkospojenim
rotorom iz distributivne mree napona 0,4 kV, dozvoava se ako su ispu-
eni sledei uslovi:
1) pad napona pri pokretau ne sme premaiti vrednost pri kojoj do-
lazi do smaea momenta motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i
radne maine ili utie na stabilan rad ostalih potraaa vezanih na
istu mreu;
2) zatita pri pokretau motora ne sme delovati ni na viem na-
ponskom nivou.
lan 87.
Motori moraju biti snabdeveni odgovarajuim ureajima za po-
kretae i, po potrebi, ureajima za regulaciju.
Ureaji za pokretae motora mogu se kombinovati sa ureajima za
zatitu motora, pri emu ureaji za pokretae moraju zadovoiti zahteve
za ureaje za zatitu motora.
7. Pretvarai
lan 88.
Pretvarai se moraju napajati preko transformatora sa elektriki
odvojenim namotajima.
Ako se koristi pretvara naizmenine struje, strujno kolo iza tog
pretvaraa mora biti posebno zatieno, a naroito u pogledu selektiv-
nosti, s obzirom na funkconalne karakteristike pretvaraa.
8. Akumulatori
lan 89.
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prosto-
rijama u kojima isticae i isparavae elektrolita nee izazvati tete i
opasnosti.
Provetravaem prostorija iz stava 1. ovog lana mora se obezbediti
da prostorija ne postane opasna u pogledu eksplozije. Takoe se mora
obezbediti da u blizini ne sme biti otvorene vatre.
lan 90.
Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja
mora biti zatvorena i u koju je dozvoen pristup samo licima koja su duna
da ih nadgledaju i odravaju.
92
Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija
u kojoj su smeteni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da
bude klizav, koji mora da bude izolovan od tla i koji mora imati dovonu
povrinu za kretae radnika da ne bi dolo do istovremenog doticaa
tla ili provodnog elementa vezanog za zemu i nekog od elemenata aku-
mulatora pod naponom.
9. Rasklopni blokovi
lan 91.
Rasklopni blokovi moraju biti izraeni prema jugoslovenskom
standardu JUS N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika,
shodno odreenom tipu elektrinog razvoda.
lanovi 9297. briu se.
10. Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju
lan 98.
Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju
prikuuju se direktrno na elektrinu instalaciju ili preko produnog
savitivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaraa
spojeva odnose se i na elektrinu opremu i ureaje koji troe elektrinu
energiju i prikuuju se direktno na elektrinu instalaciju.
Ako se prikuak elektrine opreme i ureaja koji troe
elektrinu energiju izvodi produnim savitivim kablovima, taj kabl
mora imati isti broj provodnika kao i elektrina instalacija i zatitni
provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektrinom i mehanikom vr-
stoom.
lan 99.
Ako produni savitivi kabl ima zatitni provodnik, taj pro-
vodnik mora biti oznaen zeleno-utom bojom, a ako nema zatitni pro-
vodnik, ni jedan drugi provodnik ne moe biti oznaen tom bojom.
Ako produni savitivi kabl ima neutralni provodnik i ako sred-
stvo za spajae odreuje egovo mesto, neutralni provodnik mora biti
oznaen svetloplavom bojom.
lan 100.
Svetika se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne
moe okretati oko svoje ose.
Svetika se ne sme veati o provodnik za napajae.
Ako je svetika klase O ili klase II, mora se privrstiti preko
izolacionog prikuka koji odvaja metalne delove od svog nosaa.
lan 101.
Navojni deo u sijalinom grlu, u koji se sijalica zavre, ne sme biti
spojen sa faznim provodnikom.
93
Grla u svetikama mogu se postavati tako da budu pristupana bez
upotrebe alata, osim u svetikama koje se dre u ruci.
Sijalina grla sa sklopkom i tasterom dozvoena su samo ako su izra-
ena u izolacionom kuitu.
Sijalina grla opremena sklopkama sa polugama dozvoena su samo
pod uslovom da je delovae sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili
metalnim lancem koji je povezan sa polugom, preko umetnutog izolacionog
dela, pri emu ne sme postojati mogunost dodira ovog lanca sa delovima
pod naponom sijalinog grla.
lan 102.
Za svetiku sa praeem koja ima napon sijalice koji prelazi na-
pon opsega II (odnosno 1 000 V) zahtevi su utvreni jugoslovenskim standar-
dima JUS N.L5.210.
l. 103. i 104. briu se.
lan 105.
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se pri-
kuivati na elektrinu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opa-
snost od poara ili dodira zapaivih materijala sa delovima aparata koji
nose uarene elemente.
lan 106.
Aparati sa zagrevae prostorija u kojima se izrauju, obrauju ili
skladite zapaivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaiva
praina moraju imati ureaj za ograniavae temperature ili ureaj za
smaivae odavaa toplote, kojim se spreava dostizae opasne tempe-
rature, ili moraju biti tako konstruisani da tempratura kuita i delova
aparata bude ispod temperature koja moe izazvati opasnost od poara.
lan 107.
U instalacijama elektrinih aparata za grejae toplim vazduhom ne
sme postojati mogunost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene
odgovarajui ventilator, a moraju se iskuivati pre nego to se taj
ventilator iskui.
Grejna tela iz stava 1. ovog lana moraju imati ugraena dva nezavisna
ograniivaa temperature, koji ne doputaju pojavu visoke temperature.
lan 108.
Elektrini aparati za zagrevae zapaivih tenosti na temperaturi
ispod temperature plamita moraju imati ograniiva temperature, koji
iskuuje ili smauje grejae pre nego to se postigne opasna tempe-
ratura, odnosno moraju biti konstruisani tako da i pri nedozvoenom
poveau temperature ne izazivaju opasnost za ude i okolne objekte.
11. Sigurnosni sistemi
lan 109.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijau poara.
94
Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajae u odreenom
vremenu a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavena
tako da za odgovarajue vreme bude otporna prema vatri.
lan 110.
U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog
dodira bez automatskog iskuea napajaa pri pojavi prve greke.
I IT sistemima moraju se predvideti ureaji za stalan nadzor
izolacije koji pri pojavi prve greke daju zvuni i svetlosni signal.
lan 111.
Oprema sigurnosnih sistema mora biti rasporeena tako da se lako
mogu vriti periodini pregledi, ispitivaa i odravae.
lan 112.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i uvrstiti tako da
se ne mogu otetiti zbog greaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima
napajaa.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su
pristupane samo strunom i priuenom osobu (BA4 i BA5), osim opreme
koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.
lan 113.
Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim
sopstvenih akumulatora za posebno napajae) mora biti isto i mora se
provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori isputaju ne mogu
prodreti u prostorije u kojima se nalaze udi.
lan 114.
Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz
mree nisu dozvoeni, osim ako je obezbeeno da dva izvora ne mogu biti
istovremeno u kvaru.
lan 115.
Ako postoji smao jedan izvor za napajae sigurnosnog sistema, on se
ne sme koristiti za drugu svrhu.
Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti
za napajae sistema stalne pripravnosti, pod uslovom da u sluaju kvara
jednog od ih preostala snaga bude dovona za obezbeee pokretaa i
rada svih sigurnosnih sistema.
Uslov iz stava 1. ovog lana zahteva automatsko rastereee izvora
napajaa od opreme koja nije predviena sigurnosnim sistemima.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno
napaja iz sopstvenih akumulatora.
lan 116.
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih
strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja intervencija ili
izmena u jednom sistemu ne utie na ispravnost rada drugog sistema.
95
Zahtev iz stava 1. ovog lana postie se odvajaem strujnih kola izo-
lacionim materijalima koji su otporni prema vatri, voeem, drugim pu-
tevima ili upotrebom kuita.
lan 117.
Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti
kroz mesta izloena riziku od poara, kao to su prostorije u kojima se
izrauju, obrauju ili skladite zapaive materije, odnosno u kojima je
prisutna zapaiva praina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se to ne moe izbei
dozvoeno je da strujna kola sigurnosnog sistema prelaze i kroz ta mesta, s
tim to se u tom sluaju mora obezbediti ihova otpornost prema vatri.
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije
u kojima se obrauje ili skladiti eksploziv.
lan 118.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatiti od preoptere-
ea ve samo od kratkog spoja, s tim to se ureaj za zatitu mora oda-
brati i postaviti tako da ne izaziva nepravilan rad u drugim strujnim
kolima sigurnosnog sistema.
lan 119.
Rasklopni ureaji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati gru-
pisati u prostoru koji je pristupaan samo strunim licima.
Ureaji za svetlosnu i zvunu signalizaciju sigurnosnih sistema mo-
raju jasno pokazivati na koje se ureaje ili strujna kola sigurnosnog
sistema odnose.
lan 120.
U sistemima u kojima se zahteva odreeni stalni nivo osvetaja ili
odreeno vreme prekida osvetaja, tip svetike sigurnostnih sistema
mora biti takav da zadovoi zahtevani nivo osvetaja i pri prebacivau
na sigurnosni sistem.
lan 121.
U elektrinoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razli-
ita strujna kola ne smeju se otetiti ureaji za zatitu od elektrinog
udara usled greke u jednom od strujnih kola ni izazvati pogreno delo-
vae u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1. ovog lana mora se povezati sa zajednikim
zatitnim provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvien.
lan 122.
Paralelni rad dva izvora napajaa sigurnosnih sistema koji nisu
sposobni za paralelni rad mora se spreiti mehanikim zabraveem ili
drugim pogodnim sredstvom.
lan 123.
Ako dva izvora napajaa sigurnosnih sistema nisu sposobna za para-
lelni rad, zatita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigu-
rati za svaki izvor.
96
lan 124.
Ako razni izvori napajaa mogu raditi paralelno kao nezavisni
izvori napajaa sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne ener-
gije mora se spreiti postavaem zatitnih ureaja.
lan 125.
Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji
mogu raditi paralelno, zatita od kratkih spojeva i indirektnog dodira
mora se obezbediti bez obzira na to da li se elektrina instalacija napaja
sa jednog ili sa oba izvora, pri emu su neophodne mere za ograniavae
struje koja protie izmeu neutralnih taaka izvora, a naroito pri
pojavi treeg harmonika.
III. TEHNIKE MERE ZATITE
1. Tehnike mere zatite od elektrinog udara
lan 126.
Na elektrinu opremu primeuju se tehnike mere zatite od
direktnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741.
lan 127.
Na elektrinu opremu primeuju se tehnike mere zatite od in-
direktnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to
se tehnika mera zatite automatskim iskueem napajaa ne primeuje
na delove elektrine instalacije gde je neophodnost napajaa bitna i u
sluajevima kad nije efikasna.
Zatita delova elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana od
indirektnog dodira, gde je neprekidnost napajaa bitna ili zatita au-
tomatskim iskueem napajaa nije efikasna, ostvaruje se kad se elek-
trina oprema postava u neprovodne prostorije ili lokalnim
izjednaeem potencijala bez povezivaa sa zemom.
Tehnike mere zatite bezbednosno malim naponom, korieem
opreme klase II ili primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektrinim
odvajaem, mogu se primeivati na celu elektrinu instalaciju, ene de-
love ili opremu.
Tehnike mere zatite od indirektnog dodira iz s. 1, 2. i 3. ovog
lana ne primeuju se pri izvoeu elektrine instalacije na: potporne i
metalne delove spojene sa ima, pribor za nadzemne vodove ako je van
dohvata ruke, betonsko gvoe ako nije pristupano, izloene provodne
delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su van dohvata ruke, a
mera zatite povezivaem na zatitni provodnik je teko izvodiva
(npr. vijci, zakovice, natpisne ploice, kablovske obujmice i sl.), metalne
cevi ili druga metalna kuita koja tite elektrinu opremu u skladu sa
zahtevima za klasu II ili ekvivalentne izolacije.
97
2. Tehnike mere zatite od poara
lan 128.
Postavae kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spo-
aih uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristino oteano napu-
tae (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, robne kue,
pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postavaju u prostorijama iz stava 1.
ovog lana, moraju se ispuniti sledei uslovi:
1) da u sluaju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar
dva asa od egovog nastajaa;
2) da se sprei izazivae visoke temperature koja bi mogla da izazove
paee okolnih materijala (npr. postavaem u kuita, omotae i sl.);
3) da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.
lan 129.
U zgradama klase spoaih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karak-
teristino prisustvo velikog broja udi (kao to su: pozorita, bio-
skopi, robne kue i dr.), rasklopne aparature se postavaju tako da budu
pristupane samo strunim licima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, rasklopni ureaji koji olak-
avaju naputae zgrade (npr. sklopke za protivpanino svetlo, ventila-
ciju i dr.) mogu se postaviti tako da svima budu pristupani.
Ako se rasklopne aparature postavaju u prostorijama iz lana 128.
ovog pravilnika, one moraju biti u kuitima od nezapaivih materijala
ili materijala koji ne potpomau goree.
lan 130.
Eleketrina oprema koja sadri zapaive tenosti ne moe se posta-
vati u prostorijama predvienim za naputae zgrade klase spoaih
uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristino oteano naputae (kao
to su: visoke stambene i poslovne zgrade, pozorita, bioskopi i dr.).
U prostorijama zgrada klase spoaih uticaja BE 2, u kojima
postoji opasnost od poara moe se postavati samo neophodna elek-
trina oprema, a prolaz kablovima i provodnicima dozvoen je pod uslo-
vom da se, u sluaju nastavaa u ovim prostorijama, spoj nalazi u
nezapaivom kuitu ili kuitu koje ne potpomae goree, da su ka-
blovi i provodnici zatieni od prekomerne struje i da zadovoavaju
uslove ispitivaa na zapaivost prema jugoslovenskom standardu JUS
N.C0.075 u vremenu od jednog minuta, plamenom duine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polau na zapaive materijale, ti
materijali moraju zadovoiti uslove ispitivaa na zapaivost iz stava 2.
ovog lana.
lan 131.
U prostorijama zgrada klase spoaih uticaja BE 2 u kojima se oe-
kuje taloee praine na kuita elektrine opreme u takvim kolii-
nama da mogu izazvati poar moraju se preduzeti mere da kuita ne
dostignu temperaturu paea praine.
7
98
Pod merama iz stava 1. ovog lana podrazumeva se da elektrina
oprema za te prostorije mora biti izraena prema jugoslovenskom
standardu JUS N.S8.850 i da se pri izvoeu mora razmestiti tako da je
obezbeeno hlaee kako tokom normalnog rada tako i pri preopteree-
ima.
lan 132.
Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravae ili rastavae
postavene u kuite koje ima mai stepen zatite od IP 5X prema jugo-
slovenskom standardu JUS N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija
u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoaih uticaja
BE 2).
lan 133.
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama
klase spoaih uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije va-
zduha, vazduh se mora usisavati iz prostorije u kojoj ne postoji zapaiva
praina.
Temperatura ulaznog vazduha za grejae ne sme biti takva da moe
izazvati poar.
lan 134.
Motori kojima se uprava dainski i koji rade bez nadzora, osim
servomotora sa kratkotrajnim radom, smeteni u prostorijama u kojima
postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoaih uticaja BE 2), mo-
raju se pomou ureaja osetivih na temperaturu zatititi od tempera-
tura koje su vie od temperature tiaa praine.
lan 135.
Svetike u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgra-
dama klase spoaih uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmae
IP 5X, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.
Izvori svetla moraju biti zatieni od moguih mehanikih ote-
ea plastinim ili staklenim poklopcima i reetkama ili drugim odgo-
varajuim zatitnim sredstvima.
Zatitna sredstva iz stava 2. ovog lana moraju biti sastavni deo sve-
tike.
lan 136.
Radi smaea opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od
poara (u zgradama klase spoaih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti
zatieno zatitnim ureajem diferencijalne struje nazivne vrednosti
struje delovaa od 0,5 A ili mora biti postaveno pod nadzor pomou
ureaja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT sistemima), sa zvu-
nim signalom za sluaj greke na izolaciji.
Provodik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni pro-
vodnik vieilnog kabla, plat kabla spojen sa zatitnim provodnikom
ili neizolovani provodnik voen sa izolovanim provodnicima u plasti-
nim instalacionim cevima.
99
lan 137.
Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u
kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoaih uticaja
BE 2) moraju biti zatiena od preoptereea i kratkih spojeva zatit-
nim ureajima koji se moraju postaviti van tih prostorija.
lan 138.
Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u
prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoa-
ih uticaja BE 2) moraju biti zatieni kuitem najmaeg stepena za-
tite IP 2X ili opremeni izolacijom koja moe da izdri ispitni napon
od 500 V tokom 1 min.
lan 139.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase
spoaeg uticaja BE 2) PEN provodnik moe biti samo pridruen stru-
jnim kolima koja prolaze kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema pre-
kida.
lan 140.
U prostorijama zgrada od drvene grae (klase spoaeg uticaja CA
2) moraju se preduzeti mere da elektrina oprema ne izazove paee
zidova, podova ili tavanica.
lan 141.
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primeena prinudna ve-
ntilacija (klase spoaih uticaja CB 2), iji odnos veliina moe
omoguiti iree poara, moraju se preduzeti mere za spreavae dejstva
dimaka na mestima gde se nalazi elektrina oprema.
3. Tehnike mere zatite od prekomerne struje
lan 142.
Ureaj za zatitu od preoptereea provodnika i kablova, osim u
sluajevima iz lana 143. ovog pravilnika, mora se postaviti na poetak
svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smauje trajno do-
zvoena struja provodnika, ako ureaj za zatitu od preoptereea posta-
ven ispred tog mesta ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.
Uzrok smaea trajno dozvoene struje je smaee preseka pro-
vodnika, promena prirode, naina postavaa i promena izolacije ili
broja ila.
Ureaj za zatitu od preoptereea proizvono se sme pomerati du
elektrinog razvoda izmeu take gde se trajno dozvoena struja smauje i
ureaja za zatitu, pod uslovom da je zatien od kratkog spoja i da nema
granaa ni prikunica.
Ureaj za zatitu od preoptereea moe se pomerati najvie do 3 m
izmeu take gde se trajno dozvoena struja smauje i zatitnog ureaja,
pod uslovom da su provodnici ispred ureaja poloeni sigurno na kratak
spoj (npr. svaki provodnik u odvojenoj izolovanoj cevi), da su udaeni od
zapaivih materijala i da nema granaa ni prikunica.
7*
100
lan 143.
Zatita od preoptereea provodnika i kablova moe se izostaviti
samo u prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i
to:
1) u strujnim kolima u kojima nema preoptereea, granaa ili pri-
kunica;
2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravaa, signalizacije i
sl.;
3) u provodnicima i kablovima za spajae elektrinih maina, po-
kretaa, transformatora, ispravaa, akumulatora, rashladnih po-
strojea i sl.
lan 144.
U IT sistemima ureaji za zatitu od preoptereea mogu se preme-
stiti du voda, odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zati-
eno ureajem diferencijalne struje ili ako je sva elektrina oprema,
podrazumevajui provodnike i kablove, izvedena kao oprema klase II ili za-
tiena ekvivalentnom izolacijom.
lan 145.
Ureaj za zatitu od proeptereea kablova i provodnika ne posta-
va se u takva strujna kola gde prekid napajaa moe predstavati opa-
snost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina, strujna kola za
napajae elektromagnetskih dizalica, strujna kola sekundara strujnih
transformatora i sl.
U sluaju iz stava 1. ovog lana mora se predvideti alarmni ureaj
koji deluje pri pojavi preoptereea.
lan 146.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poetak
svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smauje struja kratkog
sporaj provodnika ako ureaj za zatitu od kratkog spoja, postaven ispred
tog mesta, ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.
lan 147.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie od 3 m
du tienog kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno
provodnici ispred ureaja poloeni sigurno u odnosu na kratak spoj i
zemospoj i da su udaeni od zapaivih materijala.
lan 148.
Ureaj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti:
1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore,
ispravae, akumulatorske baterije do pripadajuih razvodnih blokova i
zatitne ureaje u tim razvodnim blokovima;
2) u strujnim kolima ije iskuee moe izazvati opasnost, kao to
su pobudna strujna kola obrtnih maina, kola napajaa elektromagnetskih
dizalica i strujna kola sekundara strujnih transformatora;
3) u mernim strujnim kolima.
101
U sluajevima iz stava 1. ovog lana elektrini razvod mora se izve-
sti tako da se rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom pojaane
izolacije protiv spoaih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju
polagati na zapaive materijale niti uz ih.
lan 149.
Jedan isti ureaj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja
moe tititi vie poloenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su
usklaene radne karakteristike ureaja i nain paralelnog polagaa pro-
vodnika.
lan 150.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fa-
zni provodnik, osim u sistemu TT bez voenog neutralnog provodnika, s
tim da taj ureaj mora iskuiti provodnik u kome je dolo do prekomerne
struje, ali ne i bezuslovno iskuee drugih provodnika pod naponom.
Ako pri napajau (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predsta-
va opasnost, mora se predvideti iskuivae i ostalih provodnika pod
naponom.
lan 151.
U strujnim kolima koja se napajaju izmeu faza u sistemu TT, gde nema
voenog neutralnog provodnika, otkrivae prekomerne struje moe se
predvideti samo u dve faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom
kolu na strani napajaa postoji ureaj za zatitu diferencijalne struje
koji prekida sve fazne provodnike.
lan 152.
Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak pre-
seku faznih provodnika, nije potreban ureaj za zatitu od prekomerne
struje u neutralnom provodniku ni ureaj za prekidae ovog provodnika.
Ako je u sistemima iz stava 1. ovog lana presek neutralnog pro-
vodnika mai od preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ureaj
za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku i taj ureaj mora
izazvati iskuee faznih provodnika strujnog kola, pri emu nije
neophodno prekidae neutralnog provodnika.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije
potreban ako je neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem
za zatitu faznih provodnika strujnog kola i ako je najvea struja koja
protie kroz neutralni provodnik tokom normalnog rada znatno maa od
vrednosti trajno dozvoene struje tog provodnika.
lan 153.
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je voee neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se
predvideti ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika
svakog strujnog kola koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog
provodnika odgovarajueg strujnog kola.
Ureaj za zatitu od preoptereea neutralnog provodnika nije po-
treban ako je neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za
102
zatitu na strani napajaa (na poetku strujnog kola) koji odgovara zahte-
vima utvrenim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike
zatitnog ureaja od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi
ureajem diferencijalne struje ija nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta
vrednost trajno dozvoene struje odgovarajueg neutralnog provodnika,
pod uslovom da ovaj ureaj prekida sve fazne provodnike i neutralni pro-
vodnik odgovarajueg strujnog kola.
lan 154.
Prekidae neutralnog provodnika mora kasniti za prekidaem fa-
znih provodnika, a pri spajau neutralni provodnik mora biti spojen isto-
vremeno ili pre spajaa faznih provodnika.
4. Tehnike mere zatite od prenapona
lan 155.
Ureaj za ograniavae prenapona mora se postaviti tako da ne
predstava opasnost za ude i okolne objekte u trenutku delovaa.
lan 156.
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici
opsega napona I i II, osim ako nisu preduzee mere da ne budu izloeni
naponu viem od ihovog ispitanog napona mrene frekvencije.
lan 157.
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opas-
nost, moraju se postaviti odvodnici prenapona.
lan 158.
Ako se elektrina instalacija napaja iz nadzemne mree i zatiena
je odvodnicama prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti to
blie kunom prikuku.
lan 159.
Odvodnik prenapona uzemuje se najkraim putem.
lan 160.
Elektrina otpornost uzemivaa odvodnika prenapona ne sme biti
vea od 5 .
lan 161.
Postojei uzemivai, kao to su gromobranske instalacije, metalna
vodovodna mrea i sl., mogu se koristiti za uzemee odvodnika prena-
pona.
lan 162.
Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoeno postavati u
prostorijama u kojima postoji opasnost od poara i eksplozija (klase spo-
aih uticaja BE 2 i BE 3).
103
5. Tehnike mere zatite od pada i nestanka napona
lan 163.
Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavae napona moe izazvati
opasnost za ude i opremu, mora se ugraditi ureaj za zatitu od nestanka i
pada napona.
lan 164.
Ureaj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakaeem ako
pri radu aparat koji se titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid
ili pad napona.
lan 165.
Ako se koriste kontaktori, kaee u ihovom otvarau i ponov-
nom zatvarau ne sme spreiti trenutno iskuivae ureaja za upra-
vae i zatitu.
lan 166.
Ureaji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u
krajim strujnim kolima napajaa motora ije ponovno pokretae, posle
zaustavaa do koga je dolo zbog pada ili nestanka napona, moe biti
opasno.
lan 167.
Ureaji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u
elektrinim instalacijama zgrada u kojima je predviena oprema za sigur-
nosno napajae i zamenu napajaa.
Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju obezbediti ukuivae sigurno-
snog izvora ili zamenu napajaa opreme rezervnim izvorom ako je napon
mai od granica pravilnog funkcionisaa opreme.
6. Tehnika mere zatite rastavaem, iskuivaem i funkcionalnim
ukuivaem i iskuivaem strujnog kola.
lan 168.
Tehnike mere zatite rastavaem i iskuivaem su mere za ot-
klaae opasnosti sa elektrine instalacije, opreme ili maine.
Mere iz stava 1. ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili
dainskim rastavaem, iskuivaem i funkcionalnim ukuivaem i
iskuivaem.
lan 169.
PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavati ni pre-
kidati ni u jednom sistemu.
U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik)
ne sme se rastavati ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik
(Nprovodnik) ne mora se rastavati ni prekidati.
104
7. Rastavae strujnog kola
lan 170.
Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169. ovog pravilnika,
mora biti tako izvedeno da se moe rastaviti od svih provodnika pod napo-
nom.
Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavati
zajednikim sredstvom.
lan 171.
Posle rastavaa strujnog kola, nenamerno napajae rastavenog
strujnog kola mora se spreiti posebnim merama, i to: zakuivaem ra-
stavenog poloaja, postavaem opomenskih tablica i postavaem ure-
aja za rastavae strujnog kola u kuita ili u prostorije koje se
zakuavaju.
Pri rastavau strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se
primeniti kratko spajae i uzemee.
lan 172.
Na mestu na kome deo elektrine opreme ili kuite sadre delove
pod naponom koji se napajaju sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa
upozoreem licu kome ovaj deo postane pristupaan da mora taj deo rasta-
viti sa svih izvora napajaa, osim u sluaju, kada se koristi ureaj za za-
bravivae koji obezbeuje da se sva napojna strujna kola rastavaju.
lan 173.
Na mestima na kojima sa akumulira elektrina energija moraju biti
predviena sredstva za eno praee.
8. Iskuivae strujnog kola radi mehanikog odravaa
lan 174.
Sredstva za iskuivae moraju se predvideti na mestima na kojim
pri mehanikom odravau moe doi do fizikih ozleda, a to su
elektrine instalacije za kranove, liftove, pokretna stepenita, konve-
jere, maine alatike, pumpe i sl.
lan 175.
Na mestima na kojima se vri mehaniko odravae moraju se pred-
videti sredstva za spreavae neeenog ponovnog ukuea iskuene
elektrine opreme, osim ako sredstva za iskuivae nisu pod stalnim
nadzorom lica koja vre odravae.
Pod sredstvima za spreavae ponovnog ukuivaa iskuene
elektrine opreme podrazumeva se jedna ili vie sledeih mera: zakua-
vae iskuenog poloaja, postavae tablica sa upozoreem i posta-
vae opreme za iskuivae u kuita ili prostorije koje se mogu
zakuavati.
105
9. Iskuivae strujnog kola i zaustavae u sluaju hitnosti
lan 176.
U delu elektrine instalacije koja treba da se iskui da bi se ot-
klonila neoekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za iskui-
vae u sluaju hitnosti.
Elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje
napajaju: pumpe zapaivih tenosti, ventilacione sisteme, velike
raunare, svetike sa praeem napajane visokim naponom, velike ku-
hie i robne kue.
lan 177.
Ako se ureajem za iskuivae u sluaju hitnosti otklaa opasnost
od elektrinog udara, rasklopni ureaj mora prekinuti sve provodnike pod
naponom, osim provodnika iz lana 169. ovog pravilnika.
lan 178.
Sredstvo za iskuivae i zaustavae u sluaju hitnosti mora de-
lovati to neposrednije na odgovarajue napajae.
Postavae sredstva za iskuivae i zaustavae u sluaju hitno-
sti iz stava 1. ovog lana mora biti takvo da se samo jednim delovaem is-
kui odgovarajue napajae.
lan 179.
Sredstva za iskuivae u sluaju hitnosti moraju se postaviti tako
da ihova delovaa ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju
postupak za otklaae opasnosti.
lan 180.
U elektrinim instalacijama ureaja ije pokretae moe izazvati
opasnost, mora se predvideti sredstvo za hitno zaustavae tih ureaja.
Elaktrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje
napajaju: pokretna stepenita, liftove, elevatore, konvejere, elektrina
pokretna vrata, maine alatike, opremu za prae kola i sl.
10. Funkcionalno ukuivae i iskuivae strujnog kola
lan 181.
Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno
ukuuje i iskuuje (u daem tekstu: funkcionalno upravae) nezavi-
sno od drugih delova elektrine instalacije mora biti opremen ureajem
za funkcionalno upravae.
Ureaj za funkcionalno upravae iz stava 1. ovog lana ne mora
prekidati sve provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat
se ne sme postaviti u neutralni provodnik.
lan 182.
Jednim ureejem za funkcionalno upravae moe se upravati sa
vie elektrinih aparata predvienih da rade istovremeno.
106
lan 183.
Uticae i vaee utikaa u prikunicu, nazivne struje do 16 A,
moe se vriti za svrhu funkcionalnog upravaa aparatima i opremom.
lan 184.
Ureaji za funkcionalno upravae kojima se obezbeuje izmena
napajaa sa zamenskim napajaem moraju delovati na sve provodnike pod
naponom i ne smeju staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektrinim in-
stalacijama koje su specijalno predviene za ovakve uslove. U tim sluaje-
vima ne smeju se rastavati PEN provodnici (zatitno-neutralni
provodnici) ili PE provodnici (zatitni provodnici).
lan 185.
Upravaka i pomona strujna kola moraju se projektovati, po-
stavati i zatititi tako da ogranie opasnosti izazvane oteeem izo-
lacije izmeu upravakog strujnog kola i drugih provodnih delova i da ne
izazovu pogreno delovae upravanog elektrinog aparata.
lan 186.
Upravaka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi
tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavaa
zbog nestanka ili pada napona, ako takvo pokretae predstava opasnost.
lan 187.
U elektrinim instalacijama motora, gde se motor koi suprotnim
strujama, moraju se predvideti mere za spreavae okretaa motora u
suprotnom smeru na kraju koea, ako to suprotno okretae izaziva opas-
nost.
lan 188.
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretaa motora,
moraju se predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza,
spreavaju pokretae motora u pogrenom smeru.
IV. POSTUPAK I NAIN KONTROLISAA I VERIFIKACIJE
SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH
INSTALACIJA
lan 189.
Svaka elektrina instalacija mora tokom postavaa i/ili kada je
zavrena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu
sa odredbama ovog pravilnika.
lan 190.
Prilikom proveravaa i ispitivaa elektrinih instalacija mo-
raju se preduzeti mere za bezbednost lica i zatitu od oteea
elektrine i druge opreme.
107
lan 191.
Ako se elektrina instalacija mea, mora se proveriti i ispitati da
li je izmeena elektrina instalacija u skaldu sa odredbama ovog pra-
vilnika.
1. Proveravae pregledom
lan 192.
Pregled elektrine instalacije vri se kad je ona iskuena, a
sastoji se iz proveravaa:
1) zatite od elektrinog udara, ukuujui meree razmaka kod
zatite preprekama ili kuitima, pregradama ili postavaem opreme
van dohvata ruke;
2) mera zatite od irea vatre i od termikih uticaja provodnika
prema trajno dozvoenim vrednostima struje i dozvoenom padu napona
(ako nije izvrena revizija projekta);
3) izbora i podeenosti zatitnih ureaja i ureaja za nadzor;
4) ispravnosti postavaa odgovarajuih rasklopnih ureaja u
pogledu rastavnog razmaka;
5) izbora opreme i mera zatite prema spoaim uticajima;
6) raspoznavaa neutralnog i zatitnog provodnika;
7) prisustva ema, tablica sa upozoreima ili slinih informacija;
8) raspoznavaa strujnih kola, osiguraa, sklopki, stezaki i druge
opreme;
9) spajaa provodnika;
10) pristupanosti i raspoloivosti prostora za rad i odravae.
2. Ispitivaa
lan 193.
Opta ispitivaa izvode se prema sledeem redosledu:
1) neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog pro-
vodnika za izjednaee potencija.a;
2) otpornost izolacije elektrine instalacije;
3) zatita elektrinim odvajaem elektrine instalacije;
4) otpornost pada i zidova;
5) automatsko iskuee napajaa;
6) dopunsko izjednaee potencijala;
7) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivau iskae neusaglaenost sa odgovarajuim od-
redbama ovog pravilnika, ispitivae se moraju ponoviti posle is-
pravaa greaka.
lan 194.
Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaee
potencijala ispituje se mereem elektrine otpornosti, naponom od 4 do
24 V jednosmerne ili naizmenine struje sa najmaom stujom od 0,2 A.
108
lan 195.
Elektrina otpornost izolacije elektrine instalacije mora se me-
riti:
1) izmeu provodnika pod naponom, uzimajui dva pod dva (meree se
vri tokom postavaa pre povezivaa opreme);
2) izmeu svakog provodnika pod naponom i zeme (fazni provodnici
i neutralni provodnik se mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod napo-
nom.
Elektrina otpornost izolacije meri se naponima koji nisu mai od
vrednosti napona datih u tabeli br. 2 i zadovoava ako svako strujno kolo,
bez prikuene opreme, ima vrednost koja nije maa od vrednosti datih u
tabeli br. 2.
Merea se vre jednosmernom strujom.
Kad strujno kolo sadri elektronske ureaje, merea se vre samo
izmeu faznog i neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemom.
Bez spajaa provodnika pod naponom moe se izazbati kvar na elektri-
nim ureajima.
Tabela 3.
Najmae vrednosti elektrine otpornosti izolacije
lan 196.
Elektrino odvajae delova pod naponom od drugih strujnih kola pro-
verava se ispitivaem elektrine otpornosti izolacije, ali sa prikue-
nim aparatima shodno lanu 195. ovog pravilnika.
lan 197.
Ako je oprema postavena u izolovane prostorije, mora se ispitati
elektrina otpornost zidova i podova metodom utvrenom u jugoslo-
venskom standardu JUS N.B.2.761. Najmae tri merea moraju se izvriti
na istom mestu, s tim da se jedno meree vri na rastojau 1 m od bilo kog
Nazivni napon strujnog kola
Ispitni napon
jednosmerne
struje
Otpornost izola-
cije
V M
1 2 3
Bezbednosno mali napon i mali radni napon
kada se strujno kolo (bezbednosno) napaja
preko bezbednostnog transformatora za
odvajae, pod uslovom da ispuavaju uslove
za ovu zatitu prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.741 250 0,25
Do 500 V, ukuujui i 500 V sa izuzetkom
propisanih sluajeva 500 0,5
Iznad 500 V 1000 1,0
109
pristupanog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merea
vre se na veim rastojaima.
Meree iz stava 1. ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgova-
rajuu povrinu prostorije.
lan 197a.
Provera uslova zatite automatskim iskueem napajaa kao mere
zatite od indirektnog dodira vri se na sledei nain:
1) Za TN sistem:
mereem impedanse pete kvara prema jugoslovenskom standardu
JUS N.B2.763 ili proraunom stvarno izvedenog staa;
pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja, npr. po-
deene vrednosti struje prekidaa ili nazivne vrednosti osiguraa;
ako u strujnim kolima postoji zatitni ureaj diferencijalne
struje - proverom egovog delovaa prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B 2.764;
ako se napajae vri nadzemnim vodom - mereem ukupne otporno-
sti uzemivaa (R
B
) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.
2) Za TT sistem:
mereem otpornosti uzemivaa izloenih provodnih delova (R
A
),
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762;
pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja i ureaja
za zatitu od prekomerne struje;
ako je pripadajui zatitni ureaj diferencijalne struje - ispi-
tivaem delovaa ovog ureaja prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.764.
3) Za TT sistem:
pregledom prorauna struje prvog kvara, a ako postoji suma, ili su
nepoznati parametri za proraun, onda se vri meree pri simuliranom
kvaru;
ako se N-provodnik vodi, vre se meree kao pod 1), ako se N-pro-
vodnik ne vodi, vre se merea kao pod 2).
lan 197b.
Ako je primeeno dopunsko izjednaee potencijala prema jugo-
slovenskom standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpor-
nost) izmeu istovremeno pristupanih izloenih i stranih provodnih
delova.
lan 197v.
Na osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a. i 197b. ovog pra-
vilnika, zavisno od sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski
uslovi zatite od elektrinog udara prema standardu JUS N.B2.741.
lan 198.
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravaki
pultovi i sl.), motorni pogoni, komande i zabravea moraju se funkci-
onalno istitati da bi se proverilo da li zadovoavaju uslove propisane
ovim pravilnikom i jugoslovenskim standardima iz ove oblasti.
110
Zatitni ureaji izlau se funkcionalnom ispitivau samo kad je
to mogue, da bi se proverila ihova ispravnost, pravilnost postavaa i
podeenost.
V. ZAVRNE ODREDBE
lan 199.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoee elektro-
energetskih instalacija u zgradama (Slubeni list SFRJ, 43/66);
2) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetska postrojea
niskog napona u pooprivredi (Slubeni list SFRJ, 33/70);
3) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u
industriji (Slubeni list SFRJ, 2/73);
4) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovae i izvoee
elektrinih prikuaka i ormara u zgradama (Slubeni list SFRJ, 35/
74);
5) Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske in-
stalacije u zgradama koje se izvode sistemom montae prefabrikovanih
tipiziranih finalno obraenih elemenata (Slubeni list SFRJ, 19/85);
6) Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske in-
stalacije u prostorijama sa specifinim uslovima (Slubeni list
SFRJ, 68/85);
lan 200.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavi-
vaa u Slubenom listu SFRJ.
111
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD 1 kV
DO 400 kV
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradu nad-
zemnih elektroenergetskih vodova (u daem tekstu: vodovi) koji slue za
prenos i razvod elektrine energije, nazivnog napona od 1 kV do ukuivo
400 kV.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na kontaktne vodove za
elektrinu vuu i na nadzemne kablovske vodove.
lan 2.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea zna-
ea:
1) nadzemni elektroenergetski vod je skup svih delova koji slue za
nadzemno voee provodnika koji prenose i razvode elektrinu energiju,
kojim su obuhvaeni: provodnici, zatitna uad, zemovodi, uzemivai,
izolatori, nosai, konzole, stubovi i temei;
2) niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
3) visokonaponski vod je vod iji nazivni napon prelazi 1000 V;
4) nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan, graen i
nazvan;
5) maksimalni pogonski napon je vrednost napona izmeu faznih pro-
vodnika koja u normalnom pogonu ne sme biti prekoraena;
6) provodnici su metalne ice ili uad koja slue za provoee
struje;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 65/88 i Slubenom listu
SRJ, broj 18/92.
112
7) zatitno ue je uzemeno ue koje slui za zatitu voda od at-
mosferskih i pogonskih prenapona;
8) sigurnosno ue je uzemeno ue koje slui za zatitu od dodira sa
drugim vodom;
9) stvarni presek ice je geometrijski presek ice, a stvarni presek
ueta je zbir geometrijskih preseka svih ica u uetu, bez obzira na to da
li su ice od istog materijala ili od razliitih materijala;
10) zatezna vrstoa ice je najmae naprezae pri kome dolazi do
prekida ice. Vrednosti zatezne vrstoe su u skladu sa vrednostima zate-
zne vrstoe pre pouavaa i navedene su u odgovarajuim jugoslovenskim
standardima;
11) sila kidaa je 95% od raunske sile kidaa za jednometalno ue, a
90% od raunske sile kidaa za dvometalno ue. Raunska sila kidaa
utvrena je u propisima o jugoslovenskim standardima za metalnu uad, a
prekidna vrstoa izraunava se iz tako definisane sile kidaa i preseka
ueta;
12) maksimalno radno naprezae provodnika, odnosno zatitnog
ueta je odabrana raunska vrednost koju horizontalna komponenta zatezne
vrstoe postie na temperaturi od 5
o
C pri normalnom dodatnom opte-
reeu, ili na temperaturi od 20
o
C bez dodatnog optereea;
13) normalno dozvoeno naprezae provodnika, odnosno zatitnog
ueta je naprezae koje se ne sme prekoraiti pod normalnim uslovima, tj.
na temperaturi od 5
o
C pri normalnom dodatnom optereeu i na tempe-
raturi od 20
o
C bez tog optereea i donosi se na horizontalnu kompo-
menentu naprezaa;
14) izuzetno dozvoeno naprezae provodnika, odnosno zatitnog
ueta je naprezae koje se ne sme prekoraiti pod izuzetnim uslovima, tj.
na temperaturi od 5
o
C pri izuzetnom dodatnom optereeu i odnosi se na
naprezae u taki uvrea;
15) sila naprezaa provodnika, odnosno zatitnog ueta je proizvod
stvarnog preseka i maksimalnog radnog naprezaa;
16) dodatno optereee je optereee provodnika, odnosno za-
titnog ueta od ia, leda ili snega, a dejstvuje vertikalno nanie i do-
daje se teini provodnika, odnosno zatitnog ueta;
17) teina provodnika, odnosno zatitnog ueta (sa dodatnim opte-
reeem ili bez ega) koja optereuje taku uvrea je proizvod
jedinine teine provodnika, odnosno zatitnog ueta po metru (sa do-
datnim optereeem ili bez ega) i gravitacionog raspona izraenog u
metrima;
18) gravitacioni raspon je udaenost od najnie take lananice s
jedne strane stuba do najnie take lananice s druge strane stuba;
19) ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta je vertikalni razmak
od prave koja spaja take uvrea do provodnika, odnosno zatitnog
ueta, meren na sredini raspona;
20) raspon je horizontalni razmak izmeu dva susedna stuba;
21) zatezno poe je deo voda koji se nalazi izmeu dva susedna zatezna
stuba;
113
22) raspon ukrtaa je raspon u kome vod prelazi preko nekog objekta
navedenog u glavi VIII ovog pravilnika;
23) susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do raspona ukr-
taa;
24) poe ukrtaa je zatezno poe u kome vod prelazi preko nekog
objekta navedenog u glavi VIII ovog pravilnika;
25) susedno poe je zatezno poe koje se nalazi neposredno do poa
ukrtaa;
26) pojaana mehanika sigurnost je pojaana sigurnost voda po-
stignuta izolacijom koja je u mehanikom pogledu jae dimenzionisana;
27) pojaana elektrina sigurnost je pojaana sigurnost voda po-
stignuta izolacijom koja je u elektrinom pogledu jae dimenzionisana;
28) sigurnosni razmak je najmai dozvoeni razmak izmeu delova pod
naponom, odnosno izmeu dela pod naponom i uzemenog dela voda, za od-
govarajui nazivni napon;
29) sigurnosna visina je najmaa dozvoena vertikalna udaenost
provodnika, odnosno delova pod naponom od zeme ili nekog objekta pri
temperaturi +40
o
C, odnosno pri temperaturi 5
o
C sa normalnim dodatnim
optereeem bez vetra;
30) sigurnosna udaenost je najmaa dozvoena udaenost pro-
vodnika, odnosno delova pod naponom od zeme ili nekog objekta u bilo
kom pravcu pri temperaturi +40
o
C i optereeu vetrom od nule do punog
iznosa;
31) stub je bilo koja konstrukcija koja nosi izolatore, provodnike i
zatitnu uad (npr. stub, zidna konzola, nosa i sl.);
32) nosei (linijski) stub je stub koji nosi provodnike i zatitnu
uad;
33) zatezni stub je stub koji slui za zatezae provodnika i zatitne
uadi;
34) normalni sluaj optereea stuba je sluaj koji nastaje kad su svi
delovi voda neoteeni;
35) vanredni sluaj optereea voda je sluaj koji nastaje kad se jedan
provodnik ili jedno zatitno ue s jedne strane stuba prekine;
36) uzemee je elektrino provodno spajae pojedinih delova voda
sa zemom;
37) otpornost uzemea je zbir otpornosti rasprostiraa uzemi-
vaa i otpornosti zemovoda;
38) otpornost rasprostiraa uzemivaa je otpornost zeme izmeu
uzemivaa i referentne zeme;
39) referentna zema je podruje zemita koje je od pripadajueg
uzemivaa udaeno toliko da se izmeu ma kojih taaka tog podruja ne
pojavuju znatnije razlike potencijala;
40) izolacija voda je izolacija koja se sastoji od vazdunih razmaka i
izolatora u dodiru sa vazduhom koji su podvrgnuti dielektrinom na-
prezau, atmosferskim i drugim uticajima (vlaga, praina, neistoa
itd.);
41) izolator je deo montanog sklopa koji slui za elektrino izolo-
vae i mehaniko spajae provodnika sa noseom konstrukcijom;
8
114
42) izolatorski lanac je montani sklop jednog ili vie izolatora i
opreme za noee, koji slui za elektrino izolovae i mehaniko
spajae provodnika sa noseom konstrukcijom.
II. USLOVI PRORAUNA
1. Temperatura
lan 3.
Provodnici i zatitna uad proraunavaju se za sledee uslove:
1) minimalna temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
o
C
2) maksimalna temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .+40
o
C
3) temperatura pri kojoj postoji dodatno optereee na vodu . . . 5
o
C.
2. Dodatno optereee
lan 4.
Pri proraunavau provodnika i zatitne uadi uzima se da se na
ima stvara dodatno optereee od ia, leda ili mokrog snega (u daem
tekstu: dodatno optereee).
Smatra se da dodatno optereee dejstvuje vertikalno nanie i ono
se dodaje teini provodnika, odnosno zatitnog ueta.
lan 5.
Za normalno dodatno optereee g uzima se najvee dodatno optere-
ee koje se na odnosnom mestu pojavuje proseno svakih pet godina, ali u
svakom sluaju ne mae od
g = 0,18 d [da N/m]
gde je: d - prenik provodnika, odnosno zatitnog ueta, u mili-
metrima.
Za procenu dodatnog optereea koje se uzima pri proraunu voda
koriste se podaci koji se dobijaju od hidrometeoroloke slube i izme-
rene vrednosti na postojeim nadzemnim elektroenergetskim vodovima i
telekomunikacionim vodovima du projektovane trase. Po pravilu, rauna
se sa sledeim vrednostima za normalno dodatno optereee:
1,0 g
1,6 g
2,5 g
4,0 g
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, mogu se uzeti i vrednosti
razliite od navedenih, ali ne mae od 1,0 g.
115
lan 6.
Za izuzetno dodatno optereee uzima se najvee dodatno optereee
koje se na odnosnom mestu pojavuje proseno svakih 20 godina, ali ne mae
od dvostrukog normalnog dodatnog optereea iz lana 5. ovog pravilnika.
lan 7.
Ako je na vodu ili delu egove trase rezultanta sila pritiska vetra i
teine provodnika, odnosno zatitnog ueta bez dodatnog optereea
vea od teine provodnika, odnosno zatitnog ueta sa izuzetnim do-
datnim optereeem, kao izuzetno dodatno optereee uzima se vea vred-
nost.
3. Vetar
lan 8.
Optereee od vetra je proizvod povrine objekta, pritiska vetra,
koeficijenta dejstva vetra i sinusa napadnog ugla. Pri tom se uzima vo-
doravni pravac vetra, a optereee od vetra upravno na napadnutu povr-
inu.
lan 9.
Pri izraunavau optereea od vetra, za povrinu objekta uzima se
stvarna povrina, bez dodatnog optereea, napadnuta vetrom, a za ci-
lindrine objekte uzima se projekcija te povrine. Za reetkaste stubove
uzimaju se samo povrine okrenute prema vetru.
lan 10.
Pritisak vetra r izraunava se prema sledeem obrascu:
[daN/mm
2
]
gde je v = maksimalna brzina vetra [m/s] koja se na istom potezu trase
pojavuje proseno svakih pet godina, a za vodove napona 400 kV i u duem
periodu. Brzina vetra odreuje se na osnovu merea, primenom statistike
obrade mernih podataka. U nedostatku dovonog broja mernih podataka,
brzina vetra se proceuje korieem raspoloivih podataka.
Pritisak vetra iz stava 1. ovog lana primeuje se za osnovnu vi-
sinsku zonu od 0 do 40 m nad zemom i ne sme biti mai od 50 daN/m
2
. Dobi-
jene raunske vrednosti za r poveavaju se do prve vee vrednosti iz
sledeeg niza:
60, 75, 90, 110, 130 daN/m
2
Na delovima koji se nalaze u zoni izmeu 40 m i 80 m nad zemom
uzimaju se poveane vrednosti pritiska vetra, prema tabeli 1.
p
v
2
16
------
=
8*
116
Tabela 1.
Za pritisak vetra na provodnike, odnosno zatitnu uad merodavna
je visina ihove take uvrea u stezaci na odnosnom stubu. Vredno-
sti iz tabele 1 mogu se poveati zavisno od uslova terena.
lan 11.
Pri odreivau koeficijenta dejstva vetra uzima se u obzir dejstvo
vetra na pritisak i usisavae, dejstvo vetra na zadu stranu reetkaste
konstrukcije, kao i smaee dejstva vetra na provodnike i zatitnu uad
zbog toga to se maksimalni pritisak nikad ne java istovremeno du ce-
log raspona.
Koeficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:
1) za stubove etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
2) za stubove estougaonog ili osmougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . 1,0
3) za stubove krunog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7
4) za dvostruke stubove etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu
ravni koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa mai od dvo-
struke strane preseka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
5) za dvostruke stubove krunog preseka, za vetar u prav cu ravni
koja prolazi kroz ose stubova (ako je razmak osa mai od dvostrukog pre-
nika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
6) za retkaste stubove od profilisanog elika u ravni . . . . . . . . . 1,4
7) za reetkaste stubove od cevi u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,1
8) za etvorougaone reetkaste stubove od profilisanog elika . 2,6
9) za etvorougaone reetkaste stubove od cevi . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
10) za trougaone retkaste stubove od profilisanog elika . . . . . . . 2,8
11) za provodnike i zatitnu uad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0.
III. PROVODNICI I ZATITNA UAD
1. Izrada
lan 12.
Za izradu ica i uadi upotrebavaju se: aluminijum, aluminijumske
legure, bakar i elik. Aluminijum i bakar moraju biti tvrdo vueni. elik
mora biti trajno i pouzdano zatien od korozije (npr. pocinkovaem vru-
im postupkom).
Visinska zona voda Pritisak vetra, daN/m
2
Vodovi sa ukupnom visinom do 15 m nad zemom 50 60 75 90 110
Osnovna visinska zona od 0 do 40 m nad zemom 60 75 90 110 130
Delovi voda u zoni izmeu 40 m i 80 m nad zemom 75 90 110 130 150
117
lan 13.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz lana 12. ovog pravilnika,
ihovih legura ili drugih materijala, ice i uad moraju biti dovono
ilavi postojani prema atmosferskim uticajima.
lan 14.
Za vodove koji se grade prema odredbama ovog pravilnika moe se
upotrebavati samo gola uad.
2. Najmai dozvoeni preseci
lan 15.
Najmai dozvoeni preseci uadi su:
1) od aluminijuma i egovih legura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm
2
2) od al-elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
2
3) od elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
2
4) od bakra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 mm
2
Uad od drugih materijala mora imati takav presek da sila kidaa
bude najmae 380 daN.
lan 16.
Presek uadi mora biti dovono veliki da ukupna temperatura
uadi usled zagrevaa strujom ne bude via od +80
o
S, pri emu se rauna
sa temperaturom okoline od +40
o
S.
lan 17.
Zatitno ue mora biti takvih dimenzija da pri jednopolnim krat-
kim spojevima ne bude termiki preoptereeno.
3. Naprezae
lan 18.
Maksimalno radno naprezae, tj. odabrana raunska vrednost koju ho-
rizontalna komponenta naprezaa na zatezae postie pri temperaturi
od 5
o
S sa normalnim dodatnim optereeem prema lanu 5. ovog pra-
vilnika, ili pri temperaturi od 20
o
S bez dodatnog optereea, ne sme
prelaziti vrednost normalnog dozvoenog naprezaa.
lan 19.
Naprezae na zatezae u taki uvrea provodnika pri tempe-
raturi od 5
o
S sa izuzetnim dodatnim optereeem prema lanu 6. ovog
pravilnika ne sme biti vee od vrednosti izuzetnog dozvoenog naprezaa.
118
lan 20.
Normalna i izuzetno dozvoena naprezaa koja se odnose na raunski
presek uadi za razne materijale ne smeju biti vea od vrednosti datih u
tabeli 2.
Tabela 2.
Materijal
Odnos preseka, za uad
od dva materijala,
priblino
Dozvoeno naprezae
daN/mm
2
normalno izuzetno
1 2 3 4
Al-elina uad Al/ = 0,86 27,5 52
Al/ = 0,95 27,5 51,5
Al/ = 1,4 24,0 45
Al/ = 1,7 22,0 41
Al/ = 4,3 14,5 27
Al/ = 4,4 14,0 26
Al/ = 6 13,0 24,5
Al/ = 7,7 11,0 21
Al/ = 11,3 10 18,5
Al/ = 14,5 9 16,5
Al/ = 23,1 8 15
AlMgSiE-elina uad AlMgSie/ = 0,86 30 56
AlMgSie/ = 0,95 29,5 55
AlMgSie/ = 1,4 26,5 48,5
AlMgSie/ = 1,7 24,5 46,5
AlMgSie/ = 4,3 18 34,5
AlMgSie/ = 4,4 18 34,5
AlMgSie/ = 6 16,5 31
AlMgSie/ = 7,7 15,5 29,5
AlMgSie/ = 11,3 14,5 27
AlMgSie/ = 14,5 14 26
AlMgSie/ = 23,1 13 24,5
AlMglE-elina uad AlMglE/ = 0,86 29 55
AlMglE/ = 0,95 29 55
AlMglE/ = 1,4 25,5 48
AlMglE/ = 1,7 22,5 42
AlMglE/ = 4,3 17,5 32
AlMglE/ = 4,4 16,5 30,5
AlMglE/ = 6 14,5 27
AlMglE/ = 7,7 14,5 27
AlMglE/ = 11,3 12,8 24
AlMglE/ = 14,5 11,7 22
AlMglE/ = 23,1 11,6 21,8
119
lan 21.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija spreava se odgovaraju-
im merama (npr. postavaem priguivaa ili smaeem naprezaa).
lan 22.
Pri proraunavau naprezaa, za fizika svojstva materijala kori-
ste se vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
Aluminijumska uad 6 11
AlMgSiE - uad 10,5 20
AlMgSiE - uad 9 17
EAL - uad 45 84
elina uad
elik I 14,5 26,5
elik II 26 49
elik III 49,5 93
elik IV 59,5 111
Bakarna uad 16 30
Bronzana uad
Bz I 19,5 36,5
Bz II 23 43,5
Bz III 26,5 49,5
Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:
kao normalno dozvoeno naprezae: 40% od raunske sile kidaa;
kao izuzetno dozvoeno naprezae: 75% od raunske sile kidaa.
Materijal
Odnos
preseka, za
uad od
dva mate-
rijala
Broj ica u
uetu
Gustina
10
3
kg/m
3
Toplotni
koefici-
jent
linearnog
irea
10
-6
/
o
S
Modul ela-
stino-sti
da N/mm
2
1 2 3 4 5 6
Al/ = Al
Al-elina uad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7 4,91 15,0 11000
14 19
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 1 19,2 8100
26 3 18,8 7700
1 2 3 4
120
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7700
26 7 18,9 7700
24 19 19,6 7400
54 7 3,36 19,4 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000
AlMgSiE/ AlMg-
SiE
AlMgSiE-elina
uad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7 4,91 16,0 11000
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 1 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7000
26 7 18,9 7700
24 7 19,6 7400
54 7 3,36 19,3 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000
AlMglE/ AlMglE
AlMglE-elina
uad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4
14 7
4,91
16,0
11000
14 19 15,0
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 1 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7000
26 7 18,9 7700
1 2 3 4 5 6
121
lan 23.
Pri proraunavau naprezaa provodnika na viseim izolatorima u
strmim i neravnomernim rasponima mora se uzeti u obzir otklon izo-
latora u smeru trase voda (proraunavae pomou idealnog raspona)
4. Nastavae provodnika i zatitne uadi
lan 24.
Za nastavae provodnika, odnosno zatitne uadi upotrebavaju
se, po pravilu, spojnice odnosno stezake od istog materijala od kog su i
provodnici. Spojnice, odnosno stezake od elika moraju biti pocin-
kovane vruim postupkom ili izraene od nerajueg elika.
24 7 19,6 7400
7,7 54 7 3,36 19,3 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000
Aluminijumska
uad 7 6000
19
2,7 23
5700
37 5700
61 5500
AlMgSiE-uad i
AlMglE-uad 7 6000
19
2,7 23
5700
37 5700
61 5500
EAL-uad 7 16000
19
6,87 13
15700
37 15700
61 15500
elina uad 7 18000
12
7,8 11
17500
19 17500
37 17500
61 17500
Bakarna uad 7 11300
19
8,9 17
10500
37 10500
61 10500
1 2 3 4 5 6
122
lan 25.
Za vodove u istom rasponu dozvoen je najvie jedan nastavak po pro-
vodniku, odnosno po zatitnom uetu.
lan 26.
Provodnici, odnosno zatitna uad razliitih preseka ili od
razliitih materijala smeju se nastavati samo na mestima na kojima su
mehaniki rastereeni. Upotrebene stezake moraju biti takve kon-
strukcije da se pouzdano spreava elektrolitsko razarae.
lan 27.
Nastavci provodnika, odnosno zatitne uadi u rasponu moraju izdr-
ati najmae 90% sile kidaa provodnika, odnosno zatitnog ueta, pri
emu je dozvoeno upotrebiti i vie od jedne spojnice.
Spojnice koje su takve konstrukcije da se ima postie pouzdan pro-
vodan spoj i da imaju najmae 100% sile kidaa provodnika, odnosno
zatitne uadi (npr. kompresione spojnice) ne smatraju se nastavcima.
IV. RASPORED PROVODNIKA I ZATITNE UADI
1. Sigurnosni razmaci
lan 28.
Udaenost izmeu delova pod naponom, kao i udaenost od delova pod
naponom do uzemenih delova i do delova stuba, uzimajui u obzir dejstvo
vetra ili dodatnog optereea, mora biti najmae jednaka sigurnosnom
razmaku.
lan 29.
Sigurnosni razmaci (cm) moraju odgovarati sledeim vrednostima:
Sigurnosni razmaci raunaju se za sledee sluajeve:
1) pri neotkloenom izolatorskom lancu
2) za P=0,15Pmax
3) za P=Pmax
gde je: Pmax maksimalni pritisak vetra, prema lanu 10. ovog pra-
vilnika.
Vrsta naponskog naprezaa izolacije
Nazivni napon UN (kV)
do 10 20 35 110 220 400
1) Atmosferski prenaponi 12 22 32 90 175 280
2) Sklopni i dugotrajni prenaponi 10 20 25 80 155 270
3) Naponi industrijske frekvencije (normalni
i pogonski uslovi)
7 10 30 55 90
123
lan 30.
Smatra se da je zahtev iz lana 29. ovog pravilnika u pogledu udaeno-
sti izmeu provodnika, odnosno izmeu provodnika i zatitne uadi u sre-
dini raspona ispuen ako udaenost u sredini raspona u uslovima bez
vetra na temperaturi + 40
S iznosi najmae:
=kf+1 sigurnosni razmak odreen za sklopne i dugotrajne prena-
pone (cm)
gde je:
f ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta na temperaturi + 40

S,
u cm, bez obzira na usvojenu maksimalnu temperaturu provodnika;
l duina izolatorskog lanca od take uevrea do provodnika, u
cm, za sva uvrea (ili delove uvrea) koja se ne otklaaju u smeru
upravnom na pravac voda, kao i potporne izolatore, zatezne izolatorske
lance i zatitnu uad l =O;
k koeficijent ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana
provodnika, odnosno provodnika i zatitnog ueta, a odreuje se prema
obrascima iz l. 31. do 33. ovog pravilnika, u kojima je ugao otklona pro-
vodnika, odnosno zatitnog ueta od punog pritiska vetra, raunatog
prema l. 10. i 11. ovog pravilnika, na ue, bez leda, izraen u stepenima.
Pri proraunavau udaenosti izmeu dva razliita provodnika, od-
nosno izmeu provodnika i zatitnog ueta koje nije izvedeno isto kao i
provodnik, za svaki provodnik, odnosno i za provodnik i zatitno ue uda-
enost D izraunava prema obrascu iz stava 1. ovog lana, a odabira se vea
vrednost za D.
Pri prelasku sa jednog rasporeda provodnika na drugi raspored pro-
veravaju se rastojaa na najkritinijem mestu, s tim da se u obrazac uvrsti
vrednost ugiba na tom mestu.
lan 31.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:
, ali ne mae od k = 6.
Najmaa udaenost je D = 60 cm, ako sigurnosni razmak nije vei.
Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazac iz stava 1. ovog
lana i kad raspored (projekcija) provodnika, odnosno zatitnog ueta
nije horizontalan.
Za sluajeve iz stava 3. ovog lana, horizontalna udaenost pro-
vodnika iznosi 20 cm kad zbog vremenskih prilika (sneg, led, ie) postoji
verovatnoa dodira, odnosno preskoka napona.
lan 32.
Pri kosom rasporedu uzima se da je koeficijent
, ali nije mai od k = 7.
k 4
25
------
+ =
k 2
10
------
+ =
124
Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV takvo izraunavae
udaenosti (projekcija) dozvoeno je samo pod uslovom da je ujedno i hori-
zontalna udaenost izmeu provodnika, odnosno izmeu provodnika i za-
titnog ueta najmae jednaka sigurnosnom razmaku.
Ako je horizontalna udaenost izmeu dva koso rasporeena pro-
vodnika i zatitnog ueta jednaka ili vea od udaenosti D izraunate
prema lanu 31. ovog pravilnika, udaenost je dovona.
lan 33.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je koeficijent
, ali ne mai od k = 14.
Udaenost iz stava 2. ovog lana potrebna je samo za vodove nazivnog
napona veeg od 20 kV i u sluaju kad raspored nije potpuno vertikalan, ali
je horizontalna udaenost maa od sigurnosnog razmaka.
lan 34.
Ugao otklona izolatorskog lanca rauna se sa 70% pritiska vetra
na provodnike, odnosno sa 50% pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba
sluaja ugao otklona rauna se za provodnike bez leda. Pritisak vetra ra-
una se na nain odreen u l. 10. i 11. ovog pravilnika.
2. Zatitna zona
lan 35.
Pod zatitnom zonom podrazumeva se prostor ispod zatitnog ueta
u kome su provodnici dovono zatieni od uticaja atmosferskih prena-
pona.
lan 36.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama zatitne
zone du svih raspona i na svim temperaturama od 0
do 40
S u uslovima bez
vetra.
lan 37.
Na vodu sa jednim zatitnim uetom zatitna zona obuhvata prostor
u granicama ugla od najvie 30
sa obe strane zatitnog ueta, mereno od

vertikale.
lan 38.
Zatitna zona izmeu dva zatitna ueta obuhvata prostor ispod
luka koji dodiruje oba zatitna ueta, ije je sredite iznad ueta, a
k 4
5
---
+ =
125
poluprenik luka iznosi 0,58 d, gde je d meusobna udaenost zatitne
uadi (slika 1).
V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI
1. Opte odredbe
lan 39.
Na vodovima se upotrebavaju potporni i visei izolatori.
Potporni izolatori spajaju se vrsto sa stubom.
Visei izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno kla-
titi oko take uvrea.
lan 40.
Za odreeni vod biraju se odgovarajui tipovi izolatora, pri emu se
vodi rauna o mehanikim i elektrinim optereeima tog voda.
2. Mehaniko dimenzionisae
lan 41.
Potporni izolatori na noseim stubovima moraju biti takvih di-
menzija da prelomno optereee iznosi najmae 2,5 puta teine provod-
nika sa dodatnim optereeem, s tim to se ako je optereee provodnika
usled delovaa vetra vee, uzima u obzir to vee preoptereee.
Slika 1
ZATITNO
UE
ZATITNO
UE
ZATITNA ZONA
126
Potporni izolatori na zateznim stubovima moraju biti takvih
dimenzija da prelomno optereee iznosi najmae 2,5 puta sila zatezaa
provodnika.
lan 42.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lan-
cima na noseim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektro-
mehaniko, odnosno mehaniko optereee najmae tri puta vee od te-
ine provodnika sa dodatnim optereeem, s tim to se, ako je optereee
provodnika usled delovaa vetra vee, uzima u obzir to vee optereee.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju
elektromehaniko, odnosno mehaniko optereee najmae tri puta vee
od sile zatezaa provodnika.
lan 43.
Masivni i tapni izolatori, odnosno masivni i tapni izolatori u
izolatorskim lancima na noseim stubovima moraju biti takvih dimenzija
da imaju prekidno optereee najmae tri puta vee od teine provodnika
sa dodatnim optereeem, s tim to se, ako je optereee provodnika
usled delovaa vetra vee, uzima u obzir to vee optereee. Masivni i
tapni izolatori, odnosno masivni i tapni izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju
najmae tri puta vee prekidno optereee od sile zatezaa provodnika.
lan 44.
Dozvoena je upotreba viestrukih izolatorskih lanaca pod uslovom
da je u normalnom stau osigurana ravnomerna raspodela optereea na
pojedine izolatorske lance.
3. Elektrino dimenzionisae
lan 45.
Izolator, odnosno izolatorski lanac, kompletno sastaven kao na
nadzemnom vodu sa zatitnom armaturom ili bez e, mora zadovoiti
vrednosti date u tabelama 4, 5 i 6.
Tabela 4.
Nazivni napon
(kV)
Najvii napon
opreme U
m

(efektivna
vrednost) (kV)
Nazivni podnosivi atmosferski
udarni prenapon (temena vred-
nost) (kV)
Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon indu-
strijske fre-
kvencije
(efektivna
vrednost)
stupa izolacije
snien pun
1 2 3 4 5
3 3,6 20 40 10
6 7,2 40 60 20
10 12,0 60 75 28
20 24,0 95 125 50
35 38,0 145 170 70
127
Stupa izolacije voda (snien ili pun stupa izolacije) bira se s
obzirom na izloenost atmosferskim ili sklopnim prenaponima, nain
uzemea neutralne take i vrstu prenaponske zatitne naprave ako je
primeena.
Tabela 5.
Iz tabele 5 bira se jedan stupa ili vie stupeva izolacije za po-
jedine standarde vrednosti najvieg napona opreme. Ako je dato vie stup-
eva izolacije, vii stupa izolacije je prikladan za opremu u mreama
sa kompenzacijom struje zemospoja ili gde je faktor zemospoja iznad 1,4.
Tabela 6.
lan 46.
Vrednosti iz lana 45. ovog pravilnika vae za izolatore pod slede-
im uslovima:
1) atmosferski pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 13,25 mbar;
2) temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . + 20S;
3) vlanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 g/m
3
.
Nazivni napon (kV)
Najvii napon
opreme U
m

(efektivna vrednost)
(kV)
Osnova za jedinine
vrednosti
(temena vred-
nost) (kV)
Najvii podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)
Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon indu-
strijske fre-
kvencije
(efektivna
vrednost)
(kV)
1 2 3 4 5
110 123 100
450
550
185
230
220 245 200
650
750
850
950
1050
275
325
360
395
460
Nazivni podnosivi
sklopni prenapon
Nazivni
napon
(kV)
Najvii
napon opreme
U
m

(efektivna
vrednost)
(kV)
Osnova za
jedinine
vrednosti
(te-
mena vred-
nost)
(kV)
Jedinina
vrednost
(kV)
Temena
vrednost
(kV)
Odnos
izmeu
nazivnih
podnosivih
atmos-
ferskih i
sklopnih
udarnih
prenapona
(kV)
Nazivni podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)
1 2 3 4 5 6 7
400 420 343
2,76
3,06
950
1050
1,11
1,24
1,12
1,24
1,36
1050
1175
1300
1425
U
m
2
3
-------
U
m
2
3
-------
128
lan 47.
Za delove voda na veim nadmorskim visinama, vrednosti ispitnih
napona iz tabela 4, 5, i 6. iz lana 45. ovog pravilnika mnoe se sledeim
faktorima:
1) 1,075 za nadmorske visine od 1000 m do 1500 m;
2) 1,150 za nadmorske visine od 1500 m do 2000 m;
3) 1,225 za nadmorske visine od 2000 m do 2500 m.
lan 48.
Na vodovima ili delovima vodova u predelima sa poveanim stepenom
zagaenosti atmosfere (npr. u blizini obale mora, hemijske industrije,
toplana, cementara i dr.) moraju se upotrebiti specijalni izolatori sa
produenom strujnom stazom.
lan 49.
Prema stepenu zagaenosti, izolatorski lanci, odnosno izolatori
moraju imati specifine nazivne strujne staze najmae prema tabeli 7, s
tim se uzima najvii napon opreme U
m
.
Tabela 7.
lan 50.
Poloaj izolatora, odnosno izolatorskog lanca na vodu mora biti
takav da bitno ne smauje egova izolaciona svojstva.
4. Pojaana izolacija
lan 51.
Izolacija voda pojaava se, po potrebi, mehaniki, elektrino, odno-
sno mehaniki i elektrino.
lan 52.
Izolacija voda je mehaniki pojaana ako se:
a) za potporne izolatore upotrebe dva ili vie izolatora, tako da, u
sluaju preloma jednog izolatora, preostali izolatori budu dimenzi-
onisani prema l. 41. do 44. ovog pravilnika, uzimajui u obzir raspodelu
optereea na neoteene izolatore;
b) za visee izolatore, odnosno izolatorske lance upotrebe dva lanca
ili vie lanaca dimenzionisanih prema l. 42. do 44. ovog pravilnika za
normalno stae voda, kad je optereee ravnomerno rasporeeno na sve
Stepen zagaenosti
Specifina nazivna strujna staza izmeu
faze i zeme
mm/kV
I Mala zagaenost 16
II Sreda zagaenost 20
III Velika zagaenost 25
IV Vrlo velika zagaenost 31
129
lance, a ako se prekine jedna lanac, preostali lanci smeju biti optereeni
najvie za pola iznosa od elektromehanikog optereea, odnosno mi-
nimalnog prelomnog optereea.
lan 53.
Izolacija je elektrino pojaana ako se:
1) za potporne izolatore odabere izolator za prvi vii izolacioni
nivo, odnosno izolator sa poveanom duinom strujne staze;
2) za masivne i tapne izolatore odabere izolator sa poveanom du-
inom strujne staze;
3) za kapaste izolatore, odnosno kapaste izolatore u izolatorskim
lancima stavi jedan lanak vie, nezavisno od naponskog nivoa.
5. Uvree provodnika
lan 54.
Na potpornim izolatorima noseih stubova provodnici se, po pra-
vilu, vezuju mekanom icom od istog ili slinog materijala od kog su i
provodnici. Prenik ice ne sme biti mai od 2,5 mm.
lan 55.
Na ugaone stubove provodnik se postava tako da je potporni izo-
lator u tupom uglu i da je veza rastereena.
lan 56.
Na zateznim stubovima provodnici se uevruju na potporne izo-
latore omom koja je zatvorena spojnicama ili vezom.
lan 57.
Nosai potpornih izolatora dimenzioniu se tako da izdre optere-
ee iz lana 41. ovog pravilnika, s mehanikim faktorom sigurnosti naj-
mae 2 s obzirom na prekidnu vrstou materijala.
lan 58.
Stezake i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao
i oprema za uvree zatitnog ueta moraju biti takvih dimenzija da
izdre optereee prema l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehanikim
faktorima sigurnosti od najmae 2,5 s obzirom na silu kidaa.
Stezake i ostali metalni delovi za uvree provodnika i
zatitnog ueta moraju biti izgraeni od istog ili slinog materijala od
kog su provodnici, odnosno zatitna uad ili od elika pocinkovanog
vruim postupkom, odnosno od nerajueg elika.
lan 59.
Kod viestrukih izolatorskih lanaca, pri prekidu jednog lanca
metalni delovi ostalih lanaca moraju biti takvih dimenzija da izdre
9
130
optereee prema l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehanikim faktorom si-
gurnosti od najmae 1,7 s obzirom na silu kidaa.
lan 60.
Sila izvlaea iz noseih stezaki za provodnike i zatitnu uad
ne sme biti maa od 60% sile zatezaa.
VI. STUBOVI
1. Vrste stubova
lan 61.
Stubovi mogu biti nosei (linijski) i zatezni.
Nosei stubovi se, po pravilu, postavaju samo u pravolinijskoj
trasi. Naprezae provodnika, odnosno zatitne uadi kod noseih stu-
bova u oba raspona je jednako, a provodnici i zatitna uad nisu sa ima
vrsto spojeni i na stub se ne prenosi direktno ihova sila zatezaa s
jedne strane stuba, nego se prenosi samo rezultanta sile zatezaa s obe
strane, ako ta rezultanta postoji.
Kod zateznih stubova naprezae provodnika, odnosno zatitne uadi
ne mora biti jednako u oba raspona, provodnici i zatitna uad su sa ima
vrsto spojeni i na stub se direktno prenosi sila zatezaa svakog pro-
vodnika i zatitnog ueta sa svake strane stuba.
Stubovi mogu istovremeno biti i nosei i zatezni (npr. stub na kome
se vod odvaja je u odnosu na prolazni vod nosei, a u odnosu na ogranak je
zatezni).
lan 62.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi (linijski stubovi)
ili na uglu trase (ugaoni stubovi).
Nosei zatezni stubovi mogu biti linijski ili ugaoni.
lan 63.
Na vodovima sa viseim izolatorima ne upotrebavaju se ugaoni no-
sei stubovi na mestima na kojima ugao skretaa trase iznosi vie od 20.
lan 64.
Duina zateznog poa, tj. udaenost izmeu dva zatezna stuba, po pra-
vilu, ne sme biti vea od 8 km, niti sme sadrati vie od 30 raspona.
Kraa zatezna poa primeuju se ako posebne prilike na trasi to
zahtevaju (klimatski uslovi, teren, ukrtaa, vei broj uglova i sl.).
2. Naprezae stubova
lan 65.
Stubovi moraju biti takvih dimenzija da naprezae materijala ne
prekorai granicu dozvoenog naprezaa ni u jednom sluaju optereea.
131
Za proraunavae pojedinog dela stuba bira se ono optereee koje
prouzrokuje najviu silu u emu, s tim to se pri tom ne uzima da razna
optereea iz l. 68. i 69. i optereea iz lana 209. ovog pravilnika
dejstvuju istovremeno.
lan 66.
Dozvoena naprezaa za pojedine vrste materijala odreuju se po-
sebno za normalne sluajeve optereea, a posebno za vanredne sluajeve
optereea.
Normalni sluajevi optereea nastaju kad su svi delovi neote-
eni.
Vanredni sluajevi optereea nastaju kad je jedan provodnik ili
jedno zatitno ue s jedne strane stuba prekinuto.
3. Optereea
lan 67.
Optereea navedena u l. 68. i 69. ovog pravilnika odnose se na stu-
bove vodova sa viseim izolatorima i na stubove vodova sa potpornim izo-
latorima, a naprezae se izraunava prema odredbama lana 70. ovog
pravilnika.
lan 68.
Normalna optereea su:
1) za sve vrste stubova (nosee i zatezne):
a) optereee pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
teina dodatnog optereea na provodnicima i zatitnoj uadi;
rezultanta pune sile zatezaa svih provodnika i zatitne uadi s
obe strane stuba;
b) optereee pri ijem se proraunu uzima:
pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u
pravcu voda, odnosno upravno na simetralu ugla terase;
rezultanta od dve treine sile zatezaa svih provodnika i
zatitne uadi s obe strane stuba;
v) optereea pri ijem se proraunu uzima:
pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u
pravcu voda, odnosno upravno na simetralu ugla terase;
rezultanta od dve treine sile zatezaa svih provodnika i
zatitne uadi s obe strane stuba;
2) za zatezne stubove:
dve treine sile zatezaa provodnika i zatitne uadi s jedne
strane stuba.
9*
132
lan 69.
Vanredna optereea su:
1) za nosee stubove:
polovina sile zatezaa jednog provodnika ili jednog zatitnog
ueta s jedne strane stuba, a za provodnike u snopu etvrtina sile za-
tezaa provodnika jednog snopa;
2) za zatezne stubove i za ugaone nosee stubove sa uglom skretaa
trase veim od 20:
puna sila zatezaa svih provodnika i zatitne uadi u oba pravca
trase, osim jednog provodnika, odnosno jednog zatitnog ueta s jedne
strane stuba, a za vodove sa provodnicima u snopu puna sila zatezaa svih
snopova provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim jednog sno-
pa, odnosno jednog zatitnog ueta s jedne strane stuba.
Ako je pritisak vetra vei od 60 daN/m
2
, odnosno dodatno optereee
vee od 0,18 d da N/m, vanredna optereea ne uzimaju se u obzir za jed-
nostavne konstrukcije drvenih stubova, ni za vodove do 35 kV, osim na deo-
nicama sa teim atmosferskim uslovima.
lan 70.
Pri izraunavau naprezaa stubova uzimaju se u obzir:
1) teina provodnika i zatitne uadi i teina dodatnog optere-
ea, izraunate za gravitacioni raspon stuba definisan u lanu 2. ovog
pravilnika;
2) pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale
ugla trase, izraunat za poluzbir susednih raspona, bez ikakve redukcije s
obzirom na ugao trase;
3) pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale
ugla trase, izraunat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom, s ob-
zirom na poloaj provodnika i zatitne uadi prema pravcu vetra, ali
tako da je jednak najmae etvrtini pritiska u pravcu simetrale ugla
trase;
4) ako nije odreeno koji je provodnik, zatitno ue ili strana stuba
u pitau, uzima se najnepovoniji sluaj.
4. Natpisi na stubovima
lan 71.
Na sve stubove moraju se postaviti trajni natpisi sa upozoreem na
opasnost od elektrine struje.
133
VII. UZEMEE
1. Opte odredbe
lan 72.
Pri uzemeu vodova primeuju se i odredbe propisa o tehnikim
normativima za elektroenergetska postrojea nazivnog napona iznad 1000
V.
lan 73.
Metalni i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova,
metalna sidrena uad i metalne trake na drvenim stubovima koje slue za
zatitu stubova od udara groma moraju biti pouzdano povezani sa zemom.
Ako se temeeem stubova i ukopavaem sidara ne dobije zadovoavajue
uzemee, postavaju se dopunski uzemivai, odnosno preduzimaju se
druge dopunske mere.
2. Uzemee u mreama sa kompenzovanim zemospojem i sa izolovanom
neutralnom takom
lan 74.
U mreama visokog napona sa izolovanom neutralnom takom i mre-
ama sa kompenzovanom strujom zemospoja uzima se da je trajae
zemospoja due, pa otpornost uzemea R
u
kod stubova na obradivim po-
vrinama, pored prometnih puteva i u naseenim mestima ne sme prei
vrednost datu obrascem:
gde je:
U
z
= 125 V najvii dozvoeni napon na uzemeu;
U
z
stvarna struja zemospoja (A), koja tee na mestu zemospoja.
U mreama sa izolovanom neutralnom takom I
z
je kapacitivna struja
zemospoja, a u mreama sa kompenzovanim zemospojem preostala struja
zemospoja, a u mreama sa kompenzovanim zemospojem preostala struja
zemospoja.
Smatra se da je stub pored prometnog puta ako se nalazi na udaenosti
maoj od 15 m od ivice kolovoza.
Vrednost otpornosti uzemea iz stava 1. ovog lana ne sme biti
prekoraena ako se stub voda nalazi na udaenosti maoj od 15 m od stam-
bene zgrade, u ograenom dvoritu, u okunici koja se koristi kao obra-
divo zemite, u parku ili na etalitu.
lan 75.
Na vodovima sa zatitnom uadi uzima se ukupna otpornost uzeme-
a, raunajui i vezu preko zatitne uadi.
R
u
U
z
I
z
-------
134
lan 76.
Prekoraee vrednosti otpornosti R
u
dozvoava se ako se preduzme
jedna od sledeih mera:
1) upotreba neprobojnih masivnih ili tapnih izolatora;
2) redovna kontrola izolatora, a najmae jedanput godie;
3) ugraivae ureaja za signalizaciju zemospoja i neposredno au-
tomatsko iskuee voda im nastane kvar.
Posebne mere za smaee napona koraka nisu potrebne ako je predu-
zeta jedna od mera iz ovog lana.
3. Uzemee u mreama sa uzemenom neutralnom takom
lan 77.
Nadzemni vodovi koji pripadaju mrei sa efikasno uzemenom
neutralnom takom moraju imati ureaje za brzo automatsko iskuee
pri zemospoju, koji pouzdano iskuuju deonicu u kvaru i tako odstrauju
opasnost od dejstva napona na mestu zemospoja.
lan 78.
Stubovi nadzemnih vodova iz lana 77. ovog pravilnika imaju po pra-
vilu uzemiva u obliku jednog ili dva prstena oko svakog temea ili oko
svih temea jednog stuba. Najmaa dubina ukopavaa uzemivaa je 0,5 m.
Udaenost prstenova od temea, odnosno stuba mora biti takva da se
postigne povonije oblikovae potencijala, to zavisi od oblika i
konstrukcije temea stuba.
lan 79.
Odredbe lana 78. ovog pravilnika ne primeuju se na stubove u te-
renu s velikom specifinom otpornou, u kome se, uz racionalnu upo-
trebu materijala, ne mogu postii zadovoavajui rezultati otpornosti
uzemea. Stubove na ovakvom terenu ne treba uzemiti.
lan 80.
U pogledu zatite od opasnog napona na mestu zemospoja ne treba
preduzimati druge posebne mere osim mera predvienih u l. 77. do 79. ovog
pravilnika.
4. Uzemea za zatitu od groma
lan 81.
Da bi se pri udaru groma u stub ili zatitno ue smaila opasnost
od preskoka na provodnike, treba, prema odabranom stupu izolacije voda,
odrediti maksimalno dozvoenu otpornost uzemea, uzimajui u obzir
uestalost i jainu gromova u podruju trase, sigurnost voda i uestalost
kvarova.
135
lan 82.
Ako se uzemeem izvedenim prema lanu 78. ovog pravilnika ne po-
stigne otpornost koja obezbeuje zatitu od groma, potrebno je meusobno
povezivati pojedinane uzemivae ili postaviti jo jedan prsten oko
svih temea stuba na dubini od 1 m, odnosno poloiti zrakaste uzemi-
vae ukupne duine pribline duini uzemivaa prstena, ako je to po-
vonije s obzirom na teren.
Ako se postupkom iz stava 1. ovog lana ne postigne otpornost koja
titi od povratnog preskoka, odustaje se od daeg polagaa uzemivaa.
lan 83.
Povratni preskok na provodniku nije verovatan ako je za otpornost
uzemea ispuen uslov prema sledeem obrascu:
gde je:
R
uz
125 V otpornost uzemea Q posmatranog stuba, bez veze sa
zatitnom uadi;
U
i
podnosivi udarni napon (kV) izolacije posmatranog stuba u su-
vom;
I
u
temena vrednost udarne struje groma (kA) za posmatrani stub.
Pri izboru I
u
kao orijentacija mogu posluiti vrednosti date u ta-
beli 8, koje pokazuju za koliko procenata od svih udara groma, uzetih kao
100%, vrednost struje iz prvog reda tabele 8 nee biti premaena. Vredno-
sti struja mae od 20 kA mogu se uzeti samo za vodove napona do 35 kV.
Tabela 8.
Osnova za odreivae struje od udara groma su podaci o uestalosti
atmosferskog praea, broj grmavinskih dana u godini ili broj udara
groma po jedinici povrine, distribucija temene vrednosti struje u stazi
groma i eeni nivo sigurnosti s obzirom na verovatni broj povratnih
preskoka u jednoj godini.
lan 84.
Otpornost uzemea sa kojom se rauna pri udarnim naponima groma
priblino je jednaka otpornosti uzemea koja se dobija uobiajenim me-
reima.
5. Uzemee zatitne uadi
lan 85.
Zatitno ue na metalnim stubovima moe se uzemiti preko
konstrukcije bez posebnog voda za uzemee ako je konstrukcija uzemena.
Iznad temea konstrukcije mora postojati stezaka za prikuak uzemi-
vaa.
Struja od udara groma u stub (kA) 5 10 15 20 30 40 50 60
Procent od svih udara 14 40 62 79 91 95 98 99
R
uz
U
i
I
u
------
136
lan 86.
Zatitno ue na armiranobetonskim stubovima moe se uzemiti
preko eline armature u betonu ako presek armature iznosi najmae 50
mm
2
i ako svi delovi armature koji slue za uzemee imaju pouzdan kon-
takt.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na nosae izolatora.
Ako armatura armiranobetonskih stubova slui za uzemee, mora
imati izvod iznad temea za prikuee uzemivaa.
lan 87.
Na drvenim stubovima uzemee se ne izvodi, osim ako nose zatitno
ue ili metalne delove treba uzemiti. U tom sluaju, uzemee se izvodi
kao kod metalnih i armiranobetonskih stubova.
Ako nosai izolatora nisu uzemeni, vod za uzemee zatitnog
ueta treba odmai ili izolovati od glave stuba i time spreiti gal-
vansku vezu sa nosaima.
Na drvenim stubovima zatitno ue mora se uzemiti na svakom
stubu, najmae na svakih 300 m duine voda.
Ako su drveni stubovi usidreni, moraju se uzemiti metalni delovi
za privree izolatora i sidra, kao i sidro u zemi.
6. Vodovi za uzemee
lan 88.
Vodovi za uzemee (zemovodi) postavaju se radi galvanske veze
izmeu zatitne uadi i uzemivaa.
Najmai doputeni preseci vodova za uzemee su:
1) za elik pocinkovan toplim postupkom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 mm
2
2) za aluminijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm
2
3) za bakar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
2
.
Stvarni preseci vodova za uzemee moraju biti dimenzionisani
prema oekivanoj struji zemospoja.
lan 89.
Ako se goli zemovodi polau u zemu, smatraju se delom uzemi-
vaa.
lan 90.
Ako se na mestu prelaska zemovoda u zemu oekuje pojaana ko-
rozija, potrebno je da se vod zatiti premazivaem, da se povea presek
ili da se primeni neka druga zatitna mera.
lan 91.
Ako postoji opasnost od mehanikog oteea, zemovod se mora
zatititi.
137
7. Uzemivai
lan 92.
Uzemivai su metalni delovi koji se nalaze u zemi i ostvaruju
elektrinu provodnu vezu delova voda sa zemom.
Uzemivai mogu biti trakasti ili ipkasti.
Kao materijal za uzemivae upotrebava se elik pocinkovan top-
lim postupkom ili na neki drugi nain zatien od korozije, ako lokalne
prilike ne zahtevaju upotrebu nekog drugog materijala (npr. bakra).
Za uzemivae se, po pravilu, ne upotrebavaju nepocinkovane e-
line cevi, lim, profili i laki metali.
lan 93.
Najmai preseci uzemivaa dati su u tabeli 9.
Tabela 9.
Za uzemivae se mogu upotrebavati i drugi materijali otporni
prema koroziji, slinih svojstava i odgovarajuih preseka.
lan 94.
Ako se na nekom podruju oekuje jaa korozija ili se upotrebi ne-
pocinkovani elik, uzimaju se oko 50% vee vrednosti preseka od vredno-
sti navedenih u tabeli 9.
lan 95.
Na uzemivae i zemovode, pored odredaba ovog pravilnika, prime-
uju se i odredbe propisa o tehnikim normativima za elektroenergetska
postrojea nazivnog napona iznad 1000 V.
VIII. PRELAZAK VODOVA I IHOVO PRIBLIAVAE
OBJEKTIMA
1. Opte odredbe
lan 96.
Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliavau
vodova objektima, sigurnosna visina je jednaka sigurnosnoj udaenosti ako
za sigurnosnu visinu nije navedena posebna vrednost.
Pocinkovani elik Bakar
Traka preseka 100 mm
2
, debine
najmae 3,5 mm
Traka preseka 50 mm
2
, ali ne taa od 2mm
Okrugli elik prenika 10 mm Ue preseka 35 mm
2
Cev prenika 38 mm, debine najmae
3,5 mm
Cev prenika 30 mm, debine najmae
2,5 mm
Ugaonik 65 mm h 65 mm h 7 mm
Profil U 6,5, odnosno T 6 ili drugi
odgovarajui profili
138
lan 97.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti iz l. 100. do 224. ovog
pravilnika odnose se na vodove nazivnog napona do 110 kV.
lan 98.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti poveavaju se u odnosu na
sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti za nazivni napon 110 kV, i to:
1) za 0,75 m - za vodove nazivnog napona 220 kV;
2) za 2,0 m - za vodove nazivnog napona 400 kV.
lan 99.
Odredbe l. 121. do 129, l. 142. do 148. i l. 178. do 181. ovog pra-
vilnika primeuju se i kad se vod priblii auto-putu, magistralnom putu,
iari, plovnoj reci ili plovnom kanalu na udaenost mau od visine
stuba iznad zeme, s tim to se ne primeuju odredbe o sigurnosnoj visini.
2. Nepristupana mesta
lan 100.
Za nepristupana mesta (npr. gudure, stene, neplovne reke, movare i
sl.) sigurnosna visina i sigurnosna udaenost iznose:
1) sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m;
2) sigurnosna udaenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m.
3. Mesta nepristupana vozilima
lan 101.
Za mesta nepristupana vozilima sigurnosna visina i sigurnosna uda-
enost iznose:
4. Mesta pristupana vozilima
lan 102.
Za mesta pristupana vozilima (oko naseenih podruja, iznad poa
oko kojih se nalaze poski putevi, iznad livada i oranica, iznad poskih
puteva i umskih puteva), sigurnosna visina i sigurnosna udaenost iz-
nose:
139
5. Zgrade
lan 103.
Voee vodova preko zgrada koje slue za stalan boravak udi moe
se izvesti ako su zadovoeni uslovi iz l. 104. do 108. ovog pravilnika.
Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad je rastojae horizontalne
projekcije najblieg provodnika u neotkloenom poloaju od zgrade mae
od 3,0 m za vodove nazivnog napona do 20 kV i mae o d 5,0 m za vodove na-
zivnog napona veeg od 20 kV.
lan 104.
Za nepristupane delove zgrade (krov, dimak i sl.) sigurnosna uda-
enost iznosi 3,0 m.
lan 105.
Za stalno pristupane delove zgrade (terasa, balkon, graevinske
skele i sl.) sigurnosna visina i sigurnosna udaenost iznose:
2) sigurnosna udaenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m.
lan 106.
Vertikalna udaenost izmeu provodnika i delova zgrade ispod pro-
vodnika (sleme krova, gora ivica dimaka itd.). za vodove sa viseim izo-
latorima iznosi najmae 3,0 m i u sluaju kad u rasponu ukrtaa postoji
normalno dodatno optereee, a u susednim rasponima nema tog optere-
ea.
lan 107.
Za vodove iznad zgrada potrebna je elektrino pojaana izolacija, a
za vodove iznad stambenih zgrada i zgrada u kojima se zadrava vei broj
udi (npr. kole, vrtii itd.) potrebna je i mehaniki pojaana izolacija.
lan 108.
Na stambenim zgradama nije dozvoeno postavae zidnih konzola
ili zidnih i krovnih nosaa za noee vodova.
6. Zgrade pogonskih postrojea
lan 109.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti od zgrada koje pripadaju
istom pogonskom postrojeu iji je i elektroenergetski vod (elektrane,
transformatorske stanice, razvodna postrojea), a ne slue za stanovae,
mogu biti i mae od vrednosti iz lana 103. ovog pravilnika ako se previde
odgovarajue zatitne mere za spreavae sluajnog dodira provodnika
(npr. postavae ograde, lako uooivih natpisa za upozoree i sl.).
140
7. Zgrade sa zapaivim krovom
lan 110.
Za zgrade sa krovom pokrivenim zapaivim materijalom, radi
zatite vodova od oteea sigurnosna visina i sigurnosna udaenost iz-
nose, bez obzira na napon voda:
1) sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12,0 m;
Za zgrade iz stava 1. ovog lana vae i odredbe l. 103. i 108. ovog pra-
vilnika.
8. Objekti u kojima se nalazi lako zapaiv materijal
lan 111.
Nije dozvoeno voee vodova preko nadzemnih objekata u kojima se
nalazi lako zapaiv materijal (skladite benzina, ua, eksploziva i sl.).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog lana, horizontalna sigur-
nosna udaenost jednaka je visini stuba uveanoj za 3,0 m, a mora iznositi
najmae 15,0 m.
9. Naseena mesta
lan 112.
Za vodove u naseenim mestima sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija mora biti elektrino pojaana.
10. Sportska igralita
lan 113.
Ako vodovi prelaze preko igralita, moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) sigurnosna udaenost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana;
3) dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i za-
titnih uadi mora se smaiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2
iz lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvoeno nastavae provodnika i zatitnih uadi.
lan 114.
Nije dozvoen prelazak vodova preko strelita.
Sigurnosna udaenost voda iznosi 12,0 m.
11. Javna kupalita i kampinzi
lan 115.
Nije dozvon prelazak vodova preko javnih kupalita i kampinga.
141
12. Smuarske skakaonice
lan 116.
Nije dozvoen prelazak vodova preko odskone i doskone staze.
Sigurnosna udaenost od odskone staze iznosi 8,0 m, a od doskone
staze 12,0 m.
Izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
13. ume i drvee
lan 117
Sigurnosna udaenost od bilo kog dela stabla iznosi 3,0 m.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i za vie nazivne napone sigur-
nosna udaenost mora se odrati i u sluaju pada stabla, pri emu se sigur-
nosna udaenost meri od provodnika u neotkloenom poloaju.
14. Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte
izgraeni kao putevi za optu upotrebu.
lan 118.
Sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 119.
Udaenost bilo kog dela stuba od spone ivice puta, po pravilu, ne
sme biti maa od 10 m, a u izuzetnim sluajevima moe se smaiti na
najmae 5 m.
Izolacija mora biti elektrino pojaana.
U rasponu ukrtaa dozvoava se jedan nastavak po provodniku ili
zatitnom uetu.
lan 120.
Ugao ukrtaa voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmae
20
.
Za lokalne puteve i puteve za industrijske objekte ugao ukrtaa
nije ogranien.
15. Magistralni putevi
lan 121.
Na magistralnim putevima sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 122.
Horizontalna udaenost bilo kog dela stuba od spone ivice puta
iznosi 20,0 m.
Kad vod prelazi magistralni put, udaenost bilo kog stuba moe biti
maa ako to uslovavaju mesne prilike, ali ne sme biti maa od 10,0 m.
142
lan 123.
Ugao ukrtaa, po pravilu, iznosi najmae 30
.
U rasponu ukrtaa nije dozvoeno nastavae provodnika i
zatitne uadi.
16. Auto-putevi
lan 124.
Sigurnosna visina voda iznad auto-puta iznosi 7,0 m.
lan 125.
Udaenost bilo kog dela stuba od ivice auto-putaa iznosi najmae
40,0 m.
Kad vod prelazi preko auto-puta, udaenost bilo kog dela stuba moe
biti maa ako to zahtevaju uslovi tla, s tim da ne sme biti maa od 10,0 m.
lan 126.
Dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih
uadi smauje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20.
ovog pravilnika.
lan 127.
U rasponu ukrtaa nije dozvoeno nastavae provodnika, odnosno
zatitnih uadi.
lan 128.
Ugao ukrtaa ne sme biti mai od 30
.
lan 129.
Pri voeu vodova paralelno sa auto-putem, udaenost voda od auto-
puta na potezima duim od 5 km mora biti:
1) za vodove napona do 35 kV - najmae 50,0 m;
2) za vodove napona veeg od 35 kV - najmae 100 m.
U brdovitim i umovitim predelima udaenost voda od auto-puta
moe se smaiti na 40,0 m.
17. Naseena mesta
lan 130.
U gusto naseenim mestima, sigurnosna visina voda mora da iznosi
7,0 m.
lan 131.
Izolacija mora biti elektrino pojaana, a na mestima ukrtaa sa
ulicama ili putevima i mehaniki pojaana.
143
lan 132.
Dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih
uadi smauje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20.
ovog pravilnika.
lan 133.
U rasponu ukrtaa vodova sa putevima u gusto naseenim mestima
nije dozvoeno nastavae provodnika, odnosno zatitne uadi, a u su-
sednim rasponima dozvoen je samo jedan nastavak po provodniku, odnosno
zatitnom uetu.
.
lan 134.
Ako je rastojae horizontalne projekcije najblieg provodnika u
neotkloenom poloaju mae od 5,0 m, izolacija mora biti mehaniki i
elektrino pojaana.
18. Pijace i vaarita
lan 135.
Ako vodovi prelaze preko pijaca i vaarita, moraju biti ispueni
sledei uslovi;
3) dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i
zatitne uadi mora se smaiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2
iz lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvoeno nastavae provodnika i zatitnih uadi.
19. Parkiralita i autobuska stajalita
lan 136.
Ako vod prelazi preko parkiralita ili autobuskog stajalita,
sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
Smatra se da vod prelazi preko parkiralita, odnosno autobuskog
stajalita i kad je rastojae horizontalne projekcije najblieg pro-
vodnika u neotkloenom stau mae od 5,0 m.
20. Tramvaji i trolejbusi
lan 137.
Sigurnosna udaenost voda od tramvaja ili trolejbusa, voznih i na-
pojnih vodova, odnosno delova konstrukcije za ihovo noee iznosi 3,0 m.
144
lan 138.
Dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne
uadi smauje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog
pravilnika.
lan 139.
zatitne uadi.
lan 140.
Ugao ukrtaa voda ne sme biti mai od 30
.
21. Splavne reke
lan 141.
Sigurnosna visina voda od najvieg vodostaja reka na kojima je
moguno splavaree iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
22. Plovne reke i kanali
lan 142.
Sigurnosna visina od najvieg vodostaja pri kome je jo moguna
plovidba iznosi po pravilu, 15,0 m.
lan 143.
Horizontalna udaenost bilo kog dela stuba iznosi najmae:
1) od obale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 m;
2) od stope nasipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 m.
Izolacija vode mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 144.
Dozvoeno naprezae (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne
uadi smauje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog
pravilnika.
lan 145.
zatitne uadi.
lan 146.
.
lan 147.
Pri voeu vodova paralelno sa plovnim rekama i kanalima na po-
tezima duim od 5 km, udaenost od obale, odnosno od nasipa ne sme biti
maa od 50 m.
145
lan 148.
Odredbe l. 143. i 144. ovog pravilnika primeuju se i kad je hori-
zontalna udaenost otkloenog provodnika od obale zbog dejstva vetra
pri +40 C za vodove nazivnog napona do 110 kV maa od 2,0 m.
23. Mostovne konstrukcije
lan 149.
Sigurnosna udaenost voda iznosi:
1) od pristupanih delova mosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m;
2) od nepristupanih delova mosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m.
Ako vod prolazi kroz otvor mosta, sigurnosna udaenost mora biti
jednaka sigurnosnom razmaku iz lana 29. ovog pravilnika.
Na mostu se mora ugraditi zatitna ograda koja e onemoguiti do-
dir sa delovima pod naponom.
24. Antene televizijskih i radio-prijemnika
lan 150.
Prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika
dozvoen je ako su ispueni sledei uslovi:
3) normalno dozvoeno naprezae ne sme da prelazi 1/3 prekidne vr-
stoe provodnika i zatitne uadi.
Ako je raspon ukrtaa ogranien noseim stubovima, mora se prove-
riti udaenost kad u prelaznom rasponu ostaje dodatno optereee, a u su-
sednim rasponima nema dodatnog optereea na provodnicima i zatitnoj
uadi. Dozvoena sigurnosna visina mora da iznosi 2,0 m.
25. Antene predajnih i prijemnih stanica
lan 151.
Prelazak voda preko antena predajnih i prijemnih radio-stanica nije
dozvoen.
26. Ukrtae visokonaponskog voda sa drugim visokonaponskim vodovima i
ihovo meusobno pribliavae
lan 152.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaenost 1,0 m.
Uslovi iz stava 1. ovog lana moraju biti ispueni i kad na gorem
vodu ima dodatnog optereea, a na doem vodu nema.
Odredba stava 2. ovog lana odnosi se i na proveravae maksimalnog
otklona provodnika doeg voda.
Vod vieg napona postava se, po pravilu, iznad voda nieg napona.
10
146
Gori vod mora se izgraditi sa elektrino pojaanom izolacijom.
lan 153.
Najmaa meusobna udaenost provodnika paralelnih vodova mora
biti jednaka udaenosti D iz l. 30. i 32. ovog pravilnika. Pri najveem ot-
klonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra, mora se proveriti da me-
usobna udaenost provodnika paralelelnih vodova nije maa od
sigurnosnih razmaka za vii napon, s tim da ne sme biti maa od 70 cm kad
provodnici drugog voda nisu otkloeni.
lan 154.
Ako su dva voda ili vie vodova na raznim visinama zajednikih stu-
bova, vod vieg napona postava se iznad voda nieg napona.
27. Ukrtae visokonaponskog voda sa niskonaponskim vodom i ihovo
meusobno pribliavae
lan 155.
Prelazak niskonaponskog voda preko visokonaponskog voda nije
dozvoen.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaenost 2,0 m.
Gori vod mora se izgraditi sa elektrino pojaanom izolacijom.
lan 156.
Iznad niskonaponskih provodnika moraju se postaviti dva obostrano
uzemena sigurnosna ueta ija raunska sila kidaa (mehanika vr-
stoa) iznosi najmae 1000 daN.
lan 157.
Zatitna uad iznad niskonaponskih vodova ne moraju se postavati
ako su za visokonaponski vod ispueni sledei uslovi:
1) da je izolacija u rasponu ukrtaa elektrino i mehaniki poja-
ana;
2) da normalno dozvoeno naprezae ne prelazi 1/3 prekidne vr-
stoe provodnika i zatitne uadi;
3) da je raspon ukrtaa ogranien noseim stubovima, a sigurnosna
visina iznosi najmae 2 m i kad u prelaznom rasponu postoji dodatno opte-
reee, a u susednim rasponima nema dodatnog optereea na provodni-
cima i zatitnoj uadi.
lan 158.
Ako uslovi iz l. 156. i 157. ovog pravilnika nisu ispueni, vod ni-
skog napona treba postaviti u kabl ili ga izmestiti.
lan 159.
Najmaa meusobna udaenost provodnika paralelnih vodova mora
biti jednake udaenosti D iz l. 30. i 32. ovog pravilnika.
147
Pri najveem otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra mora
se proveriti da meusobna udaenost provodnika paralelnih vodova nije
maa od sigurnosnog razmaka za vii napon, s tim da ne sme biti maa od 70
cm kad provodnici drugog voda nisu otkloeni.
lan 160.
Ako na zajednikim stubovima ima vie vodova na raznim visinama,
visokonaponski vodovi moraju se postaviti iznad niskonaponskih vodova.
Niskonaponski vod mora se opremiti odvodnicima prenapona na po-
etku i na kraju deonice voda koja je na zajednikim stubovima sa visokona-
ponskim vodom, kao i na svakom eventualnom ogranku.
28. Ukrtae nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom i ihovo meusobno pribliavae
lan 161.
Na mestu ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-
munikacionim vodom sigurnosna visina izmeu najnieg provodnika elek-
troenergetskog voda i najvieg provodnika telekomunikacionog voda
iznosi:
1) za vodove napona 400 kV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,5 m;
2) za vodove napona 220 kV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m;
3) za vodove napona od 35 kV do 110 kV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m;
4) za vodove napona od 1 kV do 35 kV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 m.
lan 162.
U rasponu ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-
munikacionim vodom izolacija mora biti mehaniki i elektrino poja-
ana.
lan 163.
Na mestu ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-
munikacionim vodom nije dozvoeno postavae zatitne mree iznad te-
lekomunikacionog voda.
lan 164.
U rasponu ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-
munikacionim vodom nije dozvoeno nastavae provodnika, odnosno
zatitne uadi.
lan 165.
Na stubovima raspona ukrtaa elektroenergetskog voda sa teleko-
munikacionim vodom nije dozvoena upotreba iskonih i kliznih ste-
zaki.
lan 166.
Ugao ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomuni-
kacionom vodom, po pravilu, ne sme biti mai od 45, s tim da se izuzetno
moe smaiti do 30.
10*
148
lan 167.
Ako elektroenergetski vod nema zatitno ue, na stubovima teleko-
munikacionih vodova koji se nalaze na krajevima raspona ukrtaa sa nad-
zemnim elektroenergetskim vodom moraju se postaviti gromobrani ije
uzemee, po pravilu, treba da ima elektrinu otpornost mau od 25 .
lan 168.
U zateznom pou ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa te-
lekomunikacionom vodom najmai dozvoeni preseci provodnika i
zatitne uadi iznose:
1) za bakar i elik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
2
2) za al-elik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm
2
;
3) za aluminijum i legure aluminijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm
2
.
Upotreba jednoinih provodnika i zatitne uadi nije dozvoena.
lan 169.
Raspon ukrtaa nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomuni-
kacionim vodom, po pravilu mai je od susednih raspona, ili se stubovi u
rasponu ukrtaa proraunavaju za vei raspon.
lan 170.
Na mestima pribliavaa vodova, horizontalna udaenost izmeu
najbliih provodnika oba voda mora biti jednaka visini viih stubova,
uveanoj za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoena je horizontalna
udaenost jednaka sigurnosnoj visini iz lana 161. ovog pravilnika, s tim
da izolacija voda bude mehaniki i elektrino pojaana.
lan 171.
Pri pribliavau vodova na krivinama moraju se preduzeti mere
protiv dodira otkinutih provodnika, i to;
1) raspon se mora smaiti tako da otkinuti provodnik sponog voda
ostane udaen najmae 3,0 m od najblieg provodnika unutraeg voda;
ili 2) uvree provodnika na potpornim izolatorima (sigurnosni stre-
meni ili slino) mora se pojaati.
lan 172.
Odredbe l. 170. i 171. ovog pravilnika primeuju se i na telekomuni-
kacione vodove za koje su upotrebeni nadzemni (vazduni) kablovi.
lan 173.
Telekomunikacioni kablovi poloeni u zemu moraju se udaiti od
stubova elektroenergetskih vodova najmae 10,0 m za nazivne napone do 110
kV, 15,0 m za nazivni napon 220 kV, a 25,0 m za nazivni napon 400 kV.
Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz stava 1. ovog lana, dozvoeno je da
se telekomunikacioni kablovi poloe najmae na 1 m od stubova elek-
troenergetskih vodova nazivnog napona do 35 kV.
149
lan 174.
Postavae telekomunikacionih vodova na stubovima nadzemnih
elektroenergetskih vodova nije dozvoeno, osim ako taj telekomunikaci-
oni vod slui za signalizaciju i telekomunikacije u elektroenergetskim
mreama.
lan 175.
Horizontalna udaenost najblieg provodnika elektroenergetskog
voda do stuba telekomunikacionog voda ne sme iznositi mae od 5,0 m. Taj
uslov mora biti ispuen ako visinska razlika izmeu najbliih pro-
vodnika oba voda iznosi najmae 10,0 m.
Horizontalna udaenost stuba elektroenergetskog voda od najblieg
provodnika telekomunikacionog voda ne sme biti maa od 2,0 m.
lan 176.
Ako su na mestu ukrtaa telekomunikacioni vodovi izvedeni kao
kablovski, horizontalna projekcija udaenosti najblieg provodnika nad-
zemnog elektroenergetskog voda od najblieg stuba koji nosi telekomuni-
kacione vodove, odnosno izvod telekomunikacionog kabla mora biti
najmae jednaka visini stuba elektroenergetskog voda na mestu ukrtaa,
poveanoj za 3,0 m.
29. Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog
elektroenergetskog voda
lan 177.
Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog elektroener-
getskog voda nije dozvoen.
30. iare
lan 178.
Pri ukrtau elektroenergetskog voda sa iarom (iznad ili ispod
iare), sigurnosna udaenost u najnepovonijem poloaju delova iare
i provodnika iznosi 5,0 m.
lan 179.
Pri prelasku elektroenergetskog voda preko iare izolacija mora
biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 180.
U rasponu ukrtaa elektroenergetskog voda sa iarom nije dozvo-
eno nastavae provodnika i zatitne uadi.
Ugao ukrtaa elektroenergetskog voda sa iarom mora biti mai
od 30.
lan 181.
U rasponu ukrtaa elektroenergetskog voda sa iarom metalni de-
lovi susednih noseih konstrukcija iare moraju se uzemiti.
150
31. Metalne i iane ograde
lan 182.
Metalne i iane ograde koje se nalaze oko objekata u kojima se zadr-
ava vei broj lica ili slue za stanovae ne smeju se postavati u bli-
zini elinih i armiranobetonskih stubova. ihova udaenost mora
iznositi najmae 0,7 U
u
(cm), s tim to ne sme biti maa od 20 cm, gde je U
n
nazivni napon (kV).
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, potrebno je sraunavae
ili meree indukovanih napona pri normalnom pogonu dalekovoda.
Ako je indukovani napon prema zemi vei od 65 V, moraju se predu-
zeti posebne mere zatite (uzemee, galvansko odvajae delova ograde,
zamena ograde ili slino). Ako se zatita vri uzemeem, otpornost
uzemea ne sme biti vea od 25 .
Sigurnosna udaenost voda od metalne i iane ograde iznosi 3,0 m.
32. iane mree
lan 183.
Sigurnosna visina i sigurnosna udaenost od iane mree u po-
ima zasejanim hmeom, vinogradima i voacima iznose 3,75 m.
lan 184.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoena je primena samo
jednog potpornog izolatora za prvi vii stupa izolacije, s tim da se
primeni sigurnosno uevrivae provodnika na izolatore.
lan 185.
Najmai dozvoeni preseci provodnika i zatitnih uadi odreuju
se prema lanu 168. ovog pravilnika.
lan 186.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, primeuju se odredbe st. 2 i
3. lana 182. ovog pravilnika.
33. Gasovodi, naftovodi, parovodi i sl.
lan 187.
Ako su gasovodi, naftovodi, parovodi i sl. postaveni nadzemno,
sigurnosna visina i sigurnosna udaenost voda iznose 8,0 m.
lan 188.
Sigurnosna udaenost voda meri se od gasovoda, naftovoda, parovoda
ili slinog objekta, kao i od egove nosee metalne konstrukcije.
151
lan 189.
Ugao ukrtaa voda ne sme biti mai od 30.
lan 190.
Na mestu ukrtaa voda i cevovoda, nadzemni cevovod mora biti uze-
men na odgovarajui nain.
lan 191.
Ako se vod postava paralelno sa nadzemnim gasovodom, naftovodom
ili slinim objektima, sigurnosna udaenost tog voda ne sme biti maa od
visine stuba uveane za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoena je maa sigur-
nosna udaenost pod uslovom da se preduzmu mere koje se preduzimaju pri
ukrtau elektroenergetskog voda sa cevovodima prema lanu 187. ovog
pravilnika.
34. Stogovi i suare
lan 192.
Pri prelasku voda preko stogova i suara, sigurnosna visina iznosi
najmae 12,0 m, a sigurnosna udaenost mora da iznosi najmae 5,0 m bez ob-
zira na nazivni napon voda.
lan 193.
Odredbe l. 103. i 110. ovog pravilnika primeuju se i za zgrade u
kojima se sui seno, itarice i sl. (seaci, ambari i koevi).
35. Groba
lan 194.
Postavae stubova na grobima nije dozvoeno.
Pri prelasku voda preko groba, na stubovima u rasponu ukrtaa
izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
36. Aerodromi i helidromi
lan 195.
Vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma.
Udaenost voda od poletno-sletne staze ne sme biti maa od 1000 m, s
tim to se pravac poletno-sletne staze ne sme presecati na udaenosti ma-
oj od 3000 m.
Udaenost iz stava 2. ovog lana mogu se smaiti zavisno od te-
renskih uslova i namene aerodroma.
Vodovi ne smeju da prelaze preko helidroma niti da se pribliavaju
osnovnim pravcima poletaa i sletaa na udaenosti maoj od 1000 m, a u
ostalim pravcima ta udaenost ne sme biti maa od 200 m.
152
37. Protivgradne stanice
lan 196.
Vodovi ne smeju prelaziti preko protivgradnih stanica.
Udaenost voda od protivgradne stanice ne sme biti maa od 200 m po
horizontali, s tim to provodnici i zatitna uad moraju biti u nioj
ravni od protivgradne stanice.
38. eleznike pruge koje nisu predviene za elektrifikaciju
sa nadzemnim kontaktnim vodom
lan 197.
Najmai dozvoeni preseci provodnika i zatitne uadi u pou
ukrtaa iznose:
1) za ue od bakra i elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm2;
2) za ue od aluminijuma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm
2
;
3) za ue od drugih materijala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm
2
.
lan 198.
Najvee naprezae na zatezae (horizontalna komponenta), koje u
provodniku nastaje u najnepovonijim uslovima, mora se u odnosu na
normalno dozvoeno naprezae materijala prema lanu 20. ovog pravil-
nika smaiti, i to: za elektroenergetske vodove nazivnog napona od 50 kV
na 2/3, a za elektroenergetske vodove nazivnog napona veeg od 50 kV na
85%.
lan 199.
Pri trostrukom normalnom dodatnom optereeu mora se proveriti
da naprezae provodnika u taki uvrea ne prelazi vrednost izuzetnog
dozvoenog naprezaa materijala prema lanu 20. ovog pravilnika.
lan 200.
U rasponu ukrtaa voda nije dozvoeno nastavae provodnika i
zatitne uadi.
lan 201.
U zateznom pou ukrtaa voda izolacija mora biti mehaniki poja-
ana.
Radi pojaane mehanike sigurnosti na potpornim izolatorima, nije
dozvoeno postavae izolatora jednog ispod drugog.
lan 202.
U rasponu ukrtaa voda izolacija mora biti i elektrino pojaana.
Izolatorski lanci za napone od 35 kV ili vie napone moraju biti
uzemeni i zatitnom armaturom zatieni od preskoka.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na izolatorske lance na
drvenim stubovima.
153
lan 203.
Na noseim stubovima zateznog poa ukrtaa voda nije dozvoena
upotreba iskonih stezaki.
lan 204.
U zateznom pou ukrtaa dozvoena su najvie tri nosea stuba.
lan 205.
U zateznom pou ukrtaa voda nazivnog napona do 20 kV sa ele-
znikom prugom mogu se za nosee stubove upotrebiti prosti drveni stu-
bovi uketeni u posebne nogare ili dvostruki drveni stubovi na kojima
ne sme biti skretaa trase.
Za zatezne stubove moraju se upotrebiti A stubovi ili drugi od-
govarajui tipovi stubova.
lan 206.
Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV dozvoeni su i drveni A stu-
bovi samo u pravoj trasi voda, a izuzetno i za ugao skretaa do 5, s tim to
se stabilnost mora raunski proveriti. Za zatezne stubove moraju se upo-
trebiti stubovi tipa piramide ili drugih odgovarajuih tipova.
lan 207.
U zateznom pou ukrtaa nije dozvoeno usidree stubova za
vodove nazivnog napona do 20 kV.
lan 208.
Na stubove u rasponu ukrtaa nadzemnih vodova nije dozvoeno
postavae transformatora i unih prekidaa, kao ni prekidaa kod ko-
jih mogu nastati otvoreni elektrini lukovi.
lan 209.
Stubovi raspona ukrtaa moraju se proveriti za normalno i
vanredno optereee prema l. 67. do 70. ovog pravilnika, a zatezni stu-
bovi moraju se proveriti i za sledea optereea:
1) teinu stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
2) teinu dodatnog optereea na provodnicima i zatitnoj uadi;
3) silu zatezaa svih provodnika i zatitne uadi u pou ukrtaa,
a za vodove sa provodnicima u snopu silu zatezaa svih provodnika u
snopu i zatitne uadi u pou ukrtaa.
lan 210.
Na stubovima u pou ukrtaa nadzemnog voda moraju se uzemiti
svi metalni delovi koji slue za uvree izolatora.
lan 211.
Odredbe l. 81. do 84. ovog pravilnika primeuju se i za otpornost
uzemea voda.
154
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, otpornost uzemea voda
moe se ostvariti paralelnim spajaem nekoliko uzemea preko
zatitne uadi.
lan 212.
Sigurnosna visina voda od gore ivice ine mora da iznosi 7,0 m.
lan 213.
Ako u zateznom pou ukrtaa postoje nosei stubovi moraju se
proveriti sigurnosne visine iz lana 161. ovog pravilnika za telekomuni-
kacione vodove i lana 212. ovog pravilnika ako u rasponu ukrtaa
ostane dodatno optereee, a u susednim rasponima nema dodatnog optere-
ea na provodnicima i zatitnoj uadi. U tom sluaju, sigurnosna visina
moe biti maa za 1,0 m od vrednosti utvrene u l. 161. i 212. ovog pravil-
nika.
lan 214.
Ugao ukrtaa ne sme biti mai od 45, s tim to se, izuzetno, moe
smaiti do 30 za vodove nazivnog napona od 35 kV i vie.
lan 215.
Ako se vodovi postavaju iznad staninih perona, istovarnih rampi i
drugih istovarnih povrina, sigurnosna visina voda od gore granice
ina ne sme biti maa od 12,0 m.
lan 216.
Pri ukrtau ili pribliavau voda i eleznike pruge, najmaa
horizontalna udaenost bilo kog dela stuba od najblie eleznike ine
treba da iznosi 10,0 m, s tim to se izuzetno moe smaiti na 5,0 m.
lan 217.
Ako se vod priblii koloseku eleznike pruge tako da je hori-
zontalna udaenost izmeu najblieg provodnika i najblie ine maa
od 5,0 m, moraju se preduzeti mere zatite kao da vod prelazi preko ele-
znike pruge, osim u pogledu sigurnosne visine.
39. Elektrificirane eleznike pruge sa nadzemnim kontaktnim
vodovima
lan 218.
Odredbe l. 197. do 204, l. 207. do 211. i l. 213. do 217. ovog pra-
vilnika primeuju se i na elektrificirane eleznike pruge sa nadzem-
nim kontaktnim vodovima.
Udaenost stuba od najblie eleznike ine iznosi 15,0 m, a upo-
treba drvenih stubova nije dozvoena.
Sigurnosna visina voda za pruge koje su predviene za elektrifika-
ciju, za koje ne postoje podaci o visini kontaktnih vodova na mestu ukr-
taa sa elektroenergetskim vodom, mora da iznosi 12,0 m.
155
Sigurnosna visina i sigurnosna udaenost nadzemnih elektroe-
nergetskih vodova od kontaktnih vodova odreuju se prema odredbama l.
152. do 154. ovog pravilnika.
40. Industrijske pruge i koloseci
lan 219.
Sigurnosna visina voda od gore ivice ina iznosi 7,0 m, a za pruge
sa kontaktnim vodom odreuje se prema odredbama lana 218. ovog pra-
vilnika.
lan 220.
Za pruge bez kontaktnog voda izolacija mora biti mehaniki poja-
ana, a za pruge sa kontaktnim vodom izolacija mora biti i elektrino po-
jaana.
lan 221.
Na noseim stubovima raspona ukrtaa voda i pruge nije dozvoena
upotreba iskonih stezaki.
lan 222.
Ugao ukrtaa, po pravilu, ne sme biti mai od 30 za vodove na-
zivnog napona od 10 kV i vie.
lan 223.
U pogledu udaenosti bilo kog dela stuba od eeznikog koloseka
pri ukrtau voda i pruge primeuju se odredbe lana 216. ovog pra-
vilnika.
41. Staklenici i staklene bate
lan 224.
Odredbe lana 103. ovog pravilnika primeuju se i za prelaske
elektroenergetskih vodova preko staklenika i staklenih bati.
IX. DRVENI STUBOVI
1. Odreivae dimenzija
lan 225.
Pri statistikom proraunu uzima se da je drveni stub potpuno prav
i da je poveae prenika stuba na debem kraju u skladu sa propisom o
jugoslovenskom standardu za drvene stubove za nadzemne eleketroenerget-
ske vodove.
lan 226.
Naprezae stuba ili egovih delova od sila zatezaa, odnosno
pritiska, koje je ravnomerno rsporeeno po preseku, ne sme prelaziti
vrednosti iz tabele 10.
156
Tabela 10.
Vrednosti navedene u tabeli 10 odreene su prema zateznoj vrstoi
mekog drveta od 550 daN/cm
2
, odnosno tvrdog drveta od 850 daN/cm
2
.
Pri vanrednom optereeu elektroenergetskog voda prema lanu 66.
stav 3. ovog pravilnika vrednosti u tabeli 10 mogu se poveati za 25%.
lan 227.
Pri naprezau stuba i egovih delova na savijae, maksimalno
ivino naprezae ne sme prelaziti dozvoeno naprezae na savijae
prema tabeli 10 iz lana 226. ovog pravilnika.
Slabee preseka zbog rupa za vijke, modanike i dr. mora se uvek
uzeti u obzir pri delovau sile zatezaa.
lan 228.
Naprezae stuba i egovih delova na izvijae, izraunato prema sle-
deim obrascima, ne sme prelaziti vrednost dozvoenog naprezaa na pri-
tisak.
Naprezae na izvijae proraunava se po obrascu:
t
gde je:
- koeficijent izvijaa;
F - najvea aksijalna sila (daN);
S - neoslabeni presek, u cm
2
.
Koeficijent odreuje se s obzirom na vitkost tapa, i to:
za 75 vredi = 0,8 (/100)
2
za > 75 vredi =
Izvijae iz stava 1. ovog lana proraunava se za ravan izvijaa koja
je najnepovonija.
vitkost obinog stuba proraunava se po sledeem obrascu:
Vrsta
naprezaa
Zatezae
ili
savijae
Pritisak u
pravcu
vlakana
Pritisak
upravno na
pravac
vlakana
Smicae u
pravcu
vlakana
Smicae
upravno na
pravac
vlakana
meko
drvo
tvrdo
drvo
meko
drvo
tvrdo
drvo
meko
drvo
tvrdo
drvo
meko
drvo
tvrdo
drvo
meko
drvo
tvrdo
drvo
Najvee dozvo-
eno naprezae
daN/cm
2
150 190 110 120 40 50 15 20 30 40
i
F
S
-----------
t
=
1
1
-- -
2
3100
----------- -
l
i
i
---
=
157
gde je:
l
i
- duina izvijaa;
i- poluprenik izvijaa ;
J - moment inercije preseka u pravcu izvijaa za koji vredi l
i
(mala
lokalna slabea ne uzimaju se u obzir);
S - povrina preseka bez obzira na mala lokalna oslabea, u cm.
Kao duina izvijaa za ukopane A stubove uzima se razmak od sredine
klina i vijka na vrhu do polovine ukopane duine, a za ukopane trokrake,
odnosno etvorokrake piramide - razmak od sredine klina ili vijka na
vrhu do poprenog spoja, odnosno od poprenog spoja do polovine ukopane
duine.
Za stubove sa nogarima, kao duina izvijaa uzima se razmak od sre-
dine klina na vrhu, odnosno poprenog spoja do polovine razmaka izmeu
vijaka koji spajaju nogare sa stubom.
lan 229.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispuavaju uslove iz
lana 236. ovog pravilnika, moe se uzeti da imaju dvostruki moment
otpora jednostrukog stuba.
Za dvostruke stubove koji ispuavaju uslove iz lana 236. ovog pra-
vilnika, uzima se da imaju trostruki moment otpora jednostrukog stuba ako
pravac sile lei u ravni koja prolazi kroz ose stuba.
2. Spajae
lan 230.
Sredstva za spajae stubova treba da onemogue meusobno pomicae
pojedinih elemenata sloenih stubova i ta sredstva moraju imati vredno-
sti maksimalnih sila kojima se mogu opteretiti spojevi vijcima navedenim
u tabeli 11.
Tabela 11.
Nain spajaa Element spoja
Maksimalno optereee daN
za meko drvo za tvrdo drvo
Dvosean spoj Unutrae drvo 360 d
2x
450 d
2
Spoae drvo 260d
2
300d
2
Jednosean spoj Jedan ili drugi 170 d
2
200 d
2
x
d - prenik spojnog vijka, u cm.
i
J
S
---
=
158
lan 231.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana, pod uglom sa pravcem vla-
kana (lan 230), vrednosti iz tabele 11 mnoe se sledeim faktorom k:
lan 232.
Ispod glave i ispod navrtke svakog vijka mora se postaviti okrugla
podlona ploica prenika 3,5 d, odnosno kvadratna ploica iste tolike
duine strana, gde je d - prenik vijka. Debina ploice mora iznositi oko
1/10 ene strane (prenika), ali ne sme biti maa od 4 mm.
lan 233.
Meusobni razmak izmeu vijaka, kao i razmak od vijaka do kraja
tapa, u pravcu sile zatezaa, mora iznositi najmae 7 prenika vijka, ali
ne sme biti mai od 10 cm.
lan 234.
Modanici stubova izrauju se od tvrdog drveta. Pritisak izmeu dr-
veta i modanika ne sme biti vei od pritiska dozvoenog prema tabeli 10
iz lana 226. ovog pravilnika, pod uslovom da duina modanika nije maa
od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni modanicima moraju biti meusobno stegnuti
vijcima.
lan 235.
A stubovi se moraju na gorem kraju spojiti bar jednim modanikom
od tvrdog drveta.
Priblino u sredini slobodne duine stuba mora se postaviti bar
jedna poprena spojnica. Spojnica se sastoji odo dva etvrtasta ili poluo-
krugla drveta i na obe strane privruje se vijcima za stub, ili se sastoji
od jednog okruglog drveta iji prenik ne sme biti mai od prenika stuba
na vrhu, a stee se vijkom najmae M 20, postavenim odmah ispod spojnice
i paralelno s om.
Na doem kraju stuba postavaju se kleta ije su gredice spojene sa
stubovima, vijcima prenika najmae M 20.
lan 236.
Dvostruki stubovi spojeni modanicima moraju imati po jedan mo-
danik na svakom kraju, a zavisno od duine stuba jo 2 do 4 modanika po
duini, i to tako postavena da se rupama za vijke i modanike ne oslabi
stub oko opasnog preseka. Neposredno uz svaki modanik mora se postaviti
najmae po jedan spojni vijak. Za dvostruke stubove prenika 16 cm na vrhu,
spojni vijci moraju biti najmae M 16, a za debe stubove najmae M 20.
= 0
o
15
o
30
o
45
o
60
o
85
o
90
o
k = 1,00 0,95 0,91 0,87 0,83 0,79 0,75
159
lan 237.
Umesto modanika mogu se upotrebiti i druga sredstva iste meha-
nike vrednosti (npr. buldog-ploice).
3. Mere i oblik stubova
lan 238.
Najmai dozvoeni prenik stuba na taem kraju mora da iznosi, i
to:
1) jednostrukih stubova i elemenata sloenih stubova koji su
optereeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 cm;
2) pomonih elemenata sloenih stubova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 cm;
3) A stubova i dvostrukih stubova spojenih modanicima . . . . . . 15 cm;
4) nogara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 cm.
lan 239.
Prenik stubova meri se na 30 cm od vrha, a odreuje se na osnovu
izmerenog obima stuba.
lan 240.
Stubovi za elektroenergetske vodove moraju biti pravi. Smatra se da
je stub prav ako razmak od konopca zategnutog izmeu vrha stuba i mesta na
kome stub izlazi iz zeme od povrine stuba ni na jednom mestu nije vei
od poluprenika stuba na izmerenom mestu.
4. Zatita od truea i korozije
lan 241.
Sve vrste drvenih stubova za elektroenergetske vodove, osim stubova
koji po svojoj prirodi nisu podloni trueu, impregniu se podesnim
sredstvima da bi se obezbedila ihova trajnost.
Zatita drvenih stubova, u smislu stava 1. ovog lana, mora biti u
skladu sa jugoslovenskim standardima za zatitu drvenih stubova.
lan 242.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se zatititi od razaraa.
Nije dozvoeno direktno ubetonirae stubova u temee.
elini delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se
zatititi od korozije odgovarajuom zatitom.
X. ELINI STUBOVI
1. Nain proraunavaa reetkastih stubova
lan 243.
Reetkasti stubovi proraunavaju se kao prostorne reetkaste
konstrukcije.
160
Ako se reetkasti stubovi ne proraunavaju kao prostorne reetka-
ste konstrukcije, sile koje deluju na stub rastavaju se na komponente para-
lelne sa stranicama stuba, a proraunavae elemenata vri se prema l.
244, 245. i 246. ovog pravilnika.
lan 244.
Pojasnici (ugaoni tapovi) reetkastih stubova proraunavaju se na
aritmetiki zbir sila u odnosnim tapovima koje su prouzrokovane od-
nosnim komponentama.
lan 245.
Dijagonale reetkastih stubova proraunavaju se prema silama prou-
zrokovanim onom komponentom koja je paralelna sa odnosnom stranom
stuba.
lan 246.
Moment torzije od spojnih sila na reetkastim stubovima pravougao-
nog preseka moe se zameniti sa dva jednaka para sila koje dejstvuju meu-
sobno paralelnim stranama preseka u ravni dejstvovaa torzionog
momenta. Takav nain proraunavaa primeuje se ako odnos strana pre-
seka iznosi najvie 1,5, ako stub ima oblik zarubene piramide i ako su u
ravni dejstvovaa torzionog momenta ugraena horizontalna uvrea u
okviru preseka stuba.
lan 247.
Za pojasnike koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama
pritiska, eventualna ekscentrinost tih sila moe se zanemariti.
lan 248.
Za tapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnim
sila-ma pritiska, ekscentrinost tih sila moe se zanemariti kad se tap
sastoji od jednog ugaonika koji je na ugaone tapove ili na vorni lim pri-
kuen samo jednim krakom.
2. Nain izrade reetkastih stubova
lan 249.
Najmae dozvoene mere noseih elemenata elinih reetkastih
stubova navedene su u tabeli 12.
Tabela 12.
Element Oblik
Najmae mere,
mm
1 2 3 4
Ugaonici profil 30 x 30 x 3
Posnati elik, neoslaben irina b 30
Hladno oblikovani profili debina 3
Posnati elik oslaben najvie jednom rupom za
zakovice ili vijke
irina b
debina
30
4
161
Poto je najmai prenik vijka 12 mm, ugaonici L 30 x 30 x 3 i
posnati elik irine 30 mm mogu se spajati samo vareem ili zakovi-
cama.
lan 250.
Najvee dozvoene mere zakovica i vijaka, zavisno od irine krakova
ugaonika, date su u tabeli 13.
Spajae se moe izvesti i jednom zakovicom, odnosno jednim vijkom.
Tabela 13.
Mere, u mm
lan 251.
Razmaci za veze pomou zakovica, odnosno vijaka navedeni su u tabeli
14.
Tabela 14.
1 2 3 4
Cevi
ako vlaga moe prodreti u cev debina zida 4
ako su sigurno zatiene od
korozije
debina zida 2,5
Okrugli elik
za predna-
pregnute dijago-
nale
u najniem pou prenik d 8
u ostalim poima prenik d 6
Zakovice prenik rupe d
1
11
Vijci prenik navoja d 12
Varovi
na sastavima ugaonika i posna-
tog elika
duina l
debina vara a
40
3
na sastavima cevi duina l
debina vara a
40
3
Ugaonici Najmaa irina kraka 35 45 50 60 70 75 80
Zakovice prenik rupe d
1
11 14 17 20 23 26 29
Vijci
Prenik navoja d 12 14 16 20 24 27 30
Prenik rupe d
1
13 15 17 22 26 28 32
Razmak
Najmai razmak Najvei razmak
redovno izuzetno
nosee
veze
konstrukci-
one veze
1 2 3 4 5
Izmeu dve susedne za-
kovice ili upasovana
vijka, bez obzira na
pravac sile
3,0 d
1
2,5 d
1
6 d
1
8 d
1
ili
20
11
162
lan 252.
Pri spajau tapova zavarivaem, materijal mora biti zavariv, a te-
ite varova mora se poklapati sa teinom linijom prikunog tapa.
lan 253.
Izrada rupa za zakovice i vijke probijaem bez naknadnog provrtaa
dozvoena je samo ako debina elementa ne iznosi vie od 10 mm, u protiv-
nom, mora se, u skladu sa odgovarajuim propisima za eline konstrukcije,
ispitivaem dokazati da pri probijau oteea debih elemenata ne do-
lazi do oteea noseih elemenata.
lan 254.
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtaa.
3. Koeficijenti sigurnosti i odreivae dimenzija
lan 255.
Za proraunavae konstrukcija stuba primeuju se koeficijenti
sigurnosti, zavisno od sluaja optereea, i to:
1) 1,50 - za normalno optereee;
2) 1,10 - za vanredno optereee (prekid provodnika ili zatitnog
ueta).
lan 256.
Dimenzije elemenata stubova odreuju se u skladu sa propisima o jugo-
slovenskim standardima za eline konstrukcije.
4. Stubovi izraeni od cevi
lan 257.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti eline cevi.
lan 258.
Za ukletene stubove izraene od jedne cevi ili odgovarajueg poli-
gonalnog preseka primeuju se koeficijenti sigurnosti, zavisno od slu-
aja optereea, i to:
1) 1,65 - za normalno optereee;
2) 1,30 - za vanredno optereee.
1 2 3 4 5
Izmeu dva susedna
vijka, bez obzira na
pravac sile
4,0 d
1
3,5 d
1
6 d
1
8 d
1
ili
20
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa u pravcu i
sile
1,8 d
1
1,5 d
1
3 d
1
4 d
1
ili
8
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa, upravno na
pravac sile
1,5 d
1
1,2 d
1
3 d
1
4 d
1
ili
8
163
5. Zatita od korozije
lan 259.
Za delove elinih stubova koji su iznad zeme, zatita od korozije
moe se postii zatitnim premazom protiv korozije ili metalnim
prevlakama.
lan 260.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovae toplim po-
stupkom ako to oblik elinih delova dozvoava, a moe se vriti i meta-
lizacija.
lan 261.
Navoji i navrtke pocinkovani vruim postupkom mogu se obraivati
samo ako je moguno ihovo neometano navijae.
lan 262.
elini delovi koji su u zemi moraju se zatititi premazivaem
bitumenom ili nekim drugim odgovarajuim sredstvom.
lan 263.
elini delovi koji se nalaze u betonu ne moraju se zatititi od
korozije. Premazivae elinih delova zatitnim sredstvima koja sma-
uju priubivae betona i elika nije dozvoeno ako to nije uzeto u ob-
zir prilikom prorauna.
lan 264.
Na stubovima od elinih cevi svi varovi moraju biti nepropusni da
bi se izbeglo prodirae i zadravae vlage u cevi. Ako cevi nisu ne-
propusno zatvorene, unutrae zidove cevi treba premazati bitumenom
ili drugim zatitnim sredstvima istog dejstva.
lan 265.
Ako je raspored elemenata na stubu takav (hod dijagonala i hori-
zontala vei od 60 cm) da je oteano peae radnika, moraju se predvideti
pealice, s tim da prva pealica ne sme biti na visini maoj od 2,5 m iz-
nad terena.
XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI
1. Opte odredbe
lan 266.
Pri izradi stubova od armiranog betona, pored odredaba ovog pra-
vilnika primeuju se i odredbe propisa o tehnikim normativima za beton
i armirani beton, odnosno propisa o tehnikim normativima za predna-
pregnuti beton.
2. Odreivae dimenzija i konstruisae stubova
lan 267.
Sile i momenti za odreivae dimenzija stubova proraunavaju se na
osnovu statikog prorauna, s tim to se moraju uzeti u obzir naprezaa
11*
164
stubova prema l. 65. do 70. ovog pravilnika i ostala naprezaa (npr., pri
prenoeu i podizau stubova).
lan 268.
etvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i upi koso opetere-
eni stubovi proraunavaju se za komponente u pravcu simetrale ili u
pravcu dijagonala preseka, s tim to se naprezae odreuju aritmetiim
superponiraem.
lan 269.
Za uspravno livene stubove, odreivae dimenzija za usidree i
nastavak na preklop glavne armature vri se tako to se raunski odre-
ene duine poveavaju za 50%.
Mere iz stava 1. ovog lana treba poveati najmae za 100% za
usidree armature stuba u temee, pod uslovom da se ne predvia efika-
snije obezbeee.
lan 270.
Pri odreivau dimenzija stubova za transport, podizae i sl.
naprezaa materijala koja tom prilikom nastaju ne smeju prekoraiti do-
zvoena naprezaa propisana za vanredna optereea.
lan 271.
Dozvoena naprezaa betona i elika za armiranobetonske stubove
navedena su u tabeli 15. Ako se upotrebe druge vrste elika, potrebno je
podneti dokaze o ihovoj vrstoi i raunati sa stepenom sigurnosti
predvienim za materijale navedene u tabeli 15.
Tabela 15.
lana 272.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke nie od MB 20, a
beton za stubove razvijenih, upih ili perforiranih preseka, kao i za
sve montane delove, ne sme biti marke nie od MB 30.
B e t o n e l i k
Presek bez
obzira na
oblik
MB 20 MB 30 .0300
.0550
.0551
RA 400/500
Naprezae na pritisak
daN/cm
2
Naprezae na zatezae
daN/cm
2
teino ivino teino ivino A B A B A B
A B A B A B A B
Preseci
visine mae
od 12 cm
45 60 65 85 65 85 90 115
1600 1900 1900 2400 2200 29000
Preseci
visine
najmae 12 cm
55 70 80 105 80 105 120 155
A normalno optereee
B vanredno optereee
165
lan 273.
Sva naprezaa na zatezae treba u celini da preuzme armatura. Kosa
glavna naprezaa mogu iznositi najvie polovinu od dozvoenih vredno-
sti za odnosnu marku betona.
3. Izrada stubova
lan 274.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane vrstoe za odnosnu
marku betona, mora se obezbediti i priubivae betona i elika od
najmae 7,0 daN/cm
2
.
lan 275.
Beton treba pripremiti u mealici, a ako se priprema na cen-
tralnom mestu, mora se transportovati na odgovarajui nain i ugraditi
pre poetka vezivaa.
lan 276.
Prilikom ugraivaa beton se za stubove mora nabijati mainski:
vibratorima, pervibratorima, centrifugiraem ili drugim opteusvoje-
nim postupkom.
lan 277.
Gotove povrine betona, posle skidaa oplate, moraju biti glatke,
bez upikavih mesta i gnezda. Ako nastanu hrapavosti, upine, gnezda i
slino moraju se popraviti neposredno posle skidaa oplata.
lan 278.
Gotovi stubovi moraju se prenositi i podizati tako da se ne otete i
da ne budu izloeni optereeima za koja nisu dimenzionisani. Maa
oteea moraju se popraviti, a stubovi koji su toliko oteeni da je
ugroena ihova stabilnost ne smeju se upotrebiti.
lan 279.
Ako se radi poveaa nepropusnosti spoae povrine betona ili
radi boeg izgleda stubovi premazuju (pookiraju) ili prskaju cementnim
mlekom, to se mora izvriti neposredno posle skidaa oplate.
lan 280.
Prilikom betoniraa stubova na terenu, za svaki stub mora se uzeti
probna kocka, a pri serijskoj proizvodi stubova probna kocka se uzima za
svaki deseti stub.
lan 281.
Ako su za peae na stub predviene fiksne pealice od betonskog
elika, ihov prenik ne sme biti mai od 18 mm i moraju se zatiti od
korozije. Prva pealica ne sme biti nie od 2,5 m nad terenom.
XII. USIDREE STUBOVA
lan 282.
Usidree stubova dozvoeno je pod sledeim uslovima:
166
1) konstrukcija usidrenog stuba, bez obzira na materijal, mora biti
takva da raspodela optereea na usidrene i ostale delove stuba ostane
uglavnom sauvana i pri eventualnom malom poputau usidrea;
2) usidree se izvodi pocinkovanim elinim uetom preseka
najmae 25 mm
2
, pri emu pojedine ice ueta ne smiju biti tae od 2 mm,
ili od punog okruglog elika, prenika najmae 8 mm.
Pri dimenzionisau zatega primeuju se koeficijenti sigurnosti u
odnosu na granicu kidaa materijala, i to:
a) 2,6 - za normalno optereee;
b) 1,7 za vanredno optereee;
3) dubina usidrea mora biti takva da stepen sigurnosti na upae
ueta za usidree iznosi najmae 1,5.
Ugao povrine omotaa zemanog tela uzima se iz tabele 16 lana
290. ovog pravilnika, s tim to se moraju uzeti u obzir dejstva uzgona, ako
takva mogunost postoji.
XIII. TEMEI
1. Opte odredbe
lan 283.
Stubovi nadzemnih vodova moraju se uvrstiti u tlu tako da bude
obezbeena dovona stabilnost i spreeno nedozvoeno pomicae stubova
pri predvienom optereeu. Pored geomehanikih karakteristika tla,
uzimaju se u obzir i sile koje dejstvuju na delove konstrukcije ispod povr-
ine tla (pritisak tla, tree, uzgon i slino).
lan 284.
Pri izradi temea stubova, pored odredaba ovog pravilnika, prime-
uju se i odredbe propisa o tehnikim normativima za beton i armirani
beton.
lan 285.
Ako temei stuba lee neposredno uz kosine ili u kosinama strmih
padina ili u vodoplavnim podrujima, pri proraunavau se mora voditi
rauna da se postigne ista sigurnost kao za temee na ravnom terenu.
2. Fundirae drvenih stubova
lan 286.
Prosti i dvostruki drveni stubovi ukopavaju se u tlo srede vrste
tako da mora biti ukupana najmae 1/6 ihove ukupne duine, ali ne mae
od 1,60 m, ako po proraunu nije potrebna vea dubina ukopavaa. Jama oko
stuba mora se ispuniti materijalom iskopa, uz vrsto nabijae u slojevima
ne viim od 30 cm. Sredom vrstom tla smatra se vrsta tla koje ja navedena
u tabeli 16 pod C i F, iz lana 290. ovog pravilnika.
lan 287.
Radi postizaa potrebne stabilnosti, stubovi, se, po potrebi, mogu
ukletiti u tlo pomou dva venca od krupnog i vrstog kamena ili pomou
horizontalnih drvenih tupaca na dnu i na treini dubine ukopavaa.
167
Debina kamenih venaca, odnosno trupaca treba da je priblino jedanaka
debini ukupanog dela stuba
Slika 2
lan 288.
Tlo oko stuba treba vrsto nabiti i povrinu izravnati sa nagibom i
potrebnim nadvieem da bi se spreilo da se posle slegaa nasipa
stvore udubea u kojima bi se skupala kinica. Na tom mestu nije
dozvoeno nabacivae kamea.
lan 289.
A stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za sile
upravne na tu ravan.
lan 290.
Za A stubove sa kletima pri dnu i ploama u temeu (npr. reetke
od pragova), najvei pritisak na tlo ne sme prekoraiti vrednosti do-
168
zvoene u tabeli 16. Sa strane suprotne od zatezaa, teina zeme koja
optereuje plou zajedno sa vertikalnim silama stuba mora biti u ravno-
tei sa silama zatezaa u ravni stuba, sa koeficijentom sigurnosti od naj-
mae 1,2.
lan 291.
Ako se kao ploa za teme upotrebi elina reetka, meurazmaci
mai od 15 cm uzimaju se u obzir samo pri proraunu pritiska na tlo.
Za nagib stranica zemanog tela koje optereuje teme primeuju se
odredbe lana 308. ovog pravilnika.
lan 292.
Nain proraunavaa naveden u lanu 290. ovog pravilnika vai i za
A stubove sa kletima pri dnu bez temenih ploa, s tim to se kao
podloga za zemu koja optereuje teme, kao i za odreivae pritiska na
tlo, na strani pritska uzima 1/4 povrine kleta pri dnu, raunajui od
ihovog kraja.
lan 293.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se i za nogare stubova koji se
upotrebavaju radi produavaa trajnosti ili poveaa stabilnosti
drvenih stubova.
lan 294.
Nogari stubova moraju biti izraeni od materijala otpornog prema
agresivnom dejstvu tla. Upotreba drvenih nogara dozvoena je samo ako su
oni zatieni od truea nekim od metoda u smislu l. 241. do 244. ovog
pravilnika.
lan 295.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na stubove od armiranog bet-
ona primeuju se i nogare stubova od armiranog betona.
lan 296.
Veza izmeu drvenih stubova i nogara mora se izvesti tako da se voda
nigde ne skupa, da vazduh i svetlost dopiru do drveta i da se ovlaeno
drvo moe brzo osuiti.
lan 297.
Dimenzije i konstrukcije veze izmeu nogara i stuba moraju biti sta-
tiki besprekorne i imati jedinstven prenos sile.
lan 298.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke
optereene na smicae, primeuju se dozvoena naprezaa za stubove, od-
nosno za temee, zavisno od materijala od koga su izraeni, prema tabeli
10 iz lana 226. ovog pravilnika.
lan 299.
Delovi veza nogara sa stubom od elika koji su optereeni na
smicae dimenzioniu se prema tabeli 11 iz lana 230. ovog pravilnika.
Vijci se moraju ponovo pritegnuti kada se drvo osui.
lan 300.
Pri odreivau dimenzija nogara mora se uzeti u obzir stabilnost
nogara, da bi se izbegla nedozvoena pomicaa konstrukcije u smislu
lana 304. ovog pravilnika.
169
Tabela 16.
KARAKTERISTIKE TLA ZA PRORAUN TEMEA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
G
r
u
p
a
Vrsta tla
G
u
s
t
i
n
a

D
o
z
v
o
e
n

p
r
i
t
i
s
a
k
n
a

t
l
o

d
o
z
K
o
n
s
t
a
n
t
a

t
l
a

S

n
a
d
u
b
i
n
i

o
d

2
,
0

m
Ugao povr. om. zem.
tela
U
g
a
o

u
n
u
t
r
a
e
g
t
r
e
a

t
l
a

t
g
2

4
5
o
+
E
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

t
r
e
a
i
z
m
e
u

b
e
t
o
n
a
i

t
l
a

Z
a

t
e
m
e
e

u
z
d
r
a
v
i
c
i

Z
a

t
e
m
e
e

u
n
a
s
i
p
u

kg/m
3
kg/cm
2
kg/cm
3
t/m
3
A Treset, blato i sl. 650 do 0,2 0,5 do
1
do 5
0
do3
0
do2
0
do 2,8 do 1,3 0,1 do 0,2
B
Humus, oranice,
vinogradi
1500 do 0,5 25
0
2,5 3,7 0,2 do 0,3
Nasipi od lake zeme 1600 1,2 3
0
do 10
0
3
0
do 8
0
25
0
2,5 4,0 0,2 do 0,3
Vlaan sitan pesak
1700
do 1,0 30
0
3,0 5,1 0,3 do 0,4
Meka vlana ilovaa
ili glina 2 do 4 25
0
2,5 4,25 0,3 do 0,4
C Srede vrsta suva ilo-
vaa ili glina do 2,0
5 do 8
8
0
do 13
0
6
0
do 11
0
30
0
3,0 5,1
0,3 do 0,4
Suv sitan pijesak 6 do 9 0,3 do 0,4
D
vrsto staloena suva
ilovaa ili glina do 3,0
10
12
0
do17 10
0
do 15
0
35
0
3,7 6,3
0,3 do 0,4
Krupan unkov pesak 11 do
13
0,3 do 0,4
E
vrsto staloen krupan
13 do
16
15
0
do 20
0
12
0
do

17
0
0,3 do 0,4
zrnasti pesak do 4,0
Srede vrst lapor 40
0
4,6 7,8 0,3 do 0,5
F
vrsto staloeni u-
nak i
drobina
do 5,0
20
0
do 25
0
5
0
do 20
0
0,4 do 0,5
vrst suv lapor 25
0
do 30
0
20
0
do 25
0
45
0
5,8 9,9 0,4 do 0,6
G
Nemonolitna ili jae
raspucana mae vrsta
stena (pear, kreak
i sl.)
2200 do 10,0
Neo-
grani-
eno

Vrlo tvrd zdrav lapor u
veim slojevima
H
Monolitna ili neznatno
raspucana vrsta zdrava
stena u povono poloe-
nim slojevima
2400 do 20,0

I Monolitna kompaktna i
zdrava eruptivna stena
2600 do 30,0
Konstantu tla C treba odabrati prema zbijenosti i kakvoi tla u okviru navedenih vrednosti. Za vla-
no i mae zbijeno tlo treba uzeti nie vrednosti, a za suvo i jae zbijeno vee. Za Sulcberger-ov nain rau-
naa, konstantu tla C treba preraunati na cifru posteice za dno jame po obrascima C
b
mC
h
; C
h
+ ch/2,0 gde
je m = 1,0 do 1,2, a h = dubina ukopavaa temea.
Mae vrednosti ugla vae za slabije koherentno tlo, a vee za vrlo koherentno i vrsto nabijeno
tlo.
Mae vrednosti koeficijenta trea vae za beton u oplati, a vee za beton bez oplate.
2
)
(
170
3. Fundirae elinih i armiranobetonskih stubova
lan 301.
elini i armiranobetonski stubovi moraju imati temee, odnosno
stope od ploa ili pragova dimenzionisane tako da pritisak na tlo ne
pree doputenu vrednost za odreenu vrstu tla. Za armiranobetonske stu-
bove doputeno je fundirae direktnim ukopavaem.
lan 302.
Nain izrade i oblik temea (plitko ili duboko fundirae, prizma-
tini ili stepenasti temei, temei od ploa ili pragova, ralaeni
temei, temei od montanih elemenata, fundirae na ipovima,
ankerni temei u steni i sl.) moraju da odgovaraju irini osnove stuba, ve-
liini napadnih sila i momenata i slino.
lan 303.
Stabilnost stuba sa blok-temeom smatra se dovonom ako egov ste-
pen sigurnosti od prevrtaa pod dejstvom najveeg momenta sponih sila
za normalne sluajeve optereea odgovara vrednosti koja se dobija iz
dijagrama na slici 3, pri emu se uzima u obzir odnos:
b irina temea upravno na ravan momenta
Za momente koji nastaju u vanrednim sluajevima optereea, tako
dobijeni stepen sigurnosti moe se smaiti za 15%.
lan 304.
Za temee sa odnosom b:h<1, za utvrivae najveeg dozvoenog
momenta, za normalne i vanredne sluajeve optereea, moe se usvojiti
kao dozvoeno nagiae temea 1.100. Dijagram na slici 3. upotrebava se
pri proraunavau temea prema metodi Klejnlogel-Birklina (Kleinlgel-
-Brklin).
b
h
---
irina temea upravno na ravan momenta
dubina fundiraa
-------------------------------------------------------------------------------------
=
Slika 3
DOZVOENI MOMENT (daNm) U ODNOSU
NA DNO TEMEA b/h<1
S
T
E
P
E
N

S
I
G
U
R
N
O
S
T
I
2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
0,1 0,5 1,0 2 3 4 5 6 7 8 9 10-10
5
0,5 1,0 1,5 2,0
b
A
B
S
171
lan 305.
Pri proraunavau temea moraju se upotrebiti konstante koje od-
govaraju stau tla na gradilitu (dozvoeni pritisak na tlo, konstanta
tla, otpor trea izmeu betona i tla sl.). Pritisci na tlo dozvoeni za
normalne sluajeve optereea mogu se pri vanrednom optereeu pove-
ati za 20%.
lan 306.
Karakteristike za razne vrste tla uzimaju se iz tabele 16 iz lana
290. ovog pravilnika, ako ispitivaem tla nisu utvrene druge vrednosti.
lan 307.
Pri proraunavau betonskih temea gustina nearmiranog betona
uzima se u raun sa najvie 2200 kg/m
3
, a gustina armiranog betona sa
najvie 2300 kg/m
3
.
lan 308.
Masa tla uzima se iz tabele 16 iz lana 290. ovog pravilnika ako is-
pitivaem nisu utvrene druge vrednosti. Za odreivae mase tla koja
optereuje teme potrebno je uzeti zemano telo omeeno omotaem pod
uglom od vertikalne strane prizmatinog temea, odnosno ivice stope
temea, prema slici 4.
lan 309.
Ako od iskopavaa jame do betoniraa temea proe due vremena,
naroito pri nepovonim klimatskim uslovima, pre betoniraa treba
proveriti da li je tlo zadralo prvobitne karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u meuvremenu pogorale, dimenzije
temea treba uskladiti sa novim uslovima.
lan 310.
Naprezae betona nearmiranih temea ne sme prelaziti vrednosti
navedene u tabeli 17 izmerene na probnoj kocki 28 dana posle ene izrade.
Slika 4
172
Tabela 17.
lan 311.
Za proraunavae blok-temea primeuju se metode Sulcbergera i
Klajnogel-Birklina. Druge metode mogu se primeivati samo ako ispua-
vaju uslove predviene odredbama ovog pravilnika.
lan 312.
Za temee od ploa ili pragova, za ralaene i podeene temee,
za temee na ipovima ili za temee drugog oblika, koji se ne prorauna-
vaju po metodama navedenim u lanu 311. ovog pravilnika, stepen sigurno-
sti od prevrtaa mora biti najmae 1,5 a stepen sigurnosti od pomicaa -
najmae 1,0.
lan 313.
Pri proraunavau ralaenih temea, masa tla se uzima prema
lanu 306, a masa betonskog temea prema lanu 307. ovog pravilnika.
lan 314.
Ako se u proraunu ralaenih temea zanemaruje tree prilikom
izvlaea temea, za masu tla uzima se masa zemanog tela prema lanu
308. ovog pravilnika.
lan 315.
Pri proraunavau ralaenih temea mora se proveriti da li
konstrukcija stuba dozvoava, odnosno omoguuje da se horizontalna sila
prenosi ravnomerno na sve temee i da li horizontalni pritisak na tlo
usled te sile nije vei od dozvoenih vrednosti.
lan 316.
Naprezae betona ralaenih temea, ako oni nisu armirani,
treba da ispuni uslove iz tabele 17 iz lana 310. ovog pravilnika, a ako su
armirani - uslove iz propisa za beton i armirani beton.
lan 317.
Koso optereene blok-temee, za koje je pravac rezultante napadnih
sila blii simetrali nego dijagonali temea, dozvoeno je proraunati
za veu komponentu u pravcu simetrale. Ako je pravac rezultante blii
dijagonali temea, takav teme moe se proraunati za rezultantu zao-
krenutu ka blioj simetrali ili za obe komponente u pravcu simetrale, uz
Optereee stubova Pritisak zatezae
Za normalno optereee 1/4 od vrstoe kocke na
pritisak posle 28 dana, ali
ne vie od 50 daN/cm
2
1/20 od vrstoe kocke na
ne vie od 4 daN/cm
2
Za optereee pri pre-
kidu provodnika
ne vie od 60 daN/cm
2
ne vie od 5 daN/cm
2
173
superponirae rezultata, s tim da superponirane vrednosti ne smeju pre-
laziti 4/3 dozvoenog pritiska na tlo.
lan 318.
Temee u vrstoj ili mae ispucanoj steni nije potrebno prora-
unati na pritisak na tlo niti na prevrtae. Dimenzije se mogu odrediti
prema preseku stuba u osnovi, odnosno prema konstrukciji usidrea u
temeu i prema mogunosti iskopa jame do potrebne dubine i ispuavaa
preostalog prostora betonom.
lan 319.
Ako ima podzemne vode u nekoherentnom tlu, mora se uzeti u obzir
smaee mase ovog uzgona.
lan 320.
Za stubove optereene vertikalnim silama navie, pri dimenzi-
onisau temea mora se uzeti u obzir smaena sigurnost od prevrtaa
zbog smaenog pritiska na dno jame za teme.
lan 321.
Ako se betonski teme sastoji od ploa na dnu i goreg dela (vrata)
temea koji se betonira posle ugraivaa stuba, ploa se sme uzeti u
proraun pri odreivau dimenzija temea samo ako je odgovarajuom ar-
maturom vezana sa vratom.
lan 322.
Za nearmirane temee beton ne sme biti marke nie od MB 10, a za
armirane temee - marke nie od MB 15, sa najmae 250 kg cementa na 1,0
m
3
temea. Za ugraivae betona po pravilu se upotrebava pervibrator.
lan 323.
U beton masivnih temea dozvoeno je ugraditi do 25% zdravog i is-
tog kamena. Vea masa kamena u odnosu na masu betona ne uzima se u obzir
pri proraunavau dimenzija i stabilnosti temea.
U istaknutom delu nearmiranih stepenastih temea i iza korena sto-
pe u irini do polovine egove slobodne irine S nije dozvoeno ugra-
ivae kamena slika 4.
lan 324.
Visina stope h u korenu stepenastih temea od nearmiranog betona
mora biti jednaka najmae 1,5-strukoj irini istaknutog dela stope slika 4.
lan 325.
Betonski temei bez armature moraju se betonirati odjednom bez
prekida, osim ako se gori i doi deo meusobno poveu odgovarajuom
armaturom.
lan 326.
Temei za eline stubove moraju biti najmae 20 cm vii od terena,
a gora povrina temea mora biti obraena tako da se na oj ne zadrava
voda i da delovi stubova iznad temea ne spreavaju oticae vode.
174
lan 327.
U plavnim podrujima temei se proraunavaju za najvii nivo vode
koji se java u periodu od 10 godina.
Za reetkaste stubove, konstrukcija stuba mora se zatititi od
oteea ploveim predmetima, i to do visine od 50 cm iznad najvieg ni-
voa vode koji se java u periodu od 10 godina. Ako se na plavnom podruju u
periodu od 10 godina pojavio i led, mora se izabrati takav oblik za teme i
stub kako bi se zatitili od gomilaa leda.
lan 328.
Betonski temei se ne malteriu niti se obrauje ihova povrina,
ali vidivi delovi temea moraju biti glatki.
lan 329.
Ako se betonski temei izrauju u movarama, na agresivnom tlu i
sl., moraju se primeniti mere radi spreavaa tetnog dejstva tla ili
vode na beton.
lan 330.
Ako se stub fundira ploama, pragovima i sl., a deo elinog stuba u
tlu nije obloen betonom, elini delovi koji lee u tlu moraju se za-
tititi od korozije premazivaem bitumenom ili nekim drugim zatit-
nim sredstvom.
lan 331.
Zatrpana zema nad temenim ploama, pragovima i sl. ili oko
temea mora se vrsto nabijati u slojevima najvie od po 30 cm. Pri izrav-
navau povrine mora se uzeti u obzir i naknadno neslagae nasutog tla.
HIV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 332.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na nadzemne elktroenergetske
vodove ija je izgrada zapoeta pre dana stupaa na snagu ovog pra-
vilnika.
lan 333.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik
o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih
vodova Slubeni list SFRJ, br. 51/73 i 11/80, osim odredaba koja se odnose
na niskonaponske elektroenergetske vodove nazivnog napona do 1 kV.
*
lan 334.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slu-
benom listu SFRJ.
*
Odredbe Pravilnika o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroener-
getskih vodova Slubeni list SFRJ, br. 51/73 i 11/80 koje se odnose na niskonaponske elektro-
energetske vodove nazivnog napona do 1 kV stavene su van snage donoeem Pravilnika o
tehnikim normativima za izgradu niskonaponskih nadzemnih vodova Slubeni list SFRJ,
broj 6/92.
175
PR AV IL N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU
NISKONAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradu
niskonaponskih nadzemnih vodova i spoaeg dela niskonaponskih
prikuaka izvedenih nadzemno.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na izgradu kontaktnih
vodova za elektrinu vuu, niskonaponskih nadzemnih vodova i spoaeg
dela niskonaponskih prikuaka izvedenih nadzemno i funkcionalno
vezanih za odnosni objekat (npr. osvetee puteva, sportskih objekata i
grobaa, kao i za elektroenergetske objekte i sl.).
lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaea:
1) niskonaponski nadzemni vod i spoai deo niskonaponskog pri-
kuka izveden nadzemno (u daem tekstu: vod) jeste skup elemenata koji
slue za nadzemni dovod elektrine energije do unutraeg dela pri-
kuka, iji je nazivni napon do 1 000 V, a sastoji se od uporita i jednog
ili vie sistema provodnika;
2) sistem provodnika je skup provodnika jednog niskonaponskog
trofaznog ili niskonaponskog jednofaznog sistema a moe biti sistem
provodnika od gole uadi ili sistem provodnika u obliku samonoseeg
kablovskog snopa;
3) provodnik je golo ue ili izolovano ue samonoseeg kablovskog
snopa, koje kao element voda slui za neposredan razvod elektrine energ-
ije;
4) golo ue (u daem tekstu: ue) jeste poueni snop ica od istog
ili razliitih materijala;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 6/92.
176
5) izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa je ue iji stepen
izolacije odgovara stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V;
6) samonosei kablovski snop (u daem tekstu: SKS) jeste poueni
snop izlovane uadi SKS-a, a moe biti SKS sa noseim uetom ili SKS
bez noseeg ueta;
7) SKS sa noseim uetom je meusobno pueni snop izolovane uadi
SKS-a, od kojih jedno slui za prihvatae SKS-a, a istovremeno i kao
zatitno-neutralni, odnosno neutralni provodnik;
8) SKS bez noseeg ueta je meusobno poueni snop izolovane uadi
SKS-a koja zajedniki slue za prihvatae SKS-a, a istovremeno i kao
provodnici;
9) uporita su stubovi, zidni nosai, krovni nosai i konzole sa op-
remom, koji kao elementi voda slue za prihvatae provodnika, a prema
nameni u vodu mogu da budu nosea uporita, ugaona uporita, kraja upo-
rita i uporita za rastereee i granae, a sastoje se od glave, trupa i
temenog dela uporita;
10) nosea uporita su uporita za nosee prihvatae provodnika u
pravolinskom delu trase voda;
11) ugaona uporita su uporita za nosee prihvatae provodnika na
mestima gde trasa voda skree;
12) kraja uporita su uporita za zatezno prihvatae provodnika
na mestima gde se trasa voda zavrava;
13) uporita za rastereee i granae su uporita za nosee ili
zatezno prihvatae provodnika u raznim smerovima i pravcima;
14) trasa voda je niz dui koje spajaju projekcije vertikalnih osa
uporita na horiozntalnoj ravni;
15) ugao skretaa trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180
odu-
zme unutrai ugao trase voda;
16) normalno dozvoeno naprezae ueta je naprezae ueta koje se
dobija deeem 40% sile kidaa ueta sa raunskim presekom ueta;
17) najvee raunsko naprezae je horizontalna komponenta na-
prezaa ueta na istezae u rasponu, ija se vrednost odabira, ali ne moe
se odabrati vrednost vea od vrednosti normalnog dozvoenog naprezaa
ueta. Temperatura na kojoj se oekuje pojava najveeg raunskog naprezaa
je 5
C zajedno sa dodatnim teretom od obleivaa ueta ili SKS-a ili

20
C;
18) najvea raunska sila ueta ili SKS-a je proizvod najveeg ra-
unskog naprezaa sa:
raunskim presekom ueta;
raunskim presekom noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom;
zbirom raunskih preseka uadi SKS-a bez noseeg ueta;
19) raspon je deo trase voda izmeu dva susedna uporita odnosno
voda;
20) poe raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat
na koji se vod odnosi;
21) duina raspona je horizontalna udaenost izmeu taaka prihva-
taa provodnika u rasponu;
22) prelazni raspon je raspon u kome provodnici prelaze preko
objekta koji se nalazi u pou raspona;
177
23) optereee od mase ueta ili SKS-a na taku prihvataa verti-
kalno nanie je proizvod podune mase ueta ili SKS-a, gravitacionog
ubrzaa i gravitacionog raspona uporita;
24) dodatno opteee od obleivaa ueta ili SKS-a (u daem tek-
stu: obled) na taku prihvataa vertikalno nanie je proizvod dodatnog
tereta od obleivaa ueta ili SKS-a i gravitacionog raspona uporita;
25) dodatno optereee od pritiska vetra na uad ili SKS-a je pro-
izvod pritiska vetra, spoaeg prenika ueta ili SKS-a i poluzbira
duina susednih raspona uporita;
26) dodatno optereee od pritiska vetra na uporite je proizvod
pritiska vetra, koeficijenta dejstva vetra, koeficijenta dejstva vetra na
uporite i projekcije povrine napadnute vetrom u ravni upravnoj na
smer vetra;
27) gravitacioni raspon uporita (u daem tekstu: gravitacioni ra-
spon) jeste horizontalna udaenost izmeu temenih taaka lananica
ueta ili SKS-a susednih raspona uporita pri temperaturi ueta ili
SKS-a od -5
C zajedno sa obledom;
28) temena taka lananice je najnia taka lananice;
29) lananica je teorijska kriva linija kojom se ue ili SKS zame-
uje u grafikom i teorijskom predstavau ueta ili SKS-a;
izmeu lananice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla ili objekta
koji se nalazi u pou raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40

C
ili - 5
C zajedno sa obledom, a koja daje vei ugib;

31) sigurnosna udaenost je najmae dozvoena udaenost u bilo kom
pravcu izmeu ueta ili SKS-a ili delova pod naponom voda i objekta koji
se nalazi u pou raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 C zajedno
sa dodatnim optereeem od pritiska vetra;
32) horizontalna sigurnosna udaenost je sigurnosna udaenost u ho-
rizontalnoj ravni;
33) sigurnosni razmak je najmaa dozvoena udaenost izmeu delova
pod naponom i ostalih delova, a iznosi 10 cm;
34) ugib je vertikalna udaenost izmeu prave koja spaja dve take ra-
spona u kojima se ue ili SKS prihvata i lananice;
35) ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona (u daem, tekstu: ugib u
sredini raspona) jeste ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona na tempe-
raturi ueta ili SKS-a od 40
C;
36) razmak izmeu uadi u sredini raspona (u daem tekstu: razmak u
sredini raspona) jeste razmak koji obezbeuje da prilikom vetra ili od-
skoka ueta ne doe do pribliavaa uadi na udaenost mau od sigurno-
snog razmaka;
37) trup uporita je deo konstrukcije uporita koji slui za verti-
kalno izdizae glave uporita iznad tla ili objekta koji se nalazi u pou
raspona;
38) glava uporita je prostor koji zauzima oprema uporita i deo
konstrukcije uporita;
39) oprema uporita je skup elemenata koji slue za prihvatae
ueta ili SKS-a na konstrukciju;
40) slobodni profil je povrina poprenog preseka saobraajnice
potreban za funkcionisae saobraajnice;
12
178
41) izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nad-
zemni izolovani telekomunikacioni provodnik, ili nadzemni telekomuni-
kacioni kabl ili nadzemni kabl kablovske televizije;
42) zakloeni deo voda je onaj deo voda koji je nii od okolnih obje-
kata ili ume uz koridor voda;
43) koridor voda je prostor u rasponima oivien projekcijom ueta
ili SKS-a u horizontalnoj ravni pri temperaturi ueta ili SKS-a od
40
C zajedno sa pritiskom vetra.

lan 3.
Za izgradu vodova ne koriste se jednoini provodnici.
lan 4.
Na podruju gde postoji opasnost od poara, opasnost od dodira i po-
treba za smaeem proseka ume ili rastia, vodovi se grade SKS-om.
II. ODREIVAE VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I
KOEFICIJENTA DEJSTVA VETRA
lan 5.
Vrednost obleda odreuje se za povratni period od pet godina.
Vrednost obleda ne moe biti maa od:
1) 0,5 daN/m za uad;
2) 1,0 daN/m za SKS, osim ako se vod gradi na podruju gde se oblei-
vae evidentno ne pojavuje.
lan 6.
Vrednost pritiska vetra odreuje se za povratni period od pet go-
dina, za visinsku zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moe smaiti do 70% vrednosti pritiska
vetra odreenog u stavu 1. ovog lana za zakloene delove voda i za trasu
voda koja se nalazi u lokalno geografski zakloenom podruju, kao i za
trasu voda koja se nalazi u pravcu najeih vetrova.
Vrednost pritiska vetra ne moe biti maa od 50 daN/m
2
.
lan 7.
Vrednost koeficijenta dejstva vetra za razliite oblike uporita,
odnosno stubova su:
1) etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
2) poligonalnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
3) okruglog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7
4) dva stuba etvrtastog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak ose mai od dvostruke
strane preseka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa mai od dvostru-
kog prenika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,0
6) reetkasti od profila u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,4
179
7) reetkasti od profila, etvorougaonog preseka. . . . . . . . . . . . 2,6
8) reetkasti od profila etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . 2,6
9) reetkasti od cevi, etvorougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
10) reetkasti od profila, trougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8.
III. OPTI USLOVI ZA UAD I OPREMU ZA PRIHVATAE,
NASTAVAE I SPAJAE UADI
lan 8.
Konstrukcija uadi utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim
standardima.
Raunski presek ueta odreuje se prema propisu o tehnikim nor-
mativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transforma-
torskih stanica.
Vrednost normalnog dozvoenog naprezaa odreuje se prema propisu
o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih
vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
lan 9.
Uad se nastavaju spojnicom koja mora biti od materijala i oblika
koji ne smauju mehanike i elektrine karakteristike ueta, a spoj
zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu ukidaa mau od sile kidaa
ueta.
lan 10.
Izolatori za prihvatae uadi imaju silu sloma 2,5 puta veu od oe-
kivanog optereea.
Nosai izolatora imaju silu sloma 2,0 puta veu od oekivanog opte-
reea.
lan 11.
Ue se prihvata opremom od istog materijala ili od materijala koji
odgovara materijalu spoaeg sloja ueta.
Ako se za nosee prihvatae ueta koristi ica, ona ne sme imati
prenik mai od 1,5 mm.
Ako se zatezno prihvatae ueta vri omom, ue se zatvara od-
govarajuom zavrnom spojnicom.
IV. ODREIVAE VREDNOSTI RAZMAKA U SREDINI RASPONA
lan 12.
Vrednost razmaka u sredini raspona izraunava se prema sledeem
obrascu:
3. (ugib u sredini raspona ueta sa veim ugibom od dva posmatrana, u
cm) 1/2 (cm).
Vrednost razmaka u sredini raspona ne moe biti maa od vrednosti
datih u tabeli 1.
12*
180
Tabela 1.
V. OPTI USLOVI ZA SAMONOSEI KABLOVSKI SNOP I
OPREMU ZA PRIHVATAE, NASTAVAE I SPAJAE
SAMONOSEEG KABLOVSKOG SNOPA
lan 13.
Konstrukcija SKS-a utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim
standardima.
Kod SKS-a sa noseim uetom, najvee raunsko naprezae noseeg
ueta ne sme da bude vee od 8 daN/mm
2
.
Kod SKS-a bez noseeg ueta, najvee raunsko naprezae uadi ne
sme da bude vee od 4daN/mm
2
.
lan 14.
Nastavae noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom ili uadi SKS-
a bez noseeg ueta vri se spojnicom koja je od materijala i oblika koji
ne smauju mehanike i elektrine karakteristike ueta, a spoj zajedno sa
spojnicom ne sme da ima silu kidaa mau od sile kidaa ueta.
Nastavae faznih provodnika SKS-a sa noseim uetom vri se
spojnicom koja obezbeuje dobru strujnu provodivost.
Spojnice za provodnike SKS-a moraju biti izolovane izolacijom koja
odgovora stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V.
lan 15.
Oprema za prihvatae i spojna oprema SKS-a mora biti otporna na
atmosferske uticaje i mora spreiti habae izolacije SKS-a.
Oprema za prihvatae SKS-a sa noseim uetom ima silu poputaa
najmae 1,5 puta veu od oekivanog optereea opreme, a najvie 1,5 puta
veu od oekivanog optereea odnosnog uporita.
Oprema za prihvatae SKS-a bez noseeg ueta ima silu poputaa
veu od oekivanog optereea opreme, a mau od oekivanog optereea
odnosnog uporita.
Oprema za prihvatae SKS-a pri skretau trase voda postava se
tako da sprei habae izolacije SKS-a.
Najmae vrednosti razmaka u sredini raspona, u cm
za raspored uadi
za duinu raspona
do ukuivo
45 m
preko
45 m
vertikalan 40 60
kos i horizontalan 30 40
181
VI. ODREIVAE VREDNOSTI OPTEREEA UPORITA
lan 16.
Odreivae vrednosti optereea uporita vri se odreivaem
optereea elemenata uporita, a prema nameni uporita u vodu i oeki-
vanom optereeu.
Pri odreivau vrednosti oekivanog optereea ne uzima se u ob-
zir optereee uporita na torziju, dodatno optereee od obleivaa
opreme uporita, kao ni dodatno optereee od pritiska vetra na opremu
uporita.
lan 17.
Odreivae vrednosti optereea trupa i glave uporita vri se
prema najteem od sledeih oekivanih optereea, i to:
1) dodatnog optereea od pritiska vetra na uporite zajedno sa
dodatnim optereeem od pritiska vetra na provodnike bez ikakvih re-
dukcija s obzirom na napadni ugao vetra;
2) rezultante optereea najveih raunskih sila provodnika svih
pravaca;
3) 2/3 najvee raunske sile provodnika najoptereenijeg pravca sa
zateznim prihvataem provodnika.
lan 18.
Odreivae vrednosti optereea konzola za uad vri se prema te-
em od sledeih oekivanih optereea, i to:
1) optereea od mase opreme, optereea od mase uadi i dodatnog
optereea od obleivaa uadi;
2) rezultante optereea najveih raunskih sila uadi svih
pravaca.
lan 19.
Odreivae vrednosti optereea za nosae izolatora i izolatore
vri se prema teem od sledeih oekivanih optereea, i to:
1) dodatnog optereea od pritiska vetra na ue;
2) rezultante optereea najvee raunske sile ueta.
lan 20.
Odreivae vrednosti optereea za konzole i opremu za prihva-
tae SKS-a vri se prema najteem od sledeih oekivanih optereea, i
to:
1) dodatnog optereea od pritiska vetra na SKS;
2) optereea od mase SKS-a i dodatnog optereea od obleivaa
SKS-a;
3) rezultante optereea najveih raunskih sila SKS-a.
182
VII. UZEMEE I ZATITA OD PRENAPONA
lan 21.
Uzemee i zatita od prenapona izvodi se prema propisu o tehni-
kim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih tran-
sformatorskih stanica i propisu o tehnikim normativima za zatitu
elektroenergetskih postrojea od prenapona.
VIII. ODREIVAE VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I
SIGURNOSNE UDAENOSTI ZA UKRTAE, PRIBLIAVAE
I PARALELNO VOEE VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
lan 22.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne visine i
sigurnosne udaenosti za ukrtae, pribliavae i paralelno voee vo-
dova sa SKS-aom, mora se obezbediti da ne doe do habaa izolacije SKS-a.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne
udaenosti za ukrtae, pribliavae i paralelno voee vodova sa
uadima, uzima se odgovarajua vrednost sigurnosne visine.
lan 23.
Iznad mesta nepristupanih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m.
Stubovi se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupana za vo-
zila.
lan 24.
Iznad mesta pristupanih za vozila (npr. naseenih mesta, poa
preko kojih ima poskih puteva, livada i umskih puteva i sl.), sigurnosna
visina iznosi 5,0 m.
Kod ukrtaa, pribliavaa ili paralelnog voea, stubovi se
mogu postavati uz samu ivicu poskog ili umskog puta.
lan 25.
Iznad ianih mrea (npr. u poima zasejanim hmeom, vinogradima,
voacima i sl.) ili metalnih ograda, sigurnosna visina za vodove sa ua-
dima iznosi 1,25 m.
mogu postaviti uz samu ivicu ianih mrea ili metalnih ograda.
lan 26.
Za ulice u naseenim mestima ili gradovima, sigurnosna visina iz-
nad trotoara iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
mogu postavati uz samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.
183
lan 27.
Iznad zgrada sa lako zapaivim krovom, po fasadama zgrada i ispod
doe ivice prozora i sponih vrata, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad dimaka i ventilacionih otvora zgrada, vodovi sa SKS-om se
ne grade.
Za nepristupane delove zgrada (npr. krov kosine vee od 15 i sl.),
sigurnosna visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m, a sigurnosna uda-
enost za vodove sa uadima 0,25 m.
Iznad pristupanih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili
kosi krov kosine do 15
o
i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m, a sigurnosna
udaenost za vodove sa uadima 1,25 m.
Za prozore i spona vrata, iznad gore ivice sigurnosna visina za
vodove sa uadima iznosi 0,4 m, a od otvora sigurnosna udaenost za vodove
iznosi 1,25 m.
Za krovne prozore, iznad poda prostorije sigurnosna visina za vodove
sa uadima iznosi 2,5 m, a od prostora otvaraa prozora sigurnosna uda-
enost za vodove iznosi 0,4 m.
Iznad dimaka i ventilacionih otvora, sigurnosna visina za vodove
sa uadima iznosi 2,5 m, bono iznad otvora sigurnosna udaenost za
vodove iznosi 0,8 m, a bono ispod otvora 1,25 m. Za dimake i ventilaci-
one otvore pri ijem ieu nije mogue alatom za iee dodirnuti
provodnike, bono iznad otvora sigurnosna udaenost za vodove iznosi 0,4
m, a bono ispod otvora 0,2 m.
lan 28.
Iznad stogova, suara, seaka, ambara ili koeva, vodovi sa uadima
se ne grade.
Kod pribliavaa ili paralelnog voea sa stogom, suarom, se-
akom, ambarom ili koem, horizontalna sigurnosna udaenost za vod sa
uadima iznosi visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
Kod ukrtaa, pribliavaa ili paralelnog voea sa stogom, su-
arom, seakom, ambarom ili koem, vrednosti sigurnosne visine i sigur-
nosne udaenosti za vod sa SKS-om jednake su vrednostima sigurnosne
visine i sigurnosne udaenosti odreene u lanu 27. ovog pravilnika.
lan 29.
Iznad ili ispod antena televizijskih prijemnika, radiofonskih
prijemnika ili radio-primopredajnika, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika
ili radio-primopredajnika, sigurnosna visina za vodove sa SKS-om iznosi
1,0 m, a sigurnosna udaenost za vodove sa uadima 1,0 m.
lan 30.
Kod ukrtaa, pribliavaa ili paralelnog voea sa gromo-
branskim instalacijama, vod mora da bude izgraen prema propisu o teh-
nikim normativima za gromobrane.
184
lan 31.
Iznad sportskih objekata, strelita, deijih igralita, kolskih
dvorita, javnih kupalita, kampova, skijakih staza, pijaca, vaarita,
eleznikih ili autobuskih stanica (osim za stajalita), grobaa i obje-
kata u kojima se nalazi lako zapaiv materijal (npr. benzin, ue, eksplo-
ziv, gas i sl.), vodovi se ne grade.
Kod pribliavaa ili paralelnog voea sa sportskim objektom,
strelitem, deijim igralitem, kolskim dvoritem, javnim ku-
palitem, kampom, skijakom stazom, pijacom, vaaritem, eleznikom
ili autobuskom stanicom, grobem i objektom u kome se nalazi lako zapa-
iv materijal, horizontalna sigurnosna udaenost iznosi koliko i visina
uporita uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
lan 32.
Sigurnosna visina za vodove sa uadima iznad delova drvea iznosi
od 0,5 m do 1,0 m.
Pri izgradi voda sa SKS-om kroz umu ili park, pojedino drvee se
moe koristiti za prihvatae SKS-a, s tim da se mora obezbediti da ne
doe do habaa izolacije SKS-a.
lan 33.
Iznad autoputeva vodovi se ne grade.
Iznad magistralnih, regionalnih, lokalnih ili prilaznih puteva koji
se koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina iznosi 6,0 m.
Kod ukrtaa sa magistralnim, regionalnim, lokalnim ili prila-
znim putem, stubovi se mogu postavati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliavaa ili paralelnog voea sa putnim pojasom, ho-
rizontalna sigurnosna udaenost iznosi 2,0 m.
lan 34.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna visina
iznosi 1,5 m, a od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja sigurnosna
udaenost iznosi 1,25 m.
Ukrtae voda sa SKS-om sa kontaktnim vodom trolejbusa ili
tramvaja moe se izvesti prihvataem provodnika na zajednikom upori-
tu.
Prihvatae provodnika voda sa SKS-om i kontaktnog voda trolejbusa
ili tramvaja na zajednikim uporitima ili uporitu, mogue je pod sle-
deim uslovima:
1) ako sigurnosna udaenost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m;
2) ako sigurnosna udaenost od slobodnog profila trolejbusa ili
tramvaja iznosi 1,25 m.
Kod pribliavaa ili paralelnog voea sa slobodnim profilom
trolejbusa ili tramvaja, horizontalna sigurnosna udaenost iznosi 1,25 m.
lan 35.
Za ukrtae, pribliavae, paralelno voee i prihvatae na za-
jednikim uporitima ili uporitu provodnika vodova sa visokonapon-
skim vodom, primeuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za
185
izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do
400 kV, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
Iznad ili ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda na-
zivnog napona iznad 45 kV, vodovi se ne grade.
Kod ukrtaa, pribliavaa ili paralelnog voea sa koridorom
visokonaponskog nadzemnog voda, uporita se mogu postavati uz samu
ivicu koridora.
Ukrtae voda sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog
napona do 45 kV moe se izvesti prihvataem provodnika na zajednikom
uporitu.
Prihvatae provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV zajednikim uporitima ili uporitu mogue je
pod sledeim uslovima:
1) ako su provodnici voda ispod provodnika vosokonaponskog nad-
zemnog voda;
2) ako je u glavi uporita sigurnosna visina tolika da se omogui rad
na opremi uporita voda u blizini visokog napona, ali ne maa od sigur-
nosnog razmaka odreenog za visoki napon prema propisu o tehnikim nor-
mativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sre-
dini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika za visokona-
ponski nadzemni vod prema propisu o tehnikim normativima za izgradu
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvataa provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV na zajednikim uporitima ili uporitu, izo-
latori visokonaponskog nadzemnog voda su bez poveane mehanike i
elektrine sigurnosti.
lan 36.
Iznad ili ispod provodnika voda, sigurnosna visina za vodove iznosi
1,0 m, a sigurnosna udaenost 0,5 m.
Kod ukrtaa, pribliavaa ili paralelnog voea sa koridorom
voda, stubovi se mogu postavati uz samu ivicu koridora.
Ukrtae dva voda moe se izvesti prihvataem provodnika na za-
jednikim uporitima.
Prihvatae provodnika dva voda na zajednikim uporitima ili
uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
1) ako je u glavi stuba sigurnosna visina 0,3 m;
2) ako je u glavi stuba sigurnosna udaenost jednaka vrednosti sigur-
nosnog razmaka;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina za vod sa uadima
jednaka razmaku u sredini raspona odreenog za vertikalni raspored pro-
vodnika.
lan 37.
Iznad ili ispod provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda, si-
gurnosna visina za vod sa SKS-om iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaenost 1,5 m.
186
Iznad ili ispod izolovanih provodnika telekomunikacionog nad-
zemnog voda, sigurnosna visina za vod sa uadima iznosi 0,5 m, a sigurnosna
udaenost 1,5 m.
Iznad ili ispod neizolovanih provodnika telekomunikacionog nad-
zemnog voda, vod sa uadima se ne gradi.
Kod ukrtaa sa telekomunikacionim nadzemnim vodom, stubovi se
mogu postavati uz samu ivicu koridora.
Ukrtae voda sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolova-
nim provodnicima moe se izvesti prihvataem provodnika na zajedni-
kim uporitima.
Prihvatae provodnika voda i izolovanih provodnika telekomuni-
kacionog nadzemnog voda na zajednikim uporitima ili uporitu mogue
je pod sledeim uslovima:
1) ako su provodnici voda iznad izolovanih provodnika telekomuni-
kacionog nadzemnog voda;
2) ako je u glavi stuba sigurnosna visina tolika da se omogui rad na
opremi uporita telekomunikacionog voda u blizini niskog napona, ali
ne maa od 1,0 m ako su provodnici voda uad, odnosno 0,5 m kada su SKS;
dini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika za vod sa ua-
dima.
Kod pribliavaa ili paralelnog voea sa telekomunikacionim
nadzemnim vodom, horizontalna sigurnosna udaenost za vod sa uadima
iznosi koliko i visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m, a
za vod sa SKS-om 1,0 m.
lan 38.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliava temeu stuba
voda, horizontalna sigurnosna udaenost iznosi 0,8 m, a ako je telekomuni-
kacioni podzemni vod mehaniki zatien, ona iznosi 0,3 m.
lan 39.
Iznad najvieg vodostaja reka na kojima je mogue splavaree, sigur-
nosna visina iznosi 7,0 m.
Iznad gore ivice nasipa kanala za navodavae ili odvodavae,
lan 40.
Ispod i po konstrukciji mosta, vodovi sa uadima se ne grade.
lan 41.
Iznad iara, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad ili ispod slobodnog profila iare, sigurnosna visina
iznosi 3,0 m.
iare, horizontalna sigurnosna udaenost iznosi koliko i visina upori-
ta uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
187
lan 42.
Iznad ili ispod gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., vodovi sa ua-
dima se ne grade.
Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigur-
nosna visina za vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m.
gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., horizontalna sigurnosna udaenost za
vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m, a za vodove sa uadima iznosi koliko i vi-
sina stuba uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
lan 43.
Iznad eleznikih ili industrijskih pruga, vodovi se ne grade.
Kod ukrtaa sa eleznikom ili industrijskom prugom, stubovi se
mogu postavati uz samu ivicu prunog pojasa.
eleznike ili industrijske pruge, horizontalna sigurnosna udaenost
iznosi koliko i visina stubova uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
IX. DIMENZIONISAE UPORITA
lan 44.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, uporita se dimen-
zioniu prema propisu o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih
elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Uporita se dimenzioniu na osnovu oekivanog optereea odre-
enog u l. 16, 17, 18, 19. i 20. ovog pravilnika, a uporita koja imaju vie
ravni simetrije dimenzioniu se za svaku ravan simetrije.
Prenik drvenog stuba na taem kraju ne sme biti mai od sledeih
vrednosti:
1) za jednostruka i poduprta uporita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 cm;
2) za A-uporita i dvostruka uporita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 cm;
3) za uporita za prikuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 cm;
X. USIDREE UPORITA
lan 45.
Za usidree uporita primeuju se odredbe propisa o tehnikim
normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
XI. TEMEI UPORITA
lan 46.
Za temee uporita primeuju se odredbe propisa o tehnikim
188
XII. ZAVRNE ODREDBE
lan 47.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe o
niskonaponskim elektroenergetskim vodovima nazivnog napona do 1 kV
Pravilnika o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroe-
nergetskih vodova (Slubeni list SFRJ, br. 51/73 i 11/80) i Pravilnik o
tehnikim normativima za postavae nadzemnih elektroenergetskih
vodova i telekomunikacionih, kablovskih vodova (Slubeni list SFRJ,
broj 36/86).
lan 48.
benom listu SFRJ.
189
PRAVILNIK
O TEHNIKIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA
*
lan 1.
Pri projektovau, graeu i odravau gromobrana primeivae se
tehnike mere sadrane u Tehnikim propisima o gromobranima, koji su
odtampani uz ovaj pravilnik i ine egov sastavni deo.
lan 2.
Izgrada gromobrana zapoeta pre dana stupaa na snagu ovog pra-
vilnika moe se nastaviti odnosno zavriti prema ve odobrenoj tehni-
koj dokumentaciji za ihovu izgradu u skladu sa do sada vaeim
propisima za graee gromobrana.
lan 3.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae: Pravilnik
o Tehnikim propisima za graee i odravae gromobrana (Slubeni
list FNRJ, br. 7/57) i Tehniki propisi za graee i odravae gro-
mobrana, koji ine egov sastavni deo, a objaveni su u dodatku Slube-
nog lista FNRJ, broj 7/57.
lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana obja-
vivaa u Slubenom listu SFRJ.
TEHNIKI PROPISI O GROMOBRANIMA
1 PREDMET PROPISA
Ovim propisima odreuje se koje objekte treba tititi gromobra-
nom i nain izgrade i odravae gromobrana.
2 PODRUJE PRIMENE
Gromobranom se moraju zatititi:
*
190
2.1 visoke kue, fabriki dimaci, silosi, osmatranice i drugi
objekti koji znatno nadvisuju okolinu;
2.2 objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladita boja, lak-
ova, eksploziva, zapaivih tenosti i gasova, kao i drugi objekti
koji su lako zapaivi ili u kojima lako moe doi do poara ili
eksplozije;
2.3 pozorita, bioskopi, sportske i druge dvorane, cirkusi, sajamske
hale, robne kue, bolnice, domovi zdrava, kole, kasarne, luke,
pristanine i aerodromske zgrade, eleznike i druge saobra-
ajne stanice, bogomoe, velike stambene zgrade i drugi objekti u
kojima se skupa ili boravi vei broj udi;
2.4 muzeji, biblioteke, spomenici, arhive, elektrane, transforma-
torske stanice sa transformatorima pojedinane snage preko 1000
kVA, pogonske zgrade vodovoda, fabrike i drugi objekti koji
predstavaju naroitu kulturnu, istorijsku ili ekonomsku vred-
nost;
2.5 objekti za koje se posebnim propisima odredi da moraju biti
zatieni gromobranom.
3. OBJAEE POJMOVA
Nie navedeni izrazi u smislu ovih propisa znae, i to:
3.101 Grom je direktno elektrino atmosfersko udarno praee, ili
niz takvih praea prouzrokovanih razlikom izmeu elek-
trinog potenciala atmosferskog elektriciteta i zeme odnosno
objekta na zemi, a koja su praea dovona da otete objekte
ili ugroze ude.
3.102 Udarno praee je strujno praee pri emu struja praea
najpre poraste od nule do maksimalne jaine (eono vreme) i zatim,
posle odreenog vremena (vreme polovine vrednosti), dobije polo-
vinu maksimalne jaine.
3.103 Normalno atmosfersko udarno praee je ono praee ije
eono vreme, zatim vreme polovine vrednosti i maksimalna jaina
struje (temena vrednost) odgovaraju krivoj na slici 1..
Slika 1
191
Pri tome proseno eono vreme praea iznosi 2 s, vreme po-
lovine vrednosti 50 s, a maksimalna jaina struje 60 kA.
3.104 Direktan udar groma je onaj udar pri kome struja groma u zemu
prolazi kroz graevinske objekte, drvee, ude i ivotie.
3.105 Indirektan udar groma je onaj udar koji dejstvuje indirektno na
elektrine vodove i metalne delove na zgradi i u oj, prouzro-
kujui pojave prenapona u elektrinoj mrei i na tim metalnim
delovima.
3.106 Preskok je nepoeno preskakae groma izmeu pojedinih taaka
gromobrana odnosno sa gromobrana na delove zatienog objekta.
3.107 Specifini otpor zeme (jedinica m) je otpor 1 m
3
izmeren
izmeu dve naspramne strane kocke ija je ivica 1 m.
3.108. Provodnost zeme (jedinica S/m) je reciprona vrednost spe-
cifinog otpora zeme.
3.109 Otpor rasprostiraa R
r
(jedinica ) je otpor zeme izmeu
uzemivaa i referentne zeme.
3.110 Udarni otpor rasprostiraa R
u
(jedinica ) je otpor koji se
suprotstava udarnoj struji strmnog ela pri prolazu kroz
uzemiva.
3.111 Otpor uzemea je zbir otpora rasprostiraa uzemivaa i
otpora zemovoda.
3.112 Referentna zema je podruje zemita a naroito egova
povrina koja je od pripadajueg uzemivaa udaena toliko da se
izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavuju znaajnije poten-
cijalne razlike.
3.2. Delovi gromobranske instalacije
3.201 Gromobran je elektrina instalacija izvedena tako da mogunost
udara groma u zatieni objekt bude svedena na minimum. Ta in-
stalacija je sastavena od: hvataki, odvoda, uzemivaa i dopun-
skog pribora (prema potrebi).
3.202 Hvatake su metalni tapovi, vodovi na krovu (krovni vodovi),
kao i metalni delovi krova uopte, iji je zadatak da prihvate
grom odnosno atmosfersko praee.
3.203 Odvod je deo instalacije gromobrana, koji spaja hvataku sa
uzemivaem odnosno sa zemovodom, a sastoji se od metalnog voda
ili metalnih masa (delova) zatienog objekta.
Glavni odvodi su odvodi koji po materijalu u dimenzijama od-
govaraju odredbama take 4.21 ovih propisa.
Pomoni odvodi su ostali odvodi, naroito odvodi premalenog
preseka, oluci i sl.
3.204 Spoj, stezake, var, itd. su delovi koji slue za meusobno pro-
vodno spajae delova gromobrana, kao i za spajae gromobrana sa
metalnim masama zatienog objekta.
Merni spoj (rastavna spojnica) je spoj u odvodu, koji se moe rasta-
viti radi merea otpora rasprostiraa.
3.205 Prikuni vodovi su vodovi koji spajaju hvatake ili metalne
mase u zgradi i na oj, meu sobom ili sa krovnim vodovima.
192
3.206 Uzemivai su u zemu ukopani metalni delovi koji su sa om u
provodnoj vezi. Delovi dovoda do uzemivaa, koji lee neizolo-
vano u zemi, smatraju se delovima uzemivaa.
3.207 Zemovodi su vodovi koji povezuju odvode (od mernog spoja) sa
uzemivaem ili sabirnim zemovodom, i poloeni su van zeme
ili izolovano u zemi.
3.208 Sabirni zemovod je podzemni vod koji spaja najmae dva uzemi-
vaa prikuena na glavne odvode.
3.209 Uzemee je skup uzemivaa spojenih provodno meu sobom
pomou zemovoda ili sabirnih zemovoda.
3.210 Dopunski pribor je pribor specijalnih gromobranskih insta-
lacija koji u normalnim pogonskim prilikama elektrino odeuje
elektroenergetske instalacije od gromobranske instalacije, ali
ih dobro spaja sa om prilikom atmosferskih praea (od-
vodnik prenapona, iskrite i sl.).
3.211 Spone ili unutrae metalne mase su vee metalne mase na
zatienom objektu ili u emu, koje po svojoj prvobitnoj nameni
nisu sastavni deo gromobranske instalacije (eline kon-
strukcije, metalni krovovi i dimaci, cevi za ventilaciju itd.,
odnosno dizalice, strojevi, rezervoari, cevovodi, elektrini vo-
dovi itd.)
4 OPTE ODREDBE O GROMOBRANIMA
4.1 Opte
4.11 Gromobran mora biti izveden tako da atmosfersko praee
moe odvesti u zemu bez tetnih posledica.
4.12 Gromobran mora biti takav da pri odvoeu atmosferskog udarnog
praea ne doe do preskoka. Pri tome treba imati u vidu da su
za vreme udara groma udi i predmeti u neposrednoj blizini od-
voda uvek ugroeni.
4.13 Hvatake treba da budu postavene na onim stranama odnosno de-
lovima objekta na kojima postoji najvea verovatnoa da e doi do
udara groma, a krovni vodovi odnosno odvodi poloeni tako da oko
objekta koji se zatiuje stvaraju zatvoren kavez sa to vie od-
voda.
4.2 Materijal za vodove
4.21 Za gromobranske vodove moe se upotrebavati sledei materijal
i sledeih dimenzija:
Materijal Van zeme U zemi
pocinkovana elina ica 8 mm 10 mm
pocinkovana elina traka 60 mm
2
100 mm
2
ali ne taa od 3,0 mm ali ne taa od 3,5 mm
bakarna ica 6 mm ne preporuuje se
aluminijumska ica 10 mm nije dozvoena
aluminijumska traka 100 mm
2
nije dozvoena
ali ne taa od 3, 5 mm
4.22 Glavni odvodi i hvatake treba da odgovaraju presecima u koloni
Van zeme. Kad se metalni delovi zgrade upotrebavaju kao hva-
take ili odvodi, treba da imaju presek najmae 50 mm
2
a debinu
193
najmae 0,5 mm, ako ovim propisima nije odreeno drukije za poje-
dine sluajeve.
4.23 Na objektima iji su vodovi jako izloeni koroziji zbog gasova i
drugih sastojaka u vazduhu, potrebno je vodove posebno zatititi
premazivaem ili na neki drugi ekvivalentni nain.
4.24 U zemu se mogu polagati samo vodovi od masivnog materijala
(obino od pocinkovanog elika). U zemu se ne smeju polagati
aluminijumski vodovi.
4.25 Ako su krov na zgradi, obloga krova ili oluk od bakra, eline i
aluminijumske vodove treba poloiti tako da kinica ne tee sa
bakarnih delova na eline ili aluminijumske vodove. Ako to nije
mogue, treba upotrebiti bakarne vodove. Na krovovima od pocin-
kovanog elinog lima ili aluminijuma nisu dozvoeni odvodi od
gole bakarne ice.
4.26 Na spojevima bakarnih i aluminijumskih vodova potrebno je
umetnuti uloak od dvostrukog materijala (AlCu).
Pocinkovani elik i aluminijum mogu se spajati neposredno.
4.27 Za potpore vodova upotrebava se pocinkovani elik.
Na bakarnim vodovima potrebno je izmeu potpora i bakarnog voda
umetnuti uloak od olova odnosno nekog drugog materijala ot-
pornog prema atmosferskim uticajima, ili treba upotrebiti ba-
karne ili bronzane potpore.
4.28 Radi zatite od korozije dozvoeno je premazivati vodove polo-
ene u zemu. Na ulazu vodova u zemu potrebno je vodove zati-
titi od korozije premazivaem na duini od 0,3 m u zemi i 0,3 m
iznad zeme.
Isto vai i za meusobne spojeve vodova ili za spojeve vodova sa
cevovodima u zemi ili pod lepom (malterom).
Za zatitu od korozije preporuuje se premazivae bitumenom ili
zatitni omot.
4.3 Hvatake
4.31 Objekt visok do 20 m dovono je zatien od groma ako je opkoen
uzemenom mreom koju stvaraju hvatake i odvodi.
irina okaca mree ne sme biti vea od 20 m, a vodovi sa svih
strana objekta treba da stvaraju zatvoren kavez.
4.311 Na krovovima elinih i armiranobetonskih skeletnih zgrada
polau se normalni krovni vodovi koji su najmae na svakih 20 m
udaenosti spojeni sa elinim delovima krovne konstrukcije.
4.312 Umesto krovnih vodova, dozvoeno je po krovu smestiti na me-
usobnoj udaenosti od 3 do 4 m metalne tapove provodno spojene
sa elinim delovima krova. Ovi tapovi treba da tre iznad
krova najmae 0,2 m. Krovna konstrukcija u tom sluaju predstava
hvatake.
4.32 Kao hvatake mogu posluiti:
uspravni metalni tapovi;
uspravni zavreci vodova;
horizontalni i kosi vodovi du i povrh objekta (taka 4.52);
spone metalne mase objekta (npr.: metalni krovovi, krovni
ornamenti, metalni stubovi, jarboli, dimaci itd.), ako su isto-
13
194
vetne sa standardizovanim materijalom hvataki i ako je osiguran
trajan i pouzdan spoj izmeu ihovih sastavnih delova (taka 4,53).
4.321 Metalne obloge tae od 0,5 mm ne smeju se upotrebavati kao hva-
take.
4.33 Hvataka u vidu voda na drvenim konstrukcijama mora biti uz-
dignuta, po mogunosti, 150 mm iznad krova, a na betonske ravne
krovove moe se polagati neposredno po krovu.
4.331 Hvataka na kosim krovovima sastoji se od jednog voda na svakom
slemenu krova i odvoda na ivici zabata, koji se proteu do strehe
(oluka).
4.332 Hvataka na ravnim krovovima usamenih zgrada sastoji se od pr-
stenastog voda du ivice krova. osim toga povrina krova treba da
ima hvatake onako kako je to predvieno u taki 4.31 ovih
propisa.
Na ravnim krovovima predvienim za hodae, hvatake moraju
biti zatiene od mehanikog oteea.
4.333 Hvatake u vidu vodova polau se na krovne potpore udaene
najvie 1,50 mm i na potpore po slemenu udaene najvie 1,00 m.
4.34 Na zidanim i metalnim krovnim nadgradama (torevi, dimaci,
krovni ukrasi) moraju se na najviim takama nalaziti hvatake
prema taki 4.32 ovih propisa, ako ne postoje slini metalni de-
lovi.
4.35 Krovovi objekata koji su nadvieni ili slinim nadgradama
(bogomoe i slino), moraju biti zatieni kao da takve nad-
grade i ihovi gromobrani ne postoje.
4.36 Hvatake na krovovima sa pokrivaem od slame, trske ili indre
treba postaviti iznad drvenog slemena krova tako da one od
povrine krova budu izdignute najmae 0,50 m.
4.37 Hvatake na nizovima i blokovima objekata mogu biti meusobno
povezane, tj. ovakvi objekti mogu imati zajedniku gromobransku
instalaciju.
4.38 Metalni krovni nosai za elektroenergetske ili telekomunikaci-
one vodove i nosai (stubovi) antena, koji se nalaze na zatienom
objektu, ne smatraju se hvatakama ni kad su prikueni na gromo-
bransku instalaciju (taka 4.88).
4.4. Odvodi
4.41 Odvodi moraju uspostaviti najkrau moguu vezu sa uzemivaem,
po mogustvu vertikalno, bez promene pravca.
Odvodi moraju biti to krai, a treba ih razmestiti prvenstveno
blizu ivica zgrade.
Odvodi moraju biti postaveni to dae od prozora, vrata,
elektrinih instalacija i onih metalnih masa koje nisu priku-
ene na gromobransku instalaciju (taka 4.7)
4.42 Za zgrade ija povrina osnove nije vea od 20 m
2
dovoan je samo
jedan odvod.
4.421 Za zgrade sa povrinom osnove izmeu 20 i 50 m
2
, pored glavnog od-
voda potreban je i jedan pomoni odvod.
4.422 Svaka zgrada sa povrinom osnove veom od 50 m
2
treba da ima
najmae dva glavna odvoda.
195
4.423 Ako je zgrada ira od 12 m, potrebna su najmae 4 odvoda.
4.424 Ako je zgrada dua od 20 m, treba za svakih zapoetih 20 m dodati
jo po jedan odvod sa obe strane ako je zgrada ira od 12 m, odnosno
samo sa jedne strane i to naizmenino, ako je zgrada iroka do 12 m.
4.425 Ako je zgrada ira od 20 m, za svakih zapoetih 20 m irine treba
dodati po jedan odvod.
4.426 Ako zbog nesimetrine osnove zgrade nije izvesno koliko je odvoda
potrebno u smislu prethodnih odredaba, odvode treba postaviti na
svakih 20 m obima zgrade.
U odnosu na osnovu zgrade poeno je odvode postaviti sime-
trino, i to tako da su u prirodnom produetku krovnih vodova.
4,43 Glavni odvodi mogu biti:
a) specijalno poloeni odvodi koji odgovaraju uslovima iz take
4.21 ovih propisa;
b) metalne mase objekta koje obrazuju dobru, provodnu celinu
(metalni delovi krova, oluci, nosai, armature), a imaju i odgova-
rajui presek u skladu sa takom 4.21 ovih propisa.
Pomoni vodovi mogu biti metalne mase kao pod b), iji presek
mora odgovarati preseku iz take 4.22 ovih propisa.
4.44 Odvodi moraju biti izvedeni od to duih komada, sa to mae
spojeva, a naroito bez spojnica.
4.441 Radi spreavaa preskoka i velikih elektrodinamikih sila, ne
smeju se izvoditi kolena sa poluprenikom maim od 200 mm, a pro-
mena pravca voda ne sme biti vea od 90.
4.442 Razmaci izmeu potpora odvoda odreuju se prema poloaju, pre-
seku i duini vodova.
4.443 Odvodi se polau na zidne potpore meusobno udaene najvie 2
m, na krovne potpore meusobno udaene najvie 1,5 m i na
potpore na slemenu meusobno udaene najvie 1 m.
4.45 Za eline skeletne zgrade i za zgrade sa limenim zidovima ili li-
menim oblogama zida (i kad obuhvataju samo deo zgrade), kao i za li-
mene sudove (rezervoare), te metalne mase moraju se upotrebiti kao
glavni odvodi.
Za armiranobetonske zgrade preporuuje se da se armatura upo-
trebi za glavne odvode.
4.451 Ako se armatura betonskih konstrukcija upotrebi kao odvod, pre
betoniraa treba zavarivaem uspostaviti neprekidan spoj od
vrha do dna konstrukcija najmae preko jednog elinog tapa
armature.
Preporuuje se da se tako spoji itava armatura stuba ili da se od
temea do vrha zgrade u armaturu poloi okrugli elik bez
nastavka, prenik 8 do 10 mm.
4.46 Kao odvodi mogu se koristiti metalne mase zgrade koje po celoj vi-
sini prolaze kroz zgradu, ne prave otre krivine i nemaju izolaci-
onih delova, a imaju dovoan presek prema taki 4.22 ovih propisa.
To su: cevi za vodu ili centralno grejae, konstrukcije liftova,
oluci i slino.
Odvodi ove vrste mogu se koristiti samo kao pomoni odvodi, a
izmeu ih treba da budu glavni odvodi u smislu ranijih odredaba.
Glavni i pomoni odvodi treba da budu rasporeeni naizmenino.
13*
196
Meutim, odvode ove vrste koji se nalaze sa spone strane zgrade
treba u svakom sluaju povezati sa krovnim vodovima i sa uzem-
eem tako da saiavaju pomone odvode, a ako se nalaze u unutra-
osti zgrade treba sa ima postupiti kao sa ostalim metalnim
masama iz take 4.7 ovih propisa.
4.461 Loa kontaktna mesta na metalnim masama zgrada, koje slue kao
vodovi i odvodi, treba premostiti vodovima odgovarajueg preseka
(taka 4.21) ili spojiti prema odredbama take 4.5 ovih propisa.
4.462 Na olucima koji se upotrebavaju kao glavni odvodi treba da su
pojedini delovi provodno spojeni zavarivaem ili privremenim
mostovima.
4.47 Glavne odvode nije dozvoeno polagati u oluke.
Gasovode nije dozvoeno koristiti za glavne vodove. Na zgradama
ugroenim od poara ili od eksplozije svi odvodi moraju biti spe-
cijalno poloeni odvodi iz take 4.43 pod a) ovih propisa.
4.48 Odvodi se mogu postaviti i neposredno ispod lepa ako su na od-
govarajui nain zatieni od korozije, npr.: premazom, navlakom
od polivinila, ili na drugi slian nain.
Pri tome spojna mesta moraju biti pristupana i ne smeju biti po-
krivena lepom.
4.481 Odvodi se mogu polagati i u zid pod lepom, ali u tom sluaju ne
smeju imati nastavke, a treba da su zatieni protiv korozije,
osim ako su poloeni u beton. Ako je odvode u zidu potrebno polo-
iti u cevi, one treba da su izolacione a ne metalne. Odvodi pod
lepom, po mogunosti, treba da su bez prikuaka.
4.49 Glavni odvodi, kao i pomoni odvodi prikueni na uzemee,
treba da imaju pristupanu rastavnu spojnicu na visini od oko 2 m
iznad tla.
Ako su takvi odvodi od ice ili od trake poloeni ispod lepa,
treba da su na mestima prikuivaa koja mogu biti u podzemnom
oknu zavareni ili spojeni vijcima koji su osigurani protiv od-
vrtaa, a po potrebi i protiv korozije. U tom sluaju rastavne
spojnice treba smestiti u ormanie od nezapaivog materijala u
lepu.
4.491 Ako se pomoni odvodi prikuuju na najblii glavni vod, prik-
uak treba da je iznad rastavne spojnice.
4.5 Vodovi i spojnice
4.51 Ako su hvatake izraene u vidu vodova poloenih na krovu, nisu
potrebni posebni metalni tapovi, osim ako je to naroito
propisano.
4.52 Vodovi moraju biti poloeni i zatieni tako da nisu izloeni
mehanikom oteeu.
4.521 Poloaj vodova mora biti takav da omoguuje lak pregled.
4.522 Pri polagau vodova treba voditi rauna o posledicama i dejstvu
izduea usled promene temperature.
197
4.523 Poloaj vodova na krovu mora biti takav da ne spreava klizae
snega.
4.524 Vodove ne treba polagati na krovove od metala, ako lim nije tai
od 0,5 mm.
4.525 Od zapaivih delova krova vodovi moraju biti udaeni po mogu-
nosti 150 mm.
Ako je ta udaenost maa, zapaive delove krova treba zatititi
izolacijom.
4.53 Spojevi moraju predstavati solidnu galvansku i mehaniku vezu i
moraju izdrati bar desetostruku teinu voda, koji bi ih u
nepovonom sluaju mogao opteretiti.
4.531 Spojevi treba, po pravilu, izvoditi na lako pristupanim mestima.
Nepristupani spojevi moraju biti naroito pouzdani.
4.54 Spojevi se moraju ostvariti zavarivaem ili spojnicama izrae-
nim prema jugoslovenskom standardu, a trakasti vodovi moraju se
spojiti preklopno na duini od 100 mm, sa najmae 2 vijka ili 2 za-
kovice.
4.541 Spoj lemeem dozvoen je samo pri povezivau limenih delova
na objektu (oluci ili sl.).
4.542 Spojevi, naroito oni ostvareni zavarivaem, moraju biti zati-
eni od korozije odgovarajuim zatitnim premazom.
4.55 Vodovi koji se spajaju i spojnice moraju biti od istog materijala.
Bakar i bronza mogu se, pri tome, smatrati istorodnim materi-
jalom.
4.551 Raznorodni materijali, kao elik i bakar, smeju se meusobno
spajati samo upotrebom olovnog uloka debine najmae 2 mm, a
bakar i aluminijum smeju se spajati samo pomou posebnog uloka
AlCu.
4.6 Uzemee
4.61 Ispravno i propisano izvedeno uzemee od bitnog je znaaja za
ispravno dejstvovae gromobrana, i tom delu instalacije treba po-
kloniti naroitu pau.
4.611 Dejstvovae gromobranskog uzemea karakterie udarni otpor
rasprostiraa R
r
a ne otpor rasprostiraa R
r
.
4.612 Udarni otpor rasprostiraa R
r
odreuje se priblino iz di-
menzija uzemivaa i egovog otpora rasprostiraa R
r
, na sledei
nain:
4.613 Za nerazgranati horizontalni uzemiva prikuen na egovom
kraju vai priblino: R
r
= k R
r
(), ali za udarnu struju groma
praktino efikasna je samo duina 20 m od ulaza uzemivaa u ze-
mu.
198
Vrednost koeficijenta k zavisi od duine uzemivaa 1 (m), spe-
cifinog otpora zeme (m), a odreuje se prema sledeoj ta-
blici:
* duina nedovona
4.614 Za vertikalne uzemivae i grupe takvih uzemivaa kod kojih me-
usobni razmak pojedinih uzemivaa nije vei od 5 m, uzima se k=1.
4.615 Pojedinana ploa za uzemee ima otpor rasprostiraa pribli-
no R
r
= () ako je a strana kvadrata (ploe).
Tako je npr. za plou od 0,5 m
2
otpor rasprostiraa: R
r
= 0,35 , a za
plou od 1 m
2
: R
r
= 0,25 .
4,62 Za specifini otpor zeme mai od 250 m, udarni otpor R
u
uzemivaa sme iznositi najvie 20 ako ovim propisima za po-
jedine sluajeve nisu date druge vrednosti.
4.621 Ako je specifini otpor zeme vei od 250 m, iznos udarnog
otpora R
u
ne sme biti brojno vei od 8% od izmerenog specifinog
otpora u m.
4.63 Konstrukcija i smetaj uzemivaa moraju biti odabrani tako da
otpor rasprostiraa R
r
, a time i udarni otpor R
u
budu to mai.
Kao uzemivai mogu posluiti:
4.631 specijalno za tu svrhu u zemu poloeni vodovi u obliku:
a) horizontalno poloenih ica i traka (trakasti uzemivai);
b) vertikalnih cevi ili profila (tapni uzemivai);
v) vertikalnih ploa (ploasti uzemivai);
4.632 metalne konstrukcije i mree cevi u zemi, sa izuzetkom navede-
nim u ta. 4.682 i 4.684 ovih propisa.
4.64 Trakasti uzemivai izrauju se od pocinkovanog elika sa di-
menzijama po taki 4.21 ovih propisa. Polau se to dae od te-
mea zgrade, po pravilu na udaenosti od 2 m, i to kao pojedinani
vodovi du zgrade, kao zatvoreni prstenasti uzemivai oko
zgrade ili kao zvezdasti uzemivai kod kojih vie pojedinanih
vodova izlazi iz jedne take raznim pravcima pri emu ugao izmeu
dva susedna voda treba da je najmae 60.
Dubina polagaa mora iznositi najmae 0,5 m, ali se preporuuje
da iznosi 0,8 m.
4.65 tapni uzemivai izrauju se od pocinkovanih elinih cevi od-
govarajue debine i duine, a u skladu sa proraunom koji zadovo-
ava uslove iz ta. 4.62 i 4.621 ovih propisa.
Najmai dozvoen unutrai prenik cevi je 38 mm. Preporuuju
se gasne cevi od 50 mm . Umesto cevi mogu se upotrebavati i e-
Duina uzemivaa
1 (m)
Specifini otpor zeme (m)
50 100 150 200 250 i vie
do 20 2,0 1,0 * * *
preko 20 do 30 3,0 1,5 1,0 * *
preko 30 do 40 4,0 2,0 1,3 1,0 *
preko 40 do 50 5,0 2,5 1,7 1,3 1,0
4 5 ,
-------------
199
lini ravnokraki ugaonici 65.65.7 ili drugi ekvivalentni pro-
fil.
Duina uzemivaa iznosi najmae 3 m.
Pri upotrebi veeg broja tapnih uzemivaa, ihova meusobna
udaenost treba da je bar jednaka duini uzemivaa.
4.66 Ploasti uzemivai su obino kvadratnog oblika, i to od pocin-
kovanog elika sa povrinom ploe (s jedne strane) najmae 0,5 m
2
i debine 3 mm, ili od bakra debine 2 mm.
Ploe se polau vertikalno u zemu, tako da je gora ivica ploe
najmae 1 m duboko u zemi.
Takvi uzemivai mogu se primeniti samo na mestima gde nivo pod-
zemne vode dopire na dubinu najmae 3 m od povrine.
Ploasti uzemivai ne preporuuju se za gromobrane.
4.67 Ako je zema u okolini zatienog objekta elektrino nehomo-
gena, tj. nema isti specifini otpor, uzemivae treba poloiti
u sloj zeme sa najveom provodnou.
4.671 Ako neki objekt ima vie uzemivaa, treba ih meusobno spojiti
vodom poloenim u zemu. Pri tome preimustvo ima polagae pr-
stenastog voda oko zatienog objekta.
4.672 Nije dozvoeno zasipati uzemivae akom ili zgurom, niti
uzemivae polagati u stalno zagrevanu zemu.
4.673 Razmak uzemivaa odnosno odvoda od postojeih podzemnih
elektrinih kablova mora iznositi najmae 3 m, a ukrtae treba
sprovoditi pod pravim uglom. Ako se pri ukrtau ne moe odr-
ati ovaj razmak, on se sme smaiti ako se dovod do uzemivaa
izoluje zatitnom cevi od neprovodivog i nehidroskopnog mate-
rijala (npr. keramike cevi). Duina zatitnih cevi mora biti
tolika da izmeu kabla koji treba zatititi i neizolovanog do-
voda odnosno uzemivaa ostane razmak od bar 3 m.
4.674 Ako ovi ili drugi propisi to ne zabrauju, treba sa uzemivaem
gromobrana spojiti sve metalne mase u zemi koje su udaene mae
od 3 m, a po mogunosti i one udaene do 20 m. Spajae se izvodi
direktno ili pomou dopunskog pribora.
4.675 Polagae uzemivaa iz take 4.631 ovih propisa izuzetno je dozvo-
eno i u vodu, ako ne postoji mogunost izvoea isto tako dobrog
uzemea u zemu na obali. U tom sluaju, s obzirom na promene
vodostaja i specifinog otpora vode tokom godine, treba se pobri-
nuti da udarni otpor Ru pri najniem vodostaju, kao ni pri najve-
em specifinom otporu vode, ne prekorai maksimalnu dozvo-
enu vrednost.
Odvode u vodi treba zavriti vertikalnim uzemivaem zabijenim
u dno. Na mestima gde su uzemivai poloeni u vodu opasno je
zadravae po nevremenu, pa na takvim mestima treba postaviti
odgovarajue natpise koji upozoravaju na to:
Postavae uzemivaa u bunare nije dozvoeno.
4.68 Kao uzemivai mogu sluiti u zemu poloene metalne
konstrukcije, metalna vodovodna mrea, a u odreenim sluajevima
i armiranobetonski temei zgrade.
4.681 U zemi poloena vodovodna mrea sa metalnim cevima moe
posluiti kao uzemiva, i to najvie za dva odvoda po objektu.
200
4,682 Vodovodne mree ne smeju sluiti kao uzemivai:
a) ako postoji mogunost da sa ih doe do preskoka u unutraost
zgrade ili postrojea ugroenih eksplozijom (fabrike i skladi-
ta municije);
b) ako je otpor rasprostiraa R
r
vodovodnih cevi vei od 20 .
4.683 Ako vodovodna mrea slui kao uzemiva gromobrana, odvod
gromobrana treba prvenstveno prikuiti na ulaznu cev pre vodo-
mera. Ako to nije mogue, treba prema taki 4.752 ovih propisa
premostiti sve vodomere i sline aparate, koji su ugraeni izmeu
mesta na kojima je prikuen gromobranski odvod i podzemnog dela
vodovodne mree.
4.684 Gasovodi ne smeju sluiti kao uzemivai.
4.685 Ako su vodovi uzemivaa i gasovodi meusobno udaeni mae od 3
m, treba ih meusobno spojiti. Pri proraunu prelaznog otpora
uzemea gromobrana, gasovod se ne sme uzeti u raun.
4.686 Ako kod nekih cevovoda poloenih u zemi postoje uslovi iz take
4.67 ovih propisa, uzemiva mora biti od ih udaen bar 3 m.
4.687 Za ukrtee uzemivaa sa cevovodima primeuje se odredba
take 4.673 ovih propisa.
6.688 Ako vodovodna mrea slui kao uzemiva, o tome se mora oba-
vestiti organizacija vodovoda kojoj pripada ta vodovodna mrea.
4.69 Pojedinani uzemivai, po pravilu, nee se polagati ispod mesta
na kojima se u sluaju oluje mogu skupati udi ili ivotie.
Ako se to ne moe izbei, treba odgovarajuim merama spreiti
opasnost zbog napona koraka, koja nastaje pri udaru groma, u smislu
Tehnikih propisa za elektroenergetska postrojee iznad 1000 V.
4.691 Zgrade u kojima se u sluaju oluje mogu skupati udi ili i-
votie, kao: osmatraki torevi, planinske kue i slino, treba
da imaju jedan ili, jo boe, dva prstenasta uzemivaka voda na
meusobnoj udaenosti od 2 m koji su na vie mesta meu sobom
spojeni.
Zadravae na osmatrakim torevima za vreme oluje treba
izbegavati.
4.7 Metalne mase
4.71 Na objektu ije metalne mase sa spone strane stvaraju oblik ka-
veza (objekti sa elinom konstrukcijom i dr.), ostale egove me-
talne spone i unutrae mase ne moraju biti prikuene na
gromobran, osim u sluaju iz take 4.75 ovih propisa.
4.711 Na objektu niem od 15 m, iako spone metalne mase ne stvaraju
oblik kaveza, egove unutrae i spone metalne mase, isto tako,
ne moraju biti prikuene na gromobran, osim ako je objekt pokri-
ven zapaivim pokrivaem ili sadri lako zapaiv materijal.
U tom sluaju treba na gromobransku instalaciju prikuiti one
metalne mase koje na udaenosti maoj od 1 m, lee paralelno sa
gromobranskom instalacijom na duini veoj od 4 m, Ako ta du-
201
ina iznosi vie od 8 m, prikuci moraju biti naieni na naj-
vioj i najnioj taki metalne mase.
4.72 Metalne mase due od 2 m ili mase ija je povrina vea od 2 m
2
prikuuju se na gromobransku instalaciju ako se nalaze u ravni
koja je ograniena zatitnim kavezom ili ako su van kaveza, a
stvarni razmak od tih masa do gromobranske instalacije je mai od
vrednosti D u dijagramu na slici 2.
4.721 Razmak D (m) zavisi od veliine udarnog otpora uzemea R
u
() i
razdaine L (m) izmeu mesta na kome se metalna masa najvie pri-
Slika 2
202
bliuje gromobranskoj instalaciji i ulaza odvoda u zemu (slika
2). Razmak D izraunava se po priblinom obrascu:
D = 0,066 R + 0,028 L
4.722 Umesto obrasca mogu se koristiti krive iz dijagrama na slici 2
koje vae za vazduh. Ako se u meuprostoru nalazi predmet druge
dielektrine vrstoe (npr. suv. zid), razmak D treba u odgovaraju-
oj meri korigovati.
4.73 Metalne delove elektrinih aparata i maina ispod krova
snabdevene zatitnim uzemeem, koji mogu doi pod napon, kao i
metalne mase na koje su ovi aparati i maine uvreni, treba
prikuiti na gromobran pomou dopunskog pribora (taka 3.210).
4.731 U pogledu stvarnog razmaka izmeu delova elektrine i gro-
mobranske instalacije primeuje se odredba take 4.72 ovih pro-
pisa. Ako stvarni razmak iz bilo kojih razloga mora biti mai od
razmaka D dobivenog prema dijagramu slike 2, treba izmeu de-
lova elektrinih instalacija koje stoje pod naponom i gromobran-
ske instalacije izvesti spoj preko dopunskog pribora.
4.74 Ako se armatura armiranobetonskog stuba upotrebi kao odvod
(taka 4.45), tapovi armature koji slue kao odvod moraju biti
pouzdano spojeni sa uvreem krova, meuspratnim konstruk-
cijama i armiranim podrumskim podom. Ovakvi spojevi ne moraju
biti zavareni.
4.75 Metalni dimaci, cevi za ventilaciju i ostale metalne mase na
krovu moraju biti u jednoj ili vie taaka prikueni na gro-
mobransku instalaciju, osim u sluaju iz take 4.71 ovih propisa.
4.751 Voice dizalica (liftova) koje dopiru do vrha zgrade (posledeg
sprata), treba na ihovom gorem i doem kraju prikuiti
najkraim putem na gromobransku instalaciju, u smislu take 4.73
ovih propisa
4.752 Kad su cevovodi u zgradi prikueni na gromobransku instalaciju,
sve na ih prikuene aparate i vodomere i eventualna prekidna
mesta treba premostiti vodovima preseka navedenih u taki 4.21
ovih propisa.
4.76 Loa spojna mesta u metalnim masama koje su prikuene na gro-
mobransku instalaciju ta. 4.711 i 4.75) treba premostiti ako na
tim mestima u sluaju udara groma postoji mogunost da preskok
prouzrokuje poar ili mehanika oteea.
4.77 eline konstrukcije objekata i armature armiranobetonskih
objekata treba uzemiti najmae na dva mesta (taka 4.45).
4.78 Vee metalne mase u blizini zatienog objekta (eline ograde,
mostovi, nadzemni cevovodi) treba uzemiti, ako ihov poloaj
poveava opasnost od udara groma.
4.781 Poto drvee u blizini zatienog objekta utie na dejstvovae
gromobrana, te ako je drvo vie od objekta i ako je od ega udaeno
mae od 10 m, gromobran mora imati jedan odvod postaven na
objektu to blie drvetu.
203
4.8 Elektrina postrojea
4.81 Pri postavau gromobranske instalacije treba uzeti u obzir
blizinu elektrinih postrojea toj gromobranskoj instalaciji
prema taki 4.7. ovih propisa, kao i blizinu:
a) Zgrada u obliku tora, kao to su: antenski stubovi predajnika,
torevi bogomoa, osmatraki torevi, dimaci sa elektrinim
reklamnim instalacijama, stubovi za reflektore itd.;
b) zgrada ugroenih poarom i eksplozijom.
4.82 Ako se elektrino postrojee nalazi ili postava blizu gro-
mobranske instalacije, potrebno je:
a) eline cevi vodova koje su meusobno provodno spojene i
metalne plateve kablova spojiti sa gromobranskim vodovima ili
sa metalnom masom spojenom sa gromobranskim vodovima, i to na
mestu pribliavaa i na drugom mestu najbliem zemi;
b) na vodovima sa zatitnim provodnikom zatitni provodnik
spojiti sa gromobranskim vodovima kao pod a), pod uslovom da
zatitni provodnik ima presek najmae 10 mm Cu, 16 mm* Al odno-
sno 50 mm* Fe.
Gde ima vie provodnik provodnika, uzima se u obzir zbir ihovih
preseka.
4.821 Zatitni provodnici za zatitu pomou zatitne naponske
sklopke, ne smeju se spojiti sa gromobranskim postrojeem.
4.83 Ako se elektrina instalacija spaja sa gromobranskim postroje-
em, postavaju se na glavnoj razvodnoj ploi odvodnici prena-
pona spojeni sa uzemeem gromobrana.
4.84 Elektrine instalacije u armiranobetonskim ili elinim
skeletnim zgradama ili na metalnim masama koje su spojene sa gro-
mobranskim postrojeem, nije potrebno spajati preko odvodnika
prenapona ni direktno sa gromobranskim vodovima.
4.85 Razmak izmeu gromobranskog voda i voda niskonaponskog kunog
prikuka treba da je najmae 1 m.
4.86 Treba nastojati da se na krovovima gromobranska instalacija
odeli od krovnog nosaa. To je ispueno ako je krovni nosa udaen
bar 1 m od gromobranske instalacije.
4.861 Ako je razmak iz take 4.86 ovih propisa mai od 1 m, treba gro-
mobranske vodove izolovati pomou izolacione cevi otporne
prema atmosferskim uticajima iliih pokriti drvenim daskama.
4.862 Ako se izmeu krovnog nosaa i gromobranske instalacije ne moe
postii ni udanost od 0,4 m, treba pored izolovaa gromo-
branskih vodova pomou izolacione cevi u smislu take 4.861 ovih
propisa, krovni nosa spojiti sa gromobranskom instalacijom
preko dva zatvorena iskrita od 20 do 30 mm. Ova iskrita treba
da su zatiena od mehanikih oteea i meusobno udaena naj-
mae 1 m, a ihov napon reagovaa pri 50 Hz treba da je vii od 20
kV. Iskrita treba ispitati pri svakom pregledu (glava 7).
4.863 Ako se vrh krovnog nosaa nalazi za vie od 2,5 m iznad najvie
take zgrade u krugu oko nosaa sa prenikom od 20 m (npr.: sleme,
dimak, nadgrada itd.) krovni nosa treba spojiti sa gromo-
204
branskom instalacijom preko dva iskrita u smislu take 4.862
ovih propisa.
4.87 U pogledu antena treba primeivati odgovarajue tahnike prop-
ise za antenska postrojea i ove tehnike propise.
4.88 Televizijske antene i antene za ultrakratke talase treba
prikuiti na gromobransku instalaciju neposredno, a druge an-
tene - preko odvodnika prenapona smetenog to blie anteni.
Ovo se odnosi na antene uzemene iz pogonskih razloga. Efek-
tivna vrednost naizmeninog napona reagovaa odvodnika prena-
pona pri 50 Hz moe iznositi najvie 2000 V, ako antena nije
predviena za vii radni napon.
4.881 Metalne krovne nosae za antene treba uzemiti odnosno
prikuiti na gromobransku instalaciju.
4.882 Presek i materijal prikunih vodova za antenu ili krovni nosa
moraju ispuavati uslove iz take 4.21 ovih propisa.
4.89 Metalne nosae telekomunikacionih vodova na zatienim ob-
jektima treba prikuiti na gromobransku instalaciju najkraim
putem pomou provodnika u smislu take 4.21 ovih propisa, ako je
to iz pogonskih razloga dozvoeno.
4.9 Povezivae sa drugim uzemeima
4.91 Uzemee gromobranske instalacije i pogonska kao i zatitna
uzemea niskonaponskih elektroenergetskih postrojea i in-
stalacija, po pravilu, meusobno se povezuju, osim u odreenim slu-
ajevima kad je to zabraeno propisima.
4.92 Isto tako, gromobranska instalacija se povezuje sa pogonskim kao
i zatitnim uzemeem visokonaponskih postrojea, ako ispu-
ava uslove za to uzemee u pogledu napona dodira i napona
koraka.
4.93 Povezivae uzemea gromobranske instalacije sa uzemeima
telekomunikacionih instalacija vri se saglasno propisima o te-
lekomunikacionim instalacijama.
5 POSEBNE ODREDBE O GROMOBRANIMA NA
SPECIFINIM OBJEKTIMA
5.1 Nemetalni torevi, silosi i fabriki dimaci vii od 10 m
5.11 Hvatake moraju nadvisiti goru ivicu dimaka najmae za 0,5 m.
5.111 Kao hvatake mogu posluiti poklopci i mree ako se mogu pou-
zdano prikuiti na gromobransku instalaciju, ili prstenasti
provodnik u visini gore ivice dimaka.
5.112 Hvatake u obliku elinih ica ili traka i odvodi na duini
najmae 3 m ispod vrha, po potrebi, moraju biti zatieni od
korozije prevlakom od olova ili drugog ekvivalentnog materijala.
5.113 Hvatake u obliku tapova moraju biti ravnomerno rasporeene po
obimu objekta a ihov meusobni razmak sme iznositi najvie 5 m.
5.114 Hvatake moraju biti meusobno spojene.
5.12 Za nemetalne dimake i toreve do 30 m visine dovoan je jedan
odvod. Odvod mora prolaziti sa kine strane odnosno sa spone
strane pored eventualnih metalnih pealica, sa kojima treba da je
spojen. Pealice mogu sluiti za privrivae odvoda. Ako su
205
metalne pealice po celoj duini spojene provodnikom odgova-
rajueg preseka, mogu sluiti kao odvod.
5.121 Za raspored odvoda vai odredba take 4.4. ovih propisa. U pogledu
toreva od armiranog betona treba postupiti u smislu take 4.45
ovih propisa. Nemetalni torevi i dimaci vii od 30 m moraju
imati najmae dva odvoda, koji na oba kraja moraju biti meusobno
spojeni.
5.122 Odvodi se postavaju, po mogustvu, na suprotnim stranama objekta,
s tim to jedan od ih ide pored metalnih pealica i to je s
ima spojen, a drugi je postaven, po mogustvu, sa kine strane.
5.123 Vei delovi sa spone strane dimaka i toreva (na primer,
metalni obrui i sl.), moraju biti solidno spojeni sa odvodima.
5.124 Na nemetalnim torevima moe se postaviti poseban odvod za
prikuivae unutraih metalnih masa.
5.13 Svaki odvod na torevima mora imati svoj uzemiva, a svi
uzemivai moraju biti meusobno spojeni podzemnim prstenastim
vodom, koji treba, po mogustvu, prikuiti na uzemivae su-
sednih gromobrana.
Uzemiva i podzemni prstenasti vodovi moraju biti poloeni
to dae od podzemnih dimnih kanala.
5.131 Na uzemivae gromobrana treba prikuiti uzemivae su-
sednih gromobrana i uzemee metalne mase, po mogunosti sve do
udaenosti od 20 m.
5.14 Metalnu uad za usidree (ankerovae) objekata treba uzemiti
na mestima ihovog uvrivaa.
Ovakvo uzemee treba sprovoditi prema taki 4.65 ovih propisa,
s tim to je dovono upotrebiti tapni uzemiva duine 2 m.
5.141 Ako se metalna uad uvrena na zatienom objektu, ona moraju
biti prikuena na gromobransku instalaciju odnosnog objekta.
5.2 Bogomoe, metalni torevi, metalni dimaci i slini objekti
5.21 Torevi bogomoa visoki su 20 m moraju imati najmae jedan
glavni odvod, a visoki preko 20 m - najmae dva glavna odvoda, od
kojih se jedan moe poloiti u toru, ali samo pod uslovom da
slui i za prikuivae unutraih metalnih masa po taki 4,7
ovih propisa.
5.22 Vee metalne mase, na primer, konstrukcije na kojima vise zvona,
treba spojiti sa gromobranom.
5.221 Ako je od drveta konstrukcija na kojoj vise zvona, nije potrebno
zvona i ihova leita prikuiti na gromobran.
5.23 Oklopne metalne razvodne ormanie i kutije sa prikucima
motora treba spojiti sa gromobranskom instalacijom, tako oni
onda u stvari predstavaju iskrita za elektrine vodove.
Osim toga, treba postaviti odvodnike prenapona izmeu faznih
provodnika (sabirnica) i uzemea.
5.24 Brod bogomoe treba da ima posebnu gromobransku instalaciju,
bez obzira na tora. Potrebno je samo da se gromobran na brodu
bogomoe spoji najkraim putem preko slemena sa najbliim od-
vodom gromobrana tora.
206
5.241 Ako postoje unakrsni brodovi, krovni vod po slemenu treba da dob-
ije glavne odvode na svakom sporednom brodu i na oba kraja glavnog
broda.
5.25 Torevima slini objekti od elika ili armiranog betona, kao
to su: torevi izvoznih postrojea u rudnicima, torevi gar-
nitura za buee, rashladni torevi, vodotorevi, dimaci, gra-
evinske dizalice i sl. treba da imaju pri dnu najmae dva
naspramna prikuka na uzemivae.
5.251 Delovi eline konstrukcije po celoj visini treba da su dobro
spojeni u elektrinom pogledu. Posebni gromobranski vodovi na
samom objektu nisu potrebni.
5.3 iare
5.31 Stanina zgrada iare zatiuje se gromobranom po odredbama
glave 4. ovih propisa.
5.32 Metalne konstrukcije u stanici, a naroito oslonce pogonskih i
okretnih tokova i ureaj za zatezae uadi, treba spojiti sa
uzemeem gromobrana stanine zgrade.
Takva uzemea treba ostvariti najmae na svakih 500 m.
5.321 Ostale stubove odnosno metalne tokove na ima treba uzemiti
pomonim odvodima.
5.322 Na stubovima sa vie odvojenih betonskih temea, treba na svakom
temeu postaviti odvod glavni ili pomoni.
5.33 Na betonskim stubovima ija se armatura ne moe upotrebiti za od-
vod, kao i na drvenim stubovima, treba od noseih tokova do
uzemivaa postaviti specijalne odvode, i to na svakih 100 do 200 m.
5.331 Ako direktno uzemee noseeg toka nije moguno ili poeno,
treba postaviti iskrita izmeu odvoda i najnieg dela metalne
konstrukcije na koju se oslaa toak.
5.34 Na iarama sa noseom uadi izolovanom od stupa treba pred-
videti sredstva da se uad mogu uzemiti za vreme oluje i kad i-
ara ne radi. U tu svrhu moe se upotrebiti i pritisni toak.
5.35 Ako iara ima samo jedno ue koje ne mora biti izolovano, po-
trebno je u pogonski toak i u toak za okretae ugraditi metalne
segmente koji obezbeuju stalno uzemee ueta.
5.4 atori i vetreae
5.41 U pogledu atora primeuju se odredbe take 4.31 ovih propisa.
5.411 Ako su atorski stubovi, usidrea, napiai itd. izraeni od me-
tala, oni mogu zameniti zatitni kavez.
5.42 Za vetreae vai, pored odredaba glave 4. ovih propisa, i sle-
dee:
5.421 Du glavne ivice svakog krila moraju biti postavene hvatake
koje prelaze krilo za 100 mm. Ove hvatake moraju biti meusobno
spojene.
5.422 Hvatake na krilima, kao i one koje su eventualno postavene na
obrtnoj kapi vetreae, treba meusobno spojiti preko postojee
metalne osovine, kliznih kontakata ili odgovarajueg savitivog
voda, i prikuiti ih na odvode odnosno uzemivae.
207
5.423 U pogledu metalnih vetreaa primeuje se taka 5.25 ovih pro-
pisa.
5.5 Zgrade sa mekanim pokrivaem
5.51 Na zgradama pokrivenim drvetom (indrom), slamom ili trskom,
krovne vodove treba polagati po slemenu na drvenim potporama
najmae na 0,50 m iznad krova, a odvodi treba da su od ivice krova
udaeni najmae 0,40 m. Drvene potpore treba dobro privrstiti
na krovnu konstrukciju.
5.52 Metalni delovi na mekanom pokrivau, kao to su: limene obloge
oko dimaka, prozori, ventilacione cevi itd., ne smeju se spojiti
sa gromobranom i moraju biti udaeni od gromobranske insta-
lacije najmae za razmak D, prema taki 4.72 ovih propisa.
5.53 Dimake i ostale nadgrade treba zatititi u smislu optih od-
redaba (taka 4.34).
5.531 Ako vodovi prolaze kroz krov, treba ih zatititi provlaeem
kroz cevi od neprovodnog materijala otpornog prema atmos-
ferskim uticajima. U tu svrhu mogu se upotrebiti ventilacione
ili izolacione cevi.
5.532 Grane drvea treba potkresati tako da su udaene najmae 1 m od
krova.
5.6. Pogonske prostorije i skladita ugroeni poarom
5.61 Gromobranske vodove treba izvoditi tako da ne doe do varniea
ili zagrevaa, to bi moglo prouzrokovati poar. Zbog toga
vodovi treba da imaju to mae spojeva, a nuni spojevi treba da su
naroito briivo izraeni.
5.62 Gromobranski vodovi van zgrade treba da su udaeni najmae 0,5 m
od elektroenergetskih instalacija (vodova).
5.621 Preporuuje se postavae odvodnika prenapona na glavnoj
razvodnoj tabli ili na nadzemnom elektroenergetskom vodu, izmeu
faznih provodnika (sabirnica) i uzemea.
5.63 Otpor uzemea ne sme biti vei od 20 ako specifini otpor
zeme nije vei od 250 m.
5.64 Glavni odvodi treba da su poloeni u vidu posebnih vodova van
zgrade.
5.65 Transportne ureaje za zapaive materije i transportne cevi za
iseckanu slamu, koji su poloeni ispod slemena, treba na svakih 20
m i na krajevima spojiti sa krovnim slemenskim vodom ili sa odvo-
dima.
5.651 Zbog vibracije za vreme pogona, prikuke treba izraditi od sa-
vitivog pocinkovanog ueta sa osiguranim vijanim spojem.
5.652 Na dizalicama za seno treba spojiti sa gromobranskim vodvima
najviu taku dizalice, kuite motora i prekidaa, kao i ekrk.
5.66 Odvodi na otvorenim skladitima za slamu i sl. sa krovom, treba
da su udaeni od uskladitenog materijala najmae 0,40 m.
5.67 U pogledu zatite uskladitene slame ili sl. na otvorenom
prostoru, primeuju se odredbe o zgradama sa mekanim pokrivaem
(taka 5.5). Hvatake treba da su na izolacionim (drvenim) pot-
porama ili zategnute iznad slame, s tim to su hvatake udaene
208
od uskladitenog materijala najmae 0,50 m, a odvodi (vertikalni
delovi) - najmae 0,40 m.
5.68 Vodovodna instalacija u objektu treba da je odeena od vodovne
mree, izolacionom cevi duine 1 m postavenom van objekta.
5.7 Pogonske prostorije i skladita ugroeni eksplozijom
Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije u kojima za vreme
rada moe nastati opasna eksplozivna smea gasova ili praine
sa vazduhom.
5.71 Gromobranske instalacije za ovakve zgrade treba da su izraene na-
roito briivo. Svi spojevi i prikuci treba da su zatieni
tako da se ne mogu olabaviti.
5.72 Hvatake i krovni vodovi postavaju se prema taki 4.31 ovih pro-
pisa, s tim to je irina okaca reetke krovnih vodova najvie
10 m.
5.721 Na svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti po jedan glavni
odvod, s tim to objekt mora imati najmae etiri glavna odvoda.
Odvodi se polau sa spone strane zgrade. Za eline i armira-
nobetonske zgrade u pogledu odvoda primeuju se odredbe take 4.45
ovih propisa.
5.73 Ako su metalni cevovodi prekinuti izolacionim ulokom, ovaj
uloak treba premostiti iskritem ili odvodnikom prenapona, i
to van prostorije ugroene eksplozijom.
5.731 Ako to nije mogue, mora se upotrebiti iskrite ili odvodnik
prenapona zatien od eksplozije i osposoben za rad na mestima
ugroenim eksplozijom.
5.74 Elektroenergetska instalacija, bez obzira na visinu zgrade, treba
da je spojena sa gromobranskim vodovima ako ne ispuava uslove za
pribliavae po taki 4.72 ovih propisa.
5.75 Za otvoreno postavene vee metalne mase, kao to su: cevovodi,
kolone i sl., nije potrebna gromobranska zatita, ako su svi
metalni delovi spojeni provodno i uzemeni.
5.76 Na otvorenom prostoru postaveni metalni sudovi (cisterne) sa
zapaivim tenostima ija para sa vazduhom obrazuje eksplozivnu
smeu, kao i metalni sudovi sa zapaivim gasovima, moraju biti
povezani sa drugim sudovima i metalnim delovima na zemi i u oj
u krugu od 20 m oko ih, kao i sa susednim gromobranskim
uzemeima.
5.761 Za povezivae treba upotrebiti materijal prema taki 4.21 ovih
propisa ili postojee cevovode, koji su provodno spojeni.
5.762 Namerno izolovane spojeve cevi treba premostiti iskritem
zatienim od eksplozije.
5.763 Posebno uzemee sudova nije potrebno ako su spojeni sa uzem-
enim cevovodima ili ako su sudovi postaveni bez izolacione
podloge na zemu ili beton. Inae, sudove treba uzemiti pomou
prstenastih vodova ili prikuiti na sabirni zemovod.
209
5.764 Broj prikuaka na prstenasti ili sabirni zemovod odreuje se s
obzirom na prenik ili duinu suda, i to:
do 3 m 1 prikuak
preko 3 do 20 m 2 prikuka
preko 20 m 3 prikuka
5.77 Zemom pokrivene sudove i cevovode koji su sa om u neposrednom
dodiru, nije potrebno tititi gromobranom.
5.78 Nosee konstrukcije cevovoda od drveta, opeke ili betona treba
najmae na svakih 20 m da imaju pomone odvode.
5.781 Uzemivae ili vee metalne mase na daini od 10 m od tih odvoda,
treba povezati s ima odnosno sa ihovim uzemeem.
5.782 Otpor uzemea ne sme biti vei od 20 ako specifini otpor
zeme nije vei od 250 m.
5.783 Za nosee konstrukcije od elika ili armiranog betona i za niska
betonska postoa odvodi nisu potrebni.
5.79 Na postrojea za puee cisterni (kamioni, vagoni, brodovi) ce-
vovode treba uzemiti kao glavne odvode i s ima spojiti sve me-
talne mase u blizini, kao to su eleznike ine, metalne
konstrukcije itd.
5.791 Na prelazu iz zone opasnosti elezniki kolosek treba izolovati
ugraivaem izolacionih umetaka u ine.
5.8 Pogonske prostorije i skladita eksploziva
Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije za izradu i preradu
eksploziva, kao i skladita eksploziva ili eksplozivnih
predmeta.
5.81 Spona gromobranska instalacija.
5.811 Oko zatienog objekta treba postaviti stubove sa hvatakama, na
meusobnom razmaku koji ne treba da je mai od 10 m niti vei od
30 m. Udaenost stubova sa hvatakama od ivice objekta izrau-
nava se prema taki 4.72 ovih propisa, s tim to ne moe biti
maa od 2,00 m.
Ako je objekt okruen nasipom, stubove, po mogunosti, treba po-
staviti na vrh nasipa.
5.812 Vrhovi stubova odnosno iaka treba da nadvisuju sleme opasnog
objekta za polovinu najveeg razmaka izmeu dva susedna stuba.
5.813 Umesto stubova dozvoeno je koristiti pojedinano drvee, ako od-
govara gore navedenim uslovima u pogledu visine i razmaka, a snab-
deveno je hvatakama.
5.815 Ako gusto drvee dopire do objekta ili ga nadvisuje, gromobran
treba izvesti u smislu glave 4. ovih propisa.
5.816 Metalne ograde ili metalne stubove za ogradu treba spojiti sa
uzemeem ako je ihovo odstojae od uzemea mae od 3 m.
5.817 Objekti i zemi ili pokriveni slojem zeme od 0,5 m nije po-
trebno da imaju sponu gromobransku instalaciju, ak i kad venti-
lacione cevi izlaze iz zeme.
5.82 Gromobran na objektu.
14
210
5.821 Krovni vodovi treba da su poloeni sa irinom okaca reetke
najvie 10 m. Na svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti je-
dan glavni odvod, s tim da objekt ima najmae etiri glavna odvoda.
5.822 Metalne delove na objektu, kao oluke i lebove, treba spojiti sa
gromobranskim odvodima, ali oni se ne smeju koristiti kao hva-
take ili odvodi.
5.823 Metalne nadgrade objekta treba spojiti sa gromobranom. Nad-
grade od izolacionog materijala treba na vrhu da imaju hvataku
u obliku ipke koju treba spojiti sa gromobranom.
8.824 Metalne cevi za vodu, paru ili sl. uvedene u objekt spoa nad ze-
mom, treba spojiti sa sponim gromobranskim postrojeem.
5.825 Hvatake u obliku krovnih vodova koje moraju biti udaene od sa-
mog krova, treba poloiti razapete u vazduhu, ili, ako bi pri tome
ugib bio suvie veliki, podupreti izolacionim potporama.
Drvene potpore treba impregnisati elektrino neprovodnom ma-
som.
5.826 Armiranobetonski objekti ije su horizontalne i vertikalne
armature bile pri graeu meusobno elektrino provodno spo-
jene u smislu odredaba glave 4. ovih propisa, te saiavaju kavez,
treba da imaju samo hvatake prema taki 4.3 ovih propisa, dok im
posebni odvodi nisu potrebni.
5.827 Ako elina armatura ne odgovara uslovima iz take 5.826 ovih
propisa, objekt treba da ima hvatake i odvode (ta. 4.3 i 4.4) i e-
linu armaturu treba spojiti na vie mesta sa unutraim zemo-
vodom neposredno pri zemi.
5.828 Ako objekte pokrivene zemom treba naroito zatititi od
groma, na primer objekte za veoma eksplozivne materijale, onda se
u nasutu zemu ili na u poloi gromobranska mrea sa irinom
okaca od 10 m i ona se uzemi pomou prstenastog uzemivaa.
Za objekte do 8 m duine umesto mree dovone su dve ukrtene
trake u dijagonalnim pravcima.
Za objekte nasute zemom koji imaju ventilacione cevi ovakva
zatita potrebna je u svakom sluaju.
5.83 Uzemee
5.831 Uzemee se izvodi prema taki 4.6 ovih propisa.
5.832 Ako su stubovi sa hvatakama postaveni na nasip, treba jedan pr-
stenasti vod poloiti u nasip, a drugi van nasipa, sa egove
spone strane.
Oba prstenasta voda treba povezati meusobno u produeu svih
odvoda, ali najmae etiri puta.
5.833 Sa unutrae strane nasipa treba poloiti jo jedan prstenasti
vod (unutrai), a u zemi ga spojiti sa sponim prstenastim vo-
dom najmae na dva mesta.
5.834 Ako nasip obuhvata vie objekata, prstenasti zemovod treba po-
loiti oko svih tih objekata.
5.835 Ukupni otpor uzemea jednog objekta ili grupe objekata ne sme
biti vei od 10 .
Ako se taj otpor ne moe postii samo prstenastim vodovima, zbog
kratkog voda ili zbog loe provodnosti zeme, treba dodati jo i
druge uzemivae.
211
5.836 Provodne (metalne) podove u objektu treba spojiti na vie mesta
sa unutraim prstenastim vodom, i to, po mogunosti, sime-
trino. Dozvoen je i ihov prikuak na sabirni vod u objektu.
Na mestu prikuka poda na unutrai prstenasti zemovod
treba postaviti jo i poseban uzemiva.
5.837 Uzemea susednih objekata na udaenosti do 20 m od zatienog
objekta, treba podzemno spojiti sa uzemeem tog objekta.
5.838 Za ispitivaa i merea treba u prikunim vodovima, u spojenim
vodovima izmeu prstenastih vodova i u prikunim vodovima
susednih uzemea ugraditi rastavne spojnice i oznaiti ih ta-
blicama.
5.84 Metalni delovi u objektu
5.841 Maine, aparati, grejna tela, cevi i vei metalni delovi, kao to
su: metalni podovi, metalne obloge stolova, metalna vrata i
prozori, treba da se prikue na sabirni vod u unutraosti
objekta, a taj vod treba prikuiti na unutrai prstenasti ze-
movod (taka 5.833) najmae na dva mesta. Ove metalne mase mogu
se prikuiti neposredno na prstenasti zemovod, naroito ako
ih ima malo ili su meusobno udaene.
5.842 Sabirni vodovi mogu se, po potrebi, poloiti na raznim visinama,
ali treba da su vertikalno meusobno spojeni najmae na dva mesta.
5.843 Maine, aparati i sudovi, u kojima se eksploziv prerauje ili
otvoreno uva, ne smeju se spojiti sa krovnim vodovima, a od ma-
ina, aparata i sudova, kao i metalnih delova spojenih sa ima,
treba da su udaeni za razmak D (taka 4.72), a najmae 0,5 m. Od-
vodi na zgradi treba da su od prozora, vrata ili drugih otvora uda-
eni, isto tako, za razmak D, a najmae 0,5 m.
5.844 Paralelne metalne cevi treba na vie mesta provodno spojiti.
Spiralne (zmijaste) cevi treba takoe na vie mesta provodno
premostiti.
Preporuuje se da se uvodi cevi u metalne sudove provodno premo-
ste, ako u blizini nije izvren spoj.
5.845 Metalne delove u sudovima od izolacionog materijala treba
spojiti meusobno i sa najbliim zemovodom.
5.846 Prikuci i spojevi treba da su briivo izraeni, po moguno-
sti vijcima ili zavarivaem. Ako su spojeni pomou vijaka, spojevi
treba da imaju najmae dva vijka prenika najmae 8 mm, koji mo-
raju biti zatieni od odvrtaa.
5.847 Prikuci na eline konstrukcije treba da su izraeni tako da je
osiguran stalan kontakt.
5.848 Na prolazu cevi kroz metalne ili provodne podove ili zidove cev
treba spojiti sa podom ili zidom.
5.849 Obujmice zagrevanih cevi treba da su naroito jake i elastine.
5.85 Ostale mere
5.851 Elektrine vodove treba dovesti u objekt kablovima poloenim u
zemu na dubinu od najmae 1 m. Ovaj kablovski vod mora da pone
na udaenosti od najmae 50 m od objekta.
Metalni plat kabla i zatitni provodnik zatitnog uzemea
ili nulovaa treba spojiti sa unutraim prstenastim zemo-
vodom (taka 5.833).
14*
212
5.852 Za naroito opasne objekte (skladita nitroglicerina i slinih
eksploziva, zgrade u kojima se izrauje barut ili kapisle) treba u
elektroenergetski dovod ugraditi prekidno mesto. To prekidno
mesto mora da ima razmak preskoka od najmae 1 m i treba da se po-
stava van unutraaeg prstenastog uzemivaa.
Preporuuje se da se pored prikunica dovoda, na udaenosti od
najmae 1 m, predvidi druga kratko spojena prikunica u koju se
uvlai utika kad je instalacija iskuena.
Kratko spojenu prikunicu treba uzemiti.
5.853 Za ostale objekte treba ugraditi polunu preklopku pomou koje
se elektroenergetska instalacija objekta kratko spoji kad je van
upotrebe. Kratak spoj u preklopki treba uzemiti.
Radnu i kratko spojenu prikunicu i poloaje polune
preklopke treba jasno obeleiti.
5.854 Kod glavne razvodne table ili razvodnog ormania i na prelazu
nadzemnog voda u kablovski treba ugraditi odvodnike prenapona.
5.855 Metalna kuita veih elektrinih aparata treba prikuiti na
sabirni vod u objektu ili neposredno na unutrai prstenasti
zemovod.
5.856 Metalna kuita malih elektrinih naprava, kao to su: sve-
tike, sklopke i prikunice, treba spojiti sa zemovodima ako
su od ih udaeni do 0,5 m.
Za spajae treba primeniti bakarnu icu preseka najmae 10 mm
2
.
5.857 Dimaci, torevi, visoki predmeti, visoko drvee i uzviea,
udaeni mae od 100 m od zatienog objekta sa eksplozivnom sa-
drinom, moraju imati propisne gromobrane.
5.858 eleznike ine i nadzemne cevovode, koji ulaze u zatieni ob-
jekt, treba najkraim putem spojiti na prstenasti uzemiva
objekta. Na ulazu u zatieni objekt elezniki kolosek treba
izolovati pomou izolacionih umetaka izmeu ina.
Osim toga, treba na razdainama od 15, 25 i 50 m od prstenastog
zemovoda objekta, nadzemne cevovode uzemiti tapnim uzemi-
vaima (taka 4.65) duine najmae 4 m.
5.859 Nije dozvoeno postavae nadzemnih vodova na razdaini do 50
m od zatienog objekta, a takve vodove ne treba postavati, po
mogustvu, ni na razdaini do 100 m.
6 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ZA IZRADU
GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
6.1 Tehnika dokumentacija na osnovu koje se izrauju gromobranske
instalacije mora sadrati:
a) vrstu, svrhu i materijal objekta, a eventualno i kategoriju
objekta iz glave 5. ovih propisa;
b) osnovu krova i izglede zgrade, sa glavnim merama;
v) oblik i nagib krova i vrstu pokrivaa;
g) sve hvatake;
d) sve odvode;
) sve uzemivae i merne spojeve (rastavne spojnice), oznaene i
numerisane po redu;
e) sve prikuke na metalne mase (taka 3.211);
213
) sav dopunski pribor (taka 3.210);
z) potrebne proraune.
6.2 Crtei moraju biti izvedeni tako da se iz ih vide:
a) svi delovi koji nadvisuju krov, uz naznaku materijala;
b) poloaj i veliina metalnih delova na krovu i pored ega, kao
to su: limene obloge, oluci, hvatai za sneg, firme i drugo;
v) poloaj i veliina sponih i unutraih metalnih masa;
g) poloaj nadzemnih elektrinih vodova u blizini krova i krov-
nih i zidnih nosaa;
d) poloaj elektrinih kablova u okolini zgrade;
) poloaj cevovoda koji ulaze u zgradu;
e) svi predmeti koji utiu na projektovae gromobranske instala-
cije;
) reke, potoci, jezera, movarni tereni, bunari i eventualno po-
znate podzemne vode u blizini objekta;
z) propisani otpor uzemea.
6.3 Sve nastale promene na objektu ili u egovoj okolini, odnosno na
gromobranskoj instalaciji, treba unositi u tehniku dokumen-
taciju, tako da ona uvek prikazuje postojee stae.
7 PREGLED I ISPITIVAE GROMOBRANSKIH
INSTALACIJA
7.1 Pregled gromobranskih instalacija posle izgrade odnosno
rekonstrukcije objekta vri se prema odredbama Osnovnog zakona
o izgradi investicionih objekata.
7.2 Pregled gromobranskih instalacija u toku upotrebe mora se vr-
iti:
a) posle prepravke ili popravke gromobranske instalacije;
b) posle udara groma u instalaciju ili objekt;
v) u sledeim redovnim periodinim razmacima, zavisno od vrste
objekata:
1 godina za objekte sa eksplozivom, dok stae zemovoda i
uzemivaa treba detano pregledati svakih 5 godina;
za objekte ugroene eksplozijom;
2 godine za objekte ugroene poarom, za iare i objekte kod
kojih je spojeno uzemee gromobranske instalacije sa
zatitnim uzemeem elektroenergetskog postrojea;
3 godine za ugroene objekte kao to su: fabriki dimaci,
velike bogomoe, osmatraki torevi, torevi izvo-
znih postrojea u rudnicima;
za objekte u kojima moe doi do panike pri udaru
groma, kao to su: pozorita, bioskopi, sportske
dvorane, cirkusi, bolnice, kole, kasarne, eleznike
stanice, robne kue;
za objekte koji su ugroeni zbog korozije gromo-
branskih vodova i uzemivaa, kao to su: hemijske
fabrike, rudnici i sl.;
5 godina za ostale objekte.
7.3 Prilikom pregleda treba naroito utvrditi:
a) da li postoji oteee i korozija hvataki, odvoda i spojeva;
214
b) veliinu otpora rasprostiraa pojedinih uzemivaa i svih
uzemivaa zajedno (ovo utvrivae mereem treba vriti, po
mogustvu, u suno doba, i to savremenim mernim metodama);
v) koroziju uzemivaa (naroito u agresivnom terenu) ako ne
zadovoavaju rezultati utvreni mereem pod b);
g) stae prikuaka metalnih masa na gromobranske vodove, a ako
spojevi nisu vidivi, potrebno je mereem utvrditi da li su
prikuci dobri.
Pri prvom pregledu treba izvriti i pregled gromobranskih
instalacija naroito u pogledu polagaa vodova, preseka i mate-
rijala i odrediti rokove periodinih pregleda po odredbi take
7.2 pod v) ovih propisa.
7.4 O svakom pregledu treba sastaviti zapisnik, u koji se unose sve
vrednosti dobivene mereem, i iz ega se mora videti da li je
instalacija ispravna i koje su eventualne popravke na oj po-
trebne.
8 GROMOBRANI SA IZVORIMA JONIZUJUEG ZRAEA
8.1 Opte odredbe
8.11 Odredbe ove glave odnose se na graee i odravae gromobrana sa
hvatakama koje koriste izvore jonizujueg zraea.
Na graee i odravae gromobrana sa hvatakama koje koriste
izvore jonizujueg zraea odnose se i odredbe prethodnih glava
ovih propisa ako odredbama ove glave nije drukije odreeno.
8.12 Hvatakama u smislu take 3.202 ovih propisa smatraju se i one
hvatake koje imaju glavu sa izvorom jonizujueg zraea, na pri-
mer: radioaktivni kobalt, radijum i dr.
8.13 Glavni delovi hvataki koje koriste izvore jonizujueg zraea
su:
izvor jonizujueg zraea, npr.: Co
60
, Ra i dr.;
zatitna radna posuda (radni kontejner) od olova ili elika;
metalni iak;
nosa hvatake;
pomoni delovi i pribor.
8.14 Za hvatake iz take 8.13 ovih propisa opasna zona zraea je zona
u kojoj doza radioaktivnog zraea prelazi maksimalno dozvoenu
vrednost. Maksimalno dozvoena vrednost je 2,5 mr/h (mili-
rendgena na as).
Veliina opasne zone zraea zavisi od aktivnosti upotrebenog
izvora i ona za izvor Co
60
aktivnosti 100 mCi (milikirija) iznosi
u polupreniku oko 7 m iznad otvorenog izvora.
Povrina ispod ravni hvatake treba da bude zatiena od zra-
ea radnom posudom.
8.15 Za gromobrane sa hvatakama koje koriste izvore jonizujueg zra-
ea zahtev iz take 4.12 ovih propisa ispuen je ako zatitna
zona gromobrana pokriva celu povrinu osnove tienih obje-
kata.
Za ovakve gromobrane nije potreban zatvoren kavez.
215
8.16 Za gromobrane sa hvatakama koje koriste izvore jonizujueg zra-
ea smatra se da je objekt dovono zatien ako je egova
povrina osnove pokrivena zatitnom zonom.
Zatitna zona, s obzirom na aktivnost izvora jonizujueg zraea,
iznosi:
Aktivnost izvora Poluprenik zatitne
mCi zone m
100 120
90 110
80 100
70 90
60 80
50 70
40 60
30 40
20 30
8.17 Treba voditi rauna o opadau aktivnosti izvora jonizujueg zra-
ea sa vremenom (npr. za Co
60
vreme poluraspadaa, tj. vreme za
koje aktivnost izvora opadne na 50% od poetne vrednosti, iznosi
5 godina i 4 meseca).
Meutim, vreme opadaa aktivnosti izvora radijuma i slinih
radioaktivnih materija je vrlo dugo (do 1000 i vie godina), tako
da, praktino, kod hvataki sa ovim izvorima zraea ne treba
uzimati u obzir opadae aktivnosti izvora odnosno smaivae
zatitne zone i hvatake.
8.18 Broj i poloaj hvataki koje koriste izvore jonizujueg zraea
zavisi od povrine osnove tienih objekata.
Ovakve hvatake treba postaviti:
na najviem delu objekta, s obzirom na zatitnu zonu;
na nosaima ija je visina dovona da zraee na dva metra iznad
mogunog stajalita bude ispod maksimalno dozvoene vrednosti,
s obzirom na opasnost od zraea.
8.2 Posebne odredbe
8.21 Privremeno se ne dozvoava upotreba gromobrana sa izvorima jo-
nizujueg zraea na objektima za proizvodu i uskladitee eks-
ploziva.
8.22 Na gromobranske instalacije sa hvatakama koje koriste izvore jo-
nizujueg zraea ne primeuju se odredbe take 4.3 ovih propisa
nego odredbe ta. 8.12, 8.13, 8.15 i 8.18 ovih propisa.
8.23 Izuzetno od odredaba ta. 4.42 do 4.426 ovih propisa, koje se ne pri-
meuju na gromobrane sa izvorima jonizujueg zraea, broj glav-
nih odvoda za hvatake koje koriste izvore jonizujueg zraea,
radi vee sigurnosti, mora biti najmae 2 (dva). Odvode treba po-
216
staviti na suprotnim stranama objekta, a ako to nije mogue, raz-
mak izmeu odvoda treba da iznosi najmae 10 m.
8.24 U pogledu postavaa hvataki sa izvorima jonizujueg zraea
na nemetalnim torevima, silosima i dimacima, primeuju se
odredbe glave 5, osim odredbe take 5.11 ovih propisa, s tim to se
uvek postavaju dva glavna odvoda, bez obzira na visinu objekata.
8.25 U pogledu tehnike dokumentacije gromobranskih instalacija sa
jonizujuim zraeem primeuju se odredbe glave 6. ovih propisa, s
tim to se zahteva da ta tehnika dokumentacija sadri jo i:
statistiki proraun nosaa hvatake i egovog uvrea;
proraun trajnosti izvora jonizujueg zraea;
uputstvo u sluaju nezgoda sa izvorom jonizujueg zraea.
8.26 U pogledu pregleda i ispitivaa gromobranskih instalacija sa
izvorima jonizujuih zraea primeuju se odredbe glave 7. ovih
propisa, s tim to takva gromobranska instalacija spada u grupu
instalacija iji je rok periodinih pregleda jedna godina i do-
punom da pri pregledu treba obratiti posebnu pau na stabil-
nost uvrea hvataki u mehanikom pogledu.
8.3 Mere sigurnosti pri graeu i odravau gromobranske instala-
cije sa izvorima jonizujueg zraea
8.31 Gromobrani sa hvatakama koje koriste izvore jonizujueg zra-
ea moraju biti izvedeni tako da se sprei tetno dejstvo zra-
ea na udski organizam. Nosai hvatake treba da imaju
prepreke koje onemoguuju peae uz ih.
8.32 Transport i koriee izvora jonizujueg zraea vri se prema
Pravilniku o stavau u promet i korieu radioaktivnih
materija iznad odreene granice aktivnosti i o merama zatite od
zraea ovih izvora (Slubeni list SFRJ, broj 31/65).
*
8.33 Hvatake sa izvorima jonizujueg zraea smeju se postaviti tek
poto su zavreni svi radovi na izvoeu ostalih delova gro-
mobranske instalacije.
8.34 Hvatake sa izvorima jonizujueg zraea mogu postavati samo
lica koja imaju dozvolu za rad sa izvorima jonizujueg zraea
prema Pravilniku o strunoj spremi lica koja rade sa izvorima jo-
nizujuih zraea i na poslovima zatite od tih zraea (Slu-
beni list SFRJ, broj 31/65).
8.35 Svaka hvataka sa izvorom jonizujueg zraea mora biti oznaena
propisanim tablicama sa natpisom: OPASNOSTZRAEE,
koje moraju biti lako uoive sa svih prilaznih strana i uvek
itke.
*
Navedeni pravilnici staveni su van snage donoeem Zakona o zatiti od jonizujuih
zraea Slubeni list SFRJ, broj 54/76.
Sada je materija zatite od jonizujuih zraea regulisana Zakonom o zatiti od joni-
zujuih zraea i nuklearnoj sigurnosti Slubeni list SFRJ, broj 53/91 i Slubeni list
SRJ, broj 24/94 i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
217
8.36 Prilikom primopredaje gromobranske instalacije izvoa radova
mora predati korisniku objekta detano pismeno upustvo o
postupku u sluaju nezgoda sa izvorom, tj. u sluaju mogunosti
ozraavaa okoline iznad maksimalno dozvoene doze zraea pri
padu ili rueu hvatake usled poara ili nekog jaeg nepredvi-
enog mehanikog udara.
8.37 Korisnik gromobranske instalacije sa hvatakama koje koriste
izvore jonizujueg zraea mora da odredi jedno lice upoznato sa
uputstvom iz take 8.36 ovih propisa, koje e redovno u odreenim
vremenskim periodima pregledati i proveravati stabilnost uvr-
ea ovakvih hvataki i, u sluaju potrebe, na vreme izvestiti
korisnika o mogunosti eventualne nezgode.
218
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJEA I UREAJA OD POARA
*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi za zatitu
elektroenergetskih postrojea i ureaja od poara i za zatitu od i-
rea poara na objekte u blizini ovih postrojea i ureaja.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se prilikom projektovaa,
izgrade, koriea i odravaa elektroenergetskih postrojea i ure-
aja za proizvodu, prenos i distribuciju elektrine energije.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenrgetska po-
strojea i ureaje u prostorijama ugroenim od eksplozivne atmosfere
ili zapaive praine, u prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima i u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, kao ni na postrojea elektrine
vue.
II. ZATITA ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA I UREAJA
ZA PROIZVODU, PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRINE
ENERGIJE OD POARA
1. Mere zatite od poara
lan 3.
Radi smaea opasnosti od poara u elektroenergetskim postroje-
ima moraju biti ispueni sledei uslovi:
*
219
1) elektrine rotacione maine, energetski transformatori i drugi
elektrinia parati i ureaji moraju biti zatieni od kratkih spojeva,
zemospojeva, opasnih prenapona i nedozvoenih optereea;
2) elektrini rasklopni aparati moraju biti bez ua ili sa malo
ua;
3) svi aparati i ureaji moraju se pravilno koristiti i redovno odr-
avati.
lan 4.
Mere zatite od irea poara su:
1) izbor pogodne lokacije elektroenergetskog postrojea i pogodnog
razmetaja opreme i ureaja koji sadre zapaive tenosti;
2) mere za brzo odvoee zapaivih tenosti;
3) podesno grupisae opreme u poarne sektore, vodei rauna o e-
noj nameni, znaaju i poarnom optereeu;
4) pravovremeno i pouzdano otkrivae i javae nastalog poara;
5) postavae ureaja za gaee poara na mestima ugroenim od po-
ara.
lan 5.
Radi spreavaa razornog dejstva eksplozije usled kratkog spoja ili
drugog kvara u elektroenergetskom postrojeu, moraju se primeniti mere
za rastereee od prekomernog pritiska i za bezopasno usmeravae
eksplozivnog talasa iz ureaja, odnosno prostorija. U ove mere spadaju: po-
stavae sigurnosnih membrana na merne transformatore ili odunika
na energetske transformatore, postavae sigurnosnih poklopaca na li-
mene prefabrikovane elije razvodnih postrojea, postavae sigurno-
snih membrana na pojedine delove rzavodnog postrojea izolovanog
sumpor-heksafluoridom (SF
6
) i sline mere.
lan 6.
U elektroenergetskim postrojeima koja sadre transformatore
ili aparate sa uem ili drugim izolacionim tenostima mora se spreiti
prodirae ua, odnosno drugih izolacionih tenosti u vodotokove, vodne
zahvate ili kanalizaciju i kanale glavnih i pomonih strujnih kola od-
nosnog postrojea.
2. Izbor lokacije i dispozicije elektroenergetskog postrojea
lan 7.
Elektroenergetska postrojea visokog napona moraju se smestiti
tako da se sprei iree poara na susedne zgrade (objekte), i to:
1) u posebnu zgradu (objekat) koja slui iskuivo za smetaj
elektroenergetskog postrojea;
2) u okviru zgrade (objekta) koja slui i za druge namene;
3) na otvoren prostor.
lan 8.
Ako se elektroenergetsko postrojee visokog napona postava u
zgradu koja slui iskuivo za smetaj elektroenergetskog postrojea,
220
dispozicija postrojea i razmetaj delova postrojea i ureaja podlo-
nih poaru moraju se izvesti tako da se onemogui iree poara na su-
sedne zgrade (objekte) koje ne pripadaju ovom postrojeu.
lan 9.
Ventilacioni otvori i kanali prostorija u koje su smeteni ener-
getski transformatori i elektrine rotacione maine moraju biti tako
izvedeni da eventualni plamen i gasovi ne ugroavaju ude i susedne
objekte.
lan 10.
Ako postoji opasnost irea poara kroz kablovske kanale i rovove,
mora se izvriti ihovo protivpoarno zaptivae. Zaptivae se mora
izvriti i pri ulasku i izlasku kablovskih kanala iz zgrade, odnosno po-
arnih sektora. Protivpoarno zaptivae izvodi se pomou peska ili ne-
kog drugog negorivog materijala, korieem vatrootpornih premaza za
kablove ili slino.
lan 11.
Energetski transformatori pojedinane nazivne snage do 1 600 kVA
mogu se smestiti u istu prostoriju u koju se postavaju drugi delovi pripa-
dajueg elektroenergetskog postrojea (blok visokog napona, niskonapon-
ska tabla i slino), bez postavaa posebnih pregrada.
lan 12.
Energetski transformatori pojedinane nazivne snage iznad 1 600
kVA smeteni u zgrade (objekte) moraju se postaviti pojedinano u prosto-
rije koje ine poarne sektore.
lan 13.
Za zatitu i spasavae u sluaju poara ili eksplozije, kao i za uspe-
no gaee poara moraju se obezbediti to je mogue krai i sigurniji
putevi za evakuaciju.
lan 14.
Stepenita moraju biti postavena odvojeno od pogonskih pro-
storija elektroenergetskih postrojea i moraju biti zatiena od dejstva
vatre i eksplozije, ili se mora postaviti zasebno pomono stepenite.
Stepenita se moraju provetravati.
lan 15.
Izlazi za evakuaciju iz postrojea moraju biti tako projektovani,
odnosno izgraeni da ni jedno mesto u postrojeu ne bude udaeno vie od
20 m od izlaza na bezbedan prostor. Izlazi za evakuaciju moraju se jasno
obeleiti.
lan 16.
Vrata pogonskih prostorija, kao i vrata na putevima koji vode od tih
prostorija do stepenita i na bezbedan prostor moraju se otvarati u smeru
izlaea, a otvarae vrata sa unutrae strane mora biti lako izvo-
divo, bez upotrebe kua ili alata. Vrata moraju biti otporna prema po-
aru.
221
lan 17.
Ako energetski transformator ima napravu za isputae ua a u
sluaju poara, ova naprava se mora otvarati sa protivpoarno zati-
enog mesta.
lan 18.
Ako se elektroenergetsko postrojee visokog napona postava u
zgradu koja slui i za druge namene, delovi postrojea podloni poaru
moraju se smestiti u posebne poarne sektore iji periferni zidovi, tava-
nice i podovi moraju imati poarnu otpornost od najmae 90 minuta.
Vrata izmeu poarnih sektora moraju imati poarnu otpornost od
najmae 30 minuta.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se elektroenergetsko postrojee
visokog napona postava u stambenu ili poslovnu zgradu, bolnicu, obdani-
te, kolu, robnu kuu, zatvorenu veliku garau ili sportski objekt, de-
lovi postrojea podloni poaru moraju se smestiti u posebne poane
sektore iji periferni zidovi, tavanice i podovi moraju imati poarnu
otpornost od najmae tri sata, a vrata izmeu poarnih sektora moraju im-
ati poarnu otpornost od najmae 60 minuta.
Poarni sektori moraju imati pristup sa slobodnog prostora ili iz
prostorije koja je lako pristupana sa spone strane. Vrata koja vode na
slobodan prostor moraju biti od negorivog materijala.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, dozvoeno je da se elektroenergetsko
postrojee sa transformatorima pojedinanih nazivnih snaga do 1 600 kVA
smesti u fabriku halu, pod uslovom da su primene efikasne mere za
zatitu od pojave i irea poara.
lan 19.
Ako se elektroenergetsko postrojee visokog napona postava na
otvoren prostor, uni transformatori moraju biti udaeni od susednih
zgrada prema sledeoj tabeli:
Ako se elektroenergetsko postrojee visokog napona postava na
otvoreni prostor u blizini stambene ili poslovne zgrade, bolnice, obda-
nita, kole, robne kue, zatvorene velike garae ili sportskog objekta,
udaenosti iz tabele stava 1. ovog lana moraju se poveati dvostruko.
Ako se udaenosti iz st. 1. i 2. ovog lana ne mogu ostvariti, zatita
od irea poara mora se predvideti pregradnim zidom:
- poarne otpornosti od 90 minuta;
- visine do gore ivice dilatacionog suda tranformatora;
- duine koja odgovara duini, odnosno irini slivnog levka (kade)
ispod transformatora, zavisno od poloaja transformatora u odnosu na
susedni objekt (zgradu).
Transformator nazivne snage MVA Najmaa udaenost m
do 10 3
preko 10 do 40 5
preko 40 do 200 10
preko 200 15
222
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za transformatorske stanice sme-
tene na stubu, udaenost energetskog transformatora od susednih zgrada
(objekta) mora da iznosi najmae 3 m.
lan 20.
Ako se energetski transformatori postavaju na otvoren prostor
bez meuprostora, moraju se odvojiti vatrootpornim zidovima.
lan 21.
Energetski transformatori moraju se postaviti tako da se omogui
to laki pristup vozilima za gaee poara.
3. Odvoee ua
lan 22.
Svaki energetski transformator ili ureaj koji pojedinano sadri
vie do 1 000 kg ua mora imati sabirnu unu jamu za brzo odvoee ili sa-
kupae ua. Sabirna una jama sastoji se od slivnog levka (kade), re-
etke, une jame, odvoda i slino.
lan 23.
Sabirna una jama izvodi se ispod energetskog transformatora ili
ureaja ili na nekom drugom pogodnom mestu u okviru elektroenergetskog
postrojea ili van ega, zavisno od raspoloivog prostora i lokalnih
uslova.
lan 24.
Sabirna una jama izvodi se ili pojedinano, ispod svakog ener-
getskog transformatora ili ureaja, ili kao zajednika jama, kad se ista
sabirna una jama koristi za vie transformatora.
lan 25.
Ako se sabirna una jama postava izvan mesta na kome se nalazi
energetski transformator ili ureaj, nain enog izvoea bira se zavi-
sno od lokalnih uslova. Jama se povezuje sa slivnim levkom (kadom) ispod
tienog transformatora ili ureaja, pomou odgovarajueg odvoda.
Ako se sabirna una jama nalazi na otvorenom prostoru, dozvoeno je
da ue u oj direktno ponire u zemu ili da se kao sabirna una jama kori-
sti otvoreni rov. Uslov za ovakvo odvee ua je da se zema natopena
uem moe ukloniti i zameniti novim slojem zeme i da izlivena koli-
ina ua ni u kom sluaju ne moe da prodre u vodotokove, vodne zahvate
ili kanalizaciju i u kanale za kablove glavnih i pomonih strujnih kola
odnosnog postrojea.
lan 26.
Sabirna una jama mora imati takvu zapreminu da moe da primi uku-
pnu koliinu ua koju sadri energetski transformator ili ureaj.
223
Ako sabirna una jama slui za vie energetskih transformatora
ili ureaja, ena zapremina mora biti takva da primi ukupnu koliinu
ua energetskog transfomratora ili ureaja koji sadri najvie ua.
lan 27.
Sabirna una jama izvodi se tako da zapaeno ue koje istie iz
energetskog transformatora ili naprave ne moe goreti u jami. To se po-
stie postavaem sloja unka ili tucanika na metalnu reetku ili
mreu,kojom se jama odvaja od okolnog prostora, ili korieem dovono
dugog i pogodno oblikovanog odvoda, koji spaja slivni levak (kadu) i sa-
birnu unu jamu.
lan 28.
Sabirna una jama mora se izvesti tako da atmosferske ili podzemne
vode ne ometaju namenu koju ona ima.
lan 29.
Ako energetski transformator ili ureaj sadri do 1 000 kg ua,
izvoee sabirne une jame nije obavezno, a umesto sabirne une jame mogu
se koristiti sledee mere zatite:
1) ako se elektroenergetsko postrojee nalazi u zgradi (objektu) koja
slui i za druge namene, prostorija u kojoj je postaven energetski
transformator ili ureaj mora imati dovono izdignut prag na vratima
tako da celokupna koliina ua u sluaju izlivaa ostane unutar prosto-
rije. Pod ove prostorije, kao i zidovi do visine praga na vratima moraju
biti nepropusni za ue;
2) ako se elektroenergetsko postrojee nalazi na otvorenom
prostoru, u posebnoj zgradi (objektu) koja slui iskuivo za takvu namenu,
kao i u posebnoj jami izvan zgrade (objekta) dozvoeno je da se ue razliva
ispod i oko transformatora i da direktno ponire u zemu, pod uslovom da
su ispueni uslovi iz lana 25. stav 2. ovog pravilnika.
4. Otkrivae i javae poara
lan 30.
U zgradama sa elektroenergetskim postrojeima nazivnog napona od
110 kV i vie , odnosno nazivne snage od 20 MVA i vee, mora se obezbediti
rano otkrivae poara pomou ureaja za automatsko otkrivae i javae
poara.
Ureaji za automatsko otkrivae i javae poara moraju se
ugraditi i u prostorije u kojima se nalaze oprema i ureaji od kojih bitno
zavisi rad elektroenergetskog postrojea ili elektroenergetskog sistema
kao celine, na primer dispeerski i raunski centri, komandne sale i
slino.
lan 31.
Ureaji za automatsko otkrivae i javae poara moraju se
ugraditi u sve prostorije u podruju jednog poarnog sektora. Signal po-
jave poara mora se proslediti dispeerskom centru ili odgovarajuem
centru kontrole i upravaa.
224
5. Ureaji za gaee poara
a) Pokretni aparati i sprave za gaee poara
lan 32.
Za gaee poara na elektroenergetskim postrojeima i ureajima
primeuju se pokretni aparati i sprave za gaee koji su prema tehnikom
uputstvu predvieni za gaee poara na elektrinim instalacijama.
Za elektroenergetska postrojea nazivne snage do 1 600 kVA bez oso-
ba, postavae ovih aparata u postrojee nije obavezno.
lan 33.
Pokretni aparati i sprave za gaee koji se smeju upotrebavati za
gaee poara elektrinih ureaja pod naponom moraju biti jednoobrazno
i upadivo oznaeni natpisom: Upotreba dozvoena za gaee pod napo-
nom.
lan 34.
Aparati i sprave za gaee poara kod kojih je sredstvo za gaee
elektrino provodivo ne smeju se smetati neposredno uz elektrine
ureaje.
Aparati i sprave iz stava 1.ovog lana moraju imati oznaku da se ne
smeju upotrebavati za gaee poara na elektrinim ureajima pod
naponom.
lan 35.
Za gaee maih poara na tlu (npr: maih koliina zapaenog
razlivenog ua, kablova i slino) moe se, uz ostale odgovarajue sprave i
sredstva, upotrebiti i suv pesak, koji se uva na odreenim mestima u od-
govarajuim posudama, zajedno sa pripadajuom lopatom.
Pesak se moe upotrebiti i za podizae maih nasipa radi sprea-
vaa irea razlivenog i eventualno zapaenog ua.
lan 36.
Aparati i sprave za gaee poara u elektroenergetskim postroje-
ima ne smeju se iznositi iz prostorija u koje su postaveni niti je dozvo-
ena ihova upotreba u druge svrhe.
b) Stabilni ureaji za gaee poara
lan 37.
Energetski transformatori i elektrine rotacione maine naziv-
nih snaga preko 40 MVA po jedinici, smeteni u zgradama, moraju imati
stabilne ureaje za gaee poara.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, stabilne ureaje za gaee
poara ne moraju imati cevni generatori, elektrine rotacione maine
hlaene vodonikom, kao i druge elektrine rotacione maine koje imaju
izolaciju koja je nezapaiva ili ne podrava goree, a kod kojih je prime-
en sistem za pravovremeno otkrivae poara.
225
Energetski transformatori koji se nalaze u izdvojenim elektroe-
nergetskim postrojeima na otvorenom prostoru ne moraju se tititi sta-
bilnim ureajima za gaee poara pod uslovom da je poloajem
(lokacijom) energetskih transformatora ili postavaem vatrostalnih
pregrada spreeno iree poara na susedna nasea ili znaajne objekte.
lan 38.
Pri automatskom aktivirau stabilnog ureaja za gaee poara,
sistem prenosa komande za glavni zaporni ventil (napravu) mora biti pou-
zdan, a izvodi se pomou odgovarajuih eleektrinih, mehanikih, hidrau-
linih ili pneumatskih naprava.
Aktiviraem stabilnog ureaja za gaee poara mora se dati
zvuni signal uzbune.
Ako se komanda prenosi elektrinim putem, kao izvor napona kori-
sti se posebno strujno kolo akumulatorske baterije.
lan 39.
Aktiviraem stabilnog ureaja za gaee poara mora se izvriti
automatsko odvajae energetskog transformatora ili elektrine rotaci-
one maine od elektroenergetske mree. Pored toga, mora se izvriti
razmagnetisavae i iskuee pogona elektrine rotacione maine (npr:
iskuee dovoda vode pripadajue vodene turbine, odnosno dovoda pare
pripadajue parne turbine i sl.), odnosno iskuee ventilatora ener-
getskog transformatora.
lan 40.
Aktivirae stabilnog ureaja za gaee poara iz lana 39, odnosno
prenos komande na glavni zaporni ventil (napravu) iz lana 38. ovog pravil-
nika izvodi se, po pravilu, tako da se zahteva prethodno delovae osnovnih
elektrinih zatita elektrine rotacione maine ili energetskog tran-
sformatora (diferencijalna zatita, Buholcova zatita i sl.).
lan 41.
Pored automatskog aktiviraa ureaja za gaee poara, mora
postojati mogunost za egovo nezavisno i neposredno runo aktivirae.
Naprava za runo aktivirae ureaja za gaee poara (dugme, ru-
ica i slino) mora se nalaziti na uoivom, lako pristupanom i zaklo-
enom mestu, u blizini zatienog postrojea. ova naprava mora biti
oznaena na upadiv nain.
Ako postoji mogunost da se naprava za runo aktivirae ureaja za
gaee poara nehotino aktivira, treba predvideti dve uzastopne
operacije za eno aktivirae (npr: razbijae stakla i pritisak na dugme).
lan 42.
Sve naprave za rukovae stabilnim ureajem za gaee poara mo-
raju biti upadivo i jasno oznaene odgovarajuim bojama i natpisima, sa
oznakama ihovih pogonskih poloaja. Na prilazima do tih naprava treba,
po potrebi, postaviti i posebne natpise (putokaze).
15
226
lan 43.
Razmaci izmeu delova pod naponom eleketroenergetskog postrojea
i delova stabilnog ureaja za gaee poara moraju odgovarati propisima
o tehnikim normativima za eleketroenergetska postrojea nazivnog
napona iznad 1000 V.
lan 44.
Delovi stabilnog ureaja za gaee poara moraju biti zatieni
od previsokog napona dodira prema propisima o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona.
lan 45.
Ako u elektroenergetskom postrojeu postoji opasnost od eksplozije,
delovi stabilnog ureaja za gaee poara koji su bitni za gaee moraju
se zatititi od eksplozije pogodnim smetajem, odgovarajuom kon-
strukcijom ili odgovarajuim merama za smaee dejstva eksplozije.
lan 46.
Ako je postrojee zatieno stabilnim ureajem za gaee poara
raspraenom vodom, mora postojati mogunost odvoea vode, kako se voda
isputena iz ureaja ne bi razlivala na delove postrojea.
III. ZAVRNE ODREDBE
lan 47.
o tehnikim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih po-
strojea od poara (Slubeni list SFRJ, br. 16/66, 58/72 i 24/75).
lan 48.
benom listu SFRJ.
227
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA
*
lan 1.
Pri izvoeu, upotrebi i odravau ureaja sa svetleim cevima
primeivae se tehnike mere sadrane u Propisima o tehnikim merama
za ureaje sa svetleim cevima, koji su odtampani u Dodatku Slubenog
lista SFRJ, broj 14/67 i ine sastavni deo ovog pravilnika.
lan 2.
Postojei ureaji sa svetleim cevima i ureaji sa svetleim cevima
ije je izvoee zapoeto pre stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se
prilikom prve rekonstrukcije ili zamene pojedinih delova uskladiti sa
odredbama Propisa o tehnikim merama za ureaje sa svetleim cevima iz
lan 3.
*
15*
228
P R O P I S I
O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA
1. OPTE ODREDBE
1.1 Ovim propisima odreuju se tehnike mere za izvoee, upotrebu i
odravae ureaja sa svetleim cevima koji se nalaze na otvore-
nom prostoru ili u zatvorenim prostorijama, a prikueni su na
mreu niskog napona preko posebnih transformatora.
Ovi propisi primeuju se i na ureaje sa svetleim cevima koji
slue kao signal za upozoree avionima na opasnost ili za druge
signalne svrhe, a koji su prikueni direktno na vodove visokog
napona.
Ovi propisi ne odnose se na ureaje na vozilima, elektromedi-
cinske ureaje, kao ni na druge ureaje koji ne slue neposredno za
svetlosne efekte.
1.2 Ako ovim propisima nije drukije odreeno, za instalaciju niskog
napona na primarnoj strani ureaja sa svetleim cevima (od pri-
kuka na mreu ili na izvor struje do primarnih stezaki bala-
sta) vae Tehniki propisi za izvoee elektroenergetskih
instalacija visokog napona, propisi o zatiti na radu, kao i op-
te priznata pravila iz oblasti elektrotehnike.
1.3 Ureaji sa svetleim cevima moraju se izvoditi i dimenzionisati
tako da pri ihovoj redovnoj upotrebi ne moe nastati nikakva
opasnost za ude i okolinu.
1.4 Svi sastavni delovi ureaja sa svetleim cevima moraju odgova-
rati vaeim jugoslovenskim standardima i moraju imati atest.
2. DEFINICIJE POJMOVA
Nie navedeni izrazi imaju u smislu odredaba ovih propisa sle-
dea znaea:
2.01 svetlee cevi su izvor svetlosti sa hladnim ili toplim elek-
trodama, puene plemenitim gasom pod malim pritiskom i svetle
usled elektrinog praea pod naponom preko 1000 V;
229
2.02 ureaj sa svetleim cevima je ureaj sa cevima koje proizvode svet-
lost za potrebe osvetea, reklame, svetlosnih efekata ili
signalizacije. Sastavni delovi tog ureaja su: svetlei cevi, vo-
dovi visokog napona, balasti, vodovi niskog napona i dr.;
203 ureaji u zatvorenim prostorijama su ureaji koji se nalaze u
prostorijama, u kojima su sa svih strana zatieni od uticaja vre-
menskih nepogoda;
2.04 ureaji na otvorenom prostoru su ureaji koji su neposredno izlo-
eni vremenskim nepogodama, kao to su ureaji na krovovima,
ureaji na zidovima zgrada itd. Ureajima na otvorenom prostoru
smatraju se i ureaji na pokrivenim ali otvorenim mestima.
Ako se pojedini delovi ureaja, kao to su cevi i vodovi, nalaze na
otvorenom prostoru, a pojedini delovi ureaja, kao to su balasti
nalaze u zatvorenoj prostoriji, takav ureaj smatra se kao ureaj na
otvorenom prostoru;
2.05 svetlea skupina je deo ureaja sa svetleim cevima, koji je i sa
primarne i sa sekundarne strane elektrino i prostorno odvojen
od drugih delova ureaja. Jedna skupina moe imati jedno ili vie
strujnih kola visokog napona;
2.06 balasti su oni ureaji koji sadre aktivne i induktivne otpore,
transformatore i kondenzatore, pojedinano ili u kombinacijama,
a slue za ograniee pogonske struje svetleih cevi ili za stvar-
ae potrebnih preduslova za paee. Oni mogu imati i sredstva za
poboae faktora snage, za uklaae radio-smeti ili za blo-
kirae tonfrekventnih komandnih impulsa;
2.07 vodovi svetleih cevi su vodovi izmeu sekundarnih stezaki ba-
lasta i cevi, kao i vodovi izmeu samih cevi;
2.08 spojnice svetleih cevi su spojni delovi izmeu podnoja (kapa)
cevi i vodova (vijci ili grla);
2.09 oboja elektroda su oni delovi svetleih cevi koji obuhvataju
elektrode,
2.10 pokrovi su kutije od metala ili od izolacionog materijala, ili i
od jednog i od drugog, koji tako pokrivaju oboja elektroda,
podnoja i spojnice cevi da su delovi pod naponom zatieni od
dodira. Pokrovi mogu sluiti i za drae cevi;
2.11 reefna tela su upa tela na koja se privruju cevi i u kojima
se nalaze prikuci i vodovi za cevi, koji su smeteni tako da su
delovi pod naponom zatieni od dodira;
2.12 drai svetleih cevi su naprave za neposredno drae cevi, a
mogu biti od metala ili od izolacionog materijala;
2.13 uklopne naprave za svetlee cevi su uklopne naprave ugraene na
strani visokog napona balasta;
2.14 napon skupine je najvii napon koji se u skupini moe pojaviti
izmeu bilo koja dva dela pod naponom. On se obino pojavuje u
praznom hodu kad cevi nisu prikuene;
2.15 napon skupine prema zemi je najvii mogui napon prema zemi,
koji se u skupini moe pojaviti;
230
2.16 strujna staza je najkrai put kojim struja moe prelaziti po
povrini izolatora ili kroz spojeve (fuge) sastavenih izola-
tora;
2.17 vazduni razmak je najkrai put kroz vazduh, na kome moe nastati
preskok struje.
3. NAPON SKUPINE PREMA ZEMI, NAPON SKUPINE,
SNAGA
3.1 Najvii dozvoeni napon skupine prema zemi ureaja sa svetle-
im cevima moe iznositi 7,5 kV.
3.2 Najvii dozvoeni napon skupine ureaja sa svetleim cevima
moe iznositi, i to:
7,5 kV za skupine sa neuzemenim strujnim kolima visokog
napona;
15 kV za skupine sa strujnim kolima visokog napona koja su u sre-
ditu uzemena.
Navedene vrednosti napona su efektivne vrednosti.
3.3 U normalnom pogonu ne smeju usled izobliea naponske krive
nastati temene vrednosti napona skupine vee od 12,5 kV za napon
skupine prema zemi, odnosno od 25 kV za napon skupine.
Za meree temene vrednosti napona treba upotrebiti sferna
iskrita ili druge instrumente pogodne za takva merea.
3.4 Najvea dozvoena sekundarna nazivna snaga svetlee skupine
moe iznositi 1,2 kVA.
4. ZATITNE MERE
4.1 Zatita od sluajnog dodira delova pod naponom
4.11 Svi delovi ureaja sa svetleim cevima, koji su pod naponom, mo-
raju biti zatieni od sluajnog dodira.
Ta zatita mora postojati i kad se sa tih ureaja uklone delovi
koji se mogu skinuti bez upotrebe alata.
4.12 Poklopci i vrata na ureajima moraju biti tako privreni da je
skidae poklopaca i otvarae vrata moguno samo pomou alata
ili kua, ako takvim skidaem odnosno otvaraem postaju
pristupani delovi pod naponom.
Odredbe stava 1. ove take ne odnose se na kontakte u grlima, koji
postaju pristupani kad se cev izvadi.
Privravae poklopaca i zatvarae vrata mora biti takvo da
poklopac odnosno vrata ne smeju popustiti usled potresa, udaraca,
vlade ili zagrevaa u pogonu.
4.13 Spoj svih primarnih strujnih kola koja pripadaju istoj svetleoj
skupini sa izvorom struje mora biti izveden tako da se u svim polo-
vima prisilno prekine ako se skinu poklopci balasta odnosno vi-
sokonaponskih uklopnih naprava ili ako se otvore vrata na
ormaniima u kojima se nalaze balast odnosno visokonaponske
uklopne naprave.
231
Spoj sa izvorom struje moe se prekidati i kontaktorom (sklopni-
kom).
4.14 Uz svaki ureaj sa svetleim cevima mora se na lako pristupanom
i vidivom mestu postaviti posebna kutijica sa dugmetom (tip-
kalom) za prekidae spoja i sa staklenim poklopcem sa natpisom:
U SLUAJU POARA RAZBITI STAKLO
Kutijica treba da bude izraena tako da usled razbijaa stakla
dugme prekine struju magneta kontaktora, a kontaktor svaki dovod
primarne struje do tog ureaja. Ova kutijica mora biti iznutra
osvetena kad je ureaj u pogonu.
4.15 Prisilno prekidae spoja kad se skinu poklopci ili otvore vrata
ormania, prema taki 4.13 ovih propisa, nije neophodno ako se
ureaj sastoji samo od jednog balasta, sa jednim visokonaponskim
strujnim kolom i ako se balast i oboje elektrode nalaze u za-
jednikom zatitnom kuitu, a ceo ureaj nije svakom lako
pristupaan.
4.16 Blaasti moraju biti ugraeni u zatitna kuita. Kao zatitna
kuita mogu sluiti i dovono velike i podesne kutije za slova,
tj. kutije u koje su smetene cevi koje obrazuju slova.
4.17 Oboja elektroda moraju biti zatiena od dodira spojnicama
svetleih cevi, pokrovima ili drugim vrstama pokrivaa.
Ostali delovi svetleih cevi ne moraju biti zatieni od dodira.
4.18 Balasti, uklopne naprave i razvodne kutije, u kojima se nalaze de-
lovi pdo visokim naponom, moraju biti jasno i trajno obeleeni
znakom opasnosti.
4.2. Zatita od previsokog napona dodira
4.21 Na primarnoj strani balasta treba u smislu Tehnikih propisa za
izvoee elektroenergetskih instalacija u zgradama, sprovesti
zatitu odgovarajuom izradom elektrinih naprava i sastavnih
delova ureaja, savesnim postabaem samog ureaja i primenom
dopunskih zatitnih mera, kao to su: izolovae, uzemee, nulo-
vae i dr.
4.22 Na sekundarnoj strani treba preduzeti sledee zatitne mere:
4.221 Svi provodni delovi ureaja sa svetleim cevima, koji u sluaju
kvara mogu doi pod napon, a koji se mogu dodirnuti, kao to su
zatitne kutije i drugi delovi balasta, zatitne cevi ili pla-
tovi vodova, metalne konstrukcije na koje je postaven ureaj i
slino moraju se prikuiti na zajedniki zatitni vod.
Ako je vie provodnih delova koje treba zatititi meusobno
spojeno zakivaem ili zavarivaem, dovono je jedan od tih delova
spojiti sa zajednikim zatitnim vodom;
4.222 U mreama u kojima su ispueni uslovi zatite nulovaem, mora
se zatitni vod spojiti sa nultim vodom;
4.223 U ureajima kod kojih je na primarnoj strani primeeno zatitno
uzemee, mora se zatitni vod spojiti sa zatitnim uzemeem
na primarnoj strani;
232
4.224 U ureajima kod kojih je na primarnoj strani kao zatita od pre-
visokog napona dodira primeena zatitna naponska sklopka,
mora se i zatitni vod spojiti sa stezakom koja je na sklopki
predviena za prikuak zatitnog voda.
Zatitni vod i pomoni zemovod u zgradama moraju biti zati-
eni od mehanikog oteea posebnom mehanikom zatitom,
npr. polagaem u cev ili nainom izvoea (posebna ila vie-
ilnog voda ili voda sa platom);
4.225 Ako je kao dopunska zatitna mera na primarnoj strani primeeno
zatitno izolovae pa nema zatite prema ta. 4.222 do 4.224 ovih
propisa, zajedniki zatitni vod sekundarne strane mora se pri-
kuiti na uzemee iji otpor ne sme biti vei od 50 oma.
4.23 Ako je neka taka sekundarnog strujnog kola pogonski uzemena, tu
taku treba spojiti i sa zatitnim vodom iz take 4.221 ovih prop-
isa.
4.24 Svi balasti, sve sklopne naprave, sve spojnice svetleih cevi, svi
pokrovi, sve kutije za slova i sve metalne konstrukcije, koji su
upotrebeni za ureaj sa svetleim cevima a posebno se montiraju,
moraju imati stezaku za prikuak zatitnog voda.
4.25 Vijci za prikuak zatitnog voda moraju biti tehniki ekvi-
valentni prikucima za dovod struje i moraju biti dimenzioni-
sani za prikuak zatitnog voda od 1,5 mm
2
do 6 mm
2
.
4.26 Pored vijka za prikuak zatitnog voda mora biti znak uzem-
ea.
4.27 Otvoreno poloeni zatitni vodovi moraju biti jednoini i
moraju imati presek od najmae 4 mm
2
Cu.
Ako su ovi vodovi od drugog materijala, moraju imati bar isto
toliko provodnost. Zatieno poloeni vodovi moraju imati pre-
sek od najmae 1,5 mm
2
Cu ili ekvivalentnu provodnost.
Ako se na sekundarnoj strani upotrebavaju vodovi sa metalnim
platom i dodatnom icom ispod plata, moe se dodatna ica
upotrebiti kao zatitni vod sekundarne strane. Na primarnoj
strani to nije dozvoeno.
4.28 Kod ureaja postavenih na otvorenom prostoru moe se zatitni
vod spojiti sa gromobranom, ako postoji gromobran.
5. STRUJNA KOLA I SVETLEE SKUPINE
5.1 Optereee vodova primarnih strujnih kola ne sme prekoraiti
jaine struje odreene Tehnikim propisima za izvoee elek-
troenergetskih instalacija u zgradama. Primarno strujno kolo sme
se osigurati osiguraen od najvie 16 A.
5.2 Svako visokonaponsko strujno kolo sme imati samo jedan balast. To
se ne odnosi na aktivne i induktivne otpore.
5.3 Ako jedna svetlea skupina ima vie visokonaponskih strujnih
kola, instalacioni materijal, strujne staze i vazduni razmaci
moraju odgovarati najviem naponu skupine prema zemi.
233
5.4 Balasti koji pripadaju istoj svetleoj skupini moraju se prostorno
zajedniki postaviti, radi istovremenog odvajaa od napona.
5.5 Vodovi svetleih cevi jedne svetlee skupine moraju biti odeeni
od vodova druge svetlee skupine tako da izmeu ih ne moe doi
do prevoea napona (npr. polagaem u posebne cevi).
5.6 Sklopke za prekidae dovoda struje do jedne svetlee skupine mo-
raju istovremeno prekidati sve fazne provodnike za tu skupinu.
Poloaji ukueno i iskueno moraju se jasno raspoznavati.
5.7 Sve sklopke primarne strane, kao to su sklopke koje prekidaju
kolo pri otvarau poklopca i sl., a koje pripadaju balastima jedne
svetlee skupine, moraju biti spojene tako da se otvaraem samo
jednog zatitnog ormania prekinu svi fazni provodnici bala-
sta te svetlee skupine.
Umesto sklopke moe se upotrebiti kontaktor.
6. SVETLEE CEVI
6.1 Na ureajima na otvorenom prostoru mora se spreiti da voda koja
ue u spojnice i pokrove ne tee preko prikuaka, da se ne bi sma-
ili strujne staze i vazduni razmaci.
Otvori za oticae vode moraju imati prenik od najmae 7 mm.
6.2 Svetlee cevi moraju se dobro privrstiti pomou draa i
vezova, tako da usled potresa i atmosferskih uticaja ne popuste
prikuci vodova u spojnicama, da cevi na meaju svoj poloaj i da
se sprei otpadae veih delova cevi u sluaju loma.
6.3 Vodovi se na cevi moraju prikuiti preko podnoja (kape) koje je
stalno privreno za cev.
Vod se ne sme spojiti neposredno icom koja od elektrode izlazi
kroz zid cevi. icu koja izlazi od elektrode treba lemeem ili
zavarivaem vrsto spojiti sa podnojem cevi.
6.31 Oni delovi podnoja cevi koji slue za kontakt moraju biti od do-
bro provodnog antikorozivnog materijala ili moraju na siguran
nain biti prevueni takvim materijalom.
6.32 Vodovi se za podnoje prikuuju pomou vijaka prenika najmae
M3 ili pomou spojnica cevi.
7. BALASTI
7.1 Indikativni otpori ili transformatori ne smeju se prilikom
izvoea instalacije spajati na red sa kondenzatorima, nego to
mora biti izvreno ve u toku proizvode.
7.2 Izmeu primarne i sekundarne strane balasta ne smeju se naknadno
izvoditi nikakvi galvanski spojevi.
7.3 Transformatori i induktivni otpori moraju biti graeni i
dimenzionisani tako da se ni u sluaju povienog napona ni u slu-
aju kratkog spoja ne zagreju niti svoju okolinu iznad temeprature
dozvoene za upotrebeni izolacioni materijal.
234
7.4 Dozvoeno poviee temperature okoline iznosi:
50 C na mestu uvoda izolovanih vodova u balast;
70 C na sponem delu ili na povrini na koju se balast postava
ili privruje.
8. SKLOPKE I OSIGURAI
8.1 Svaki ureaj sa svetleim cevima mora na primarnoj strani da ima
glavnu runu sklopku za ukuee i iskuee, koja istovremeno
prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik ako nije uze-
men.
Na sklopki se mora jasno videti poloaj iskueno. Sklopka
mora da ima oznaku da pripada ureaju sa svetleim cevima.
Ako je ureaj sa vie svetleih skupina odnosno strujnih kola, na
sklopki se mora nalaziti oznaka da pripada pojedinoj svetleoj
skupini odnosno strujnom kolu.
8.2 Ako su delovi ureaja sa svetleim cevima na sekundarnoj strani
spojeni u svetlee skupine, glavne mrene sklopke na primarnoj
strani moraju istovremeno da prekidaju dovod struje do svih bala-
sta i drugih naprava koje pripadaju tim skupinama.
8.3 Primarni vodovi ureaja sa svetleim cevima moraju biti zati-
eni osiguraima za koje vae propisi o osigurau vodova.
Osigurai mogu biti ugraeni zajedno sa balastima ili odvojeno
npr. na centralnom razdelniku ili u ormaniu.
Ako su osigurai ugraeni zajedno sa balastima, mora da postoji
mogunost ihove zamene a da se poklopac balasta ne otvara.
Osigurai moraju biti uvek pristupani.
Na svim osiguraima mora biti oznaeno da pripadaju ureaju sa
svetleim cevima.
Ako je ureaj sa vie strujnih kola, mora biti oznaeno i kom stru-
jnom kolu ili svetleoj skupini osigurai pripadaju.
9. VODOVI I POLAGAE VODOVA
9.1 Za vodove primarne strane i ihovo polagae vae Tehniki
propisi za izvoee elektroenergetskih instalacija u zgradama.
9.2 Na sekundarnoj strani moraju se upotrebiti specijalni visokona-
ponski vodovi za ureaje sa svetleim cevima, i to:
9.21 Unutar pokrova i reefnih tela, kao i u elinim cevima nad i
pod lepom (bukom) u suvim prostorijama vodovi SP/V, SGP/V ili
AG/V;
9.22 u suvim i vlanim zatvorenim prostorijama na otvorenom
prostoru nad lepom vodovi sa metalnim avnim omotaem i spo-
nim zatitnim platom od PVC mase, i to PCT 04, RAT 04, GCT 04,
GAT 04.
9.3 Izolacija na svetleim skupinama kod kojih je jedna taka sekun-
darne strane uzemena, mora odgovarati naponu skupine prema ze-
mi, a na svetleim skupinama kod kojih ni jedna taka sekundarne
strane nije uzemeena, mora odgovarati naponu skupine.
235
9.4 Pri polagau vodova ureaja sa svetleim cevima treba se
pridravati sledeeg:
9.41 na mestima na kojima postoji mogunost mehanikog oteea,
vodovi moraju biti dovono zatieni posebnim zatitnim ce-
vima, metalnim pokrivaima i sl;
9.42 vodovi za svetlee cevi bez metalnog plata ne smeju se polagati
tako da budu pritisnuti na otre ivice.
Udaenost vodova od drugih delova pod naponom mora iznositi
najmae 5 mm pri naponu od 7,5 kV u suvim prostorijama odnosno
pri naponu od 4,5 kV na otvorenom prostoru.
Pri naponu od 15 kV udaenost vodova mora iznositi u suvim
prostorijama najmae 10 mm, a na otvorenom prostoru najmae 14
mm;
9.43 u kanalima ili olucima treba vodove pojedinih svetleih skupina
polagati pregledno i odvojeno;
9.44 u limena kuita smeju se vodovi uvoditi samo kroz propisane
uvodnice;
9.45 posebnim merama treba spreiti da voda koja curi po vodovima ne
doe do provodnika, kao i da voda koja curi po svetleim cevima ne
pree na sponi plat vodova. Stoga treba spone slojeve (oplet,
metalni plat i sl.) skinuti u duini propisane strujne staze.
Krajeve vodova svetleih cevi treba, po pravilu, omotati izolaci-
onom trakom od vetake mase koja je otporna prema ozonu i ne
upija vodu;
9.46 spojni vodovi meu pojedinim svetleim cevima moraju biti to
krai.
10 UREAJI NA OTVORENOM PROSTORU I U VLANIM
ZATVORENIM PROSTORIJAMA, KAO I NA MESTIMA
UGROENIM OD EKSPLOZIVNIH SMEA
10.1 Za ureaje na otvorenom prostoru i u vlanim zatvorenim prosto-
rijama smeju se upotrebiti samo vodovi nameeni za vlane pro-
storije.
10.2 Za ureaje na otvorenom prostoru i u vlanim zatvorenim prosto-
rijama smeju se upotrebiti samo vodovi nameeni za vlane pro-
storije.
10.2 Balasti i ostali pribor, koji se upotrebavaju na otvorenom
prostoru, moraju biti zatieni od kie.
10.3 Postavae ureaja sa svetleim cevima na mestima ugroenim od
eksplozivnih smea nije dozvoeno.
11. SUZBIJAE RADIOSMETI
Ureaji sa svetleim cevima moraju, po potrebi, biti snabdeveni
napravama koje spreavaju iree radio-smeti izazvanih tim
ureajima.
236
12. PROTIVPOARNE MERE
12.1 S obzirom da su normalni balasti graeni za temperaturu vazduha
okoline od najvie 35S, pri ugradi takvih balasta treba postu-
piti na sledei nain:
12.11 balaste treba smestiti tako da u redovnom pogonu temperatura va-
zduha okoline ne prelazi 35S.
Ako se moe oekivati da temperatura vazduha okoline bude vie
od 35S, treba upotrebiti specijalne balaste graene za povienu
temperaturu to mora biti oznaeno na samoj napravi;
12.12 otvori za hlaee u zatitnim ormaniima balasta moraju se po-
staviti tako da bude omogueno nesmetano strujae vazduha za hla-
ee;
12.13 ako se vie balasta nalaze jedan do drugog, oni moraju biti me-
usobno udaeni toliko, da temperatura vazduha ihove nepo-
sredne okoline pri normalnom radu ne prelazi 35S, kako se ne bi
meusobno zagrevali;
12.14 ako se balasti moraju postaviti u prostorije ili delove pro-
storija u kojima se mogu oekivati temperature vazduha vie od
35S (u dvorane za publiku, kuhie i sl.), treba preduzeti posebne
mere (npr. dovod sveeg vazduha i sl.) da u ihovoj okolini tempe-
ratura vazduha nikada ne prelazi 35S.
12.2 U blizini zapaenog materijala balasti se moraju postaviti tako
da u sluaju kvara ne moe doi do poara.
Balaste ne treba, po pravilu, smetati u izloge u kojima se izlau
zapaivi predmeti.
12.3 Razvodni ormanii ili razdelnici u koje se balasti smetaju mo-
raju biti od nezapaivog materijala.
12.4 Ako se pokrovi ili spojnice svetleih cevi moraju postaviti jedni
pored drugih, ne smeju se postaviti tako blizu da se meusobno
greju, a naroito ne ako se postavaju jedni iznad drugih.
Temperatura spojnica svetleih cevi ili pokrova ne sme prela-
ziti 40 S.
12.5 Radi spreavaa poara, vodove svetleih cevi treba postaviti na
sledei nain:
12.51 na nezapaivim zidovima, podlogama ili graevinskim ele-
mentima vodove treba polagati tako da ne nastane opasnost od po-
ara, ako usled kvara u izolaciji ili zbog kratkog spoja izgori deo
voda;
12.52 pojedine provodnike treba polagati na meusobnom odstojau kao i
na odstojau izmeu ih i zeme odnosno izmeu ih i uzemenih
provodnih delova, tako da u redovnom pogonu to odstojae bude do-
vona izolacija protiv kratkog spoja odnosno spoja sa zemom.
237
13. STRUJNE STAZE I VAZDUNI RAZMACI
Na ureajima sa svetleim cevima moraju postojati dovono
velike strujne staze i vazduni razmaci izmeu delova pod napo-
nom raznog polariteta i izmeu delova pod naponom i metalnih de-
lova koji se mogu dodirnuti. Ove strujne staze i vazduni razmaci
moraju iznositi najmae:
14. POSEBNI USLOVI ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA
Ureaji sa svetleim cevima moraju biti to pristupaniji radi
popravki i odravaa, i to bez postavaa skela, lestvica i dr.,
to bi moglo smetati saobraaju za due vreme.
Ako se ureaj nalazi na fasadi zgrade, treba uz ega po mogustvu
ugraditi pealice il ga odmaknuti od ivice krova da bi se mogao
popravati sa prede strane bez postavaa skela.
15. ISPITIVAE UREAJA SA SVETLEIM CEVIMA
15.1 Novopostaveni ureaji sa svetleim cevima moraju se pre upo-
trebe ispitati da li odgovaraju ovim propisima, vaeim tehni-
kim propisima koji se odnose na ove ureaje ili delove ovih
ureaja. Pri tom ispitivau treba naroito utvrditi ispravnost
delova svih zatitnih naprava ugraenih u ureaj (maksimalnih
automata, osiguraa i sl.), izolaciono stae ureaja prema zemi,
pogonsku jainu struje svakog visokonaponskog strujnog kola itd.
Izolaciono stae treba ispitati pod naponom koji je 1,5 puta
vii od dozvoenog napona skupine prema zemi.
Pogonska jaina struje ne sme prelaziti nazivnu vrednost nazna-
enu na natpisnoj ploici balasta.
15.2 Na dobro vidivom mestu ureaja sa svetleim cevima mora se na-
laziti natpisna ploica sa sledeim podacima: naziv organizacije
koja je postavila ureaj, datum postavaa ureaja i napon skupine
prema zemi.
15.3 Korisnik ureaja sa svetleim cevima mora imati emu ureaja,
koju mora uvati u svojoj arhivi.
Jednu kopiju eme treba postaviti na podesno i zatieno mesto
pored samog ureaja (npr. sa unutrae strane vrata ormania za
balaste).
Napon 380 V 3 kV 7,5 kV 15 kV
Strujna staza (SS) ili vazduni
razmak (VR) SS VR SS VR SS VR SS VR
mm mm mm mm mm mm mm mm
U suvim prostorijama 4 3 16 11 32 20 60 35
U vlanim prostorijama i na otvo-
renom prostoru 7 6 25 15 53 28 100 50
238
15.4 Ako su pri rekonstrukciji ureaja sa svetleim cevima nastale
bitne izmene, treba ponovo izvriti ispitivae prema taki 15.1
ovih propisa, a po potrebi i izmeniti i dopuniti emu ureaja.
15.5 Ako rekonstrukciju ureaja nije izvodila ista organizacija, uz ra-
nije postavenu natpisnu ploicu (taka 15.2) treba dodati i novu
natpisnu ploicu sa podacima: naziv organizacije koja je rekon-
strusala ureaj, datum rekonstrukcije ureaja i napon skupine
prema zemi.
15.6 Najmae jedanput godie mora se ureaj sa svetleim cevima
pregledati i ispitati prema taki 15.1 ovih propisa, kao i sasta-
viti zapisnik o ispravnosti i sigurnosti ureaja.
239
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVAE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA
*
lan 1.
Na pogon i odravae elektroenergetskih postrojea primeivae
se tehnike mere sadrane u Propisima o tehnikim merama za pogon i
odravae elektroenergetskih postrojea, koji su odtampani uz ovaj pra-
vilnik i ine egov sastavni deo.
lan 2.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik
o Tehnikim propisima za pogon, odravae i reviziju elektroener-
getskih postrojea (Slubeni list FNRJ, broj 6/57) i Tehniki propisi
za pogon, odravae i reviziju elektroenergetskih postrojea, koji ine
sastavni deo tog pravilnika a objaveni su u Dodatku Slubenog lista
FNRJ, broj 6/57.
lan 3.
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVAE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA
1 OPTE ODREDBE
1.1 Ovim propisima odreuju se tehnike mere za pogon i odravae
elektroenergetskih postrojea.
*
Danom stupaa na snagu Pravilnika o tehnikim normativima za pogon i odravae
elektroenergetskih postrojea i vodova (Slubeni list SRJ, broj 41/93) stavene su van snage
odredbe ovog pravilnika koje se odnose na pogon i odravae elektroenergetskih postrojea i
vodova.
240
Na pogon i odravae elektroenergetskih postrojea obavezno se
primeuju i zatitne mere utvrene drugim propisima.
1.2 U smislu ovih propisa nie navedeni izrazi imaju sledea zna-
ea, i to:
1.21 Pogon su proizvoda, prenos, raspodela i koriee elektrine
energije;
1.22 Odravae je rad na odravau elektroenergetskih postrojea u
tehniki ispravnom stau, u skladu sa uputstvima o odravau i
uputstvima proizvoaa opreme;
1.23 Revizija je periodini pregled elektroenergetskih postrojea
radi utvrivaa ihovog staa i pogonske sposobnosti, koji se
vri u vremenskim razmacima predvienim uputstvima o reviziji;
1.24 Remont je rad koji ima za ci da se veim popravkama i zamenama
dotrajalih delova, u granicama pogonskih potreba, odri elek-
troenergetsko postrojee u tehniki ispravnom stau, a koji se
vri u vremenskim razmacima predvienim uputstvima o remontu.
1.3 Radi pravilnog odravaa i koriea elektroenergetskog
postrojea, kao i radi egove vee pogonske sigurnosti, za elek-
troenergetsko postrojee mora postojati sreena tehnika doku-
mentacija.
1.31 Tehnika dokumentacija, zavisno od znaaja i veliine postrojea,
treba, po pravilu, da sadri:
glavne karakteristike objekta, postrojea, maina i aparata;
uputstva za pogon objekata i postrojea;
uputstva za odravae objekata i postrojea;
uputstva za reviziju objekata i postrojea;
uputstva za remont objekata i postrojea;
rokovnik sistematskog odravaa kojim se reguliu pojedini
redovni poslovi kao to su: podmazivae, zamena ua, ispi-
tivae ua, zamena pojedinih delova i sl.;
dosije osnovnog objekta, maine ili aparata sa emom po-
strojea, koji mora sadravati osnovne podatke;
dosije graevinskih objekata ili ihovih delova, koji mora sadr-
avati podatke o lokaciji objekta, nosivosti terena, geolokom
sastavu zemita i hidrolokim i m eteorolokim prilikama,
kao i situacioni plan objekta, plan temea objekta i crte svih
delova koji se nalaze u zemi.
1.32 Pri tekuem odravau i reviziji treba sastaviti i u tehniku
dokumentaciju uneti izvetaj o stau objekta, maine ili apar-
ata, sa naznakom ta treba obezbediti i uraditi za vreme narednog
remonta.
1.33 U odgovarajui dosije unose se zapisnici o izvrenom ispitivau
funkcionalnosti zatitnih i regulacionih ureaja, kao i meu-
zavisnih sklopova.
1.34 Sve promene, rekonstrukcije, havarije i ihovi uzroci ili bilo
kakvi radovi koji meaju osnovne karakteristike objekta, moraju
se uneti u odgovarajui dosije.
1.4 Svaki elektroenergetski objekt mora imati potrebnu pogonsku
dokumentaciju.
241
1.41 Korisnik elektroenergetskog objekta duan je, u skladu sa vae-
im propisima i pogonskim uputstvima, a na osnovu potreba i isku-
stava, odrediti veliine koje se moraju ubeleavati odnosno
registrovati tokom pogona. Veliine treba da budu odreene tako
da se mogu kontgrolisati stae i promene odnosnog objekta, ma-
ine ili aparata, kao i celog pogona.
1.42 Svako elektroenergetsko postrojee odnosno egov deo koji
funkcionalno ili s obzirom na osobe koje ime rukuje ini za-
sebnu celinu, mora imati pismenu evidenciju:
o primopredaji dunosti smene;
o naredbama i uputstvima;
o pogonskim manipulacijama, reagovaima zatitnih ureaja,
kvarovima i merama preduzetim za ihovo otklaae (ope-
rativni dnevnik);
o radnim nalozima i dozvolama za rad na pojedinim delovima
postrojea prilikom odravaa, revizije, remonta i popravki;
o veliinama koje pokazuju instrumenti znaajni za tehnoloki
proces odnosnog dela postrojea u odreenim intervalima, a
koje propisuje korisnik (pogonske liste);
o podacima koji se automatski registruju.
1.43 Pravilnikom radne organizacije treba da se blie odrede rokovi
i nain uvaa pogonske dokumentacije.
1.44 Dnevnu pogonsku dokumentaciju mora svakodnevno pregledati i
overavati lice koje je radna organizacija za to odredila.
1.5 Za svaki elektroenergetski objekt moraju postojati detani
interni propisi o manipulaciji, radu i bezbednosti pri radu, o
odravau i kontroli postrojea, kao i o evidenciji o tome.
1.51 Za svako znaajnije postrojee i ureaj: kotlovsko postrojee, ce-
vovod, parnu turbinu, rashladni ureaj, postrojee za pripremu
vode, ureaje za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa, ureaje
za istovar, drobee, uskladitee i transport goriva do kotlov-
skog bunkera, elektrofiltre, dimovodne objekte i sl. u termoelek-
tranama; branu i dovodni organ, hidromehaniku opremu, cevovod i
vodnu turbinu u hidroelektranama; motor sa unutraim sagoreva-
em, kao i generator, sinhroni kompenzator, energetski transfor-
mator, elektromotor, energetski kablovski vod, razvodno
postrojee i komandu, ureaj za relejnu zatitu, elektroautoma-
tiku i telemehaniku u objektima za prenos i razvoee elektrine
energije moraju postojati detana pismena uputstva za pogon,
odravae, reviziju i remont, koja daju proizvoai postrojea i
ureaja odnosno projektanti objekta. Takva uputstva moe, po po-
trebi, dopuavati tehnika sluba korisnika.
Jedan primerak ovih uputstava mora se priloiti tehnikoj do-
kumentaciji, a drugi primerak istai na vidno mesto tako da je
pristupano pogonskom osobu (u blizini postrojea odnosno ure-
aja na koji se odnosi).
1.52 Za glavni pogonski objekt, hladake, objekte za transport uga,
vodoistionice, objekte za elektrofiltre i dimovodne objekte,
objekte dovoda i odovoda pogonske vode, kanalizacije, skladita
plina, skladita tekuih goriva, kao i za sve ostale graevinske
16
242
objekte znaajne za nesmetan pogon elektrane, moraju se izraditi
potrebna uputstva sa rokovnicima za tehniki nadzor i kontrolu i
uputstva za ihov pogon i odravae.
1.6 Izdavae naloga, nadzor i neposredne tehnike radove u pogonu,
pri odravau, reviziji i remontu, a od kojih zavisi sigurnost
udi, imovine odnosno pogona, mogu vriti samo lica koja imaju
odgovarajue strune kvalifikacije prema pravilniku radne or-
ganizacije.
Pravilnikom radne organizacije odreuju se vreme i nain na koji
se proverava da li lica kojima je povereno rukovae i odravae
ureaja i postrojea poznaju propisane mere i uputstva.
1.61 Svi radovi na delovima postrojea koja su u pogonu ili van pogona,
imaju se izvoditi pod nadzorom odgovornog strunog lica.
1.62 Pre poetka rada, rukovodilac radova treba da dobije od ovla-
enog lica dozvolu za rad, da proveri sprovedene mere obezbe-
ea i da sam spovede dopunske mere obezbeea na radnom mestu u
smislu internih propisa o manipulaciji, radu i bezbednosti u po-
strojeu.
1.63 Po zavretku rada, rukovodilac radova proverava ispravnost
izvrenih radova, daje nalog radnoj grupi da ukloni postavena
obezbeea i napusti radno mesto. Po zavretku radova i ukla-
au obezbeea postavenih na radnom mestu rukovodilac
radova i lice koje je izdalo dozvolu za rad pismeno konstatuju da su
radovi zavreni i da je dozvola za rad prestala.
1.64 Osobe koje radi sme da se kree iskuivo u onim delovima po-
gonskih prostorija koje odredi rukovodilac radova.
1.65 Ovlaenim licima koja organizuju rad, vode nadzor ili samo-
stalno rade u pogonu, moraju biti pristupana sva sredstva po-
trebna za tu svrhu, kao i tehnika i pogonska dokumentacija, radi
pravilnog nadzora i rukovaa postrojeima koja su im poverena.
1.66 Sva lica zaposlena u pogonu moraju biti dobro upoznata sa uput-
stvom za pruae prve pomoi licima povreenim od udara
elektrine struje i uputstvom o postupku u sluaju izbijaa po-
ara.
1.7 Pristup u prostorije i ograene prostore koji slue iskuivo za
pogon elektroengetskih postrojea, dozvoen je samo strunom
osobu koje radi u pogonu ili na odravau, reviziji odnosno
remontu odnosnog postrojea.
Pristup u navedene prostorije ili prostore dozvoen je, izuzetno,
i nestrunim licima u prisustvu odreenog strunog lica, kao i
licima koja rade u pogonu na pomonim poslovima a upoznata su sa
obimom opasnosti koja moe nastati u vezi sa radom odnosnog
postrojea.
1.71 Prostorije i ograeni prostori elektroenergetskih postrojea,
koji se samo povremeno pregledaju ili iste, moraju biti
zakuani, a kuevi se moraju uvati na odreenom mestu.
1.8 Pogonske prostorije moraju se odravati u istom i urednom
stau i u ima se ne smeju nalaziti predmeti koji nisu funkci-
onalno povezani sa namenom tih prostorija, a ometaju pravilan po-
gon ili mogu izazvati poar.
243
1.81 Ureaji za provetravae i klimatizaciju vazduha, osvetee i
grejae moraju se odravati u ispravom stau. Instalaciju za
rezervno (pomono) osvetee treba uredno odravati. Ako po-
strojee nema pomono osvetee, mora se na odreenom mestu dr-
ati u pripravnosti dovoan broj akumulatorskih ili baterijskih
runih svetiki.
1.82 Celokupan pomoan izolovan alat i izolaciona oprema, koji
slue za rad u elektroenergetskom postrojeu, moraju se drati u
ispravnom stau. Ovaj alat i oprema moraju biti ispitani i
atestirani od strane odreene ustanove ili laboratorije proizvo-
aa.
1.9 Na svim elektroenergetskim ureajima moraju se nalaziti tablice
sa karakteristikama odnosnog ureaja.
1.91 Mesta koja su obezbeena moraju biti vidno obeleena tablicama
na kojima je oznaeno ko je izvrio obezbeee i broj dozvole za
rad.
2 TERMOELEKTRANE
2.1 Doprema i priprema goriva
a) v r s t o g o r i v o
2.101 U sklopu rada ureaja za dopremu i pripremu vrstog goriva moraju
se kontrolisati i registrovati karakteristini podaci koje od-
redi korisnik, a iz kojih se moe pratiti tehnoloki proces i
stae postrojea.
2.102 Ako je ugroeno postrojee za dopremu i pripremu goriva ili oso-
be koje ime rukuje, treba odmah obustaviti rad celog postrojea
odnosno ugroenog dela postrojea ukoliko taj deo ini tehnolo-
ku celinu.
2.103 Sve sigurnosne ureaje, pored redovnih kontrola posle revizije i
remonta, obavezno treba ispitivati u vremenskim razmacima datum
u uputstvu za pogon postrojea.
2.104 Postrojee mora biti blokirano tako da ispad jednog ureaja u
lancu izaziva iskuee svih ostalih ureaja iza ega po-
smatrano u smeru kretaa goriva.
2.105 Ureaji za iskuee u sluaju opasnosti moraju biti postaveni
celom duinom transportnih traka.
2.106 Ureaji za dopremu i pripremu goriva treba da budu povremeno
podvrgnuti reviziji i remontu. Prilikom odreivaa vremenskih
intervala za reviziju i remonte, treba uzeti u obzir i uslove pod
kojima je radilo postrojee odnosno egov deo.
2.107 Svi ureaji za dopremu i pripremu goriva, koji se nalaze u rezervi
ili su u pogonu, moraju se odravati u ispravnom stau.
2.108 Prilikom radova na odravau i popravkama ureaja za dopremu i
pripremu goriva, radna mesta moraju biti propisno obezbeena.
16*
244
b) T e n o g o r i v o
2.111 Pri korieu tenog goriva moraju se kontrolisati i regi-
strovati karakteristini podaci na osnovu kojih se moe utvrditi
potroa i kretae tenog goriva u tehnolokom procesu postro-
jea.
2.112 Crpna stanica tenog goriva, sa pripadajuim ureajima u samom
objektu, mora biti dimenzionirana tako da obezbedi neprekidno
snabdevae gorionika u postrojeu tenim gorivom odgovarajueg
pritiska.
2.113 Svaki kotao mora imati poseban dovod tenog goriva od rezervo-
ara za gorivo. Za svaki dovod tenog goriva moraju se predvideti
crpke za gorivo odgovarajueg kapaciteta, sa rezervom u crpkama
od 100%. Snabdevae kotlova tenim gorivom mora biti automati-
zovano, sa mogunou manipulisaa i na licu mesta i sa termoko-
mande.
2.114 Rezervoare za teno gorivo treba povremeno odvodavati, a fil-
tre za odvajae grube neistoe redovno istiti.
2.115 Elektrini ureaji crpne stanice za teno gorivo moraju biti
izvedeni u skladu sa Propisima o elektrinim postrojeima na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak
Slubenog lista SFRJ, broj 18/67).
*
2.116 Potrebne posebne mere sigurnosti moraju biti internim pro-
pisima korisnika (taka 1.5) detano razraene.
2.2 Kotlovska postrojea
2.201 Prostor oko kotla i svi podesti, galerije i stepenice, moraju biti
lako pristupani i prohodni.
2.202 Za vreme pogona kotlovskog postrojea svi izlazi na kotlarnici
moraju biti otkuani i slobodni. Vrata se moraju otvarati u
poe.
2.203 U blizini kotlovskog postrojea zabraeno je drati lako za-
paive tenosti i predmete koji bi mogli da izazovu poar.
2.204 Pre stavaa kotlovskog postrojea u pogon, treba proveriti da
li su postavena odnosno uzeta u obzir sva propisana obezbeea,
da li su ukloeni oni predmeti koji ne pripadaju kotlovskom
postrojeu i da li je kotao sa svim svojim pomonim ureajima
spreman za pogon.
2.205 Pre prvog stavaa u pogon kotlovskog postrojea, kao i posle
revizije i remonta, obavezno treba ispitati rad svih sigurnosnih i
zatitnih ureaja, kao i proveriti rad merea, signalizacije i da-
inskog komandovaa.
*
Pravilnik o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-
nih smea Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70 staven je van snage donoeem Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu (Slubeni list SFRJ, broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objavena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Ovim pra-
vilnikom staven je van snage i Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih
ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 52/68, kao i neki ju-
goslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana jugoslovenskim standardima.
245
2.206 Stavae u pogon i potpaivae kotlovskog postrojea vri se
prema uputstvima za pogon. Prethodno treba provetriti loita,
i to najmae 5 min. ako se za loee koristi ugena praina, a
najmae 10 min ako se za loee koristi gasovito ili teno go-
rivo ukoliko uputstvima za pogon nije drukije odreeno.
2.207 Za svako kotlovsko postrojee vodi se dnevni pogonski list u koji
se unose asovna ili poluasovna itaa karakteristinih veli-
ina predvienih uputstvima za odnosno postrojee, a na osnovu
kojih se moe kontrolisati rad i pogonsko stae kotlovskog post-
grojea. Od ovog se mogu izuzeti automatizovana kotlovska postro-
jea, za koja vai poseban nain poluautomatskog ili automatskog
registrovaa pogonskih podataka.
2.208 Pri poremeaju rada kotlovskog postrojea, u dnevni pogonski
list hronolokim redom unose se sve zapaene pojave, signali i
slino, da bi se na osnovu ih mogao analizirati rad sigurnosnih i
zatitnih ureaja, kao i utvrditi uzrok poremeaja.
2.209 Kad se utvrde smete ili nepravilnosti u pogonu koje bi ugro-
avale postrojea ili pogonsko osobe, kotlovsko postrojee
treba odmah staviti van pogona.
2.210 Svi delovi i sredstva za rukovae i nadzor nad radom kotlovskog
postrojea moraju biti oznaeni natpisnim ploicama, pokaziva-
em poloaja i numeracijom koja odgovara brojevima datim u uput-
stvima za rad postrojea i u principijelnim emama.
2.211 Sa kotlova koji se povremeno ili stalno loe gasovitim odnosno
tenim gorivom, treba odmah po prekidu loea izvaditi raspr-
ivae iz gorionika i odvojiti ih od cevovoda za snabdevae gori-
vom.
2.212 Revizija i remont kotlovskog postrojea vre se u vremenskim
intervalima i prema uputstvu isporuioca opreme. Ako nije
precizirano uputstvom, revizija se vri posle 2000 do 3000 pogon-
skih asova, a remont jedanput godie. Pri odreivau ovih vre-
menskih intervala, treba uzeti u obzir uslove pod kojima
kotlovsko postrojee radi.
2.213 Unutrai pregled kotlovskog postrojea vri se najdocnije 2
meseca posle egovog prvog stavaa u pogon. Docniji pregledi
vre se najmae jedanput godie. Ako se nau tragovi korozije,
kamenca ili mua, moraju se odmah preduzeti odgovarajue mere
radi otklaaa uzroka tih pojava. Zvanini pregledi i ispi-
tivaa kotlovskih naprava utvrdeni su Tehnikim propisima za
izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejaa pare i
zagrejaa vode (Dodatak Slubenog lista FNRJ, br. 7/57, 22/57 i
3/58).
2.214 Kotlovsko postrojee u hladnoj rezervi treba odravati u isprav-
nom stau kao da je u pogonu. Ako kotlovsko postrojee treba due
da stoji neiskorieno, vri se egovo konzervirae prema uput-
stvu isporuioca opreme. Pri ponovnom stavau u pogon treba
postupiti prema vaeim propisima.
246
2.215 Pored redovnog osvetea, kotlovsko postrojee mora imati i
pomono osvetee. Pomono osvetee mora biti takvo da omo-
gui nesmetan rad osobu koje rukuje postrojeem za vreme ispada
iz pogona osnovnog izvora svetlosti. Vodokaze i manometre, kao i
ostale za pogon znaajne instrumente i naprave, potrebno je po-
sebno osvetiliti.
2.216 Kvalitet napojne vode mora ispuavati zahteve date uputstvima za
odnosno kotlovsko postrojee i ovim propisima (taka 2.7).
Kontrola kvaliteta vode vri se najmae jedanput u toku jedne
smene.
2.217 Pored obaveznog pregleda i kontrole sigurnosnih ureaja i blo-
kade posle revizije i remonta, treba ove ureaje kontrolisati i
kad to pogonske prilike dozvole.
2.3 Cevovodi i pripadajue armature
2.301 Za svaki cevovod mora se izraditi tana ema sa ucrtanim simbo-
lima, presecima, vrstom materijala cevi i brojevima i karakteri-
stikama za armature. To je naroito potrebno savesno izraditi za
podzemne cevovode ili cevovode u kanalima.
2.302 Ventili, zasuni i ostale armature moraju imati natpise sa broje-
vima, itive oznake pravca, cirkulacije i stepena otvaraa
prema emi i prema uputstvima, da bi se ima ispravno moglo
rukovati i da bi se spreile manipulativne greke i nesreni slu-
ajevi.
2.303 Ako se cevovod ili emu pripadajua armatura oteti do te mere
da moe ugroavati ostali deo postrojea i osobe koje rukuje
ime, oteeno mesto treba odmah izdvojiti ili obustaviti rad
pripadajueg dela pogona.
2.304 Na zaporne organe mora se obratiti posebna paa radi ouvaa
ihove nepropustivosti. Kad to dozvole pogonske prilike, treba
ispitati da li se zaporni organ lako otvara i zatvara.
2.305 Ventile sigurnosti, redukcione ventile, ventile za zatvarae u
sluaju prskaa cevovoda, brzozatvarajue ventile, kao i ventile
snabdevane prenosnikom ili elektrinim ureajem treba posle
revizije i remonta obavezno ispitati prema uputstvima isporui-
oca opreme.
2.306 Na cevovodima za sveu paru, a naroito na cevovodima za visoke
pritiske i temperature, moraju se ee pregledati slonci
(nepomini i pomini), kao i drugi nosei delovi, da izduea
pod dejstvom toplote ne bi stvarala nedozvoena naprezaa. Naro-
ito treba paziti na stae parovoda (pukotine, koroziju, poveae
prenika i sl.) da bi se izbegla opasnost pri radu. Svi uoeni nedo-
staci moraju se odmah otkloniti.
2.307 Povremeno treba kontrolisati izolaciju radi utvrivaa staa
izolacije a naroito radi utvrivaa da li je ona dovono zati-
ena od vodenih kapica, vlage, mehanikih udara i sl. Sva ote-
ea i nedostatke na izolaciji treba odmah otkloniti.
247
2.308 Sve cevovode i armature u kojima temperatura iznosi preko 50
o
C
treba izolovati radi smaea gubitaka toplote, postizaa vee
pogonske sigurnosti i zatite pogonskog osoba.
2.309 Izolacija cevovoda treba da je izvedena tako da na povrini
izolacije temperatura ne iznosi vie od 45
o
C.
2.310 Pri prvom stavau u pogon, cevovod se mora isprati, i to po po-
trebi i luinom radi otklaaa neistoe, a cevovod za sveu
paru treba izduvati parom.
2.311 Cevovodi i parovodi treba da se stavaju u pogon prema uputstvu
isporuioca ili konstruktora. Ako uputstvo ne postoji, parni ce-
vovod treba da se stava u pogon laganim otvaraem zapornih or-
gana uz intenzivno odvodavae i izduvavae dok se ne postignu
potrebne vrednosti,a cevovod za tenost laganim otvaraem
zaporinh organa uz intenzivno isputae vazduha.
Naglo otvarae zapornih organa zabraeno je.
2.312 Pri obustavau pogona parovoda, treba otvoriti sve organe za
isputae kondenzata da bi se spreila korozija.
2.313 Parovodi se smeju popravati samo za vreme prekida pogona, odno-
sno popravati se moe samo onaj deo parovoda koji je sasvim is-
kuen iz pogona.
2.314 Sve popravke parovoda i cevovoda moraju se vriti pod nadzorom
strunog odgovornog rukovodioca, koji za taj posao izdaje uputstvo
i nalog.
2.315 Deo cevovoda na kome se vri popravka mora biti zapornim orga-
nima odvojen od ostalog dela postrojea. Na mestu rada (na zapor-
nim organima) moraju biti vidno istaknute tablice obezbeea na
kojima je navedeno ko je izvrio obezbeee i po ijem nalogu.
Preporuuje se i zakuavae zapornih organa pomou lanaca,
skidae tokova sa vretena ventila, a pri elektriom pogonu i is-
kuee napajaa elektrinom energijom (skidae osiguraa
itd.).
2.316 Ako zaporni organi proputaju ili ako se vri vea opravka
(izmena ventila, zavarivae cevovoda i sl.) treba, pored obezbe-
ea iz take 2.315 ovih propisa, umetnuti slepu prirubnicu da se
potpuno zatiti od pare i tenosti onaj deo cevovoda koji se po-
prava.
2.317 Prilikom opravki maina koje su vezane za cevovod, radno mesto
se mora obezbediti prema taki 2.316 ovih propisa.
2.318 Zagrevae i ispitivae popravenih delova cevovoda treba vr-
iti u prisustvu odgovornog rukovodioca.
2.319 Najstroije je zabraeno ispitivae cevovoda komprimovanim va-
zduhom ili vruom vodom, ako je na ima prethodno izvrena
popravka. U takvom sluaju cevovode treba ispitivati hladnim vo-
denim pritiskom.
248
2.320 Sve cevovode treba radi boeg raspoznavaa i pregleda oznaiti
sledeim bojama:
2.321 Cevovodi prenika do 50 mm treba da budu obojeni po celoj du-
ini. Cevovodi veeg prenika imaju se na prirubnicama oznaiti
i strelicama, koje pokazuju smer proticaa, i to na odreenim raz-
macima zavisno od duine cevovoda, poloaja i boeg uoavaa.
2.4 Ureaji za uklaae pepela i ake
2.41 Ureaji za uklaae pepela i ake moraju se koristiti, pre-
gledati i odravati u skladu sa uputstvima proizvoaa odnosno
projektanta postrojea.
2.42 Deo postrojea vezan za kotao podlee reviziji i remontu zajedno
sa kotlovskim postrojeem, ako uputstvom iz take 1.51 ovih pro-
pisa nije drukije odreeno.
2.43 U uputstvima iz take 2.41 ovih propisa treba predvideti uslove
pod kojima u sluaju kratkog spoja na delu elektrofiltra ostali
deo filtra moe ostati u pogonu.
2.44 Elektrofiltar mora bit iskuen za vreme pogona kotla sa te-
nim ili gasovitim gorivom. Filtar se ukuuje najranije 10 mi-
nuta posle prelaska na loee kotla vrstim gorivom.
2.45 Ako se transportuju u otvorenim sudovima ili transporterima na
otvorenom prostoru, pepeo i aka se moraju ovlaiti.
2.5 Parne turbine sa pomonim ureajima
2.501 Pre stavaa turbinskog postrojea u pogon, kao i posle revizije
i remonta, treba ispitati rad svih sigurnosnih, zatitnih i re-
Namena
Osnovna
boja
Oznaka cevovoda Blia namena
1 2 3 4
para crvena crveno
crveno-belo-zeleno
crveno-zeleno-crveno
zasiena para
pregrejana para
ispusna para
voda zelena zeleno
zeleno-belo-zeleno
zeleno-crveno-zeleno
svetlozeleno
zeleno-uto-zeleno
svetlozeleno-crveno-sve-
tlozeleno
zeleno-crno-zeleno
pitka voda
topla voda
napojna voda
bunarska voda
kondenzovana voda
meka voda
otpadna voda
vazduh plava plavo
plavo-belo-plavo
plavo-crveno-plavo
plavo-crno-plavo
vazduh duvake
topli vazduh
komprimovani vazduh
ugena praina
gas uta uto
uto-belo-uto
uto-plavo-uto
uto-zeleno-uto
gradski gas (plin)
acetilen
vodonik
ugen-dioksid
vakuum siva sivo vakuum
249
gulacionih ureaja, kao i proveriti rad ureaja za meree, sig-
nalizaciju i dainsko komandovae. Naroito treba obratiti
pau na snabdevae parne turbine uem i na pritisak ua iza
glavne i pomone une pumpe.
2.502 Posle izvrene revizije i remonta turbinsko postrojee stava
se u pogon pod nadzorom rukovodioca radova i tehnikog rukovo-
dioca pogona a prema uputstvima proizvoaa.
2.503 Turbinsko postrojee povremeno treba zaustaviti nekim od sigur-
nosnih ureaja da bi se proverila ispravnost tih ureaja.
2.504 Pri svakom pokretau turboagregata snage preko 30 MW, u po-
gonski list se svakih 15 min unose karakteristine veliine i ma-
nipulacije izvedene za vreme pokretaa. Pogonski list se vodi sve
dok se parna turbina ne optereti.
2.505 Pri pojavi veih vibracija za vreme pokretaa ili pogona od onih
koje su navedene u uputstvu, turboagregat se mora zaustaviti.
Pre i posle svake revizije i remonta turbine, moraju se kontro-
lisati vibracije na karakteristinim mestima koja su odreena u
uputstvu za pogon, i dobiveni podaci odloiti u dosije maine.
2.506 Pre i posle revizije i remonta turbinskog postrojea, moraju se
obavezno izmeriti karakteristini zazori maine (izmeu
statora i rotora, u leitima, zaptivaima i sl.).
2.507 U sluajevima koji prema uputstvu za pogon turbinskog postrojea
ugroavaju postrojee ili pogonsko osobe, turbinsko postrojee
mora se odmah zaustaviti.
2.508 Ako uputstvom za pogon nije drukije odreeno, remont turbinskog
postrojea vri se obavezno po isteku jedne godine od dana sta-
vaa postrojea u pogon, a docnije u svakom periodu od jedne do
pet godina. Pri odreivau ovih vremenskih intervala moraju se
uzeti u obzir uslovi pod kojima je parna turbina radila.
2.509 Svi zaporni organi i sredstva za rukovae i nadzor nad radom tur-
binskog postrojea moraju biti oznaeni natpisnim ploicama,
pokazivaem poloaja i brojevima koji odgovaraju brojevima datim
u uputstvima za rad postrojea i u principijelnim emama. Pored
natpisa na ta se odnose, merni instrumenti moraju na skali imati
crvenom bojom obeleene najvee i najmae vrednosti za odnosno
merno mesto.
2.510 Za svaku parnu turbinu obavezno se kontrolie vreme zaustavaa
rotora po prekidu dovoda svee pare. Ako to vreme odstupa od ra-
nije utvrenog, mora se nai uzrok i otkloniti.
2.511 Uputstva za pogon parne turbine moraju sadrati dozvoene obime
i visine frekvencije, temperature i pritiska pare i relativnih
istezaa pri kojima turbina moe trajno raditi. Isto tako, uput-
stva moraju sadrati podatke o dozvoenim kratkotrajnim po-
rastima temperature i pritiska pare. Ovi podaci se daju za
dozvoeno asovno i godie trajae.
2.512 Pre svakog pokretaa turbine, iz rezervoara za ue treba ispu-
stiti vodu, kontrolisati nivo ua, a najmae jedanput godie iz-
vriti hemijsku analizu ua. Rezervoare treba dopuavati smo
uem istog kvaliteta.
250
2.513 Parnu turbinu u hladnoj rezervi treba odravati u ispravnom
stau kao da je u pogonu. Ako se parna turbina nee koristiti due
vreme, treba izvriti eno konzervirae prema uputstvu pro-
izvoaa.
2.514 Ispirae turbine vri se u vremenskom periodu i na nain koji
utvrdi proizvoa turbine odnosno tehnika sluba korisnika.
2.6 Rashladni ureaji
2.61 Tehnika dokumentacija mora sadrati toplotne karakteristike
hlaea cirkulacione vode, koje daje konstruktor hladaka.
2.62 Elektroenergetski objekti moraju za svoj tip hladaka imati
detano razraen reim rada, kao i reim raspodele vode po kon-
denzatorima, obezbeujui najcelishodniji vakuum zavisno od re-
ima rada turbine i temperature rashladne vode. Za hladake sa
ventilatorima mora biti razraen reim rada ventilatora za ra-
zna godia doba.
2.63 U elektroenergetskim objektima sa protonim ili kombinovanim
hlaeem, potrebno je na temperaturama niim od +5
o
S vriti
recirkulaciju tople vode ispred reetki crpnih stanica radi
spreavaa zaleivaa.
2.64 Pri potpunom obustavau rada hladaka, treba omoguiti pro-
tok izvesne koliine tople vode da se bazen ne bi zaledio.
2.65 Hladaci van pogona sa pritima u kulama od drveta moraju
biti obezbeeni od poara.
2.66 Hladake treba povremeno otakati da bi se odstranio talog i sni-
zio koncentrat soli iz vode.
2.67 Rashladni torevi moraju biti snabdeveni hidrantima, radi praa
i gaea eventualnog poara.
2.68 Voda koja se u hladake dodaje da bi se nadoknadio gubitak vode
usled isparavaa i otakaa, mora biti bistra i hemijski pripre-
mena.
2.7 Priprema vode
2.71 Zbog rada sa hemikalijama opasnim po zdrave lica koja ima ru-
kuju, moraju se primeivati mere predviene vaeim propisima o
zatiti na radu sa tetnim materijama.
2.72 Kotlovska postrojea moraju biti snabdevena odgovarajuim
ureajem za pripremu napojne vode i odgovarajuom aparaturom sa
strunom kontrolom u skladu sa tipom postrojea.
2.73 Ureaj za pripremu vode mora imati odgovarajue instrumente da
bi se stalno pratio kvalitet napojne vode.
2.74 Radi detanog hemijskog ispitivaa kvaliteta vode, termoe-
nergetski objekti moraju imati laboratorijsku opremu potrebnu za
ispitivae vode, pare i kondenzata.
2.75 Uzimae probnih uzoraka za laboratorijsko ispitivae treba vr-
iti najmae jedanput u toku smene, ako uputstvom za pogon nije
drukije odreeno.
2.76 Ureaj za pripremu vode mora biti takav da daje kvalitet napojne
vode koji odgovara tipu kotlovskog postrojea da ne bi dolo do
unutraih oteea kotla, odnosno koji odgovara turbinskom
251
postrojeu u pogledu istoe pare da ne bi dolo do zasoavaa
turbinskih lopatica.
2.8 Kontrola i regulacija toplotnog procesa
2.81 Ureaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa moraju biti
izraeni i postaveni tako da obezbeuju pravilno funkci-
onisae postrojea kome slue.
2.82 Za ispravno funkcionisae ureaja za kontrolu i regulaciju
toplotnog procesa u sluaju nestanka struje, mora se obezbediti
snabdevae tih ureaja iz nezavisnog izvora sa moguou auto-
matskog i ruog ukuea. Za ureaje koji koriste ue ili vazduh
pod pritiskom potrebno je isto tako obezbediti rezervno napa-
jae.
2.83 Svi elementi kontrolnih i regulacionih ureaja moraju biti
vidno obeleeni natpisnim ploicama ili brojevima koji od-
govaraju obeleavau u principijelnim i detanim emama. Na
skalama instrumenata moraju crvenim oznakama biti obeleene
najmae i najvee pogonske vrednosti merene veliine.
2.84 Ureaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa pri nor-
malnom radu postrojea, moraju biti stalno u pogonu, a zatitni
organi i signalizacija uvek ispravni i spremni za funkcionisae.
2.85 Kad bilo koji od osnovnih ureaja za kontrolu i regulaciju to-
plotnog procesa otkae, treba odmah obustaviti rad celog postro-
jea.
2.86 Prilikom rada sa ureajem koji sadri ivu, moraju se preduzeti
posebne mere predostronosti. Za takav rad mora biti odreena
naroita prostorija koja obezbeuje higijenske i tehnike uslove
potrebne za bezopasan rad.
2.87 Radna organizacija treba svojim internim propisom da propie
mere bezbednosti koje se sprovode kad se odravae, revizija ili
remont vri za vreme pogona.
2.88 Elektroenergetski objekti moraju imati potrebne laboratorijske
merne instrumente sa odgovarajuim atestima, da bi se omoguilo
proveravae ispravnosti rada ureaja za kontrolu i regulaciju
toplotnog procesa.
3 MOTORI SA UNUTRAIM SAGOREVAEM
3.1 Prvo stavae u pogon motora sa unutraim sagorevaem, kao i
egovo stavae u pogon posle revizije i remonta, treba vriti
pod nadzorom odgovornog rukovodioca odnosnog dela pogona.
3.2 U sluajevima koji prema uputstvu za pogon motora sa unutraim
sagorevaem ugroavaju postrojea ili pogonsko osobe, motor se
mora odmah zaustaviti.
3.3 Ako uputstvom nije drukije odreeno, reviziju motora sa unutra-
im sagorevaem treba sprovoditi posle 2000 do 3000 pogonskih
asova, a remont jedanput godie.
3.4 Motor sa unutraim sagorevaem koji je u hladnoj rezervi mora
se odravati u ispravnom stau kao da se nalazi u pogonu i treba
ga povremeno putati u rad radi probe. Pri duem stajau motor
se mora konzervirati prema uputstvu proizvoaa.
252
3.5 Svi instrumenti, manipulativni organi i sl. moraju biti vidno
obeleeni natpisnim ploicama ili brojevima koji odgovaraju
obeleavau u emama i uputstvima.
3.6 Pre i posle svake revizije i remonta motora sa unutraim sa-
gorevaem, moraju se izmeriti i kontrolisati karakteristini
zazori motora.
3.7 Prilikom odravaa i popravki motora sa unutraim sagoreva-
em, radna mesta moraju biti obezbeena (taka 1.62).
3.8 Ako se motor sa unutraim sagorevaem stava u pogon kom-
primovanim vazduhom, treba stalno kontrolisati i sve naprave i
rezervoare za komprimovani vazduh.
4 HIDROELEKTRANE
4.1 Dovodni organi i brane
4.11 Betonske ili nasute brane treba odravati prema uputstvu iz
investicione tehnike dokumentacije, koje moe biti dopueno
iskustvima steenim u toku rada. Korisnik je duan sainiti
rokovnik pregleda za ostale graevinske objekte, kao to su: brane
i kanali, betonski zidovi, dovodni tuneli, zemani nasipi, obloge
kanala i kameni nabaaji, ureaji za spreavae i uklaae leda,
drenane i oskultacione galerije, ribe staze, prevodnice za
brodove, plovne komore i akumulacioni bazeni.
Kontrolu staa brane treba vriti prema vaeim propisima o
tehnikom osmatrau visokih brana. Na osnovu osmatraa i u slu-
aju veih pomeraa terena, treba hitno preduzeti odgovarajue
mere radi saniraa.
4.12 Ureaj za iee reetki mora u svakom trenutku biti ispravan
i spreman za otklaae ploveeg nanosa.
4.13 Ureaj za otklaae nanosa (kompresor, rezervoar, cevni razvod
itd.) kojim se otklaa nanos sa reetaka dovodnog tunela, mora se
stalno odravati u ispravnom stau.
4.2 Hidromehanika oprema
4.21 Ako postrojea imaju razgranatu hidromehaniku opremu kojom se
uprava dainski iz komandne prostorije, treba, i pored toga to
se kontrola sprovodi preko dobijenih signala, u uputstvima za po-
gon i odravae predvideti odgovarajue postupke u sluaju:
izvanredno niskog vodostaja;
velikih i katastrofalnih voda;
niskih temperatura, koje smrzavaju vodu u blizinu hidromeha-
nike opreme;
dolaska leda.
4.22 Jedanput u est meseci treba, po pravilu, izvriti puno kretae
(zatvarae i otvarae) svake hidromehanike naprave.
Ako postoje pogonske tekoe koje onemoguavaju estomesenu
kontrolu, onda kontrolu treba sprovesti najmae jedanput godi-
e, i to u periodu kad to pogon dozvoava i kad kontrola nee na-
neti tetu energetskom sistemu.
253
4.23 Kontrolu ispravnosti zatvaraa tunelskih ispusta koji se mogu
kontrolisati samo kad su bazeni prazni, treba vriti svakih 10
godina.
4.24 Radna organizacija je duna da obavesti nizvodna nasea i sva
zainteresovana lica o nameravanom praeu akumulacionog je-
zera odnosno isputau velikih voda, da odredi lica koja e da-
vati naloge za manipulisae hidromehanikom opremom zavisno od
koliine vode kao i da predvidi sve potrebne sigurnosne mere u
vezi sa takvim poslom. Radna organizacija je duna i da preduzme
sve mere predviene Pravilnikom o tehnikom osmatrau visokih
brana, kao i da prorauna i odredi domet poplavnog talasa u slu-
aju prskaa brane i da dobijene podatke, zajedno sa obaveteem o
nainu signalizacije uzbune, dostavi nadlenim organima.
4.25 Svake godine treba vriti revizuju svih hidromehanikih ureaja.
Izuzetak ine grube reetke i ostali delovi opreme ija se re-
vizija ne moe izvriti bez potpunog praea uzvodnog korita
odnosno akumulacionog jezera. Godia revizija obuhvata pregled
svih delova hidromehanike opreme, koji su izloeni koroziji, ha-
bau, prau, proputau vode, promeni svojstava materijala, ta-
loeu mua ili kreaka. naroitu pau treba pokloniti
zaptivaima, povrinama nalegaa, zaptivnim prstenovima,
povrinama izloenim kavitaciji i mehanizmima.
4.26 Odravau servomehanizma u sklopu automatskog komandovaa hi-
dromehanikom opremom treba pokloniti veliku pau.
4.27 Posle sprovedene revizije, hidrauline naprave treba podvri
detanom ispitivau kojim e se utvrditi sigurno funkcionisae
svih pripadajuih pogonskih i sigurnosnih ureaja.
4.28 Posle pet godina rada elektrane, korisnik moe smaiti program
godiih revizija, ako se pokae da na pojedinim delovima
ureaja i opreme ne dolazi do promena u periodu izmeu dve godi-
e revizije (nema znatnih oteea od korozije, kavitacije i
sl.).
Korisnik treba, na osnovu iskustava steenih u pogonu, stalno da
dopuava uputstva za pogon, odravae, reviziju i remont hidro-
mehanike opreme i da utvruje vremenske razmake u kojima se poje-
dini radovi na reviziji, odravau i remontu hidromehanike
opreme imaju izvriti.
Ako korisnik smatra da se rok u kome se vri revizija moe produ-
iti, treba za to da trai saglasnost proizvoaa opreme.
4.3 Cevovodi
4.31 Odravau terena na kome se nalazi cevovod treba pokloniti po-
sebnu pau. Radi proveravaa stvarnog staa i egovog upore-
ea sa preaim staem, u uputstvima za odravae, reviziju i
remont cevovoda treba da bude odreen broj godiih geodetskih
merea.
4.32 Ako se pojavi odroavae ili klizae zemita, treba odmah
preduzeti mere za sanirae terena. Tom prilikom treba proveriti
stae repernih taaka na cevovodima.
254
4.33 Posle svakog trusnog pomeraa u zoni cevovoda, treba izvriti
proveravae repernih taaka na cevovodu.
4.34 Dilatacione delove cevovoda i klizne nosae treba odravati u
ispravnom stau.
4.35 Ako cevovod ima zatitu za sluaj prskaa, koja dejstvuje na au-
tomatske zatvarae cevovoda, tu zatitu treba primarno ispitati
najmae dva puta godie i posle svakog trusnog pomeraa u zoni
cevovoda. Ako to nije moguno, treba primeniti sekundarno is-
pitivae.
4.4 Vodne turbine, sa pomonim ureajima
4.41 Reviziju vodne turbine treba, po pravilu, vriti svake godine. Go-
dia revizija obuhvata pregled svih delova turbine koji su izlo-
eni habau, prau, prodirau vode, promeni svojstava
materijala i taloeu mua ili kreaka.
Ovu reviziju vri pogonsko osobe ili specijalizovana organi-
zacija za remont vodnih turbina.
Korisnik vodne turbine, na osnovu rezultata pregleda prilikom
revizije, odluuje koji e se delovi turbine zameniti ili po-
praviti.
4.42 Pre stavaa turbine u pogon po izvrenoj reviziji ili remontu,
treba vriti funkcionalnu probu svih ureaja na turbini (pomo-
nih ureaja, servomehanizama, turbinskih regulatora, preturbin-
skih zatvaraa, centrifugalnih mehanizama, iskuivaa za
poviene temperature, ureaja za brzo zatvarae i dr.). Centrifu-
galno klatno treba primarno ispitati u prisustvu strunog lica
odreenog od strane korisnika.
4.43 Rok za prvu reviziju koja treba da se izvri za vreme trajaa
garantnog roka, odreuju sporazumno korisnik i proizvoa tur-
bine. Ovaj rok ne moe biti dui od 11 meseci, raunajui od dana
kad je zapoeo redovan pogon vodne turbine.
4.44 Posle tree revizije moe se smaiti program godiih revizija,
ako se pokae da na pojedinim delovima turbine ne dolazi do bit-
nih promena u periodu izmeu dve godie revizije.
5 PROIZVODA, PRENOS I RAZVOEE ELEKTRINE
ENERGIJE
5.1 Generatori i sinhroni kompenzatori
5.101 Stavae u pogon generatora ili kompenzatora posle revizije od-
nosno remonta mora se vriti pod nadzorom strunog lica odree-
nog od strane korisnika.
5.102 Pre stavaa maine u pogon treba proveriti da li je ukuena
svetlosna i zvuna signalizacija zatitnih ureaja i kontrolnih
mernih aparata i ureaja. Na svakom svetlosnom znaku mora da
postoji odgovarajui natpis. Pre stavaa maine u pogon posle
izvrenog remonta, mora se ispitati rad svih zatitnih ureaja
maine.
255
5.103 U toku pogona generatora ili sinhronog kompenzatora moraju se
kontrolisati i registrovati veliine koje omoguavaju stalno
praee ispravnosti rada i staa maine.
5.104 Vibracije osovine maine (udvojena amplituda promene osnovnog
poloaja) ne smeju biti vee od najveih dozvoenih vibracija koje
je propisao proizvoa. Ako se u toku pogona maine pojave ab-
normalne vibracije, mainu treba odmah zaustaviti.
Dozvoene vibracije treba da su navedene u uputstvu za pogon ma-
ine.
5.105 U sluajevima koji prema uputstvu za pogon ugroavaju mainu ili
pogonsko osobe, mainu treba odmah zaustaviti.
5.106 Za generatore i sinhrone kompenzatore dozvoen je trajan pogon sa
strujnom nesimetrijom u granicama najvee dozvoene strune
nesimetrije koje je propisao proizvoa.
5.107 Otpor izolacije pobudnog kola generatora ili sinhronog kom-
penzatora ne sme biti mai od vrednosti koju je propisao proizvo-
a. Proizvoa propisuje i nain merea otpora izolacije,
vremenski period u kome se vri meree, napon megometra i vred-
nosti najmaih otpora izolacije na odreenoj temperature i namo-
taja. Ovi podaci treba da su navedeni u uputstvu za pogon i remont
maine.
5.108 Otpor izolacije namotaja statora generatora ili kompenzatora
treba periodino kontrolisati prema podacima proizvoaa nave-
denim u uputstvu za pogon maine. Ako takvi podaci nedostaju, iz-
merene vrednosti otpora treba uporediti sa rezultatima koji su na
priblino istim tmperaturama namotaja dobijeni ranije i prili-
kom prvog stavaa maine u pogon. Ako otpor izolacije znatno
opadne, mainu treba podvri reviziji a eventualno i remontu.
5.109 Ako je delovala zatita od unutraih kvarova i ako je dolo do
automatskog iskuea iz pogona, maina se ne moe staviti u po-
gon pre nego to se ispita uzrok delovaa, pronae i otkloni
kvar. Nalog za ponovno pokretae maine daje struno lice odre-
eno od strane korisnika. Ako je delovala zatita od sponih kva-
rova (prekostrujna zatita, zatita od preoptereea,
prenaponska zatita i sl.), maina se moe, posle detanog pro-
veravaa uzroka reagovaa zatite i donetog zakuka da je za-
tita pravilno reagovala kao sekundarna zatita, ponovo staviti
u pogon ukoliko ne postoji opasnost ponovnog reagovaa zatite i
ukoliko maina nije oteena.
5.110 Generatore i sinhrone kompenzatore koji se nalaze u hladnoj re-
zervi treba kontrolisati i odravati u ispravnom stau kao da su
u pogonu.
5.111 Generatori i sinhroni kompenzatori podleu periodinim re-
vizijama i remontu. Remont generatora i sinhronog kompenzatora
obavezno treba izvriti u roku od jedne godine od dana stavaa
maine u pogon. Docnije remonti se vre po potrebi, a na osnovu
uputstava koja propisuje proizvoa i zakuaka donetih posle
sprovedene revizije. Pri tom se moraju uzeti u obzir i uslovi pod
kojima maina radi.
256
5.112 U skladu sa kvalitetom izolacije namotaja maine, trajaem, obi-
mom i karakterom remonta, a na osnovu uputstva za pogon, tehnika
sluba korisnika odluuje o tome da li je po zavretku remonta
potrebno suee namotaja ili ne. Ako je suee neophodno po-
trebno, treba ga sprovesti u skladu sa uputstvima proizvoaa.
5.113 Pri remontu generatora ili sinhronog kompenzatora hlaenog
vodonikom, istovremeno treba podvri reviziji i eventualnom
remontu i ceo ureaj za hlaee vodonikom. Posebnu pau treba
pokloniti ureajima koji obezbeuju pravilno zaptivae na ma-
ini i sigurnosnim ureajima. Remont ureaja za hlaee treba
vriti prema uputstvima proizvoaa tih ureaja.
5.114 Cevovodi za hlaee vodonikom, cevovodi za ue, cevovodi za
ugen-dioksid itd., treba da su oznaeni bojama u skladu sa takom
2.320 ovih propisa.
5.2 Energetski transformatori
5.201 Ako su prilikom isporuke transformatora skinuti provodni izo-
latori ili konzervator radi lakeg prevoza, a kotao napuen su-
vim vazduhom ili inertnim gasom (azotom), potrebno je proveriti
da li pri prevozu nije dolo do gubea suvog vazduha odnosno
inertnog gasa.
Transformator treba, prema uputstvu proizvoaa, napuniti is-
pitanim transformatorskim uem.
5.202 Dielektrina vrstoa ua u transformatoru treba da odgovara
vaeim jugoslovenskim standardima.
5.203 Pre stavaa transformatora u pogon treba ispitati:
ispravnost primarnih i sekundarnih veza i rad zatitnih
ureaja;
izolaciju namotaja prema taki 5.217 ovih propisa.
5.204 Ventilacija prostora u kome je transformator smeten treba da
omogui rad transformatora sa punim nazivnim optereeem, u
granicama dzvoenog poviea temperature u transformatoru.
5.205 Drenani prostor ispod transformatora, odvodne cevi, jame za
ue i sl., moraju se odravati u ispravnom stau.
5.206 Prvo stavae transformatora pod napon i egovo dae optere-
ee, kao i stavae transformatora u pogon posle opravke ili
remonta, treba da vri struno lice odreeno od strane tehnike
slube korisnika.
5.207 Transformatori i ima pripadajua oprema mogu u pogonu biti
preoptereivani iznad nazivne snage samo u skladu sa uputstvima
proizvoaa i uputstvima za pogon transformatora.
5.208 Transformatori sa smaenom izolacijom namotaja u nultoj taki
mogu da rade u direktno uzemenoj mrei bez uzemea svoje nulte
take, ako je nulta taka zatiena odvodnikom prenapona i ako
pri zemospoju u mrei nulta taka ne dobije nedozvoeno visoki
prenapon.
5.209 U sluaju automatskog iskuea transfomatora dejstvom relejne
zatite od unutraeg kvara (Buholcov rele, diferencijalni
rele, zatita kotla itd.), treba proveriti ispravnost reagovaa
257
zatite, a zatim transformator podvri pregledu radi utvri-
vaa mesta na kome je nastao kvar i veliine kvara.
U sluaju iskuea transformatora dejstvom Buholcovog relea,
treba proveriti sastav gasa u releu. Ako se utvrdi da je gas produkt
sagorevaa, transformator mora da ostane van pogona dok se kvar
ne otkloni.
5.210 Prilikom svog pregleda transformatorske stanice, a najmae dva
puta godie (poetkom i tokom zime), treba proveriti da li ue
u konzervatoru nije ispod odreenog najnieg nivoa, pa ukoliko je-
ste treba doliti prosueno ue do odreenog nivoa.
5.211 Jedanput godie treba proveriti ispravnost rada zatitnih
ureaja transformatora. Ispravan rad Buholcovog relea utvruje
se uduvavaem vazduha u sud sa plovcima, kroz posebne slavine na-
meene za tu svrhu. Posle probe treba iz Buholcovog relea vazduh
ispustiti.
5.212 Jedanput godie treba ispitati dielektrinu vrstou trans-
formatorskog ua. Ako se ne dobije zadovoavajua vrednost, treba
pristupiti filtrirau i sueu ua, a po potrebi i dati ue na
analizu.
5.213 Sua vazduha treba stalno kontrolisati i, po potrebi, dolivati
ue na dno suaa vazduha, zameniti materijal za suee ili ga
podvri sueu.
5.214 Na transformatorima nazivne snage preko 1000 kVA treba po-
vremeno ispitati stae svih delova ureaja za hlaee.
5.215 Ako u zimskom periodu transformator hlaen vodom mora biti van
pogona, potrebno je ispustiti vodu iz cevovoda i sistema za hla-
ee i cevi produvati vazduhom, odnosno primeniti sredstva koja
spreavaju smrzavae vode.
5.216 Jedanput godie treba na konzervatoru otvoriti dou slavinu da
bi istekla eventualno skupena voda.
5.217 Na transformatorima nazivne snage ispod 4 MVA treba meriti ot-
por izolacije namotaja najmae jedanput u etiri godine, a na tran-
sformatorima nazivne snage od 4 MVA i veim najmae jedanput u
dve godine.
Namotaje do 1 kV treba ispitivati megometrom od 1000 V, a na-
motaje viih napona megometrom od najmae 2500 V ili nekom
drugom metodom merea.
Otpor izolacije treba da je u skladu sa uputstvima proizvoaa
transformatora.
5.218 Ako je namotaj transformatora izvaen iz kotla, vraae namotaja
u kotao bez prethodnog suea treba izvriti s obzirom na vreme
koje je transformator proveo van kotla, vlanost okolnog vazduha,
sprovedeno ispitivae i meree, kao i na osnovu miea pro-
izvoaa i uputstava za pogon i odravae transformatora.
5.219 Protivpoarne ureaje transformatora treba kontrolisati i
odravati prema Tehnikim propisima za specijalnu zatitu
17
258
elektroenergetskih postrojea od poara (Dodatak Slubenog
lista SFRJ, br. 16/66).
*
5.3 Elektromotori
5.31 Najveu dozvoenu snagu monofaznog motora i trofaznog motora,
koji se mogu direktno prikuiti na mreu bez pokretaa, odre-
uje korisnik mree na koju se taj motor prikuuje.
5.32 Pre prvog stavaa elektromotora u pogon, kao i pre stavaa
elektromotora u pogon posle remonta, treba ispitati rad egovih
zatitnih ureaja.
5.33 Na elektromotorima sa cirkulacionim hlaeem treba kontro-
lisati optereee motora i temperaturu leita, kao i tem-
peraturu ulaznog i izlaznog vazduha. Na elektromotorima treba
kontrolisati i registrovati one veliine koje je odredila
tehnika sluba korisnika. Veliine moraju biti odreene tako
da se prema ima moe kontrolisati stae motora.
5.34 U pogonu treba povremeno kontrolisati da li elektromotor radi
mirno i bez vibracija. Vibracije motora ne smeju biti vee od
dozvoenih najveih vibracija koje je propisao proizvoa.
5.35 Elektromotore koji se nalaze u rezervi treba kontrolisati i odr-
avati u ispravnom stau.
5.36 Pri remontu elektromotora treba vriti reviziju i remont
pripadajuih ureaja za automatski rad.
5.37 Remont elektromotora koji rade pod normalnim uslovima treba vr-
iti po potrebi, a prema uputstvima proizvoaa i zakucima
donetim posle revizije.
Na elektromotorima koji rade pod teim temperaturnim uslo-
vima, kao i u zapranoj sredini, remont treba sprovoditi najmae
jedanput u dve godine.
5.38 Otpor izolacije namotaja veih elektromotora, koji se nalaze u
normalnom pogonu, treba kontrolisati prema podacima proizvo-
aa navedenim u uputstvu za pogon motora. Ako se ne raspolae
ovim podacima, izmerene vrednosti otpora treba uporediti sa
rezultatima koji su na priblino istim temperaturama namotaja
dobijeni ranije i prilikom prvog stavaa motora u pogon. Ako
otpor izolacije znatno opadne, motor treba podvri reviziji a
eventualno i remontu.
5.4 Nadzemni elektroenergetski vodovi
Odredbe ove take ne odnose se na vodove za elektrinu vuu.
5.401 Prvo stavae voda pod napon i u pogon moe da usledi tek posle
zavretka svih potrebnih radova, poto se prethodno o tome na
pouzdan nain obaveste sva zainteresovana lica (izvoai radova,
nadzorno i pogonsko osobe i stanovnitvo), kako ne bi dolo do
udesa. Pre nego to se vod stavi pod napon, treba utvrditi da li su
odstraeni zatitni kratki spojevi i uzemea.
*
Pravilnik o tehnikim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postroje-
a od poara Slubeni list SFRJ, br. 16/66, 58/72 i 24/75 staven je van snage donoeem Pra-
vilnika o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojea i ureaja od
poara Slubeni list SFRJ, broj 74/90.
259
5.402 Vod se normalno stava direktno pod pun napon mree prilikom
prvog stavaa pod napon. Izuzetno, vod prikuen na elektranu
moe se postepeno staviti pod napon pomou posebnog generatora.
5.403 U mreama sa izolovanom nultom takom ili u mreama uzem-
enim preko induktivnog otpora (Petersenov kalem) dozvoava se
pogon u reimu jednofaznog zemospoja sve dok se ne pronae me-
sto kvara. Nadleno pogonsko osobe ili sluba relejne zatite
mree treba to pre da pronae mesto kvara i da deonicu u kvaru
iskui iz pogona.
5.404 Korisnik vodova mora da ima plan preventivnih pregleda i re-
vizija voda. Uestalost pregleda i revizija zavisi od znaaja voda,
mesnih uslova, broja iskuivaa dejstvom kratkih spojeva, pe-
riodinosti remonta i drugih specifinih uslova.
U sluaju izuzetnih nepogoda i pogoraa atmosferskih prilika
tj. pri pojavi ia, leda, poplava, umskog poara itd., obavezno
treba pojaati kontrolu voda. Ovakva kontrola je potrebna i posle
nekoliko uzastopnih iskuea voda nastalih dejstvom zatite od
kratkog spoja i zemospoja.
5.405 Pri revizijama voda, koje se sprovode bez iskuea voda i uz
dozvoeno peae na stub u skladu sa takom 5.410 ovih propisa,
posebno treba proveriti:
1) da li ima veih oteea provodnika usled kratkih spojeva ili
sluajnih mehanikih oteea:
2) da li je dolo do poveaa ugiba usled termikog preoptere-
ea provodnika, tj. do trajne deformacije materijala provodnika,
kao i do poveaa ugiba ili trajne deformacije provodnika i za-
titne uadi usled dodatnog optereea od leda;
3) da li je dolo do vidnog oteea izolatora mehanikim ili
termikim dejstvom zbog kratkog spoja;
4) da li su metalni delovi za spajae izolatorskih lanaca ote-
eni termikim dejstvom elektrinog luka u toj meri da moe da
doe do pada izolatorskog lanca i provodnika;
5) da li je dolo do prekomerne korozije elinih delova stubova
zbog dotrajalosti ili oteea zatitnih premaza;
6) da li su drveni impregnirani stubovi oteeni odnosno da li na
betonskim stubovima ima prskotina i slinih oteea zbog de-
jstva atmosferskih padavina;
7) da li su oteene konzole, zemovodi, vijci i ostala kon-
strukcija zbog abnormalnih optereea od leda u toku zime;
8) da li su oteena uzemea mesta na kojima su izolatori pri-
vreni, provodnik za uzemee stuba i provodnik za uzemee
zatitnog ueta;
9) da li su ispravne sve tablice za upozoree, brojevi stubova i
oznake faza;
10) da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi
mogli da ugroze vod ili osobe koje izvodi radove i da li uda-
enost objekata koji se grade odgovaraju Tehnikim propisima za
17*
260
gradu nadzemnih elektroenergetskih vodova (Dodatak Slu-
benog lista SFRJ, broj 24/67)
*
11) da li ima novih nepropisno izvedenih ukrtaa sa drugim
objektima ili vodovima;
12) da li su se grane okolnog drvea pribliile vodu toliko da
vie ne postoji sigurnosna udaenost.
5.406 Otpori uzemea stubova treba da su u dozvoenim granicama
predvienim Tehnikim propisima za gradu nadzemnih elek-
troenergetskih vodova. Najmae jedanput u pet godina mora se pro-
veriti stae uzemea svakog stuba. Ako se prilikom takvog
proveravaa pokau nezadovoavajui rezultati, treba izvriti
dopunu i opravku uzemea stuba.
5.407 Periodi i trajae remonta voda, kao i obim i nain remonta,
zavisi od nalaza pri izvrenim revizijama, visine izokeraunikog
nivoa, broja iskuea zbog atmosferskih praea i ostalih
atmosferskih nepogoda, znaaja voda i mogunosti obustavaa
pogona.
Remonti se vre prema prethodno saienom planu remonta, koji
stava tehnika sluba korisnika.
5.408 Radovi na elektroenergetskom vodu vre se samo kad je vod isk-
uen i obostrano uzemen.
Umesto pismene dozvole za rad (taka 1.62) moe se, izuzetno, nalog
za rad izdati telefonskim putem ili putem radija, pri emu obe
strane nalogodavac i rukovodilac radova treba da u obrasce
izdate i overene od strane tehnike slube korisnika unesu tane
podatke.
Zabraeno je da se vremenski poetak rada na vodovima unapred
utvruje, tj. prema prohodnom dogovoru.
5.409 Pre poetka radova, rukovodilac radova proverava nestanak
napona na vodu odgovarajuim ureajem ili tialicom, posle ega
daje nalog da se neposredno ispred i iza radnog mesta svi fazni
provodnici kratko spoje i uzeme.
Po zavretku radova, rukovodilac radova daje nalog svim lano-
vima radne grupe da se povuku sa voda i da se skinu kratki spojevi i
uzemea. Posle ovog rukovodilac radova proverava izvree na-
reea i izvetava ovlaeno lice koje je izdalo dozvolu za rad o
prestanku radova i o skidau obezbeea. Kad rukovodilac radova
i ovlaeno lice popune odgovarajui obrazac prema taki 5.408
ovih propisa, prestaje da vai dozvola za rad i ovlaeno lice iz-
daje nareee za stavae voda pod napon.
5.410 Izuzetno od take 5.408 ovih propisa, radovi na elektroener-
getskim vodovima pod naponom dozvoavaju se samo:
*
Pravilnik o tehnikim normativima za gradu nadzemnih elektoenergetskih vodova
Slubeni list SFRJ, broj 24/67, staven je van snage donoeem Pravilnika o tehnikim nor-
mativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova Slubeni list SFRJ, broj 51/73.
Pravilnik iz 1973. godine, a ija izmena je objavena u Slubenom listu SFRJ, broj 11/80, sta-
ven je van snage donoeem Pravilnika za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova na-
zivnog napona od 1 kV do 400 kV Slubeni list SFRJ, broj 65/88 i Slubeni list SRJ, broj 18/
92 i Pravilnika o tehnikim normativima za izgradu niskonaponskih nadzemnih vodova Slu-
beni list SFRJ, broj 6/92.
261
1) na vodovima nazivnog napona do 250 V prema zemi kad to
pismeno naredi struno lice odreeno od strane korisnika.
Pri ovim radovima moraju se primeniti posebne mere bezbednosti
i mora se upotrebiti odgovarajui izolacioni alat.
Radovi pod naponom su izrino zabraeni, ako bi na mestu rada
elektrina varnica mogla da izazove poar odnosno eksploziju.
Isto tako, radovi pod naponom se ne dozvoavaju po nevremenu pra-
enom atmosferskim praeima;
2) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemi rad pod
naponom mogu vriti samo one radne organizacije koje za takav rad
imaju odobree nadlenog organa, i koje rad vre na osnovu inter-
nih propisa donetih uz saglasnost tog organa;
3) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemi, iji su
provodnici pod naponom rad na delovima koji nisu pod naponom
(stubovima i konzolama) dozvoava se samo kad se vri revizija,
boji ili oprava stub, ako to konstrukcija stuba omoguuje, a to
treba uputstvom o reviziji detano propisati. Rad se dozvoava
samo ako du voda nema jakog vetra ili nepogode;
4) ako se na istim stubovima nalaze dva ili vie voda nazivnog
napona preko 250 V prema zemi rad na jednom vodu, koji je
prethodno iskuen, moe se vriti samo onda ako se ostali vo-
dovi koji su pod naponom ne nalaze u blizini koja moe da dovede u
opasnost lica koja vre rad, pod uslovom da su preduzete sigurno-
sne mere i da se vodovi mogu pouzdano raspoznati.
Ako konstrukcija stuba to omoguuje, preporuuje se da se svaki vod
obelei tako da se vodovi mogu raspoznati i meusobno razli-
kovati sa zeme i sa svake konzole na stubu.
Sigurnosno odstojae mora da uzme u obzir i duinu alata koji se
koristi za te radove.
5.411 Pri peau na zajednike stubove elektroenergetskih vodova
nazivnog napona preko 250 V prema zemi i telekomunikacionih
vodova, moraju se telekomunikacioni vodovi uzemiti i kratko
spojiti i kad su elektroenergetski vodovi iskueni.
5.412 Rastie ispod elektroenergetskih vodova mora se redovno sei
tako da uvek bude obezbeen sigurnosni razmak.
5.5 Energetski kablovski vodovi
5.501 Svaki kablovski vod treba na svojim krajevima da ima oznaku sa
osnovnim podacima, i to: tip kabla, napon, presek, broj ili neku
drugu oznaku kablovskog voda.
5.502 Najvee dozvoeno optereee kabla treba da je u skladu sa poda-
cima proizvoaa uzimajui u obzir i lokalne specifine uslove
hlaea. U sluaju potrebe, naroito za kablove od 110 kV i vie,
optereee treba odrediti uzimajui u obzir merene vrednosti
temperature zeme i specifine termike otpornosti zeme, kao
i faktor dnevnog optereea.
5.503 Ako pogonsko osobe stalno ne kontrolie optereee kablova,
optereee se mora proveravati najmae dva puta godie, i to u
periodu najveih godiih optereea.
262
5.504 U sluaju kvara u kablovskim mreama sa nazivnim naponima do 10
kV dozvoava se preoptereee ispravnih kablova u periodu vr-
nih optereea do one vrednosti i onoliko puta koliko za tu vr-
stu kabla dozvoava proizvoa u svojim uputstvima.
5.505 Korisnik mora imati plan preventivnih pregleda i revizija
kablova. Uestalost pregleda i revizija zavisi od znaaja kablov-
skog voda, mesnih uslova, naina eksploatacije i drugih specifi-
nih uslova pogona.
5.506 Posle poplava treba pregledati otvorene delove kablovske trase,
kao to su: kablovski kanali, kablovska okna (ahtovi) i sl.
5.507 Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV sa
uem ili gasom pod pritiskom treba kontrolisati sve ureaje i ve-
liine koje su uputstvima proizvoaa date za pogon i odravae
kablova.
Na kablovima sa uem pod pritiskom povremeno treba ispitivati,
u skladu sa uputstvima proizvoaa, puee i kvalitet ua u sudo-
vima koji slue za odravae pritiska ua. U toku prve tri god-
ine posle prvog stavaa kabla u pogon, ispitivaa treba
sprovoditi jedanput godie, a posle tog roka u vremenskim
intervalima koje je odredio proizvoa kabla.
5.508 Kablovske prostore, tunele i okna treba odravati u urednom i
istom stau. Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima
su kablovi poloeni treba, po potrebi, premazivati zatitnims
redstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moe skupati
voda, moraju da imaju odgovarajuu drenau.
5.509 Ispravnost uzemea kablova i kablovskih glava, pristupanih
kablovskih spojnica i kablovskih nosaa, treba ispitivati prili-
kom periodinih pregleda kablova i pribora.
5.510 Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih
povrinskih i podzemnih kablovskih prostora, treba ispitivati
prilikom periodinih pregleda kablova i pribora.
5.6 Razvodna postrojea i komande
5.601 Na podesnom i dovono uoivom mestu elektroenergetskog
postrojea treba da se nalazi pregledna jednopolna ema postro-
jea sa osnovnim podacima za aparate, maine i transformatore.
5.602 U neposrednoj blizini jednopolne eme postrojea treba istai
uputstvo za pruae prve pomoi nastradalim od elektrine
struje, kao i za postupak u sluaju izbijaa poara. Pogonsko oso-
be koje vri pogon i odravae elektroenergetskog postrojea
mora biti upoznato sa pruaem prve pomoi nastradalim od
udara elektrine struje, kao i sa rukovaem vatrogasnim apa-
ratima u sluaju izbijaa poara na postrojeu.
5.603 Ako se u toku pogona pojavi smeta koja moe da ugrozi ude odno-
sno postrojee, pogonsko osobe mora odmah preduzeti odgovara-
jue mere.
263
5.604 Posle svakog konanog automatskog iskuea prekidaa dejstvom
zatitnih ureaja, treba ispitati uzrok dejstva i, po potrebi,
pregledati odnosni deo postrojea, ako se radi o aparatu ili ma-
ini u postrojeu. Posebnu pau treba obratiti na dejstvo za-
tite od unutraih kvarova.
Ako nije zapaena nikakva nepravilnost ili kvar, moe se pre-
kida ponovo ukuiti. Vremenski interval ponovnog ukuea
odreuje se u skladu sa uslovima pogona i sa uputstvom proizvoaa
prekidaa.
5.605 Za bezbedan rad u elektroenergetskom postrojeu treba odravati
u ispravnom stau sredstva zatite i tablice za upozoree da se
ne ukuuju delovi postrojea koji su iskueni zbog radova ili
iz kakvih drugih razloga.
Kao sredstva zatite smatraju se stabilne izolacione podloge,
pregrade, izolovane motke i kleta, uad za uzemee i kratko
spajae i druga sredstva zatite.
Za rad u elektroenergetskom postrojeu nazivnog napona prema ze-
mi do 250 V, kao sredstva zatite smatraju se i gumene rukavice i
gumene cipele, ko je pre upotrebe treba pregledait da nisu ote-
ene.
Sva sredstva zatite moraju se uvati na podesnom suvom mestu i
ona moraju odgovarati nazivnom naponu dela postrojea za koji su
nameena. Sredstva zatite moraju biti ispitana i atestirana po
odredbama odgovarajuih standarda i kontrolisana u odreenim
vremenskim razmacima.
5.606 Radovi u elektroenergetskom postrojeu, kako na delovima koji
provode struju, bilo da su pod naponom ili ne, tako i na delovima
koji su u blizini provodnih delova, treba da se vre prema inter-
nim propisima o manipulacijama, radu i bezbednosti rada u
postrojeu, koji se zasnivaju na osnovnim postavkama iz ovih pro-
pisa i sadre detana uputstva za rad u postrojeu (taka 1.5).
5.607 Na delovima postrojea pod naponom radovi su zabraeni. Izu-
zetno se radovi mogu dozvoliti u sledeim sluajevima:
1) u postrojeu nazivnog napona do 250 V prema zemi kad to
pismeno naredi struno lice odreeno od strane korisnika.
Za rad pod ovakvim uslovima mora se koristiti odgovarajui alat i
preduzeti potrebne mere bezbednosti.
Takvi radovi su izrino zabraeni, ako bi na mestu rada
elektrina varnica mogla da izazove poar ili eksploziju. Ovo se
naroito odnosi na prostore, prostorije i magacine sa zapaivim
i eksplozivnim materijalima;
2) u postrojeu nazivnog napona preko 250 V prema zemi, rad na
delovima postrojea pod naponom mogu vriti samo one radne
organizacije koje za takav rad imaju odobree nadlenog organa i
koje rad vre na osnovu internih propisa donetih uz saglasnost
tog organa.
5.608 Prilikom radova u blizini elektroenergetskih postrojea viso-
kog napona, kad su ona pod naponom, treba primeniti zatitna
sredstva koja onemoguuju sluajan dodir delova pod naponom.
264
Razmak izmeu delova pod naponom i zatitnih sredstava ne sme
biti mai od sledeih vrednosti:
Za postrojea nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci mogu
biti i mai, ako se za zatitnu pregradu upotrebi puna ploa od
izolacionog materijala, koja izdrava napon 2,5 kV/mm i ako se ta
ploa postavi izolovanim alatom (motkom) tako da je iskuena
svaka opasnost od dodira. U tom sluaju izolacione ploe (pre-
grade) mogu da budu udaene od delova pod naponom:
5.609 Neispravne ili premoene rasklopne naprave moraju biti ozna-
ene ploama sa upozoreem. Ako su takve naprave sa dainskom
komandom, komanda treba da se iskui odnosno blokira.
5.610 Svi radovi u postrojeu, osim normalnog pogonskog rukovaa, mogu
se vriti samo u prisustvu rukovodioca radova.
Osobe koje vri radove mora da bude duevno i telesno zdravo, a
pri radu potpuno trezno i opremeno odeom koja priaa uz telo.
5.611 Uad primeena za uzemee pri radu mora da su izraena od tan-
kih bakarnih ica i opremena odgovarajuim sigurnim ste-
zakama. Presek ueta treba da je odreen prema najveoj struji
kratkog spoja u postrojeu i egovom trajau, ali najmae treba da
iznosi 25 mm
2
.
5.612 Prilikom izmene neispravnih osiguraa, ne smeju se upotre-
bavati improvizovani i krpeni umeci ve samo originalni i
pravilno odabrani.
5.613 U sunim periodima treba mereem kontrolisati otpor svih
uzemea i proveravati da li su vrednosti u dozvoenim grani-
cama.
Nazivni napon postrojea
kV
Razmak
mm
do 10 500
20 i 35 600
60 800
110 1200
220 2000
Nazivni napon
postrojea
kV
Razmak
mm
do 10 150
20 i 35 300
265
5.614 Metalne konstrukcije postrojea, nosaa aparata i samih aparata
treba da su zatiene antikorozivnim premazima, koje treba
kontrolisati i odravati u ispravnom stau.
5.615 Kablovske kanale i hodnike treba odravati u urednom i istom
stau i kontrolisati odvodavae kanala, naroito posle veli-
kih kia.
5.616 Pogonske prostorije i prostori za razvodna postrojea i komande,
moraju biti oznaeni natpisnim ploama. Na ulaze u postrojea sa
nazivnim naponom preko 250 V prema zemi, treba postaviti i
ploe sa upozoreem na opasnost.
5.617 Razvodna poa, razvodne elije, komandna poa u komandnim
prostorijama i bitne razvodne elemente treba obeleiti odgova-
rajuim natpisnim ploicama i oznakama da bi se izbegla svaka za-
buna pri kretau i manipulacijama.
5.7. Relejna zatita, elektroautomatika i telemehanika
5.701 Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku,
kao sastavni delovi opreme u pogonu, moraju se dobro kontrolisati
i odravati u ispravnom stau.
5.702 Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku mo-
raju se ispitivati povremeno, a najmae jedanput godie. Ispi-
tivaa treba preduzeti i posle veih prepravki, remonta, ili
kvarova na objektima kojima ti ureaji pripadaju, kao i posle veih
prepravki u sekundarnim kolima.
Ispitivaa zatitnih ureaja treba sprovoditi kako na samim re-
leima (sekundarno ispitivae) tako i zajedno sa tienim objek-
tima (primarno ispitivae).
5.703 Kasete ispitanih i podeenih ureaja treba da plombira struno
lice ovlaeno od strane korisnika.
5.704 Ako se neki deo ureaja za relejnu zatitu, elektroautomatiku ili
telemehaniku skida radi ispitivaa u laboratoriji ili radi za-
mene, posle ponovne montae treba ispitati rad celog ureaja.
5.705 Za ureaje relejne zatite, elektroautomatike i telemehanike mo-
raju postojati sve potrebne eme i opisi, i svi radovi se moraju
prema ima vriti.
5.706 Na ploama, pultovima i stalcima, na kojima su smeteni ureaji
relejne zatite, elektroautomatike i telemehanike, moraju da
postoje natpisne ploice sa obeleenim poima ili drugim ozna-
kama koje lako ukazuju kom aparatu, ureaju, odnosno postrojeu
pripadaju zatitni relei, elektroautomatika i telemehanika.
5.707 Svi sekundarni prevodnici moraju na svojim krajevima imati pode-
sne oznake.
5.708 Pri svakom ispravnom ili lanom dejstvu relejne zatite odno-
sno elektroautomatike, treba zabeleiti dobijene signale i pred-
uzeti odgovarajue mere.
5.709 Prilikom rada na ureajima relejne zatite, elektroautomatike i
telemehanike, treba sprovesti mere obezbeea prema internim
propisima radne organizacije o manipulacijama, radu i bezbedno-
sti rada u postrojeu (ta. 1.5 i 5.606).
266
5.710 Ako za ureaje zatite, elektroautomatike ili telemehanike pro-
izvoa propisuje posebne uslove u pogledu prostorije za ihov
smetaj, treba se tih uslova pridravati. Ovo se naroito odnosi
na vlanost, vibracije, temperaturu, stepen zagaenosti okoline
itd.
Ako to zahteva tehnoloki proces, moraju se preduzeti dopunske
mere, kao to su: hlaee, suee, priguivae vibracija itd.
5.8 Zatita od prenapona
5.81 U razvodnim postrojeima na otvorenom prostoru povremeno
treba kontrolisati stepen korozije zatitnih zemovodnih
konstrukcija i uadi (ako postoje), postavenih za zatitu od at-
mosferskih prenapona.
5.82 Povremeno treba proveriti kvalitet visokonaponskih odvodnika
prenapona na taj nain to e se najmae u tri godine jedanput ski-
nuti 10% odvodnika iste proizvode i ispitati u odgovarajuoj la-
boratoriji.
5.83 U sluaju deliminog ili potpunog razaraa odvodnika prenapona
zbog atmosferskih praea, treba detano pregledati razorene
delove odvodnika da bi se utvrdio uzrok razaraa i spreila
naknada slina razaraa odvodnika.
5.84 Iskrita treba podesiti prema koordinaciji izolacije za aparate
u postrojeu.
5.85 Da bi se u direktno uzemenim visokonaponskim mreama smaile
eventualne prevelike struje zemospoja, pojedina direktna uzem-
ea nultih taaka transformatora mogu da se iskue. Iskuea
t reba sprovestio na osnovu dokumentovane analize, s tim da ostanu
uslovi za direktno uzemene mree. Istovremeno treba voditi ra-
una da se pri eventualnom iskueu jednog dela mree ne dobije
u preostalom delu mree nedovono uzemene zbog toga to su
neke nulte take iskuene radi smaea struje zemospoja, a to
bi imalo za posledicu nedozvoene prenapone pri zemospoju.
5.86 Pogon mree sa izolovanom nultom takom moe da se odvija, ako
kapacitivna struja zemospoja te mree nije suvie velika.
Preporuuje se da kapacitivna struja zemospoja ne pree sledee
vrednosti:
Nazivni napon mree
kV
Kapacitivna struja zemospoja
A
6 30
10 20
20 15
35 i vie 10
267
Ako kapacitivna struja zemospoja pree navedene vrednosti,
treba mreu razdvojiti ili primeniti uzemee nulte take da bi
se spreile prenaponske pojave pri zemospoju.
5.87 Sve kvarove i iskuea zbog prenapona treba prouiti da bi se
spreile posledice.
5.88 Povremeno treba kontrolisati uzemea postrojea i ispravnost
spojeva odvodnika prenapona sa sistemom uzemea.
6 POMONI POGONI
6.1 Akumulatori i akumulatorske prostorije
6.11 Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati.
Ventilacioni otvori treba da su zatieni od ulaska maih
ivotia i pravtine i premazani bojama otpornim prema kise-
linama. Gori ventilacioni otvor mora da bude na najviem mestu
prostorije. Bateriju treba na podesan nain zatititi od direkt-
nog sunanog zraea.
6.12 Na ulaznim vratima akumulatorske prostorije treba postaviti
plou sa natpisom Akumulatorska prostorija Zabraeno pu-
ee i upotreba vatre.
6.2 Pneumatski ureaji
6.21 U skladu sa uputstvima za odravae objekata i postrojea treba
stalno kontrolisati odgovarajue merne instrumente da bi pri-
tisak zbijenog vazduha bio u odreenim granicama.
6.22 Povremeno treba kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, re-
dukcionih, zapornih i povratnih ventila, kao i ostale delove pne-
umatskih ureaja. Iz kondenzacionih sudova treba redovne
isputati skupenu vodu.
6.23 Gubitak vazduha u ureaju za zbijeni vazduh i uestalost rada
kompresora treba kontrolisati. Ako se utvrdi da cevi proputaju
vazduh, mora se kvar odmah otkloniti. Uestalost i trajae rada
kompresora ne smeju da preu vrednosti koje je propisao proizvo-
a.
268
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODRAVAE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA I VODOVA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za pogon i odr-
avae elektroenergetskih postrojea i vodova.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenergetske objekte
za elektrinu vuu i za posebne namene u rudnicima, u elektrohemijskoj
industriji i na slinim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
lan 2.
1) elektroenergetsko postrojee (u daem tekstu: postrojee) tran-
sformatorska stanica, odnosno razvodno postrojee je objekat nameen za
transformaciju, odnosno razvoee elektrine energije;
2) elektroenergetski objekat (u daem tekstu: objekat) je objekat koji
slui za proizvodu, prenos, transformaciju ili razvoee (distri-
buciju) elektrine energije;
3) elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvo-
reni prostori, odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojea, u ko-
jima smeju da se nalaze samo lica koja odravaju postrojea ili ima
rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije moe biti dozvoen
samo pod strunim nadzorom;
4) elektroenergetski nadzemni vod (u daem tekstu: nadzemni vod) je
vod koji slui za nadzemno voee provodnika za prenos i razvoee
(distribuciju) elektrine energije;
5) elektroenergetski podzemni vod (u daem tekstu: podzemni vod, je
vod koji slui za podzemno voee provodnika za prenos i razvoee
(distribuciju) elektrine energije;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 41/93.
269
6) elektroenergetski vod (u daem tekstu: vod) je zajedniki naziv za
nadzemni i podzemni vod;
7) pogon je stae objekta u procesu proizvode, prenosa i razvoea
elektrine energije;
8) opsluivae je upravae i manipulacija pogonom i nadlgedae
pogona;
9) odravae objekata je rad kojim se obezbeuje tehniki ispravno
stae objekta (otklaae kvarova, revizija, remont, rekonstrukcija i po-
gonska ispitivaa);
10) revizija je periodini pregled objekata radi utvrivaa ihovog
staa i pogonske sposobnosti;
11) remont je rad koji ma za ci da se veim popravkama i zamenama do-
trajalih delova, u granicama pogonskih potreba, objekat odri u tehniki
ispravnom stau.
lan 3.
Radi pravilnog odravaa i koriea objekata, kao i radi ihove
vee pogonske sigurnosti, za objekte mora da postoji tehnika dokumen-
tacija, koja, zavisno od vrste, znaaja i veliine objekata, po pravilu, sa-
dri:
1) glavne karakteristike objekta, opreme, ureaja i aparata, eme po-
strojea sa osnovnim podacima o glavnim elementima;
2) dosije graevinskog dela objekta, sa podacima o lokaciji i nosivo-
sti terena kao i situacioni plan temea objekta i svih delova koji se na-
laze u zemi;
3) sve promene i rekonstrukcije kojima se meaju osnovne karakte-
ristike objekta;
4) izvetaje o reviziji i remontu objekta;
5) zapisnike o ispitivau funkcionalnosti zatitnih i regulacio-
nih ureaja.
Objekti se odravaju prema odgovarajuim jugoslovenskim stanar-
dima i propisima o tehnikim normativima, prema uputstvima proizvo-
aa i prema internim tehnikim propisima i godiim planovima
korisnika, zasnovanim na pogonskom iskustvu i praeu razvoja tehno-
logije odravaa.
lan 4.
Pri odravau prostorija, postrojea i pomonih ureaja moraju
biti ispueni sledei uslovi:
1) elektrine pogonske prostorije moraju biti iste i uredne i u
ima se ne smeju nalaziti predmeti koji nisu funkcionalno povezani sa
namenom tih rpostorija.
Elektrine pogonske prostorije u koje se povremeno ulazi moraju
biti zakuane, a kuevi se moraju uvati na za to odreenom mestu;
2) putevi unutraih i sponih komunikacija u postrojeu ne smeju
biti zakreni;
3) ureaji za provetravae i klimatizaciju vazduha, osvetee i
grejae moraju se redovno odravati. Instalacije za rezervno (pomono)
osvetee moraju se uredno odravati;
270
4) celokupan pomoni izolovani alat, izolaciona oprema i druga
sredstva koja slue za rad u elektroenergetskom postrojeu moraju biti
ispravna.
II. POSTROJEA
1. Energetski transformatori
lan 5.
Ako su prilikom isporuke energetskih transformatora (u daem tek-
stu: transformatori) skinuti provodni izolatori ili konzervator radi
lakeg prevoza, a kotao napuen suvim vazduhom ili inertnim gasom (azo-
tom), proverava se i da li je pri prevozu dolo do gubea suvog vazduha,
odnosno inertnog gasa.
Transformator se, prema uputstvu proizvoaa, puni ispitanim tran-
sformatorskim uem.
Dielektrina vrstoa ua u transformatoru mora da odgovara jugo-
slovenskom standardu JUS N.A5.014.
Pre stavaa transformatora u pogon, ispravnost primarnih i se-
kundarnih veza i rad zatitnih ureaja, kao i izolacija namotaja ispituje
se prema lanu 10. ovog pravilnika.
lan 6.
Ventilacija prostora u kome je transformator smeten mora da
omogui rad transformatora s punim nazivnim optereeem, u granicama
dozvoenog poviea temperature u transformatoru.
lan 7.
Transformatori i oprema koja im pripada mogu u pogonu biti pre-
optereivani iznad nazivne snage samo prema tehnikim uputstvima pro-
izvoaa i uputstvima za pogon transformatora.
lan 8.
Transformatori sa smaenom izolacijom namotaja u nultoj taki
mogu da rade u direktno uzemenoj mrei bez uzemea svoje nulte take
ako je nulta taka zatiena odvodnikom prenapona i ako pri zemospoju u
mrei nulta taka ne dobije nedozvoeno visoki prenapon.
lan 9.
Rad zatitnih ureaja energetskih transformatora proverava se:
1) pre prvog stavaa objekta u pogon;
2) povremeno, a najmae jedanput u etiri godine, to se proceuje na
osnovu znaaja i starosti objekta, odnosno uestalosti delovaa za-
titnih ureaja.
U sluaju automatskog iskuea transformatora dejstvom za-
titnih ureaja od unutraeg kvara (Buholcov relej, diferencijalni re-
lej, zatita kotla itd.), proverava se ispravnost zatite, a zatim se
transformator podvrgava pregledu radi utvrivaa mesta na kome je na-
stao kvar i veliine kvara.
271
U sluaju iskuea transformatora dejstvom Buholcovog releja,
proverava se sastav gasa u releju. Ako se utvrdi da je gas produkt sa-
gorevaa, transformator mora da ostane van pogona dok se kvar ne ot-
kloni.
lan 10.
Dielektrina vrstoa ua energetskog transformatora ispituje se:
10 pre prvog stavaa u pogon;
2) posle dueg stajaa van pogona;
3) posle veih prepravki transformatora;
4) najmae svake etvrte godine, kod transformatora nazivne snage
iznad 4 MVA.
Na energetskim transformatorima mora se meriti otpor izolacije
namotaja, i to;
10 pre prvog stavaa u pogon, posle dueg stajaa van pogona i posle
transporta i veih popravki;
2) povremeno, a najmae jedanput u toku etiri godine na ener-
getskim transformatorima nazivne snage iznad 4 MVA.
Namotaji do 1 kV ispituju se megaommetrom od 1 000 V, a namotaji vi-
ih napona megaommetrom od najmae 5 000 V ili nekom drugom odgovara-
juom metodom merea.
Otpornost izolacije mora biti u skladu sa tehnikim uputstvom pro-
izvoaa energetskih transformatora.
lan 11.
Prilikom svakog pregleda transformatorske stanice, a najmae dva
puta godie (poetkom i tokom zime), proverava se da li je je u konzer-
vatoru ispod odreenog najnieg nivoa i ako jeste, doliva se prosueno
ue do odreenog nivoa.
Najmae jedanput u etiri godine, na konzervatoru se otvara doa
slavina da bi istekla eventualno skupena voda.
lan 12.
Na transformatorima nazivne snage preko 1 000 kVA povremeno se
ispituje stae svih delova ureaja za hlaee.
Ako u zimskom periodu transformator hlaen vodom mora biti van
pogona, voda iz cevovoda i sistema za hlaee se isputa i cevi se produva-
vaju vazduhom, odnsono primeuju se sredstva koja spreavaju smrzavae
vode.
lan 13.
Ako je namotaj transformatora izvaen iz kotla, vraa se u kotao bez
prethodnog suea zavisno od vremena koje je transformator proveo van
kotla, vlanosti okolnog vazduha, sprovedenog ispitivaa i merea.
lan 14.
Protivpoarni ureaji transformatora kontroliu se i odravaju
prema propisu o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih
postrojea i ureaja od poara.
272
2. Razvod i komande
lan 15.
Na podesnom i dovono uoivom mestu elektroenergetskog po-
strojea mora da se nalazi pregledna jednopolna ema postrojea, sa
osnovnim podacima o aparatima, mainama i transformatorima.
lan 16.
Neispravni ili premoeni rasklopni ureaji moraju biti posebno
obeleeni i oznaeni u dokumentaciji. Ako su ti ureaji sa dainskom
komandom, komanda mora da se iskui, odnosno blokira.
lan 17.
Prilikom izmene neispravnih osiguraa ne smeju se upotrebavati
improvizovani i krpeni umeci, ve samo originalni i pravilno
odabrani.
lan 18.
Povremeno meree otpornosti uzemea vri se prema odgovaraju-
im propisima o tehnikim normativima.
lan 19.
Razvodna poa, razvodne elije, komandna poa u komandnim pro-
storijama i svi razvodni elementi obeleavaju se odgovarajuim natpi-
snim ploicama i oznakama da bi se izbegla svaka zabuna pri kretau i
manipulacijama.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti posebno oznaene. Na
ulaze postrojea sa nazivnim naponom preko 250 V prema zemi postavaju
se tablice sa upozoreem na opasnost.
lan 20.
Kablovski kanali i hodnici odravaju se uredno i isto i kontro-
liu odvodni kanali, naroito posle velikih kia.
3. Relejna zatita, elektroautomatika i telemehanika
lan 21.
Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku mo-
raju se ispitati:
1) pre prvog stavaa objekta u pogon:
2) posle veih prepravki, remonta ili kvarova na objektima kojima ti
ureaji pripadaju, kao i posle veih prepravki u sekundarnim kolima;
3) povremeno, zavisno od znaaja tienog objekta, starosti i uesta-
nosti kvarova na ureajima, a najmae jedanput u etiri godine.
Ispitivae zatitnih ureaja sprovodi se zajedno sa ispitivaem
tienih objekata, a ako nije bilo radova u sekundarnim kolima, dovono
je samo ispitivae releja.
273
Kuita, odnosno sklopovi ispitanih i podeenih ureaja plombira
struno lice koje je ovlastio korisnik.
Ako se neki deo ureaja za relejnu zatitu, elektroautomatiku ili
telemehaniku skida radi ispitivaa u laboratoriji ili radi zamene, posle
ponovne montae ispituje se rad celog ureaja.
lan 22.
Ram, relejne table i ormari za smetaj ureaja relejne zatite,
elektroautomatike i telemehanike moraju da imaju natpisne ploice sa
obelenim poima ili drugim oznakama koje ukazuju kom aparatu, funkciji
odnosno delu postrojea pripadaju zatitni relej, elektroautomatike i
telemehanika. Svi sekundarni provodnici moraju se obeleiti na svojim
krajevima.
4. Pomoni pogoni
lan 23.
Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati.
Ventilacioni otvori moraju biti zatieni od u ulaska maih ivotia
i pravtine i premazani bojom otpornom na kiseline. Gori ventilaci-
oni otvor mora da bude na najviem mestu prostorije. Baterija mora biti
zatiena od direktnog sunevog zraea.
Na ulazna vrata akumulatorske prostorije postava se ploa s nat-
pisom Akumulatorska prostorija Zabraeno puee i upotreba vatre.
Radovi na odravau akumulatorskih baterija izvode se prema
tehnikim uputstvima proizvoaa.
Ispravnost na odravau akumulatorskih baterija izvode se prema
tehnikim uputstvima proizvoaa.
Ispravnost razvoda pomonih napona proverava se:
1) pre prvog stavaa objekta u pogon;
2) posle veih prepravki u kolima;
3) povremeno, zavisno od starosti razvoda i uestalosti kvarova, a
najmae jedanput u etiri godine.
lan 24.
U skladu sa uputstvima za odravae objekata i postrojea, odgova-
rajui merni instrumenti moraju se kontrolisati da bi pritisak zbijenog
vazduha bio u odreenim granicama.
Mora se kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, redukcionih,
zapornih i povratnih ventila kao i ostalih delova pneumatskih ureaja, a
voda iz kondenzacionih sudova mora se redovno isputati.
Mora se kontrolisati gubitak vazduha u ureaju za zbijeni vazduh i
uestalost rada kompresora i ako se utvrdi da cevi proputaju vazduh, kvar
se odmah mora otkloniti. Uestalost i trajae rada kompresora moraju
biti u granicama vrednosti koje odredi proizvoa.
18
274
III. VODOVI
1. Nadzemni vodovi
lan 25.
Prvo stavae voda pod napon i u pogon moe da usledi tek posle
zavretka svih potrebnih radova, poto se prethodno o tome na pouzdan
nain, obaveste sve organizacije koje imaju prikuke na tom vodu i lica
odgovorna za organizaciju rada.
Pre nego to se vod stavi pod napon, utvruje se da li su odstraeni
zatitni kratki spojevi i uzemea. Vod se, po pravilu, stava direktno
pod pun napon mree prilikom prvog stavaa pod napon.
lan 26.
Pri revizijama voda koje se sprovode bez iskuea voda, posebno se
proverava:
1) da li ima veih oteea provodnika usled kratkih spojeva ili
sluajnih mehanikih oteea;
2) da li je usled termikog preoptereea provodnika dolo do
poveaa ugiba ili do trajne deformacije materijala provodnika, kao i da
li je usled dodatnog optereea od leda dolo do poveaa ugiba ili
trajne deformacije provodnika i zatitne uadi;
3) da li je mehanikim ili termikim dejstvom zbog kratkog spoja
vidno oteen izolator;
4) da li su termikim dejstvom elektrinog luka metalni delovi za
spajae izolatorskih lanaca oteeni u toj meri da to moe prouzro-
kovati pad izolatorskog lanca i provodnika;
5) da li je zbog dotrajalosti ili oteea zatitnih premaza dolo
do prekomerne korozije elinih delova stubova;
6) da li su zbog dejstva atmosferskih padavina drveni impregnirani
stubovi oteeni, odnosno da li na betonskim stubovima ima prskotina
ili slinih oteea;
7) da li su zbog abnormalnih optereea od leda u toku zime ote-
ene konzole, zemovodi, vijci i ostala konstrukcija;
8) da li su oteena uzemena mesta na kojima su izolatori privr-
eni, provodnik za uzemee stuba i provodnik za uzemee zatitnog
ueta;
9) da li su ispravne sve tablice za upozoree, brojevi stubova i
oznake faza;
10) da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi mo-
gli da ugroze vod ili osobe koje izvodi radove i da li je udaenost obje-
kata koji se grade u skladu sa odgovarajuim propisima o tehnikim
normativima;
11) da li ima novih nepropisno izvedenih ukrtaa sa drugim ob-
jektima ili vodovima;
12) da li su se grane okolnog drvea pribliile vodu toliko da ne po-
stoji sigurnosna udaenost.
275
lan 27.
Otpornost uzemea stubova mora biti u granicama odreenim od-
govarajuim propisom o tehnikim normativima.
lan 28.
Rastie ispod elektroenergetskih vodova mora se redovno sei, tako
da uvek bude obezbeen sigurnosni razmak.
2. Podzemni (kablovski) vodovi
lan 29.
Na krajevima kablovskog voda mora da se nalazi oznaka sa osnovnim
podacima (tip kabla, napon, presek, broj) ili neka druga oznaka kablovskog
voda.
lan 30.
Najvee dozvoeno optereee kabla mora biti u skladu s tehnikim
uputstvom proizvoaa, pri emu se uzimaju u obzir i specifini lokalni
uslovi hlaea. U sluaju potrebe, naroito za kablove od 110 kV i vie,
optereee se odreuje tako to se uzimaju u obzir merena vrednost tempe-
rature zeme i specifina termika otpornost zeme, kao i faktor dnev-
nog optereea.
U sluaju kvara u kablovskim mreama sa nazivnim naponima do 10 kV,
dozvoeno je preoptereee ispravnih kablova u periodu vrnih optere-
ea prema tehnikom uputstvu proizvoaa.
lan 31.
Posle poplave pregledaju se otvoreni delovi kablovske trase, kao
to su kablovski kanali, kablovska okna (ahtovi) i sl.
lan 32.
Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV kontro-
liu se svi ureaji i veliine koje su tehnikim uputstvima proizvoaa
date za pogon i odravae kablova.
lan 33.
Kablovski prostori, tuneli i okna odravaju se uredno i isto.
Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima su kablovi poloeni
premazuju se, po potrebi, zatitnim sredstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moe skupati
voda, moraju da imaju odgovarajuu drenau.
Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih povr-
inskih i podzemnih kablovskih prostora ispituje se prilikom periodi-
nih pregleda kablova i pribora.
18*
276
IV. ZATITA OD PRENAPONA
lan 34.
U razvodnim postrojeima na otvorenom prostoru povremeno se
kontrolie stepen korozije zatitnih zemovodnih konstrukcija i uadi
(ako postoje) postavenih za zatitu od atmosferskih prenapona.
lan 35.
U sluaju deliminog ili potpunog razaraa odvodnika prenapona
zbog atmosferskih praea, detano se pregledaju razoreni delovi od-
vodnika da bi se utvrdio uzrok razaraa i spreila sistemska greka.
Iskrita se podeavaju prema koordinaciji izolacije za aparate u
postrojeu.
lan 36.
Da bi se direktno uzemenim visokonaponskim mreama smaile
eventualne prevelike struje zemospoja, pojedina direktna uzemea nul-
tih taaka transformatora mogu da se iskue. Iskuea se sprovode na
osnovu dokumentovane analize, s tim to moraju biti ispueni uslovi za
direktno uzemee mree. Istovremeno, pri eventualnom iskueu jed-
nog dela mree, u preostalom delu mree ne sme se pojaviti nedovono uze-
mee, zbog toga to su neke nulte take iskuene radi smaea struje
zemospoja, a to bi imalo za posledicu nedozvoene prenapone pri ze-
mospoju.
lan 37.
Pogon mree sa izolovanom nultom takom moe da se odvija ako
kapacitivna struja zemospoja te mree nije suvie velika. Dozvoene
vrednosti kapacitivne struje zemospoja su:
Ako kapacitivna struja zemospoja pree navedene vrednosti, mrea
se razdvaja ili se primeuje uzemee nulte take da bi se spreile prena-
ponske pojave pri zemospoju.
lan 38.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe
Pravilnika o tehnikim merama za pogon i odravae elektroenergetskih
postrojea Slubeni list SFRJ, br. 19/68, koje se odnose na pogon i odr-
avae elektroenergetskih postrojea i vodova.
lan 39.
benom listu SRJ.
Nazivni napon mree
kV
Kapacitivna struja zemospoja
A
6 30
10 20
20 15
35 i vie 10
277
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU SREDE-
NAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSEIM
KABLOVSKIM SNOPOM
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradu
sredenaponskih nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na izgradu sredena-
ponskih nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom funkcionalno
vezanih za odnosni objekat (npr. osvetee puteva, sportskih objekata, gro-
ba, elektronergetskih objekata i sl.).
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na neizolovane delove
sredenaponskih nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom.
lan 2.
1) sredenaponski nadzmeni vod izveden samonoseim kablovskim
snopom (u daem tekstu: vod) jeste skup elemenata za nadzemni razvod
elektrine energije, iji je nazivni napon od 1 kV do ukuivo 45 kV, a sa-
stoji se od uporita i jednog ili vie sistema provodnika;
2) sistem provodnika je skup provodnika jednog sredenaponskog
trofaznog sistema u obliku samonoseeg kablovskog snopa sredeg napona;
3) provodnik je ue samonoseeg kablovskog snopa sredeg napona,
koji kao element voda neposredno razvodi elektrinu energiju;
4) izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa sredeg napona (u da-
em tekstu: izolovano ue) je ue izolovano izolacijom koja odgovara ste-
penu izolacije nazivnog napona;
5) nosee ue samonoseeg kablovskog snopa sredeg napona (u daem
tekstu: nosee ue) je poueni snop ica od istog ili razliitih mate-
rijala;
*
278
6) samonosei kablovski snop sredeg napona (u daem tekstu: SN
SKS) je poueni snop izlovanih uadi oko noseeg ueta;
7) uporite je stub, zidni nosa, krovni nosa i konzola sa opremom,
koje kao element voda slui za prihvatae SN SKS-a prema nameni u vodu
moe da bude nosee uporite, ugaono uporite, kraje uporite i upori-
te za rastereee i granae, a sastoje se od glave trupa i temenog dela;
8) nosee uporite je uporite za nosee prihvatae SN SKS-a u
pravolinijskom delu trase voda;
9) ugaono uporite je uporite za nosee prihvatae SN SKS-a na me-
stima gde trasa vode skree;
10) kraje uporite je uporite za zatezno prihvatae SN SKS-a na
mestima gde se trasa voda zavrava;
11) uporite za rastereee i granae je uporite za nosee ili
zatezno prihvatae SN SKS-a u raznim smerovima i pravcima;
12) trasa voda je niz dui koji spajaju projekcije vertikalnih osa
uporita ili horizontalnoj ravni;
13) ugao skretaa trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180 odu-
zme unutrai ugao trase voda;
14) normalno dozvoeno naprezae noseeg ueta je naprezae nose-
eg ueta koje se dobija deeem 40% sile kidaa noseeg ueta sa raun-
skim presekom noseeg ueta;
15) najvee raunsko naprezae je horizontalna komponenta na-
prezaa noseeg ueta na istezae u rasponu, ija se vrednost odabira, ali
ne moe se odabrati vea vrednost od vrednosti normalnog dozvoenog na-
prezaa noseeg ueta. Temperatura na kojoj se oekuje najvee raunsko
naprezae je ili -5 C zajedno sa dodatnim teretom od obleivaa SN SKS-a
ili -20 C;
16) najvea raunska sila noseeg ueta je proizvod najveeg ra-
unskog naprezaa sa raunskim presekom noseeg ueta;
17) raspon je deo trase voda izmeu dva susedna uporita odnosnog
voda;
18) poe raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat
koji je u odnosu sa vodom;
19) duina raspona je horizontalna udaenost izmeu taaka prihva-
taa noseeg ueta u rasponu;
20) prelazni raspon je raspon u kojem SN SKS prelaze preko objekta
koji se nalazi u pou raspona;
21) optereee od mase SN SKS-a na taku prihvataa vertikalno na-
nie je proizvod podune mase SN SKS-a, gravitacionog ubrzaa i gravita-
cionog raspona uporita;
22) dodatno optereee od obleivaa SN SKS-a (u daem tekstu: ob-
led) na taku prihvataa vertikalno nanie je proizvod dodatnog tereta
od obleivaa SN SKS-a i gravitacionog raspona uporita;
23) dodatno optereee od pritiska vetra na SN SKS je proizvod
pritiska vetra, spoaeg prenika SN SKS-a i poluzbira duine sused-
nih raspona uporita;
24) dodatno optereee od pritiska vetra na uporite je proizvod
pritiska vetra, koeficijenta dejstva vetra na uporite i projekcija
povrine napadnute vetrom u ravni upravnoj na smer vetra;
279
25) gravitacioni raspon uporita (u daem tekstu: gravitacioni ra-
spon) je horizontalna udaenost izmeu temenih taaka lananica noseeg
ueta susednih raspona uporita pri temperaturi noseeg ueta -5 C za-
jedno sa obledom;
26) temena taka lananice je najnia taka lananice;
27) lananica je teorijska kriva linija kojom se nosee ue zameuje
u grafikom i teorijskom predstavau SN SKS-a;
izmeu lananice u rasponu i tla ili objekta koji se nalazi u pou raspona
pri temperaturi noseeg ueta 40 C ili -5 C zajedno sa obledom, a koja
daje vei ugib;
29) sigurnosna udaenost je najmaa dozvoena udaenost u bilo kom
pravcu izmeu SN SKS-a i objekta koji se nalazi u pou raspona pri tempe-
raturi noseeg ueta 40 C zajedno sa dodatnim optereeem od pritiska
vetra;
30) horizontalna sigurnosna udaenost je sigurnosna udaenost u ho-
rizontalnoj ravni;
31) ugib je vertikalna udaenost izmeu prave koja spaja dve take ra-
spona u kojima se nosee ue prihvata i lananice;
32) trup uporita je deo konstrukcije uporita koji slui za verti-
kalno izdizae glave uporita iznad tla ili objekta koji se nalazi u pou
raspona;
33) glava uporita je deo konstrukcije uporita sa opremom;
34) oprema uporita je skup elemenata koji slue za prihvatae no-
seeg ueta na konstrukciju;
35) slobodni profil je povrina poprenog preseka saobraajnice
potreban za funkcionisae saobraajnice;
36) izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nad-
zemni izolovni telekomunikacioni provodnik ili nadzemni telekomuni-
kacioni kabl ili nadzemni kabl kablovske televizije;
37) zakloeni deo voda je onaj deo voda koji je nii od okolnih obje-
kata ili ume uz koridor voda;
38) koridor voda je prostor u rasponima oivien projekcijom noseeg
ueta u horizontalnoj ravni pri temperaturi noseeg ueta 40 C zajedno
sa pritiskom vetra.
lan 3.
Na podruju gde postoji opasnost od poara, opasnost od dodira i po-
treba za smaeem presecaa ume ili rastia, vodovi se grade SN SKS-
om.
II. ODREIVAE VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I
KOEFICIJENTA DEJSTVA VETRA
lan 4.
Vrednost obleda odreuje se za povratni period od pet godina.
Vrednost obleda ne moe biti maa od 16 N/m, osim kada se vod gradi
na podruju gde se obleivae evidentno ne pojavuje.
280
lan 5.
Vrednost pritiska vetra odreuje se za povratni period od pet go-
dina, za visinsku zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moe smaiti do 70% vrednosti pritiska
vetra iz stava 1. ovog lana za zakloene delove voda i za trasu voda koja se
nalazi u lokalno geografski zakloenom podruju, kao i za trasu voda koja
se nalazi u pravcu najeih vetrova.
Vrednost pritiska vetra ne moe biti maa od 500 N/m.
lan 6.
Vrednosti koeficijenta dejstva vetra za sledee oblike uporita su:
1) etvorougaoni presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
2) poligonalni presek. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
3) okrugli presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7
4) dva stuba etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni
koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa mai od dvo-
struke strane preseka). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja pro-
lazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa mai od dvostrukog pre-
nika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
6) reetkasti od profila u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
7) reetkasti od cevi u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,1
8) reetkasti od profila etvorougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . 2,6
9) reetkasti od cevi etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
10) reetkasti od profila trougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8.
III. OPTI USLOVI ZA SN SKS, OPREMU ZA PRIHVATAE,
NASTAVAE I SPAJAE SN SKS
lan 7.
Konstrukcija izolovanog ueta utvrena je odgovarajuim jugoslo-
venskim standardima.
Vrednost normalnog dozvonog naprezaa odreena je u propisu o
tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
lan 8.
Nastavae noseeg ueta vri se iskuivo spojnicom koja je od
materijala i oblika koji ne smauje mehanike karakteristike, a spoj
zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu kidaa mau od sile kidaa nose-
eg ueta.
Nastavae izolovanog ueta vri se spojnicom koja obezbeuje
elektrinu provodivost i izolaciju koja odgovara stupu izolacije na-
zivnog napona.
lan 9.
Oprema za prihvatae i spajae SN SKS-a mora da je otporna na
atmosferske uticaje i da sprei habae plata SN SKS-a.
281
Oprema za prihvatae SN SKS-a pri skretau trase voda mora da bude
tako postavena da se sprei habae plata SN SKS-a.
IV. ODREIVAE VREDNOSTI OPTEREEA UPORITA
lan 10.
Odreivae vrednosti optereea uporita vri se odreivaem
optereea elemenata uporita, a prema nameni uporita u vodu i oeki-
vanom optereeu.
Pri odreivau vrednosti oekivanog optereea ne uzima se u ob-
zir optereee uporita na torziju, dodatno optereee od obleivaa
opreme uporita, kao ni dodatno optereee od pritiska vetra na opremu
uporita.
lan 11.
Odreivae vrednosti optereea trupa i glave uporta vri se
prema najteem od sledeih oekivanih optereea, i to od:
1) dodatnog optereea od pritiska vetra na uporite zajedno sa
dodatnim optereeem od pritiska vetra na SN SKS bez redukcija s obzi-
rom na napadni ugao vetra;
2) rezultante optereea najveih raunskih sila noseih uadi svih
pravaca;
3) 2/3 najvee raunske sile noseeg ueta najoptereenijeg pravca sa
zateznim prihvataem SN SKS-a.
lan 12.
Odreivae vrednosti optereea za konzole i opremu vri se
prema najteem od sledeih oekivanih optereea, i to od:
1) dodatnog optereea od pritiska vetra na SN SKS,
2) optereea od mase SN SKS-a i dodatnog optereea od obleivaa
SN SKS-a.
3) rezultate optereea najveih raunskih sila noseih uadi.
V. UZEMEE I ZATITA OD PRENAPONA
lan 13.
Za uporita na kojima nije ostvarena galvanska veza izmeu noseeg
ueta i opreme uporita nije potrebno uzemee.
Na mestima gde je nosee ue uzemeno uzemuje se i ekran pro-
vodnika.
Na mestima gde se vri uzemee kablovske glave uzemuje se i no-
see ue.
282
VI. ODREIVAE VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I
SIGURNOSNE UDAENOSTI ZA UKRTAE, PRIBLIAVAE
I PARALELNO VOEE VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
lan 14.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti razmaka, sigurnosne
visine i sigurnosne udaenosti, mora se obezbediti da ne doe do habaa
plata SN SKS-a.
lan 15.
Iznad mesta nepristupanih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m.
Uporita se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupana za
vozila.
lan 16.
Iznad mesta pristupanih za vozila (npr. oko naseenih mesta, poa
preko kojih ima poskih puteva, iznad livada i umskih puteva i sl.)
Kod ukrtaa pribliavaa i paralelnog voea, uporita se mogu
postavati uz samu ivicu poskog ili umskog puta.
lan 17.
Za ulice u naseenim mestima i gradovima, sigurnosna visina iznad
trotoara iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
Kod ukrtaa, pribliavaa i paralelnog voea, uporita se
mogu postavati uz samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.
lan 18.
Iznad dimaka i ventilacionih otvora zgrada nije dozvoena
izgrada vodova.
Bono iznad otvora dimaka i ventilacionih otvora sigurnosna uda-
enost iznosi 0,8 m, a bono ispod otvora 1,25 m. Za dimake i ventilaci-
one otvore pri ijem ieu nije mogue alatom za iee dodirnuti
provodnike, bono iznad otvora sigurnosna udaenost iznosi 0,4 m, a bono
ispod otvora 0,2 m.
Za nepristupane delove zgrada (npr. krov kosine vee od 15
i sl.) si-
gurnosna visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m.
Iznad pristupanih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili
kosi krov kosine do 15
i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m.

Za prozore i spona vrata sigurnosna udaenost, raunajui od
otvora, iznosi 1,25 m.
Za krovne prozore, od prostora otvaraa prozora sigurnosna uda-
enost iznosi 0,4 m.
lan 19.
Kod ukrtaa, pribliavaa i paralelnog voea sa stogom, sua-
rom, seakom, ambarom ili koem, vrednosti sigurnosne visine i sigurno-
sne udaenosti jednake su vrednostima sigurnosne visine i sigurnosne
udaenosti odreene u lanu 18. ovog pravilnika.
283
lan 20.
Iznad antena televizijskih, radio-fonskih prijemnika i radio-
primopredajnika sigurnosna visina iznosi 1,0 m.
lan 21.
Kod ukrtaa, pribliavaa i paralelnog voea sa gromobranskim
instalacijama vod mora da bude izgraen prema propisima o tehnikim
normativima za gromobrane.
lan 22.
Iznad sportskih objekata, strelita, deijih igralita, kolskih
dvorita, javnih kupalita, kampova, skijakih staza, pijaca, vaarita,
eleznikih i autobuskih stanica (osim za stajalita) groba i objekata
u kojima se nalazi lako zapaiv materijal (npr. benzin, ue, eksploziv, gas
i sl.) nije dozvoena izgrada vodova.
Kod pribliavaa i paralelnog voea sa sportskim objektom, stre-
litem, dejim igralitem, kolskim dvoritem, javnim kupalitem,
kampom, skijakom stazom, pijacom, vaaritem, eleznikom i autobu-
skom stanicom, grobem i objektom u kojem se nalazi lako zapaiv materi-
jal, sigurnosna udaenost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i visina
uporita uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
lan 23.
Pri izgradi voda kroz umu i park, pojedino drvee se moe kori-
sti za prihvatae SN SKS-a, pod uslovom da se obezbedi zatita plata SN
SKS-a od habaa.
lan 24.
Iznad auto-puteva, magistralnih, regionalnih, lokalnih i prilaznih
puteva koji se koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina
iznosi 6,0 m.
Kod ukrtaa sa auto-putem, magistralnim, regionalnim, lokalnim i
prilaznim putem uporita se mogu postavati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliavaa i paralelnog voea sa putnim pojasom sigur-
nosna udaenost u horizontalnom pravcu iznosi 2,0 m.
Uporita prelaznog raspona moraju biti kraja.
lan 25.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja, sigurnosna visina
iznosi 1,5 m a od slobodnog profila trolejbusa i tramvaja sigurnosna
udaenost iznosi 1,25 m.
Ukrtae SN SKS-a sa kontaktnim vodom trolejbusa i tramvaja moe
se izvesti prihvataem na zajednikom uporitu.
Prihvatae SN SKS-a i kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja na
zajednikom uporitu, mogue je pod sledeim uslovima:
1) ako sigurnosna udaenost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m.
2) ako sigurnosna udaenost od slobodnog profila trolejbusa ili
tramvaja iznosi 1,25 m.
284
trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna udaenost u horizontalnom pravcu
iznosi 1,25 m.
lan 26.
Za ukrtae, pribliavae, paralelno voee i prihvatae po
zajednikim uporitima ili uporitu SN SKS-a sa visokonaponskim vo-
dom, primeuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za izgradu
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV,
ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
Kod ukrtaa, pribliavaa i paralelnog voea sa koridorom
visokonaponskog nadzemnog voda uporita se mogu postavati uz samu
ivicu koridora.
Ukrtae SN SKS-a sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog
napona do 45 kV moe se izvesti prihvataem na zajednikom uporitu.
Prihvatae SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemnog voda
nazivnog napona do 45 kV na zajedniko uporite mogue je pod sledeim
uslovima:
1) ako je SN SKS ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda,
2) ako je u glavi uporita sigurnosna visina tolika da se omogui rad
na opremi SN SKS-a u blizini visokog napona, ali ne maa od sigurnosnog
razmaka odreenog za visoki napon prema propisu o tehnikim normati-
vima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od
1 kV do 400 kV,
dini raspona odreenog za vertikalni raspored provodnika za visokona-
ponski nadzemni vod prema propisu o tehnikim normativima za izgradu
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvataa SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemngo
voda nazivnog napona do 45 kV na zajednikom uporitu, izolatori visoko-
naponskog nadzemnog voda su bez pojaane mehanike i elektrine sigurno-
sti.
lan 27.
Iznad i ispod drugog SN SKS-a ili provodnika niskonaponskog voda
sigurnosna visina iznosi 1,0 m, a sigurnosna udaenost 0,5 m.
Kod ukrtaa, pribliavaa i paralelnog voea sa koridorom
voda sa SN SKS-om ili nisokonaponskog voda uporita se mogu postavati
uz samu ivicu koridora.
Ukrtae SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskona-
ponskog voda moe se izvesti prihvataem na zajednikom uporitu.
Prihvatae SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskona-
ponskog voda na zajednikom uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
1) ako u glavi uporita sigurnosna visina iznosi 0,3 m;
2) ako je u glavi uporita sigurnosna udaenost u odnosu na pro-
vodnike niskonaponskog voda jednaka vrednost sigurnosnog razmaka za
niskonaponski nadzemni vod;
3) ako je u sredini raspona sigurnosna visina u odnosu na niskona-
ponski vod s uadima jednaka razmaku u sredini razmaka odreenog za
vertikalni raspored provodnika za niskonaponski nadzemni vod.
285
lan 28.
Iznad i ispod provodnika izolovanih provodnika telekomunikacio-
nog nadzemnog voda sigurnosna visina iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaenost
1,5 m.
Kod ukrtaa sa telekomunikacionim nadzemnim vodom uprita se
mogu postavati uz samu ivicu koridora.
Ukrtae sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolovanim
provodnicima moe se izvesti prihvataem na zajednikom uporitu.
Prihvatae SN SKS-a i izolovanih provodnika telekomunikacionog
nadzemnog voda na zajednikom uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
1) ako su provodnici SN SKS-a iznad izolovanih provodnika teleko-
munikacionog nadzemnog voda.
2) ako u glavi uporita sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
3) ako u sredini raspona sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
Kod pribliavaa i paralelnog voea sa telekomunikacionim nad-
zemnim vodom sigurnosna udaenost u horizontalnom pravcu iznosi 1,0m.
lan 29.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliava temeu stuba
SN SKS-a sigurnosna udaenost u horizontalnom pravcu iznosi 0,8 m, a ako
je telekomunikacioni nadzemni vod mehaniki zatien ona iznosi 0,3 m.
lan 30.
Iznad najvieg vodostaja reka na kojima je mogue splavaree, sigur-
Iznad gore ivice nasipa kanala za navodavae ili odvodavae,
sigurnosna visina iznsoi 6,0 m.
lan 31.
Iznad i ispod slobodnog profila iare, sigurnosna visina iznosi
3,0 m.
iare, sigurnosna udaenost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i vi-
sina uporita uveana za 3,0 m, ali ne mae od 10,0 m.
lan 32.
Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigur-
Kod pribliavaa i paralelnog voea sa slobodnim profilom
gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigurnosna udaenost u horizontalnom
pravcu iznosi 2,5 m.
lan 33.
Iznad eleznikih i industrijskih pruga sigurnosna visina od gore
ivice ine za elektrifikovanu prugu iznosi 12,0 m, a za neelektrifi-
kovanu prugu 7,0 m.
Za ukrtae sa kontaktnim vodom elektrifikovane pruge vae od-
redbe propisa o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elek-
troenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
286
Kod ukrtaa sa eleznikom i industrijskom prugom uporita se
mogu postavati uz samu ivicu prunog pojasa.
Kod pribliavaa i paralelnog voea sa slobodnim profilom e-
leznike i industrijske pruge, sigurnosna udaenost u horizontalnom
pravcu iznosi koliko i visina uporita uveana za 3,0 m ali ne mae od
10,0 m.
Uporita prelaznog raspona moraju biti kraja.
VII. DIMENZIONISAE, USIDREE I TEMEEE UPORITA
lan 34.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, uporita se dimen-
zioniu prema propisima o tehnikim normativima za izgradu nadzem-
nih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Uporita se dimenziontu na osnovu oekivanog optereea pro-
pisanog u l. 10, 11. i 12. ovog pravilnika, a uporita koja imaju vie ravni
simetrije dimenzioniu se za svaku ravan simetrije.
lan 35.
Za usidree uporita primeuju se odredbe propisa o tehnikim
lan 36.
Za temee uporita primeuju se odredbe propisa o tehnikim
VIII. ZAVRNA ODREDBA
lan 37.
benom listu SRJ.
287
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADU, POGON I ODRAVAE
ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH KOMPENZATORA
HLAENIH VODONIKOM
*
lan 1.
Pri izgradi, pogonu i odravau elektrinih generatora i sinhro-
nih kompenzatora hlaenih vodonikom primeivae se tehnike mere sadr-
ane u Propisima o tehnikim merama za izgradu, pogon i odravae
elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hlaenih vodonikom,
koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine egov sastavni deo.
Odredbe propisa iz stava 1. ovog lana koje se odnose na izgradu ne
primeuju se na elektrine generatore i sinhrone kompenzatore hlaene
vodonikom, koji se pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika nalaze u
izgradi ili su puteni u pogon.
lan 2.
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADU, POGON I
ODRAVAE ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH
KOMPENZATORA HLAENIH VODONIKOM
1 Opte odredbe
1.1 Ovim propisima odreuju se tehnike mere za izgradu, pogon i
odravae elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hla-
enih vodonikom. Ako ovim propisima nije drukije odreeno, na
elektrine generatore i sinhrone kompenzatore hlaene vodoni-
kom primeuju se i odredbe odeka 5.1. Propisa o tehnikim me-
rama za pogon i odravae elektroenergetskih postrojea, koji su
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 13/69. Ispravka ovog pravil-
nika je objavena u Slubenom listu SFRJ, broj 19/69.
288
sastavni deo Pravilnika o tehnikim merama za pogon i odra-
vae elektroenergetskih postrojea (Slubeni list SFRJ broj
19/68) i odredbe Propisa o elektrinim postrojeima na nadzem-
nim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak Slube-
nog lista SFRJ, broj 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o
elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea (Slubeni list SFRJ, broj 18/67).
*
1.2 Korisnik elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hla-
enih vodonikom duan je da se u pogonu pridrava i podataka da-
tih od strane isporuioca takvih generatora odnosno
konpenzatora, o pritiscima vodonika, odgovarajuoj snazi i tempe-
raturi.
1.3 Kuita i svi delovi koji im pripadaju treba da budu dimenzi-
onisani tako da unutraa eksplozija ne moe ugroziti zapo-
ena lica odnosno druga lica.
1.4 Kuite, provodni izolatori, hladaci i ostala oprema, koji su u
sklopu elektrinih generatora i sinhornih komenzatora hlaenih
vodonikom, moraju se ispitivati prema propisima i standardima
po kojima su ti generatori i kompenzatori graeni.
1.5 Elektrini generatori i sinhroni kompenzatori hlaeni vodoni-
kom moraju biti dimenzionisani tako da mogu trajno davati nomi-
nalnu aktivnu odnosno reaktivnu snagu, oznaenu na natpisnoj
poici, pri najvioj dozvoenoj temperaturi gasa za hlaee.
2 Ureaji za meree temperature
2.1 Za meree temperature statorskog namotaja treba ugraditi
najmae est termoindikatora.
Termoindikatori se ravnomerno rasporeuju po obimu statora i
ugrauju na mestima na kojima se predvia najvia temperatura.
Za elektrine generatore hlaene vodonikom ija je snaga vea od
100 MW, odnosno za sinhrone kompenzatore hlaene vodonikom ija
je snaga vea od 50 MVAr, preporuuje se ugrada aparata za re-
gistrovae temperature statorskog namotaja.
2.2 Kod elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hlaenih
vodonikom sa neposredno hlaenim statorskim namotajima treba
kontrolisati temperaturu vodonika za hlaee na izlazu iz na-
motaja, i to sa najmae tri termoindikatora. Ovi termoindika-
tori treba da su u to je mogue teem dodiru sa vodonikom za
hlaee koji izlazi iz namotaja.
2.3 Broj termoindikatora za meree temperature vodonika za hlaee
pri izlazu iz hladaka, treba odrediti prema prostornoj raspo-
deli temperature gasa koji izlazi.
*
Pravilnik o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-
nih smea Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70, staven je van snage donoeem Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objavena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Ovim pravil-
nikom staven je van snage i Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja
za rad u atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 52/68, kao i neki jugosloven-
ski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozione zatite regulisana jugoslovenskim standardima.
289
3 Ureaj sistema za hlaee vodonikom
3.1 Elektrini generatori i sinhroni kompenzatori hlaeni vodoni-
kom treba da imaju:
3.1.1 Ureaj za vodonik sa potrebnim priborom (instrumentima) za me-
ree pritiska vodonika i ureaj za podeavae potrebnog priti-
ska vodonika; dva ureaja za meree istoe vodonika koji rade
nazavisno jedan od drugog i potrebne ureaje za signalisae ne-
propisnog stepena istoe vodonika.
Ovi ureaji treba da budu postaveni tako da omoguavaju brz i
jednostavan uvid u rad elektrinih generatora i sinhronih kom-
penzatora hlaenih vodonikom. Signali za opasnost moraju se pre-
nositi do mesta sa stalnom posadom.
3.1.2 Ureaj za puee vodonikom i za istiskivae vazduha ili vodo-
nika neutralnim gasom (ugendioksidom ili azotom).
Prikuak za dovod zbijenog vazduha na tabli za razvod i mani-
pulaciju gasovima (vazduhom, neutralnim gasom, vodonikom), mora
se izvesti preko vidivog sponog voda ijim se uklaaem pre-
kida dovod zbijenog vazduha.
Ureaj za isputae vodonika, neutralnog gasa i vazduha u
slobodnu atmosferu odnosno van krova zgrade u kojoj se nalazi
elektrini generator hlaen vodonikom odnosno sinhroni kom-
penza-tor hlaen vodonikom.
3.1.3 Ureaj za zaptivae uem i, po potrebi, napravu za odstraivae
vazduha i vode iz ua, ako se zaptivae vri uem. Pritisak u
ureaju za zaptivae uem mora biti vei od pritiska vodonika u
elektrinom generatoru hlaenom vodonikom odnosno u sinhronom
kompenzatoru hlaenom vodonikom, a prema uputstvu proizvoaa.
Ureaj za zaptivae uem mora biti izveden tako da rad elek-
trinog generatora hlaenog vodonikom odnosno sinhronog kom-
penzatora hlaenog vodonikom ne moe biti ugroen za sluaj
ispada ili kvara ma kog bitnog elementa tog ureaja.
3.1.4 Potrebne merne i alarmne naprave za nadgledae svih pomonih
ureaja i za utvrivae pojava tenosti u elektrinom generatoru
i sinhronom kompenzatoru hlaenim vodonikom; naprave za otkla-
ae tenosti i naprave za suee gasa za hlaee.
3.2 Cevovodi za hlaee vodonikom, cevovodi za ue, cevovodi za
ugendioksid i sl., treba da su oznaeni razliitim bojama u
skladu sa takom 2.320 Propisa o tehnikim merama za pogon i odr-
avae elektroenergetskih postrojea.
4 Sigurnosne mere
Mere predviene u ovoj glavi primeuju se da bi se izbeglo stva-
rae smee vodonika i vazduha u opasnoj koliini odnosno u koli-
ini koja je zapaiva i eksplozivnog sastava.
4.1 Ako su kolektor budilice ili klizni prstenovi koji rade u slo-
bodnoj atmosferi smeteni u oklop u koji moe da prodre vodonik
treba obezbediti dovono provetravae prostora u oklopu, i to
kako za vreme pogona tako i za vreme stajaa elektrinih gene-
ratora i sinhronih kompenzatora hlaenih vodonikom.
19
290
4.2. Rezervoari za odstraivae vazduha (vetrenici) koji pripadaju po-
strojeu za vodonik i za ue za zaptivae, moraju biti dimen-
zionisani tako da izdre ispitni pritisak predvien propisima i
standardima po kojima su graeni elektrini generatori i
sinhroni kompenzatori hlaeni vodonikom.
4.3 Suionik gasa mora biti dimenzionisan tako da izdri ispitni
pritisak predvien propisima i standardima po kojima je graen
elektrini generator hlaen vodonikom odnosno sinhroni kom-
penzator hlaen vodonikom. Grejno telo moe se ukuivati samo
pod uslovom da je prethodno ukuen ventilator ili slian ureaj
za ventilaciju. Temperatura grejnog tela ne sme biti via od 300
0
C.
Grejno telo treba postaviti to nie, a elektrini prikuak
treba da bude zatvorene izrade, tj. ekploziono zatien.
4.4 Merni i kontrolni instrumenti i ureaji u kojima se za vreme po-
gona moe da nakupi zapaiva gasovita smea i u kojima se nalaze
strujna elektrina kola, moraju biti obezbeni od eksplozije da bi
se zatitila zapoena odnosno druga lica. Za ovu svrhu upo-
trebavaju se konstrukcije eksploziono zatiene ili konstruk-
cije koje obezbeuju dovono provetravae. Eksploziono
zatieni elektrini ureaji moraju na sponoj strani imati ja-
sno vidiv znak: S prema taki 15.3 Propisa o elektrinim po-
strojeima nad nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea.
Elektrina instalacija i svi elektrini ureaji u sklopu
elektrinog generatora i sinhronog kompenzatora hlaenih vodo-
nikom odnosno na mestima na kojima moe doi do stvaraa opasne
smee vodonika i vazduha, moraju biti izraeni kao eksploziono
zatieni.
4.5 Elektrini spojevi delova koji provode struju u mernom kolu bez
pokretnih kontakata, moraju biti izraeni tako da prikuak na
ima bude zatien od nedozvoenog zagrevaa, od potresa ili
promena izolacionog materijala.
4.6 Ako je u pitau pojedinano snabdevae elektrinog generatora
odnosno sinhronog kompenzatora vodonikom, broj boca u bateriji
ne sme biti vei od broja boca predvienog uputstvom proizvoaa.
Svaka boca u bateriji mora biti dobro privrena i obezbeena
od pada i udara. Cela baterija boca sa vodonikom mora biti ogra-
ena i obezbeena od tetnog dejstva koje moe prouzrokovati
udar, temperatura, hemikalije, elektrini luk i dr.
U pogonu ili pri pueu elektrinog generatora odnosno sinhro-
nog kompenzatora vodonikom, mora se imati rezervna koliina ne-
utralnog gasa koja odgovara zapremini najveeg ugraenog takvog
generatora odnosno kompenzatora.
4.7 Ako se vie elektrinih generatora odnosno sinhronih kompen-
zatora snabdevaju vodonikom iz zajednike baterije, baterija boca
sa vodonikom mora se postaviti na posebnom mestu izvan mainske
sale. Da bi se zatitilo od posledica loma cevovoda ili nezapti-
venosti cevovoda, mora se pre uvoea svakog cevovoda pod priti-
skom u zatvorenu zgradu predvideti automatski ventil za brzo
zatvarae. Pri pojedinanom i pri centralnom snabdevau vodo-
291
nikom, strana niskog pritiska napajaa vodonikom mora se
zatiti ventilom sigurnosti.
Ako je batrija postavena u zatvorenoj prostoriji, na najviem
mestu prostorije moraju se predvideti otvori za prirodnu ventila-
ciju. Iznad otvora za prirodnu ventilaciju ne smeju se postavati
bilo kakvi elektrini ureaji (ventilatori, sijalice i dr.).
Cevovode koji odvode vodonik, a poloeni su u zemu, treba po-
kriti unkom tako da se omogui postepeno izlaee vodonika u
sluaju da cevovodi proputaju. Cevovode poloene u kanal pogon-
ske zgrade treba pokriti pokrivaem koji omoguuje ihovo prove-
travae. Ako je potrebno, treba predvideti i vetako
provetravae.
4.8. U mainskoj sali, u temeima i u svim prostorijama koje su u bli-
zini instalacija sa vodonikom, u koje moe da prodre vodonik, ne
smeju postojati upine koje su sa gore strane zatvorene i u ko-
jima se moe vodonik da skupa.
Mora se voditi rauna o stalnom dovonom provetravau.
4.9 Skupae smee vodonika i vazduha u opasnoj koliini u ureaju
za podmazivae uem mora se spreiti. Moraju se na odgovarajuem
mestu postaviti ureaji za stalno odstraivae smee vodonika i
vazduha. Ako, izuzetno treba postaviti elektromotore u struji
gasa, elektromotori moraju biti izraeni kao eksploziono sigurni
(S-motori) prema Propisima o elektrinim postrojeima na nad-
zemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. Cevovodi za
vodonik ili za smeu vodonika i vazduha moraju biti poloeni
tako da se smea vodonika i vazduha pri izlazu iz cevovoda ne
moe nigde da skupa. U blizini izlaznog otvora ne sme postojati
nikakav izvor vatre ili varnica.
Prostorije sa uem za zaptivae, napravama za puee, nadgle-
dae i praee, kao i sa baterijama boca sa vodonikom, moraju se
stalno i dovono provetravati.
4.10 U blizini ureaja za vodonik, razvodna postrojea moraju se
graditi i postavati tako da u sluaju kratkog spoja ne mogu da
otete ureaje za vodonik. Elektrine instalacije u blizini ure-
aja za vodonik moraju se graditi prema Propisima o elektrinim
postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea.
5 Pogon
5.1 Pogon elektrinog generatora i sinhronog kompenzatora hlaenih
vodonikom mora se vriti tako da se u ima ne moe stvarati
eksplozivna smea vodonika i vazduha. Elektrini generator od-
nosno sinhroni kompenzator mora imati automatski alarmni ure-
aj za signalisae smaea stepena istoe vodonika. Pri
smaeu stepena istoe na 85%, vodonik se mora istisnuti iz
elektrinog generatora odnosno sinhronog kompenzatora.
5.2 Prilikom puea elektrinog generatora odnosno sinhronog
kompenzatora vodonikom, odnosno prilikom praea takvog ge-
neratora odnosno kompenzatora napuenog vodonikom, ne sme se
19*
292
potiskivati vazduh vodonikom niti vodonik vazduhom. U takvom
sluaju elektrini generator odnosno sinhroni kompenzator se
mora najpre isprati neutralnim gasom (ugendioksidom ili azo-
tom) do stepena istoe vodonika od najmae 90%. Prikuak za
dovod zbijenog vazduha mora se sprovesti vidivim spojnim vodom
(taka 3.1.2), i to samo radi izduvavaa neutralnog gasa pri pra-
eu. Ovaj prikuak se mora po izduvavau neutralnog gasa od-
mah skinuti.
5.3. Ako se snabdevae uem za zaptivae zaptivaa na osovini vri
posledom rezervom ua, moraju se preduzeti potrebne pogonske
mere (na primer na mrei, kotlu) da bi se elektrini generator
hlaen vodonikom odnosno sinhroni kompenzator hlaen vodoni-
kom mogao brzo da zaustavi i isprazni.
Kad se utroi posleda rezerva ua za zaptivae, elektrini
generator hlaen vodonikom odnosno sinhroni kompenzator hlaen
vodonikom mora se odmah zaustaviti.
5.4. Zaptivenost gasa u postrojeu mora se neprekidno nadgledati. Ako
se pri stalnom optereeu ili maim promenama optereea iz-
nenada poveava gubitak gasa, moraju se preduzeti mere za smaee
gubitka gasa. Ako u toku 24 asa gubitak gasa pree vrednost (koli-
inu) koju garantuje proizvoa, mora se gubitak gasa smaiti. Ako
se preduzetom merom to ne postigne, a pri tome je snien i priti-
sak gasa pri odgovarajuem smaeu optereea, treba ispustiti
vodonik.
5.5 Pri pojedinanom snabdevau vodonikom, sistem za hlaee moe
da napaja samo jedna boca iz baterije boca sa vodonikom. Pri
centralnom snabdevau vodonikom, pored automatskog ventila za
brzo zatvarae (taka 4.7), koji se mora predvideti, treba predu-
zeti pogonske mere koje u sluaju proputaa spreavaju izduva-
vae velikih koliina vodonika.
5.6 Ako elektrini generator i sinhroni kompenzator hlaen vodoni-
kom treba da stoje due od 30 dana, mora se prethodno iz ih isti-
snuti vodonik.
Hladake i sistem za rashladnu vodu treba isprazniti, ako postoji
opasnost od smrzavaa.
5.7 Ako pri opravkama rashladnog ureaja moe doi do varniea
koje nastaje usled mehanikog udara, varea i sl., iz rashladnog
ureaja treba istisnuti vodonik pre nego to se pristupi oprav-
kama.
5.8 Ako u blizini elektrinog generatora hlaenog vodonikom odno-
sno sinhronog kompenzatora hlaenog vodonikom treba vriti za-
varivae, mora se prethodno prenosnim detektorima ispitati da
li postoji koncentracija eksplozivne smee.
5.9 Ako usled izvrenih radova pri remontu moe doi do promene
kvaliteta zaptivaa, mora se izvriti kontrola zaptivaa, kao i
pregledati i, po potrebi, oistiti ureaji za hlaee vodonikom.
293
Ispravnost rada mernih, regulacionih, sigurnosnih i signalnih
ureaja mora se proveravati prema uputstvu proizvoaa.
6 Ostale odredbe
6.1 U blizini ureaja za hlaee vodonikom treba na vidnom mestu po-
staviti potrebne eme i uputstva za rukovae. Ventili i druga
oprema moraju imati one oznake koje su predviene u emi.
6.2 Na ureaju za hlaee vodonikom treba na vidnim mestima posta-
viti tablice sa natpisom da postoji opasnost od eksplozije i da je
zabraena upotreba otvorene vatre, kao i da je zabraeno puee.
Tablice sa takvim natpisom treba postaviti na svim mestima na
kojima moe doi do stvaraa smee vodonika i vazduha.
294
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJEA OD PRENAPONA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi za zatitu od
prenapona, koji se moraju preduzimati pri izgradi, rekonstrukciji i
eksploataciji elektroenergetskih postrojea.
1. Definicije pojmova
lan 2.
Nie navedeni izrazi, upotrebeni u ovom pravilniku, imaju sledea
znaea, i to:
1) odvodnik prenapona je naprava za zatitu elektrinih ureaja i
postrojea od visokih prelaznih napona, kao i za ograniee trajaa
propratne struje;
2) ventilni odvodnik prenapona je odvodnik sa rednim nelinearnim
otporima koji ograniavaju napon i amplitudu propratne struje i omogua-
vaju eno blagovremeno gaee;
3) cevni odvodnik prenapona je odvodnik sa komorom u kojoj se po-
sredstvom elektrinog luka razvija gas za prekidae propratne struje;
4) iskrite je sklop od dve ili vie meusobno razmaknutih
elektroda;
5) zatitno iskrite je jednostruko iskrite koje slui za zatitu
od prenapona;
6) izolaciono (spono) iskrite cevnog odvodnika prenapona je
iskrite izvan komore za gaee, vezano na red sa iskritem u komori;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 7/71 i 44/76.
295
7) nazivni napon zatitne naprave je najvia dozvoena efektivna
vrednost naizmeninog napona industrijske frekvencije izmeu enih
prikuaka;
8) nazivna frekvencija zatitne naprave je nazivna frekvencija ili
opseg nazivnih frekvencija elektrine mree za koju je zatitna naprava
nameena;
9) probojno praee je pojava koja nastaje u izolaciji usled
elektrinih naprezaa, pri emu dolazi do sloma napona i protoka
elektrine struje;
10) proboj je probojno praee kroz vrsti dielektrik;
11) preskok je probojno praee u gasu, u tenosti ili po povrini
vrstog dielektrika;
12) reagovae je probojno praee izmeu elektroda iskrita;
13) udarni talas je talas napona ili struje jednog polariteta, koji bez
znatnih oscilacija naglo naraste do maksimalne vrednosti, a zatim,
obino sporije, opadne do nule;
14) puni udarni naponski talas je udarni naponski talas koji nije pre-
kinut probojnim praeem;
15) odrezani udarni naponski talas je udarni naponski talas prekinut
probojnim praeem na elu, temenu ili zaeu;
16) struja odvoea zatitne naprave je udarna struja koja protie
kroz zatitnu napravu posle reagovaa enog iskrita;
17) nazivna struja odvoea zatitne naprave je udarna struja odre-
enog oblika i odreene temene vrednosti, koja slui za razvrstavae
zatitnih ureaja u pogledu izdrivosti i zatitnih karakteristika;
18) podnosiva udarna struja zatitne naprave je udarna struja odre-
enog oblika i odreene temene vrednosti, koja je predviena za provera-
vae propusne sposobnosti zatitne naprave;
19) propratna struja zatitne naprave je struja izazvana naponom
mree, koja protie kroz zatitnu napravu pratei struju odvoea;
20) podnosivi, udarni napon je udarni napon odreene temene vredno-
sti oblika 1,2/50, koji izolacija mora da izdri;
21) jednominutni podnosivi napon je efektivna vrednost naizme-
ninog napona industrijske frekvencije, koji izolacija mora da izdri za
vreme od jedne minute;
22) jednominutni podnosivi napon cevnog odvodnika je efektivna
vrednost najvieg napona industrijske frekvencije dovedenog na
prikuke odvodnika, koji odvodnik mora da izdri bez reagovaa ego-
vih iskrita;
23) naizmenini napon reagovaa zatitne naprave je efektivna
vrednost najnieg naizmeninog napona industrijske frekvencije, koji
prikuen na zatitnu napravu izaziva reagovae enih iskrita;
24) udarni napon reagovaa zatitne naprave je najvia vrednost
napona koja se dostie pre prolaska struje odvoea;
296
25) 100% udarni napon reagovaa zatitne naprave je udarni napon
odreenog oblika najnie temene vrednosti, koji izaziva reagovae
zatitne naprave pri svakoj primeni;
26) udarni napon reagovaa na elu talasa je najvia vrednost li-
nearno rastueg napona koja se dostie u trenutku reagovaa iskrita
zatitne naprave, za odreeno vreme do reagovaa ili za odreenu str-
minu;
27) preostali napon zatitne naprave je napon na enim priku-
cima u toku proticaa struje odvoea;
28) udarni zatitni nivo zatitne naprave odreen je najviom
vrednou udarnog napona koja se moe javiti na prikuicma zatitne
naprave pod odreenim uslovima, i on se brojno izraava najviom vredno-
u izmeu sledeih napona:
udarnog napona reagovaa na elu talasa podeenog sa 1,15;
100% udarnog napona reagovaa zatitne naprave za talas oblika
1,2/50;
preostalog napona za datu struju odvoea;
29) koeficijent zatite je odnos podnosivog udarnog napona opreme
koja se titi i udarnog zatitnog nivoa zatitne naprave, pri emu se po-
rede vrednosti istog polariteta;
30) oekivana struja je efektivna vrednost simetrine struje kratkog
spoja koja bi se javila u datoj taki mre kad bi zatitnu napravu za-
menili vezom ija je impedansa jednaka nuli;
31) najvii pogonski napon mree je najvia efektivna vrednost li-
nijskog napona koji se pojavuje u bilo kom trenutku i u bilo kojoj taki
mree pod normalnim pogonskim uslovima, pri emu se ne uzimaju u obzir
prolazne promene napona usled smeti ili naglih promena optereea;
32) mrea sa izolovanom neutralnom takom je mrea u kojoj
neutralna taka nema nikakve namerne veze sa zemom osim preko signla-
nih, mernih i zatitnih ureaja vrlo velike impedanse;
33) mrea sa kompenzovanom struom zemospoja je mrea u kojoj je ne-
utralna taka spojena sa zemom preko prigunice ija je reaktansa
tolika da pri zemospoju jedne faze induktivna struja najveim delom
kompenzuje kapacitivnu komponentu struje zemospoja industrijske fre-
kvencije;
34) mrea sa uzemenom neutralnom takom je mrea u kojoj je
neutralna taka spojena sa zemom direktno ili preko omskog otpora od-
nosno reaktanse male vrednosti;
35) mrea sa efikasno uzemenom neutralnom takom na odreenom
mestu je mrea iji koeficijent uzemea na tome mestu ne prelazi 80%;
36) mrea sa neefikasno uzemenom neutralnom takom na odreenom
mestu je mrea iji koeficijent uzemea na tom mestu moe prei 80%;
37) koeficijent uzemea trofazne mree na odreenom mestu i za
odreenu konfiguraciju mree je u procentima izraen odnos najvieg
efektivnog napona industrijske frekvencije prema zemi ispravne faze
na tom mestu mree za vreme zemospoja jedne faze ili vie faza prema
efektivnom linijskom naponu industrijske frekvencije koji bi nastao na
tom mestu posle prestanka kvara;
297
38) stupa izolacije elektroenergetskog ureaja odreen je vred-
nostima podnosivih napona (jednominutnog podnosivog napona industrij-
ske frekvencije i podnosivog udarnog napona) koji karakteriu izolaciju
odnosnog ureaja s obzirom na enu dielektrinu vrstou;
39) prelazni napon uspostavaa je napon koji se java na krajevima
cevnog odvodnika neposredno posle prekida propratne struje, a koji se
sastoji iz komponente industrijske frekvencije (osnovni harmonik) i kom-
ponente pseudoperiodinog odnosno aperiodinog oblika;
40) napon uspostavaa je efektivna vrednost komponente indu-
strijske frekvencije prelaznog napona uspostavaa;
41) prelazni napon uspostavaa kola je prelazni napon usposta-
vaa odreenog kola usloven samo egovim parametrima;
42) prelazni napon uspostavaa mree je prelazni napon usposta-
vaa mree na mestu postavaa odvodnika;
43) nazivni prelazni napon uspostavaa je prelazni napon usposta-
vaa kola na koji se odnosi nazivni opseg propratnih struja cevnog od-
vodnika;
44) strmina ela prelaznog napona uspostavaa je brzina porasta
prelaznog napona uspostavaa izraena u voltima po mikrosekundi, koja
se utvruje propisanim postupkom;
45) temena vrednost prelaznog napona uspostavaa je najvia
trenutna vrednost koju dostie prelazni napon uspostavaa;
46) amplitudni faktor prelaznog napona uspostavaa je odnos te-
mene vrednosti prelaznog napona uspostavaa i temene vrednosti napona
uspostavaa;
47) sopstvena frekvencija je frekvencija ili frekvencije kojima
mrea oscilira u slobodnom reimu;
48) nazivni opseg propratnih struja cevnog odvodnika je opseg struja
izmeu minimalne i maksimalne oekivane struje koje cevni odvodnik
mora da prekine pri svom nazivnom naponu a pri odreenim uslovima u
pogledu strmine ela i amplitudnog faktora prelaznog napona usposta-
vaa, kao i faktora snage;
49) koordinacija izolacije je usklaivae izolacione vrstoe
elektrine opreme, aparata i vodova i karakteristika zatitnih naprava;
50) zatitna zona zatitne naprave je rastojae ispred i iza
zatitne naprave, mereno du provodnika, na kome dolazi do poviea
napona iznad zatitnog nivoa, pri emu napon jo ne prelazi vrednost
podnosivog napona izolacije.
2. Opti uslovi
lan 3.
Zatitne naprave i zatita elektroenergetskih postrojea od
prenapona moraju ispuavati opte uslove koji su predvieni sledeim
jugoslovenskim standardima i propisima:
Koordinacija izolacije u elektrotehnici JUS N.B0.030;
Smernice za koordinaciju izolacije u visokonaponskim razvodnim
postrojeima JUS N.B0.031;
298
Ventilni odvodnici prenapona JUS N.B2.050;
Tehniki propisi za elektroenergetska postrojea iznad 1 000 V
(Slubeni list SFRJ, broj 14/67).
Proizvoai, projektanti, izvoai i korisnici elektroenergetskih
postrojea moraju se pridravati ovih propisa, kao i propisa navedenih u
ovom lanu.
II. NAPRAVE ZA ZATITU OD PRENAPONA
1. Ventilni odvodnici prenapona
lan 4.
Osnovne karakteristike ventilnog odvodnika prenapona su:
nazivni napon,
nazivna struja odvoea (klasa),
nazivna frekvencija,
naizmenini napon reagovaa,
100% udarni napon reagovaa za talas 1,2/50,
udarni napon reagovaa na elu talasa,
preostali napon.
Ove karakteristike i ihove brojne vrednosti date su u jugoslo-
venskom standardu JUS N.B2.050.
Za odvodnike koji se ugrauju u mree napona 220 kV i viih, pro-
izvoa je duan da d i vrednost komutacionog napona reagovaa defini-
sanog u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.050.
Ako je odvodnik sklop od vie jedininih odvodnika, proizvoa je
duan da oznai poloaj svakog jedininog odvodnika u sklopu.
lan 5.
Ventilni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se
titi.
lan 6.
Nazivni napon, nazivnu struju odvoea (klasu) i naizmenini napon
reagovaa odreuju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika, te oni ine
osnovu za egov izbor s obzirom na sigurnost rada. Ostale karakteristike,
kao to su 100% udarni napon reagovaa za talas 1,2/50, udarni napon
reagovaa na elu talasa i preostali napon prvenstveno pri nazivnoj
struji odvoea, odreuju udarni zatitni nivo odnosno kvalitet zatite.
Za odvodnike koji se koriste u mreama napona 220 kV i viih, komutaci-
oni napon reagovaa takoe odreuju pogonski uslovi rada ventilnog od-
vodnika.
lan 7.
Naizmenini napon reagovaa odvodnika svih klasa, osim odvodnika
klase 10 kA za vrlo teke uslove rada, ne sme biti nii od nazivnog
napona odvodnika pomnoen sa 1,5.
299
lan 8.
Udarni napon reagovaa: 100% za talas 1,2/50 i na elu talasa su dve
najvanije take na Krakteristici reagovaa odvodnika. Prema tim ta-
kama (vrednostima) vri se odnosno proverava usklaivae zatitnog i
podnosivog nivoa sve dok odvodnik ne reaguje.
lan 9.
Preostali napon predstava stvarnu zatitnu karakteristiku posle
ragovaa iskrita ventilnog odvodnika prenapona, te se prema emu i od-
reuje odnosno proverava koordinacija izolacije.
2. Cevni odvodnici prenapona
lan 10.
Cevni odvodnik prenapona moe se primeniti za zatitu tran-
sformatorskih stanica i nadzemnih vodova od prenapona atmosferskog po-
rekla.
Cevni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se
titi.
lan 11.
Osnovne karakteristike cevnog odvodnika prenapona su:
nazivni napon,
nazivna frekvencija,
klasa,
granine propratne struje,
nazivni prelazni napon uspostavaa,
faktor snage pri kratkom spoju,
podnosivi naizmenini napon,
100% udarni napon reagovaa,
udarni napon reagovaa na elu talasa,
razmak sponog iskrita.
Ako se razmak sponog iskrita moe da podeava, proizvoa mora
da odredi maksimalni i minimalni dozvoeni razmak iskrita.
3. Zatitna iskrita
lan 12.
Iskrite kao zatitnu napravu predstavaju dve metalne elektrode
odreenog oblika i dimenzija koje se postavaju na odreeno meusobno ra-
stojae. Iskrite se prikuuje paralelno izolaciji koja se titi.
lan 13.
Zatitno iskrite se moe koristiti kao normalna zatitna
naprava od prenapona u podrujima sa slabim intenzitetom atmosferskih
praea (izokerauniki nivo ispod 20) i u sluaju kad su komutacioni
prenaponi niski u odnosu na napon reagovaa iskrita. U takvim sluaje-
vima zatitno iskrite se mora postaviti na dovono veliko rastojae
300
od objekata koji se tite i ostalih objekata, tako da luk pri ireu ne do-
tie te objekte i ne izaziva oteea na ima.
lan 14.
Koordinaciono iskrite za odreeni stupa izolacije koristi se u
sluaju kad je spona izolacija pojaana i ima namenu da titi opremu od
proboja na unutraoj izolaciji. Ono je podeeno na takav razmak da
reaguje na napon, koji je neto vii od punog podnosivog napona za taj stu-
pa izolacije. Vrednost napona reagovaa ovog iskrita mora odrediti
proizvoa tiene opreme.
lan 15.
Iskrite za lokalizaciju elektrinog luka slui za otklaae
elektrinog luka od izolacionih povrina i spreavae oteea izo-
lacije. Ovo iskrite moe da slui i za raspodelu elektrinog poa, a i
kao koordinaciono iskrite.
lan 16.
Osnovne karakteristike zatitnog iskrita su naponi reagovaa.
Naponi reagovaa iskrita zavise, pre svega, od razmaka izmeu elektroda
iskrita. Na vrednosti napona reagovaa jako utiu i oblik elektroda,
vrsta metala od kog su elektrode naiene, meusobna dispozicija
elektroda, kao i dispozicija u odnosu na okolne objekte i stae okoline.
Na udarni napon reagovaa utie i strmina dolazeeg talasa. Naponi rea-
govaa zavise od vrste primeenog napona, te se razlikuju udarni naponi
reagovaa i naizmenini naponi reagovaa. Za iskrita koja se koriste u
mreama napona 220 kV i vieg treba poznavati i komutacioni napon
reagovaa.
Udarni napon reagovaa zatitnog iskrita je 100% preskoni na-
pon punog udarnog talasa standardnog oblika 1,2/50 onog polariteta koji
daje vee vrednosti.
Naizmenini napon reagovaa zatitnog iskrita definisan je u
taki 23. lana 2. ovog pravilnika, a odnosi se na preskok u suvom.
Naponi reagovaa zatitnog iskrita imaju izvesno rasipae
vrednosti usled navedenih uzroka, te ih treba utvrditi ispitivaem.
lan 17.
U mreama ija neutralna taka nije uzemena, reagovae zatitnih
iskrita dovodi do zemospoja, te ako je struja zemospoja vea od 5 do
10 A a nije predvieno iskuee deonice sa zemospojem, moe doi do
interminentnog zemospoja.
u sistemima sa efikasno uzemenom neutralnom takom, svako reago-
vae zatitnog iskrita predstava jednopolni kratak spoj, te iskrite
mora biti predvieno da izri struju jednopolog kratkog spoja na tom me-
stu.
Otpor uzemea za naizmeninu struju, a naroito za udarnu struju,
treba da je to mai, a zatitno iskrite mora najkraim ptuem biti
vezano za zatitno uzemee objekta koji titi.
301
4. Izbor naprave za zatitu od prenapona
lan 18.
Elektroenergetska postrojea treba zatiti od prenapona. U tu
svrhu treba koristiti ventilne odvodnike, cevne odvodnike i zatitna
iskrita. Izbor zatitne naprave zavisi od zahtevanog stepena i
kvaliteta zatite.
a) Izbor zatitne naprave s obzirom na vrstu postrojea
lan 19.
Za zatitu opreme relativno niske uzdune dielektrine vrstoe
(transformatora, obrtnih maina, opreme sa namotima i sl.) treba ko-
ristiti kvalitetniju napravu, a za opremu velike uzdune dielektrine
vrstoe moe se koristiti i druga zatitna naprava. Ventilni od-
vodnici prenapona su osnovna zatitna naprava elektrana, transforma-
torskih stanica, razvodnih postrojea i svih ostalih objekata koji sadre
opremu sa namotajima. Cevni odvodnici ili zatitna iskrita mogu se
koristiti kao dopunska zatita takvih objekata, pri emu se osnovni
zatitni nivo ostvaren ventilnim odvodnikom prenapona ne sme poreme-
titi.
Cevni odvodnici i zatitna iskrita mogu se koristiti i kao
osnovna zatita opreme maih objekata i objekata kod kojih se uzduna
naprezaa izolacije ne javaju odnosno nisu od znaaja.
b) Izbor zatitne naprave s obzirom na znaaj postrojea
koje se titi
lan 20.
Sva znaajna postrojea moraju se zatiti od atmosferskih prena-
pona odgovarajuim zatitnim napravama. Koeficijent zatite takvih
postrojea ne sme biti mai od uobiajenih minimalnih vrednosti (lan
51). Postrojea treba tititi ventilnim odvodnicima prenapona. Zavi-
sno od postrojea, pored kune opreme, mogu se zatiti i egovi pri-
lazi. Preporuivo je koristiti i dopunsku zatitu cevnim odvodnicima
ili zatitnim iskritima.
v) Izbor zatitne naprave s obzirom na lokaciju postrojea
koje se titi
lan 21.
Lokacija postrojea koje se titi odreuje estinu, amplitudu, str-
minu i trajae atmosferskih prenapona kojima moe biti izloena e-
gova izolacija. Zbog toga se izbor zatitne naprave mora zasnivati i na
enoj sposobnosti da podnosi naprezaa izazvana atmosferskim strujama
karakteristinim za klimatske uslove mesta na kom se nalazi postrojee
koje se titi.
302
U zonama slabih olujnih aktivnosti (izokerauniki nivo ispod 20)
mogu se za osnovnu zatitu koristiti cevni odvodnici i zatitna iskri-
ta. U svim ostalim zonama treba za osnovnu zatitu koristiti ventilne
odvodnike prenapona.
lan 22.
Za postrojea nazivnog napona 220 kV i viih, zatita od komutaci-
onih prenapona mora se posebno razmotriti pri izboru zatitnih
naprava.
5. Utvrivae podataka neophodnih za izbor osnovnih karakteristika
zatitne naprave
a) Udarni izolacioni nivo opreme koja se titi
lan 23.
Udarni izolacioni nivo opreme odreen je podnosivim udarnim napo-
nom standardnog oblika 1,2/50. Vrednosti podnosivih udanih napona date su
u jugoslovenskom standardu JUS N.B0.030.
b) Udarni izolacioni nivo vazdune izolacije
lan 24.
Odgovarajua minimalna vazduna rastojaa za odreene stupeve
izolacije i odgovarajui udarni podnosivi naponi dati su u jugoslovenskom
v) Izolacioni nivo u odnosu na komutacione prenapone
lan 25.
Proizvoa treba da navede podatke o dielektrinoj vrstoi u od-
nosu na komutacione prenapone opreme koju treba zatititi za napone
preko 220 kV.
g) Utvrivae najvieg faznog napona na mestu prikuka
zatitne naprave
lan 26.
Najvii fazni napon na mestu prikuka zatitne naprave dobija se
mnoeem najvieg dozvoenog meufaznog napona mree koeficijentom
uzemea na mestu prikuka zatitne naprave. Prema vrednostima
koeficijenta uzemea izvrena je sledea klasifikacija:
koeficijent uzemea nije vei od 80% (efikasno uzemena
mrea) na mestu postavaa zatitne naprave, ako je u svim uslovima u
mrei odnos nulte i direktne reaktanse (X
0
/X
1
) izmeu 0 i + 3, a odnos nul-
tog otpora i direktne reaktanse (R
0
/X
1
) izmeu 0 i + 1;
koeficijent uzemea je vei od 80% (mrea sa neefikasno uzem-
enom neutralnom takom, mrea sa kompenzovanom strujom zemospoja
303
ili mrea sa izolovanom neutralnom takom). Ovo je sluaj u mreama koje
su uzemene preko omskog ili induktivnog otpora, ili u kojima su neke ili
sve neutralne take izolovane. U takvim mreama koeficijent uzemea
moe da bude 100% ili vie, ako je odnos X
0
/X
1
negativan;
ako je odnos reaktansi X
0
/X
1
izmeu 0 i - 20, postoje uslovi za re-
zonansu. U mreama sa izolovanim neutrlanim takama odnos X
0
/X
1
je
obino mai od - 20, tako da ne postoje uslovi za rezonansu.
lan 27.
Uticaj naglog rastereea u mrei i poveae brzine obrtaa ma-
ina mogu da dovedu do poveaa faznog napona, te to treba proveriti. Po
potrebi, treba korigovati vrednost najvieg faznog napona koja je dobi-
vena prema lanu 26. ovog pravilnika.
lan 28.
Veliinu prenapona usled rezonanse, indukcije od susednih para-
lelnih vodova i slinih uzroka treba prouiti, ako se suma da ta veli-
ina moe biti znatna. Normalno se uticaj ovih prenapona zanemaruje.
d) Procena veliine i oblika struje odvoea zatitne naprave
lan 29.
Procena veliine i oblika struje odvoea zatitne naprave vri
se na osnovu zatienosti vodova i postrojea od direktnog udara groma.
Postoje:
efikasno zatiena postrojea i
neefikasno zatiena postrojea.
1) Veliina i oblik struje odvoea zatitne naprave za postrojea i spojeve nadzemnog
voda i kablovskog voda efikasno zatienih od direktnog udara groma
lan 30.
Efikasno zatiena postrojea su ona postrojea kod kojih su od
direktnog udara groma zatieni, pored postrojea, i svi prikueni
vodovi na celoj duini ili najmae na duini od 1 km ispred postrojea.
Otpor uzemea temea pojedinih stubova, ako vod nije zatien od
direktnog udara groma na celoj duini, mora na duini od 1 km ispred
postrojea da bude nii od 10 . Pored toga, potrebno je da verovatnoa da
direktan udar groma na zatienom delu pogodi fazne provodnike ili
druge delove pod naponom, ili da doe do povratnog preskoka na tom delu,
bude tako mala (0,1%) da se takav rizik moe prihvatiti.
lan 31.
Zatita od direktnog udara groma nije dovono efikasna za vodove
sredih napona (ispod 100 kV), te se takva postorjea mogu tretirati i kao
neefikasno zatiena. Na vodovima viih napona, radi postizaa efika-
sne zatite, zatitni ugao zemovodnih uadi ne sme biti vei od 30
. U
takvom sluaju najvea struja odvoea (oblika 8/20) kree se oko 4 kA u po-
304
strojeima 110 kV, a oko 10 kA u postrojeima 400 kV. Ako su vodovi sa pro-
vodnicima u snopu, struje odvoea mogu biti i vee.
Strmina struje odvoea zavisi od strmine prenapona na zatitnoj
napravi i enih karakteristika. Maksimalna strmina napona koji dolazi u
postrojee sa efikasno zatienog voda iznosi od 500 kV/s do 1500 kV/s
(lan 63).
2) Veliina i oblik struje odvoea zatitne naprave za postrojea i spojeve nadzemnog
voda i kablovskog voda neefikasno zatienih od direktnog udara groma
lan 32.
Izolacija i zatitne naprave u neefikasno zatienim postroje-
ima izloeni su bliskim direktnim udarima groma koji mogu stvoriti
izvanredno visoke napone sa veoma velikim strminama, pa i do 4000 kV/s,
kao i velikim strujama. Teki uslovi mogu nastati i usled povratnih pre-
skoka u blizini zatitne naprave. Zadovoavajui rezultati zatite po-
stiu se, ako se udarna vrstoa izolacije koordinira sa preostalim
naponom na odvodniku koji odgovara struji odvoea (oblika 8/20) u opsegu
od 5 do 20 kA.
6. Izbor karakteristika zatitnih iskrita
lan 33.
Isktrite mora biti konstruisano i postaveno tako da se
elektrini luk iri na suprotnu stranu od izolatora. Minimalna rasto-
jaa izmeu putae elektrinog luka i povrine izolatora treba da iz-
nose najmae 0,75 d kod niih pogonskih napona, a kod viih ta vrednost
opada sve do 0,3 d gde je d rastojae elektroda iskrita.
lan 34.
Preporuuje se primena standardnih iskrita iji su oblici i
dimenzije dati u jugoslovenskom standardu JUS N.B0.031.
lan 35.
Za efikasno zatiena postrojea koeficijent zatite treba da
iznosi najmae 1,25, to u veini sluajeva zadovoava. Maa vrednost
moe se uzeti jedino ako su uslovi rada mree takvi da usled komutacionih
prenapona esto dolazi do reagovaa iskrita, s tim da iskrite jo uvek
titi postrojee. Ukoliko se na taj nain ne moe obezbediti dovona
zatita, mora se primeniti dopunska zatita.
lan 36.
Za neefikasno zatiena postrojea vrednost koeficijenta zatite
mora biti vea i treba je poveavati sve dok to dozvoava nivo unutra-
ih prenapona.
lan 37.
Iz usvojenog koeficijenta zatite odreuje se potreban udarni na-
pon reagovaa iskrita. Na osnovu odreenog udarnog napona reagovaa
305
iskrita odreuje se razmak iskrita eksperimentalnim putem. Za ovako
definisano iskrite treba utvrditi komutacioni napon reagovaa i
uporediti ga sa oekivanim nivoom komutacionih prenapona.
7. Izbor karakteristika i primena cevnih odvodnika
a) Izbor nazivnog napona cevnog odvodnika prenapona
1) Normalni uslovi rada
lan 38.
Nazivni napon cevnog odvodnika prikuenog izmeu faznog pro-
vodnika i zeme mora biti jednak ili vii od najvieg faznog napona in-
dustrijske frekvencije koji se moe pojaviti pod normalnim ili
nenormalnim uslovima rada ukuujui i sluaj zemospoja.
lan 39.
U mreama sa efikasno uzemenom neutralnom takom nazivni napon
cevnog odvodnika treba da je jednak ili vii od 80% najvieg pogonskog
napona mree. Ako koeficijent uzemea nije vii od 75%, nazivni na-
pon cevnog odvodnika moe biti jednak ili vii od 75% najvieg po-
gonskog napona mree.
lan 40.
U mreama sa neefikasno uzemenom neutralnom takom nazivni na-
pon cevnog odvodnika treba da je jednak ili vii od najvieg pogonskog
napona mree.
lan 41.
U mreama sa izolovanom neutralnom takom nazivni napon cevnog
odvodnika treba da je jednak ili vii od najvieg pogonskog napona mree.
Ako je odnos reaktansi H
0
/H
1
izmeu 0 i 20, postoje uslovi za rezonansu, te
se ne mogu dati opta pravila za izbor nazivnog napona cevnog odvodnika.
2) Nenormalni uslovi rada
lan 42.
Ako postoji verovatnoa da e u mrei nastati nenormalno visoki
naponi i da e se reagovae odvodnika vremenski podudariti sa takvim po-
vieem napona, potrebno je da se primeni odvodnik nazivnog napona vi-
eg od onog koji je odreen u odredbama l. 38. do 41. ovog pravilnika.
b) Izbor klase cevnog odvodnika
lan 43.
Za zatitu maih postrojea treba koristiti stanine cevne od-
vodnike. Pri tome u postrojeima maeg znaaja i u mae ugroenim
podrujima treba koristiti cevne odvodnike mae propusne sposobnosti a
u ostalim sluajevima cevne odvodnike vee propusne sposobnosti.
20
306
lan 44.
Za zatitu vodova treba koristiti linijske cevne odvodnike.
v) Izbor ostalih karakteristika cevnog odvodnika
lan 45.
Granine propratne struje cevnog odvodnika moraju u svom rasponu
obuhvatiti oekivanu struju kratkog spoja na mestu postavaa cevnog od-
vodnika, sraunatu za normalni fazni napon.
Za mreu sa izolovanom neutralnom takom, kao i za mreu sa
kompenzovanom strujom zemospoja, oekivanu struju kratkog spoja treba
sraunati za linijski napon.
lan 46.
Nazivne vrednosti strmine ela i aplitudnog faktora prelaznog
napona uspostavaa, date za odabrani cevni odvodnik u Aneksu, ne smeju
biti mae od odgovarajuih vrednosti za mreu u koju se odvodnik posta-
va.
Aneks iz stava 1.ovog lana odtampan je uz ovaj pravilnik i ini e-
gov sastavni deo.
lan 47.
Faktor snage kratkog spoja, dat za odabrani cevni odvodnik, u Aneksu,
ne sme biti vei od vrednosti faktora snage kratkog spoja na mestu posta-
vaa odvodnika.
lan 48.
Minimalna vrednost koeficijenta zatite iznosi 1,25.
8. Izbor karakteristika i primena ventilnih odvodnika prenapona
lan 49.
Nazivni napon ventilnog odvodnika prenapona, koji se prikuuje
izmeu faznog provodnika i zeme, treba da je jednak ili vii od pro-
izvoda koeficijenta uzemea i najvieg pogonskog napona mree.
Nazivni napon ventilnog odvodnika za zatitu neutralne take tran-
sformatora, ako je ona izolovana ili uzemena preko impendanse velike
vrednosti, treba da je jednak ili vii od 70% najvieg pogonskog napona
mree za punu izolaciju transformatora. Za transformatore sa stupevi-
tom izolacijom, ako je neutralna taka vezana za zemu preko prigunice,
nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 58% do 65% najvieg po-
gonskog napona mree. Ako je nautralna taka uzemena preko impedanse
ili otpora, nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 35% do 65%
najvieg pogonskog napona mree.
Zatitni udarni nivo odvodnika za zatitu neutralne take
transformatora ne sme biti vii od 83,3% udarnog izolacionog nivoa
neutralne take transformatora.
307
Na osnovu sraunate vrednosti nazivnog napona ventilnog odvodnika,
treba iz standardnog niza nazivnih napona izabrati vrednost koja se podu-
dara sa raunskom ili je vea, pod uslovom da zatitni nivo izabranog od-
vodnika prua potrebnu sigurnost tj. da se ostvari potrebni koeficijent
zatite.
lan 50.
Objekti niskonaponskih mrea tite se ventilnim odvodnicima
prenapona najmae klase 1,5 kA. Postrojea u zonama jae olujne aktivno-
sti (izokerauniki nivo iznad 40), kao i znaajnija postrojea, treba ti-
titi ventilnim odvodnicima vie klase.
Postrojea sredih napona treba tititi ventilnim odvodnicima
klase 5 i 10 kA. Na podrujima sa izokeraunikim nivoom ispod 30, mogu se
koristiti i ventilni odvodnici klase 2,5 kA.
Transformatorske stanice i razvodna postrojea nazivnog napona
110 kV i viih treba titi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a nazivnog
napona 400 kV ventilnim odvodnicima klase 10 kA za vrlo teke uslove
rada (po JUS N.B2.050).
Sva visokonaponska postrojea, bez obzira na nazivni napon, izlo-
ena veoma jakim atmosferskim udarima, naroito strujama dugog trajaa
(reda milisekunde), moraju se tititi ventilnim odvodnicima klase 10 kA,
a izuzetno i ventilnim odvodnicima klase 10 kA za vrlo teke uslove rada.
lan 51.
Usklaivae zatitnog nivoa ventilnog odvodnika prenapona i udar-
nog nivoa opreme koja se titi vri se izborom koeficijenta zatite.
Minimalne vrednosti koeficijenta zatite, zavisno od stupa
izolacije postrojea, date su u sledeoj tabeli:
Stupa izolacije Koeficijent zatite
Si 3,6 2,5
Si 7,2 2
Si 12 1,7
Si 24 1,4
Si 38 1,3
Si 72,5 1,3
Si 123 1,3
Si 123s 1,3
Si 245 1,3
Si 245 s 1,3
Si 245 s
1
1,3
Si 420 s 1,2
Si 420 s
1
1,2
Si 420 s
2
1,2
20*
308
Ovi koeficijenti zatite odnose se na odreene uslove propisane
jugoslovenskim standardom JUS N.B2.050 i standardima za odgovarajuu
opremu, odnoso optim jugoslovneskim standardom o koordinaciji izo-
lacije JUS N.B0.030.
9. Ostale mere za zatitu od prenapona
lan 52.
Sva spona postrojea moraju biti zatiena gromobranima, ako
sama konstrukcija ne prua dovonu zatitu. Nadzemni vodovi nazivnog
napona preko 20 kV moraju biti zatieni gromobranima (primenom
zemovodnih uadi ili gromobrana sa icima) na duini od najmae 1
km ispred kostrojea, pod uslovom da otpori uzemea stubova ne budu
vei od 10 oma. Sa porastom nazivnog napona preporuuje se i poveae du-
ine deonice voda koju treba zatititi, naroito na krevitim podru-
jima. Prilazi dalekovoda nazivnih napona do 20 kV ne moraju se tititi
gromobranima, ako se nalaze na podruju iji je izokerauniki nivo ispod
40, odnosno ako prelaze preko poumenih terena ili terena sa velikim
brojem visokih objekata, koji u odnosu na nadzemni vod deluju kao zatita.
Zatita prilaza vodova gromobranima u podruju niske olujne aktiv-
nosti (izokerauniki nivo ispod 20), bez obzira na visinu nazivnog napona,
nije obavezna.
lan 53.
Kondenzatori i prigunice mogu se koristiti kao dopunska zatita
rotacionih maina i opreme male uzdune dielektrine vrstoe.
10. Zatita vodova od prenapona
lan 54.
Radi zatite vodova od prenapona atmosferskog porekla mogu se
primeniti sledee mere:
zatita od direktnih udara groma pomou zemovodih uadi posta-
venih na stubove iznad faznih provodnika;
zatita od prenapona pomou iskrita i odvodnika prenapona. Za
ovu svrhu po pravilu koriste se cevni odvodnici, dok se ventilni od-
vodnici koriste samo izuzetno.
lan 55.
Zatita od direktnih udara groma postie se pomou jednog ili vie
zemovodnih uadi postavenih dovono visoko iznad faznih pro-
vodnika, tako da se obezbedi zatitni ugao od najvie 30
o
. Zemovodno
ue (jedno ili vie) treba da je uzemeno kod svakog stuba, osim u izuzet-
nom sluaju.
Zemovodna uad nadzemnog voda moraju se povezati sa zatitnim
uzemeem postrojea.
309
lan 56.
Ako nadzemni vod koji prolazi ugroenim podrujem nije zatien
zemovodnim uetom od direktnih udara groma, moe se zatititi
zatitnim napravama, i to prvenstveno cevnim odvodnicima.
lan 57.
Na stubovima koji su naroito izloeni direktnim udarima groma:
na prometnim mestima, na prelazima preko reka, eleznikih pruga i
slino, a na deonicama koje nisu zatiene od direktnih udara groma,
preporuuje se postavae zatitne naprave, prvenstveno cevnih odvod-
nika. U takvom sluaju nije izlino postaviti cevne odvodnike i ako po-
stoji zatita zemovodnim uetom.
lan 58.
Za vodove vrlo visokih napona (220 i 400 kV) neophodno je posebno
razmotriti primenu zatitnih mera na ulazu u postrojee (zatitno
iskrite, odvodnik i sl.).
lan 59.
Na prelazima nadzemnog voda u kablovski vod moraju se postaviti od-
vodnici prenapona. Ako kablovski vod predstava deo voda sa nadzemnim
deonicama na obe strane, potrebno je postaviti odvodnike na oba kraja.
Ako je duina kabla maa od zatitne zone odvodnika, odvodnici se mogu
postaviti samo na jednom kraju kabla.
Ako nadzemni vod ima kablovski ulaz u postrojee, potrebno je posta-
viti odvodnike na oba kraja. Ako je duina kabla mala tako da je ceo kabl u
zatitnoj zoni odvodnika, odvodnici se mogu postaviti samo u postrojeu.
Ako je duina kabla vea, mogunost postavaa odvodnika samo na kraju
kabla prema nadzemnom vodu mora se posebno razmotriti.
lan 60.
U mreama niskog napona, zatitne naprave se postavaju po po-
trebi, a prvenstveno na sledea mesta: na mesta ravaa vodova, na krajeve
duih deonica, na kune prikuke, na spojeve kablovskog voda i nadzemnog
voda.
Zatitna naprava se mora postaviti na prikuke nadzemnih vodova
kod usamenih kua na podrujima sa izokeraunikim nivoom iznad 40.
lan 61.
Zatitne naprave ne smeju se postavati u prostorije u kojima se na-
laze lakozapaivi materijali, a od zapaivih (kao to je drvo, i sl.) treba
da budu odvojene nezapaivim pregradama. Svuda gde postoji mogunost po-
vrede udi od eksplozije odvodnika, potrebno je postaviti odgovarajue za-
titne mree.
310
11. Zatitna zona i mesto postavaa zatitne naprave
lan 62.
Odreivae zatitne zone ispred i iza zatitnog ureaja vri se
prema sledeem obrascu:
V (m)
gde je:
Up podnosivi udarni napon izolacije u kV,
Uz udarni zatitni nivo zatitne naprave u kV,
V brzina prostiraa prenapona du vodova u m/s,
s strmina ela udarnog napona u kV/s.
Ovaj obrazac se moe koristiti kao za zavrne stanice samo sa jed-
nim vodom tako i za stanice sa vie vodova, uzimajui u obzir najnepovo-
niji sluaj kad je samo jedan vod prikuen na postrojee, a ostali vodovi
su iskueni.
lan 63.
Pojedine vrednosti veliina u obrascu iz lana 62. ovog pravilnika
odreuju se na sledei nain:
minimalni podnosivi udarni napon izolacije odruje se prema jugo-
slovenskom standardu JUS N.B0.030, za odreeni stupa izolacije odnosno
najvii pogonski napon mree. Vrednost napona Up moe biti i via, ako
je to predvieno posebnim jugoslovenskim standardom za opremu koja se
titi odnosno ako proizvoa to garantuje;
maksimalni udarni zatitni nivo Uz je takoe definisan stan-
dardom JUS N.B2.050 i vezan za nazivni napon zatitne naprave. Udarni
zatitni nivo zatitnih iskrita usloven je rastojaem elektroda
iskrita. Kod cevnih i ventilih odvodnika stvarni zatitni nivo moe
biti i nii;
za nadzemne vodove brzina prostiraa je 300 m/s, a za kablovske 150
m/s;
za efikasno zatiena postrojea strmina S je 500 do 1500 kV/s
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B0.031.
lan 64.
Vrednosti iz lana 63. ovog pravilnika i na osnovu ih izraunata
vrednost zatitne zone daje najvea odstojaa zatitnih ureaja koja
obezbeuju zatitu sa odgovarajuom sigurnou i verovatnoom. Za ta-
nije odreivae zatitne zone u konkretnim sluajevima treba izvriti
detaniji proraun odnosno proveru na modelu.
L
Up Uz
2s
---------------------
=
311
12. Uslovi prikuivaa zatitne naprave
lan 65.
Naprave za zatitu od prenapona moraju biti postavene i kori-
ene shodno uputstvu proizvoaa o enim uslovima rada u pogledu po-
trebnog prostora (minimalna rastojaa od drugih objekata) radnog
poloaja (stojei i visei i sl.), odravaa istoe, poloaja i izvoea
prikunih vodova i sl.
Prikuni vodovi, kako za delove pod naponom tako i za uzemee,
moraju biti to krai. Presek prikunih vodova zatitne naprave treba
da je priblian preseku ostalih provodnih visokonaponskih veza. Presek
tih vodova za niskonaponske ventilne odvodnike ne sme biti mai od 10
mm
2
, za odvodnike nazivnih napona do 40 kV ne sme biti mai do 20 mm
2
a za
odvodnike nazivnih napona preko 40 kV ne sme biti mai od 50 mm
2
.
lan 66.
Sve ventilne provodnike prenapona koji tite skupocenu opremu,
kao to su veliki energetski transformatori (preko 20 MVA), kompen-
zatori i sl., treba po mogustvu snabdeti brojilima reagovaa.
lan 67.
Uzemee naprava za zatitu od prenapona mora biti sigurno i
kvalitetno izvedeno. Uzemee zatitne naprave i opreme koja se titi
mora biti zajedniko. Prikuak zemovoda na uzemivau (uvod u uze-
mee) mora biti kod same zatitne naprave ili u enoj neposrednoj bli-
zini. Prikuci za uzemee zatitne naprave i objekta koji se titi
moraju se galvanski povezati najkraim putem.
Za vea i znaajnija postrojea ija su uzemea redovno prostrana,
treba za svaki odvodnik ili garnituru odvodnika po mogustvu obezbediti
i sopstveno uzemee koje je deo zajednikog uzemea postrojea.
13. Odravae i kontrola zatitnih naprava
lan 68.
Odravae zatitnih naprava u pogonu sastoji se u redovnom i-
eu, otklaau sponih kvarova, otklaaju korozionih arita i
slino. Proizvoa je duan da korisniku da potrebna uputstva i podatke
za odravae i osnovne podatke za kontrolu zatitnih naprava, kojih
korisnik treba da se pridrava.
Kontrola zatitnih naprava u pogonu obuhvata merea odabranih
elektrinih i neelektrinih veliina, na osnovu kojih se donosi zakuak
o optem stau naprava.
lan 69.
Kontrolu zatitnog ureaja treba vriti u rokovima i u obimu koji
su odreeni od strane proizvoaa, a u ciu da se obezbedi siguran pogon
zatitnih naprava i ihovo zatitno dejstvo u to veoj meri.
312
Kontrola iz stava 1. ovog lana mora biti u skladu sa Pravilnikom o
tehnikim merama za pogon i odravae elektroenergetskih postrojea
(Slubeni list SFRJ, broj 19/68).
III. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 70.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na izgraena elektroe-
nergetska postrojea i na elektroenergetska postrojea za koja je izdato
odobree za izgradu pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 71.
benom listu SFRJ.
313
A N E K S
PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA
1. Nazivni napon cevnog odvodnika odreuje najviu efektivnu vred-
nost napona industrijske frekvencije pri kojoj je obezbeen rad odvodnika
ako su i drugi potrebni uslovi ispueni.
2. Nazivna frekvencija. Standardna nazivna frekvencija cevnih od-
vodnika iznosi 50 Hz.
3. Klasa cevnog odvodnika. Klasu cevnog odvodnika odreuju namena i
propusna sposobnost.
U pogledu namene cevni odvodnici se dele na:
stanine, nameene zatiti maih transformatorskih stanica, i
linijske, nameene zatiti nadzemnih vodova.
Zavisno od propusne sposobnosti odreene brojnom vrednou krat-
kotrajne podnosive udarne struje izraene u kA, stanini cevni odvodnici
se dele na dve klase:
stanine 30 kA, i
stanine 65 kA
Postoji samo jedna klasa linijskih cevnih odvodnika:
linijski 65 kA.
Klase cevnih odvodnika zasnivaju se na ihovoj sposobnosti da ispu-
avaju uslove ispitivaa i radne karakteristike utvrene propisima. U
nedostatku jugoslovenskih propisa za cevne odvodnike, treba koristiti
preporuke IEC, publikacija 992.
4. Granine propratne struje. Postoji minimalna i maksimalna gra-
nina propratna struja.
5. Nazivna minimalna propratna struja je efektivna vrednost struje
koja je najmaa u opsegu oekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik
mora da prekine pod odreenim uslovima u pogledu pogonskog napona,
napona uspostavaa, amplitudnog faktora i faktora snage. Minimalna
314
propratna struja specificirana je zavisno od klase i nazivnog napona od-
vodnika i data je u koloni 2. tabela I, II i III ovog aneksa.
6. Nazvina maksimalna propratna struja je efektivna vrednost struje
koja je najvea u opsegu oekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora
da prekine pod odreenim uslovima u pogledu pogonskog napona, napona
uspostavaa, amplitudnog faktora i faktora snage. Maksimalna pro-
pratna struja specifirana je zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika
i data je u koloni 3. tabela I, II i III ovog aneksa.
7. Nazivni prelazni napon uspostavaa utvren je posebno za mi-
nimalnu i maksimalnu propratnu struju striminom ela, amlitudnim fak-
torom i sopstvenom frekvencijom. Vrednost za faktore koji odreuju
prelazni napon uspostavaa zavisno od klase i nazivnog napona od-
vodnika date su u kolonama 4, 5, 6, 7, 8. i 9. tabela I, II i III ovog aneksa.
8. Faktor snage pri kratkom spoju definisan je kao kosinus ugla
izmeu oekivane struje u trenutku enog nastajaa i odgovarajueg na-
pona. egova vrednost je utvrena zavisno od klase i nazivnog napona od-
vodnika i data je za minimalnu i maksimalnu propratnu struju u kolonama
10. i 11. tabela I, II i III ovog aneksa.
9. Podnosivi naizmenini napon cevnog odvodnika. Postoje dva
podnosiva naizmenina napona cevnog odvodnika: podnosivi naizmenini
napon izolacije kuita odvodnika i podnosivi naizmenini napon kom-
pletnog odvodnika.
10. Podnosivi naizmenini napon izolacije kuita odvodnika je na-
pon industrijske frekvencije koji izolaciono kuite cevnog odvodnika
sa ukloenim iskritima i komorom mora da izdri bez preskoka i pro-
boja u suvom i na kii u toku jedne minute. Vrednosti ovog napona odreene
su zavisno od nazivnog napona i date su u koloni 2. tabele IV ovog aneksa za
stanine odvodnike, a u koloni 2. tebele V ovog aneksa za linijske odvod-
nike.
11. Podnosivi naizmenini napon kompletnog cevnog odvodnika je na-
pon industrijske frekvencije koji doveden na kompletni cevni odvodnik
(zajedno sa egovim sponim iskritem) ne sme da izazove reagovae
egovih iskrita. Vrednosti ovog napona odreene su zavisno od nazivnog
napona i date su u kononi 3. tabele IV ovog aneksa za stanine odvodnike, a u
koloni 3. tabele V ovog aneksa za linijske odvodnike.
12. Udarni naponi reagovaa (100% za talas 1,2/50 i na elu talasa) su
dve najvanije take na karakteristici reagovaa odvodnika. Prema od-
govarajuim vrednostima odreuje se odnosno proverava usklaenost za-
titnog nivoa odvodnika i podnosivog nivoa izolacije koja se titi, za
period do reagovaa odvodnika. Maksimalne vrednosti ovog napona odre-
ene su zavisno od nazivnog napona i date su u kolonama 4. i 5. tabele IV
ovog aneksa za stanine odvodnike, a u kolonama 4. i 5. tabele V ovog aneksa
za linijske odvodnike.
315
Tabela 1.
NAZVINE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG
NAPONA USPOSTAVAA I FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU - ZA
STANINE CEVNE ODVODNIKE KLASE 30 kA
Nazivni prelazni napon uspostavaa
Granine
propratne
struje kA
(efektivna
simetrina
vrednost)
Strmina ela
V/s
Amplitudni
faktor
Sopstvena fre-
kvencija mono-
frekventnog
napona uspo-
stavaa
Faktor snage
pri kratkom
spoju
N
a
z
i
v
n
i

n
a
p
o
n
d
o
v
o
d
n
i
k
a
M
i
n
i
m
a
l
n
e
M
a
k
s
i
m
a
l
n
e
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
3
M
o
r
a

d
a

p
r
e
k
i
n
e

s
v
e

s
t
r
u
j
e

d
o

m
a
k
s
i
m
a
l
n
e

g
r
a
n
i
n
e

p
r
o
p
r
a
t
n
e

s
t
r
u
j
e
1,5 210 40 1,3 1,3 180910 3640 0,7 0,2
3
4,5 1,5 210 40 1,3 1,3 120610 2430 0,7 0,2
3
6 1,5 315 60 1,3 1,3 135680 2730 0,7 0,2
3
9 1,5 315 60 1,3 1,3 90450 1800 0,7 0,2
3
12 1,5 420 80 1,3 1,3 90450 1830 0,7 0,2
3
15 1,5 525 100 1,3 1,3 90455 1820 0,7 0,2
3
18 1,5 525 100 1,3 1,3 75380 1820 0,7 0,2
3
1,5
20 3 630 120 1,3 1,3 80410 1640 0,7 0,2
6
1,5
25 3 630 120 1,3 1,3 65325 1300 0,7 0,2
6
1,5
30 3 735 140 1,3 1,3 65320 1280 0,7 0,2
6
1,5
37 3 735 140 1,3 1,3 50260 1036 0,7 0,2
6
1,5
40 3 735 140 1,3 1,3 50235 956 0,7 0,2
6
3
1
6
Tabela 2.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG NAPONA USPOSTAVAA I
FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU ZA STANINE CEVNE ODVODNIKE KLASE 65 kA
Granine
propratne struje
kA (efektivna
simetrina
vrednost)
Strmina ela
V/s
Amplitudni faktor
Sopstvena frekvencija
monofrekventnog napona
uspostavaa
Faktor snage pri
kratkom spoju
N
a
z
i
v
n
i

n
a
p
o
n
o
d
v
o
d
n
i
k
a

k
V
M
i
n
i
m
a
l
n
e
M
a
k
s
i
m
a
l
n
e
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
a
k
s
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Z
a

m
i
n
i
m
a
l
n
u
g
r
a
n
i
n
u

s
t
r
u
j
u
Za maksimalnu gra-
ninu struju,
za odvodnik
postaven
na
vodu
u sta-
nici
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
3
M
o
r
a

d
a

p
r
e
k
i
n
e

s
v
e

s
t
r
u
j
e

d
o

m
a
k
s
i
-
m
a
l
n
e

g
r
a
n
i
n
e

p
r
o
p
r
a
t
n
e

s
t
r
u
j
e
.
2
Vrednosti za strminu ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju
monofrekventnog napona uspostavaa nisu jo standardizovane, te ih daje pro-
izvoa
0,7 0,2 0,16
5 0,7 0,2 0,13
10 0,7 0,2 0,10
6 i 9
2 0,7 0,2 0,14
5 0,7 0,2 0,10
10 0,7 0,2 0,08
12 i 15
2 0,7 0,13 0,11
5 0,7 0,13 0,08
10 0,7 0,13 0,065
18
1,2 0,7 0,10 0,09
2,0 0,7 0,10 0,08
5,0 0,7 0,10 0,07
10 0,7 0,10 0,06
3
1
7
Tabela 3.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA PRELAZNOG NAPONA USPOSTAVAA I
FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU ZA LINIJSKE CEVNE ODVODNIKE
N
a
z
i
v
n
i

n
a
p
o
n
o
d
v
o
d
n
i
k
a

k
V
Granine pro-
pratne struje kA
(efektivna sime-
trina vrednost)
Stmina ela
V/s
Amplitudni
faktor
Sopstvena frekvencija
monofrekventnog napona
uspostavaa
Faktor snage pri krat-
kom spoju
Minima
lne
Mak-
simalne
Za
minimalnu
graninu
struju
Za mak-
simalnu gra-
ninu struju
Za
minimalnu
graninu
struju
Za mak-
simalnu gra-
ninu struju
Za
minimalnu
graninu
struju
Za mak-
simalnu gra-
ninu struju
Za
minimalnu
graninu
struju
Za mak-
simalnu gra-
ninu struju
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
9, 12, 15 0,3 1,5
Vrednosti za strminu ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju
monofrekventnog napona uspostavaa nisu jo standardizovane, te ih
daje proizvoa
0,7 0,1
18, 20 i 25 0,4 3 0,7 0,1
0,6 6 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
30 i 37 0,3 1,5 0,7 0,1
0,4 3 0,7 0,1
0,9 6 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
40 0,3 1,5 0,7 0,1
50 0,4 3 0,7 0,1
0,9 5 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
60,73 0,3 1,5 0,7 0,1
90, 97, 123 0,4 3 0,7 0,1
i 145 0,9 5 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1
318
Tabela 4.
KARAKTERISTIKE STANINIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA
Tabela 5.
KARAKTERISTIKE LINIJSKIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA
Nazivni
napon
kV
Jednominutni
podnosivi
naizmenini
napon izolacije
odvodnika
kV
Jednominutni
podnosivi
naizmenini
napon komplet-
nog odvodnika
kV
100% udarni
napon reago-
vaa oblika
1,2/50
kV
100% udarni
napon reago-
vaa na elu
talasa
kV
3 30 4,5 35 44
4,5 23 7 40 50
6 25 9 45 57
9 30 14 55 75
12 35 18 65 90
15 40 23 70 100
18 46 27 80 120
20 49 30 90 130
25 58 38 110 150
30 66 45 130 175
37 79 56 150 200
40 84 60 162 236
Nazivni
napon
kV
Jednominutni
podnosivi
naizmenini
napon izola-
cije odvodnika
kV
Jednominutni
podnosivi
naizmenini
napon komplet-
nog odvodnika
kV
100% udarni
napon reago-
vaa oblika 1,2/
50
kV
100% udarni
napon reago-
vaa na elu
talasa
kV
1 2 3 4 5
9 30 14 127 155
12 35 18 150 165
15 40 23 178 218
18 46 27 210 275
20 49 30 250 322
25 58 38 280 380
30 66 45 328 415
37 78 56 410 575
40 83 60 485 640
50 100 75 550 750
60 117 90 620 850
73 140 110 740 1035
90 167 135 875 1220
97 180 145 1020 1450
123 230 185 1360 1850
319
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OD STATIKOG
ELEKTRICITETA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom se odreuju tehniki normativi i mere zatite od
statikog elektriciteta koji se pojavuje:
1) na mestima ugroenim od eksplozivnih smea gasova, para ili pra-
ine u vazduhu;
2) pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
3) u proizvodnim procesima u kojima ne postoji opasnost od eks-
plozivnih smea, ali je statiki elektricitet potencijalni izvor po-
ara, teta i smeti u proizvodi.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se u proizvodnim procesima u
kojima se statiki elektricitet industrijski koristi (na primer: za i-
ee gasova, za rastavae sitnozrnastih materijala, u elektrostati-
kim ureajima za prenoee premaza i sl.) a pritom ne postoji opasnost od
eksplozivnih smea.
lan 3.
Za zatitu od statikog elektriciteta koji se pojavuje u vidu at-
mosferskog praea (groma) primeuju se odredbe Pravilnika o tehni-
kim propisima o gromobranima (Slubeni list SFRJ, broj 13/68).
lan 4.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale
i municiju, koji su u upotrebi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
*
320
lan 5.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se u zatvorenim prostorijama i
van prostorija, u kojima usled statikog elektriciteta postoji opasnost od
eksplozivnih smea ili od eksplozivnih materijala i municije.
lan 6.
Tehniki normativi predvieni ovim pravilnikom primeuju se pri
projektovau, izgradi, pogonu i odravau instalacija, ureaja i opreme.
lan 7.
Pod koliinom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisae koje
imaju svi elektroni u viku ili maku u jednom telu, koje moe biti atom
ili molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u viku, a po-
zitivno je naelektrisano ako su elektroni u maku.
lan 8.
Elektrostatiko poe ili elektrino poe je prostor oko nae-
lektrisanog tela u kome se manifestuje dejstvo elektrine sile. Nae-
lektrisano telo sa svojim poem saiava materijalni sistem.
Elektrino dejstvo poa je privlano kad su naelektrisaa raznoimena, i
odbijajui kad su naelektrisaa istoimena.
Jaina elektrinog poa brojno je jednaka dejstvu sile na jedinino
naelektrisae (1 C). E = F/C, gde je: E jaina poa, F elektrostatika sila i
C koliina elektriciteta.
lan 9.
Elektrini potencijal brojno je jednak elektrostatikoj potenci-
jalnoj energiji koju ima jedinina koliina elektriciteta.
lan 10.
Elektrini napon (razlika potencijala) izmeu dve take u pou
brojno je jednak radu koji treba izvriti da se jedinica elektriciteta
prenese iz jedne u drugu taku poa.
lan 11.
Probojna vrstoa nekog tela je granica do koje se u dielektricima
moe poveavati jaina poa (V/m).
lan 12.
Influenca je proces pomou kog se odvajaju naelektrisaa suprotnih
znakova u provodnicima koji su u elektrinom pou.
lan 13.
Elektrina indukcija, koja se oznaava slovom D, srazmerna je jaini
elektrinog poa: D = s. E. Konstanta proporcionalnosti predstava die-
lektrinu konstantu sredine, koja karakterie dielektrinu prirodu ma-
terijala.
321
lan 14.
Elektrini kapacitet je elektrina veliina koja je brojno jednaka
koliini elektriciteta koju treba dovesti na sistem provodnika (kon-
denzator) da bi se napon povisio na jedinicu.
lan 15.
Rad u elektrinom pou izraava se proizvodom napona i koliine
elektriciteta koja se prenosi kroz poe.
Energija u elektrinom pou java se u potencijalnom vidu.
lan 16.
Varnica je vrsta elektrinog praea koja se sastoji od niza krat-
kotrajnih spontanih preskoka naelektrisaa sa jednog na drugi provodnik
pod uslovom da postoji odgovarajui napon.
lan 17.
Najmaa energija paea predstava onu energiju koja zagreva ma-
terijal do temperature paea pod uslovom da se odrava temperatursko
poe za iree plamena u eksplozivnoj smei. Najmaa energija za pa-
ee je mala i iznosi samo nekoliko delova milivatsekundi.
lan 18.
Pod odvoeem naelektrisaa podrazumeva se postupak kojim se nae-
lektrisae, koje je sakupeno u opasnoj koliini na odreenom mestu, od-
vodi bez pojave varnice, pri emu se naelektrisano telo dovodi u
neutralno stae.
Doa granica eksplozivnosti je najnia koncentracija zapaivih ga-
sova ili para u smei sa vazduhom, koja mora postojati da bi nastala eksplo-
zija. Granica eksplozivnosti meri se u gramima po kubnom metru (g/m
3
).
lan 19.
Eksplozivna smea je smea zapaivog gasa, pare ili praine u va-
zduhu u kojoj se zagrevae naglo iri i dovodi do eksplozije.
lan 20.
Jonizacija je proces odvajaa elektrona od atoma ili molekula (po-
zitivni jon), odnosno dovoee elektrona atoma ili molekulu (negativni
jon).
Jonizatori koji prouzrokuju jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa e-
stice, visoka temperatura, jako elektrino poe i sl.
lan 21.
Galvanska veza je elektrina veza izmeu pojedinih delova po-
strojea, i to kako meusobno tako i izmeu postrojea i zeme (uze-
mee).
21
322
lan 22.
Otpornost uzemea je zbir otpornosti uzemivaa i otpornosti
zemovoda.
lan 23.
Relativnu vlanost vazduha karakterie stepen vlanosti koja je
data kolinikom apsolutne i maksimalne vlanosti. Relativna vlanost
daje se u procentima od 0 (potpuno suv vazduh) do 100% (vazduh zasien vo-
denom parom). Maksimalna vlanost vazduha zavisi od temperature. Re-
lativna vlanost se poveava uporedo sa porastom temperature okoline
odnosno vazduha.
II. MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG
ELEKTRICITETA
1. Opte mere zatite
lan 24.
Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu
sakupi toliko naelektrisae da se preko varnice prazni i da u granicama
eksplozivnosti moe zapaliti eksplozivne smee gasova, pare i praine
ili eksplozivne materijale.
lan 25.
Statiki elektricitet moe i kad nije u pitau opasnost od eks-
plozije izazvati tetne smete u nekim proizvodnim procesima (u tek-
stilnoj industriji, grafikoj industriji i sl.).
lan 26.
Razvrstavae zapaivih gasova i para u temperaturne klase i u
eksplozivne grupe vri se prema Propisima o elektrinim postrojeima
na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak Slu-
benog lista SFRJ, broj 18/67) koji su sastavni deo Pravilnika o
elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-
nih smea (Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70).
lan 27.
Klasificirae zapaivih gasova, para i praine vri se prema
Tehnikim propisima za konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih
ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea koji su sastavni deo Pra-
vilnika o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u
atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 52/68.
*
*
Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 52/68, staven je van snage donoeem Pra-
vilnika o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ,
broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika objavena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81.
Ovim pravilnikom staven je van snage Pravilnik o elektrinim postrojeima na nadzemnim
mestima ugroenim od eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, br. 18/87 i 28/80, kao i neki
jugoslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana jugoslovenskim standardima.
323
lan 28.
Izuzetno do odredbe lana 26. i glave III ovog pravilnika, koji utvr-
uju mesta ugroena od eksplozivnih smea, treba pri novim tehnolokim
postupcima i upotrebi novih materijala ispitati da li postoji opasnost
od statikog elektriciteta kad je u pitau postupak u atmosferi eksplo-
zivnih smea. Ako se utvrdi da postoji opasnost od statikog elektrici-
teta, treba preduzeti odgovarajue mere zatite.
2. Posebne mere zatite
lan 29.
Skupae statikog elektriciteta u proizvodnim procesima spre-
ava se:
1) uzemeem;
2) odravaem odgovarajue vlage u vazduhu;
3) jonizacijom vazduha;
4) antistatikom preparacijom;
5) poveaem provodivosti loe provodivih materijala;
6) odvoeem statikog elektriciteta influencom.
lan 30.
Uzemee se mora primeivati na svim provodivim delovima ma-
ina, bez obzira na to da li se upotrebavaju i druge mere zatite od sta-
tikog elektriciteta.
lan 31.
Uzemee se izvodi galvanskim vezivaem svih provodivih delova
postrojea na uzemiva.
lan 32.
Presek fiksno poloenog bakarnog provodnika, s obzirom na meha-
niku vrstou, ne sme da bude mai od 4 mm
2
. Umesto bakarnih provodnika
moe se upotrebiti elina pocinkovana traka najmaeg preseka 20 h 3
mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno ue preseka
10 mm
2
.
lan 33.
Kao uzemivai mogu se koristiti svi tipovi uzemivaa predvi-
eni odredbama Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima, odno-
sno prikuak postrojea na postojei sistem zatitnog uzemea.
lan 34.
Otpornost sistema uzemea za dovoee statikog elektriciteta
mora biti u granicama odreenim u ta. 4.62 i 4.621 Tehnikih propisa o
gromobranima koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim propisima o
gromobranima, odnosno odreenim u odeku 8. Tehnikih propisa za izvo-
ee elektroenergetskih instalacija u zgradama (Dodatak Slubenog li-
sta SFRJ, broj 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim merama
21*
324
i uslovima za izvoee elektroenergetskih instalacija u zgradama Slu-
*
lan 35.
Sa mesta koncentracije statikog elektriciteta, postrojee mora da
se povee najkraim putem na sistem uzemea.
lan 36.
Pokretni delovi postrojea, preko bakarnih, bronzanih ili ugenih
etkica, prikuuju se na sistem uzemea. etkice moraju biti verti-
kalno i fiksno postavene na rotirajuu osovinu sa pritiskom na
povrinu od 0,1 do 0,2 kp/cm
2
. Obrtni delovi izmeu leita i osovine kod
maloga procepa i odgovarajueg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu
otpornosti uzemea.
lan 37.
Provodivi podovi koji se koriste u sistemu za odvoee statikog
elektriciteta, moraju imati prelaznu otpornost mau od 10 oma. Prelazna
otpornost podova mora se kontrolisati u vremenskim razmacima koje odre-
uje odgovarajua struna sluba organizacije udruenog rada.
Materijali za izradu provodivih podova i ihova prelazna ot-
pornost dati su u sledeoj tablici:
lan 38.
Vlaee kao sredstvo za otklaae opasnosti od statikog elektri-
citeta moe se primeniti samo ukoliko to doputa tehnoloki postupak
i svojstva materijala koji se obrauje.
*
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoee elektroenergetskih instalacija
u zgradama Slubeni list SFRJ, broj 43/66, staven je van snage donoeem Pravilnika o
tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona Slubeni list SFRJ, broj
53/88.
Materijal
Izmereni
otpor u
omima
Ploice 10
7
10
9
Daske za brodski pod 10
6
10
10
Linoleum 10
6
10
10
Provodna guma 10
2
Peene ploice 10
7
10
10
Vetaki kamen neprovodan 10
11
Obini beton debine 3 cm 10
5
Specijalni beton debine 5 cm 10
2
Provodni penuavi pod 10
2
Teraco 10
5
10
7
Provodni teraco 10
3
Asfalt 10
10
325
lan 39.
Dozirae relativne vlage vri se pomou ventilacionih klima-
ureaja, ili se para dovodi pomou rasprskivaa (parni mlaz) koji se po-
stava u blizini najvee koncentracije statikog elektriciteta. Pu-
tae pare kroz cevi i prskalice moe u ima da sakupi statiki
elektricitet, pa se stoga cevi moraju galvanski povezati na sistem uze-
mea koji vlaeem odstrauje statiki elektricitet.
lan 40.
Pri relativnoj vlanosti vazduha od 70% ne pojavuje se opasnost od
naelektrisaa. Relativna vlanost vazduha moe se smaiti i ispod 70%
kod pojedinih tehnolokih procesa pri kojima se moraju primeivati
propisana sredstva i metode navedeni u glavi III ovog pravilnika.
Mereem se mora utvrditi da se pri nioj vlanosti vazduha ne poja-
vuje statiki elektricitet koji izaziva smete i tete a nije opasan u
atmosferi eksplozivnih smea.
lan 41.
Kontrola relativne vlanosti vazduha mora se vriti u odreenim
vremenskim razmacima pomou higrometra odnosno pomou higrografa.
lan 42.
Antistatikom preparacijom poboava se odvoee statikog
elektriciteta. Radi toga je potrebno povrinu materijala premazati ili
poprskati tankim slojem provodivih materija ili materijal potopiti u
antistatik.
lan 43.
Sredstva antistatike preparacije moraju biti takva da ne utiu
tetno na svojstva prepariranog materijala i da ne izazivaju koroziju ma-
ina i ihovih delova. Kod tekstilnog materijala antistatika prepara-
cija mora da bude postojana u prau.
lan 44.
U toku tehnolokog postupka treba, po potrebi, ponoviti antista-
tiku preparaciju.
lan 45.
Metalne odvodnike u vidu uzemenih etkica, eeva, bodikavih
odvodnika i kolektora, treba postaviti to blie materijalu sa kog treba
odstraniti statiki elektricitet, ali na tolikoj udaenosti da ne dodi-
ruju matrijal (oko 15 mm iznad materijala). Te odvodnike treba postaviti
na oko 100 mm ispred take sa koje se materijal odvaja od metalnih vaaka
maine.
lan 46.
Na delovima maina, koji se u toku tehnolokog postupka obru od-
nosno sa kojih se odvaja tekstil ili folijski materijal, mora se iznad me-
sta najjaeg naelektrisaa postaviti uzemena mesingana ipka na kojoj su
u razmacima od po 50 mm privreni mesingani lanii. Lanii se za
326
vreme kretaa materijala dodiruju sa egovom povrinom i klizaem od-
vode sa ega statiki elektricitet.
lan 47.
Ako odvoee statikog elektriciteta influencom ne daje zadovo-
avajui rezultat, treba ga kontrolisati, a prema potrebi broj mesta za od-
voee influencom poveati.
Ako primena metode iz stava 1. ovog lana ne zadovoava, treba je do-
puniti drugim metodama odvoea statikog elektriciteta.
lan 48.
Da bi se postigla boa provodivost neprovodivog materijala
mora se dodati prirodnoj ili sintetikoj gumi koloidalni grafit. Kao
dodaci mogu se koristiti i metalni oksidi.
lan 49.
Provodivost tenosti i rastvora poveava se dodavaem etilnog
alkohola.
lan 50.
Umesto poveaa provodivosti materijala esto je dovono
poveati samo povrinsku provodivost. U tu svrhu se povrina materi-
jala premazuje koloidalnim grafitom, aom ili glicerinom. Te premaze
treba povremeno obnavati.
lan 51.
Provodivost neprovodivih materijala zadovoava samo onda ako
se specifina otpornost smai tako da ukupna otpornost prema zemi ne
bude vea od jednog megaoma.
lan 52.
Radi neutralisaa elektrostatikih pojava na materijalima kod ko-
jih su potrebne mere zatite od teta i smeti od statikog ele-
kriciteta, upotrebavaju se visokonaponski ili radioaktivni
eliminatori, koji se postavaju u blizini mesta na kojima se skupa sta-
tiki elektricitet. Eliminatori se postavaju prema lanu 45. ovog pra-
vilnika.
3. Dodatne mere zatite
lan 53.
Pri proizvodi i radu sa eksplozivnim materijalima i municijom
treba, pored mera predvienih u odecima 1. i 2. ove glave, primeivati
dodatne mere zatite koje se odnose na odeu i obuu radnika.
lan 54.
Radnici mogu biti naelektrisani i postati prenosioci statikog
elektriciteta. Ako se statikim elektricitetom naelektrisano lice pri-
blii nekom uzemenom predmetu, dolazi do elektrostatikog praea
ija varnica moe izazvati eksploziju materijala i municije.
327
lan 55.
Odea radnika ne sme da bude izraena od svile, niti sme da sadri
vlakna od sintetikog materijala. Ona treba da bude od pamunih vlakana,
da bi se spreilo da radnik bude nosilac statikog elektriciteta.
lan 56.
Pirotehnika obua radnika mora da bude od koe ili od provodive
gume. U onove se moraju ugraditi mesingane ploice radi uspostavaa
stalne galvanske veze izmeu radnika i zeme. Elektrina otpornost
izmeu unutrae i spoae strane obue mora da iznosi najmae 10
7
oma.
lan 57.
Radnici zapoeni u proizvodi i radu sa eksplozivnim materija-
lima i municijom ne smeju da nose prstee, narukvice i druge metalne
predmete.
lan 58.
Podovi u prostorijama za proizvodu i rad sa eksplozivnim mate-
rijalima i municijom mora da ispuavaju uslove iz lana 37. ovog pravil-
nika. Sve ruice, kvake, brave i sl. treba da su povezane na sistem
uzemea.
III. MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG
ELEKTRICITETA ZAVISNO OD VRSTE PROIZVODE I RADA
SA EKSPLOZIVNIM MATERIJALIMA I MUNICIJOM
1. Proizvoda privrednih eksploziva u prahu
lan 59.
Sva postrojea za proizvodu privrednih eksploziva u prahu moraju
biti zatiena od statikog elektriciteta uzemeem saglasno l. 30. do
lan 60.
Da bi se spreilo puee statikim elektricitetom dno drobilice
i pokretni obrtni vaci moraju biti napraveni od tvrdog drveta koje je
obloeno provodivom gumom, radi stalnog odvoea statikog elek-
triciteta.
lan 61.
Sve automatske ili poluautomatske maine za izradu patrona moraju
da budu uzemene. Transmisione trake moraju biti od provodive gume i
uzemene.
lan 62.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije mora se
odabrati direktan pogon, a ne preko remenica. Ako se pogon sa remenicama
ne moe izbei, moraju se primeniti mere zatite prema lanu 36. ovog
pravilnika.
328
2. Proizvoda plastinih privrednih eksploziva
lan 63.
Pri proizovdi plastinih privrednih eksploziva moraju biti
uzemene sve maine, i to:
1) mesingana sita;
2) svi okviri na etaama;
3) mealice;
4) ureaji za patronirae;
5) pokretni stolovi i transportne trake.
3. Proizvoda nitroceluloznog baruta
lan 64.
Hidraulina presa u kojoj se proizvodi nitrocelulozni barut, ko-
more u kojima se sue barutne trake i ureaji za seee i prosejavae ba-
ruta moraju se povezati na sistem uzemea prema l. 30. do 36. ovog
pravilnika.
Pare iz komora u kojima se sui barutna traka i vazduh odvode se siste-
mom ventilacije. Ventilatori se moraju uzemiti preko obrtne osovine.
Radi izbegavaa puea statikim elektricitetom barutnih zrna
prilikom istresaa, svi okviri moraju biti uzemeni a istovremeno
treba da se odrava relativna vlanost vazduha u sunici.
lan 65.
Radi spreavaa akumulacije statikog elektriciteta u barutu pri
sueu, sve etae i okviri u sunici moraju biti povezani na sistem
uzemea.
Buba u kome se vri polivae baruta, mealica i vibraciona sita
moraju biti uzemeni.
lan 66.
Svi sudovi za vreme puea barutom moraju da se nalaze na provodi-
vom podu odnosno na uzemenom stolu koji je prekriven provodivom gumom.
4. Proizvoda crnog baruta
lan 67.
Gvozdeni cilindri koji se okreu oko svoje horizontalne osovine,
vibraciono sito koje se nalazi direktno ispod cilindra, drvena sita u ko-
jima se barut prosejava i sunice za suee baruta, moraju biti uzemeni.
Drobilica se uzemuje preko dna ili preko pokretnih vaaka.
329
lan 68.
Kroz buba se mora postaviti provodnik za uzemee da bi se odveo
statiki elektricitet koji moe da se sakupi usled meusobnog trea ba-
rutnih zrnaca.
5. Proizvoda inicijalnih eksploziva
lan 69.
Pri proizvodi ivinog fulminata u procesu suea moe se poja-
viti statiki elektricitet. ivin fulminat posle ceea sadri 10%
vlage, koja se odvodi u sunice toplim vazduhom temperature do 35 S.
Sunice u kojima se sui ivin fulminat moraju biti uzemene
prema l. 30. do 36. ovog pravilnika.
Svi okviri metalne sunice moraju da budu povezani na sistem
uzemea. Podovi sunice moraju da budu izraeni od provodive gume
prema lanu 37. ovog pravilnika. Pre poetka praea sunice u pro-
storiju se mora uvesti vlaan vazduh prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 70.
Ureaji za prosejavae azid olova moraju da budu povezani na sistem
uzemea. Podovi u prostoriji moraju biti od provodive gume.
Kontrola svih uzemea mora da se vri svakih 7 dana.
6. Proizvoda detonatora
lan 71.
Prese za proizvodu detonatora moraju da budu tako uzemene da se sa
kouice prazni statiki elektricitet.
Pri proizvodi detonatora, jedna elektroda mora da bude spojena sa
zidom kouice da bi se odstranio statiki elektricitet. Podloge za
detonator moraju biti povezane na sistem uzemea.
lan 72.
Pri proizvodi upaaa sa mostom moraju se uzemiti svi ureaji.
7. Proizvoda lovake municije
lan 73.
Mea komponenata lovake municije, kao i levak automata za
dozirae i hidraulina presa, moraju se uzemiti.
lan 74.
Prilikom prebacivaa ploica inicijalne smee iz sunice do a-
ice, cela traka mora da bude povezana na uzemee. Pod prostorija mora
da bude pokriven provodivom gumom. u prostoriji se mora odravati re-
lativna vlanost prema lanu 40. ovog pravilnika.
330
8. Proizvoda sportske municije (malokalibarska i puana)
lan 75.
Automatska maina za dozirae koja puni aure mora biti uzemena
poto postoji mogunost stvaraa statikog elektriciteta pri strujau
baruta kroz ureaj.
9. Manipulacija sa privrednim eksplozivima, sportskom i lovakom muni-
cijom; prevoz i skladitee takvih eksploziva i municije
lan 76.
Mesta u kojima se koriste eksplozivi, kao to su: rudnici, kameno-
lomi, putevi, mostovi, tuneli i mesta u kojima se vre razna miniraa pri
geolokim istraivaima i sl., moraju da imaju stalna ureena ili pri-
vremena skladita eksplozivnog materijala.
lan 77.
Radnici moraju imati odeu i obuu koja ispuava uslove iz l. 55. i
lan 78.
Vree koje se koriste za prevoz eksploziva moraju da budu izraene od
provodivih materijala odnosno sa ugraenim metlanim trakama u tka-
nini.
lan 79.
Prilikom pakovaa lovake i sportske municije i privrednog
eksploziva, stolovi, stolice, ventilatori i sl., moraju biti uzemeni.
Mora se odravati i potrebna relativna vlanost vazduha u prostorijama
prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 80.
Prevoz privrednih eksploziva i lovake i sportske municije ele-
znicom stvara neznatnu opasnost od statikog elektriciteta, ali se ipak
vagoni prilikom ulaska u opasnu zonu ili krug skladita moraju uzemiti
pomou stezaki koje su spojene sa zemovidnim provodnicima i sistemom
uzemea.
lan 81.
Prevoz vozilima sa gumenom pneumatikom stvara vrlo povone
uslove za pojavu statikog elektriciteta.
Prilikom prevoza vozilima tenih eksplozivnih materijala mogu se
pojaviti varnice. Radi spreavaa pojave statikog elektriciteta vozila
moraju biti uzemena prema lanu 85. ovog pravilnika.
lan 82.
Prevoz vazduhoplovom moe da bude izvor statikog elektriciteta
pri kotrau gumene pneumatike po povrini aerodroma, pri sudaru sa
vodnim kapicama kie ili sa snenim kristalima koji na sebi nose sta-
tiki elektricitet. Prilikom leta moe doi do elektrostatike induk-
331
cije ili udara groma kroz olujne oblake. Zatita vazduhoplova izvodi se
galvanskim povezivaem celog sistema vazduhoplova i upotrebom elektro-
statikih provodivih gumenih pneumatika.
lan 83.
U skladitima privrednih eksploziva podovi moraju biti izvedeni
od provodive gume.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na skladita sportske i lo-
vake municije.
10. Zapaive i loe provodive tenosti
lan 84.
Zapaive i loe provodive tenosti prilikom kretaa u posudama,
odnosno pri protoku kroz cevi ili pri pretakau, proizvode statiki
elektricitet. Pojava statikog elektriciteta moe da stvori vrlo visoku
potencijalnu razliku izmeu same tenosti i zidova posude ili cevi.
Zapaive i loe provodive tenosti navedene su u taki 15.4 Pro-
pisa o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea, koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim po-
strojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
lan 85.
Auto-cisterne sa elinim rezervoarom i elinom konstrukcijom a
sa gumenim pneumaticima moraju biti povezane na uzemee sa kraje
osovine pomou provodive upletene trake u gumi, koja se za vreme prevoza
stalno vue po povrini puta i na taj nain vri ulogu pomonog uzemi-
vaa. Svi metalni delovi auto-cisterni moraju meusobno da budue galvan-
ski povezani u jednopotencijalni sistem.
lan 86.
Radi spreavaa skupaa statikog elektriciteta prilikom pu-
ea odnosno praea cisterne, dovodne cevi moraju se uzemiti prema
l. 30. do 36. i lanu 85. ovog pravilnika. Na kraju kabla koji slui za uze-
mee mora se postaviti izolovana ruica sa ugraenim prekidaem, iji
se nepokretni deo spaja sa pokretnim delom tek poto se prikui kabl na
cisternu.
Prekid i utika za kabl iz stava 1. ovog lana moraju da budu u S
izvedbi, i to tipa (St) II A T3.
lan 87.
Ako spojnice cevi ne garantuju sigurnost galvanske veze, moraju se
premostiti kablovskim stopama i savitivim bakarnim uetom iji je
presek najmae 10 mm
2
.
lan 88.
Sve veze i spojeve treba prethodno pregledati i tek ako su oni pra-
vilno ukueni i uzemeni moe se pristupiti pueu odnosno pra-
332
eu cisterne. Cev za puee treba utopiti u cisternu tako da ona bude
najmae 50 mm udaena od dna cisterne.
lan 89.
Na poetku puea instalacija za praee statikog elek-
triciteta, mora da bude postavena i izvedena tako da obezbeuje pra-
ee bez opasnosti stvaraa varnice. Brzina strujaa tenosti kroz cev
mora da se svede na to mau meru. U toku daih postupaka, brzina stru-
jaa tenosti ne sme da prelazi jedan metar u sekundi.
lan 90.
Na prevoz zapaivih i loe provodivih tenosti cisternama sa re-
zervoarom od plastinog materijala (armirani poliester), ija je
povrinska otpornost reda 10
14
oma/cm odnosno specifini prelazni ot-
por do 10
15
oma, mora se, pored propisanih zatitnih mera za cisterne sa
elinim rezervoarom, primeniti i jedna od sledeih dodatnih zatitnih
mera:
1) poveati provodivost plastine mase ugradom mree od me-
singane ice u unutraost zida rezervoara s tim da ukupna otpornost
uzemea bude u granicama 10
6
oma;
2) poveati provodivost plastine mase antistatikim sredstvima,
s tim da otpornost rezervoara bude u granicama predvienim u taki 1.
ovog lana;
3) obloiti cisternu sa unutrae strane aluminijumskim fo-
lijama;
4) cisterne sa rezervoarima od plastinih materijala koje su u upo-
trebi a na koje nije primeena zatitna mera iz take 1. ovog lana, mogu
se i dae koristiti za prevoz tenosti pod uslovom da se na ureaje za pu-
ee odnosno praee postavi cev od bakarne ili mesingane ice ili od
perforiranog lima sa otvorima od 3 mm. Cev treba utopiti do dna
cisterne i galvanski je povezati sa provodivim delovima cisterne. Cev
za nalivae goriva koja je galvanski povezana sa cisternom mora da bude
direktno povezana i sa perforiranom cevi tako da ona bude udaena od dna
cisterne najmae 50 mm.
lan 91.
Tenost u cisterni sa rezervoarom od plastinog materijala priku-
pa usled kretaa statiki elektricitet za koji treba, posle galvanskog
povezivaa i uzemea, omoguiti praee.
Od trenutka ukuea na sistem uzemea mora se ekati najmae 15
minuta pre poetka praea ili puea cisterne, odnosno obezbediti
brzo praee cisterne sa instalacijom sa vie prikuaka za pra-
ee.
lan 92.
Na vagonskim cisternama, pored predvienih zatitnih mera
propisanih za auto-cisterne (lan 86), moraju se pri pueu odnosno pra-
eu da poveu i tokovi vagonskih cisterni na sistem uzemea. ele-
znike ine moraju se dodatno uzemiti. Dodatno uzemee vai
333
naroito za elektrificirane pruge koje treba, na stanici za puee ili
praee, elektriki izolovati od glavne pruge.
lan 93.
Prenosni sudovi i burad sa zapaivom i loe provodivom teno-
u moraju se galvanski povezati i uzemiti na mestu puea ili pra-
ea zajedno sa sudovima koji se pune tenou ili se prazne.
lan 94.
Sudovi sa zapaivom i loe provodivom tenou, a naroito me-
alice i autoklave, moraju se meusobno povezati i sa cevima galvanski
spojiti na sistem uzemea.
11. Suvo iee mainama
lan 95.
Maine za suvo iee moraju biti konstruisane tako da se sa
potpuno zatvorenim i nepropusnim sistemom onemogui pristup vazduha.
Posle zavrenog tehnolokog postupka, tenost se isputa a tekstil se
sui, pre nego to se maina otvori i isprazni.
Svi provodivi delovi maine: pumpe, cevi i rezervoari koji slue
za tenost kojom se isti, moraju da budu meusobno galvanski povezani u
jedan sistem uzemea. Ukupna otpornost mora da je maa od 20 oma.
U prostoriji u kojoj se vri suvo iee mora se odravati
propisana vlanost vazduha prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 96.
Pri ieu benzinom i drugim lako zapaivim tenostima prime-
uju se zatitne mere iz lana 95. ovog pravilnika.
Suva iea mogu se vriti i bez posebnih zatitnih mera samo
ako se koriste u procesu iea nezapaivom tenosti ili se u zapaive
tenosti dodaju antistatika sredstva.
12. Isputae komprimiranog vazduha, gasova i para, kao i prskae
raznim sredstvima
lan 97.
Statiki elektricitet se java i na povrini tela na koje udara
mlaz komprimiranog vazduha, gasa ili pare. Statiki elektricitet se
stvara i pri isputau gasova iz rezervoara i cevi.
Prskaem bojom, lakom i slinim sredstvima proizvodi se maa ko-
liina statikog elektriciteta, ali se ipak mora da primeni galvansko
povezivae svih metalnih delova na sistem uzemea, ukoliko se u okolnoj
atmosferi mogu da pojave eksplozivne smee.
334
13. Tekstilna industrija
lan 98.
Za spreavae teta, smeti i opasnosti koje mogu nastati od stati-
kog elektriciteta u tekstilnoj industriji, moraju se primeniti mere pred-
viene u lanu 29. ovog pravilnika.
Ako materijal koji se prerauje to dozvoava, primeuju se i antista-
tika sredstva.
U tekstilnoj industriji najee ne postoji opasnost od eksploziv-
nih smea gasova i para sa vazduhom, pa se kao mera zatite moe prime-
niti i jonizacija vazduha. Svi ureaji moraju biti povezani na sistem
uzemea.
lan 99.
U pogonima u kojima se vri iee tekstilnih materijala raznim
zapaivim tenostima kao to su benzin, aceton i sl., mora se kao mera
zatite primeniti suvo iee prema lanu 95. ovog pravilnika.
14. Industrija papira
lan 100.
U posledoj fazi proizvode papira, suv papir se kao lo provodnik
puni statikim elektricitetom prilikom kretaa kroz vazduh, kao i
prilikom trea po povrini maine odnosno meusobno.
Kad elektrostatiki potencijal naraste toliko da dolazi do pre-
skoka, varnica moe da izazove paee odnosno eksploziju naslaganih e-
stica i praine.
Za otklaae tete, smeti i opasnosti moraju se primeniti mere
navedene u lanu 98. ovog pravilnila.
15. tampae i litografija
lan 101.
tamparske boje koje sporo isparavaju nisu opasne u pogledu stva-
raa statikog elektriciteta. Opasne su one tamparske boje koje se brzo
sue i zahtevaju brzi rad rotacionih maina. Radi toga se moraju pri-
meniti mere zatite predviene za manipulisae sa zapaivim teno-
stima.
Sudovi za tamparske boje moraju se galvanski povezati sa metalnom
konstrukcijom tamaprske maine.
Provodivost tamparskih boja moe se poveati antistatikim
sredstvima.
lan 102.
Opasnost od eksllozivnih para mora se otkloniti odvoeem para sa
mesta na kojima se one stvaraju.
335
lan 103.
Statiki elektricitet se pojavuje naroito izmeu hartije i
tamparske maine, a posebno dolazi do izraaja kod rotacionih maina
zbog brzog kretaa hartije.
Prilikom galvanskog povezivaa na sistem uzemea kod tam-
parskih maina moraju se povezati i obrtni delovi odnosno svi pokretni
delovi maina.
lan 104.
U prostorijama tamparije mora se odravati relativna vlanost
vazduha od 70% shodno lanu 40. ovog pravilnika.
16. Industrija prirodne i sintetike gume
lan 105.
Statiki elektricitet se stvara u mealici za pripremu gumene
mase prilikom meaa kauuka i rastvora u mealici i slobodnog pada gu-
mene mase u limene sudove, kao i prilikom razdvajaa gumene smee. Sta-
tiki elektricitet pojavuje se i prilikom meusobnog odvajaa slojeva
platna i gumiranog platna, kao i kod vaaka usled trea i savijaa gume-
nog platna.
lan 106.
Pored mera iz lana 29. ovog pravilnika, moraju se preduzeti i sle-
dee zatitne mere:
1) galvanski povezati i uzemiti ne samo kostur maine nego i sve
pomone vake i mealice, kao i posudu za pripremu gumene smee;
2) odvoditi statiki elektricitet pomou uzemenih bodikavih od-
vodnika odnosno bakarnih lania privrenih na razmacima od po 50
mm na uzemenim bakarnim ipkama;
3) poveati provodivost gumenog materijala ukoliko to doputaju
tehnika svojstva proizvoda, a to se postie dodavaem na primer 3% etil-
nog alkohola ili 0,1% siretne kiseline ili 0,01% magnezijskog oleata.
17. Lakirnice
lan 107.
Tehnoloki postupak u lakirnicima je sam po sebi u maoj meri iz-
vor statikog elektriciteta, ali zbog velike opasnosti od eksplozije mo-
raju se primeniti mere zatite od statikog elektriciteta prema l. 29. i
lan 108.
U lakirnicama se varnice od statikog elektriciteta mogu pojaviti
u kabinama za prskae rasprivaem, zatim usled bruea, strugaa ili
udaraa, kao i na remenskim prenosima.
336
lan 109.
Kabine za prskae rasprivaem moraju imati ureaje za odvoee
zapaivih para i dovoee sveeg vazduha, kao i ureaje za stvarae vo-
dene zavese.
lan 110.
Bruee, strugae i udarae mogu zapaliti eksplozivnu smeu, te se
tehnoloki postupak ne sme vriti unutar zona opasnosti od zapaivih
smea pare koje su odreene u l. 40. i 64. ovog pravilnika.
lan 111.
Radi zatite od statikog elektriciteta, u skladu sa lanom 30. ovog
pravilnika, treba cevi, prskalice i predmet koji se prska (ako je provo-
div) galvanski povezati meusobno i sa sistemom uzemea celog postro-
jea.
lan 112.
U pogledu otklaaa opasnosti od statikog elektriciteta na
remenskim prenosima vae odredbe lana 36. ovog pravilnika.
18. Transmisije
lan 113.
Pri prenosu pokretaa kaievima stvara se statiki elektricitet
usled meusobnog trea, savijaa i trea sa vazduhom.
lan 114.
Na odvoee statikog elektiriciteta sa remena na transmisije
treba primeniti sledee mere:
1) galvanski povezati i uzemiti sve metalne delove transmisije;
2) odvoditi statiki elektricitet influencom, s tim da se zatitne
mere zbog eventualnog iskrea na metalnim icima eeva ili bodi-
kavih odvodnika ne smeju primeniti u prostorijama u kojima se moe poja-
viti eksplozivna smea;
3) preparirati povrine remena antistatikim sredstvima radi
poveaa povrinske provodivosti;
4) poveati specifinu provodivost neprovodivih kaieva doda-
vaem provodivih materijala.
19. Maine za mlevee; prenosna i razna druga postrojea
lan 115.
Maine za mlevee i drobee odreene sirovine koje usled toga
primaju svojstva neprovodivog materijala i time postaju nosioci stati-
kog elektriciteta, moraju biti uzemene shodno l. 30. do 36. ovog pravil-
nika.
337
lan 116.
Radi odvoea statikog elektriciteta, moraju se mere predviene u
l. 30. do 36. ovog pravilnika primeniti i na transport, elevatore i sve
druge maine i postrojea kod kojih nain upotrebe, odnosno materijal
koji prenose, moe usled pojave statikog elektriciteta izazvati tete,
smete, pa i eksploziju.
lan 117.
Kao zatitne mere treba primeniti, pored galvanskog spajaa svih
provodivih delova i ihovog zajednikog uzemea, i odravae re-
lativne vlanosti vazduha od 70%, shodno l. 30. do 36. i lanu 40. ovog pra-
vilnika.
Pri prevozu higroskopnog materijala ne postoji, po pravilu, opas-
nost od statikog elektriciteta. Zbog toga treba, zavisno od brzine
kretaa prainastih estica, na poetku proizvode ispitati da li su po-
trebne mere zatite od statikog elektriciteta. Jedna od mera za sprea-
vae pojave statikog elektriciteta kod prainastih materija je smaee
brzine kretaa.
20. Statiki elektricitet udskog tela i odee i obue
lan 118.
Svim licima koja bi mogla pokupiti sa bilo kog dela tela statiki
elektricitet treba zabraniti ulaz u pogone u kojima postoji opasnost od
eksplozivnih materijala i municije, ako nisu prethodno osloboena od sta-
tikog elektriciteta. To se moe postii obaveznim praeem pomou
uzemenih vrata pre ulaea u ugroenu prostoriju.
lan 119.
Noee ruba od svile, sintetikih materijala ili vune treba
zabraniti u svim pogonima u kojima statiki elektricitet moe prouzro-
kovati opasnost od eksplozivnih smea, eksplozivnih materijala i muni-
cije.
lan 120.
Cipele sa onovima od neprovodive gume ili od drugog neprovodi-
vog materijala ne smeju se nositi u pogonima u kojima postoji opasnost od
eksplozivnih smea, eksplozivnih materijala i municije.
IV. INSTRUMENTI ZA ISPITIVAE STATIKOG
ELEKTRICITETA
lan 121.
Instrumenti za ispitivae statikog elektriciteta dele se u tri
grupe, i to:
1) indikatori i detektori statikog elektriciteta - pomou kojih se
samo utvruje da na pojednim mestima postoji statiki elektricitet;
22
338
2) elektrometri - kojima se meri statiki elektricitet. Upotreba-
vaju se kad treba utvrditi ne samo prisutnost nego i koliinu statikog
elektriciteta;
3) registrujui instrumenti - koji registruju koliinu statikog
elektriciteta. Upotrebavaju se kad treba stalno i neprekidno pratiti
koliinu statikog elektricitteta na pojednim mestima.
lan 122.
Instrumenti za ispitivae statikog elektriciteta mogu, po po-
trebi, imati ureaje koji akustiki ili optiki signaliziraju opasnu ko-
liinu statikog elektriciteta, odnosno odgovarajue eme spoja i
ureaje za prekid pogona koji spreavaju stvarae takve koliine stati-
kog elektriciteta koja moe biti opasna za okolinu.
V. POGONSKI NADZOR, POVREMENA ISPITIVAA I MEREA
lan 123.
Tehnika sluba organizacije udruenog rada za svaki pogon u kome
se mogu pojaviti smete ili opasnost od statikog elektriciteta svojim
internim aktom, zavisno od vrste pogona i tehnolokog procesa, utvruje
nain pogonske kontrole i rokove za povremeno ispitivae.
lan 124.
Vree pogonskog nadzora u pogledu statikog elektriciteta vri
struno lice koje za to odredi organizacija udruenog rada.
lan 125.
Ispitivae vlanosti vazduha u pogonima, u kojima se relativna vla-
nost koristi kao zatitna mera od statikog elektriciteta, treba vr-
iti svakog sata higroskopom ili higrografom.
lan 126.
Na mestima ugroenim od eksplozivnih smea i elektrostatikih
praea treba prilikom svake promene u tehnolokom procesu eks-
plozimetrom ispitati koncentraciju eksplozivnih smea.
lan 127.
Meree otpornosti sistema uzemea treba vriti najmae dva
puta godie, a kontrolno meree - prilikom svakog iea odnosno
remonta postrojea.
lan 128.
Rezultati ispitivaa i svih merea moraju se unositi u kontrolnu
kigu statikog elektriciteta. Ta kiga treba da sadri sledee podatke:
- datum ispitivaa odnosno merea;
- mesto ispitivaa odnosno merea;
- instrumente koji su upotrebeni;
339
- nain i rezultate ispitivaa odnosno merea;
- ocenu rezultata;
- ime, prezime, zvae i potpis strunog lica.
VI. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 129.
Postojea postrojea, ureaji, maine i prevozna sredstva, koji su
navedeni u ovom pravilniku, moraju se u pogledu zatite od statikog
elektriciteta dovesti u sklad sa odredbama ovog pravilnika u roku od
est meseci od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 130.
benom listu SFRJ.
22*
340
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PROJEKTO-
VAE I IZVOEE ELEKTRINIH POSTROJEA U PROSTO-
RIJAMA U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se normativi i uslovi za projektovae,
izvoee, koriee i odravae elektrinih postrojea, ureaja i
instalacija u prostorijama u kojima se radi sa barutima, pirotehnikim
sredstvima, poroforima, organskim peroksidima, diazo-jedieima,
strelnim i rastrelnim sredstvima, kao i municijom (u daem tekstu:
eksplozivi).
lan 2.
Na projektovae i izvoee elektrinih postrojea u prostorijama
u kojima se radi sa eksplozivima primeuju se i ostali vaei tehniki
propisi, ako odredbama ovog pravilnika nije drukije odreeno.
lan 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na elektrina postrojea u pro-
storijama u podzemnim rudnicima u kojima se uvaju eksplozivi, kao i na
pogone na nadzemnim mestima u sastavu rudnika, ako ta postrojea ine
galvansku celinu sa podzemnom elektrinom mreom rudnika.
lan 4.
Ako odredbama ovog pravilnika nije drukije odreeno, na po-
strojea u prostorijama u kojima se izrauju, obrauju, uvaju ili skladi-
te eksplozivi, a ugroene su od eksplozivnih smesa ili zapaive sitne
praine, primuju se i Propisi o elektrinim postrojeima na nad-
zemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak Slubenog
lista SFRJ, br. 18/67 i 28/70), koji ine sastavni deo Pravilnika o
*
341
nih smesa (Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70), kao i Tehniki pro-
pisi za konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih ureaja za rad u
atmosferi eksplozivnih smesa, koji ine sastavni deo Pravilnika o kon-
strukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa (Slubeni list SFRJ, broj 52/68).
*
lan 5.
Ako odredbama ovog pravilnika nije drukije odreeno, na projekto-
vae i izvoee elektrinih postrojea na plovnim objektgima, avionima
i vozilima kojima se vri prevoz eksploziva, primeivae se i odredbe
Pravilnika o prevozu opasnih materija u saobraaju na putevima (Slu-
beni list SFRJ, broj 20/70).
**
II. OBIM PRIMENE
lan 6.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se pri izradi tehnike dokumen-
tacije, izvoeu novih elektrinih postrojea, ureaja i instalacija, re-
konstrukciji, proireu i investicionom odravau postrojea na
mestima i u pogonskim prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima.
lan 7.
Tehnika dokumentacija za elektrina postrojea u prostorijama u
kojima se radi sa eksplozivima obuhvata: odobrene projekte, nacrte izvo-
ea prema stvarnom stau, zapisnike tehnikih pregleda, odobrea za
upotrebu i ostalu tehniku dokumentaciju.
lan 8.
Elektrina postrojea ili ihove delove u prostorijama u kojima se
radi sa eksplozivima mogu projektovati samo organizacije ili elektro-
tehniki struaci, koji su ovlaeni za izvoee takvih radova.
III. DEFINICIJE POJMOVA
lan 9.
ea, i to:
*
Navedeni pravilnici staveni su van snage donoeem Pravilnika o jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka u Slu-
benom listu SFRJ, broj 38/81. Isto tako, navedenim pravilnikom staveni su van snage i neki
jugoslovenski standardi iz ove oblasti. Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana ju-
goslovenskim standardima.
**
Pravilnik o prevozu opasnih materija u saobraaju na putevima Slubeni list SFRJ,
broj 20/70, staven je van snage donoeem Zakona o prevozu opasnih materija Slubeni list
SFRJ, broj 24/74. Sada je prevoz opasnih materija regulisan Zakonom o prevozu opasnih materija
Slubeni list SFRJ, broj 27/90 i Slubeni list SRJ, broj 24/94 i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona.
342
1) elektrino postrojee je skup svih montiranih elektroener-
getskih i telekomunikacionih ureaja i svih signalnih, zatitnih, kon-
trolnih i drugih elektriih instalacija, ukuujui i elektrini alat,
koji slue zajednikoj nameni odnosno jedinstvenom tehnolokom procesu;
2) elektrini ureaji su sva pgonska sredstva koja slue za pro-
izvodu elektrine energije ili koja koriste elektrinu energiju za svoj
rad (na primer: ureaji za proizvodu, prenos i razvod elektrine ener-
gije, kao i ureaji za napajae energije);
3) elektrine instalacije su skup svih vodova i instalacionog pri-
bora ukuujui i razvodne table sa pripadajuim ureajima, koji slue za
razvod elektrine energije pojedinim troilima;
4) eksploziono sigurno elektrino postrojee (Eks-postrojee) je po-
strojee koje, pri ispravnoj montai i korieu u granicama svojih na-
zivnih vrednosti, nee prouzrokovati paee eksploziva u bilo kom
obliku i na bilo koji nain u prostorijama ugroenim od eksploziva;
5) eksploziono zatitni elektrini ureaji (S-ureaji) su elektrini
ureaji koji, pri ispravnoj montai i korieu u granicama svojih
nazivnih vrednosti, nee prouzrokovati paee eksplozivne smese;
6) gasovi znatno laki od vazduha su gasovi ija specifina teina
iznosi najvie polovinu specifine teine vazduha;
7) eksplozivna smesa je smesa zapaivog gasa, pare ili praine sa va-
zduhom, kod koje se goree naglo iri i usled toga moe, pod odreenim
uslovima, da prouzrokuje eksploziju;
8) stehiometrijska smesa je smesa u kojoj ima upravo toliko gasova i
kiseonika koliko je potrebno da nastupi potpuno sagorevae bez vika
gasa odnosno kiseonika;
9) doa granica eksplozivnosti je odreeni najmai zapreminski deo
(procent) gasa odnosno pare, koji sa vazduhom ini eksplozivnu smesu;
10) gora granica eksplozivnosti je odreeni najvei zapreminski
deo (procent) gasa odnosno pare, koji sa vazduhom jo ini eksplozivnu
smesu;
11) pojava poveanog pritiska je pojava koja proizilazi od eksplozije
gasova u prostoru kuita ili delu kuita u kome nije nastalo poetno
paee;
12) taka zapaivosti (plamite) zapaive tenosti je najnia
temperatura na kojoj se iz tenosti razvija para u tolikoj koliini da se
pomeana sa vazduhom moe zapaliti, ako se nad povrinu tenosti
prinese plamen;
13) temperatura paeaa (taka samozapaea) zapaive materije je
najnia temperatura na kojoj se ta materija u obliku gasa, pare, maglice
ili praine, pomeana sa vazduhom moe zapaliti ili eksplodirati, bez
stranog izvora paea;
14) temperatura tiaa nataloene praine je najnia temperatura
na povrini zagrejane podloge koja dovodi do buktaa, uzvitlavaa i pa-
ea 5 mm debelog nataloenog sloja praine. Temperatura tiaa sni-
ava se sa porastom debine naslagane praine;
343
15) granina temperatura je najvia dozvoena temperatura do koje
se sme zagrejati ureaj;
16) nadtemperatura je razlika izmeu temperature ureaja i tempe-
rature okolnog prostora u istom vremenu;
17) S-komisija je stalna struna komisija nadlena za ispitivae S-
ureaja i za izdavae atesta o ispravnosti tih ureaja;
18) slova Eks su skraenica i oznaka na eksploziono sigurnim
elektrinim postrojeima, ureajima i instalacijama, nameenim za
prostorije u kojima se radi sa eksplozivima;
19) slovo S je skraenica i oznaka eksplozione zatite. Oznaka (S) I
oznaava eksplozionu zatitu elektrinih ureaja u rudnicima. Oznaka
(S) II oznaava eksplozionu zatitu elektrinih ureaja na nadzemnim
mestima;
20) slovo (S) ispitano je skraenica i oznaka da je eksploziona
zatita ispitana;
21) zatita, u najirem smislu rei, je zatvarae elektrinih
ureaja u kuita, koje prua potrebno osigurae od ulaska stranih tela,
vode i praine. Ova zatita oznaava se slovima IP i karakteristinim
brojem koji se sastoji od dve brojke posle oznake slovima. Prva brojka poka-
zuje tip zatite od prodora stranih tela, praine i tip zatite od delova
pod naponom, a druga brojka pokazuje tip zatite od ulaska vode. Znaee
pojedinih karakteristinih brojeva obrazloeno je u dodacima 1. i 2. koji
su odtampani uz ovaj pravilnik i ine egov sastavni deo;
22) zatita u kuitima je zatita elektrinih ureaja koji su po-
staveni u kuitu i zatieni od mogueg namernog ili nasilnog dodira
delova pod naponom;
23) zatita zatvaraem je zatita od mogueg dodira delova pod
naponom, stavaem upozorea na poklopac kuita ili prikune ko-
more;
24) zatita blokiraem od namernog dodira je blokada ije se dejstvo
moe odstraniti obinim alatom;
25) zatita blokiraem od nasilnog dodira je blokada ije se dejstvo
moe odstraniti samo specijalnim alatom ili nasilnim oteeem;
26) neprodorni oklop (JUS N.S8.101) je zatita delova elektrinih
ureaja zatvorenih u sklopu kuita, koja mora da izdri pritisak eksplo-
zije bez oteea i prenoea eksplozije na sponu smesu;
27) poveana sigurnost (JUS N.S8.201) je zatita koja se postie po-
sebnom izradom elektrinog ureaja tako da je oteano nastajae kvarova
pri normalnom radu, koji mogu stvarati iskre, elektrine lukove ili prou-
zrokovati zagrevae preko dozvoene granice;
28) samosigurnost (JUS N.S8.301) je zatita koja se postie posebnom
izradom elektrinog ureaja tako da iskre i termiki efekti, koji bi mo-
gli nastati u samom ureaju ili strujnom kolu tog ureaja, pri normalnim
uslovima rada ili usled kvara prikunog ureaja, ne mogu zapaliti
eksplozivne smese, uzvitlanu sitnu zapaivu prainu ili prainu eks-
ploziva, u ijem se prisustvu upoterbava ureaj, odnosno strujno kolo;
344
29) puee vrstim materijama (JUS N.S8.401) je zatita delova
elektrinog ureaja oblagaem vrstim materijama u obliku kompaktnih
ili peskovitih masa tako da ne mogu zapaliti eksplozivne smese;
30) puee tenostima (JUS N.S8.501) je zatita delova elektrinog
ureaja koja se postie stavaem tih delova u zatitnu tenost, tako da
do ih ne mogu dospeti eksplozivne smese;
31) puee gasovima (JUS N.S8.601) je zatita delova elektrinog
ureaja koja se postie pueem kuita elektrinog ureaja negorivim
(inertnim) gasom ili vazduhom, tako da u kuite ne moe da dospe eksplo-
zivna smesa;
32) naroita vrsta zatite (JUS N.S8.901) je zatita elektrinih
ureaja kojom se spreava paee eksplozivnih smesa merama zatite koje
nisu navedene u vaeim propisima, a koje odobrava S-komisija;
33) pod prostorijmaa odnosno prostorima ugroenim od eksploziva
podrazumevaju se:
a) pogonske prostorije u zgradama u kojima, pri proizvodi, obradi,
preradi, uvau i uskladiteu eksploziva ili eksplozivnih materija,
mogu nastati paea od elektrinih pogonskih sredstava odnosno po-
strojea (na primer: radne prostorije, suionice, skladita ili delovi
takvih prostorija i dr.);
b) prostorije koje su povezane sa prostorijama navedenim pod a)
pomou vrata, prozora, otvora zidova, raznih kanala i dr., ili koje mogu
doi u vezu sa prostorijama pod a) ako u ih moe da prodre praina, su-
blimati ili isparea eksplozivih materija u ugroavajuim koliinama;
v) ograeni prostori na otvorenom zamitu u kojima se proizvodi,
obrauje, prerauje, uva i skladiti eksploziv ili eksplozivna materija
i u kojima bi mogla nastati paea od elektrinih postrojea;
34) zatvorene prostorije su prostorije u zgradama ili zatvorena me-
sta koja nisu trajno otvorena prema slobodnom prostoru;
35) poluotovrene prostorije su prostorije kroz koje moe slobodno i
prirodno prolaziti vazduh. Te prostorije mogu imati krov za zatitu od
nevremena i biti ograene ianom mreom, zatvorenim bonim zidovima
sa uzdunim otvorima (dole i gore i sl.), s tim, da konstrukcija krova i
ograda ne spreava ulazak vazduha u svaki deo i kroz svaki deo unutraeg
prostora;
36) zona opasnosti 0 je prostor ili zatvoreni prostor u kome su za-
paive ili eksplozivne supstancije gasova, pare ili zapaivih tenosti
trajno prisutne u koncentraciji izmeu doe i gore granice eksploziv-
nosti;
37) zona opasnosti 1 je prostor u kome se koriste i skladite za-
paive ili eksplozivne supstancije gasova, pare i zapaivih tenosti, od-
nosno prostor u kome se rukuje tim supstancijama, a ije eksplozivne ili
zapaive koncentracije mogu da budu uzrok opanosti za vreme normalnog
pogona ili rukovaa;
38) zona opasnosti 2 je prostor u kome se koriste i skladite za-
paive ili eksplozivne supstancije gasova, pare i zapaivih tenosti, od-
nosno prostor u kome se rukuje tim supstancijama, a koje su pod takvom
kontrolom da samo pod nenormalnim okolnostima mogu da prouzrokuju opa-
sne koncentracije;
345
39) vreme t
E
je vreme tokom koga je dozvoen protok najvee struje
ureaja koja se moe pojaviti u pogonu, a da granina temperatura ureaja
ne bude prekoraena;
40) struni odnos I
A
/I
N
je odnos izmeu struje pokretaa I
A
i no-
minalne struje I
N
, pri emu se struja I
A
meri neposredno posle praktinog
zavretka prelazne pojave;
41) minimalna struja paea je najmaa struja ija iskra moe, pod
odgovarajuim uslovima, zapaliti najzapaiviju eksplozivnu smesu, uz od-
reenu verovatnou paea;
42) minimalna energija paea je najmaa energija iskre koja moe,
pod odgovarajuim uslovima i uz odreenu verovatnou paea, zapaliti
najzapaiviju eksplozivnu smesu;
43) rastojae uz povrinu (provodna staza) je minimalno rastojae
izmeu neizolovanih delova pod naponom, mereno uz povrinu izolatora;
44) vazduno rastojae je najkrai put meren razapetom niti, po ko-
jem moe nastati prolazak struje ili proboj;
45) zatitni raspor je mesto spajaa pripadajuih povrina razli-
ito meusobno spojenih delova kuita na kojem se pojavuje plamen eks-
plozije od unutrae na spoau stranu;
46) duina zatitnog raspora je najmaa duina raspora du koga po-
stoji odreena irina raspora, a meri se od unutrae strane do spoa-
e strane neprodornog oklopa kuita;
47) irina zatitnog raspora je razmak izmeu pripadajuih
povrina koje ine taj raspor. Za cilindrine povrine irina raspora
je razlika izmeu dva pripadajua prenika;
48) maksimalni eksperimentalni zatitni raspor je raspor ije su
dimenzije dobijene posebno odreenim eksperimentima;
49) maksimalni statistiki zatitni raspor je raspor iz take 47.
ovog lana na koji je primeena teorija statistike;
50) maksimalno dozvoeni radni raspor je raspor ije dimenzije ne
smeju biti prekoraene ni pod kojim uslovima u toku upotrebe ureaja u po-
gonu;
51) maksimalni rspor je najiri raspor koji se moe predvideti
prilikom konstrukcije i izrade ureaja.
IV. PROJEKTOVAE, IZVOEE I NADZOR
lan 10.
Svako novo elektirno postrojee mora biti izraeno po projektu
koji je odobrilo odgovarajue ovlaeno struno telo. Projekt takvog
postrojea mora sadrati najmae:
1) opis oblasti rada sa tehnolokim procesom;
2) tehniki opis elektrinih postrojea, ureaja i instalacija sa
svim potrebnim karakteristinim podacima;
3) detaan nacrt prostorija u kojima se nameravaju postaviti
elektrini ureaji i instalacije;
346
4) detaan nacrt elektrinih instalacija;
5) tropolnu elektrinu emu postrojea;
6) emu delovaa dainskog upravaa, ako ureaj nije tipiziran;
7) proraun celog postrojea od napojne take do svih troila, pad
napona, termiko optereee, kontrolu optereea pri kratkom spoju, u
skladu sa vaeim tehnikim propisima;
8) opis svih predvienih zatitnih mera;
9) specifikaciju opreme i predraun trokova.
lan 11.
Pre poetka radova treba, u smislu vaeih propisa o izgradi inve-
sticionih objekata, zatraiti od odgovarajueg ovlaenog strunog tela
da izvri pregled i izda odobree za postavae i izvoee elektriih
postrojea, ureaja i elektrinih instalacija.
Odrdba stava 1. ovog lana odnosi se i na nova postrojea i izmene i
dopune postojeih postrojea.
Po zavrenoj izgrdi novih postrojea odnosno zavretku re-
konstrukcije postojeih postrojea, mora se izvriti tehniki pregled i
pribaviti dozvola za upotrebu od organa koji je izdao odobree za izvo-
ee. Investitor mora priloiti i nacrte o izvoeu prema stvarnom
stau.
lan 12.
Za svako elektrino postrojee u prostorijama u kojima se radi sa
eksplozivima, mora da postoji potpuna dokumentacija. Ta dokumentacija
mora biti aurna i odgovarati stvarnom stau, a obavezno sadri:
1) emu napajaa visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona sa tehnikim podacima i situacionim planom;
2) emu napajaa niskog napona za sve niskonaponske mree i insta-
lacije sa situacionim planom, detanim nacrtom elektrinih instalacija
i tehnikim podacima;
3) kartoteku elektrinih maina i troila,kao i vodova u pogonu i u
rezervi, sa svim tehnikim podacima o preuzimau, kontroli, opravkama i
mestu upotrebe. Navedena kartoteka mora se voditi aurno, a rukovodilac
elektroslube treba da vri kontrolu kartoteke svakog meseca;
4) evidenciju o stau prelaznog otpora uzemivaa i mree, odnosno
ureaja zatitnog i gromobranskog uzemea sa rezultatima merea koja
treba vriti najmae svakih 12 meseci u suvim vremenskim periodima i
posle svakog udara groma u instalaciju ili objekt;
5) evidenciju o redovnim i vanrednim pregledima, koji se vre po
pravilniku organizacije udruenog rada.
lan 13.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, u kojima se radi sa
eksplozivima, dune su da odrede odgovornog elektrotehnikog struaka
za elektrina postrojea radi voea efikasnog nadzora nad tim postroje-
ima.
347
Struno lice iz stava 1. ovog lana odreuje radove koji se odnose na
odravae, opravke, dopune i usavravae elektrinih postrojea i stara
se o blagovremenosti pregleda i aurnosti dokumentacije.
lan 14.
Elektrina postojea, ureaje i instalacije iz lana 1. ovog pra-
vilnika moe da izvodi samo organizacija udruenog rada koja je registro-
vana za takvu delatnost i koja raspolae odgovarajuim strunim kadrom
specijalizovanim za vree tih radova.
V. IZVOEE ELEKTRINIH POSTROJEA, UREAJA I
INSTALACIJA
lan 15.
Tehnika dokumentacija za nova elektrina postrojea i elektrina
postrojea kod kojih se vri bitna rekonstrukcija, a koja bi mogla prou-
zrokovati aktivirae eksploziva ili ihovih sastavnih materija, izra-
uje se po vaeim propisima.
lan 16.
Montau, rekonstrukciju, opravke i odravae elektrinih po-
strojea zatienih u Eks izradi moe vriti samo lice koje je osposo-
beno za izvoee takvih radova i koje raspolae elektrotehnikom
strunom spremom i proverenim znaem iz oblasti tehnikih i sigurno-
snih propisa, kao i jugoslovenskih standarda koji ureuju materiju za de-
latnost te vrste. Proveravae znaa operativnog osoba treba vriti
kod odgovarajue strune organizacije svake tri godine i posle svake iz-
mene navedenih propisa, odnosno standarda u okviru naznaenog roka.
lan 17.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, koje rade sa
eksplozivima, moraju imati pravilnik o radu sa elektrinim postroje-
ima, odnosno o radu na tim postrojeima.
Organizacije iz stava 1. ovog lana moraju imati i pravilnik o
evidenciji navedenih radova za novograde, rekonstrukcije, opravke i odr-
avae pomenutih postrojea. Tim pravilnikom treba predvideti i obave-
zne povremene preglede u pogledu ispravnosti tih postrojea, s tim da
rokovi ne smeju biti dui od jedne godine.
lan 18.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, koje rade sa
eksplozivima, dune su da vode poseban dnevnik o izvrenim radovima na
elektrinim postrojeima, ureajima i instalacijama.
U dnevnik se svakodnevno upisuju i svi dnevni, sedmini ili godii
pregledi, koji su predvieni kao obavezni po pravilniku organizacije
udruenog rada odnosno druge organizacije. U dnevnik se upisuju i mai
radovi (na primer: izmene osiguraa, regulisae zatitnih releja, izmene
veznih ema i instalacionih nacrta i dr.).
348
VI. OPTE MERE ELEKTRINE BEZBEDNOSTI
lan 19.
Za svaki elektrini ureaj koji se upotrebava u prostoriji ugroe-
noj od eksploziva, mora da postoji bezbedno i pristupano mesto sa koga se
komandna tabla moe lako dohvatiti i, u sluaju potrebe, jednostavnim po-
kretom iskuiti, odnosno prekinuti strujno kolo.
Pri tome se nulti odnosno neutrlani vodi ili uzemee mora pri-
nudno ukuivati zajedno i istovremeno sa ostalim faznim vodiima.
Nulti vod se ne sme ukuiti, ako to ne dozvoava upotrebeni nain
zatite od previsokog napona dodira.
lan 20.
Da bi se elektrini ureaj iskuio iz mree dozvoena je upotreba
utikaa.
Utika se sme uptorebavati kod ureaja koji iz mree do 250 V prema
zemi ne uzima vie od 16 A, odnosno kod jednosmerne struje vie od 10 A.
lan 21.
Sve elektrine ureaje treba zatiti od uticaja vode i vlage kao i
elektrinih, mehanikih, hemijskih i termikih uticaja tako da se pri
propisanoj upotrebi obezbede potpuna pogonska sigurnost i zatita od
eksplozije.
lan 22.
Vodovi za prikuivae elektrinih ureaja i prenosnih elektri-
nih alata, koji se mogu premetati, moraju se tako rasporediti da budu to
boe zatieni od mehanikih oteea i hemijskih uticaja.
lan 23.
U pogledu zatite elektrinih postrojea u zgradama i drugim ob-
jektima od atmosferskih prenapona i udara groma vae Pravilnik o
tehnikim propisima o gromobranima (Slubeni list SFRJ, broj 13/68)
i Pravilnik o tehnikim merama za zatitu elektroenergetskih postro-
jea od prenapona (Slubeni list SFRJ, broj 7/71).
VII. POSEBNE MERE ELEKTRINE BEZBEDNOSTI
lan 24.
Elektrina postrojea (Ex-postrojea) treba tako projektovati,
izvoditi i odravati da ne mogu nastati opasni elektrini naboji koji bi
mogli prouzrokovati elektrine iskre i upaliti eksplozive u bilo kom
obliku.
349
lan 25.
Na mestima koja su ugroena od eksploziva mogu se upotrebavati,
pored elektrinih postrojea iz lana 24. ovog pravilnika, i elektrina
postrojea izvedena u sledeim vrstama zatite, i to:
1) u zatiti neprodorni oklop, oznaka (St)II.B najmae za grupu ga-
sova B;
2) u zatiti puee gasovima, oznaka (Sp)II;
3) u zatiti poveana sigurnost, oznaka (Ss)II, ako su izvedena u
mehanikoj zatiti IP 43. odnosno kod elektrinih maina najmae u
zatiti IP 33, a prikuni ormarii u zatiti IP 43;
4) u zatiti samosigurnost, oznaka (Si)II, ako rade i elektrini
ureaji zajedno sa strujnim kolima (koja su povezana sa tim ureajima), ali
sa malom elektrinom energijom koja nije u stau da prouzrokuje eksplo-
ziju.
lan 26.
Kod svih elektrinih postrojea i ureaja, koji su graeni za mesta
ugroena od eksplozivnih smesa gasova, a upotrebavaju se na tim mestima,
otvore za dovod kondenzovne vlage odnosno vode, ako oni postoje, treba
izvesti tako da se onemogui prodirae praine u unutraost navedenih
postrojea i ureaja.
lan 27.
Poklopac i zatitni oklop elektrinog ureaja moraju biti izra-
eni od takvog materijala koji nee prouzrokovati iskre pod udarcima me-
talnih predmeta.
lan 28.
Odgovarajuom izradom odnosno oblikom spoaih povrina
elektrinih ureaja treba spreiti, odnosno oteati taloee praine
ili kapi eksploziva i istovremeno olakati iee tih estica sa nave-
denih povrina.
lan 29.
Elektrine varnice koje bi mogle upaliti eksplozive ili ihovu na-
slagu, ne smeju se stvarati na mestima na kojima mogu da izazovu paee
eksploziva.
lan 30.
Elektrini ureaji smeju se ugraivati samo na povrinama i
mestima na kojima temperatura eksploziva ne moe prei odreenu gra-
ninu temperaturu.
lan 31.
Granina temperatura iz lana 9. taka 15. ovog pravilnika sme da
iznosi najvie 120S kod svih eksploziva ija je temperatura paea odno-
sno rastvaraa 180 S ili vie.
Za eksplozive sa temperaturom paea odnosno rastvaraa ispod
180 S, elektrine ureaje treba izraditi po posebnim kriterijumima.
350
lan 32.
Radi sigurnosti u radu, upotrebu elektrinih pogonskih sredstava u
prostorijama ugroenim od eksploziva treba ograniiti na najmau
moguu meru.
lan 33.
Organizacije udruenog rada ili druge organizacije moraju svojim
pravilnikom odrediti koja se elektrina pogonska sredstva (elektrine
alatke, builice, instrumenti i sl.) smeju koristiti i u kojim sluajevima
u prostorijama ugroenim od eksploziva.
lan 34.
Nije dozvoeno postavati ureaje za razdeobu elektrine energije,
osigurae, uane prekidae, sredstva za pokretae motora, kondenzatore i
pribor za produavae vodova, ako su u pitau prostorije iz lana 32. od-
nosno 33. ovog pravilnika.
VIII. POSEBNE ODREDBE
1. Elektromotori
lan 35.
Dozvoena je upotreba samo kaveznih elektromotora koji su izvedeni
u mehanikoj zatiti najmae IP 44 sa kotrajuim leajima. Prikuni
ormari mora biti izveden u mehanikoj zatiti najmae IP 54.
Elektromotore treba zatititi motornim zatitnim prekidaima
od preoptereea, i to u svim fazama, ili sredstvima jednake vrednosti.
Otvori za ulaz vazduha za hlaee treba da imaju zatitne mree, a otvori
tih mrea moraju odgovarati mehanikoj zatiti oznake IP 20.
Ne moraju biti zatieni od preoptereea elektromotori koji
podnose trajnu struju pokretaa, a pri tome se ne zagrevaju preko dozvo-
ene granice.
Svi elektromotori moraju biti zatieni od kratkog spoja.
lan 36.
Lopatica ventilatora za hlaee mora biti tako konstruisana da
bude onemoguen dodir sa kuitem elektromotora koji bi mogao da prou-
zrokuje varniee.
2. Transformatori, kondenzatori i usmerivai
lan 37.
Za transformatore, kondenzatore i usmerivae vae sledee odredbe,
i to:
1) dozvoeno je upotrebavati transformatore, kondenzatore i usme-
rivae samo kao ureaje za meree, regulaciju i upravae;
2) dozvoeno je optereee ovih ureaja do 50% nazivne snage, a
najvea dozvoena nazivna snaga iznosi 2 kVA;
351
3) kondenzatori moraju biti graeni za 100% vii nazivni napon od
pogonskog napona;
4) suvi usmerivai moraju biti graeni za 25% vii nazivni napon od
pogonskog napona.
Dozvoena je upotreba zatitnih transformatora za mali napon.
3. Prekidai i ureaji za upravae
lan 38.
U pogledu prekidaa i ureaja za urpavae vae sledee odredbe, i
to:
1) u prostorijama ugroenim od eksploziva ogranieno je ugraivae
prekidaa i ureaja za upravae, i to:
a) prekidaa strujnih kola za osvetee do 1000 VA, ali ne vie od 16
A pogonske struje;
b) komandnih, graninih i pomonih prekidaa za pogonska sredstva
do 1000 VA, ali ne vie od 16 A pogonske struje;
v) prekidaa za elektromotore i druga induktivna troila do 1000
VA, ali ne vie od 16 A pogonske struje;
g) prekidaa za druga pogonska troila do 3000 VA, ali ne vie od 16
A pogonske struje;
d) prekidaa i preklopnika za merne ureaje;
2) ivini i vakuumski prekidai ne smeju se opteretiti vie od 25%
ihove nazivne snage za ukopavae i iskopavae, odnosno najvie do 250
VA;
3) pri upotrebi prekidaa koji su preteno optereeni induktivnim
strujnim kolima, moraju se predvideti mere za spreavae nastanka opas-
nih prenapona.
4. Termiki ureaji i ureaji za grejae
lan 39.
Prikuivae termikih ureaja i ureaja za grejae dozvoeno je
samo ako su ti ureaji stalno privreni, odnosno ako ih nije mogue
premetati pod naponom. Te ureaje treba tako postaviti da bude obezbe-
eno nesmetano odvoee toplote. Za ostale sluajeve vae odredbe Pro-
pisa o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim po-
strojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea i
Tehnikih propisa za konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih ure-
aja za rad u atmosferi eksplozivnih smea koji ine sastavni deo Pra-
vilnika o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u
atmosferi eksplozivnih smea.
352
5. Ureaji za suee
lan 40.
Dozvoeno je, po pravilu, upotrebavati samo ormare za suee koji
su stalno privreni tako da se ne mogu premetati.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je radi proizvode
neophodno obezbediti premetae tih ormara, mora se ihov pomoni do-
vod ili kabl dobro privrstiti i stalno prikuiti na ureaj za suee.
Nije dozvoeno prikuivati ormare za suee sa utikaima ili
natikaima. U pomone prikune vodove nije dozvoeno ugraivati pre-
kidae. Kod sunica sa prirodnim provetravaem grejai moraju biti pot-
puno odeeni od korisnog prostora tako da estice eksploziva i
eksplozivnih materija ne mogu dospeti do grejaa (zatvarae najmae IP
54). Grejai se moraju tako rasporediti da se na svim mestima u korisnom
prostoru postigne ravnomerna temperatura.
lan 41.
Temperatura na delovima zida korisnog prostora koji su najblii
grejaima, na poetku zagrevaa, odnosno u toku rada, ne sme prekoraiti
temperaturu iznad 15 S, odnosno dve treine temperature na kojoj nastaje
rastvarae eksploziva.
lan 42.
Sunice sa vetakim provetravaem mogu raditi samo u struji sve-
eg vazduha. Pri tom grejae treba tako blokirati i provetravati da se
mogu ukuivati samo kad provetravae radi.
U sunici se mora uvoditi ist vazduh bez estica eksploziva.
lan 43.
Na predu stranu sunice treba postaviti kontrolne svetike koje
e svetleti kad je sunica u pogonu, odnosno kad temperaturni regulator
uklopi grejae.
lan 44.
Sunice moraju imati na vidivom mestu ugraen termometar koji e
pokazivati temperaturu najtoplijeg mesta u korisnom prostoru. Termo-
metar se ne sme ugraivati na vrata.
lan 45.
Sunice moraju imati pouzdani automatski regulator temperature sa
osetivou najvie do 2S. Regulacija temperature treba da deluje
preko ureaja koji su zatieni od mehanikog oteea i kod kojih ne
moe doi do otvorenog varniea (na primer, pomou ivine sklopke).
Temperaturni regulator treba da bude tako izraen da ga neovlaena
lica ne mogu podeavati.
353
lan 46.
Uz regulator temperature treba postaviti i kontrolnik temperature
koji e iskuiti grejae i dati signal opasnosti im se radna tempe-
ratura povea za 15 S. Regulator temperature treba blokirati kontrolni-
kom temperature da bi se podeavaem regulatora istovremeno
podeavali odgovarajua temperatura i kontrolnik temperature.
6. Elektrina runa lemila, ureaji za zavarivae i drugi
termiki ureaji
lan 47.
Elektrina runa lemila, ureaji za zavarivae i drugi termiki
ureaji smeju se prikuivati, odnosno upotrebavati samo uz dozvolu
nadlene elektroenergetske inspekcije i inspekcije rada.
Pri radu sa ovim ureajima primeuju se sledee odredbe, i to:
1) temperature povrine grejaa i ureaja za grejae na mestima koja
su pristupana eksplozivima ili eksplozivnim materijama ne smeju preko-
raiti 120S. Taj uslov se obezbeuje nainom konstrukcije ili odgovaraju-
im zatitnim ureajima (na primer, automatskim kontrolnicima
temperature);
2) povrina ureaja za grejae i grejaa mora biti glatka tako da se
moe lako i brzo istiti. Nije dozvoeno upotrebavati cevi sa rebrima
ili nastavcima;
3) termiki ureaji koji su pueni tenostima, moraju imati pokazi-
va nivoa da bi se nivo mogao spoa lako uoiti;
4) na svim termikim ureajima iz take 3. stava 2. ovog lana mora se
namestiti vidna tablica za upozoree sledee sadrine: Ureaj se moe
prikuiti samo kad je napuen tenou. Nivo tenosti treba prove-
ravati u redovnim vremenskim razmacima. Zaptivke koje proputaju te-
nost moraju se odmah promeniti. Treba voditi rauna o opasnosti od
zamrzavaa.
7. Utikai i utikake kutije
lan 48.
Utikae i utikake kutije dozvoeno je postavati i nametati samo
sa pripadajuim sklopkama za blokirae, tako da se utika moe stavati
i vaditi samo pri beznaponskom stau. Utika se stava u utikaku kutiju
odozdo na gore, pod uglom od najvie 30 prema vertikali. Utikake kutije
moraju imati poklopce sa autoamtskim zatvaraem.
8. Svetike
lan 49.
Mehanika zatita armatura za svetike mora biti izvedena najmae
u zatiti od prodora praine i prskajue vode, tj. IP 54 prema Tehnikim
23
354
propisima za konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih ureaja za rad
u atmosferi eksplozivnih smesa koji ine sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa.
Armature svetiki moraju biti opremene zatitnim staklom.
Dozvoena je upotreba stakla ili drugih prozirnih materijala koji su
mehaniki, termiki i hemijski dovono otporni. Na svim svetikama
treba na dobro vidivom mestu oznaiti najveu dozvoenu jainu paea
u vatima.
lan 50.
Svetike se moraju opremiti zatitnom korpicom ili mreom. Na
metalne zatitne korpice treba staviti zatitnu oblogu od meke gume ili
odgovarajueg materijala ili ih bar treba presvui takvim materijalom.
Ako su svetike nametene tako da ne preti opasnost od mehanikog ote-
ea, zatitna korpica nije potrebna.
lan 51.
Udaenost zatitnog stakla od svetike mora iznositi najmae 1,5
mm za grla E 10 i E 14. Kod veih grla udaenost se odreuje prema od-
redbama Tehnikog propisa za konstrukciju, izradu i ispitivae elektri-
nih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa, koji ine sastavni deo
Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za
rad u atmosferi eksplozivnih smesa.
lan 52.
Skidae zatitne korpice i stakla mora se vriti samo speci-
jalnim alatom a pri beznaponskom stau armature.
lan 53.
Granina temperatura na mestima sponih povrina svetiki koje
se najvie zagrevaju ne sme, ni u kom sluaju, biti vea od 120 S.
lan 54.
U armaturama svetiki nije dozvoeno nametati grla sa prekida-
ima. Rune prenosive svetike moraju biti opremene zatitnim korpi-
cama, odnosno mreom.
lan 55.
Dozvoena je upotreba sijalica sa dvostrukom zavojnicom ali samo
pod uslovom da te sijalice imaju ugraene osigurae.
lan 56.
Rune prenosive svetike i svetike na radnim mestima moraju biti
opremene sijalicama koje mogu da podnose udarce i potrese.
Rune svetike za osvetavae sudova, kada, cisterni i sl. smeju se
prikuivati samo na mali napon. Svaka pojedina svetika mora biti
355
zasebno prikuena na zatitni transformator sa odvojenim primarnim i
sekundarnim namotajem.
lan 57.
Tehnike karakteristike svetiki sa sopstvenim izvorima napona
moraju odgovarati JUS-u N.S8.
lan 58.
Za ostale sluajeve koji nisu regulisani ovim odekom vae odredbe
take 12. Propisa o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea, koji ine sastavni deo Pravilnika o
nih smea.
9. Kablovi i provodnici
lan 59.
Kablovi koji nisu poloeni u zemu moraju imati omot od vatro-
stalnog materijala.
lan 60.
Dozvoena je uporeba kablova, vodova i provodnika, koji su nie na-
vedeni, a odgovaraju jugoslovenskim standardima.
Treba izabrati kablove i provodnike, koji su otporni prema he-
mijskim i termikim uticajima na mestu upotrebe, i to:
1) kablove IPO 00 do IPO 33 po JUS-u N.C5.020 i PO 00 do PO 28 odnosno
PP 00 do PP 48 i EP 48 po JUS-u N.C5.220. Navedeni kablovi mogu biti i bez
metalnog plata;
2) instalacione provodnike P/F, P/J, P/MJ i P/MF po JUS-u N.C3.202 do
N.C3.205 (samo za ormare, telekomunikacione i merne vodove);
3) instalacione provodnike PP i PP/J po JUS-u N.C3.220 i N.C3.302;
4) instalacione provodnike GN/A i GN/AJ po JUS-u N.C3.405 i
N.C3.406;
5) provodnike sa gumenom i plastinom izolacijom G i P prema jugo-
slovenskim standardima.
Za telekomunikacione vodove i vodove koji slue za prikuak mer-
nih sprava, mogu se, osim kablova, vodova i provodnika pod 1 do 5 stava 2.
ovog lana, upotrebavati i kablovi sa metalnim platom TC 10 po JUS-u
N.C4.110 i prikuni gajtani TG 00 do TG 50 po JUS-u N.C2.300 do N.C2.350.
Aluminijumski provodnici energetskih kablova i vodova moraju im-
ati presek najmae 16 mm
2
. Upotreba golih aluminijumskih provodnika
nije dozvoena.
23*
356
IX. IZBOR EKSPLOZIVNE ZATITE ELEKTRINIH
POSTROJEA U SLUAJEVIMA IHOVOG NORMALNOG
IZVOEA
lan 61.
Sprovoee eksplozione zatite elektrinih postrojea u sluaje-
vima ihovog normalnog izvoea prikazano je u Pregledu izbora eksplo-
zione zatite elektrinih postrojea (u daem tekstu: Pregled), koji je
odtampan uz ovaj pravilnik i ini egov sastavni deo.
Ako izrada postrojea ili radni postupci odstupaju od uobiajenog
staa, treba izvriti izbor prema Pregledu.
U Pregledu oznake eksplozione zatite obeleene su sledeim skra-
enicama, i to:
1) (Eks) = eksploziono sigurna postrojea u smislu odredaba ovog pra-
vilnika;
2) (S) = eksploziona zatita u smislu odredaba Propisa o elektri-
nim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea, koji ine sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojeima na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea i u smislu jugo-
slovenskog standarda JUS N.S8;
3) Proizvono = izraz koji oznaava da elektrini ureaji i instala-
cije ne moraju biti u eksplozionoj zatiti, ali moraju odgovarati vae-
im elektrotehnikim propisima i standardima;
4) Proizvono, ali kao za vlane prostorije = izraz koji oznaava da
elektrini ureaji i instalacije ne moraju odgovarati vaeim propisima
o eksplozionoj zatiti, ali moraju biti graeni prema vaeim pro-
pisima za vlane prostorije, s tim da se goli izolovani vodovi ne smeju po-
stavati na dohvat ruke ili koristiti za zatitne vodove.
Uz skraenice navedene su, gde je to potrebno, i pojedinosti sa poziva-
em na odgovarajue lanove ovog pravilnika.
X. ISPITIVAE I ODRAVAE
1. Ispitivae
lan 62.
Ispitivae eksploziono zatienih (S) elektrinih ureaja i
eksploziono sigurnih elektrinih postrojea (Eks) vri se tipskim ispi-
tivaem i ispitivaem pojedinanih ureaja ili postrojea.
Tipsko ispitivae vri se ispitivaem samo nekih elektrinih
ureaja, uzetih iz serijske proizvode, ako ti proizvodi imaju samo oznaku
tipa (a ne i redni raspored oznake tipa) i oznaku rednog fabrikog broja.
Ako elektrini ureaji iz stava 2. ovog lana imaju i redni raspored
oznake tipa, ispitivae svakog proizvedenog elektrinog ureaja vri se
posebno.
U pogledu tipskog i pojedinanog ispitivaa radi izdavaa tipskog
i pojedinanog atesta, kao i u pogledu postupka za eksploziono sigurne
357
elektrine ureaje sa oznakom (Eks) primeuju se odredbe Tehnikih pro-
pisa za konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih ureaja za rad u at-
mosferi eksplozivnih smesa, koji ine sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivau elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa.
lan 63.
Tipskim ispitivaem treba utvrditi eksplozionu zatitu i eks-
plozionu sigurnost tipova elektrinih ureaja, koji se obeleavaju ozna-
kom (S) ili oznakom (Eks). O izvrenom ispitivau izdaje se tipski atest.
lan 64.
Ispitivaem pojedinanih ureaja koji imaju oznaku (S) ili (Eks),
treba utvrditi eksplozionu zatitu i eksplozionu sigurnost svakog po-
jedinog ureaja domae ili strane proizvode. Ovo ispitivae treba vr-
iti na novim elektrinim ureajima, popravenim elektrinim
ureajima i elektrinim ureajima ija je eksploziona zatita ili eks-
ploziona sigurnost dovedena u sumu.
lan 65.
Eksploziono ispravne elektrine ureaje ispitane prema odredbama
lana 64. ovog pravilnika, S-komisija obeleava oznakom (S) ili oznakom
(Eks) i na ih stava ploicu o izvrenom ispitivau sa podacima u smi-
slu l. 10. i 11. ovog pravilnika i podacima iz glave 15. Propisa o
nih smea, koji ine sastavni deo Pravilnika o elektrinim postroje-
ima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
Elektrini ureaji koji se proizvode masovno i imaju tipski atest a
nemaju broj proizvoaa, obeleavaju se oznakom (Eks) ili oznakom (S), ali
se na ih ne stava ploica sa podacima o ispitivau, nego samo uti oti-
sak: (Eks) ispitano ili (S) ispitano.
lan 66.
Kupci inostranih elektrinih ureaja treba pre nabavke da trae od
S-komisije miee o eksploziono sigurnoj zatiti tih ureaja.
2. Odravae
lan 67.
Odravae i opravke eksploziono sigurnih elektrinih ureaja
mogu vriti samo struna lica koja su ovlaena za izvoee takvih
radova shodno odredbama l. 4, 13. i 16. ovog pravilnika.
Struna lica iz stava 1. ovog lana odreuju se pravilnikom or-
ganizacije udruenog rada, odnosno druge organizacije.
lan 68.
Lica kojima treba pismeno poveriti odravae elektrinih ureaja,
moraju obratiti posebnu pau na ispravnost eksploziono sigurne
358
zatite elektrinih ureaja. Dunost je tih lica da se staraju o aurno-
sti pregleda ovih ureaja i o rokovima ihovog izvrea.
Naeno stae mora biti upisano u posebnu kigu pregleda.
lan 69.
Zabraeni su: radovi na odravau, opravkama i podeavau
elektrinih ureaja eksploziono sigurne zatite dok su pod naponom; ra-
dovi u vezi sa izmenama ihovih osiguraa, sijalica, grejnih tela i sl., kao
i radovi na podeavau funkcionisaa zatitnih releja i zatitnih au-
tomata.
lan 70.
Sastavne povrine, sigurnosni raspori u zatiti neprodornog
oklopa i drugi slini delovi za zatvarae, moraju biti uvek isti i pre-
mazani tankim slojem maziva bez kiselina ili drugih sastojaka, koji nagri-
zaju povrinu.
lan 71.
Vijci koji dre kuita i poklopce, kao i elektrine ureaje za te-
mee, zidove ili mainske konstrukcije, moraju biti pritegnuti pomou
specijalnog kua uz odreeni pritisak, da bi se spreila povreda navoja.
Ti vijci treba da budu osigurani od poputaa pomou oprune podloke
ili pomou slinih osiguraa.
lan 72.
Na ugroenim mestima dozvoeno je otvarati zatitna kuita
elektrinih ureaja samo ako su svi delovi ureaja u kuitu u beznapon-
skom stau, a pored toga efikasno zatieni od dodira.
Izuzetno od odrecbe stava 1. ovog lana, licima koja su dobro
upoznata sa elektrinim ureajem dozvoeno je, pod nadzorom odgovornog
lica, da ostave ulazne stezake elektrinog ureaja pod naponom u ciu
kontrole naponskog staa, i to pri iskopanom naponu u ostalim delovima
ureaja.
lan 73.
Na eksploziono sigurno zatienim elektrinim postrojeima ne
smeju se vriti izmene koje bi mogle umaiti ihovu eksplozionu
zatitu. Na postojeoj eksplozionoj sigurnoj zatiti ne smeju se vriti
nikakve izmene bez prethodno pribavenog miea S-komisije.
Odredba stava 1. ovog lana vai i za eksploziono zatiena
elektrina postrojea na mestima ugroenim od eksploziva.
lan 74.
Radionice koje vre opravke eksploziono sigurnih ili eksploziono
zatienih ureaja dune su da stavaju na ihova kuita ploicu sa na-
znaeem izvrene opravke.
3
5
9
PREGLED IZBORA EKSPLOZIONE ZATITE ELEKTRINIH POSTROJEA U SLUAJEVIMA IHOVOG
NORMALNOG IZVOEA
(lan 61. Pravilnika)
Redni
broj
Vrste eksploziva i opis mesta Opasnosti
Dozvoeni elektrini ureaji i instala-
cije, odnosno nain zatite tih ureaja i
instalacija
1 2 3 4
1. Crni barut i emu slini eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za meae, drobee, ribae,
geee, usitavae u zrnca, prose-
javae, polirae, namotavae
Fina lako zapaiva praina Preklopnici za merne ureaje: (Eks),
lan 38. taka 1. pod d)
Prekidai: (Eks), lan 38.
Svetike: (Eks), lan 49.
2) meuskladita za barut u bavama, vre-
ama itd.
Fina lako zapaiva praina Merni instrumenti: (Eks)
Svetike: (Eks), lan 49.
3) prostorije za pakovae Mala koliina praine Svetike: (Eks), lan 49.
4) skladita za otpremu spremnog, upakova-
nog baruta
Kablovi i provodnici, prekidai, sve-
tike: proizvono, ali kao za vlane
prostorije
2. Bezdimni nitrocelulozni barut sa rastvaraima
Mesta:
1) skladita nitroceluloze, ovlaene
vodom i rastvaraem
Opasnost postoji ako se
nitroceluloza osui
(S) za sredstva za vlaee sa takom
zapaivosti ispod 21
0
C. Kod ostalih
ovlaivaa proizvono, ali kao za vla-
ne prostorije
2) prostorije za odstraivae masnoe i sl.
alkoholom, za geee, presovae i
prethodno suee
Eksplozivne smee zapai-
vih para sa vazduhom
(Eks) ili (S)
3) prostorije za rezae, prosejavae i
suee u vakuumu
Eksplozivne smee zapai-
vih para sa vazduhom i
barutna praina
(Eks) ili (S)
4) prostorije za vlaee Suva barutna praina (Eks)
5) prostorije za suee, grafitirae, pro-
sejavae, otpraivae
Praina (Eks)
6) meuskladita; prostorije za pakovae (Eks)
3
6
0
7) skladita za otpremu spremnog, zapa-
kovanog baruta
Kablovi i provodnici prekidai, sve-
tike: proizvono, ali kao za vlane
prostorije
3. Bezdimni nitroglicerinski barut bez rastvaraa
Mesta:
1) skladita za vlane sirovine Opasnost pri isueu (Eks)
2) prostorije sa ribalicama, geilicama,
vacima, presama i pruastim presama
Opasnost pri isueu (Eks)
3) prostorije za rezae, suee, grafi-
tirae, prosejavae, rezae presovanih
delova
Praina (Eks)
4) meuskladita; prostorije za meae Mogunost ulaska praine (Eks)
5) prostorije za pakovae (Eks)
6) skladita za otpremu spremnog, zapa-
kovanog baruta
Proizvono, ureaji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7
4. Pikrinska kiselina
Mesta:
1) prostorije za nitrirae, razreivae,
prae
Vodom raskvaena kise-
lina
(Eks)
2) prostorije za suee, prosejavae i
pakovae
Praine, pikrati (Eks)
3) meuskladita Praine, pikrati (Eks)
4) skladita za otpremu spremne, upakovane
pikrinske kiseline
5. Trinitrotoluol i slina aromatska nitrojediea
Mesta:
1) prostorije za mononitrirae Eksplozivne smee para sa
vazduhom
(S)
2) prostorije za binitrirae i trinitri-
rae, odeee za prae, meuskladite
odlivenih proizvoda, prostorije za
suee u vakuum kotlu
Eksplozivne smee para sa
vazduhom i sublimati
(Eks) ili (S)
1 2 3 4
3
6
1
3) prostorije za granulirae, mlevee,
suee, prostorije za pakovae
Praina Prekidai i ureaji za upravae,
termiki ureaji, ureaji za suee:
(Eks) l. 38, 39. i 40.
Svetike: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
4) prostorije za prekristalizaciju sa gori-
vim rastvorima
vazduhom
(Eks) ili (S)
5) meuskladita Praina (Eks)
nog eksploziva
6. Nitropentaheksogen i slina nitrojediea
Mesta:
1) prostorije za nitrirae i prae, meu-
skladita
Vlaan eksploziv (Eks)
2) prostorije za prekristalizaciju sa
zapaivim rastvaraima
vazduhom
(Eks) ili (S)
3) prostorije za suee, prosejavae i
pakovae
Praina Kao u rednom broju 5 pod 3
40 meuskladita Praina Proizvono, ureaji i instalacije kao u
nog eksploziva
Kao u rednom broju 2 pod 7
7. Uani i elatinski eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za nitrirae, odvajae,
prae, naknadno odeivae i fil-
trirae, skladitee i odvodavae
Uani eksplozivi Prekidai i ureaji za upravae,
termiki ureaji, ureaji za suee:
(Eks) l. 38, 39. i 40.
Utikai i utikake kutije: (Eks) lan 48.
sporedne prostorije koje su od prostorija
za nitrirae i drugih prostorija ode-
ene sredstvima protiv ulaska grube pra-
ine i vodenog mlaza (odgovarajua
oznaka IP 33)
(prozirni delovi od stakla, a od drugog
materijala samo ako je taj materijal
ispitan za upotrebu na pomenutim
mestima)
1 2 3 4
3
6
2
2) prostorije za proizvodu sirove barutne
mase
Opasnost pri isueu (Eks)
3) prostorije za suee kolodijum-vune Eksplozivna praina Svetike: (Eks) lan 49.
(granina temperatura 80% C, grupa
paea T 5 prema (S)).
4) prostori za meae i geee Prekidai i ureaji za upravae: (Eks)
lan 38.
Termiki ureaji i ureaji za grejae:
(Eks) lan 39.
svetike: (Eks) lan 49.
5) prostorije za patronirae (Eks)
6) prostorije za parfinirae, pakovae,
meuskladitee
(Eks)
nog eksploziva
Proizvono, ali kao u rednom broju 2
pod 7
8. Eksplozivi na bazi amonijane alitre i ostali eksplozivi slini barutu
Mesta:
1) prostorije za mlevee, prosejavae i
suee alitre perhlorata, drvenog
brana itd.
Praina Proizvono, ali kao za vlane pro-
storije i u zatiti od praine prema IP
43 (za motore IP33, za razvodne table IP 43)
2) prostorije za rastvarae aromatskih
nitrojediea
Sublimati, prskae eks-
ploziva
(Eks)
3) prostorije za izradu smese eksploziva Praina (Eks)
4) prostorije za patronirae (Eks)
5) prostorije za parafinirae, pakovae i
meuskladitee
(Eks)
nog eksploziva
Proizvono, ali kao za vlane pro-
storije u rednom broju 2 pod 7
9. Hloratni eksplozivi
Mesta:
1 2 3 4
3
6
3
1) prostorije za mlevee i prosejavae
hlorata
Praina Proizvono, ali kao za vlane prostorije
i u zatiti od praine prema IP 43 (za
motore IP 33, za razvodne table IP 43)
2) prostorije za meae i patronirae Praina Kao u rednom broju 8 pod 1
3) prostorije za kvaee hloratnih eksplo-
ziva, pakovae i meuskladitee
Praina (Eks)
nog eksploziva
Proizvono a ureaji i instalacije kao u
10. tapini i tapini sa crnim barutom
Mesta:
1) prostorije za prosejavae: mesta za
puee crnim barutom
Praina Preklopnici za merne ureaje (Eks) lan
38.
Svetike: (Ex) iz lana 49.
2) prostorije za opredae Praina eksploziva (Eks)
3) ostale prostorije Proizvono
11. Inicijalni eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za kuvae ivinog fulminata
(alkohol)
Eksplozivne smese para sa
vazduhom
(S)
2) prostorije za taloee i prae Kristali eksploziva (Eks)
3) prostorije za suee, meae i prose-
javae, skladitee smesa za inicijalne
eksplozive sa temperaturom paea
preko 180 C
Praina eksploziva Svetike: (Eks) lan 49.
4) predprostorije prostorija navedenih u
taki 11. pod 3
(Eks)
5) prostorije za puee kapisli Praina Proizvono, ali kao za vlane pro-
storije: Kablovi i provodnici za vlane
prostorije.
Merni instumenti: (Eks)
Prekidai: (Eks) lan 38.
6) prostorije za presovae kapisli Praina (Eks)
1 2 3 4
3
6
4
7) prostorije za pakovae, preglede i za
ostale poslove
storije
8) skladita za otpremu spremnih, upakova-
nih kapisli
storije: Kablovi provodnici, prekidai,
svetike.
9) prostori za puee Praina Prekidai i ureaji za upravae: (Eks)
lan 38.
10) prostorije za presovae, redovno spojene
sa prostorijama za reviziju, pakovae,
etiketirae i ostale prostorije
storije
11) skladita za otpremu spremnih i upa-
kovanih kapica
proizvono, ali kao za vlane pro-
storije: Kablovi i provodnici, preki-
dai, svetike
12) prostorije za proizvodu mase za poni-
rae, ponirae i suee
Praina eksplozivne gasne
smese sa vazduhom
(S)
13) prostorije za manipulaciju i ostale
prostorije, otpremna skladita za upako-
vanu robu
Proizvono
12. Pirotehnika, signalna i rasvetna sredstva
Mesta:
1) prostorije za meae, prosejavae i
suee, kao i skladitee smesa
Praina Preklopnici za merne ureaje: (Eks) lan
38. Termiki ureaji i ureaji za grejae:
(Eks) lan 39.
2) prostorije za izradu testaste mase
pomou rastvaraa
Eksplozivne gasne smese (Eks) ili (S)
3) prostorije za puee i presovae Praina (Eks)
4) radna mesta sa presovanim sastavima (Eks)
5) prostorije za suee laka kod signalnih
sredstava
Eksplozivne gasne smese (S)
6) ostale radne prostorije i prostorije za
pakovae
Proizvono, ali kao za vlane prosto-
rije
1 2 3 4
3
6
5
7) skladita za otpremu spremnih, upakova-
nih pirotehnikih proizvoda
rije: kablovi i provodnici, prekidai i
svetike
13. Baruti za patrone
Mesta:
1) prostorije za prosejavae baruta Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)
2) prostorije za puee Proizvono, maine za puee (Eks)
4) prostorije sa barutom u otvorenim posu-
dama
(Eks)
14. Raznovrsna municija
Mesta:
1) pripremne prostorije Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)
2) prostorije za uskladitee, pripremu i
suee alitre
rije i sa zatitom od prodiraa praine
prema IP 54 (odnosno IP 33 za motore, a IP
54 za razvodne table)
3) prostorije sa rastvorenim eksplozivima Sublimati i praina (Eks)
4) prostorije za mehaniku obradu Praina (Eks)
5) ostale radne prostorije, ako ima eksplo-
ziva u otvorenim posudama
Praina (Eks)
6) prostorije za rad sa upakovanim eksplo-
zivom za sastavae projektila, uvijae
upaaa itd.
rije
7) prostorije za preuzimae i otpremu, kao
i skladitee gotove municije
rije
15. Eksplozivi za proizvodu otpresaka i naboja za paee
Mesta:
1) prostorije za meae, prosejavae,
puee i meree
Praina Prikuci i ureaji za upravae: (Eks)
lan 38.
2) prostorije za presovae i obrubivae (Eks)
1 2 3 4
3
6
6
Izvrene opravke moraju biti upisane u kigu pregleda i u kigu opravki i obavezno se unose u kartoteku
odnosnog ureaja. Ova kartoteka se mora voditi aurno pre smetaja opravenog ureaja u skladite, odnosno
pre otpreme tog ureaja u pogon.
Odredbe ovog lana odnose se i na radionice koje vre opravke za sopstvene pogone.
3) prostorije za rad sa otprescima, za ume-
tae kapisli i parafinirae
(Eks)
4) prostorije za pakovae i preuzimae, kao
i skladitee gotovih otpresaka i
naboja za paee
rije
16. Eksplozivi za proizvodu u laboratorijama
Mesta:
1) prostorije za laboratorijsku pro-
izvodu eksploziva, ispitivae, obradu i
uskladitee
rije
2) sunice za eksplozive (Eks)
17. Ostali eksplozivi, ako su eksplozivni pri proizvodi ili preradi
Mesta:
1) prostorije u kojima se proizvode, upo-
trebavaju i obrauju tekui eksplozivi
ako je ihova taka zapaivosti ispod
55 S ili ako su zagrejani iznad tempera-
ture svoje take zapaivosti
(Eks) ili (S)
2)
prostorije za proizvodu u kojima se
upotrebavaju zapaivi rastvarai sa
takom zapaivosti ispod 55 C
(Eks) ili (S)
3) prostorije za mlevee, prosejavae,
suee
(Eks)
4) prostorije za proizvodu u kojima se
nalaze materije u suvom stau sa tempe-
raturom paea, odnosno raspadaa
ispod 180 S
Ne dozvoava se upotreba elektrinih
ureaja bez posebnog odobrea
5) prostorije za meae i dau obradu (Eks)
6) prostorije za pakovae i skladitee Proizvono, ali kao za vlane prosto-
rije
1 2 3 4
367
XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 75.
Tehnike karakteristike elektrinih postrojea koja su na dan stu-
paa na snagu ovog pravilnika zateena u pogonskim prostorijama u kojima
se radi sa eksplozivima, moraju se u roku od jedne godine od dana stupaa na
snagu ovog pravilnika dovesti u sklad sa odredbama ovog pravilnika.
Odredbe stava 1. ovog lana shodno e se primeivati na dokumenta-
ciju i nacrte elektrinih postrojea iz tog stava.
lan 76.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije koje imaju po-
gonske i druge prostorije u kojima se radi sa eksplozivima, dune su u roku
od 30 dana odrediti struna lica iz l. 13, 16. i 67. ovog pravilnika, a u
roku od 90 dana doneti pravilnik shodno lanu 17. ovog pravilnika. Ovi
rokovi poiu da teku od dana stupaa na snagu ovog pravilnika. Za po-
strojea koja se tog dana zateknu u pogonu vae odredbe l. 4, 13, 15, 16. i 18.
ovog pravilnika. Ako se utvrdi da ne postoji tehnika dokumentacija za
elektrina postrojea, odnosno da ta dokumentacija nije u skladu sa od-
redbama ovog pravilnika, treba postupiti na nain predvien ovim pra-
vilnikom za nova postrojea.
lan 77.
benom listu SFRJ.
Tabela 1.
Temperature paea i temperature raspadaa eksploziva
Naziv eksploziva
1 2
Amonijum hlorat 130 C
Tetracen 135 do 137 C
ivin fulminat 150 do 165 C
Nitromanit 160 do 170 C
Kalcijumazid 180 C
Tetranitrometilanilin 185 do 195 C
Dinitrohlorhidrin 190 do 205 C
Stroncijumazid 194 do 200 C
Nitroceluloza 195 do 205 C
Barijumazid 200 do 210 C
Nitroglicerin 200 do 205 C
Pentaeritrit-tetranitrat 200 do 205 C
Nitroglikol 215 do 220 C
Trinitrorezorcin 220 do 225 C
Tetranitroanilin 220 do 230 C
Heksogen 230 C
Heksanitrodifenilamin 240 do 250 C
368
Tabela 2.
Temperature paea i temperature raspadaa eksploziva koji se koriste u
zanatstvu
Tabela 3.
Temperature paea i temperature raspadaa peroksida i sredstava za na-
duvavae (porofori)
1 2
Trinitrokrezol 270 do 290 C
Olovotrinitrorezorcinat 275 do 280 C
Srebroazid 275 do 290 C
Trinitroanisol 280 do 295 C
Trinitrotoluol 295 do 300 C
Pikrinska kiselina 300 do 310 C
Amonijumperhlorat 305 do 310 C
Olovoazid 320 do 360 C
Trinitroksilol 325 do 330 C
Dinitrotoluol 330 C
Trinitronaftalin 350 do 355 C
Trinitrohlorbenzol 395 C
Naziv eksploziva
elatinski dinamit 180 do 190 C
Gurdinamit 195 do 200 C
Eksplozivni elatin 202 do 208 C
Amon-Gelit 1 205 do 212 C
Eksplozivna alitra 305 do 315 C
Crni barut 310 do 315 C
Hloratil 1 324 do 332 C
Naziv
Nitril azoizobuterne kiseline (Azo-izo-butironitril (porofor N) 102 do 105 C
Benzoilperoksid (dibenzoilperoksid) 107 do 110 C
Persiretna kiselina (peroksisiretna kiselina) 110 C
Dinitrodimetilsulfid 110 C
Cikloheksanonperoksid (1-Oxy-1-hydroksildicyklohexilperoxid) 118 do 120 C
Butilpermaleinat tercijalni 134 do 137 C
Butilperbenzoat tercijalni 136 do 150 C
Metiletilketonperoksid 138 C
Benzolsulfohidrazid 143 do 145 C
Butilperacetat tercijalni 144 do 150 C
Bis-(terc. Butilperoxy)-butan 150 do 158 C
Benzoldisulfohidrazid 154 do 158 C
Dinitrozopentametilentetramin 195 do 206 C
369
Dodatak 1.
Zatita od dodira delova pod naponom i zatita ureaja od prodora stra-
nih tela i praine
Prva oznaka karakte-
ristinog broja
Tip zatite
0 Nema zatite od dodira delova pod naponom.
Nema zatite ureaja od prodora stranih tela i praine.
1 Zatita od sluajnog dodira unutraih delova pod napo-
nom delovima ovekovog dela.
Zatita od prodora velikih stranih tela ( vei od 50 mm)
2 Zatita delova pod naponom od dodira prstima.
Zatita od ulaska stranih tela srede veliine ( vei od
12 mm)
3 Zatita delova pod naponom od dodira alatom, icom ili
predmetima ija je debina vea od 2 mm. Zatita od ulaska
malih stranih tela.
4 Zatita delova pod naponom od dodira alatom, icom ili
predmetima ija je debina vea od 1 mm.
Zatita od malih stranih tela ( vei od 1 mm), osim
otvora za provetravae (ulazni i izlazni otvori za ras-
hladna sredstva) i otvora za isputae kondenzata iz zatvo-
renih maina, koje mogu imati stepen zatite 2.
5 Potpuna zatita delova pod napnom.
Zatita od tetnih koliina praine.
Ulazak praine nije potpuno onemoguen, ali praina ne
moe ui u koliini koja bi ometala normalan pogon.
6 Potpuna zatita od delova pod naponom.
Zatita od ulaska praine.
NAPOMENA: Stepeni zatite navedeni pod 3 i 6 ne odnose se na rotaci-
one elektrine maine
24
370
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA
POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom reguliu se tehniki normativi koji se moraju
primeivati pri izgradi i rekonstrukciji elektroenergetskih po-
strojea nazivnog napona iznad 1000 V izmeu bilo kojih delova u postro-
jeu (u daem tekstu: postrojee).
Na elektroenergetska postrojea u podzemnim rudnicima, u elek-
trohemijskoj industriji, na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea i na elektrinim eleznicama, ukuujui i ureaje na vozilima i
kontaktne vodove, kao i na elektroenergetska postrojea za posebne na-
mene (kao to su: postrojea za napajae antenskih ureaja na planinskim
vrhovima, postrojea elektrofiltara i sl.) primeivae se posebni pro-
pisi.
lan 2.
Nie navedeni izrazi upotrebeni u ovom pravilniku imaju sledea
znaea, i to:
1) nazivni napon, nazivna struja, nazivna snaga i nazivna frekvencija
su vrednosti kojima se oznaavaju elektrine naprave, vodovi i pribor;
2) dinamina vrstoa je otpornost prema mehanikom razarau usled
dejstva spoaih sila ili sila prouzrokovanih dejstvom elektrine
struje;
3) termika vrstoa je otpornost prema razarau usled dejstva
toplote prouzrokovane elektrinom strujom;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 4/74. lanovi 143, 144. i 145.
staveni su van snage donoee Pravilnika o tehnikim normativma za zatitu niskona-
ponskih mrea pripadajuih transformatorskih stanica Slubeni list SFRJ, broj 13/78.
lan 2 t. 14-40. i l. 66-158. ovog pravilnika prestali su da vae danom stupaa na snagu
Pravilnika o tehnikim normativima za uzemea elektroenergetskih postrojea nazivnog na-
pona iznad 1000 V Slubeni list SRJ, broj 61/95.
371
4) dielektrina vrstoa je otpornost na proboj ili preskok
elektrine izolacije elektrinim lukom pri dejstvu elektrinog napona;
5) pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni
prostori, odreeni za smetaj i pogon elektroenergetskih i drugih po-
strojea, u koje u redovnom pogonu imaju pristup i lica koja nisu zapo-
ena na odravau postrojea ili na ihovom rukovau;
6) elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvo-
reni prostori odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojea u
kojima se smeju baviti samo lica koja odravaju takva postrojea ili ima
rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije moe biti dozvoen
samo pod strunim nadzorom;
7) zatvorene elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama
ili ograeni otvoreni prostori, odreeni iskuivo za smetaj i pogon
elektrinih postrojea, koji su u toku pogona tih postrojea zakuani i
u ima je povremen pristup dozvoen samo za to ovlaenim licima;
8) vlane, mokre i sline pogonske prostorije su prostorije u kojima
je usled dejstva vlage, toplote, hemijskih ili drugih materija ugroena
elektrina izolacija, te su za obezbeee redovnog pogona neophodne po-
sebne mere;
9) poarom ugroene pogonske prostorije su prostorije u kojima se
nalaze ili stvaraju lako zapaive materije, pa postoji opasnost od iz-
bijaa poara izazvanog pogonom elektrinih ureaja;
10) eksplozijom ugroene pogonske prostorije su prostorije u kojima
se nalaze ili stvaraju eksplozivne materije, iju eksploziju mogu izazvati
elektrini ureaji u pogonu;
11) trajan pogon je pogon pri kome se dostie toplotna ravnotea -
stalna temperatura naprave u pogonu pri odreenoj temperaturi okoline;
12) prekidan pogon je pogon pri kome se elektrine napreve ukuuju
i iskuuju u vremenskim razmacima koji nisu dovoni da se naprava
ohladi do temperature rashladnog sredstva;
13) kratkotrajan pogon je pogon pri kome se elektrine naprave
ukuuju i iskuuju u vremenskim razmacima u kojima se naprava rahla-
uje do temperature rashladnog sredstva, dok je trajae pogona nedovono
da se pri zagrevau postigne toplotna ravnotea - ustaena temperatura;
Take 1440. prestale su da vae.
II. POSTROJEA
1. Opti uslovi
lan 3.
Postrojea i delovi elektroenergetskih postrojea moraju se
projektovati i izvoditi tako da se obezbedi ispravan rad postrojea i
sigurnost lica zapoenih na ihovom rukovau i odravau i okoline.
Mere zatite od poara postrojea, egovih delova i opreme, a po-
sebno zatita obrtnih elektrinih maina, transformatora i induktiv-
nih otpora, rasklopnih naprava, polagae elektroenergetskih vodova i
kablova, sprovode se prema Tehnikim propisima za specijalnu zatitu
elektroenergetskih postrojea od poara (Dodatak Slubenog lista
24*
372
SFRJ, broj 16/66), koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim propisima
za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojea od poara Slu-
Zatita elektroenergetskih postrojea od udara groma i posta-
vae gromobranskih ureaja moraju biti u skladu sa odredbama Pravil-
nika o tehnikim propisima o gromobranima Slubeni list SFRJ, broj
13/68.
Pojave pri normalnim uslovima rada postrojea, kao i pri
kvarovima, kao to su: elektrina i dinamika naprezaa, zagrevae,
elektrini luk ili druge odgovarajue pojave (varniee, izbacivae ga-
sova i dr.), ne smeju ugroziti zapoeno osobe i okolinu.
lan 4.
Na iskuenom delu postrojea treba stvoriti uslove za bezbedan
rad osoba koje vri pregled, zamenu i remont ureaja, aparata i kon-
strukcija, ne smetajui susednom delu postrojea.
lan 5.
U postrojeu treba obezbediti mogunost lakog prevoza opreme.
lan 6.
Postrojee treba da bude izgraeno tako da se pripadajui ureaji i
veze ne preoptereuju elektrinim, dinamikim i termikim naprezaima
pri normalnom radu postrojea.
lan 7.
Delovi postrojea moraju se postaviti pregledno da bi se manipu-
lacije mogle izvoditi brzo i sigurno.
lan 8.
Konstrukcije na koje je postavena oprema moraju izdrati optere-
ea usled teine ureaja, dejstva vetra i zaleivaa, od sila koje nastu-
paju pri manipulacijama, radu ureaja i pri kratkim spojevima, kao i od
drugih uticaja kojima konstrukcija moe biti izloena.
lan 9.
U zonama zagaenog vazduha koji moe tetno dejstvovati na delove
postrojea, treba preduzeti posebne mere za siguran rad postrojea, i to:
1) primeniti postrojea u zatvorenim prostorijama i oklopena
postrojea;
2) postrojea postaviti u poloaj pogodan s obzirom na najei
smer vetra;
3) projektovati postrojea sa to jednostavnijim emama;
4) primeniti pojaanu izolaciju postrojea;
5) obezbediti postrojea od prodiraa praine, tetnih gasova ili
pare;
6) u postrojeima na otvorenom prostoru upotrebiti materijale
otporne prema uticajima sredine;
7) predvideti instalacije za prae izolatora i sl.
373
lan 10.
Na postrojeima u zonama niskih temperatura vazduha treba, po po-
trebi, obezbediti zagrevae ureaja i ihovih mehanizama da bi se obezbe-
dio pravilan rad i spreilo oroavae.
Izolaciona masa kojom se dolivaju ureaji mora biti otporna prema
niskoj temperaturi. Odravae potrebne temperature za releje, brojila i
merne instrumente treba vriti prema uputstvu ihovih proizvoaa.
lan 11.
U postrojeima treba, po pravilu, upotrebiti gole provodnike.
lan 12.
Spajae provodnika od razliitih materijala i ihovo spajae sa
ugraenom opremom treba vriti tako da se izbegne eventualna pojava
korozije (specijalnim bimetalnim spojnicama ili presvlaeem).
Lemee i upletae provodnika nije dozvoeno.
lan 13.
Pokazivae nivoa ua na ugraenoj opremi, koju karakteriu stae
opreme, treba postaviti tako da se omogui bezbedan nadzor osobu kad je
postrojee pod naponom (npr. sa strane prolaza, ulaza u eliju).
lan 14.
Odstojae od poda do slavine za uzimae uzorka ua iz ugraene
opreme treba da iznosi najmae 200 mm.
lan 15.
Energetski transformatori i sinhroni kompenzatori sa prisilnim
hlaeem moraju imati ureaj za runo i automatsko putae i zausta-
vae ureaja za cirkulaciju rashladnih sredstava.
lan 16.
Znaajna postrojea treba, po pravilu, da imaju sopstveni izvor
elektrine energije (kuni transformator) za podmirivae sopstvenih
potreba (osvetee, napajae pomonih ureaja i sl.). Svetike treba po-
staviti tako da se omogui ihovo bezopasno odravae (pregled, zamena
sijalica i sl.).
lan 17.
Znaajna postrojea treba, po pravilu, da imaju telekomunikacionu
vezu.
lan 18.
Platoi postrojea treba da imaju dovoan nagib da bi se odvodila
voda za vreme najjaih puskova.
lan 19.
Postrojea na stepenastim platoima treba posebno obezbediti od
bujica.
374
lan 20.
Pri odabirau lokacije za postrojea posebnu pau treba obra-
titi na mogunost odroavaa, bujica i klizaa terena.
lan 21.
Treba izbegavati postavae postrojea na plavne terene. Ako je
neophodno ihovo postavae na plavne terene, treba preduzeti sve po-
trebne mere protiv plavea postrojea.
lan 22.
Razmak izmeu delova postrojea i drvea treba da bude toliki da ne
nastane oteee postrojea pri eventualnom padu drvea.
lan 23.
Izgradu postrojea na tresetu treba izbegavati.
Ako je neophodno podii postrojee na tresetu treba sloj peska ili
unka debine 100 mm nasuti po celom terenu ispod postrojea, uku-
ujui i protivpoarnu zonu oko postrojea irine najmae 10 m, ili
preduzeti druge odgovarajue mere.
lan 24.
Prostor oko svih razvodnih postrojea treba, po pravilu, da bude
ograen spoaom ogradom visine najmae 1,80 m.
lan 25.
Postavae ograde nije neophodno za razvodna postrojea u zgradama
uvanih industrijskih objekata i za razvodna postrojea u zgradama u nase-
ima i gradovima, u koja je na siguran nain onemoguen pristup nepozva-
nih lica. Ograda nije potrebna ni za transformatorske stanice na
stubovima, ako su delovi pod naponom na visini od najmae 5 m iznad ze-
me.
lan 26.
Metalne konstrukcije razvodnih postrojea, naroito delove sme-
tene u zemi i kablovskim kanalima, treba zatititi od korozije.
lan 27.
Na vidnim mestima postrojea treba postaviti tablice za upozoree
na opasnost od dodira i pribliavaa delovima postrojea pod naponom.
Na vidnim mestima postrojea treba postaviti i natpise koji ozna-
avaju namenu pojedinih poa, elija, prostora, prikuaka i sl., radi upo-
zorea osoba pri eksploataciji, pregledu i odravau postrojea.
lan 28.
Elektrina instalacija za zatitu, komandu, meree, signalizaciju i
osvetee, koja se nalazi u blizini naprave sa uem, treba da ima pro-
vodnike sa izolacijom otpornom prema uu.
375
lan 29.
Svako razvodno postrojee mora biti izgraeno tako da se moe od-
vojiti od napona pomou naprava za rastavae, sa vidivim mestima ra-
stavaa, i to kao celina, a kod prostornih postrojea - i u egovim
bitnim delovima.
U razvodnom postrojeu treba da se svi ogranci koji slue za razvo-
ee struje iskuuju pojedinano ili grupno pomou prekidaa.
Izuzetno prekidai mogu biti postaveni i van odnosnog postrojea
(u susedno postrojee), ako su na takvom mestu sa kojim se moe uspostaviti
brzo i pouzdano sporazumevae pri manipulacijama.
Izmeu generatora ili transformatora i emu pripadajueg pre-
kidaa (blok-spoj) nije uvek potreban rastava.
lan 30.
U ograncima u kojima nije predvien rastava za odvajae ogranka,
treba to oznaiti natpisom za upozoree.
lan 31.
Ako prekida moe da dobije napon obostrano (npr. u prstenastim
vodovima), treba na vidivim mestima ispred i iza prekidaa predvideti
rastavae.
lan 32.
Veza razvodnih poa sa sabirnicama treba da je izvedena tako da
svaki ogranak ili grupa ogranaka moe da se rastavi od sabirnica, ili da
pojedini odseci sabirnica budu odvojeni.
lan 33.
Polaritet, odnosno redosled faza treba na kablovima i vodovima
vidivo oznaiti na pogodnim mestima.
2. Postrojea u zgradama
lan 34.
Nosee konstrukcije za razvodne ureaje moraju biti od metala ili od
drugog nezapaivog materijala.
Drvo se moe upotrebiti samo za zatitne preage.
lan 35.
Hodnici i prostorije za prilaee razvodnim postrojeima u zgra-
dama i kod razvodnih noseih konstrukcija treba da su dovono iroki i
visoki.
Hodnici i prostorije iz stava 1. ovog lana treba da su izvedeni tako
da je prolazak lak, a u ima se ne smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da
ometaju prolaee.
376
lan 36.
Slobodna irina hodnika u razvodnim postrojeima visokog napona
u zgradama mora iznositi, i to:
1) pri jednorednom rasporedu:
za kontrolu 800 mm
za rukovae 1000 mm
2) pri dvorednom rasporedu:
za kontrolu 1000 mm
za rukovae 1200 mm
lan 37.
Ako su postavene samo preage prema lanu 39. stav 1. taka 1.ovog
pravilnika ili su u pitau dui hodnici, preporuuju se odgovarajue i-
rine hodnika, vee od irina iz lana 36. ovog pravilnika.
lan 38.
Visina od poda do nezatienih delova ureaja pod naponom u hodni-
cima u prostorijama za prilaee treba da iznosi 2.200 mm, uveana za
vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana 282. ovog pravil-
nika, a za odgovarajui napon. Ta visina ne moe biti maa od 2.500 mm.
lan 39.
Rastojae zatitnih pregrada odnosno preaga od delova koji su po-
staveni iza ih i nalaze se pod naponom, treba da iznosi najmae:
Pri tom visina zatitnih preaga iz take 1. stava 1. ovog lana
iznosi oko 1,00 m, a visina zatitnih pregrada iz ta. 2 i 3. tog stava
najmae 1,80 m.
Najmaa rastojaa navedena u stavu 1. ovog lana vae za sledee
visine delova pod naponom raunate od poda, i to:
za vrste zatite iz ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana za visinu do 2,00 m;
za vrstu zatite iz take 3. stava 1. ovog lana za visinu do 1,80 m;
ako je visina preko 1,80 do 2,00 m vae rastojaa iz take 2. tog stava.
Za visine preko 2,00 m rastojaa ravni pregrade srazmerno se smauju
sa poveaem visine i postiu vrednost nule kad visina iznosi prema
lanu 38. ovog pravilnika za ureaje u prostorijama, odnosno prema lanu
46. ovog pravilnika za postrojea na otvorenom prostoru.
Vrsta zatite Rastojae u mm
1) preage 100 + vrednost iz tablice VIII iz lana 282.
ovog pravilnika za odgovarajui napon, ali
najmae 500 mm
2) retke mree otvora 20 do 60 mm 60 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajui
napon
3) krute mree otvora do 20 mm sa
prenikom ice od najmae 2 mm
i pregrade od lima
20 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajui
napon
377
Ako su visine zatitnih pregrada za vrstu zatite iz ta. 2. i 3.
stava 1. ovog lana mae od 1,80 m, moraju se obezbediti rastojaa navedena
u taki 1. tog stava.
Ako bi rastojae navedeno za vrstu zatite iz take 1. stava 1. ovog
lana u celini ili delimino bilo premoeno izolatorima, treba posta-
viti vrstu zatite iz take 2. odnosno 3. iz tog stava a ne preage.
Ako se vrata elija moraju otvarati radi manipulacija ili pregleda,
a delovi koji su pod naponom su na dohvatu ruke, treba na otvor elije po
otvarau vrata postaviti dodatne preage (letve). Najmae rastojae pre-
aga od delova pod naponom mora odgovarati rastojaima navedenim za vr-
ste zatite iz ta. 2. i 3. stava 1. ovog lana.
lan 40.
Vrata prostorija u kojima se nalaze razvodni ureaji treba da se otva-
raju upoe.
Otvarae vrata sa unutrae strane mora biti lako izvodivo, bez
upotrebe kua ili alata.
lan 41.
Ako se visokonaponska elija moe pregledati samo kad se otvore
vrata koja su inae zakuana i vode neposredno na otvoreni prostor, mora
se neposredno iza vrata postaviti ograda ili preaga radi zatite od slu-
ajnog dodira delova pod visokim naponom.
lan 42.
Hodnici u zgradama sa razvodnim postrojeima, u kojima moe da
doe do jake zadimenosti ili poara, kao i hodnici dui od 30 m, treba da
imaju na oba kraja izlaz. Vrata na ovim izlazima treba da se otvaraju iz-
nutra, i to bez kua.
lan 43.
Ako se postrojea nalaze u stambenim zgradama, treba preduzeti mere
za izolaciju tih postrojea tako da je okolina zatiena od tetnih
uticaja postrojea (vibracija, buka, toplota, zadah, zraee, vatra i sl.).
Instalacije i ihovi delovi (vodovod, centralno grejae i sl.) koji slue
stambenom delu zgrade ne smeju prolaziti kroz postrojea.
3. Postrojea na otvorenom prostoru
lan 44.
Celo podruje razvodnog postrojea na otvorenom prostoru mora
biti potpuno ograeno spoaom ogradom visine najmae 1,80 m, koja
mora biti izvedena tako da nije mogu pristup u razvodno postrojee bez
posebnih pomoih sredstava.
lan 45.
Uz unutrau stranu spoae ograde, u pojasu visokom 6.000 mm i
irokom 1.500 mm + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana
282. ovog pravilnika, ne sme nikakav deo biti pod naponom.
378
Minimalna visina provodnika iznad ograde i iznad tla van spoa-
e ograde odreena je Pravilnikom o tehnikim normativima za iz-
gradu nadzemnih elektroenergetskih vodova Slubeni list SFRJ, broj
51/73.
*
lan 46.
Delovi pod naponom u postrojeu koji su od tla udaeni mae od 2.500
mm odnosno 2.200 + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana
282. obog pravilnika, moraju biti ograeni ili na drugi nain zatieni
od sluajnog pristupa.
lan 47.
Ako delovi postrojea nisu ograeni u smislu lana 46. ovog pra-
vilnika gora ivica uzemene nosee konstrukcije izolatora visokog na-
pona mora biti od tla udaena najmae 2.300 mm.
Najmaa zatitna rastojaa iz lana 39. stav 1. ovog pravilnika
vae i za rastojae izmeu ograde i izolatora.
lan 48.
Ako se za unutrau ogradu upotrebavaju preage, uad ili lanci,
zatitno rastojae mora iznositi najmae 300 mm + vrednost iz tablice
VIII iz lana 282. ovog pravilnika, ali ne mae od 600 mm. Pri upotrebi
uadi ili lanaca uzima se u obzir najvei otklon ueta ili lanca u pravcu
delova pod naponom.
lan 49.
Iznad prolaza koji se koriste za prevoz opreme mora najmae ras-
tojae izmeu najvie take opreme koja se prevozi i delova pod naponom
biti jednako vrednosti minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana 282.
ovog pravilnika, ali ne mae od 500 mm.
lan 50.
irina prolaza za kontrolu i rukovae treba da iznosi najmae
1.200 mm, mereno izmeu uzemenih delova aparata, zatitnih zidova ili
nosee konstrukcije.
Visina do uzemenih delova iznad prolaza mora da iznosi najmae
2.500 mm. Ako to zahteva nesmetan prevoz opreme, ta visina mora biti vea.
lan 51.
Svi aparati, naprave i pomoni ureaji moraju biti konstruisani i
postaveni tako da bez oteea mogu trajno da izdre temperaturu
okoline i atmosferske uticaje (vlagu, vetar, sneg i led), bez uticaja na i-
hovo besprekorno funkcionisae.
*
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova
Slubeni list SFRJ, br. 51/73 i 11/80 staven je van snage donoeem Pravilnika o tehnikim
normativima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400
kV Slubeni list SFRJ, broj 65/88 i Slubeni list SRJ, broj 18/92 i Pravilnika o tehni-
kim normativima za izgradu niskonaponskih nadzemnih vodova Slubeni list SRJ, broj 6/92.
379
Pri niskim temperaturama treba voditi rauna o osobinama ua u
transformatorima i prekidaima, kao i o kvalitativnim promenama osta-
log upotrebenog materijala.
Naroito treba voditi rauna o besprekornom dejstvu prekidaa i
rastavaa pri niskim temperaturama. Ti aparati ne smeju sami od sebe
dejstvovati pod uticajem jakog vetra ili pod pritiskom snega odnosno leda.
lan 52.
Za razvodna postrojea postavena na otvorenom prostoru vae i od-
redbe l. 34. do 43. ovog pravilnika koje se odnose na razvodna postrojea u
zgradama.
4. Nadzemni vodovi
lan 53.
Dimenzionirae nadzemnih vodova, meusobna rastojaa, prelazi i
pribliavaa provodnika raznim objektima i dr. reuglisani su posebnim
Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradu nadzemnih elektro-
energetskih vodova (Slubeni list SFRJ, broj 51/73).
lan 54.
Zatita i uzemee telekomunikacionih nadzemnih vodova i
kablova koji se uvode ili postavaju u postrojeu, izvode se prema poseb-
nim tehnikim propisima.
III. ZATITNE MERE
1. Zatita od dodira
lan 55.
Svi delovi postrojea koji se nalaze pod naponom moraju biti zati-
eni, i to:
1) u pogonskim prostorijama od dodira sa svih strana;
2) u elektrinim pogonskim prostorijama od dodira na dohvat ruke,
a od sluajnog dodira van dohvata ruke. Delovi elektrinih maina koji su
pod naponom moraju biti zatieni od sluajnog dodira;
3) u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama od sluajnog
dodira.
Zatitne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se mogu odvojiti
samo pomou alata, a vrata da se mogu otvarati samo pomou kueva.
lan 56.
Treba predvideti odgovarajue ureaje da se pri skidau zatitnih
pregrada one ne mogu da priblie delovima pod naponom.
380
lan 57.
Podruje na dohvat ruke je podruje koje je ogranieno sa mesta na
kome se stoji, i to: na gore najmae 2.500 mm, vodoravno i na dole najmae
1.250 mm.
lan 58.
Zatita od dodira mora biti ostvarena nainom izvoea kon-
strukcije, kao na primer: izolovaem, zatvorenim kuitima, zidovima,
limovima, ploama.
lan 59.
Zatita od sluajnog dodira mora biti ostvarena zatitnom reet-
kom, reetkastim vratima, ogradama, preagama, lancem, a u otvorenim po-
strojeima ogradama od lanaca, preaga i slino.
lan 60.
Zatitne konstrukcije moraju biti mehaniki dobro i sigurno pri-
vrene.
lan 61.
Vrata elija u pogonskim prostorijama i elektrinim pogonskim
prostorijama smeju se otvarati, po pravilu, samo pomou kueva.
lan 62.
Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od
neprovodivog materijala.
lan 63.
Zatitu od opasnog napona dodira treba izvesti uzemeem, a po po-
trebi dopuniti i automatskom zatitom.
lan 64.
Pri nastanku opasnog napona dodira automatska zatita mora u
najkraem vremenu prekinuti vezu izmeu mesta kvara i izvora struje.
lan 65.
Automatska zatita mora biti sigurna u pogonu. Ispravnost auto-
matske zatite treba redovno kontrolisati.
2. Uzemivai i uzemee
Specifini otpor zeme i otpor rasprostiraa
lanovi 66158. prestali su da vae.
381
IV. OSNOVNA OPREMA POSTROJEA
1. Obrtne elektrine maine
lan 159.
Elektrine maine sa pripadajuim priborom treba da ispuavaju
savremene uslove za graee elektrinih maina i za zatitu na radu.
lan 160.
Svaka maina mora imati natpisnu ploicu na kojoj su postojano i
razgovetno ubeleeni osnovni karakteristini podaci o maini.
Natpisna ploica treba da je postavena tako da se podaci na oj
mogu i za vreme pogona bez tekoa proitati.
lan 161.
Maina mora biti dimenzionirana tako da moe bez oteea ili
pogoraa pogonskih sposobnosti podneti sva naprezaa koja se mogu poja-
viti tokom pogona postrojea u ijem je sastavu.
lan 162.
Maine koje tokom pogona mogu biti ukuene u paralelan rad, mo-
raju ispuavati uslove za nesmetan pogon.
lan 163.
Maina mora biti postavena i ugraena tako da su otkloeni
mogui tetni uticaji okoline na en pogon, vek traja i da je spreeno
tetno dejstvo maine (vibracije, buka, toplota, varniee, poar) na su-
sedne delove postrojea i okoline.
lan 164.
Maina mora biti od okoline izolovana radi spreavaa prenoea
mehanikih vibracija koje mogu prouzrokovati smete u pogonu postrojea
ili nepovono uticati na delove konstrukcije postrojea.
Prikuni vodovi moraju biti izvedeni tako da mogu bez oteea
izdrati naprezaa prouzrokovana radom maine.
lan 165.
Poloaj i nain ugraivaa maine treba da omogue eno nesme-
tano hlaee.
Rashladni ureaji moraju biti izraeni i postaveni tako da u ma-
inu ili ene osetive delove ne mogu sa rashladnim sredstvima da pro-
dru strana tela koja bi ugrozila pogon.
lan 166.
Nesmetan i bezbedan pristup do svih ureaja na maini koje u toku
pogona treba podeavati, odravati ili kontrolisati mora biti obezbe-
en.
382
lan 167.
Delovi konstrukcija postrojea, bilo da pripadaju samoj maini ili
okolini, ne smeju uticati na smaee elektrine izolovanosti potrebne
maini.
lan 168.
Mora postojati mogunost potpunog elektrinog odvajaa maine od
ostalih delova pripadajueg postrojea.
Izuzetno, za sklop generatora sa transformatorom, ako oni predsta-
vaju jedinstvenu pogonsku celinu (blok) nisu neophodne naprave za rasta-
vae spoja izmeu generatora i transformatora.
lan 169.
Ureaje za zatitu maine treba obezbediti po vrsti i u obimu koji
su potrebni za uredan pogon maine, a zavisno od veliine i znaaja
postrojea u kome je maina ugraena.
lan 170.
Napravama za zatitu od elektrinog i mehanikog preoptereea
treba spreiti naprezae maine u pogonu preko dozvoenih granica. Mo-
raju postojati i naprave koje e automatskim iskueem ili kratkim spa-
jaem ograniiti obim razaraa maine u sluaju enog kvara.
Pored automatskog pokretaa, treba da postoji i mogunost runog
pokretaa naprave za iskuee maine, posredstvom mehanizma ili bez
ega, odnosno za potpuno odvajae maine od ostalih delova postrojea
koje je u pogonu.
lan 171.
Delovi pod naponom i obrtni delovi maina moraju biti zatieni
od sluajnog dodira. Ako takva zatita nije ostvarena samom konstruk-
cijom maine, treba je obezbediti izborom poloaja maine pri ugrai-
vau, nainom ugraivaa ili posebnim dopunskim merama.
lan 172.
Ureajima za signalizaciju, meree i upravae treba omoguiti
neophodan uvid u pogonska staa svake maine, kao i regulisae pogona,
kretaa i zaustavaa maine.
Vrsta i obim ureaja iz stava 1. ovog lana treba da odgovaraju potre-
bama pogona, zavisno od veliine i znaaja maine.
lan 173.
Poloaj i nain ugraivaa ureaja iz lana 172. ovog pravilnika
mora biti takav da se nadzor, rukovae i odravae mogu u toku pogona vr-
iti bez tekoa i bezbedno.
lan 174.
U postrojeima u kojima ima vie maina nije neophodno opremati
svaku od maina onim ureajima za meree i signalizaciju koji se samo po-
vremeno koriste, ako se ti ureaji mogu, po potrebi prekopavati.
383
2. Transformatori i induktivni otpori
lan 175.
Trasformatori i induktivni otpori treba da ispuavaju savremene
uslove za graee.
lan 176.
Svaki transformator i induktivni otpor mora imati natpisnu plo-
icu na kojoj su postojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci.
Natpisna ploica treba da je postavena tako da se i u toku pogona
mogu bez tekoa i bezbedno proitati na oj napisani podaci.
lan 177.
Odabrani transformator odnosno induktivni otpor mora biti
dimenzioniran tako da u toku pogona moe podneti sva naprezaa koja se
mogu pojaviti u postrojeu u kome je ugraen, a da pri tom ne nastupe ote-
ea ili pogoraa pogonske sposobnosti tih naprava.
lan 178.
Transformatori koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim
transformatorima, moraju ispuavati uslove za takav pogon (odnosi
transformacije, sprege, naponi kratkog spoja).
lan 179.
Ako transformator odnosno induktivni otpor nije konstruisan
prema punoj snazi kratkog spoja koja se moe javiti u postrojeu, moraju se
preduzeti posebne mere da se sprei prekoraee struje kratkog spoja koja
odgovara konstrukciji tih naprava.
lan 180.
Tranformatore i induktivne otpore treba u postrojeu postaviti
tako da se sprei tetno dejstvo okoline na ihov pogon, radne karak-
teristike i vek trajaa, kao i da se sprei tetan uticaj tih naprava (vi-
bracija, buka, toplota, varniee, poar) na susedne delove postrojea i
okoline.
lan 181.
Transformatori moraju biti postaveni i ugraeni tako da se sprei
prenoee tetnih vibracija na susedne delove postrojea i prouzro-
kovae smeti u pogonu, ili oteee graevinskih konstrukcija.
Prikuci elektrinih vodova i cevi za rashladna sredstva moraju
biti izvedeni tako da mogu bez oteea izdrati naprezae koja u pogonu
izazivaju vibracije transformatora odnosno egovih pomonih ureaja.
lan 182.
Neoklopeni induktivni otpori moraju biti ugraeni tako da se
sprei nedozvono zagrevae bliskih metalnih delova konstrukcije i da
magnetno poe prouzrokovano strujom kratkog spoja, ne utie tetno na su-
sedne eline konstrukcije ili ihove delove.
384
lan 183.
Prilikom postavaa i ugraivaa transformatora i induktivnih
otpora mora se obezbediti ihovo dovono hlaee. Pri tom treba predu-
zeti mere da strana tela koja bi tim napravama mogla tetiti ne prodru do
ih zajedno sa rashladnim sredstvima.
lan 184.
Mora se obezbediti neometan i bezbedan pristup do komandnih
ormara, pogona regulacionog prekidaa, ventilatora i drugih ureaja ugra-
enih na transformatorima, koje u toku rada treba kontrolisati, odra-
vati ili ima rukovati.
lan 185.
Delovi konstrukcija postrojea (na primer: delovi stabilnih
ureaja za protivpoarnu zatitu za transformatore sa zemospojnom za-
titom, pomone instalacije i sl.) ne smeju smaiti izolacioni nivo od-
reenih delova transformatora ili induktivnih otpora.
lan 186.
Mora postojati mogunost potpunog elektrinog odvajaa transfor-
matora i induktivnih otpora od ostalih delova pripadajueg postrojea u
pogonu.
Izuzetno, za sklopove koji ine jedinstvenu pogonsku jedinicu nisu
neophodne naprave za rastavae spoja izmeu ih. Meutim, za sam sklop
kao celinu, u odnosu na postrojee, vae odredbe lana 168. ovog pra-
vilnika.
lan 187.
Ureaje za zatitu transformatora i induktivnih otpora treba
obezbediti po vrsti i obimu koji su potrebni za uredan pogon postrojea i
same naprave, a zavisno od veliine naprave i znaaja postrojea.
lan 188.
Ureaji za automatsku zatitu od elektrinog preoptereea i od
unutraih ili spoaih kvarova treba da budu u skladu sa veliinom i
opremom transformatora, kao i sa egovim znaajem u postrojeu.
Pored automatskog iskuea, treba da postoji i mogunost runog
pokretaa svih naprava za iskuee radi eventualnog potpunog
elektrinog odvajaa od ostalih delova postrojea u pogonu.
lan 189.
Zatita od dodira delova pod naponom, ako nije ostvarena samom
konstrukcijom transformatora ili induktivnog otpora, mora se obezbe-
diti nainom ugrade ili dopunskim merama pri ugraivau.
lan 190.
Ureaji za signalizaciju, nadzor i upravae treba da bude u skladu
sa potrebama odravaa ispravnog pogona.
385
lan 191.
Poloaj i nain ugraivaa ureaja iz lana 190. ovog pravilnika
moraju biti takvi da se nadzor, odravae i rukovae ime moe u toku
pogona vriti nesmetano i bezbedno.
lan 192.
U postrojeima u kojima se nalazi vie trasformatora, moe se, po
potrebi, jedan deo kontrolnih ureaja koristiti za vie naprava, ako se
kontrola vri povremeno a ureaji se mogu prekopati sa jedne naprave na
drugu.
3. Merni transformatori
lan 193.
Strujni i naponski merni transformatori moraju ispuavati savre-
mene uslove za graee tih naprava.
lan 194.
Merni transformatori moraju imati natpisnu ploicu na kojoj su po-
stojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci o mernom transformatoru.
Natpisna ploica treba da je postavena tako da se bez tekoa mogu
proitati ubeleeni podaci, a po mogunosti - i za vreme pogona mernog
transformatora.
lan 195.
Merni transformatori treba bez oteea ili pogoraa osnovnih
karakteristika da podnesu sva naprezaa koja se tokom pogona mogu poja-
viti u postrojeu u koje se ugrauju.
lan 196.
Jezgro strujnih transformatora koje slui za prikuee mernih
ureaja treba da je sa tako malim prekostrujnim brojem i takvom nazivnom
snagom da pri kratkim spojevima ne nastane razarae prikuenih in-
strumenata.
Treba po potrebi, ugraditi zatitne meutransformatore.
Jezgro strujnih transformatora nameeno za prikuee zatitnih
ureaja treba da je sa tako velikim prekostrujnim brojem da pri struji
kratkog spoja ne nastane prevelika promena u odnosu transformacije.
Nazivnu snagu jezgra treba odabrati prema maksimalno oekivanom
prikuenom teretu.
lan 197.
Naponski transformatori treba da su takvi da nazivna snaga i klasa
tanosti odgovaraju napravama koje e biti prikuene u pogonu. Pojave
rezonantnih prenapona treba spreiti odgovarajuim merama.
lan 198.
Pri postavau mernih transformatora u postrojeu, treba voditi
rauna da delovi konstrukcije koji su najblii transformatoru ne smae
25
386
izolacioni nivo, i da po mogunosti, ne oteaju pristup prikucima za
vodove sekundarnih kola i natpisnim ploicama.
lan 199.
Sekundarna kola mernih transformatora moraju biti sigurno uzem-
ena (lan 95). Izuzetno, moe se odstupiti od tog uslova u zatitnim ko-
lima ije funkcionisae uslovava neuzemen sistem.
lan 200.
Preporuuje se da sekundarna kola naponskih transformatora
obezbede od kratkih spojeva. Naprave za obezbeee treba odabrati i po-
staviti tako da se moe lako uoiti ihovo reagovae.
lan 201.
Ako se naponski transformatori prikuuju na sabirnice preporu-
uje se postavae osiguraa na strani visokog napona naponskih tran-
sformatora. U ostalim sluajevima nije neophodno postavati osigurae
na strani visokog napona.
4. Kondenzatori
lan 202.
Elektrini kondenzatori moraju ispuavati savremene uslove za
ihovo graee.
lan 203.
Svaki kondenzator mora imati natpisnu ploicu sa postojanim i raz-
govetno ubeleenim bitnim podacima.
Natpisna ploica treba da je postavena tako da se na oj ispisani
podaci mogu bez tekoa proitati.
lan 204.
Kondenzatori moraju biti dimenzionirani prema maksimalnim
naprezaima koja su predviena ili se mogu oekivati u pogonu postro-
jea, a da pri tom ne nastupi oteee kondenzatora. Posebnu pau
treba obratiti na mogua poviea napona koja bi bila prouzrokovana
spregom sa induktivnim otporima.
Po potrebi, treba predvideti dopunske naprave za ograniee pre-
optereea.
lan 205.
Izolacioni nivo kondenzatora za meree napona, za zatitu od
prenapona i za telekomunikacione sprege u postrojeima visokog napona
mora odgovarati nazivnom naponu za koji je postrojee dimenzionirano,
bez obzira na eventualno nii pogonski napon postrojea.
lan 206.
U postrojeima za kompenzaciju reaktivnih snaga treba izbegavati
direktno uzemee nulte take kondenzatora.
387
lan 207.
Kondenzatore u postrojeima treba postaviti i ugraditi tako da se
izbegnu mogui tetni meusobni uticaji sa susednim delovima po-
strojea.
lan 208.
Odvoee toplote mora se obezbediti tako da se i pri najnepovo-
nijim uslovima rada ne prekorai maksimalna dozvoena temperatura kon-
denzatora.
Ako se odvoee toplote ne moe obezbediti, mora se predvideti od-
govarajua zatita sa iskueem kondenzatora.
lan 209.
Prilikom obezbeea hlaea treba voditi rauna da zajedno sa ras-
hladnim sredstvima ne prodru u kondenzatorsko postrojee strana tela
koja mogu umaiti izolacioni nivo i prouzrokovati pogoske smete.
lan 210.
Treba omoguiti nesmetan prilaz napravama za rukovae i obezbe-
diti nesmetan prilaz za nadzor u toku pogona.
lan 211.
Mora postojati mogunost da se kondenzatori ili sklop sa kojim oni
ine nerazdvojnu celinu, potpuno elektrino odvoje od ostalih delova
postrojea u pogonu.
lan 212.
Prekidai za kondenzatore treba, po mogustvu, da istovremeno
iskuuju sve polove. Pri izboru prekidaa posebno treba imati u vidu
oteane uslove za prekidae kapacitivnih optereea.
lan 213.
Za ukuee i iskuee kondenzatora ne smeju se upotrebiti pre-
kidai kod kojih nije obezbeeno brzo pokretae kontakta pomou odgova-
rajuih mehanikih naprava, kao to su: opruge, zamajci, vazduh pod
pritiskom i slino. Na taj ili na neki drugi nain, treba obezbediti da
prekidai iskuuju kondenzatorske baterije bez povratnog paea luka.
lan 214.
Ako postoji opasnost od nedopustivih strujnih udara pri paralelnom
ukueu ili iskueu vie grupa kondenzatora, treba predvideti
dopunske ureaje za ograniee tih struja. Dopunske ureaje treba upotre-
biti ako su provodnici za paralelno povezivae kondenzatorskih grupa
toliko kratki da se pri nazivnoj struji najmae kondenzatorske grupe na
ima napon povea za mae od 0,1% vrednosti nazivnog napona.
Dopunski ureaji iz stava 1. ovog lana nisu neophodni ako proizvo-
a kondenzatorskih elemenata i prekidaa u atestima garantuje bespreko-
ran rad postrojea.
25*
388
lan 215.
Kondenzatori moraju imati naprave za sigurno i bezopasno pra-
ee.
lan 216.
Za praee kondenzatora ugraenih u sklopu sa drugim napravama
(kao to su: motori, energetski transformatori, merni transformatori,
aktivni i induktivni otpori ili naprave koje se prikuuju automatski
pri iskueu kondenzatora), mogu posluiti te naprave.
lan 217.
Ako postoji opasnost pojave visokih prenapona pri praeu kon-
denzatora preko mernih naponskih transformatora, treba koristiti dvo-
polno izolovane transformatore u sprezi V, prikuene samo izmeu
faznih provodnika, a izbegavati jednopolno izolovane transformatore.
lan 218.
Vremenska konstanta praea ne sme biti iznad 90 sekundi, ako je u
pitau trajna sprega kondenzatora sa otporom za praee.
lan 219.
Ako se kondenzator prazni preko otpora samo kad je iskuen, otpor-
nik za praee mora biti dimenzioniran tako da u roku od 10 sekundi po
iskueu preostali napon ne bude iznad 10% efektivne vrednosti naziv-
nog napona kondenzatora.
lan 220.
Ureaji za automatsku regulaciju treba da budu konstruisani tako da
do automatskog ukuea ne moe doi pre nego to preostali napon
padne ispod 10% efektivne vrednosti nazivnog napona kondenzatora.
lan 221.
Otpornike za praee treba dimenzionirati tako da ihova meha-
nika i termika naprezaa ostanu u dozvoenim granicama, odnosno da u
redovnom pogonu ne nastane ihovo oteee.
lan 222.
Ureaje za zatitu kondenzatora treba predvideti po vrsti i obimu
koji odgovaraju potrebama za obezbeee urednog pogona kondenzatora, a
prema uslovima postrojea u pogonu.
lan 223.
Radi zatite od unutraih razaraa, treba, po potrebi, upotre-
bavati ureaje za zatitu od kratkih spojeva, termikog dejstva struje,
nesimetrije i prenapona.
lan 224.
Zatita od dodira mora se obezbediti dovonim zatitnim razma-
cima i odgovarajuim ograivaem delova pod naponom.
389
lan 225.
Kondenzatori sa pripadajuim konstrukcijama, ija su kuita za
vreme pogona pod naponom, moraju biti upadivo obojeni i oznaeni ta-
blicama koje na to upozoravaju.
lan 226.
Na prilazu kondenzatora koji nemaju ureaje za automatsko praee
pri iskueu moraju biti postavene upadive tablice za upozoree, sa
natpisom: Pazi! ne dodiruj pre nego to isprazni, kratko spoji i uze-
mi kondenzatore!.
lan 227.
Tablice za upozoree moraju se postaviti i kad kondenzatori imaju
ureaje za automatsko praee, ako je vreme praea due od 60 se-
kundi. Na tablicu za upozoree mora se uneti i podatak o vremenu pra-
ea.
lan 228.
Ureaje za signalizaciju, meree i upravae treba predvideti
prema potrebama za odravae ispravnog pogona.
Poloaj i nain ugraivaa ureaja iz stava 1. ovog lana treba da
bude takav da se nadzor, odravae i rukovae ima moe vriti
bezbedno i bez tekoa u toku pogona.
5. Usmerai
lan 229.
Usmerai sa pripadajuim priborom moraju ispuavati savremene
uslove za graee naprava te vrste.
lan 230.
Svaki usmera mora imati natpisnu ploicu sa postojanim i raz-
govetno ubeleenim bitnim podacima o napravi.
lan 231.
Usmera i pripadajui pribor treba dimenzionirati i opremiti tako
da izdre sva naprezaa koja se mogu javiti u pogonu, bez oteea ili po-
goraa pogonskih karakteristika.
lan 232.
Ako se predvia paralelan rad vie usmeraa, za takav rad moraju
biti ispueni uslovi.
lan 233.
Usmera treba postaviti i ugraditi tako da okolni delovi po-
strojea ne utiu nepovono na egov pogon, pogonske sposobnosti i vek
trajaa.
Sam usmera treba obezbediti da ne ugroava pogon susednih delova
postrojea.
390
lan 234.
Usmera mora biti ugraen i opremen odgovarajuim ureajima tako
da bude obezbeeno dovono odvoee toplote da bi egova temperatura
ostala u dozvoenim granicama. Pri tom treba preduzeti mere da zajedno
sa rashladnim sredstvom ne prodru do osetivih delova ureaja strana tela
koja mogu prouzrokovati oteea ili onemoguiti ispravan pogon usmer-
aa.
Ako se hlaee usmeraa vri vodom, treba predvideti i mere za
zatitu od korozije.
lan 235.
U postrojeima sa velikim jednosmernim strujama treba obratiti po-
sebnu pau na stabilnost delova konstrukcije postrojea koji su izlo-
eni uticaju jakih magnetnih poa.
lan 236.
Treba preduzeti posebne mere za ograniee tetnog dejstva
usmerakog postrojea na oblie telekomunikacione ureaje.
lan 237.
Mora postojati mogunost da se usmerai potpuno elektrino odvoje
od ostalih delova postrojea pod naponom.
lan 238.
Ureaje za zatitu usmeraa treba obezbediti u obimu i po vrsti,
koji odgovaraju potrebama za obezbeee ispravnog pogona, a zavisno od ve-
liine i namene postrojea.
lan 239.
Pored automatske zatite od preoptereea, treba predvideti i
zatitu od razaraa usmeraa prilikom pojave kvarova.
U sluaju smeti u radu samog usmeraa, treba obezbediti automatsko
iskuee usmeraa od svih delova pod naponom. Ako je iskuena mogu-
nost povratnog napajaa sa strane jednosmernog napona, dovono je obezbe-
diti iskuee samo sa strane napajaa naizmeninom strujom.
lan 240.
Usmera mora biti postaven tako da je iskuena mogunost slu-
ajnog dodira delova pod naponom, ili ako to nije izvodivo da je pri slu-
ajnom dodiru delova pod naponom iskuena svaka opasnost. Ovo se
postie ili ugraivaem delova pod naponom uz obezbeee dovonih za-
titnih razmaka, ili izolovaem poda, zidova i svih delova koji su uze-
meni a nalaze se na domaaju usmeraa i pripadajuih delova pod
naponom.
lan 241.
Delovi usmerakog postrojea koji su izloeni dodiru, a u pogonu su
trajno pod naponom prema zemi ili mogu doi pod napon u sluaju kvara,
moraju biti uoivo obeleeni.
391
lan 242.
Svi ureaji za zatitu, meree i upravae, kao i drugi pribor
konstruktivno povezan sa delovima usmeraa pod naponom, moraju biti na
siguran nain izolovani tako da je obezbeeno kontrolisae, odravae i
rukovae postrojeem.
lan 243.
Ureaje za nadzor, regulisae i komandovae treba predvideti prema
veliini i znaaju postrojea.
lan 244.
Poloaj i nain ugraivaa ureaja za nadzor, regulisae i komando-
vae moraju biti takvi da se pogon moe vriti bezbedno i bez tekoa.
6. Prekidai, rastavai i osigurai (rasklopne naprave)
lan 245.
Prekidai, rastavai i osigurai (rasklopne naprave) moraju ispu-
avati uslove za graee savremenih naprava za prekidae elektrinih
struja i rastavae delova postrojea.
lan 246.
Svaka rasklopna naprava mora imati natpisnu ploicu na kojoj su po-
stojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci o napravi. Natpisna plo-
ica treba da je postavena tako da se na oj ispisani podaci mogu lako i
bezbedno proitati, po mogunosti i bez iskuea napona.
lan 247.
Rasklopna naprava treba da je dimenzionirana tako da moe ispu-
avati sve uslove rada postrojea u redovnom pogonu, bez oteea ili
pogoraa pogonskih karakteristika. Naprezaa kojima je naprava u po-
gonu izloena usled naponskih i strujnih optereea, kao i trajnih i pre-
laznih optereea (ukuee, iskuee, kratki spojevi), ne smeju
premaiti dozvoene vrednosti za koje je naprava konstruisana.
lan 248.
Ako su maksimalno oekivane snage kratkog spoja u postrojeu iznad
nazivne snage iskuea prekidaa, on se sme ugraditi samo pod uslovom da
su preduzete mere koje spreavaju automatsko iskuee svih optereea
koja prelaze dozvoenu nazivnu snagu prekidaa.
lan 249.
Ako maksimalne struje ukuea u postrojeu prelaze nazivnu vred-
nost struje ukuea prekidaa, on se moe ugraditi samo pod uslovom da
su preduzete dopunske mere koje obezbeuju sigurnost lica i okolnih
naprava u postrojeu, npr. postavae zapornog organa za spreavae
ukuea na kratak spoj, sigurne zatitne pregrade, dainskog upravaa
prekidaem sa bezbednog mesta i sl.
392
lan 250.
Na kratkim ogranicma u postrojeu za koje su prikuene naprave
koje priguuju snagu kratkog spoja, mogu se izuzetno ugraditi prekidai
nazivne snage iskuea koja je maa od maksimalne snage kratkog spoja u
postrojeu, ako pri tom nije ugroena bezbednost udi i ako je vero-
vatnoa pojave kratkog spoja na vezi od prekidaa do naprave praktino
iskuena (kratki provodnici uz sigurnu izolaciju).
Priguena snaga kratkog spoja ne sme biti iznad nazivne vrednosti
snage iskuea prekidaa.
lan 251.
Rasklopne naprave moraju biti postavene i ugraene tako da ne ugro-
avaju susedne delove postrojea.
lan 252.
Prikuni vodovi moraju biti izvedeni tako da u dovonoj meri izo-
luju susedne delove postrojea od prenoea tetnih mehanikih potresa
prouzrokovanih radom rasklopne naprave uz obezbeee dovone stabil-
nosti prema maksimalnim naprezaima koja se u toku pogona mogu pojaviti
u postrojeu.
lan 253.
Mora se omoguiti slobodan izlazak pare i gasova koji se javaju pri
radu rasklopne naprave, pri emu treba imati u vidu izolaciju susednih de-
lova postrojea koji mogu biti izloeni dejstvu pare ili gasova.
lan 254.
U postrojeima u zgradama kod kojih je maksimalna snaga kratkog
spoja iznad 200 MVA, otvori elija u kojima su smeteni prekidai sa veli-
kom sadrinom ua ne smeju biti upraveni ka prostorijama ili pro-
lazima koji su nameeni za javni saobraaj.
lan 255.
Pogodnim merama treba omoguiti bezbedno koriee izlaza i
stepenita pri pojavi poara i spreiti rezlivae ua po postrojeu.
lan 256.
Rastavai, rastavai za uzemee i ihovi pogoni moraju biti iz-
raeni i postaveni tako da je iskuena svaka mogunost nenamerne pro-
mene poloaja rastavnih ureaja, na primer: nekontrolisanim pokretom
ruke, usled potresa, usled mehanikog dejstva struje kratkog spoja ili iz
drugih uzroka.
lan 257.
Kod kombinovanih konstrukcija rastavaa sa rastavaima za
uzemee, mehanizmi za pokretae moraju biti spregnuti tako da ne mogu
biti istovremeno ukuena oba rastavaa, odnosno da je pri ukueu
jednog od ih mehaniki ukoen mehanizam za pokretae drugog.
393
lan 258.
Prekidai i rastavai ija je nazivna struja ma od optereea
koja mogu nastati u postrojeu u toku pogona, moraju biti dopunskim me-
rama zatieni od rada pod uslovima koji prelaze granice ihovih naziv-
nih optereea.
lan 259.
Prema uslovima mesta ugraivaa rasklopnih naprava, moraju se
preduzeti mere za zatitu od dodira delova pod naponom na mestima ugra-
ivaa predviene u l. 55. do 65. ovog pravilnika.
lan 260.
Pogonske poluge za uzemene prekidae i rastavae na stubovima
moraju biti izolovane umecima koji su dimenzionirani za pun nivo izo-
laicje naprave tako da pruaju potpunu mehaniku i elektrinu sigurnost
pri rukovau.
Manipulativna ruica sa pripadajuim elektrino provodivim de-
lovima mora biti uzemena.
lan 261.
Za prekidae ija nazivna snaga iskuea prelazi 200 MVA, a
temena vrednost struje ukuea 10 kA, nije dozvoeno neposredno runo
ukuee i iskuee na licu mesta, ako pogon prekidaa nema akumu-
lator energije koji obezbeuje brzo i bezbedno ukuee i iskuee.
lan 262.
Radi obezbeea od sluajnog ili pogrenog ukuea, pogoni
naprava koji slue za uzemee ili elektrino rastavae pojedinih de-
lova postrojea od ostalih delova pod naponom moraju imati ureaje za
blokirae ili zakuavae.
lan 263.
Ako prekidai imaju motorni pogon sa ureajem za automatsko po-
novno ukuee, treba spreiti mogunost neeenog uestalog uku-
ea i iskuea.
lan 264.
Ureaje za signalizaciju i upravae treba predvideti prema potre-
bama za odravae ispravnog pogona, bezbednost lica koja rukuju postroje-
em i bezbednost okoline.
lan 265.
Na prekidaima koji imaju runi pogon, smer kretaa pogona mora
biti uoivo obeleen.
U istom postrojeu za sve prekidae ili rastavae iste kon-
strukcije treba da bude isti smer i nain pokretaa pogona.
lan 266.
Poloaj svakog prekidaa i rastavaa mora biti sigurno prikazan i
uoiv neposredno na licu mesta, a pri dainskom upravau i na mestu
sa koga se vri upravae odgovarajuom napravom.
394
lan 267.
Rastavai moraju imati dvopolno upravae da bi se otklonilo po-
greno dejstvo ihovog mehanizma za dainsko pokretae.
Od uslova iz stava 1. ovog lana moe se odstupiti ako je na drugi na-
in iskuena mogunost pogrenog pokretaa rastavaa.
7. Odvodnici prenapona
lan 268.
Odvodnici prenapona moraju ispuavati savremene uslove za graee
naprava za zatitu od prenapona.
lan 269.
Svaki odvodnik mora imati lako uoivu natpisnu ploicu na kojoj
su postojano i razgovetno ispisani bitni podaci o odvodniku.
lan 270.
Nazivni napon odvodnika treba da je to nii, ali ne sme biti nii
od najvieg faznog napona mree na mestu na kome se odvodnik postava.
Najvii fazni napon mree dobija se kad se najvii linijski napon mree
pomnoi koeficijentom uzemea mree na tom mestu. Pri utvrivau
najvieg faznog napona mree treba uzeti u obzir i mogua poviea
napona mree zbog zaletaa turbina ili zbog naglog rastereea.
Nazivnu struju rasterea treba odabrati prema znaaju postrojea,
znaaju i ceni kotaa zatiene opreme, oceni veliine struje najteeg
rastereea kroz odvodnik, visini prenapona pogonskog porekla u po-
strojeu, izokeraunikog nivoa i sl.
Pri izboru odvodnika mora se posebno voditi rauna o zatitnom ni-
vou koji odvodnik treba da obezbedi da bi u potpunosti bili ispueni zah-
tevi koordinacije izolacije. Ova odredba je od posebnog znaaja za
postrojea iji izolacioni nivo ne odgovara pravilima koordinacije izo-
lacije.
Za postrojea na visini veoj od 1000 m potrebno je posebno raz-
motriti izbor odvodnika.
lan 271.
Odvodnik treba postaviti to blie kunom ureaju u postrojeu
koji treba zatititi, vodei pri tom rauna i o zatiti ostalih ureaja.
U prostranijim postrojeima treba, po potrebi, postaviti vie grupa od-
vodnika.
lan 272.
Pri postavau odvodnika treba voditi rauna o izmeni rasporeda
elektrinog poa oko odvodnika, zbog prisustva okolnih predmeta i
uticaja na zatitne karakteristike odvodnika. U tom pogledu treba se u
potpunosti rukovoditi uputstvima proizvoaa.
395
lan 273.
Odvodnik treba prikuiti na vod i na uzemee to kraim i nepo-
srednijim vezama.
lan 274.
Zatita od opasnog napona dodira pri reagovau odvodnika mora se
obezbediti nainom ugraivaa ili ograivaa odvodnika.
lan 275.
Pri postavau odvodnika van zakuanih elektrinih pogonskih
prostorija, moraju biti zatiena lica od povreda usled neispravnog rada
odvodnika (npr. izborom pogodne konstrukcije odvodnika ili pogodnog po-
loaja za postavae odvodnika ili postavaem zatitne mree).
lan 276.
Ureaji za registrovae ili brojee reagovaa odvodnika ne smeju
uticati na zatine karakteristike odvodnika i moraju biti sposobni da
proputaju struju rastereea odvodnika.
Ako nisu konstruktivni deo odvodnika, ureaji iz stava 1. ovog lana
moraju nositi oznaku proizvoaa i nazivne struje rastereea odvodnika.
itae brojanika ureaja iz stava 1. ovog lana mora biti mogue i
za vreme redovnog pogona postrojea.
8. Vodovi i prikuci
lan 277.
Vodovi i prikuci elektrine mree u sklopu postrojea moraju
biti izvedeni u skladu sa vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 278.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na nadzemne vodove
primeuje se Pravilnik o tehnikim merama za izgradu nadzemnih
elektroenergetskih vodova.
lan 279.
Vodovi i prikuci moraju biti dimenzionirani i izvedeni tako da
mogu bez primetnih oteea i trajnih deformacija podneti sva
elektrina i mehanika naprezaa koja mogu nastupiti u toku pogona po-
strojea iji su sastavni deo.
Vrstu voda treba odabrati tako da se obezbedi ispravan pogon u spe-
cifinim uslovima odreenog postrojea, uz racionalno koriee mate-
rijala.
Pri odabirau materijala i dimenzionirau delova konstrukcije
moraju se odrediti: nazivni napon, vrsta i izolaciona vrednost materijala
za izolaciju, maksimalna dozvoena termika i mehanika naprezaa sva-
kog lementa voda, kao i minimalni stepen sigurnosti odnosno vrstoe od-
govarajuih delova ili sklopova.
396
lan 280.
Izolatore golih vodova koji su pod naponom prema zemi i prema
susednim delovima treba odabrati s obzirom na vrstu postrojea u zgradi
ili na otvorenom prostoru, klimatske uslove, napon i potrebnu mehaniku
vrstou.
lan 281.
Materijal golih provodnika, veliinu i oblik preseka i razmak ta-
aka oslonaca treba odabrati prema dozovenim mehanikim i termikim
naprezaima usled dejstva maksimalnih struja i spoaih sila, koje bi
mogle opteretiti provodnike u pogonu. Pri tom izazvane deformacije pro-
vodnika ne smeju prelaziti granice elastinosti niti dozvoene granice
minimalnih rastojaa od susednih delova postrojea ili zeme (lan 282).
lan 282.
Najmae dozvoeni razmaci izmeu golih provodnika i drugih
izolacijom nepokrivenih delova postrojea pod naponom prema zemi ili
susednim delovima postrojea dati su, zavisno od stupa izolacije, u slede-
oj tablici VIII:
Tabela VIII.
Vrednosti date u tablici VIII vae za postrojea na nadmorskoj vi-
sini do 1.000 m. Na nadmorskoj visini preko 1.000 do 3.000 m, minimalni
razmak treba poveati za 1,25% za svakih 100 m.
Minimalni razmaci navedeni u tablici VIII zasnivaju se na naj-
nepovonijim uslovima u pogledu promene vazdunog pritiska, tempera-
ture i vlage. Preporuuje se poveae razmaka:
ako su postrojea na otvorenom prostoru, i to za najvie pogonske
napone do 38 kV;
Stupa izolacije
(JUS N.B0.0310)
Najvii pogonski
napon mree
u kV
Podnosivi udarni
napon izolacije
u kV
Minimalni razmak
prema uzemenim
delovima
u mm
Si 3,6 3,6 45 60
Si 7,2 7,2 60 90
Si 12 12 75 120
Si 24 24 125 220
Si 38 38 170 320
Si 72,5 72,5 325 630
Si 123 123 550 1150
Si 123 s 123 450 920
Si 245 245 1050 2300
Si 245 s1 245 900 1960
Si 420 s2 420 1550 3300
Si 420 s3 420 1425 3050
397
ako je konfiguracija delova pod naponom i uzemenih delova po-
sebno nepovona. U takvom sluaju treba konstrukciju ispitivati udarnim
naponom na odgovarajuem modelu;
ako se na svaki nain nameravaju spreiti preskoci na izvesnim de-
lovima postrojea (na primer na sabirnicama);
ako je poveae minimalnih razmaka potrebno iz razloga sigurno-
sti (opasnost od ivotia, od dodira stranih lica itd.).
Smaeni stupa izolacije ima u oznaci dodatak s i sme se upo-
trebavati samo u mreama sa efikasno uzemenom neutralnom takom.
Kao podnosivi udarni napon izolacije smatra se najvii napon in-
dustrijske frekvencije, koji ureaji pod odreenim uslovima ispitivaa
moraju podneti bez preskoka ili proboja odnosno oteea.
lan 283.
Ako pripadaju elektroenergetskim sistemima koji mogu biti u
asinhronom pogonu, za susedne provodnike istog stupa izolacije, moraju
se obezbediti minimalni razmaci za 20% vei od vrednosti predviene u
tablici VIII iz lana 282. ovog pravilnika.
Za susedne provodnike odnosno delove pod naponom razliitih stup-
eva izolacije, moraju se obzbediti minimalni razmaci koji su za 20%
vei od minimalnih razmaka datih u tablici VIII iz lana 282. ovog pra-
vilnika, koji odgovaraju sistemu vieg stupa izolacije.
lan 284.
Za provodnike u sastavu oklopenih postrojea nisu obavezni mi-
nimalni razmaci prema tablici VIII iz lana 282. ovog pravilnika, ako za
takva postrojea postoje atesti o evrstoi pri svim uslovima pogona za
koji su ta postrojea predviena.
lan 285.
Pri odreivau dimenzija izolovanih provodnika i kablova moraju
se posebno uzeti u obzir uslovi za odvoee toplote (nain polagaa,
toplotna provodivost sredine i toplota koju odaju susedni vodovi ili na-
prave), kao i naprezaa prouzrokovana udarnim strujama kratkog spoja.
lan 286.
Spojevi i prikuci moraju biti dimenzionirani tako da obezbeuju
dovonu elektrinu provodivost i mehaniku vrstou uz odvoee
toplote, radi spreavaa nedozvoenog zagrevaa i prenosa toplote na
osetive prikune delove elektrinih naprava.
lan 287.
Vodovi moraju biti naieni i postaveni tako da ihov pogon ne
utie tetno na susedne delove postrojea ili okoline. Pri postavau
vodova i prikuka mora se voditi rauna i o tome da se izbegne tetan
uticaj okoline na vodove u pogonu i na ihovu propusnu mo, izolovanost,
mehaniku stabilnost i normalan vek trajaa.
398
lan 288.
Odvoee toplote mora biti u dovonoj meri obezbeeno i pri najne-
povonijim uslovima koji mogu nastupiti u redovnom pogonu, da se ne bi
prekoraila granina temperatura dozvoena za odgovarajuu vrstu voda.
Pri tom se moraju primeniti i mere za obezbeee nesmetane dilatacije.
lan 289.
Vod i prikuke treba obezbediti od povreda ili tetnog dejstva
mehanikih naprezaa prilikom postavaa i usled pomeraa susednih de-
lova postojea, kao to su: vibracije obrtnih maina, mehaniki udari pri
ukueu i iskueu prekidaa i rastavaa, potresi na mostovima, po-
merae tla na mestima ukrtaa kablovskih vodova sa saobraajnicama i sl.
lan 290.
Za zatitu kablovskih vodova od mehanikog oteea, pored ar-
mature kabla, a ako to zahtevaju uslovi na mestu polagaa, treba sprovesti
i dopunske mere obezbeea voda od naprezaa ili povreda (zmijoliko po-
lagae u rastresitom materijalu, polagae kroz mehaniki otporne cevi,
pokrivae opekom, betonskim ploicama i sl.).
Trasu sa takama bitnim za orijentaciju o poloaju podzemnih vodova
treba obeleiti na prikladan nain.
lan 291.
Pri polagau kablova, na mestima sastavaa moraju biti obezbe-
eni dovoni poluprenici krivina da se ne bi povredila izolacija i za-
titni plat.
Smatra se da je taj uslov ispuen, ako su minimalni poluprenici sa-
vijaa kabla r
m
jednaki ili vei od sledeih vrednosti koje su izraene
pomou spoaeg prenika kabla d:
1) za jednoilne kablove sa papirnom izolacijom, sa glatkim olovnim
platom ili talasastim platom od drugih metala:
r
m
= 25 h d
2) za jednoilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim platom
od aluminijuma za d do 50 mm:
r
m
= 30 h d
3) za vieilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim olovnim
platom ili talasastim platom od drugih metala:
r
m
= 15 h d
4) za vieilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim platom
od aluminijuma za d do 50 mm:
r
m
= 25 h d
5) za jednoilne i vieilne kablove sa platom od plastine mase:
r
m
= 15 h d
399
lan 292.
Izuzetno, savijae neposredno od kablovske glave moe se izvriti
i sa maim poluprenikom krivine, ali ne maim od 50% od vrednosti iz
lana 291. ovog pravilnika, ako je pri tom obezbeena temperatura od
najmae 30
C, prikladan kalup za savijae i struna radna snaga.

lan 293.
Pri polagau kablova u kanale ili po zidovima, a ako pri tom nije
obezbeeno kontinuelno nalegae na podlugu, razmaci i konstrukcije oslo-
naca moraju biti podeeni tako da poluprenici krivina kabla na me-
stima oslaaa ne budu mai od vrednosti navedenih u l. 291. i 292. ovog
pravilnika.
lan 294.
Prikuna mesta, spojevi i nastavci vodova treba da budu rastere-
eni od mehanikih sila koje mogu umaiti ihovu predvienu elektrinu
provodivost ili prouzrokovati prekid.
Ako rastereee od mehanikih naprezaa nije mogue, sastavni de-
lovi elektrinih spojnica moraju, pored zahtevana elektrine provodi-
vosti, obezbediti i potrebnu mehaniku vrstou.
lan 295.
Radi spreavaa korozije, posebnu pau treba pokloniti elektri-
nim spojevima provodnika od razliitog materijala u postrojeima na
otvorenom prostoru ili u vlanim prostorijama.
lan 296.
Elektrina izolacija prikunih mesta, spojeva i nastavaka ne sme
imati izolacionu vrednost mau od one za koju je vod izraen.
lan 297.
Pored minimalnih razmaka kod provodnika sa izolacionim omota-
em, treba obezbediti i zaptivae mesta na kojima je izolacioni omota
otvoren ili prekinut.
Prikuke i uvodna mesta treba izvesti tako da se voda, koja bi se
pojavila usled atmosferskih padavina, kondenzacije ili drugih uzroka, ne
sliva niz provodnike ka prikunim mestima i mestima zaptivaa.
lan 298.
U uslovima agresivne atmosfere ili zemita treba upotrebiti
provdnike sa izolacionim omotaem ili premazima koji su otporni na uti-
caj takve sredine.
lan 299.
Kod kablova sa metalnim platom koji su poloeni blizu postrojea
sa uzemenim pogonskim kolom (tramvaj, usmeraka postrojea), treba
zatiti metalni plat od termikog ili elektrohemijskog dejstva lutaju-
ih struja.
400
lan 300.
Metalne plateve i druge metalne konstrukcije vodova koji u redov-
nom pogonu nisu pod naponom prema zemi treba uzemiti.
Posebno treba voditi rauna o ispravnom spajau metalnih plateva
i pripadajuih armatura na spojnicama, ravama i kablovskim glavama.
lan 301.
Vodovi moraju biti zatieni od strujnih, naponskih i drugih na-
prezaa koja prelaze dozvoene granice za koje su vodovi konstruisani,
ako se ta naprezaa mogu javiti u pogonu i ako zatita voda nije obezbe-
ena u sklopu zatite naprave sa kojom je odnosni vod spojen.
Zatita iz stava 1. ovog lana treba da bude u skladu sa namenom i
znaajem voda u sklopu postrojea sa kojima je vod spojen.
lan 302.
Kablovi se ne smeju polagati u zapaive materijale ili po zapaivim
materijalima.
U zgradama se moraju sa kablova odstraniti zatitni slojevi od mate-
rijala koji moe prenositi poar.
lan 303.
Na mestima na kojima se energetski nadzemni vodovi i kablovi ukr-
taju sa postrojeima druge vrste ili se ima pribliavaju treba prime-
niti odredbe odgovarajuih posebnih propisa.
lan 304.
Kablovi za meree, signalizaciju, komandovae ili druga pomona
postrojea treba polagati odvojeno od kablova visokog napona. Tamo gde to
nije izvodivo treba preduzeti posebne mere koje e ih zatiti u sluaju
kvara na kablu visokog napona (dovoni razmaci, vatrostalne pregrade).
V. POMONA POSTROJEA
1. Ureaji za sopstvenu potrou naizmenine struje
lan 305.
Snaga i napon za pomona postrojea, kao i trajna i vrna snaga pri
ukueu ihovih pogonskih ureaja i pomonog osvetea, odreuju se i
dimenzioniraju prema potrebama odnosnog postrojea.
lan 306.
Napon pomonih ureaja ne sme biti iznad niti ispod dozvoene gra-
nice za pokretae i pogon uklopnih i drugih ureaja. Pri izboru dimen-
zija provodnika treba voditi rauna o padu napona u vodovima.
401
lan 307.
Odvodi za potroae, koji ne pripadaju pomonim ureajima po-
strojea ali se napajaju iz istog strujnog izvora, moraju imati posebne osi-
gurae.
2. Ureaji za sopstvenu potrou jednosmerne struje
lan 308.
Akumulatorske baterije smetaju se u posebne akumulatorske prosto-
rije.
Akumulatorske prostorije smatraju se elektrinim pogonskim
prostorijama.
lan 309.
Za osvetavae akumulatorskih prostorija dozvoavaju se samo
fluorescentne svetike zatvorene zvonom ili svetike za vlane prosto-
rije (nepromoive izrade).
lan 310.
Akumulatorske elije moraju biti pojedinano izolovane od nosee
konstrukcije.
Nosea konstrukcija akumulatorske baterije mora biti izolovana od
zeme dvostrukim redom izolatora za pogonski napon baterije. Izolatori
ne smeju postati provodivi pod dejstvom vlage.
lan 311.
Da bi se omoguio bezbedan rad na baterijama napona iznad 250 V, ba-
terije moraju biti okruene hodnikom koji je od zeme i od svih delova na
potencijalu zeme izolovan kao i nosea konstrukcija baterije.
lan 312.
Zidovi akumulatorskih prostorija u kojima su smetene batrije
napona iznad 250 V moraju biti obloeni izolovanom ogradom od letava
tako da je iskuen istovremeni sluajan dodir delova pod naponom i zi-
dova. Za izolaciju treba upotrebiti visokonaponske izolatore koji pod
dejstvom vlage ne mogu postati provodivi.
Stubove, prozore i druge baterije bliske konstrukcije koje su na
potencijalu zeme treba obzebediti na nain iz stava 1. ovog lana.
lan 313.
Treba predvideti mogunost provetravaa akumatorskih prostorija.
Za vreme puea akumulatorske baterije potrebna je najmae petostruka
izmena vazduha na as.
lan 314.
U znaajnijim postrojeima treba pomou instrumenata obezbediti
kontrolu puea, napona, optereea akumulatorske baterije i staa izo-
lacije.
26
402
lan 315.
Konstruktivnim merama treba akumulatorskim prostorijama obezbe-
diti potrebnu zatitu od tetnog dejstva kiselina, praine i direktne
sunane svetlosti.
lan 316.
Na ulaznim vratima akumulatorskih prostorija mora biti natpis:
Puee zabraeno.
3. Ureaji za vazduh pod pritiskom
lan 317.
Za ureaje za vazduh pod pritiskom, koji slue za proizvodu i raspo-
delu vazduha pod pritiskom za pogon elektrinih aparata i gaee elek-
trinog luka, vae odgovarajui posebni propisi.
lan 318.
Ureaji za vazduh pod pritiskom moraju biti izvedeni tako da odgova-
raju potrebama razvodnog postrojea u pogledu visine pritiska, zapremine
kotla, kapaciteta kompresora, preseka cevovoda, mogunosti zatvaraa,
rasporeda ureaja i naina izvoea ureaja.
lan 319.
Rezervoari i cevi za vazduh pod pritiskom moraju biti zatieni
spoa i iznutra od korozije. Oni treba da budu izraeni od materijala
otpornih prema koroziji ili moraju biti prevueni zatitnim sred-
stvima. Cevi treba da imaju bar iznutra homogenu prevlaku od materijala
postojanih prema koroziji, koja prilikom polagaa cevi nee biti ote-
ena.
lan 320.
Vazduh koji dolazi u kompresor mora biti to istiji i suvi, bez
praine i hemijskih sastojaka.
Na usisnoj strani kompresora treba postaviti odgovarajui filter.
lan 321.
Ureaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da su me-
sta za odvodavae ureaja lako pristupana.
lan 322.
Cevovodi koji su stalno pod pritiskom moraju biti zatieni od
uticaja elektrinog luka.
lan 323.
Svi delovi ureaja za vazduh pod pritiskom kojima se u redovnom po-
gonu rukuje ili koji se kontroliu, moraju bez opasnosti po lica biti pri-
stupani ak i kad je visokonaponsko postrojea pod naponom.
403
lan 324.
Ureaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da se
mogu lako sprovesti sva propisana ispitivaa tih ureaja.
lan 325.
Cevovodi sa elektrinim ureajima i rezervoarima za vazduh pod
pritiskom moraju biti obezbeeni napravama za zatvarae.
lan 326.
Kontrolu pritiska ureaja za vazduh pod pritiskom treba obezbediti
pomou signalnih ureaja.
4. Signalni ureaji
lan 327.
Signalni ureaji za pokazivae poloaja ukuea i za javae
smeti na napravama, delovima postrojea i dr. treba u okviru istog
postrojea da budu izraeni po jedinstvenim naelima.
Signali treba da budu jasno rasporeeni i oznaeni.
lan 328.
Ako poremeaj u dejstvovau signalnih ureaja moe da ugroava
lica ili postrojea, signalne ureaje treba opremiti i postaviti tako da,
prilikom poremeaja u sopstvenom strujnom kolu ili izvoru energije,
ukau na poremeaj zvuno ili na neki drugi nain.
lan 329.
Signalni ureaji moraju biti izvedeni i postaveni tako da ne moe
doi do pogrenih signala pri bilo kakvom kvaru koji nastane u pogonu.
Slae signala treba da pobudi neposredno onaj ureaj na iji se polo-
aj treba da ukae signalom. Odaiai signala treba da su, po mogustvu,
postaveni tako da se mogu posmatrati bez opasnosti.
lan 330.
Sijalica koja signalie da se u visokonaponskoj eliji moe
slobodno raditi sme da svetli samo kad je ta elija iskuena u svim polo-
vima i sa svih strana.
lan 331.
Signalni ureaji koji signaliu pogonsko stae postrojea moraju
imati sopstveni signalni vod.
U signalno strujno kolo, osim releja, ne smeju biti ukuene nikakve
druge naprave.
Signalni vodovi mogu se iskuiti i jednopolno.
lan 332.
Signalni prijemnik sme pokazivati konaan poloaj prekidaa ili
drugih naprava tek kad je taj poloaj postignut.
26*
404
lan 333.
Elektrina ili pneumatska zatita od pogrenog rukovaa izvodi
se tako to se ureaji mogu ukuiti odnosno iskuiti samo kad je magnet
za blokirae pobuen ili kad vazduh pod pritiskom dejstvuje na ventil za
blokirae.
lan 334.
Signalni ureaji za javae opasnosti ili smeti moraju biti izve-
deni tako da se vrsta i mesto opasnosti ili smete jasno raspoznaju.
lan 335.
Odredbe l. 327. do 334. ovog pravilnika odnose se i na signalne
vodove za vazduh pod pritiskom i na ihov izvor kompresor.
VI. POGONSKE I DRUGE POSEBNE PROSTORIJE
lan 336.
Na pogonske i druge posebne prostorije primeuju se odredbe glave III
ovog pravilnika, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove glave.
1. Zatvorene elektrine pogonske prostorije
lan 337.
U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama kao zatita od
sluajnog dodira smatraju se: pregradni zid izmeu elija razvodnog
postrojea, zatitne mree, vrste i dobro privrene ograde, drvene
letve koje mogu da se izvade, ureaji za automatsko iskuee i blokirae,
koji omoguuju pristup delovima postrojea pod naponom. Upotreba me-
talnih lanaca kao zatita dozvoena je samo ako je pri upotrebi isku-
ena mogunost sluajnog dodira delova pod naponom i ako su lanci
uzemeni.
lan 338.
Vrata zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija treba da se iz-
nutra otvaraju samo kvakom, a spoa samo specijalnim kuem. Vrata
predviena za izlaz u sluaju opasnosti treba da se lako otvaraju i ne treba
da imaju nikakvu bravu niti kueve.
Vrata moraju biti otporna prema vatri i moraju se otvarati prema
sponom prostoru.
lan 339.
Prilazi zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama moraju
biti oznaeni tablicom za upozree sa strelicom.
U prilaze iz stava 1. ovog lana ubrajaju se i vrata visokonaponskih
elija (za prekidae ili transformatore) koja vode neposredno na otvo-
reni prostor ili u drugo pogonsko postrojee.
405
2. Pogonske prostorije
lan 340.
U pogonskim prostorijama sa razgranatim elektroenergetskim in-
stalacijama treba da postoji mogunost da se u sluaju opasnosti za vreme
pogona mogu delimino ili potpuno iskuiti elektrini ureaji.
3. Vlane, mokre i sline pogonske prostorije
lan 341.
U vlanim, mokrim i slinim pogonskim prostorijama smeju se upo-
trebavati samo kablovi. Ugraena oprema treba da je otporna prema dej-
stvu vlage (vode).
4. Elektrine pogonske prostorije u nastaenim zgradama
lan 342.
Transformatori moraju imati sigurnu zatitu od preoptereea i
prekomernog zagrevaa.
lan 343.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti zakuane.
Elektrine pogonske prostorije ne smeju imati otvorene otvore u
druge prostorije.
Zidovi, podovi, tavanice, kanali i vrata elektrinih pogonskih pro-
storija moraju biti od teko zapaivog materijala. Ako su u prostoriji
smeteni transformatori u uu, takva prostorija mora biti od nezapai-
vog materijala.
lan 344.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti razmetene i prove-
travane tako da temperatura vazduha, ako se on upotrebava za hlaee, ne
prelazi najviu temperaturu koja je dozvoena za ureaje i da nastali ga-
sovi mogu neometano da se raziu.
lan 345.
Iz elektrinih pogonskih prostorija vazduh i gasovi treba da izlaze
neposredno na otvoreni prostor.
Otvori moraju biti postaveni tako da na mestima na kojima se vri
saobraaj ne ugroavaju prolaznike.
lan 346.
Cevovodi koji ne pripadaju elektrinim pogonskim prostorijama ne
smeju se postavati kroz takve prostorije.
406
5. Poarom ugroene pogonske prostorije i skladita
lan 347.
Elektrine maine, transformatori, regulacioni ureaji, pre-
kidai, osigurai, prikune naprave i slini aparati u kojima iz po-
gonskih razloga nastaje strujno prekidae i zagrevae, mogu se u poarom
ugroenim pogonskim prostorijama upotrebavati samo ako su konstruk-
cijom ili drugim sigurnim merama odvojeni od zapaivih materijala koji
mogu proizrokovati poar.
Pod sigurnim merama podrazumeva se i izvoee pri kome se onemogu-
uje odnosno oteava dolazak stranih tela do golih provodnika ili obrt-
nih delova elektrinih maina.
Radi hlaea elektrine maine treba omoguiti nesmetan dovod do-
vone koliine vazduha.
lan 348.
Upotrebu prikunih naprava u prostorijama sa lako zapaivim
materijalom (seno, slama, boje, benzin i sl.) treba, po pravilu, izbegavati.
Ako to nije mogue, u postrojeima naizmenine struje preporuuje se upo-
treba motora sa kratko spojenim rotorom.
Ako prenosivi motori za promenive mesne uslove nisu zajedno sa
svojim priborom ugraeni u vozila ili sline ureaje i sa svih strana
zatvoreni, preporuuje se upotreba motora sa kratko spojenim rotorom.
lan 349.
Upotreba golih provodnika zabraena je. Izolovani vodovi moraju
biti poloeni u cevima, odnosno kao kablovi ili kao vodovi za vlane
prostorije.
lan 350.
Vodovi u poarom ugroenim pogonskim prostorijama moraju se
zatiti od mehanikog oteea.
lan 351.
U skladitima sena, slame i sl. treba vodove polagati samo ako je to
neophodno. Za tu svrhu treba upotrebiti olovne kablove ili vodove za vla-
ne prostorije, i rasporediti ih tako da budu to krai.
lan 352.
Svetike u blizini zapaivih materijala treba tako postaviti da se
sprei dodir zagrejanih delova svetike sa zapaivim materijalom.
6. Eksplozijom ugroene pogonske prostorije i skladita
lan 353.
Za izvoee postrojea u pogonskim prostorijama i skladitima
koji su eksplozijom ugroeni vae Propisi o elektrinim postrojeima
na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak Slu-
benog lista SFRJ, broj 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o elek-
407
trinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea (Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70).
*
VII. SPECIJALNA ELEKTRINA POSTROJEA
lan 354.
Na specijalna elektrina postrojea primeuju se, pored odredaba
glave III ovog pravilnika, i odredbe ove glave.
1. Oklopena i slina postrojea
lan 355.
Vrata oklopenog ili slinog postrojea koja su spoa pristupana
smeju se otvarati samo specijalnim kuevima.
lan 356.
U oklopenim postrojeima najmai razmaci izmeu delova pod
naponom i uzemenih delova postrojea mogu biti mai od razmaka navede-
nih u lanu 39. ovog pravilnika, ako proizvoa u atestu potvrdi sigurnost
takvih postrojea.
2. Stanice za ispitivaa i oglede i laboratorije
lan 357.
Stalne stanice za ispitivae i oglede moraju biti okruene vrstom
meom (zidom ili ogradom) koja mora da bude oznaena tablicama za upozo-
ree i svetikama ute boje.
Pokretne stanice za ispitivae i oglede i merna vozila moraju ima-
ti uoivu ogradu (pregradu, uad ili sl.) radi upozorea.
lan 358.
U stalnim stanicama za ispitivae i oglede, poa u kojima se radi
pod naponom moraju biti ograena od susednih poa, ako se u ima isto-
vremeno vre pomoni i pripremni radovi.
lan 359.
Ako u stanicama za ispitivae i oglede i u laboratorijama pomoni
vodovi ili aparati nisu zatieni od sluajnog dodira, prolazi i prostor
za rad treba da budu dovono iroki.
*
Pavilnik o elektrinim postrojeima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-
nih smea Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70, staven je van snage donoeem Pravilnika
o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81;
ispravka navedenog pravilnika objavena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Sada je oblast
protiveksplozijske zatite regulisana jugoslovenskim standardima.
408
3. Postrojea za pogonska ispitivaa i privremena postrojea
lan 360.
Na postrojea koja slue samo za pogonska ispitivaa ne moraju se
primeivati odredbe glave II i odredbe l. 55. do 65. ovog pravilnika, ako
se ispitivae vri pod strunim nadzorom.
lan 361.
Privremena postrojea moraju biti oznaena tablicama za upozo-
ree i ograena zatitnom ogradom, zatitnom oplatom ili sl., radi
spreavaa pristupa nepozvanim licima. Ta postrojea treba, po potrebi,
zakuavati.
VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 362.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenergetska po-
strojea iznad 1000 V koja su izgraena pre stupaa na snagu ovog pravil-
nika.
lan 363.
Izvoee elektroenergetskih postrojea iznad 1000 V zapoeto pre
dana stupaa na snagu ovog pravilnika, kao i izvoee postrojea za ije je
graee izdato odobree pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika a ije
izvoee otpone u roku od est meseci od dana stupaa na snagu ovog pra-
vilnika, moe se nastaviti odnosno zavriti po odredbama Pravilnika o
tehnikim merama za elektroenergetska postrojea iznad 1000 V Slu-
beni list SFRJ, br. 14/67 i 13/69.
Na proiree postojeih elektroenergetskih postrojea iznad 1000
V mogu se primeniti odredbe propisa po kojima su odnosna postrojea gra-
ena.
lan 364.
o tehnikim merama za elektroenergetska postrojea iznad 1000 V Slu-
beni list SFRJ, br. 14/67 i 13/69.
lan 365.
benom listu SFRJ.
409
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UZEMEA ELEKTROENER-
GETSKIH POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za dimenzio-
nisae sistema uzemea i oblikovae i izvoee uzemivaa, zemo-
voda i zatitnog uzemea opreme i metalnih masa, zahtevi u pogledu
iznoea potencijala, dodatne mere zatite sekundarnih kola, zahtevi u
pogledu uzemea stubova i opreme na stubovima i za uzemee pokretnih
transformatorskih postrojea, za povremeno uzemivae i kratko spa-
jae, za uzemee gromobranske instalacije postrojea, kao i zahtevi u
pogledu merea, kontrole i pregleda sistema uzemea.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na elektroenergetska postro-
jea nazivnog napona iznad 1000 V.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na elektroenergetska pos-
trojea u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na
nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea, kao i na elektroenerget-
ska postrojea za posebne namene, kao to su postrojea na planinskim
vrhovima, postrojea elektrofiltera i sl.
lan 3.
1) zema je zema kao fiziki objekat (povrina zeme, referentna
zema);
2) tlo je zema kao materija (vieslojno tlo, stenovito tlo), kao i vr-
sta zeme (humus, ilovaa i sl.);
*
410
3) referentna (neutralna) zema je deo zeme dovono udaen od uze-
mivakog sistema tako da se pri odvoeu struje sa uzemivakog sistema
u tlo na ovom delu zeme ne pojavuju potencijalne razlike (slika 1);
4) uzemiva je jedan provodnik ili vie provodnika koji su
poloeni u tlo i s im su u neposrednom kontaktu, ili jedan provodnik ili
vie provodnika koji su poloeni u beton koji je po velikoj povrini u
dodiru sa tlom. Provodnici uzemivaa mogu biti trakasti, kruni (puni
presek ili ue), cevasti i od profilisanog metala.
Uzemivai mogu biti horizontalni, vertikalni i kosi.
Horizontalni (povrinski) uzemiva je uzemiva sastaven od
horizontalno poloenih provodnika koji su ukopani u tlo na maoj dubini
(obino 0,5 m do 1 m). Horizontalni uzemiva moe biti mreasti, zra-
kasti, u vidu prstenova i kao kombinacija tih oblika.
Vertikalni (dubinski) uzemiva je uzemiva sastaven od jednog
ili vie tapnih uzemivaa koji su pobijeni vertikalno u tlo i meu-
sobno povezani. Duina tapova je obino 1 m do 5 m, a moe da bude i vea
kada su nii slojevi tla boe provodni od povrinskih.
Kosi uzemiva je tapni uzemiva koso pobijen u tlo;
5) prirodni uzemiva je metalni deo koji je u dodiru sa tlom ili vo-
dom neposredno ili preko betona, pa se ponaa kao uzemiva iako mu to
nije osnovna namena, na primer: metalni cevovod, armiranobetonska kon-
strukcija u tlu i sl.;
6) kabl kao uzemiva je kabl poloen u tlo iji metalni plat, ele-
ktrina zatita ili armatura nisu izolovani u odnosu na tlo. Bitumeni-
zovana juta ili tekstil se ne smatraju izolacijom u odnosu na tlo;
Slika 1: Napon uzemivaa U
u
i raspodela potencijala E na povrini tla iznad uzemivaa, E
0

je raspodela potencijala posle oblikovaa
Referentna zema
Zemovod
Uzemiva
za oblikovae
potencijala
Uzemiva postrojea
411
7) temeni uzemiva je uzemiva poloen u beton, koji je po ve-
likoj povrini u dodiru sa tlom, ili armiranobetonska kosntrukcija u
tlu;
8) uzemiva za oblikovae potencijala je uzemiva ili deo uze-
mivaa koji je oblikovan tako da smai potencijalne razlike dodira i ko-
raka kod uzemenog objekta (slika 1);
9) zemovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemiti sa uze-
mivaem ili sa sabirnim zemovodom. Ako je na vezi sa uzemivaem ili
sabirnim zemovodom ugraena spojnica, rastava i dr., zemovod je samo
deo provodnika od mesta ugrade tog elementa do uzemivaa ili sabirnog
zemovoda;
10) sabirni zemovod je provodnik na koji je prikueno vie zem-
ovoda. Sabirni zemovod se na vie mesta povezuje sa uzemivaem;
11) uzemivae je galvansko povezivae provodnih delova (ele-
ktrino kolo, kuite aparata, metalna konstrukcija) sa uzemivaem, a
izuzetno i sa drugim delovima uzemivakog sistema, ako nije drukije
odreeno;
12) uzemee je sveukupnost mera i sredstava u vezi sa uzemivaem;
13) sistem uzemea (uzemivaki sistem) je sistem koji ine meu-
sobno galvanski povezani uzemivai, temeni uzemivai, zatitni
provodnici nadzemnih vodova, platovi kablova i druge metalne instala-
cije koje su u kontaktu sa tlom (na primer: cevovodi);
14) specifina elektrina otpornost () je elektrina otpornost
1 m
3
tla do dubine jednake osmini linearne prostorne mere horizontalnog
uzemivaa (obim mreastog uzemivaa, duina jednog provodnika zra-
kastog uzemivaa), odnosno do dubine prodiraa vertikalnih uze-
mivaa. Kod kombinovanih uzemivaa merodavna je vea od dve
prethodno navedene dubine.
U tabeli 1 date su srede vrednosti specifine elektrine otpor-
nosti tla koje se usvajaju pri projektovau sistema uzemea postrojea
nazivnog napona do 110 kV
Tabela 1. Vrednosti specifine elektrine otpornosti tla ()
Vrsta tla (m)
morska voda 0,2
rena voda 50
treset 20
humus 20
batenska zema 40
ilovaa 40
glinasta zema 100
peskua 300
pesak 500
kreak 700
unkovita zema 3000
kamenito tlo 10000
412
15) otpornost rasprostiraa uzemivaa (R
u
) je otpornost koju tlo
suprotstava odvoeu struje sa uzemivaa. Ova otpornost ima prak-
tino aktivni karakter. Odreuje se kao odnos potencijala uzemivaa
pri odvoeu struje ka referentnoj zemi i te struje;
16) impedansa uzemea (Z
u
) je impedansa koju pri uestanosti 50 Hz
sistem uzemea suprotstava odvoeu struje ka referentnoj zemi. Ova
impedansa se izraunava kao paralelna veza otpornosti rasprostiraa
uzemivaa i impedansi uzemea nadzemnih i kablovskih vodova (slika
2). Impedansom uzemea obuhvataju se i prirodni zemivai koji se
nalaze van teritorije uzemivaa ili su prostorno odvojeni od uze-
mivaa (cevovodi, armiranobetonske konstrukcije zgrade, brane i dr.)
ako su ukueni u sistem uzemea, kao i uzemivai susednih postrojea
ili objekata ako sa tim uzemivaima postoji galvanska veza (na primer:
veza preko elektrine zatite kablova, veza preko neutralnog provodnika
niskonaponske mree i sl.).
Impedansa uzemea Z
u
je jednaka:
Indeksi i obuhvataju sve nadzemne vodove koji polaze iz postrojea
i imaju zatitni provodnik. Indeksi k obuhvataju sve kablovske vodove
koji polaze iz postrojea i ponaaju se kao uzemivai;
17) impedansa uzemea vodova (Z
v
) je odnos napona u taki vezivaa
zatitnog provodnika ili plata kabla za uzemiva prema referentnoj
zemi i struje koja se usled ovog napona odvodi u tlo preko zatitnog
Slika 2: Raspodela struja u sistemu uzemea
Z
u
1
1
R
u
-------
1
Z
vi
--------
i
1
Z
vk
----------
k
+ +

---------------------------------------------------------------
=
413
provodnika ili plata kabla. Napon u taki vezivaa jednak je naponu uze-
mivaa;
18) udarna otpornost uzemea je otpornost koju uzemee suprot-
stava odvoeu struje atmosferskog praea ka referentnoj zemi na
mestu upada talasa struje atmosferskog praea u sistem uzemea;
19) zatitno uzemee je uzemee metalnih delova koji ne pri-
padaju strujnim kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa ima,
ali u sluaju kvara mogu da dou pod napon. Zatitno uzemee smauje
ovaj napon, kao i potencijalne razlike dodira i koraka kojima mogu da budu
izloeni udi, i na taj nain ih titi;
20) radno (pogonsko) uzemee je uzemee dela strujnog kola kojim
se obezbeuje eena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
Radno uzemee moe da bude direktno i indirektno.
Direktno uzemee se izvodi neposrednim vezivaem za sistem uze-
mea.
Indirektno uzemee se izvodi vezivaem za sistem uzemea preko
neke impedanse (aktivne otpornosti, induktivnosti, kapaciteta ili i-
hove kombinacije);
21) gromobransko uzemee je uzemee gromobranske instalacije,
koje slui za odvoee struje atmosferskog praea u tlo. Gromobran-
sko uzemee treba da ogranii napon na koji dolazi gromobranska insta-
lacija, kako bi se spreili naknadni (povratni) preskoci na pogonska
elektrina kola i metalne objekte;
22) mrea sa izolovanom neutralnom takom je mrea kod koje su neu-
tralne take svih generatora i energetskih transformatora izolovane
prema zemi ili su sa uzemivakim sistemom povezane preko mernih za-
titnih kola sa velikom impedansom;
23) mrea sa kompenzacijom struje zemospoja je mrea kod koje je
neutralna taka jednog ili vie generatora ili energetskih transforma-
tora vezana za uzemiva preko induktivne otpornosti koja je podeena
tako da bude priblino u rezonansi sa kapacitetima mree prema zemi,
kako bi se bitno smaila struja zemospoja na mestu kvara. Kompenzacija
struje zemospoja moe da se ostvari i preko transformatora za uzem-
ee;
24) mrea uzemena preko impedanse je mrea kod koje je neutralna
taka jednog ili vie generatora i/ili energetskih transformatora ve-
zana za uzemiva preko aktivne otpornosti, reaktanse ili impedanse
tako da je struja jednofaznog zemospoja bar dva puta vea od kapacitivne
komponente struje zemospoja mree. Zemospojevi u mrei iskuuju se
automatski delovaem zatite;
25) direktno uzemena mrea je mrea kod koje je neutralna taka jed-
nog ili vie generatora i/ili energetskih transformatora neposredno ve-
zana za uzemiva. Zemospojevi u mrei iskuuju se automatski
delovaem zatite;
26) napon uzemivaa (U
u
) je razlika potencijala uzemivaa i re-
ferentne zeme (slika 1);
27) potencijal (E) na povrini zeme je potencijal u odnosu na re-
ferentnu zemu;
28) potencijalna razlika dodira (E
d
) je potencijalna razlika koja pos-
toji izmeu uzemenih ureaja i stajalita, a koja moe da se premosti
414
dodirom. Pri dodiru, strujno kolo se zatvara preko ruke (ruku) i stopala
oveka (slika 1), pri emu su ovekova stopala udaena 1 m od uzemenog
ureaja;
29) napon dodira (U
d
) je deo potencijalne razlike dodira kome je
izloen ovek pri dodiru. Napon dodira mai je od potencijalne razlike
dodira za pad napona na prelaznoj otpornosti kontakta stopala-tlo, i pro-
raunava se prema izrazu:
gde je
specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla

izraena u m;
30) potencijalna razlika koraka (E
k
) je potencijalna razlika koja na
povrini zeme moe da se premosti korakom duine 1 m (slika 1);
31) napon koraka (U
k
) je deo potencijalne razlike koraka kome je
izloen ovek kada prekorai potencijalnu razliku. Napon koraka mai je
od potencijalne razlike koraka za padove napona prelaznih otpornosti
stopala-tlo i proraunava se prema izrazu:
gde je

specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla
izraena u m;
32) oblikovae potencijala je podeavae raspodele potencijala
radi smaea potencijalnih razlika dodira i koraka, koje se izvodi pola-
gaem dodatnih provodnika uzemivaa (slika 1);
33) zemospoj je spoj jedne faze ili vie faza sa zemom ili uzem-
enim ureajima.
Zemospoj moe biti jednofazni, dvofazni, dvostruki i viestruki.
Jednofazni zemospoj je spoj jedne faze sa zemom ili uzemenim
ureajem.
Dvofazni zemospoj je spoj dve faze sa zemom na istom mestu ili sa
uzemenim ureajem, odnosno spoj dva ureaja koji su uzemeni preko istog
sistema uzemea.
Dvostruki zemospoj je spoj dve faze sa zemom na razliitim mes-
tima ili sa ureajima koji nisu uzemeni preko istog sistema uzemea.
Viestruki zemospoj je spoj sve tri faze sa zemom na razliitim
mestima ili sa ureajima koji nisu uzemeni preko istog sistema uzem-
ea;
34) struje merodavne za proraun uzemea su trostruke nulte kompo-
nente struja koje u tranzijentnom periodu teku u trofaznim elementima
elektroenergetskog sistema (generatori, energetski transformatori, vo-
dovi) pri zemospoju u postrojeu. Meutim, ako je trostruka nulta kompo-
nenta struje koja umesto kvara dotie sa strane energetskog tran-
sformatora bar 1,5 puta vea od zbira trostrukih nultih komponenti
struja koje dotiu u postrojee po vodovima (slika 2), rauna se i
U
d
Ed
1 1 5 10
3
, +
----------------------------------------------
=
U
k
Ek
1 6 10
3
+
----------------------------------------
=
415
raspodela struja u sistemu uzemea za zemospoj na vodu van postrojea, a
za proraun je merodavan zemospoj koji daje vee napone uzemea;
35) oekivane vrednosti struje kvara su struje kvara u elementima
elektroenergetskog sistema s obzirom na mogua uklopna staa sistema i
ihovo relativno trajae. Uzimaju se perspektivne vrednosti struje kvara
od 10 godina za nove objekte, odnosno pet godina u toku eksploatacije ob-
jekata. Oekivana vrednost struje kvara za svaki element elektroenerget-
skog sistema rauna se pomou izraza:
3/
oo
= m 3/
o
gde su:
/
oo
oekivane vrednosti nulte komponente struje;
/
o
najvea vrednost nulte komponente struje koja moe da se pojavi u
predvienim uklopnim staima elektroenergetskog sistema;
m faktor oekivaa.
Ako se ne raspolae potrebnim podacima, za proraun faktora
oekivaa usvaja se m = 1;
36) redukcioni faktor voda je deo trostruke nulte komponente struje
voda koji se odvodi u tlo, izraen relativno u odnosu na ukupnu trostruku
nultu komponentu struje voda. Redukcionim faktorom se obuhvata uticaj
magnetne sprege faznih i zatitnih provodnika nadzemnog voda, odnosno
magnetne sprege faznih provodnika i metalnog plata ili elektrine za-
tite kablovskog voda. Redukcioni faktor se rauna pomou izraza:
meusobna impedansa zatitnog i faznih provodnika nadzemnog
voda;
impedansa zatitnog provodnika.
Kod kablovskog voda u izraz se uvrtavaju odgovarajui parametri za
metalni plat ili elektrinu zatitu kabla.
II. DIMENZIONISAE SISTEMA UZEMEA
lan 4.
Sistem uzemea dimenzionie se prema toplotnim optereeima i
naponima koji se javaju u sistemu uzemea.
lan 5.
Kod dimenzionisaa sistema uzemea rauna se sa normalnim radom
postojeih zatitnih ureaja i prekidaa.
lan 6.
U postrojeu sa mreama razliitih nazivnih napona, koje ima jedin-
stveni sistem uzemea, sistem uzemea dimenzinie se tako da za-
r
1
Z
m
Z
z
--------
=
Z
m
Z
z
416
dovoi potrebne uslove kod zemospoja u bilo kojoj od tih mrea, pri emu
se ne uzima u obzir mogunost jednovremenih zemospojeva u vie mrea.
Izbor materijala i preseka uzemivaa
lan 7.
Kao materijal za uzemivae u tlu koriste se pocinkovani elik sa
slojem cinka bar 70 m i bakar bez ili sa spoaim slojem cinka, kalaja
ili olova, ili drugi materijali sa odgovarajuim toplotnim, mehanikim
i hemijskim karakteristikama.
lan 8.
Najmai dozvoeni preseci provodnika s obzirom na mehanika nap-
rezaa i koroziju za provodnike od pocinkovanog elika i bakra dati su u
tabeli 2.
Tabela 2. Najmae mere i obavezni uslovi za uzemivae
Materijal
Provodnik
uzemivaa
Najmai
presek mm
2
Naj-
maa
debi-
na mm
Ostali obavezni
uslovi
toplo
pocinkovan
elik
traka 100 4
okrugli
puni
78
( 10 mm)
kod nastavenih ver-
tikalnih provodnika
najmai prenik
20 mm
cev najmai prenik
2 mm, najmaa deb-
ina 2 mm
profilisani
elik
4
elik
presvuen
bakrom
okrugli
puni
za elik
50
za bakar
30
kod nastavenih ver-
tikalnih provodnika
najmai prenik
15 mm
bakar
traka 50 2
ue 35 najmai prenik ice
1,8 mm
okrugli puni 35
cev najmai prenik
20 mm; najmaa deb-
ina 2 mm
417
lan 9.
Najmai dozvoeni preseci zemovoda su 50 mm
2
za pocinkovani e-
lik i16 mm
2
za bakar.
Dimenzionisae sistema uzemea prema toplotnim optereeima
lan 10.
Najvee trajno dozvoene struje provodnika u sistemu uzemea date
su u tabeli 3. Ako ne postoji opasnost od poara, vrednosti struja iz
tabele 3 smeju da se poveaju za 20%.
Tabela 3. Najvee trajno dozvoene struje provodnika u sistemu uzemea
lan 11.
Najmai dozvoeni presek provodnika u sistemu uzemea (q
min
) pri
kratkotrajnom zagrevau odreuje se pomou izraza:
q
min
=

k

I

gde su:
q
min
najmai dozvoeni presek provodnika za struju I, u mm
2
;
I struja merodavna za toplotni proraun, u kA;
t trajae struje I, u s;
k sainilac koji zavisi od vrste materijala provodnika, u
mm
2
(kA)
-1
s
-1/2
, ije su vrednosti date u tabeli 4.
Tabela 4. Sainilac k
Presek mm
2
Najvea trajno dozvoena struja (A)
elik bakar
16 150
25 200
35 280
50 150 480
70 180 590
100 240 780
200 420 1380
Materijal elik Bakar
k 15,0 6,25
t
27
418
Ako se struja zemospoja mea u vremenu s obzirom na delovaee za-
tite i automatskog ponovnog ukuea, najmai dozvoeni presek provod-
nika odreuje se pomou izraza:
q
min
= k
gde su:
Ij struja kroz provodnik u vremenskom intervalu j, u kA;
tj trajae vremenskog intervala j, u s;
n broj vremenskih intervala.
Kod provodnika uzemivaa i zemovoda koji su na dva kraja povezani
sa uzemivaem, za struju I (struje Ij) u navedenim izrazima uvrtava se
polovina vrednosti struje merodavne za toplotni proraun.
Struje merodavne za toplotni proraun sistema uzemea
lan 12.
U mrei sa izolovanom neutralnom takom provodnici uzemivaa
ne proveravaju se na toplotna naprezaa kod kvarova. Ako se jednofazni
zemospoj u mrei iskuuje u vremenu koje nije due od 2h, sabirni zem-
ovod i zemovodi se ne proveravaju na toplotna naprezaa. Ako se jedno-
fazni zemospoj u mrei iskuuje u vremenu koje je due od 2h, sabirni
zemovod i zemovodi dimenzioniu se:
1) prema tranzijentnoj struji dvofaznog zemospoja u postrojeu, koja
se rauna prema izrazu:
I
2
= 0,85 I
3
gde je I
3
tranzijentna struja trofaznog kratkog spoja za kvar u postro-
jeu;
2) prema struji jednofaznog zemospoja kao trajnoj struji.
U mreama sa kompenzacijom struje zemospoja provodnici uze-
mivaa ne proveravaju se na toplotna naprezaa kod kvarova. Sabirni ze-
movod i zemovodi se proveravaju na struju I
2
. U postrojeima sa
prigunicama za kompenzaciju struje zemospoja sabirni zemovod se
proverava i na trajnu struju:
I
k
=
gde su:
I
p
nazivna struja prigunica u postrojeu;
I
G
aktivna komponenta struje jednofaznog zemospoja mree, koja je
jednaka najvie 10% kapacitivne struje jednofaznog zemospoja mree.
U mrei sa neutralnom takom koja je uzemena direktno ili preko
impedanse, sabirni zemovod i zemovodi dimenzioniu se prema tranzi-
jentnoj struji jednofaznog zemospoja.
I
j
2
tj
j 1 =
n
I
p
2
I
G
2
+
419
Dimenzionisae sistema uzemea prema dozvoenim
naponima dodira i koraka
lan 13.
Dozvoeni naponi (U
doz
) dodira i koraka, u zavisnosti od vremena (t)
trajaa zemospoja (kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
U
doz
= 1 000 V za t 0,075 s
za 0,075 s < t 1,153 s.
U
doz
= 65 V za t > 1,153 s.
Vreme trajaa zemospoja t u sekundama odreuje se za uslove normal-
nog delovaa zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog us-
postavaa struje zemospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog
ukuea), vreme t se dobija kao zbir pojedinanih vremena tajaa zem-
ospojeva ako pauze izmeu ponovnih uspostavaa struja nisu due od 0,5 s.
Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se vreme trajaa t jednog zemospoja.
Ako postrojee neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-
sku mreu, pri kvaru u postrojeu naponi dodira koji se javaju u toj ni-
skonaponskoj mrei i instalacijama potroaa (na primer: iznoeem
potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mree) ne smeju
da budu vei od dozvoenih napona dodira iz stava 1. ovog lana.
lan 14.
Uslovi za dimenzionisae uzemea postrojea prema naponima
dodira odreeni su vrstom uzemea neutralne take mree i vrstom
primeene zemospojne zatite. Uzemiva se dimenzionie tako da na-
poni dodira ne prelaze dozvoene vrednosti, to se dokazuje proraunom i
mereima na izvedenom postrojeu pre putaa u pogon.
Ako su ispueni posebni uslovi (P) iz lana 16. ovog pravilnika ili
kada su, zavisno od tih posebnih uslova, primeene dodatne zatitne mere
(D) iz lana 17. ovog pravilnika, smatra se da naponi dodira ne prelaze
dozvoene vrednosti, pa proraun i merea nisu obavezni.
lan 15.
U tabeli 5. u etvrtoj koloni, utvreni su sluajevi u kojima su pro-
raun i meree napona dodira obavezni i sluajevi u kojima proraun i
merea nisu obavezni. Postrojea se razvrstavaju prema nainu uzemea
neutralne take mree kojoj pripadaju i posebnim uslovima koje za-
dovoavaju. Na osnovu ova dva podatka utvruje se koji red u tabeli 5 odgo-
vara posmatranom postrojeu. U treoj koloni utvrene su dodatne za-
titne mere koje moraju da se preduzmu kod postrojea. Sa A) i sa B)
oznaena su dozvoena alternativna reea. Kada je u redu tabele 5 nabro-
jano vie posebnih uslova ili vie dodatnih zatitnih mera, svi nabro-
jani uslovi moraju da budu ispueni i sve nabrojane dodatne zatitne mere
moraju da se preduzmu.
U
doz
75
t
----- -
V =
27*
420
Tabela 5. Uslovi izvoea sistema uzemea
lan 16.
Posebni uslovi (P) iz tabele 5 su sledei:
1) P 1 napon uzemivaa nije vei od dvostruke vrednosti dozvoe-
nog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika. Vreme iskuea ze-
mospoja ne prelazi 3 s;
2) P 2 na postrojee su prikuena najmae dva kabla koji deluju
kao uzemivai, pri emu nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju
trase ovih kablova mora da bude u granicama 90 do 270. Kablovi mogu da
pripadaju mreama razliitih nazivnih napona. Pri odreivau duina
trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prikueni na prolazna postro-
jea ako su platevi kablova, odnosno uzemivai poloeni uz kablove
meusobno galvanski povezani. Struja zemospoja mree i zbirna nazivna
struja kompenzacionih prigunica ne prelazi 100 A, a vreme iskuea
zemospoja ne prelazi 2h.
sku mreu preko koje se napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama
je primeen TN sistem, svaka zgrada ima izveden temeni uzemiva i
sprovedene mere izjednaavaa potencijala prema propisu za elektrine
instalacije niskog napona;
Neutralna taka
mree kojoj
pripada
postrojee
Posebni uslovi
Dodatne
zatitne mere
Proraun i
meree napona
dodira
Izolovana ili sa
kompenzacijom
struje
zemospoja
P1 ne ne
P2 ne ne
P4 A) D1, D2, D3,
D4.a)
B) D1, D2, D3,
D4.b)
ne
ne D1, D2, D3, D4.b) da
P6 D1, D3, D4.a) ne
Uzemena
direktno ili
preko
impedanse
P1 ne ne
P3, P4, P5 ne ne
P3 A) D1, D3, D4.b)
B) D2, D3, D4.b)
ne
P5 A) D1, D3, D4.b)
B) D2, D3, D4.b)
da
P6 D1, D3, D4.a) ne
421
3) P 3 na postrojee su prikuena najmae dva kabla koji deluju
kao uzemivai, pri emu nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju
trase ovih kablova mora da bude u granicama 90 do 270. Kablovi mogu da
pripadaju mreama razliitih nazivnih napona. Pri odreivau duina
trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prikueni na prolazna postro-
jea ako su platevi kablova, odnosno uzemivai poloeni uz kablove
meusobno galvanski povezani.
Struja zemospoja mree ne prelazi 1000 A, a vreme iskuea zem-
ospoja ne prelazi 3s.
4) P 4 napon uzemivaa nije vei od trostruke vrednosti dozvoe-
nog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika.
5) P 5 vreme iskuea zemospoja ne prelazi 0,5 s. U sluaju
primene automatskog ponovnog ukuea, beznaponska pauza prelazi 0,5 s.
6) P 6 postrojee neposredno napaja javnu (distributivnu) ni-
skonaponsku mreu, a radno i zatitno uzemee kod tog postrojea iz-
vedeni posebno i razdvojeno, saglasno odredbama propisa o tehnikim
normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transfor-
matorskih stanica.
Napon zatitnog uzemivaa kod zemospoja na visokonaponskoj
strani ne prelazi 1200 V.
lan 17.
Dodatne zatitne mere (D) iz tabele 5 su sledee:
1) D 1 dodatna zatitna mera sa spoae strane postrojea u
zgradi sprovedena je ako je primeena bar jedna od mera pod a), b) ili v):
a) upotreba elektrino neprovodnih materijala za spoae zidove,
uz spreavae mogunosti dodira uzemenih metalnih delova;
b) oblikovae potencijala pomou povrinskog uzemivaa spojenog
sa uzemeem. Povrinski uzemiva polae se u tlo na rastojau 1 m od
zida i na dubini od 0,5 m:
v) izolovae stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako
rasporeeni da onemoguavaju dodir metalnih delova rukom sa mesta sta-
jaa van izolacionih slojeva. Stajalite je izolovano ako je kao izola-
cioni sloj upotreben sloj unka ili krupno tucanog kamena debine
najmae 10 cm ili sloj asfalta debine najmae 1 cm;
422
2) D 2 dodatna zatitna mera sa spoae strane postrojea na ot-
vorenom sprovedena je ako je primeena zatitna mera pod g) i bar jedna od
mera pod a), b) ili v):
a) upotreba ograda od elektrino neprovodnih materijala, ili od
mree sa plastificiranom icom i sa stubovima koji su obloeni plas-
tinom masom ili sa stubovima betona;
b) oblikovae potencijala pomou povrinskog uzemivaa koji je
poloen sa spoae strane ograde na rastojau 1 m i na dubinu od 0,5 m;
v) izolovae stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako
rasporeeni da onemoguavaju dodir metalnih delova rukom sa mesta sta-
jaa van izolacionih slojeva. Stajalite je izolovano ako je kao izola-
cioni sloj upotreben sloj unka ili krupno tucanog kamena debine
najmae 10 cm ili sloj asfalta debine najmae 1 cm;
g) ako su vrata u spoaoj ogradi spojena sa uzemivakim sistemom
postrojea preko zatitnih provodnika niskonaponskih kablova, metal-
nih platova kablova, PTT instalacija ili na drugi nain, na podruju
okretaa vrata oblikuje se potencijal ili izoluje stajalite. Stajalite
je izolovano ako je kao izolacioni sloj upotreben sloj unka ili
krupno tucanog kamena debine najmae 10 cm ili sloj asfalta debine
najmae 1 cm;
3) D3 dodatna zatitna mera u postrojeu u zgradi sprovedena je ako
je primeena bar jedna od mera pod a), b) ili v):
a) oblikovae potencijala polagaem metalnih mreastih konstruk-
cija u sve podne konstrukcije zgrade (na primer: mree od trakastog ili
okruglog elika preseka najmae 50 mm
2
i veliine okca 10 m x 10 m ili
mree od graevinskog elika) i ihovo spajae sa uzemivaem postro-
jea na najmae dva prostorno odvojena mesta. Ako se upotrebe mree od
graevinskog elika, svi izdvojeni delovi ove mree moraju da se poveu
najmae na jednom mestu, a sa uzemivaem postrojea najmae na dva
mesta;
b) izrada mesta posluivaa u obliku metalne reetke ili ploe
koja je spojena sa uzemenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa
mesta posluivaa;
v) izolovae mesta posluivaa za napon uzemivaa. Radi izjed-
naavaa potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu
sa mesta posluivaa moraju da budu galvanski povezani;
4) D4 dodatna zatitna mera u postrojeima na otvorenom
sprovedena je ako su primeene sledee zatitne mere:
a) na mestu posluivaa primeuje se najmae jedna od sledeih za-
titnih mera;
a1) oblikovae potencijala pomou povrinskih uzemivaa koji se
polau u tlo na rastojau 1 m od dela koji se posluuje i na dubini od 0,5
m, pri emu se povrinski uzemiva spaja sa svim uzemenim metalnim
delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivaa;
a2) izrada mesta posluivaa u obliku metalne reetke ili ploe
koja je spojena sa uzemenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa
mesta posluivaa;
a3) izolovae stajalita prema dodatnoj meri D1v). Radi izjed-
naavaa potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu
sa mesta posluivaa moraju da budu galvanski povezani;
423
b) polagae povrinskog uzemivaa u obliku horizontalne mree
koja pokriva povrinu postrojea, a ima okca pravougaonog (kvadratnog)
oblika sa dimenzijama koje nisu vee od 10 m x 50 m.
lan 18.
Kod postrojea nazivnog napona 110 kV i vieg, koje je u mrei sa
neutralnom takom koja je uzemena direktno ili preko impedanse, mora da
se dokae da naponi koraka van postrojea ne prelaze dozvoene vrednosti
prema lanu 13. ovog pravilnika.
Ako je ispuen najmae jedan od uslova P1 do P4 prema lanu 16. ovog
pravilnika, smatra se da su naponi koraka u dozvoenim granicama.
Oblikovae i izvoee uzemivaa
lan 19.
Uzemiva se oblikuje tako da se, u zavisnosti od raspoloivog pros-
tora, rasporeda opreme i drugih ureaja koji se uzemuju, kao i od vrste tla,
postignu povone vrednosti otpornosti rasprostiraa uzemea i napona
dodira i koraka.
lan 20.
Ako se uzemiva izvodi u obliku mree horizontalno poloenih
provodnika, sve uzemene metalne mase na podruju uzemivaa moraju da
se nalaze unutar spoaeg okvira uzemivake konture i da budu udaene
najmae 1 m od ovog okvira u horizontalnom pravcu.
lan 21.
Horizontalni uzemivai polau se u tlo na dubini od 0,5 m do 1 m.
tapni uzemivai nabijaju se u zemu vertikalno. ihova primena je
opravdana kada nii slojevi tla u koje prodiru imaju specifinu ele-
ktrinu otpornost koja je maa od specifine elektrine otpornosti
vieg sloja. Ako se uzemiva sastoji od vie tapnih uzemivaa, oni
treba da budu meusobno razmaknuti najmae onoliko koliko iznosi i-
hova dvostruka duina.
lan 22.
Uzemiva mora da bude u dobrom kontaktu sa tlom u koje se polae.
Kod kamenitog ili unkovitog tla u rov za polagae uzemivaa nasipa
se dobro provodna zema ili neki drugi dobro provodni materijali (na
primer: bentonit, crveni mu i dr.), tako da provodnik uzemivaa lei u
toj zemi ili tom materijalu.
lan 23.
Uzemivai moraju da budu galvanski spojeni meusobno i sa zemo-
vodima zavarivaem, pomou vijaka ili pomou stezaki. Ako je spajae
izvedeno samo jednim vijkom, taj vijak mora da bude najmae M10. Kod uadi
se koriste kompresioni spojevi. Svi podzemni spojevi moraju da se zatite
od prodora vlage i korozije, na primer zalivaem bitumenom preko vijaka
ili stezaki.
424
Izvoee zemovoda
lan 24.
Metalne mase u postrojeu povezuju se sa uzemivaem direktno
preko provodnika uzemivaa koji se bez prekidaa izvodi iz tla, galvan-
ski spaja za metalnu masu i ponovo vraa u tlo.
lan 25.
Zemovodi i delovi provodnika koji se koriste kao zemovodi prema
lanu 24. ovog pravilnika polau se tako da budu vidivi, a ako se
pokrivaju moraju da budu pristupani i zatieni od mehanikih i hemij-
skih oteea.
Pri voeu kroz tavanicu i zidove zemovodi se polau slobodno,
bez uziivaa.
Dozvoeno je polagae zemovoda u beton.
lan 26.
Ugraivae u zemovod prekidaa, osiguraa, rastavaa i slinih
elektrinih naprava kojima moe da se prekine zemovod bez upotrebe
alata nije dozvoeno.
lan 27.
Zemovodi i sabirni zemovodi moraju da budu galvanski spojeni
meusobno i sa drugim metalnim masama u postrojeu zavarivaem, pomou
vijaka ili pomou stezaki. Ako je spajae izvedeno samo jednim vijkom,
taj vijak mora da bide najmae M10. Kod uadi se koriste kompresioni spo-
jevi. Svi podzemni spojevi moraju da se zatite od prodora vlage i koro-
zije, na primer zalivaem bitumenom preko vijaka ili stezaki.
lan 28.
Metalne mase u postrojeu moraju da se prikue na uzemiva
neposredno ili preko zemovoda i sabirnog zemovoda. Metalne mase koje
su vrsto i galvanski spojene sa uzemenim konstrukcijama temea ili sa
uzemenim elinim konstrukcijama ne moraju posebno da se uzeme.
lan 29.
eline nosee konstrukcije mogu da se koriste za uzemee delova
koji su privreni za ih ili ugraeni u ih ako su:
1) nosee konstrukcije uzemene u skladu sa odredbama ovog pravil-
nika;
2) provodni preseci noseih konstrukcija u skladu sa odredbama ovog
pravilnika;
3) spojna mesta noseih konstrukcija galvanski spojena zavarivaem
ili pomou vijaka;
4) nosee konstrukcije uzemene i posle demontae pojedinih delova
konstrukcije;
5) nosee konstrukcije due od 10 m povezane sa uzemivaem najmae
na dva mesta.
425
lan 30.
Delovi nosee konstrukcije koji se koriste kao sabirni zemovod
moraju po celoj duini da se oznae posebnim premazom u boji ako pri de-
montai dela konstrukcije moe da doe do prekida sabirnog zemovoda.
Za premaz se koristi utozelena boja.
lan 31.
Nije dozvoeno koriee plata, armature ili elektrine za-
tite kabla kao zemovoda ili sabirnog zemovoda.
lan 32.
Zemovodi armiranobetonskih noseih konstrukcija i armiranobe-
tonskih stubova moraju, da se polau po povrini konstrukcije, odnosno
stuba, tako da mogu jasno da se vide, ili neposredno u beton. Zemovodi
poloeni u beton moraju da imaju lako pristupane prikuke, zatiene
od korozije. Armatura konstrukcije moe da se koristi kao zemovod ako
je po celoj duini zavarena na spojevima i ako preseci provodnih delova
ispuavaju zahteve ovog pravilnika.
Izvoee zatitnog uzemea elektrine opreme i metalnih masa
lan 33.
Na uzemiva postrojea moraju da se veu svi metalni delovi opreme
i aparata koji ne pripadaju strujnim kolima, kao i svi drugi metalni delovi
koji u sluaju kvara mogu da dou pod napon, kao: ograde i mree oko aparata
u postrojeu, konstrukcije protivpoarne zatite, cevovodi, kotlovi, cis-
terne, armature armiranobetonskih konstrukcija i sl.
lan 34.
Na uzemiva postrojea moraju da se veu sve metalne mase u tlu
postrojea, metalni platevi, elektrine zatite i armature kablova,
zatitni i neutralni provodnici niskonaponske mree sopstvene po-
troe, zatitni provodnici vodova koji ulaze u postrojee, zemovodi
gromobrana i dr.
Na uzemiva postrojea moraju da se veu i sva radna uzemea,
izuzev radnog uzemea javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea
ako radno uzemee mora da bude odvojeno od zatitnog uzemea.
lan 35.
Pokretne metalne konstrukcije, zatitne mree i ploe, kao i
mree i ploe koje se skidaju moraju da se uzeme ako nisu galvanski pove-
zane sa uzemenim delovima.
lan 36.
Zgrade na teritoriji postrojea na otvorenom moraju da imaju te-
meni uzemiva koji je na vie mesta povezan sa uzemivaem postrojea
ili uzemiva u vidu prstena, na udaeu 1 m od temea zgrade i na dubini
od 0,5 m.
426
lan 37.
Metalni runi tokovi, poluge i ruice na aparatima ne uzemuju se
posebno ako su u dobrom elektrinom spoju sa uzemenim aparatom ili
metalnom konstrukcijom. Uzemee je obavezno ako je spoj izveden preko
vratila, zupanika ili lanca. Kao dodatna zatita koristi se izolacija.
lan 38.
Prirubnice provodnih izolatora koje su postavene na ploe od
izolacionog materijala moraju da se uzeme. Uzemuju se i kuke za
privree zateznih izolatora i podnoja potpornih izolatora ako
nisu u dobrom elektrinom spoju sa uzemenim delovima konstrukcije. Vi-
jci za privree smatraju se dobrim elektrinim spojevima ako su kon-
taktne povrine pre spajaa neobojene. Metalni okviri izolacionih
ploa kroz koje se provode provodnici takoe se uzemuju.
lan 39.
Sekundarna strujna kola mernih transformatora moraju da se uzeme
na jednoj od prikunih stezaki. Ako se sekundarna kola vie trans-
formatora meusobno povezuju, uzemuju se na jednom mestu. Provodnik za
uzemee izmeu prikune stezake sekundarnog kola transformatora i
prikunog vijka za zatitno uzemee mora da bude od bakra, preseka
4 mm
2
ili vie.
lan 40.
Odvodnici prenapona moraju da se uzeme to je mogue kraim ze-
movodom. Kao zemovod ne moe da se koristi nosea metalna konstruk-
cija.
Dozvoena je ugrada brojaa u zemovod.
lan 41.
Uzemee izvlaivih prekidaa izvodi se tako da se pri izvlaeu
prekidaa veza sa uzemeem prekida tek poto su prekinuta radna i po-
mona strujna kola prekidaa. Pri uvlaeu prekidaa prvo se uspostava
veza sa uzemeem, a zatim se uspostavaju i veze radnih i pomonih stru-
jnih kola prekidaa.
lan 42.
Kod oklopenih postrojea izolovanih gasom mora da se obezbedi
meusobna galvanska veza metalnih masa oklopa. Oklop mora da bude pove-
zan na vie mesta sa uzemivaem postrojea, a razmak izmeu zemovoda
ne sme da bude vei od 10 m.
lan 43.
Metalni platovi energetskih, telekomunikacionih, signalnih i ko-
mandnih kablova moraju da se uzeme na krajevima, a elektrine zatite
energetskih kablova uzemuju se najmae na jednom kraju. Provodnici za
uzemee moraju da budu toplotno dimenzionisani kao plat, odnosno ele-
ktrina zatita kablova.
427
lan 44.
Uzemee neutralne take energetskog transformatora izvodi se
preko zemovoda koji se prikuuje na uzemiva na mestu ukrtaa
provodnika uzemivake mree. Kod energetskog transformatora naziv-
nog napona vieg od 110 kV ovaj prikuak se izvodi u posebnom oknu koje
omoguuje vizuelnu kontrolu spoja.
lan 45.
Metalne vodovodne cevi u postrojeu moraju da se veu na uzemiva
postrojea. Ako je uzemiva postrojea izveden u obliku mree sa
provodnicima od bakra, moraju da se preduzmu mere za spreavae ele-
ktrolitike korozije, na primer uvlaeem provodnika ili vodovodne
cevi u plastinu cev na mestu ukrtaa.
lan 46.
Metalni stubovi spoaih ograda napravenih od neprovodnih ma-
terijala moraju da se uzeme vezivaem za zajedniki uzemiva za obliko-
vae potencijala, koji se polae du ograde sa spoae strane na
udaeu 1 m i na dubini 0,5 m ili vezivaem za pojedinane uzemivae za
oblikovae potencijala, koji se izvode oko svakog stuba na udaeu 1 m i
na dubini 0,5 m. Zajedniki zemiva moe da bude odvojen od sistema uze-
mea postrojea. Pojedinani uzemivai se ne vezuju za uzemiva pos-
trojea.
lan 47.
Delovi metalnih spoaih ograda postrojea moraju da imaju meu-
sobnu galvansku vezu. Ograde se uzemuju preko horizontalnih uzemivaa
ili preko pojedinanih tapnih uzemivaa koji se postavaju du ograde
u razmacima od najvie 50 m. tapni uzemivai moraju da budu dugaki
najmae 1,5 m. Ograde postrojea mogu da se uzeme i uzemivaem za ob-
likovae potencijala koji se polau du ograde sa spoae strane na
udaeu 1 m i na dubini 0,5 m.
lan 48.
Dozvoeno je da uzemee metalne spoae ograde bude odvojeno od
sistema uzemea postrojea, radi smaea napona dodira. Ako se ograda
postrojea povezuje sa uzemivaem postrojea, to povezivae se izvodi
du ograde u razmacima od najvie 50 m.
lan 49.
Unutrae metalne ograde i metalni stubovi unutraih ograda
napravenih od neprovodnog materijala uzemuju se vezivaem za uze-
miva postrojea. Ako spoaa ograda postrojea nije povezana sa uze-
mivaem postrojea, unutrae ograde se galvanski ne povezuju sa
spoaom ogradom. Sigurno galvansko odvajae od spoae ograde
postie se ugradom delova ograde od neprovodnog materijala u unu-
trae ograde na mestima spajaa sa spoaom ogradom. Ugraeni izo-
lacioni delovi moraju da budu dugaki najmae 2 m.
428
Iznoee potencijala iz postrojea
lan 50.
Koloseci koji ulaze u postrojee moraju da se poveu sa uzemivaem
postrojea. Izuzetno, koloseci eleznice na jednosmernu struju moraju da
se izoluju od uzemivaa postrojea i uzeme posebnim uzemivaem.
lan 51.
Ako je napon uzemivaa postrojea vei od vrednosti dozvoenog na-
pona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, mora da se dokae da naponi
dodira na mestima posluivaa du pruga na rastojau do 200 m od postro-
jea nisu vei od dozvoenih. Ovaj uslov je ispuen ako je na mestima pos-
luivaa stajalite izolovano slojem unka ili krupno tucanog kamena
debine najmae 10 cm, ili slojem asfalta debine najmae 1 cm.
lan 52.
U koloseke neelektrificirane eleznice koji ulaze u postrojea, na
vie mesta moraju da se ugrade izolacioni umeci, tako da se sprei pre-
moee razdvojenih delova koloseka vagonima ili drugom opremom.
lan 53.
Ako je napon uzemivaa postrojea vie od 1,5 puta vei od vred-
nosti dozvoenog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, metalne
vodovodne cevi koje ulaze u postrojee moraju da se razdvoje od uzemivaa
postrojea umetaem cevi od izolacionog materijala. Delovi cevi razdva-
jaju se van postrojea, na mestu ulaska cevovoda u postrojee. Kod cevovoda
kod kojih je takvo razdvajae neizvodivo zbog konstrukcije, prenika i
namene, uslovi bezbednosti od opasnih napona dodira du cevovoda
postiu se uzemeem cevovoda na vie mesta du trase, izolovaem
cevovoda na delovima izloenim dodiru ili oblikovaem potencijala.
lan 54.
Ako je napon uzemivaa postrojea vie od 1,5 puta vei od vred-
nosti dozvoenog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, za sveti-
ke koje se napajaju iz postrojea, a nalaze se van ograde postrojea,
koriste se stubovi od izolacionih materijala ili se preduzimaju sledee
mere:
1) prikuak napojnog kabla izvodi se preko transformatora za gal-
vansko razdvajae. Napojni kabl mora da ima plat od izolacionog mate-
rijala. Neutralni provodnik napojnog kabla mora da se povee sa masom
stuba;
2) oko stuba sa svetikama polae se uzemiva za oblikovae po-
tencijala na udaeu 1 m i na dubini od 0,5 m. Uzemiva se povezuje sa ma-
som stuba.
Odredbe ovog lana ne primeuju se na svetike koje se napajaju preko
javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea.
429
lan 55.
Ako se pri zemospoju u postrojeu na koje su vezana postrojea za
neposredno napajae javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea,
preko platova, armatura ili elektrinih zatita napojnih kablova
iznose potencijali koji u napajanim postrojeima i dae u niskonapon-
skim mreama iinstalacijama potroaa mogu da izazovu napone dodira
vee od dozvoenih napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, moraju
da se preduzmu mere za ograniavae napona dodira na dozvoene vred-
nosti. Naponi dodira mai su od dozvoenih napona dodira ako naponi uze-
mea u postrojeima za neposredno napajae javnih (distributivnih)
niskonaponskih mrea ne prelaze dvostruku vrednost dozvoenih napona
dodira. U suprotnom, primeuje se jedna, ili kombinacija vie sledeih
mera:
1) smaee napona uzemivaa postrojea iz koga se iznosi potenci-
jal (smaee struje zemospoja, impedanse uzemea postrojea, reduk-
cionih faktora vodova preko kojih se napaja postrojee i sl.);
2) preduzimae dodatnih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei i
instalacijama potroaa (izjednaavae potencijala kod potroaa i
drugih ugroenih objekata niskonaponske mree, zatitno izolovae i
sl.);
3) skraee vremena trajaa zameospoja u postrojeu iz koga se iz-
nosi potencijal, to se postie odgovarajuim izborom i podeavaem
ureaja relejne zatite;
4) izolovae jednog kraja elektrine zatite kabla koji ima
izolovani plat.
Dodatne mere zatite sekundarnih kola
lan 56.
U postrojeima nazivnog napona vieg od 110 kV moraju da se primene
dodatne mere zatite sekundarnih strujnih kola od elektromagnetne in-
dukcije.
lan 57.
Svi provodnici uzemivake mree polau se na istu dubinu. Zemo-
vodi moraju da budu to je mogue krai. Ako se aparati uzemuju direktno
preko provodnika uzemivake mree prema lanu 24. ovog pravilnika,
peta koju ovaj provodnik gradi kratko se spaja u ravni uzemivaa.
lan 58.
Kablovi sekundarnih kola polau se, gde god je to mogue, paralelno
sa provodnicima uzemivake mree. Ako kablovi prave pete, moraju da
se poloe u istu ravan sa uzemivakom mreom.
lan 59.
Slobodne ile i metalni platevi kablova sekundarnih veza moraju
da se uzeme na oba kraja.
430
lan 60.
Zemovodi u relejnim kuicama moraju na vie mesta da se veu za
metalne delove konstrukcije kuita. Na zidove relejne kuice
postavaju se sabirni zemovodi na visini polagaa kablova sekundarnih
kola.
lan 61.
Komandna tabla na koju se vezuju kablovi sekundarnih kola mora da se
vee za uzemiva postrojea posebnim provodnikom uzemivaa koji
prati kablove.
Uzemee stubova i opreme na stubovima
lan 62.
Stubovi se uzemuju saglasno odredbama propisa o tehnikim norma-
tivima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova i prema ovom
pravilniku.
lan 63.
Zatitni provodnici nadzemnih elektroenergetskih vodova moraju
da se veu za uzemiva postrojea u koje ulaze.
lan 64.
Nosee konstrukcije rastavaa na drvenim stubovima ne moraju gal-
vanski da se poveu sa uzemivaem stuba, u kom sluaju se u poluge za ruko-
vae ugrauju izolatori koji imaju dovonu mehaniku vrstou i
izolacioni nivo koji nije mai od nivoa koji obezbeuju izolatori faznih
provodnika voda, pri emu deo poluge ispod izolatora mora galvanski da se
povee sa uzemivaem stuba.
Uzemiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 65.
Nosea konstrukcija i poluge rastavaa na metalnom ili armirano-
betonskom stubu, kao i na drvenom stubu iji su metalni delovi meusobno
povezani moraju da se veu za uzemiva stuba.
lan 66.
Metalni platovi, armature i elektrina zatita zavrnica ener-
getskih kablova na stubovima moraju da se uzeme vezivaem za uzemiva
stuba.
lan 67.
Konstrukcija stuba transformatorskog postrojea na stubu treba da
omogui jednostavnu i pouzdanu galvansku vezi svih metalnih delova koji
nisu pod naponom sa uzemivaem stuba, preko sabirnog zemovoda. Na
sabirni zemovod prikuuje se: kuite energetskog transformatora,
kuite kondenzatora, uzemee odvodnika prenapona, uzemee sekunda-
431
rnih kola mernih transformatora i metalni delovi ostalih visokonapon-
skih i niskonaponskih naprava na stubu koji nisu pod naponom.
Kao sabirni zemovod moe da se koristi metalna konstrukcija
stuba, odnosno najmae jedna armaturna ipka armiranobetonskog stuba
prenika najmae 10 mm, koja se protee od vrha do dna stuba.
Pokretna transformatorska postrojea
lan 68.
Zatitno uzemee pokretnih transformatorskih postrojea mora
da ispuava uslove predviene odredbama ovog pravilnika koji se odnose
na dimenzionisae uzemea.
lan 69.
Pokretna transformatorska postrojea na vozilima ograuju se tako
da se sprei sluajan dodir delova vozila, prikunog stuba i zemovoda.
Vozilo mora da ima izolovano stajalite za osobe.
lan 70.
Uzemee pokretnog transformatorskog postrojea koje slui za
napajae mree niskog napona izvodi se prema odredbama propisa o teh-
nikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih
transformatorskih stanica.
Povremeno uzemivae i kratko spajae
lan 71.
Pre izvoea radova na vodu, vod se iskuuje, kratko se spaja i uze-
muje najmae na jednom kraju.
lan 72.
Zemospojnici (rastavai za uzemee) moraju da ispuavaju us-
love predviene vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 73.
Kontakti prenosnih naprava za uzemivae moraju da budu dimenzi-
onisani za trajnu struju od najmae 200 A. Za uzemivae se koriste savit-
iva bakarna uad preseka najmae 25 mm
2
. Kontakti i uad
dimenzioniu se tako da mogu da izdre struju zemospoja najmae 1 s.
Preseci uadi biraju se prema l. 10. i 11. ovog pravilnika.
lan 74.
Uklopna kleta i uklopne merne motke ne smeju da se uzeme, a kada
su van upotrebe, moraju da budu zatiene od vlage.
432
Uzemee gromobranske instalacije postrojea
lan 75.
Gromobranska instalacija postrojea galvanski se povezuje sa uze-
mivaem postrojea to je mogue kraim zemovodima.
Zemovodi koji su postaveni van ograde postrojea moraju da se za-
tite od dodira.
III. MEREA, KONTROLE I PREGLEDI SISTEMA UZEMEA
Podela objekata i vrste merea, kontrole i pregleda sistema uzemea
lan 76.
Prema karakteristikama, uzemeni objekti se razvrstavaju u sledee
grupe:
1) OB1 postrojea iji najvii nazivni napon iznosi 110 kV i vie,
a koja se razvrstavaju u sledee grupe:
a) OB1.1 postrojea iji je uzemiva izraen od pocinkovanog e-
lika;
b) OB1.2 postrojea iji je uzemiva izraen od bakarnih provod-
nika ili provodnika od drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB1.3 postrojea koja se nalaze u zgradi sa temenim uze-
mivaem, a iz postrojea polaze najmae dva kabla koji deluju kao uze-
mivai i ija je ukupna otpornost rasprostiraa najmae dva puta maa
od otpornosti rasprostiraa uzemivaa postrojea;
2) OB2 postrojea iji je najvii nazivni napon nii od 110 kV,
osim postrojea koja neposredno napajaju javnu (distributivnu) ni-
skonaponsku mreu, a koja se razvrstavaju u sledee grupe:
a) OB2.1 postrojea iji je uzemiva izraen od pocinkovanog e-
lika;
b) OB2.2 postrojea iji je uzemiva izraen od bakarnih provod-
nika ili provodnika od drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB2.3 postrojea koja se nalaze u zgradi sa temenim uze-
mivaem, a iz postrojea polaze najmae dva kabla koji deluju kao uze-
mivai i ija je ukupna otpornost rasprostiraa najmae dva puta maa
od otpornosti rasprostiraa uzemivaa postrojea;
3) OB3 postrojea koja neposredno napajaju javne (distributivne)
niskonaponske mree;
4) OB4 tehnoloki kompleks (elektrane, elezare, industrijski
kombinati i sl.), koji obuhvata vie elektroenergetskih postrojea i ima
mreu kablova i drugih metalnih instalacija u tlu koje su povezane meu-
sobno i sa temenim uzemivaima zgrada ili armaturom temea zgrade.
Kompleks je ograen i pokriva povrinu od najmae 160 000 m
2
.
5) OB5 podstanice elektrine vue.
433
Merea, kontrole i pregledi sistema uzemea
lan 77.
U tabeli 6 date su vrste obaveznih merea, kontrole i pregleda koji
se vre kod razliitih uzemenih objekata.
Ako je uzemiva postrojea izveden delom od pocinkovanog elika,
a delom od bakra, primeuju se vrste merea, kontrole i pregleda pred-
viene za uzemivae od pocinkovanog elika.
Tabela 6. Obavezna merea, kontrole i pregledi
Oznake u tabeli 6 imaju sledea znaea:
+ obavezno;
nije obavezno
+
1)
obavezno samo u sluajevima predvienim tabelom 5;
+
2)
obavezno samo u sluajevima predvienim lanom 18. ovog pravil-
nika;
specifina elektrina otpornost tla;
Vr vizuelni pregled;
Kgp kontrola galvanske povezanosti opreme i metalnih masa postro-
jea;
Z
u
impedansa sistema uzemea;
U
d
napon dodira;
U
k
napon koraka;
T periodinost merea, kontrole i pregleda
lan 78.
Kvalitet spojeva i staa zatite od korozije sistema uzemea
oceuje se vizuelnim pregledom (Vp), koji obuhvata:
1) pregled spojeva zemovoda sa kuitima uzemenih ureaja;
2) pregled veza za meusobno povezivae metalnih konstrukcija;
3) pregled veza i spojeva za izjednaavae potencijala;
Pri
projektovau
Pri putau u pogon ili posle
radova na sistemu uzemea
U toku eksploatacije objekta
Objekat Vp Kgp Zu Ud Uk Vp Kgp Zu Ud Uk T (god)
OB1.1 + + + + +
1)
+
2)
+ + + +
1)
+
2)
5
OB1.2 + + + + +
1)
+
2)
+ + + +
1)
+
2)
10
OB1.3 + + + + +
1)
+
2)
+ + + 5
OB2.1 + + +
1)
+ + +
1)
5
OB2.2 + + +
1)
+ + +
1)
10
OB2.3 + + +
1)
+ + 5
OB3 + + + + 10
OB4 + + + +
1)
+ + + 5
OB5 + + + + +
1)
+
2)
+ + + + +
2)
2
28
434
4) pregled veza za uzemee neutralne take energetskog transfor-
matora;
5) pregled svih ostalih vidivih delova sistema uzemea.
lan 79.
Za meree specifine eletrine otpornosti tla () primeuje se me-
toda sa etiri sonde ili metoda sa pobijaem probnog tapa, zavisno od
terenskih uslova i dimenzija uzemivaa.
lan 80.
Otpornost rasprostiraa uzemivaa (R
u
) meri se naizmeninom
strujom ija uestalost nije maa od 16 2/3 Hz niti vea od 150 Hz. Kod uze-
mivaa koji pokrivaju povrinu koja nije vea od 100 m
2
koriste se kom-
penzacione (mosne) metode ili metode sa mereem struje i napona. Kod
ostalih uzemivaa koristi se samo metoda sa mereem struje i napona.
Impedansa sistema uzemea (Z
uz
) za postrojea iji najvii na-
zivni napon iznosi 110 Kv i vie meri se naizmeninom strujom 50 Hz po-
mou metode sa mereem struje i napona.
lan 81.
Kontrola galvanske povezanosti (Kgp) delova opreme i metalnih masa
postrojea sa uzemivaem i meusobno vri se proputaem ispitne
struje jaine najmae 15 A, bez odvajaa na spojnim mestima.
lan 82.
Merna ema za metodu sa mereem struje i napona prikazana je na
slici 3. Zatitni provodnici nadzemnih vodova, metalni platevi i ele-
ktrina zatita kablova ne smeju pri mereu da se razdvajaju od sistema
uzemea. Prikueem izvora naizmeninog napona 50 Hz izmeu uze-
mivaa objekta i pomonog uzemivaa uspostava se merna struja Im. Na-
pon na uzemivau po uspostavau merne struje odreuje se mereem
raspodele potencijala po povrini tla na pravcu koji se bira tako da se
izbegne uticaj magnetnog poa od uspostavenog strujnog kola. Impedanca
uzemea jednaka je:
gde su:
U
m
izmereni napon uzemivaa;
I
m
uspostavena merna struja;
r redukcioni faktor voda koji se koristi pri mereu.
Merna struja mora da bude dovono velika da bi se odstranio uticaj
smeti na izmerene napone. Za otklaae uticaja lutajuih struja koristi
Z
u
U
m
r I
m
------------
=
435
se metoda promene polariteta, ili neka druga metoda, u zavisnosti od
opreme koja se koristi i drugih uslova.
lan 83.
Napon dodira (U
d
) meri se izmeu uzemenih metalnih masa i moguih
stajalita na tlu koja su na rastojau 1 m od uzemenih masa. Napon dodira
meri se direktno primenom odgovarajue opreme koja ukuuje otpornost
ovekovog tela od 1000 i povrinu kontakta stopala i tla od 200 cm
2
za
svako stopalo. Elektrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na sta-
jalitu treba da se opterete silom od 500 N.
Napon dodira moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene po-
tencijalne razlike dodira, primenom izraza iz lana 3. taka 29. ovog
pravilnika.
lan 84.
Napon koraka (Uk) meri se na povrini tla izmeu moguih stajal-
ita na tlu koja su na rastojau 1 m. Napon koraka meri se direktno pri-
menom odgovarajue opreme koja ukuuje otpornost ovekovog tela od
1000 i povrinu kontakta stopala i tla od 200 cm
2
za svako stopalo. Ele-
ktrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na stajalitu treba da se
opterete silom od 500 N.
Napon koraka moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene po-
tencijalne razlike koraka, primenom izraza iz lana 3. taka 31. ovog
pravilnika.
lan 85.
Izvrilac radova na mereu i kontroli na uzemeu podnosi iz-
vetaj koji sadri:
1) datum merea;
2) temperaturu i vlanost tla;
3) opis metode merea;
4) popis merne opreme;
5) nacrt uzemea, mernu emu i prostorni raspored merne opreme;
6) rezultat merea i prorauna;
7) dozvoene vrednosti merenih veliina;
8) ocenu uzemea;
9) zapaaa;
10) naziv firme i imena lica koji su vrili meree.
Slika 3 Meree impedanse uzemea, napona dodira i napona koraka
28*
436
IV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 86.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae lan 2. ta.
14. do 40. i l. 66. do 158. Pravilnika o tehnikim normativima za elektro-
energetska postrojea nazivnog napona iznad 1000 V Slubeni list
SFRJ, br. 4/74.
lan 87.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u
Slubenom listu SRJ.
437
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATVIMA ZA ZATITU NISKONA-
PONSKIH MREA I PRIPADAJUIH TRANSFORMATORSKIH
STANICA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za zatitu
niskonaponskih mrea za napajae i razvod elektrine energije i pripa-
dajuih transformatorskih stanica visoki/niski napon (u daem tekstu:
trafostanice) od previsokog napona dodira, strujnog preoptereea, od
poara i mehanikih i dinamikih naprezaa.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na elektroenergetska
postrojea i niskonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohe-
mijskoj industriji, na nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea, na
elektrine eleznice, ukuujui i ureaje na vozilima i kontaktne
vodove, kao i na elektroenergetska postrojea za posebne namene kao to
su: postrojea za napajae antenskih ureaja na planinskim vrhovima, po-
strojea elektrofiltera, i slino.
lan 3.
ea, i to:
1) zema je pojam za optu masu tla svake vrste, kao i za tekue i
stajae vode;
2) uzemiti znai ostvariti elektrinu provodnu vezu izmeu me-
talnog dela postrojea i zeme;
3) uzemee je skup meusobno provodno povezanih uzemivaa,
zemovoda i sabirnih zemovoda;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 13/78. Izmene i dopune ovog
pravilnika objavene su u Slubenom listu SRJ, broj 37/95.
438
4) zatitno uzemee je uzemee metalnih delova elektrinih
postrojea koji ne pripadaju strujnom kolu, radi zatite udi od previso-
kog napona dodira i napona koraka;
5) radno (pogonsko) uzemee je uzemee metalnih delova koji
pripadaju strujnom kolu elektrinog postrojea;
6) zdrueno uzemee, u smislu ovog pravilnika, je uzemee koje se
postie spajaem radnog i zatitnog uzemea u trafostanici, ili kada
se isto uzemee koristi kao radno i kao zatitno;
7) uzemivai su metalni delovi koji se nalaze u zemi i ostvaruju
elektrinu provodnu vezu uzemenih delova postrojea sa zemom, kao i
neizolovani provodnici koji slue za spajae postrojea sa zemom na
delu u kome su poloeni u zemi;
8) otpornost rasprostiraa uzemivaa je otpornost zeme izmeu
uzemivaa i referentne zeme; pod referentnom zemom podrazumeva se
podruje zemita, a naroito egova povrina, koje je od pripadajueg
uzemivaa udaeno toliko da se izmeu ma kojih taaka tog podruja ne
pojavuju znaajnije potencijalne razlike;
9) otpornost uzemea je zbir otpornosti rasprostiraa uzemi-
vaa i otpornosti zemovoda;
10) temeni uzemiva (uzemiva u temeu) je uzemiva od pocin-
kovane eline trake ili okruglog gvoa koji se ugrauje u sloj betona u
temeu objekta (zgrade); armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade)
moe i sama da se koristi kao temeni uzemiva pod uslovom da su
elementi ove konstrukcije meusobno galvanski povezani (npr. zavariva-
em);
11) oblikovae potencijala je postupak pri rasporedu uzemivaa ko-
jim se utie na raspodelu potencijala, da bi se smaio napon dodira i na-
pon koraka;
12) napon uzemea je napon koji pri struji zemospoja nastaje
izmeu uzemea i referentne zeme;
13) napon dodira je deo napona uzemea koji ovek moe premostiti
dodirom;
14) napon koraka je deo napona uzemea koji ovek moe premostiti
korakom duine 1 m;
15) napon prema zemi je pri uzemenoj nultoj taki napon izmeu
faznog provodnika i uzemene nulte take (neutralnog provodnika);
16) napon greke je napon koji se pri kvaru pojavuje izmeu pro-
vodnih delova koji normalno nisu pod naponom, ili izmeu tih metalnih
delova i referentne zeme (koja ima potencijal priblino jednak nuli);
17) naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzemi-
vaa prikazana dijagramom;
18) struja greke je struja koja protie kroz oteenu izolaciju;
19) struja zemospoja je struja koja tee u zemu na mestu zemospoja;
20) kapacitivna struja zemospoja je struja koja nastaje pri
zemospoju u elektroenergetskoj mrei koja nije uzemena;
21) struja dozemnog kratkog spoja je struja zemospoja u mreama sa
direktnim uzemeem ili uzemeem preko dopunske otpornosti za ogra-
niee struje zemospoja;
439
22) dozemni kratak spoj je zemospoj u elektroenergetskoj mrei
uzemenoj direktno ili preko dopunske otpornosti za ograniee struje
zemospoja;
23) izjednaavae potencijala je mera koja se postie galvanskim
povezivaem vodovodnih i drugih instalacija (grejae, instalacije za gas,
metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija, itd.) sa uzemeem
objekta (zgrade);
24) zatitno izolovae je dopunsko izolovae metalnih delova po-
gonskog ureaja koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodir-
nuti;
25) zatita pomou uzemea je neposredno uzemee provodnih de-
lova koji normalno nisu pod naponom, radi zatite od previsokog napona
dodira;
26) nulovae je zatita od previsokog napona dodira koja se postie
povezivaem provodnih delova koji mogu usled kvara doi pod napon sa nul-
tim provodnikom;
27) zatita pomou naponske zatitne sklopke (ZN sklopka) je
zatitna mera pri kojoj sklopka neposredno ili posredno iskuuje sve
provodnike elektrinog ureaja iji su provodni delovi, koji ne pripadaju
strujnom kolu, doli pod previsoki napon dodira;
28) zatita pomou strujne zatitne sklopke (ZS sklopka) je
zatitna mera pri kojoj zatitna sklopka iskuuje sve provodnike
elektrinog ureaja na nain opisan u taki 27. ovog lana, kad se pojavi
struja greke koja odgovara struji iskuea te sklopke;
29) neutralni provodnik je provodnik niskonaponske mree koji je u
trofaznom sistemu prikuen na neutralnu taku transformatora snage;
30) nulti provodnik je direktno uzemen neutralni provodnik u mre-
ama u kojima se, kao zatitni sistem protiv opasnog napona dodira, pri-
meuje nulovae;
31) niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
32) visokonaponski vod je vod iji je nazivni napon vei od 1000 V;
33) nadzemni vod je skup svih delova koji slui za nadzemno voee
provodnika koji prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhva-
eni: provodnici (goli ili izolovani) stubovi, izolatori, konzole,
zatitna uad, uzemivai, zemovodi i temei;
34) meoviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim
stubovima nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;
35) samonosivi kablovski vod je nadzemni vod iji su provodnici izo-
lovani sintetikim materijalom i sloeni u obliku snopa;
36) elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili
otvoreni prostori odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojea u
kojima je dozvoen pristup samo licima koja odravaju takva postrojea
ili ima rukuju; ostalim licima pristup u takve prostorije moe biti
dozvoen samo pod strunim nadzorom;
37) zatvorene elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgra-
dama ili otvoreni prostori, odreeni iskuivo za smetaj i pogon
elektrinih postrojea, koji su u toku pogona tih postrojea zakuani i
u ima je povremeno pristup dozvoen samo za to ovlaenim licima.
440
II. ZATITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MREI I
PRIPADAJUIM TRAFOSTANICAMA
1. Zatita od previsokog napona dodira
lan 4.
Previsok (opasan) napon dodira je napon dodira koji je vei od dozvo-
enog napona dodira (U
doz
), ije su vrednosti date u lanu 5. ovog pra-
vilnika.
lan 5.
Dozvoeni napon (U
doz
) dodira, u zavisnosti od vremena (t) trajaa
zemospoja (kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
U
doz
= 1000 V za t 0,075 s
U
doz
= V za 0,075 s < t 1,153 s
U
doz
= 65 V za t > 1,153 s
Vreme trajaa zemospoja t u sekundama odreuje se za uslove nor-
malnog delovaa zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog
uspostavaa struje zemospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog
ukuea), vreme t se dobija kao zbir pojedinanih vremena trajaa
zemospojeva ako pauze izmeu ponovnih usposavaa struja nisu due od
0,5 s. Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se vreme traja t jednog zemo-
spoja.
lan 6.
Uslovi za dimenzionisae uzemea transformatorske stanice
prema naponima dodira odreeni su vrstom uzemea neutralne take
mree i vrstom primeene zemospojne zatite.
Pri zemospoju u transformatorskoj stanici naponi dodira koji se
javaju unutar i izvan transformatorske stanice, u niskonaponskoj mrei
i instalacijama potroaa (na primer: iznoeem potencijala preko
neutralnog provodnika niskonaponske mree), ne smeju da budu vei od
dozvoenih napona dodira.
lan 7.
Radi spreavaa nastanka i odravaa previsokog napona dodira,
pri izgradi i rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih mrea mo-
raju se upotrebavati samo naprave, ureaji, vodovi i ostali elementi koji
su izraeni u skladu sa vaeim propisima.
Elektrine instalacije u objektima (zgradama), koje se prikuuju na
niskonaponsku mreu moraju takoe biti izvedene u skladu sa vaeim
propisima, i zajedno sa troilima moraju se pravilno i redovno odr-
avati.
lan 8.
Radi spreavaa pojave previsokih napona dodira u instalacijama
objekata (zgrada), usled unoea opasnih potencijala, potrebno je u ob-
jektima (zgradama) sprovesti mere izjednaavaa potencijala.
Efikasnost mera izjednaavaa potencijala proverava se mereem.
Izjednaavae potencijala je uspeno sprovedeno ako se mereem ot-
75
t
------
441
pornosti izmeu zatitnog kontakta elektrine instalacije i metalnih
delova drugih instalacija dobije vrednost maa od 2 u ma kojoj pro-
storiji objekta (zgrade). Za vee objekte (zgrade) dovono je izvriti me-
rea u prostorijama koje su najudaenije od mesta gde je izvreno
galvansko povezivae, na primer, mereem na posledem spratu objekta
(zgrade). Pri mereu otpornosti U/I metodom, napon merea ne sme da
pree 65 V, pri emu struja merea treba da bude vea od 5 A.
lan 9.
Kao zatitne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj
mrei primeuju se:
nulovae,
zatitno uzemee,
zatitno izolovae,
zatitne strujne sklopke ili
zatitne naponske sklopke.
2. Opti uslovi za nulovae u niskonaponskoj mrei
lan 10.
Nulovae se postie povezivaem provodnih delova tienog
ureaja, koji normalno nisu pod naponom, a usled neke greke ili kvarova
mogu doi pod napon, sa nultim provodnikom.
lan 11.
Osnovni uslov za nulovae je da struja grke (Ik) koja nastaje pri
potpunom kratkom spoju faznog provodnika sa nultim provodnikom ili sa
delom naprave, odnosno instalacije, koja je nulovaem zatiena, bude
vea ili bar jednaka struji iskuea (Ii) pripadajueg instalacionog
osiguraa, automatskog osiguraa, odnosno zatitnog prekidaa:
Ik Ii
lan 12.
Pri odreivau struje greke (Ik) uzima se impedansa cele pete
kratkog spoja zajedno sa prelaznim otpornostima. Impedansa pete treba
da zadovoi uslov:
Zk =
gde je:
Zk = impedansa ()
Uf = napon faznog provodnika prema zemi (V)
Ii = kIn struja iskuea (A)
Ia = nominalna struja osiguraa (topivog ili automatskog) ili pode-
ena struja okidaa automatskog prekidaa (A).
Struja iskuea (Ii) zatitnog ureaja trebna da obezbedi dovono
brzo iskuee kvara.
U
f
Ii
------
U
f
kIn
--------
442
Faktor (k) odnosi se na spone vodove (vazdune i kablovske),
ukuujui kuni prikuak i instalacione osigurae glavnih razvodnih
vodova u glavnom razvodnom ormanu, i ima vrednosti:
k 1,25 za automatske prekidae sa elektromagnetnim okidaima,
k 2,5 za osigurae (topive ili automatske).
lan 13.
Granina duina niskonaponskog voda do koje je zatita nulovaem
efikasna moe da se orijentaciono proceni iz uslova:
gde je:
L = granina duina voda (m)
U
f
= napon faznog provodnika prema zemi (V)
Ii = kIn = struja iskuea u smislu lana 12 (A)
S
f
i S
n
= preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm
2
)
A i B = parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. 1.
Tabela 1.
lan 14.
Proveru osnovnog uslova za primenu nulovaa treba izvriti mere-
em impedanse pete (Zk) na mestu prikuea nulovanih objekata, bez ob-
zira na veliinu proceene granine duine (L) niskonaponskog voda
proraunate prema uslovu iz lana 13. ovog pravilnika.
Ova provera vri se na objektima koji su najvie udaeni od trafo-
stanice.
lan 15.
Nulti provodnik niskonaponske mree treba obavezno uzemiti kod
napojne trafostanice i na vie mesta u niskonaponskoj mrei.
lan 16.
Svaki novi objekat (zgrada) treba, po pravilu, da ima temeni
uzemiva sa kojim se povezuje nulti provodnik niskonaponske mree,
Kablovski vod
Nadzemni vod
Bakarni
provodnici
(Cu
Aluminijumski
provodnici
(Al)
Bakarni
provodnici
(Cu)
Aluminijumski
provodnici
(Al)
Sf35
mm
2
Sf>35
mm
2
Sf3,5
mm
2
S>35
mm
2
A 19 32 19 19 32 32
B 0,01 0,01 0,45 0,34 0,45 0,34
L
U
f
kIn
A
S
f
-----
A
S
n
------
+

2
B +
----------------------------------------------------
10
3

443
ime se dobija mala ukupna otpornost uzemea i pri nepovonim elek-
trinim karakteristikama tla.
lan 17.
Dozvoeno je povezivae nultih provodnika susednih niskonapon-
skih izvoda iste trafostanice, kao i povezivae nultih provodnika nisko-
naponskih mrea susednih trafostanica, pod uslovom da su preseci nultih
provodnika jednaki, ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
lan 18.
Izbor minimalnog preseka nultog provodnika visokonaponskog voda
u odnosu na presek faznog provodnika vri se u skladu s vaeim pro-
pisima o izvoeu elektroenergetskih instalacija u zgradama.
lan 19.
Brie se.
lan 20.
U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potroaa
treba staviti vidno upozoree da je kao zatitna mera primeeno nulo-
vae.
3. Posebni uslovi za nulovae u kablovskoj niskonaponskoj mrei
lan 21.
Nulti provodnik kablovske niskonaponske mree vezuje se za zdru-
eno uzemee trafostanice, odnosno za radno uzemee, ako ono mora da
bude odvojeno od zatitnog uzemea.
Za nulti provodnik vezuju se i svi uzemivai objekata (zgrada) nulo-
vane niskonaponske mree. Raspored ovih uzemivaa u odnosu na uzemi-
va trafostanice, kao i vrednost ihovih otpornosti rasprostiraa nisu
strogo ogranieni. Izuzetak su samo objekti (zgrade) koji se nalaze na
kraju nekog voda sa jednostranim napajaem nultog provodnika, a koji ne-
maju izvedene temene uzemivae i sprovedene mere izjednaavaa poten-
cijala, i ija otpornost uzemea pojedinano ne sme biti vea od 10 .
lan 22.
U kablovskoj niskonaponskoj mrei nuluju se:
metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ili u zgradi i pri-
kune kutije,
metalni i armiranobetonski stubovi javnog osvetea i saobra-
ajne signalizacije,
metalni platovi i armature kablova i metalne kablovske glave.
lan 23.
Nadzemna niskonaponska mrea izvedena sa samonosivim kablovima
treba da zadovoi iste uslove za nulovae kao i podzemna kablovska
mrea.
444
4. Posebni uslovi za nulovae u nadzemnoj niskonaponskoj mrei
lan 24.
Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mree uzemuje se kod
trafostanice i na svakom radijalnom ogranku duem od 200 m. Pri tome
ukupna otpornost uzemea nultog provodnika niskonaponske mree, me-
rena u trafostanici bez odvajaa uzemea trafostanice, ne sme biti
vea od 5 .
lan 25.
Uzemee svakog radijalnog ogranka mree dueg od 200 m izvodi se
pomou jednog uzemivaa na kraju ogranka, ili sa vie uzemivaa raspo-
reenih na duini od najvie 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome
ukupna otpornost uzemea ovih uzemivaa ne sme biti vea od 10 .
Izuzetno, otpornost uzemea iz stava 1. ovog lana moe biti vea
od 10 ako se na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u
kojima su izvedeni temeni uzemivai i ako je sprovedena mera izjednaa-
vaa potencijala.
lan 26.
Ako u jednom delu niskonaponske mree nisu ispueni uslovi za
nulovae, tada se u ovoj mrei moe primeniti nulovae ako su u objek-
tima na pomenutom delu mree primeene zatitne strujne ili zatitne
naponske sklopke.
lan 27.
Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti pro-
vodnik bude u istoj ravni ili ispod faznih provodnika.
Isti raspored provodnika i isti poloaj neutralnog provodnika na
glavi stuba treba da bude i kod nenulovanih niskonaponskih mrea.
lan 28.
Gde god je to mogue, provodnici opte potroe i javnog osvetea
vode se na istim stubovima pri emu se upotrebava zajedniki nulti pro-
vodnik.
lan 29.
Metalni stubovi niskonaponske mree, prikune kutije i kablov-
ske glave na kablovskim prikucima na nadzemnu mreu, ne nuluju se, niti
se primeuju druge zatitne mere. Isto vai i u sluaju da se u niskona-
ponskoj mrei i instalacijama potroaa primeuje zatitno uzemee
pomou pojedinanih uzemivaa.
Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mree navedeni u stavu 1.
ovog lana nalaze na povrinama kao to su kupalita, igralita, kol-
ska dvorita, kampovi, i sl. primeuje se jedna od sledeih zatitnih
mera:
zatitno izolovae (korieem kablovskih prikunih kutija,
kablovskih glava i sl. sa sintetikom izolacijom),
izolovae stajalita irine najmae 1,25 m (asfaltiraem ili
posipaem krupnim slabo provodnim unkom),
oblikovae potencijala (polagaem uzemivaa na razdaini od 1
m i na dubini od 0,5 m),
445
vezivae za neki bliski zajedniki uzemiva,
zatita pomou strujnih zatitnih sklopki na delu niskona-
ponskog voda u kome se nalaze ovi elementi.
lan 30.
Ako se na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog na-
pona, zatitne mere od previsokog napona dodira i koraka primeuju se u
skladu sa vaeim propisima o tehnikim normativima za izgradu nad-
zemnih elektroenergetskih vodova tretirajui stubove kao delove visoko-
naponskog voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mrei primeeno
nulovae ili neka druga zatitna mera.
5. Primena zatitnog uzemea u niskonaponskoj mrei
lan 31.
Zatitno uzemee se izvodi spajaem svih provodnih delova obje-
kata, koje treba zatititi od previsokog napona dodira, sa zatitnim uze-
mivaem, odnosno uzemivaima.
U napojnoj trafostanici mora se uzemiti neutralni provodnik
niskonaponske mree.
lan 32.
Zatitno uzemee se izvodi kao:
uzemee pomou zajednikog uzemivaa,
uzemee pomou pojedinanih uzemivaa.
lan 33.
Uzemivae pomou zajednikog uzemivaa ostvaruje se direktnom
vezom zatitnog uzemivaa objekta i radnog uzemea trafostanice
namenski izvedenim spojem.
Kao zajedniki uzemiva upotrebava se:
metalni cevovod (vodovod),
posebno poloen uzemiva,
metalni plat kabla.
lan 34.
U sluaju primene zatitnog uzemea pomou zajednikog uzemi-
vaa, zatita treba da obezbedi brzo iskuee struje dozemnih kvarova u
zatienom objektu.
Osnovni uslov za primenu ove zatitne mere je da struja greke (I
k
)
bude vea ili jednaka struji iskuea (I
i
) pripadajueg instalacionog
osiguraa, automatskog osiguraa odnosno zatitne sklopke:
I
k
I
i
lan 35.
Ako se objekti niskonaponske mree tite zatitnim uzemeem
pomou pojedinanih uzemivaa treba da budu ispueni sledei uslovi:
446
R
u

R
o

gde je:
R
u
otpornost zatitnog uzemea pojedinanog uzemivaa (),
I
i
k I
n
struja iskuea (A), u smislu lana 12. ovog pra.
I
i
max najvea od struja iskuea tienih objekata u niskonaponskoj
mrei (A).
lan 36.
Kablovski razvodni ormani, kablovske prikune kutije, stubovi jav-
nog osvetea i saobraajne signalizacije, ne mogu se uspeno zatititi
zatitnim uzemeem pomou pojedinanih uzemivaa. Zato se za ove
elemente niskonaponske mree primeuje jedna od zatitnih mera predvi-
enih odredbama lana 29. stav 2. ovog pravilnika, bez obzira na mesto
ugrade.
6. Primena ostalih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei
lan 37.
Zatitno izolovae elemenata niskonaponske mree, kao i kori-
ee strujnih zatitnih i naponskih zatitnih sklopki, vri se prema
vaeim propisima za izvoee elektroenergetskih instalacija u zgra-
dama.
7. Uslovi primene nulovaa i zatitnog uzemea
u istoj niskonaponskoj mrei
lan 38.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoen je rad objekata tienih
nulovaem i objekata tienih zatitnim uzemeem, pod uslovom da se
pri dozemnom spoju u bilo kojem objektu tienom zatitnim uzemeem
na nultom provodniku niskonaponske mree ne pojavi napon vei od 65 V, a
ako se pojavi da e se odrati samo najkrae vreme, tj. do iskuea struj-
nog kola delovaem osiguraa (topivog ili automatskog) ili zatitnog
prekidaa.
Uslovi iz stava 1. ovog lana vae za niskonaponske mree nazivnog
napona 3 h 380/220 V.
lan 39.
nulovaem i objekata tienih zatitnim uzemeem pomou zajednikog
uzemivaa.
65
I
i
----- -
65
I
i max
-----------------
447
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree
objekti tieni nulovaem, a u susednom transformatorskom rejonu
objekti tieni zatitnim uzemeem pomou zajednikog uzemivaa,
nulti i neutralni provodnik ova dva transformatorska rejona se mogu me-
usobno povezati, ukoliko su ihovi preseci jednaki ili imaju vrednosti
dva susedna standardna preseka.
lan 40.
nulovaem i objekata tienih uzemeem pomou pojedinanih uzemi-
vaa ako je ispuen uslov:
gde je:
R
o
= ukupna otpornost uzemea nultog provodnika celokupne niskona-
ponske mree, zajedno sa uzemivaima transformatorskih sta-
nica i svim ostalim uzemivaima koji se vezuju na nulti
provodnik;
R
umin
= najmaa od svih otpornosti uzemea objekata tienih pomou
pojedinanih uzemivaa.
objekti tieni nulovaem, a u susednom transformatorskom rejonu
objekti tieni zatitnim uzemeem pomou pojedinanih uzemivaa,
nulti i neutralni provodnik ova dva rejona se mogu meusobno povezati,
ako je ispuen uslov iz stava 1. ovog lana. Ovaj uslov mora biti ispuen
pre povezivaa nultog i neutralnog provodnika na granici transforma-
torskih rejona, pri emu preseci nultog i neutralnog provodnika treba da
budu jednaki ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
lan 41.
Ako ukupna otpornost uzemea nultog provodnika iznosi R
o
0,20
, u istoj niskonaponskoj mrei dozvoen je rad objekata tienih nulova-
em i objekata tienih zatitnim uzemeem pomou pojedinanih uze-
mivaa bez provere veliine otpornosti uzemea pojedinanih
uzemivaa.
objekti tieni nulovaem, a ukupna otpornost uzemea nultog pro-
vodnika iznosi R
o
0,20 , ovaj nulti provodnik moe se vezati za neu-
tralne (nulte) provodnike susednih transformatorskih rejona nezavisno
od toga kakav je sistem zatite u ima primeen, ako su preseci nultih
(neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost dva susedna standardna
preseka.
Uslov R
o
0,20 mora biti ispuen pre povezivaa nultog pro-
vodnika sa neutralnim (nultim) provodnicima susednih transformator-
skih rejona.
R
o
R
umin
2 5 ,
-------------
0 4 R
umin
, =
448
lan 42.
Ako su u jednoj niskonaponskoj mrei objekti tieni zatitnim
uzemeem pomou pojedinanih uzemivaa, onda se na istu mreu mogu
pjedinano prikuiti objekti u kojima je zatita izvedena nulovaem,
ako svaki nulovani objekat ispuava sledee uslove:
da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim
zatitnim provodnikom,
da svaki nulovani objekat ima temeni uzemiva na koji se vezuje
nulti provodnik, i da je sprovedena mera izjednaavaa potencijala.
lan 43.
Ako nije ispuen ni jedan od uslova navedenih u l. 40, 41. i 42. ovog
pravilnika, tada se u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa u
kojima je sprovedeno nulovae, zabrauje upotreba zatitnog uzemea
pomou pojedinanih uzemivaa bez spoja nultog provodnika sa tim
zatitnim uzemeem.
8. Primena zatitnih mera u trafostanicama
lan 44.
Izbor uzemea i uzemivaa, kao i ihovo dimenzionisae, vri
se zavisno od parametara visokonaponske i niskonaponske mree, vodei
rauna o termikoj stabilnosti uzemivaa i o zatiti od previsokih
napona dodira u trafostanicama, niskonaponskoj mrei i instalacijama
potroaa.
lan 45.
Uzemivai trafostanica treba termiki da podnesu struje razlii-
tih kratkih spojeva u visokonaponskoj i niskonaponskoj mrei, zavisno od
vrste uzemea neutralne take visokonaponske mree, i zavisno od na-
ina izvoea uzemea trafostanica.
lan 46.
Raunska provera i dimenzionisae uzemivaa prema termikim na-
prezaima vri se za sluaj pojave dvostrukog zemospoja (koji je mogu je-
dino u visokonaponskoj mrei ija je neutralna taka izolovana ili je
primeena kompenzacija struje zemospoja), u sledeim sluajevima:
ako vreme traja jednostrukog zemospoja nije ogranieno na
najvie 2 h,
ako se svaki dvostruki zemospoj ne iskuuje delovaem zatite
bez vremenskog odlagaa.
lan 47.
Proraun uzemivaa trafostanice prema termikom naprezau u
sluajevima navedenim u lanu 46. ovog pravilnika vri se prema veliini
dela struje dvostrukog zemospoja koji prolazi kroz uzemiva trafo-
stanice i zemu. Ovaj deo struje se dobija mnoeem ukupne struje dvostru-
kog zemospoja sa redukcionim faktorom, kojim se obuhvata uticaj
metalnih platova visokonaponskih kablova i ostalih metalnih delova
449
koji se vezuju na uzemee trafostanice, na raspodelu struje kvara u tra-
fostanici.
Za nadzemne visokonaponske vodove bez zatitnog ueta redukcioni
faktor iznosi r = 1. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa zatitnim
uetom je r < 1. Tana vrednost redukcionog faktora odreuje se mereem.
Za proraun redukcionog faktora kablova mogu se uzeti i podaci proizvo-
aa kablova, kao i rezultati merea izvrenih u slinim uslovima.
Kao ukupna struja dvostrukog zemospoja, u smislu ovog pravilnika,
uzima se vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog
spoja.
lan 48.
U trafostanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemee. Izuzetno,
radno i zatitno uzemee izvode se kao posebna uzemea.
lan 49.
Ako su ispueni uslovi za koriee zdruenog uzemea onda se,
po pravilu, u trafostanici izvodi samo zatitno uzemee i na ega pri-
kuuje neutralni (nulti) provodnik.
Izuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog
napona (na primer: trafostanice u obliku kule ili na stubu), radno i
zatitno uzemee izvode se posebno i naknadno meusobno poveu, ako
postoje uslovi za koriee zdruenog uzemea.
lan 50.
Zatitno uzemee trafostanice sastoji se od uzemivaa za-
titnog uzemea na koji se vezuju:
svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih naprava i
kuita transformatora snage,
metalni platevi i ekrani energetskih kablova,
sekundarna strujna kola mernih transformatora,
uzemee visokonaponskih namotaja jednopolno izolovanih na-
ponskih transformatora,
ventilni odvodnici prenapona,
neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, ako se zatitno
uzemee koristi kao zdrueno uzemee,
ostali uzemivai koji mogu da utiu na smaee ukupne otporno-
sti zatitnog uzemea.
lan 51.
Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postaveni obje-
kat, onda se uzemiva zatitnog (zdruenog) uzemea, po pravilu,
izvodi sa jednom ili dve pravougaone konture i cevnim uzemivaima (son-
dama) na uglovima spone konture. Umesto unutrae konture, u trafosta-
nicama sa armiranobetonskim ili metalnim sponim zidovima moe se
upotrebavati uzemiva u temeu trafostanice.
Ako iz tehikih i ekonomskih razloga nije opravdano postavae
cevnih uzemivaa (sondi) iz stava 1. ovog lana (na primer: na krakom
zemitu), uzemiva zatitnog (zdruenog) uzemea izvodi se na na-
in koji najvie odgovara lokalnim uslovima.
29
450
lan 52.
Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade),
uzemiva zatitnog (zdruenog) uzemea se izvodi u zavisnosti od lo-
kalnih uslova, raspoloivog prostora i ekonominosti grade.
Ako objekat (zgrada) u koji se smeta trafostanica ima izveden
temeni uzemiva, onda se taj uzemiva koristi i za zatitno (zdru-
eno) uzemee trafostanice.
lan 53.
Ako se trafostanica napaja pomou visokonaponskih kablova sa
metalnim platovima provodnim prema zemi, pri proraunu otpornosti
zatitnog (zdruenog) uzemea treba uzeti u obzir ulogu ovih platova
kao uzemivaa. Za proraun moe se koristiti analogija sa trakastim
uzemivaima, uzimaju da metalni plat kabla ima oko dva puta veu
otpornost rasprostiraa od otpornosti rasprostiraa trakastog uzemi-
vaa iste duine. U tom sluaju vodi se rauna o pravcima polagaa ka-
blova, kao i ienici da se uticaj kabla kao uzemivaa ispoava na
duini od najvie 500 m od trafostanice.
lan 54.
U niskonaponskoj mrei nazivnog napona 3 x 380/220 V neutralnu
taku mree treba direktno uzemiti spajaem sa radnim uzemeem.
Radno uzemee se, po pravilu, povezuje sa zatitnim uzemeem
(zdrueno uzemee), a izuzetno se izvodi kao posebno uzemee.
lan 55.
Ako je odvajae radnog i zatitnog uzemea uslov za spreavae
pojave i odravaa opasnih napona dodira u trafostanici i niskonapon-
skoj mrei, onda nije dovono samo fiziko odvajae ovih uzemea, ve
treba mereem utvrditi da izmeu ih ne dolazi do prenoea elektri-
nog potencijala.
Smatra se da su radno i zatitno uzemee efikasno razdvojeni ako
se na jednom uzemeu ne moe pojaviti potencijal vei od 40% poten-
cijala drugog uzemea, s tim to uzemivai ova dva uzemea treba da
budu meusobno udaeni najmae 20 m. Pored toga moraju biti ispueni i
sledei uslovi:
1) niskonaponski kablovski prikuci iz trafostanice do prvog
stuba, odnosno prikune kutije, moraju biti izvedeni sa kablovima sa izo-
lovanim platom, a kablovske glave na ovim prikucima u trafostanici
moraju biti od izolacionog materijala;
2) u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se pri-
meniti nulovae;
3) neutralni provodnik u trafostanici mora biti postaven izolo-
vano u odnosu na metalne delove vezane na zatitno uzemee.
lan 56.
Ako radno uzemee treba da bude odvojeno od zatitnog uzemea
(iz l. 59. i 64. ovog pravilnika), tada se radno uzemee, po pravilu,
izvodi:
451
pomou jednog posebnog uzemivaa (npr. u vidu trougla sa sondama u
temenima trougla) koji se pomou kabla sa izolovanim platom spaja sa ne-
utralnim provodnikom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici,
ili
pomou uzemivaa kod stubova ili objekata niskonaponske mree u
podruju prenika 200 m oko trafostanice.
Dimenzionisae uzemivaa radnog uzemea vri se saglasno l.
10. do 35. ovog pravilnika, a u posebnim uslovima rada visokonaponske
mree navedenim u lanu 64. ovog pravilnika mora biti ispuen i uslov iz
stava 2. tog lana.
9. Dimenzionisae uzemea trafostanica ako je neutralna taka
visokonaponske mree uzemea preko male otpornosti
lan 57.
Ako je neutralna taka visokonaponske mree na koju je prikuena
transformatorska stanica uzemena preko male otpornosti, u transfor-
matorskoj stanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemee.
Ukupna otpornost zdruenog uzemea (R
zdr
), ukuujui i uticaj
kablova kao uzemivaa, kao i uticaj uzemivaa susednih transformator-
skih stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutalni provodnik
niskonaponske mree, mora da iznosi:
gde je:
U
doz
= dozvoeni napon dodira u V;
r = redukcioni faktor visokonaponskog voda koji napaja transformatorsku
stanicu;
I
k
= ukupna struja zemospoja, u A;
k
d
= sainilac koji odreuje odnos napona uzemea transformatorske
stanice i napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: k
d
= 2.
lan 58.
Brie se.
lan 59.
Ako u nekoj trafostanici nije mogue ispuniti uslov iz lana 57.
ovog pravilnika, radno uzemee treba izvesti posebno i razdvojeno od
zatitnog uzemea, saglasno l. 55. i 56. ovog pravilnika. U tom sluaju
se dimenzionisae ovih uzemea vri na sledei nain:
ukupna otpornost radnog uzemea (R
o
) merena u trafostanici bez
odvajaa neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mree od uzemi-
vaa radnog uzemea zajedno sa svim uzemivaima objekata (zgrada) i
ostalim uzemivaima koji se vezuju za neutralni (nulti) provodnik
niskonaponske mree, treba da zadovoi uslove primeene zatite od
R
zdr
k
d
U
doz
r l
k
------------------------
29*
452
previsokih napona dodira u niskonapnskoj mrei i instalacijama potro-
aa;
ukupna otpornost zatitnog uzemea (R
z
), merena u trafostanici
bez odvajaa uzemivaa zatitnog uzemea od drugih uzemivaa koji
su vezani na ega, treba da zadovoi uslov da se pri dozemnom kratkom
spoju u visokonaponskom delu trafostanice na zatitnom uzemeu ne
moe pojaviti, napon vei od 60% ispitnog napona izolacije elemenata
niskonaponskog dela trafostanice i prikunih vodova, odnosno treba da
bude ispuen uslov:
lan 60.
Pored ispuea uslova iz lana 59. moraju se u sluaju odvajaa rad-
nog i zatitnog uzemea preduzeti i posebne zatitne mere u transfor-
matorskoj stanici i oko e, tako da vrednosti napona dodira ne budu vee
od dozvoenih napona dodira.
Smatra se da su ti uslovi zadovoeni, ako je u trafostanici sa me-
talnim ili armiranobetonskim sponim zidovima poloen uzemiva u
temeu, na koji su prikueni svi metalni delovi konstrukcije i aparata u
trafostanici, kao i sponi uzemiva zatitnog uzemea. Ako nije
izveden uzemiva u temeu trafostanice, u trafostanici mora biti
sprovedena jedna od sledeih dodatnih zatitnih mera:
stajalita za rukovae treba da su od metala i da se poveu sa osta-
lim provodivim delovima, pri emu pristup do stajalita treba da bude
omoguen izolovanom stazom irine najmae 1,25 m, ili
stajalita za rukovae ureajima treba da se izoluju za najmae
dvostruki napon uzemea, pri emu svi metalni delovi koji se mogu
dohvatiti sa mesta za rukovae treba da budu meusobno povezani.
Oko trafostanice sa metalnim ili armiranobetonskim sponim
zidovima izvodi se jedna od sledeih dodatnih zatitnih mera:
izolovae tla irine 1,25 m oko trafostanice (asfaltiraem ili
posipaem krupnim slabo provodnim unkom), ili
oblikovae potencijala (polagaem uzemivaa na razdaini od 1
m od zida na dubini od 0,5 m).
Izolovae tla oko trafostanice ili oblikovae potencijala je oba-
vezno i u sluaju da je izveden uzemiva u temeu.
Kod stubnih trafostanica uzemiva se postava na razdaini od 1
m od stuba i na dubini od 0,5 m i povezuje se sa svim metalnim delovima
koji mogu da se dohvate sa mesta za rukovae, kao i sa zatitnim uzemiva-
em trafostanice.
lan 61.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela nasea,
gde nije mogue izvriti efikasno odvajae radnog i zatitnog uzemea
zbog velike gustine metalnih podzemnih instalacija (cevovodi, uzemi-
R
z
1200
I
z
----------
1200
r I
k
----------
=
453
vai zgrada, kablovi sa provodnim platom, itd.), u trafostanici se iz-
vodi zdrueno uzemee. Ako nije mogue izvesti uzemee prema lanu
57. ovog pravilnika, moraju se preduzeti mere tako da se u visokonaponskoj
mrei struja dozemnog kratkog spoja ogranii na niu vrednost. U su-
protnom, trafostanica se ne moe prikuiti na visokonaponsku mreu
koja je uzemena preko male otpornosti.
10. Dimenzionisae uzemea trafostanice ako je visokonaponska
mrea sa izolovanom neutralnom takom ili sa kompenzovanom
strujom zemospoja
lan 62.
Ako visokonaponska mrea na koju se prikuuje transformatorska
stanica radi sa izolovanom neutralom takom ili sa kompenzovanom stru-
jom zemospoja, a zemospoj se iskuuje najkasnije za 2 h, u transforma-
torskoj stanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemee.
Ukupna otpornost zdruenog uzemea (R
zdr
), ukuujui i uticaj
kablova kao uzemivaa, kao i uticaj uzemivaa susednih transforma-
torskih stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik
niskonaponske mree, mora da iznosi:
gde je:
U
doz
= dozvoeni napon dodira, u V;
I
z
= ukupna kapacitivna struja zemospoja galvanski povezane visokona-
ponske mree sa izolovanom neutralnom takom odnosno preostala
struja zemospoja visokonaponske mree sa kompenzovanom stru-
jom zemospoja, u A;
k
d
= sainilac koji odreuje odnos napona uzemea transformatorske
stanice i napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: k
d
= 2.
Izuzetno, ako vreme iskuea zemospoja u visokonaponskoj mrei
prelazi 3 s, a u elektrinim instalacijama niskog napona se paralelno
koristi TN i TT sistem ili se koristi samo TN sistem pri emu pojedine
zgrade nemaju izveden temeni uzemiva i sprovedene mere izjednaavaa
potencijala prema propisima za elektrine instalacije niskog napona, sa-
inilac k
d
ima vrednost: k
d
= 1.
lan 63.
Brie se.
lan 64.
Ako zemospoj u visokonaponskoj mrei traje due od 2 asa, smatra
se da su stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zemospoja, koji moe
izazvati velika termika naprezaa uzemivaa trafostanica i veoma vi-
soke napone dodira.
R
zdr
k
d
U
doz
I
z
------------------------
454
U sluaju iz stava 1. ovog lana treba izvriti odvajae radnog i
zatitnog uzemea, pri emu moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) zatitno uzemee mora se izvesti kao uzemee u tekim uslo-
vima, saglasno lanu 60. ovog pravilnika. Ako se dvostruki zemospoj ne
iskuuje delovaem zatite bez vremenskog odlagaa, mora se izvriti
raunska provera preseka elemenata zatitnog uzemea u odnosu na
termika naprezaa, na nain propisan ovim pravilnikom;
2) radno uzemee treba da zadovoi uslove primeene zatite od
opasnih napona dodira u niskonaponskoj mrei i instalacijama potro-
aa. Pored toga, ukupna otpornost radnog uzemea, merena u trafosta-
nici bez odvajaa neutralnog (nultog) provodnika od uzemivaa radnog
uzemea i ostalih uzemivaa u niskonaponskoj mrei, treba da ima
vrednost koja obezbeuje da se, u sluaju proboja izolacije visokog napona
prema radnom uzemeu, na tom uzemeu ne moe pojaviti i odrati na-
pon od 65 V, odnosno mora da bude ispuen i uslov:
gde je I
z
= ukupna kapacitivna, odnosno preostala struja zemospoja.
lan 65.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela nasea
gde nije mogue izvriti odvajae radnog i zatitnog uzemea, izvodi se
zdrueno uzemee, a ova trafostanica se moe prikuiti samo na viso-
konaponsku mreu u kojoj je trajae zemospoja ogranieno na najvie 2
asa.
11. Zatita od dodira delova naprava i vodova pod naponom u trafostanici
lan 66.
Zatita od dodira delova naprava i vodova koji su pod napnom u trafo-
stanici, mora biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kao: izolovaem, za-
tvorenim kuitima, pregradama, zidovima, limovima, ploama i sl.
lan 67.
Metalni delovi pod naponom, koji su postaveni na razvodnoj nisko-
naponskoj tabli ili u ormanu, moraju biti zatieni od sluajnog dodira,
pomou preaga, mrea, zidova, vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od
takvog dodira.
lan 68.
Razmak izmeu pregrada (preaga, mrea, pregrada od lima) i delova
koji su postaveni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora
iznositi najmae:
1) 200 mm, ako se koriste preage;
2) 100 mm, ako se koriste mree otvora 20 do 60 mm;
R
o
65
I
z
-----
455
3) 40 mm, ako se koriste krute mree otvora do 20 mm sa prenikom
ice od najmae 2 mm,
4) 15 mm, ako se koristi puni lim debine najmae 1 mm.
Izuzetno, dozvoeni su i mai razmaci u prefabrikovanim postroje-
ima, ija su izolaciona svojstva ispitana i zadovoavaju propisane
uslove.
lan 69.
Preage se mogu koristiti kao zatita od sluajnog dodira samo u
elektrinim pogonskim i zatovrenim elektrinim pogonskim prosto-
rijama.
Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od izo-
lacionog materijala.
lan 70.
Razmak izmeu metalnih delova pod niskim naponom i delova koji
nisu pod naponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije
i sl.) mora iznositi najmae 15 mm.
lan 71.
Na ulazima i prilazima u zatvorene elektrine pogonske prostorije
moraju se postaviti natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektrine
struje.
lan 72.
Ulaz u zatvorene elektrine pogonske prostorije dozvoen je samo
kroz vrata koja se zakuavaju.
Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugraena
tako da se onemogui ulaz neovlaenim licima, i da se istovremeno
obezbedi nesmetan izlaz licima koja se nalaze u toj prostoriji.
Otvarae vrata sa unutrae strane mora biti lako izvodivo, bez
upotrebe kua ili alata.
12. Zatita od strujnog preoptereea
lan 73.
Zatita od strujnog preoptereea ureaja i opreme u trafostanici,
kao i zatita od strujnog preoptereea vodova niskonaponske mree
(nadzemih i kablovskih), izvodi se u skladu sa vaeim propisima i
standardima i lokalnim uslovima na mestu primene.
13. Zatita transformatora snage od strujnog preoptereea
lan 74.
Ureaji za automatsku zatitu transformatora snage od elektrinog
preoptereea i od unutraih ili spoaih kvarova treba da budu u
skladu sa veliinom transformatora i egovim znaajem.
456
lan 75.
Za zatitu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih
kratkih spojeva slue:
visokouinski osigurai koji se, po pravilu, postavaju na visoko-
naponskoj strani transformatora snage, ili
primarni ili sekundarni prekostrujni releji.
Izuzetno, transformator snage moe biti i bez navednih zatitnih
ureaja ako je obuhvaen nekom efikasnom zatitom na visokonaponskom
izvodu preko koga se napaja trafostanica.
lan 76.
Nazivna struja visokonaponskih osiguraa ili releja treba da bude
vea od nazivne struje transformatora, da ne bi dolo do iskuea tran-
sformatora iz rada i pri dozvoenim preoptereima i kratkotrajnim
strujnim udarima (npr. pri ukueu).
Nazivna struja zatitnog ureaja odabira se tako da zatita deluje i
u sluaju kratkog spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanici.
Vreme iskuea zatitnog ureaja mora biti krae od vremena
dozvoenog trajaa kratkog spoja posle trajnog optereea nazivnom stru-
jom transformatora snage u tabeli 2. prema jugoslovenskom standardu
N.H1.010.
Tabela 2.
lan 77.
Zatita transformatora snage od preoptereea treba da upozori
na nastanak preoptereea, i da iskui transformator snage ako pre-
optereee po veliini i trajau prelazi dozvoenu granicu. Za ovu
zatitu primeuje se jedan od sledeih zatitnih ureaja:
a) kontaktni termometar;
b) bimetalni releji, ili tromi topivi osigurai;
v) ureaj za termiko preslikavae (termiki relej ili termika
slika).
Pri izboru ureaja za zatitu transformatora snage od preoptere-
ea treba voditi rauna o ihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogon-
skim uslovima, kao i o ekonominosti.
Smatra se da je zatita od preoptereea efikasna, ako omoguuje
maksimalno iskoriee snage transformatora bez bitnog uticaja na
skraee egovog veka trajaa.
lan 78.
Primena ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereea
nije obavezna za svaki transformator, ako se u toku eksploatacije predu-
1.Napon kratkog spoja, u
k
(%) 4 5 6 7
2.Trajna struja kratkog spoja A I
k
Nazivna struja (A) I
n
25 20 16,7 14
3.Dozvoeno trajae kratkog
spoja, t
k
(s)
1,8 2,8 4,0 5,5
457
zimaju mere kojima se spreava preoptereee transformatora snage, kao
to je precizno planirae i kontinualno praee razvoja dela potroe
koji se napaja iz trafostanice.
lan 79.
Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa dru-
gim transformatorima, moraju ispuavati uslove za takav pogon (odnosno
transformacije, sprege, naponi, kratkih spojeva, odnosi snaga).
14. Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereea
lan 80.
Za zatitu niskonaponskih vodova od strujnog preoptereea i krat-
kotrajnog strujnog optereea u sluaju kratkog spoja, upotrebavaju se to-
pivi osigurai ili automatski zatitni prekidai.
Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereea izvodi se
na odvodima u trafostanici, a po potrebi, i u niskonaponskoj mrei (na
primer: na mestima promene preseka, na kunim prikucima i sl.).
Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleeni odgova-
rajuim nazivima u razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.
lan 81.
Pri izboru karakteristika niskonaponskih osiguraa ili auto-
matskih prekidaa treba voditi rauna o trajnom dozvoenom strujom
optereeu provodnika voda, termikoj vrstoi provodnika pri kratkom
spoju, uslovima odvoea toplote, kao i o uslovima primeene zatite od
previsokog napona dodira.
lan 82.
Trajno dozvoeno optereee strujom golih provodnika nadzemnih
vodova uzima se prema tabeli 3, uzimajui u obzir dozvoenu temperaturu
provodnika od 80 S, pri maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40 S.
Tabela 3.
Presek Bakar Aluminijum Aluelik 6:1
mm
2
A A mm
2
A
16 115 92 16/2,5 90
25 151 121 25/4 125
35 174 149 35/6 145
50 231 185 50/8 170
70 282 226 70/12 235
95 357 283 95/15 290
120 411 329 120/21 345
150 477 382 150/25 400
185 544 435 185/32 450
458
Ako je temperatura vazduha nia od +40 S, dozvoeno je optereee
provodnika vee od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti
dozvoenih optereea golih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se
tako to se odgovarajue vrednosti iz tabele br. 3 pomnoe koeficijentom
k prema tabeli br. 4:
Tabela 4.
lan 83.
Trajno dozvoeno optereee strujom golih provodnika nadzemnih
vodova moe se poveati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3. i 4,
ako se na osnovu meteorolokih podataka moe pouzdano zakuiti da e u
vreme najveeg optereea strujom brzina vetra iznositi najmae 0,6 m/s.
lan 84.
Ako je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izo-
latora izveden pomou izolovanih provodnika ili kablova, ove provod-
nike, odnosno kablove, treba tako dimenzionisati da ihovo trajno
dozvoeno strujno optereee odgovara dozvoenom optereeu nadzemnog
voda navedenog odvoda.
lan 85.
Trajno dozvoeno optereee strujom provodnika niskonaponskih
kablovskih vodova bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i
provodnika, broj i raspored provodnika u kablu), od temperature sredine u
kojoj se nalazi kabl, od uslova odvoea toplote sa kabla (nain polagaa
kabla, specifina toplotna otpornost izolacije, plata i sredine u kojoj
se nalazi kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj
paralelno poloenih kablova), kao i od aktivne otpornosti provodnika
kabla.
lan 86.
Vreme pregorevaa topivih osiguraa, odnosno iskuea zatite
pri kratkom spoju treba da je toliko da se obezbedi termika vrstoa pro-
vodnika, i odreuje se iz uslova:
t a ,
gde je:
t = vreme pregorevaa osiguraa, odnosno iskuea zatite (s)
S = presek provodnika (mm
2
)
Ik = struja kratkog spoja (kA)
a = koeficijent, koji za parametre navedene u tabeli 5, ima vrednosti
date u istoj tabeli.
Temperatura mirnog vazduha S 30 20 10 0
Koeficijent k 1,12 1,22 1,30 1,41
S
Ik
-----

2
459
Tabela 5.
15. Zatita od poara
lan 87.
Zatita od poara elektroenergetskih postrojea i ureaja, kao i
objekata u blizini tih postrojea i ureaja, izvodi se u skladu sa vaeim
propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojea od po-
ara.
lan 88.
Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi trafostanice i nisko-
naponske mree treba da su tako konstruisani i montirani da ne mogu iza-
zvati poar veeg obima, ni ugroziti susedne objekte i objekte u kojima
ili na kojima su montirani.
lan 89.
Da bi se spreilo iree poara, trafostanica mora biti odvojena
od ostalih objekata. Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog
objekta, odvajae se vri pomou pregradnih zidova, ugraivaem vrata od
vrstog i nezapaivog materijala, i sl.
lan 90.
Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovoavajue
hlaee, i da gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano od-
laziti.
lan 91.
U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh
mora da izlazi neposredno napoe. Otvori za ventilaciju moraju biti tako
izgraeni da na prometnim mestima ne ugroavaju prolaznike.
16. Zatita od mehanikih i dinamikih naprezaa
lan 92.
Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi u trafostanici i u
niskonaponskoj mrei moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu
da izdre sva dinamika i ostala mehanika naprezaa predviena vae-
Vrsta voda Nadzemni vod Kabl
Parametri
sa bakarnim
provodnicima
sa alumi-
nijumskim
provodnicima
sa bakarnim
provodnicima
sa alumi-
nijumskim
provodnicima
Temperatura pro-
vodnika pre kratkog
spoja (S) 50 70
Temperatura pro-
vodnika u kratkom
spoju (S) 170 169 160
Koeficijent a 0,017 0,007 0,015 0,005
460
im propisima i stnadardima, kako u normalnim uslovima, tako i pri krat-
kim spojevima i ostalim lokalnim uslovima dodatnih naprezaa (led,
vetar, nosivost tla, prodirae vode itd.).
Elementi trafostanica i niskonaponska mrea ne smeju ugroavati
objekte, odnosno delove objekata (temei, zidovi, krovne konstrukcije,
itd.), na kojima su ovi elementi montirani.
lan 93.
Za zatitu od mehanikih i dinamikih naprezaa elemenata trafo-
stanica i niskonaponskih mrea primeuju se vaei propisi o tehni-
kim normativima za elektroenergetska postrojea nazivnog napna iznad
1000 V i tehniki normativi za izgradu nadzemnih elektroenergetskih
vodova.
III. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 94.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na trafostanice i niskona-
ponske mree koje su izgraene pre stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 95.
Na trafostanice i niskonaponske mree za ije je graee izdato
odobree pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika, a ije izvoee
otpone u roku od est meseci od dana stupaa na snagu ovog pravilnika,
mogu se primeivati odredbe Pravilnika o tehnikim normativima za
zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih sta-
nica Slubeni list SFRJ, br. 11/74 i 20/74.
lan 96.
o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadaju-
ih transformatorskih stanica (Slubeni list SFRJ, br. 11/74 i 20/74).
lan 97.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae ta. 7.091,
7.092, 7.093, 7.094, 7.095.1, 7.11, 7.111, 7.112, 8.36 i 8.47. Tehnikih propisa za
izvoee elektroenergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo
Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za izvoee elektroener-
getskih instalacija u zgradama Slubeni list SFRJ, broj 43/66.
lan 98.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae l. 143, 144.
i 145. Pravilnika o tehnikim normativima za elektroenergetska po-
strojea nazivnog napona iznad 1000 V Slubeni list SFRJ, broj 4/74.
lan 99.
benom listu SFRJ.
461
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA
POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPONOM
20 kV
*
lan 1.
Ovim pravilnikom se propisuju tehniki normativi za elektroenergetska
postrojea nazivnog napona 10 kV ako rade u mrei nazivnog napona 20 kV.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na elektroenergetska po-
strojea izgraena po propisima o jugoslovenskim standardima i tehni-
kim normativima koji su vaili do 2. februara 1974.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na kablovske vodove nazivnog
napona 10 kV.
lan 2.
Elektroenergetska postrojea, u smislu ovog pravilnika su nadzemni
vodovi, razvodna postrojea i transformatorske stanice, u mrei na-
zivnog napona 10 kV.
lan 3.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na elektroenergetska
postrojea shodno se primeuju i propisi o tehnikim normativima i jugo-
slovenskim standardima za elektroenergetska postrojea nazivnog napona
iznad 1000 V, za zatitu elektroenergetskih postrojea od prenapona i za
izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova.
lan 4.
Elektroenergetska postrojea mogu se koristiti za rad u mrei
nazivnog napona 20 kV pod sledeim uslovima:
1) mrea u kojoj se nalaze ta postrojea mora imati uzemenu
neutralnu taku preko male impedanse i mora biti opremena ureajima za
brzo iskuee u sluaju kvara;
*
462
2) u razvodnim postrojeima i transformatorskim stanicama mogu se
koristiti rastavai, potporni i provodni izolatori i sabirnice, na-
zivnog napona 10 kV, a sva ostala oprema mora biti za nazivni napon 20 kV;
3) minimalni razmaci izmeu golih provodnika i drugih izolacijom
nepokrivenih delova postrojea pod naponom prema zemi ili susednim
delovima postrojea, ne mogu biti mai od razmaka propisanih za stupa
izolacije 12 Si 28/75, odnosno za nazivni napon 10 kV.
lan 5.
Elektroenergetska postrojea mogu se pod uslovima iz lana 4. ovog
pravilnika koristiti najvie 10 godina od dana stavaa pod napon 20 kV,
osim opreme na metalnim i betonskim stubovima vodova napona 10 kV, koja
se moe koristiti najvie 5 godina od dana stavaa pod napon od 20 kV.
lan 6.
benom listu SFRJ.
463
P R A V I L N I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE UREAJE
I SISTEME
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploa-
taciji i odravau laserskih ureaja i sistema (u daem tekstu: laseri);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa lasera;
3) tehnike mere zatite lasera;
4) nain rukovaa i odravaa lasera;
5) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta
lasera pri ihovoj upotrebi;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za lasere.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na laserske ureaje sa-
stavene od jednog lasera sa ili bez posebnog izvora napajaa, kao i na
vie lasera u sloenom optoelektronskom sistemu.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na lasere za prikazivae
fizikih pojava, obradu materijala, skladitee i itae podataka (ob-
radu podataka), prenos i prikazivae informacija, u industriji, admini-
strativnom poslovau, u geodeziji i topografiji, nauci, telekomunika-
cijama, medicini, obrazovau i u zabavne svrhe.
lan 2.
Osim termina utvrenih propisom o jugoslovenskom standardu za
termine i definicije za lasere i ureaje za upravae laserskim zrae-
em, u ovom pravilniku se upotrebavaju nie navedeni termini, koji
imaju sledea znaea:
1) BEZBEDNI MALI NAPON je napon u laseru koji ne prelazi 50 V
efektivne vrednosti;
*
464
2) BEZBEDNOSNA BLOKADA je blokada koja u sluaju otkaza
lasera ne sme da otkae;
3) BEZBEDNOSNA KONSTRUKCIJA je konstrukcija u kojoj de-
fekt sastavnih delova ne poveava opasnost;
4) DIJAFRAGMA je otvor utvrene povrine na kojem se mere ka-
rakteristike zraea;
5) DIVERGENCIJA SNOPA je prostorni ugao-konusa snopa u kome
je sadrano 63% ukupnog fluksa snage zraea;
6) DOZVOENA GRANICA ZRAEA je najvea vrednost merene
veliine zraea za datu klasu lasera;
7) GLEDAE U SNOP su svi uslovi pri kojima je oko izloeno
laserskom zraeu;
8) KONTROLISANI PROSTOR je prostor u kojem se sprovode mere
nadzora i zatite od laserskog zraea;
9) KORISNA PUTAA je deo putae laserskog snopa predvien za
odreenu namenu;
10) LASER je generator elektromagnetskog zraea u optikom op-
segu spektra na principu stimulisane emisije zraea;
11) LASERSKI UREAJI, OPREMA I INSTALACIJE su
ureaji, oprema i ihove kombinacije, ukuujui sve potrebne elek-
trine instalacije, koji su potrebni za rad lasera ili laserskog sistema;
12) NAPRAVA ZA BLOKADU je automatska naprava na zatitnom
kuitu koja spreava pristup zraeu lasera kad se deo kuita ukloni
ili pomeri;
13) NAPRAVA ZA PRINUDNO ZAUSTAVAE je naprava koja
trenutno prekida funkcionisae lasera u sluaju opasnosti;
14) NAZIVNI NAPON, NAZIVNA FREKVENCIJA I
NAZIVNA SNAGA OPTEREEA su karakteristike mree za napa-
jae na koju se prikuuje laser;
15) OTVOR je ma koji otvor na zatitnom kuitu kroz koji se emi-
tuje lasersko zraee;
16) PRISTUPANI POKLOPAC je deo zatitnog kuita koji
obezbeuje pristup laserskog zraea kada se ukloni ili pomeri;
17) PROVODNIK POD NAPONOM je provodnik kojim se prenosi
elektrina energija (npr. fazni i neutralni provodnici u trofaznom
sistemu za napajae);
18) PROIRIVA SNOPA je konstrukcija optikih elemenata ko-
jom se iri laserski snop;
19) ZATVORENI LASERSKI UREAJ je laserski ureaj ija je
klasa s obzirom na zatitu od zraea nia od mogunosti ugraenog
lasera;
20) ZATITNI PROVODNIK je provodnik koji spaja delove koji
nisu pod naponom sa zatitnim uzemeem;
21) ZATITNO KUITE su delovi lasera koji spreavaju pris-
tup laserskom zraeu veem od dozvoenih granica za pojedine klase;
22) ZATITNO OKLAPAE su sredstva za spreavae nenamernog
izlagaa laserskom zraeu;
23) ZATITNO UZEMEE je direktno povezivae asije i
zatitnih provodnika na zemu.
465
II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRAVAE
lan 3.
Laser, nezavisno od egove klase, mora imati zatitno kuite ko-
jim se pri radu lasera omoguuje zatita rukovaoca od laserskog zraea
koje je vee od dozvoene granice zraea za lasere klase 1.
lan 4.
Svi delovi kuita lasera, koji se uklaaju ili pomeraju zbog odra-
vaa, koji dozvoavaju pristup laserskom zraeu veem od dozvoene gra-
nice zraea i koji rad lasera ne blokiraju automatski, moraju biti
izraeni tako da se mogu ukloniti ili pomeriti samo upotrebom alata.
lan 5.
Pristupani poklopci zatitnog kuita koji se uklaaju ili pome-
raju za vreme rada ili odravaa lasera, osim lasera klase 1 i 2, moraju da
imaju napravu za blokadu. Ako je zraee vee od dozvoene granice zraea
za datu klasu lasera, naprava za blokadu spreava uklaae ili pomerae
poklopca. Nepaivo aktivirae naprave za blokadu ne sme da izazove zra-
ee vee od dozvoene granice zraea za odreenu klasu lasera.
lan 6.
Mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu ne sme dejstvovati
kada se pristupani poklopac vrati u normalan poloaj.
Ako je laser pod napnom ili se baterija kondenzatora nije potpuno
ispraznila, bez obzira na to da li je poklopac ukloen, odnosno pomeren
ili ne, ukueni mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu mora dav-
ati jasno vizuelno ili zvuno upozoree. Vizuelno upozoree mora biti
jasno vidivo i kroz zatitne naoari predviene za talasnu duinu ili
duine koje laser zrai.
lan 7.
Laseri klase 3B i klase 4 moraju imati konektor za dainsko bloki-
rae. Kada su prikuci konektora otvoreni, zraee ne sme prei dozvo-
enu granicu zraea za lasere klase 1 i klase 2.
lan 8.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati ku za osnovno
upravae, s tim to laser ne sme da radi ako je ku ukloen.
Pojam ku iz stava 1. ovog lana ukuuje bilo koju kontrolnu na-
pravu kao to su magnetske kartice, kombinacije cifara itd.
lan 9.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 5 moraju imati zvuno ili vizuelno
upozoree kada su ukueni, kada se baterija kondenzatora prazni ili kada
ona nije potpuno ispraena. Vizuelno upozoree mora se jasno videti
kroz zatitne naoari predviene za talasnu duinu ili za duine koje
laser zrai.
Ako laser i egov izvor energije imaju posebna kuita i ako mogu da
rade na meusobnom rastojau veem od 2 m, onda laser i egov izvor energ-
ije moraju ponaosob imati zvune ili vizuelne naprave za upozoree. Vizu-
elna naprava ili naprave moraju biti tako postavene da ne zahtevaju
izlagae laserskom zraeu veem od dozvoene granice zraea za lasere
klase 1 i klase 2.
30
466
lan 10.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati jednu ili vie
stalno ugraenih naprava koje spreavaju pristup lica laserskom zraeu
veem od dozvoenih granica zraea za lasere klase 1 ili klase 2.
Stalno ugraene naprave iz stava 1. ovog lana ne odnose se na pre-
kida za snabdevae lasera energijom, na glavni konektor niti na ku za
upravae.
lan 11.
Komande na laseru moraju biti tako postavene da podeavae ili
rad lasera ne zahteva izlagae laserskom zraeu veem od dozvoene gra-
nice zraea za lasere klase 1 i klase 2.
lan 12.
Optiki sistem, prozor ili ekran za posmatrae koji su ugraeni u
laser moraju imati dovono slabee da zatite rukovaoca od laserskog
zraea veeg od dozvoene granice zraea za lasere klase 1. Dijafragma
ili promenivi oslabiva koji su ugraeni u optiki sistem i prozor
ili ekran za posmatrae, moraju spreiti:
1) pristup lica laserskom zraeu veem od dozvoene granice zra-
ea za lasere klase 1 kada je dijafragma otvorena ili se slabee mea;
2) otvarae dijafragme ili promenu oslabivaa kada je mogue iz-
lagae laserskom zraeu veem od dozvoene granice zraea za lasere
klase 1.
lan 13.
Laseri oznaeni i nameeni da daju skanirajue zraee ne smeju, u
sluaju otkaza u skanirau ili promene u brzini ili amplitudi skaniraa,
omoguiti pristup laserskom zraeu veem od granice dozvoenog zra-
ea lasera date klase.
lan 14.
Laseri klase 3B i klase 4 koji se koriste u medicini moraju imati me-
rilo za meree nivoa ozraivaa udskog tela sa grekom ne veom od
20%.
Laseri iz stava 1. ovog lana moraju imati napravu za pokazivae
mete.
lan 15.
Za laserske sisteme sa prenosom zraea optikim vlaknima, ko-
nektori kablova sa optikim vlaknima, ako ine deo zatitnog kuita,
ne smeju se odvajati bez alata ako se prekorauje dozvoena granica zra-
ea za lasere klase 1.
Zatitu delimino obezbeuju i mehaniki oslabivai snopa na ko-
nektorima i duina kabla sa optikim vlaknima, koja, ako je dovona,
slabi snagu zraea, tako da se sama duina kabla smatra kao deo za-
titnog kuita.
lan 16.
Laseri moraju biti tako konstruisani da osim zatite od laserskog
zraea obezbede i:
1) zatitu od elektrinih opasnosti;
2) zatitu od prevelikih temperatura i poara;
3) zatitu od tetnih zraea u normalnim radnim uslovima;
4) zatitu od eksplozija i implozija;
467
5) zatitu od otrovnih ili korozivnih supstanci koje mogu da nastanu
usled laserskog zraea ili usled kvara na laseru i egovim delovima.
lan 17.
Laseri mogu biti, u pogledu elektrinih opasnosti, ureaji klase I,
klase II i klase III.
lan 18.
Za lasere klase I, svi pristupani metalni delovi koji mogu biti pod
naponom u sluaju otkaza moraju se elektriki povezati sa prikukom za
zatitno uzemee.
Ako postoji vie odvojenih delova lasera, svi spojni kablovi moraju
imati provodnik za zatitno uzemee, osim koaksijalnih kablova.
lan 19.
Veza prikuka za zatitno uzemee i pristupanih metalnih de-
lova lasera obezbeuje se na jedan od sledeih naina:
1) direktno provodnikom dovonog poprenog preseka da izdri
struju otkaza;
2) indirektno preko sprene (pomone) naprave koja pouzdano radi
kada su pristupani metalni delovi pod naponom.
lan 20.
Prikuak za zatitno uzemee lasera moe se spojiti i za pro-
vodni zatitni zaslon (ekran), s tim da zaslon mora biti odvojen od kola
za napajae i od svih kola koja su s ima u vezi, a izolacija mora biti kao u
lanu 23. ovog pravilnika.
Veza prikuka za zatitno uzemee lasera i zaslona moe biti
odvojiva.
lan 21.
Laseri klase II nemaju prikuak za zatitno uzemee.
Za lasere klase II, iji su asija i kuite u potpunosti ili delom od
metala ili je asija izolovana od provodnog kuita, zatita se postie
na sledei nain:
1) oblagaem unutrae strane kuita izolovanim omotaem koji
je ekvivalentan izolovanom kuitu oko asije i onih mesta koja mogu
biti dodirnuta olabavenim delovima pod naponom;
2) konstrukcijom, tako da puzne staze i vazduni razmaci, izmeu a-
sije ili drugih delova pod naponom i kuita, ne mogu zbog olabavenih
delova ili ica, da se smae vie od 50% od vrednosti datih u tabeli 1.
Uslov iz take 2. stava 2. ovog lana ispuen je ako se dva nezavisna
otkaza ne pojave istovremeno, vijci i navrtke sa podlokama ne olabave i
ice mehaniki privrene i posebno lemene ne olabave.
lan 22.
Puzne staze i vazduni razmaci izmeu delova lasera koji su
direktno spojeni sa izvorom za napajae ne smeju imati vrednosti mae od
vrednosti iz kolone 3 tabele 1.
30*
4
6
8
Tabela 1.
Puzne staze i vazduni razmaci
Nazivni napon ili napon izolacije
U
Izmeu pristupanih metal-
nih delova lasera klase II
Izmeu pristupanih metalnih
delova lasera klase I i izmeu
drugih kola lasera klase I i klase
II
Jednosmerni napon ili
efektivna vrdnost sinusoid-
nog naizmeninog napona
Vrna vrednost naizmeni-
nog napona ili kombinovani
napon
Vazduni
razmak
Puzna staza
Vazduni
razmak**
Puzna staza**
24 < U < 60 34 < U < 85 3(2)* 3(2)* 2(1)* 2(1)*
60 < U < 250 85 < U < 354 4(3)* 4(3)* 3(2)* 3(2)*
250 < U < 450 354 < U < 630 5 7 3,5 4,5
450 < U < 650 630 < U < 920 6 9 4 6
650 < U < 1000 920 < U < 1400 8 13 5,5 9
1000 < U < 1500 1400 < U < 2100 15 18 10 12
1500 < U < 2000 2100 < U < 2800 18 21 12 14
2000 < U < 2500 2800 < U < 3600 20 23 14 15,5
2500 < 3600 < U *** *** *** ***
* Vrednosti u zagradama odnose se na minijaturne komponente (tampana kola, mikromodul, itd.).
** Za lasere klase II sa dvostrukom izolacijom, vrednosti u koloni 5 i 6 odnose se posebno na osnovnu izolaciju i posebno na dopunsku izolaciju.
*** Nije dozvoeno upadae stranih tela u kuite.
469
lan 23.
Izolacija lasera mora imati odgovarajuu dielektrinu vrstou da
bi se spreili elektrini i termiki proboji i varniee.
Izolaciona otpornost ne sme biti maa od 1 M.
Odvodna struja ne sme biti vea od 100 A.
lan 24.
Uslovi za elektrinu izolaciju lasera moraju biti ispueni i ako na-
staju gasovi ili isparea pri normalnoj upotrebi.
Uslovi iz stava 1. ovog lana postiu se stavaem elektrine
opreme lasera u hermetiko kuite ili odstraivaem gasova i ispa-
rea pomou aspiratora.
lan 25.
Ako laser ili egova instalacija radi pri naponima viim od
napona utvrenih u tabeli 1, mora se obezbediti zatita od upada u kui-
te stranih tela prenika veeg od 1 mm.
lan 26.
Laseri nameeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti
zatieni od dodira alata, ica i drugih stranih predmeta debine vee
od 1 mm sa delovima pod naponom ili sa delovima u kuitu lasera.
lan 27.
zatieni od prodora kie ako se kuite nagie pod uglom od 60 ili ma-
em u odnosu na vertikalnu osu.
lan 28.
zatieni od prskajuih tenosti iz ma kog smera.
lan 29.
Elektrini kablovi na laseru moraju biti takvi da izdre napon dva
puta vei od nazivnog napona lasera.
lan 30.
Kablovi koji imaju mehaniku zatitu moraju biti tom zatitom
elektriki spojeni sa delovima lasera pristupanim na dodir.
Odredba iz stava 1. ovog lana odnosi se i na sluaj ako se mehanika
zatita kabla koristi kao povratna strujna putaa kola kablova.
lan 31.
Kablovi lasera na koje se prikuuje okidni napon, kao i kola lasera
na koja dolazi okidni napon moraju izdrati napon 1,1 puta vei od na-
zivnog napona i broj okidnih impulsa duplo vei od broja impulsa u nor-
malnom radnom periodu praea.
470
Okidna kola moraju izdrati i rad bez optereea.
lan 32.
Kod impulsnih lasera mora se voditi rauna i o najmaem polupre-
niku savijaa kablova.
lan 33.
Utikai i utinice lasera ne smeju biti opasni na dodir ni kada se
utikai izvade iz utinica.
Napon na kontaktima mora pasti ispod bezbednog malog napona u pe-
riodu od dve sekunde od odvajaa kontakta utikaa iz utinice.
Utikai lasera sa naponima iznad 1 kV moraju biti zatieni od ne-
namernog razdvajaa.
lan 34.
Spojevi kablova na laseru moraju biti zatieni od povlaea i
savijaa.
Omotavae provodnika u vor ili omotavae oko pomonih naprava
ili navoja u laseru nije dozvoeno.
Pleteni provodnici se moraju na krajevima tako privrstiti da se
sprei tree provodnika.
lan 35.
Naprave za mehaniko rastereee provodnika moraju biti bezbedne
i ne smeju biti pod naponom.
lan 36.
Za lasere klase I svi pristupani delovi, koji mogu doi pod napon u
sluaju otkaza, moraju biti meusobno povezani zatitnim provodnikom.
Metalne cevi se ne smeju koristiti za zatitni provodnik ali se
mogu na oba kraja spojiti sa zatitnim provodnikom.
Ako su sastavni delovi normalno montirani na asiji, asija se
moe smatrati zatitnim provodnikom, s tim da se u sluaju pomeraa
ovih delova spojevi ne smeju prekinuti.
Za laser klase II spajae asije za zatitni provodnik nije do-
zvoeno.
lan 37.
Kablovi, sastavni delovi i naprave za povezivae moraju biti tako
postaveni da u sluaju proboja izolacije ili prekida ice napon na
pristupanim delovima ne pree vrednost bezbednog malog napona.
lan 38.
U normalnim radnim uslovima temperatura lasera ne sme da pree do-
zvoenu vrednost prema tabeli 2.
Vrednosti utvrene u tabeli 2 predstavaju vrednosti u ustaenom
reimu rada koji nastaje posle vremena od 4 h.
471
Tabela 2.
Porast temperature
Deo lasera
Dozvoeni porast temperature
U normalnim rad-
nim uslovima
U uslovima otkaza
S S
1 2 3
Sponi delovi:
1) Metalni delovi, dugmad, ruica itd. 30 65
2) Metlana kuita lasera ili egovih
delova*
40 65
3) Nemetalni delovi, dugmad, ruice
itd.
50 65
4) Nemetalna kuita lasera ili ego-
vih delova*
60 65
Delovi u kuitu od drveta ili izo-
lacionog materijala
** **
Namotaji transformatora i kalemova:
1) ice sa izolacijom od neim-
pregnisane svile, pamuka itd.
55 75
2) ice sa izolacijom od impregnisane
svile, pamuka itd.
70 100
3) ice lakirane uanim smolama 70 135
4) ice sa izolacijom od polivinil-
formaldehida ili poliuretana
85 150
Magnetska jezgra zavisno od namotaja
Izolacija gajtana za napajae oiea
polivinil-hloridom: bez mehanikog
naprezaa
60 100
sa mehanikim naprezaem 45 100
Izolacija gajtana za napajae i oi-
ea prirodnom gumom
45 100
* Za male povrine gde se brzo uoava mesto zagrevaa, koje se obino ne dodiruje u normalnim radnim
uslovima, dozvoeno je 60 S.
** Porast temperature zavisi od vrste izolacionog materijala.
Prirodna i sintetika guma se ne smatraju termoplastinim materijalima.
Za plastine materijale tipine vrednosti porasta temperature su:
u normalnim radnim uslovima: temperatura 10 S nia od temperature omekavaa;
u uslovima otkaza: temperatura omekavaa.
472
lan 39.
Pristupani delovi lasera (ukuujui i kontakte prikuaka) ne
smeju doi pod napon.
Delovi lasera pod naponom iznad 1 kV smeju postati pristupani
samo uz upotrebu alata.
lan 40.
Osovine za upravae laserom koje su pod naponom moraju biti
zatiene.
Spoae ruice, dugmad i sl., ako su privrene na delove pod
naponom, moraju biti od izolacionog materijala.
lan 41.
Otvori za ventilaciju ne smeju da omogue ulaz stranih tela u kui-
te lasera i moraju biti obezbeeni tako da ne moe doi do strujnog
udara.
Otvori, predvieni za ubacivae odvrtke ili drugog alata za potrebe
podeavaa lasera, moraju biti obezbeeni tako da ne moe doi do struj-
nog udara.
Delovi lasera koji se mogu dodirnuti pri skidau poklopca ne smeju
biti pod naponom.
lan 42.
Ako doe do kvara lasera u toku egovog rada, ne sme doi do porasta
temperature, izbijaa poara i isputaa otrovnih i korozivnih gasova
i para.
Dozvoeni porasti temperature iz stava 1. ovog lana dati su u ko-
loni 2 tabele 2. Ako laser ima termostat, osigurae ili zatitne otpor-
nike, vrednosti iz tabele 2 su vrednosti koje se smeju dobiti dva minuta
posle ukuea lasera. Ako laser nema termostate, vrednosti temperature
u tabeli 2 su vrednosti u ustaenom reimu rada koji nastaje posle
vremena dueg od 4 h.
lan 43.
Zatita od direktnog ili indirektnog dodira delova lasera pod
naponom mora da radi i u sluaju otkaza.
Termostati ili sline naprave moraju da odvoje laser od faznog pro-
vodnika mree za napajae, odnosno od svih provodnika ako se faza mree
za napajae jednoznano ne moe da identifikuje.
lan 44.
Kuite lasera mora biti tako konstruisano da se pomou utikaa
moe potpuno odvojiti od mree za napajae.
Utika mora biti takav da ne postoji rizik od elektrinog udara
usled praea kondenzatora, odnosno mora postojati naprava za pri-
nudno zaustavae.
473
Ako se laserski sistem sastoji od dva ili vie odvojenih delova
uslovi iz st. 2. i 3. ovog lana moraju biti ispueni za te delove za sve
napone vee od bezbednog malog napona.
lan 45.
Laseri moraju imati napravu za odvajae od mree za napajae koja:
1) izoluje kola od izvora za napajae i ima samo dva stabilna polo-
aja;
2) ima indikator ije pokazivae Iskueno je mogue samo ako je
dozvoen razmak na svim kontaktima;
3) ima mogunost da se zakua u poloaju Iskueno (npr. katan-
cem za lasere klase 3 i 4);
4) razdvaja sve neuzemene provodnike mree za napajae, ukuujui
i neutralni provodnik, u sluaju da se koristi jedan izvor za napajae;
5) ako se koristi vie izvora za napajae ima mogunost da sprei
opasnost ili oteea koja mogu da budu posledica neistovremenog
iskuea za napajae.
lan 46.
Kola za osvetee lasera koja nisu izolovana napravom za odvajae
od mree moraju imati svoj sosptveni prekida na laseru ili instalaciji
za napajae.
lan 47.
Kapacitet prekidaa naprave za odvajae od mree mora biti jednak
kapacitetu prekidaa naprave za prinudno zaustavae.
lan 48.
Dopunski prekida za praee baterije kondenzatora mora po-
stojati i on slui za aktivirae rukom preiea, odravaa i opravke
lasera.
lan 49.
Naprava za prinudno zaustavae ne mora da iskui i pomona kola
koja ne predstavaju opasnost.
Ruica ili taster za aktivirae naprave za prinudno zaustavae
mora biti crvena, jasno vidiva i brzo dohvativa za rukovaoca.
Na povrini oko crvenog tastera mora postojati uti okvir.
Ako postoji vie radnih mesta na laserskom sistemu ili instalaciji,
svako radno mesto mora imati taster za aktivirae naprave za prinudno
zaustavae.
lan 50.
Elementi bezbednosnih kola kao to su kablovi, provodnici i pre-
kidai moraju biti predvieni za nazivni napon ne mai od 250 V, a izo-
laciona otpornost ne sme biti maa od 1 M. Savitivi kablovi moraju
biti poueni i preseka ne maeg od 0,75 mm
2
.
Otpornost kontakta prikuaka ne sme biti vea od 0,5 m.
474
Bezbednosna kola se ne smeju aktivirati pri oporavku napona posle
pada napona izvora za napajae niti pri otvarau kola.
lan 51.
Kvar lasera ne sme izazvati neodgovarajue zraee lasera.
lan 52.
Referentne vrednosti uticajnih veliina za ispitivae karakte-
ristika lasera date su u tabeli 3.
Tabela 3.
Referentne vrednosti uticajnih veliina
lan 53.
Nazivni uslovi rada lasera su:
temperatura od 15 S do 35 S;
relativna vlanost od 45% do 75%;
atmosferski pritisak 86 kPa do 106 kPa;
napon izvora napajaa 0,9 Un do 1,1 Un, gde je Un nazivna vrednost
napona napajaa.
III. OZNAAVAE I OBELEAVAE
lan 54.
Prema zatiti od laserskog zraea, laseri mogu biti klase 1, klase
2, klase 3A, klase 3B i klase 4.
Laseri kao elektrini ureaji nogu biti ureaji klase I, klase II i
klase III, pri emu se laseri klase III ne napajaju niti sadre u sebi napon
vei od bezbednosti malog napona i ne mogu izazvati opasnost od elek-
trinog udara.
lan 55.
Elektrina kola lasera i laserskih instalacija dele se na dve grupe,
i to na:
1) kola i delove koji su direktno vezani sa izvorom za napajae ili
kola i delove koji nisu dovono izolovani od izvora za napajae (npr. ga-
sne i vakuumske cevi i poluprovodnike komponente);
2) interna kola koja su preko transformatora povezana sa izvorom za
napajae.
Jedinica a b c
Temperatura S 20 2 23 2 27 2
Relativna vlanost % 65 5 50 5 65 5
Atmosferski pritisak kPa 86 do 106
475
lan 56.
Laseri moraju imati oznaku na kuitu utvrenu propisom o jugoslo-
venskom standardu za obeleavae laserskih ureaja, zatvorenih prosto-
rija i terena.
lan 57.
Laseri moraju na kuitu imati trajno obeleene i sledee podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa,
2) oznaku tipa,
3) energiju i talasnu duinu ili energije i talasne duine laserskog
zraea,
4) nazivni napon, nazivnu frekvenciju i nazivnu snagu napajaa,
5) grafike simbole upozorea za opasnost od laserskog zraea,
elektrinog udara, a po potrebi i od pregrevaa, poara, eksplozije,
implozija, jonizujueg zraea, otrovnih i kerozivnih supstanci,
6) obeleene prikuke za prikuee drugih ureaja u sistemu,
7) prikuak za zatitno uzemee.
lan 58.
Ponovno obeleavae lasera je neophodno ako se promene egove
karakteristike i egova klasifikacija.
lan 59.
Delovi zatitnih kuita lasera koji se pomeraju moraju biti
obeleeni simbolima upozorea.
IV. TEHNIKE MERE ZATITE
lan 60.
Konektor za dainsko blokirae lasera klase 3B i klase 4 mora biti
spojen sa glavnom napravom za prinudno zaustavae ili sa prostorom,
vratima ili nepokretnom blokadom.
Neutralizaciju konektora za dainsko blokirae lasera sme izvr-
iti samo struno osposobeno lice.
lan 61.
Neovlaeno koriee lasera klase 3A, klase 3B i klase 4 spre-
ava se zakuavaem komande za ukuea.
lan 62.
Neeeno izlagae posmatraa laserima klase 3A, klase 3B i klase
4 spreava se pomou oslabivaa snopa ili zaustavaem snopa.
lan 63.
Ulazi u prostorije ili zatitna kuita koja sadre lasere klase
3A, klase 3B i klase 4 moraju biti obeleeni simbolima upozorea.
476
lan 64.
Snop koji emituju laseri klase 2, klase 3A, klase 3B i klase 4 mora se
zavriti na kraju korisne putae materijalom koji difuzno refelktuje
ili koji je apsorber.
Otvorena laserska putaa postava se uvek iznad ili ispod nivoa o-
iju.
Jedna vrsta zatite je da su laserski snopovi zatvoreni, na primer u
cevi.
lan 65.
Neeene refleksije zraea lasera klase 3B i klase 4 moraju se
spreiti. Ogledala, soiva i delitei snopa moraju biti vrsto mon-
tirani, pri emu je dok laser zrai dozvoeno kontrolisano kretae.
lan 66.
Pri radu sa laserima klase 4 mora se koristiti zatitno odelo
otporno na plamen i toplotu.
lan 67.
tetna sporedna zraea koja nastaju pri radu lasera moraju se spre-
iti zatitnim oklapaem.
lan 68.
Zatita od elektrinog udara i od eksplozije unutar lasera mora da
se osigura bezbednosnom konstrukcijom lasera.
lan 69.
Laseri klase 3 i klase 4 ne smeju se koristiti za prikazivae fizi-
kih pojava, za obradu informacija za administrativno poslovae, u obra-
zovau i u zabavne svrhe.
lan 70.
Za lasere klase 2 i klase 3A mere zatite se zahtevaju za spreavae
neprekidnog gledaa u snop.
Primena optikih pomagala (na primer, dogled ili durbin) predsta-
va rizik i kod lasera klase 3A nije dozvoena.
lan 71.
Laseri klase 3B predstavaju opasnost kako od direktnog snopa tako
i od reflektovanog snopa. Da bi se spreilo direktno gledae snopa i
kontrolisala refleksija, moraju se primeniti sledee mere zatite:
1) laser sme da radi samo u kontrolisanoj prostoriji,
2) neeene refleksije moraju se spreiti,
3) laserski snop mora se zavriti na kraju korisne putae difuznim
materijalom takve boje i reflektivnsti tako da je mogue pozicionirati
snop, a opasnost od refleksije smaiti na minimum. Uslovi za bezbedno
gledae difuzne refleksije lasera vidivog zraea klase 3B su:
najmae rastojae ekrana i oka 13 cm i najdue vreme gledaa 10 s;
477
noee odgovarajuih naoara za zatitu od laserskog zraea ako
nisu ispueni uslovi prethodne alineje;
ulaz u prostoriju se mora obeleiti laserskim znakom upozorea.
lan 72.
Laseri klase 4 izazivaju povrede od direktnog snopa, od refleksija i
od difuznih refleksija. Osim mera iz lana 71. ovog pravilnika za lasere
klase 4 moraju se preduzeti i sledee mere zatite:
1) oklopiti putau snopa, s tim da se pristup prostoriji sa laserom
sme dozvoliti samo rukovaocima sa propisanim zatitnim naoarima i
zatitnom odeom;
2) koristiti dainsko upravae;
3) dobro osvetliti prostoriju gde se nosi zatita za oi od laserskog
zraea, s tim da svetle obojene difuzne povrine zidova poboavaju
ovaj uslov;
4) zaustaviti snop vatrostlanim opekama ili drugim refrakcionim
materijalom dovone debine s tim da se mora voditi rauna da glazirane
povrine ne produe izlagae i tako poveaju refleksiju. Moraju se kori-
stiti pogodne hlaene neravne metalne mete, kao to su konusi ili apsor-
beri;
5) moraju se preduzeti posebne mere zatite od neeenih re-
fleksija u nevidivom spektru u podruju dalekog infracrvenog laserskog
zraea, kada se snop i meta okruuju materijalom neprozirnim na ta-
lasnoj duini lasera (ak i dube metalne povrine mogu postati jako re-
fleksne na talasnoj duini od 10,6 m gasnog CO
2
lasera).
lan 73.
U geodeziji i topografiji koriste se, po pravilu, laseri klase 1 i
klase 2.
Ako se u geodeziji i topografiji upotrebe laseri klase 3A, prostori
na kojima se koriste ovi laseri moraju se obeleiti laserskim znakom
upozorea.
Gledae u snop nije dozvoeno, a gledae pomou optikih instru-
menata (teodoliti itd.) samo prema tehnikom uputstvu proizvoaa
optikih instrumenata.
Laserski snop se mora ograniiti na kraju korisne putae.
Putaa laserskog snopa mora biti ispod ili iznad nivoa oiju ru-
kovaoca.
Laserski snop se ne sme upraviti u ogledala i sline reflektujue
povrine.
Laser klase 3A, kada se ne koristi, mora se uvati od neovlaene
upotrebe.
lan 74.
Ako je neophodno da se u geodeziji i topografiji koriste laseri klase
3B, pored uslova iz lana 73. ovog pravilnika ne sme se dozvoliti ulazak u
snop koji ima sledee karakteristike:
478
1) opseg talasnih duina laserskog zraea od 400 nm do 700 nm;
2) snaga zraea vea od 5 x 10
-3
W;
3) trajae ozraivaa due od 3,8 x 10
4
s.
Pri drugim uslovima trajaa ozraivaa i opsega zraea dozvoene
su granice zraea date za lasere klase 1.
lan 75.
Za lasere klase 3B i klase 4 koji rade na otvorenom prostoru osim
mera zatite iz lana 73. ovog pravilnika mora se preduzeti i sledee:
1) sve osobe koje ne nosi zatitne naoare i zatitnu odeu mora se
ukloniti sa putae snopa i koristiti sva raspoloiva sredstva za
osigurae putae snopa;
2) prolaee vozila i aviona mora se zabraniti na rastojaima na
kojima je snaga snopa zraea vea od snage za lasere klase 1;
3) sve povrine koje mogu da izazovu refleksiju moraju se ukloniti sa
putae snopa.
V. BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA ZA LASERE
lan 76.
Tehniko uputstvo za lasere mora sadrati sledee:
1) firmu, odnosno naziv ili znak proizvoaa;
2) oznaku tipa lasera;
3) podatke o izvoru za napajae i to:
a) nazivni napon ili opseg nazivnog napona,
b) nazivnu frekvenciju,
v) nazivnu snagu optereea;
4) podatke o klasi lasera s obzirom na zatitu od laserskog zraea;
5) podatke o klasi lasera s obzirom na zatitu od elektrinog udara;
6) podatke o najveoj energiji, trajau impulsa i talasnoj duini ili
opsegu talasnih duina laserskog zraea;
7) podatke o lokaciji laserskih otvora;
8) podatke o ostalim neeenim pojavama i to:
a) sporedno ultraubiasto, vidivo i infracrveno zraee,
b) neeeno jonizujue zraee,
v) opasnost od pregrevaa i poara,
g) opasnost od eksplozije i implozije,
d) opasnost od elektrinog udara,
) opasnost od stvaraa otrovnih i korozivnih gasova i isparea;
9) objaee grafikih simbola za lasersko zraee i za ostale ne-
eene pojave;
10) obeleavae prikuka za zatitno uzemee;
11) obeleavae prikuka za prikuee drugih ureaja u sistemu;
479
12) redosled prikuivaa lasera i ihovog pribora u sistem sa
izvorima za napajae i meusobno, kao i upozoree na sve postupke koji
mogu da dovedu do opasnosti;
13) podatak o tehnikim merama zatite ako laser klase 2 zrai kroz
atenuator;
14) postupak kalibracije merila za lasere koji se koriste u medicini;
15) detane podatke o pravilnom postavau, odravau i bezbednoj
upotrebi lasera;
16) podatke o merama bezbednosti pri odravau, o servisirau i o
ponovnoj kalibraciji;
17) postupak iea.
lan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavi-
vaa u Slubenom listu SFRJ.
480
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJEA
I UREAJE U RUDNICIMA SA POVRINSKOM EKSPLOATA-
CIJOM MINERALNIH SIROVINA
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za elektrine
instalacije, postrojea i ureaje koji ine galvansku celinu sa elektri-
nom mreom (osim vazdunih vodova) u rudnicima sa povrinskom eksplo-
atacijom, odnosno povrinskim kopovima.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektrine instalacije,
postrojea i ureaje u podzemnim delovima rudnika.
lan 2.
ea:
1) povrinski kop rudnika su svi prostori koji se izrauju ili odr-
avaju u ciu istraivaa, otvaraa, pripremaa ili otkopavaa lei-
ta mineralnih sirovina na povrini, ukuujui i pripremu mineralne
sirovine ako se postrojee nalazi u tim prostorima;
2) elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su odreene za
pogon elektrinih maina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvo-
en samo strunim licima koja tim mainama i aparatima rukuju;
3) elektrine zatvorene (zakuene) pogonske prostorije su pro-
storije koje su zatvorene i u koje mogu da ulaze samo struna lica;
4) elektroenergetsko postrojee je skup elektrinih ureaja i in-
stalacija koji slue zajednikom ciu;
5) elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodu,
prenos, razvoee, meree i koriee elektrine energije;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, br. 66/87 i 16/92.
481
6) dojavni ureaji su ureaji koji posredno ili neposredno slue za
predaju obavetea ma koje vrste;
7) signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno kori-
ste za prenoee nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog sig-
nala sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za
prenoee obavetea iz jednog izvora;
8) elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora
koji slue za razvoee elektrine energije do pojedinih potroaa;
9) prenosiva pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i
dr. na etaama kopa ili radilitima, sa aparatima za ukuivae,
upravae i pokretae tih ureaja, kao i ureaji za osvetavae, koji se
povremeno premetaju, odnosno ije se mesto upotrebe mea;
10) trajno postaveni elektrini ureaji ili delovi elektrinih
ureaja i kablova su ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno posta-
veni i ne sadre prenosna pogonska sredstva niti su na ih vezani;
11) trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaj (maine, aparati i
dr.) postiu postojanu temperaturu;
12) isprekidani pogon je pogon u kome se sukcesivno smeuju periodi
pogona i mirovaa, ali su periodi mirovaa znatno krai od vremenske
konstante zagrevaa;
13) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da
pogonski ureaji ne postiu postojanu temperaturu;
14) nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna fre-
kvencija su vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni;
15) napon prema zemi je najvei napon koji moe nastati na delo-
vima pod naponom ili ostalim provodivim masama:
a) u sluaju zemospoja kod izolovanih IT sistema mree bez po-
gonskog uzemea;
b) u sluaju zemospoja ili jednopolnog kratkog spoja kod uzem-
enih TT i TN sistema mree sa pogonskim uzemeem;
16) napon dodira je pad napona u telu oveka prilikom dodira u slu-
aju struje greke;
17) dainski upravani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola
ukuuju ili iskuuju stranim uticajem (na primer: mehanikim,
elektrinim, elektrooptikim, pneumatskim, akustinim, magnetskim i
dr.);
18) rasklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue za posredno-
ili neposredno ukuee i iskuee strujnih kola;
19) razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoee
elektrine energije na vie ogranaka ili potroaa;
20) rasklopni aparati su elektrini aparati koji slue za ukuee
i iskuee strujnih kola, kao i za prekidae kratkih spojeva i opteree-
nih strujnih kola;
21) prekida je rasklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki
spoj. prekidna snaga oznaava se kod aparata do 1 000 V u kA za odreeni na-
31
482
pon, a kod aparata od 1 000 V i vie u MVA za odreeni napon, to oznaava
graninu mo za koju je prekida graen;
22) sklopka je rasklopni aparat koji, po pravilu, moe ukuivati i
iskuivati normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za
koje je aparat graen. Sklopka nije predviena za prekidae struje kratkog
spoja;
23) kontaktor je rasklopni aparat koji ukuuje i iskuuje strujna
kola pomou elektromagneta ija je mo ukuea i iskuea, po pra-
vilu, osam do deset puta vea od nazivne jaine struje trjanog optereea,
odgovara zahtevima motornog pogona, a nije nameen za prekidae kratkog
spoja i graen je za veliki broj ukuea i iskuea;
24) rastava je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti
strujno kolo i naponski razdvojiti, sa vidivim pogonskim staem;
25) rastavaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se
strujno kolo moe vidivo rastaviti (rastavai, sklopke, osigurai,
uloni noevi, rastavni kontakti kod izvlaivih ureaja i dr.);
26) rastavna sklopka je rastava sa vidivim pogonskim staem,
ukuenim ili iskuenim koji ima svojstva sklopke, odnosno koji moe
ukuivati i iskuivati nazivne struje za koje je graen. Upotrebava se
za napne od 1 000 V i vie;
27) rastavni prekida je rastava sa vidivim pogonskim staem,
ukuenim ili iskuenim, koji delimino ima svojstva prekidaa, odno-
sno moe prekinuti kratki spoj ogranienog intenziteta i ukuivati i
iskuivati nazivne struje trajnog optereea za koje je graen. Upotre-
bava se za napone od 1 000 V i vie;
28) motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukuee
elektrinih maina u mreu i ihovo iskuee iz mree, koji sadri i
elemente zatite motora, kao to su bimetalni releji za zatitu od
preoptereea i strujni osigurai za zatitu od kratkog spoja;
29) motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za ukuee
elektrinih maina u mreu, ihovo iskuee iz mree i za ihovu
zatitu, koji uz prekidae sadri elemente zatite motora kao to su: bi-
metalni releji ili okidai za zatitu od preoptereea, kratkospojni
okidai ili releji za zatitu od neeenog pogona maina posle
nastanka napona i prilikom prekomernog sniea napona, ili koji sadri
kombinaciju od nekoliko pomenutih ureaja;
30) zatitni prekida je sklopni aparat za sklapae i zatitu stru-
jnih kola od preoptereea, sa bimetalnim relejima ili okidaima i za
prekidae kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima ili okidaima, ili
koji sadri nekoliko pomenutih ureaja;
31) utikaka naprava je naprava nameena za spajae i rastavae
kablova i vodova, kao i za prikuivae kablova i vodova na odgovarajue
elektrine ureaje;
32) prekostrujni zatitni ureaji su zatitni elementi koji prili-
kom nedozvoenog poveaa struje prekidaju ili prouzrokuju prekidae
strujnog kola. To su:
a) topivi osigurai;
483
b) zatitni prekidai sa odgovarajuim prekostrujnim, odnosno
elektromagnetskim okidaima ili relejima;
33) strujni zatitni ureaj je ureaj osetiv na struju greke koja se
pojauje kao rezultat (zbira) trenutnih vrednosti struje svih pogonskih
provodnika (faza), pri emu se sumirae struje provodi zbirnim strujnim
transformatorima koji deluju na iskuee odgovarajueg rasklopnog apa-
rata (npr. strujne zatitne sklopke ili prekidaa);
34) naponski zatitni ureaj je ureaj osetiv na napon koji se poja-
vuje na pristupanom provodnom delu elektrinog ureaja zbog greke na
elektrinoj izolaciji i koji preko nezavisnog pomonog uzemea utvrdi
napon greke ureajem unutrae otpornosti 10 puta vee od otpornosti
kola od pomonog uzemea, ali ne maeg od 8 , pri emu otpornost ras-
prostiraa pomonog uzemea ne sme biti vea od 800 ;
35) kontrolnik je elektrini ureaj nameen za kontrolu i ispi-
tivae nekog elektrinog pogonskog staa ili elektrine sposobnosti
elektrinog ureaja ili instalacije, za signalisae opasnog staa koje bi
moglo nastati, ili za iskuee oteenog kontrolisanog dela
elektrine mree, odnosno ureaja ili instalacije;
36) mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog
staa mree i dojavu opadaa izolacije vrednosti otpora, odnosno
zmospoja, koji prilikom zemospoja iskuuje mreu ili deo mree sa
napona;
37) kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacio-
nog staa rasvetne mree i eno iskuee sa napona prilikom
zemospoja;
38) kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre
ukuea, za napon do 1 000 V, ili kontrolu zemospoja u pogonu mree ili
dela mree za napon vei od 1 000 V, koji ima mogunost kontrole strujnog
kola uzemea jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrole mehanikog
oteea kola uzemea potroaa ili kabla;
39) kratki spoj je provodni spoj izmeu razliitog elektrinog
potencijala vodova ili drugih delova elektrinih ureaja pod naponom,
koji nastaje usled greke na izolaciji ili zbog ihovog posrednog ili ne-
posrednog dodira;
40) spoj sa masom je provodivi spoj koji grekom nastaje izmeu po-
gonskih delova elektrinih ureaja pod naponom i provodivih delova
koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i koji ne smeju doi pod napon;
41) struja greke je struja koja tee zbog greke u izolaciji;
42) napon greke je napon koji nastaje izmeu dva dodiru pristupana
provodiva tela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu, ili koji
nastaje izmeu jednog takvog dela i zeme;
43) zemospoj je provodivi spoj izmeu zeme ili uzemenog
predmeta sa delovima pod naponom prema zemi;
44) struja zemospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog
kola i zeme usled greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno nepo-
srednog dodira delova tog strujnog kola sa zemom ili sa uzemenim pred-
metom;
31*
484
45) uzemee je provodni spoj izmeu zeme i delova ureaja koji se
ostvaruje pomou ureaja za uzemee;
46) pogonsko uzemee je provodni spoj izmeu nekog dela pogonskog
radnog strujnog kola, vora mree i dr., i uzemivaa. Ono moe biti:
a) direktno ili neposredno, ako osim otpornosti uzemea ne
sadri druge otpornosti;
b) indirektno ili posredno, ako osim otpornosti uzemea sa-
dri jo i omske, induktivne ili kapacitivne otpornosti u kolu uzem-
ea, radi ograniea struje greke;
47) uzemivai su trakasti, ipkasti, cevni i ploasti metalni de-
lovi koji lee u zemi;
48) centralni uzemiva je uzemiva koji ispuava uslove uzem-
ea celokupne mree povrinskog kopa, bez obzira na napon mree;
49) glavni uzemiva je uzemiva koji ispuava uslove uzemea
pri naponu do 1 000 V za mreu jedne transformatorske stanice, koja
predstava jednu galvansku celinu;
50) pomoni uzemiva je uzemiva koji smauje otpor uzemea u
mrei uzemea, i to na isturenim delovima mree, ili predstava
pomono uzemee prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon
greke;
51) dovodi uzemivaa su delovi uzemivaa koji su neizolovani po-
loeni u zemu, a ako su poloeni van zeme ili izolovani u zemi, oni su
delovi provodnika za uzemee;
52) sabirni provodnik za uzemee je provodnik na koji se paralelno
prikuuje vie provodnika za uzemee;
53) instalacija za uzemee je skup uzemivaa, sa provodnicima za
uzemee i sabirnim provodnicima za uzemee;
54) provodnik za uzemee (zemovod) je svaki provodnik koji spaja
delove ureaja koji treba da se uzeme sa uzemivaem, ako je poloen iz-
van zeme ili je izolovan u zemi;
55) otpornost uzemea je zbir otpornosti uzemivaa i otpornosti
provodnika za uzemee;
56) otpornost uzemivaa je prelazna otpornost rasprostiraa
elektrine struje izmeu metalne povrine uzemivaa i zeme;
57) zatitni provodnik je provodnik koji deo ureaja koji se titi
spaja s uzemivaem kod zatitnog uzemea, ili s neutralnim pro-
vodnikom kod nulovaa, ili s naponskom zatitnom sklopkom kod na-
ponskog zatitnog spoja, ili sa zemom kod strujnog zatitnog spoja.
Zatitnim provodnikom, u smislu ovog pravilnika, ne moe pro-
ticati pogonska struja, a egova dimenzija predviena je za struje izjedna-
ea potencijala, i to:
a) za IT sisteme mree struja kod zemospoja, ako se napon
iskuuje kod zemospoja, u protivnom struja dvopolnog kratkog spoja;
b) za TT i TN sisteme mree za maksimalne struje kratkog spoja
koje se oekuju u mrei, a za IT sisteme bez iskuea napona kod
zemospoja za dvopolni kratki spoj;
485
58) neutralni provodnik je provodnik spojen s neutralnom takom
izvora struje, nameen za prolaz pogonske struje izvora napona izmeu
faze i neutralne take;
59) kombinovani neutralni i zatitni provodnik (PEN provodnik) je
jedan jedini provodnik spojen s neutralnom takom izvora struje, a isto-
vremeno je zatitni provodnik i neutralni provodnik;
60) delimino kombinovani zatitni i neutralni provodnik je kom-
binovan neutralni zatitni provodnik na zajednikom delu mree do iz-
vora struje sa odvojenim zatitnim i neutralnim provodnikom na nekom
ogranku mree;
61) direktni dodir je neposredan dodir sa provodnim delovima koji su
u normalnom pogonu pod naponom;
62) indirektni dodir je dodir pristupanih provodnih delova koji
dou pod napon samo u sluaju greke na elektrinoj izolaciji.
lan 3.
Za elektrine ureaje i instalacije rudnika mora se obezbediti:
1) ema napajaa visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona, sa tehnikim podacima;
2) situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki
napon;
3) ema pojedinih niskonaponskih mrea, kao i ema signalnih i do-
javnih ureaja;
4) situacioni plan niskonaponske mree, sa potrebnim tehnikim
podacima;
5) kartoteka elektrinih maina, aparata i ureaja, u pogonu i u
rezervi, koja mora sadrati tehnike podatke o ihovom preuzimau, kon-
trolama, opravkama, godini izrade, mestu upotrebe ili uskladitea;
6) tehnika dokumentacija pojedinih ureaja (maina, transfor-
matora, aparata i dr.) koji slue za vanije objekte (na primer: za bagere,
odlagae, transportne trake, pumpe itd.);
7) podaci o stau prelaznih otpornosti uzemea, dielektrinoj
vrstoi transformatorskih ua i ispitivau zatitnih releja, ije
aurirae mora biti u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
8) podaci o pregledima u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
II. ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE
lan 4.
Dozvoeni naponi kod pojedinih sistema elektrine mree za na-
pajae maina i ureaja su:
1) kod IT sistema:
za mreu sredeg napona do 20 000 V;
za mreu niskog napona do 1 000 V (+ 15%);
za rasvetnu mreu i signalizaciju do 250 V;
2) kod TN sistema:
486
visoki napon - nije dozvoen;
niski napon do 1 000 V.
Sistem mree TT nije dozvoen za strujna kola iznad 25 A.
Za elektrinu vuu dozvoen je napon do 1,5 kV.
Za rune prenosne svetike i dainsko uprvae koje nije stalno po-
loeno dozvoen je napon do 50 V.
Za stalno poloeno dainsko upravae moe se upotrebavati
nazivni napon upravanog ureaja do 500 V, ako ne postoji opasnost od ka-
pacitivnih struja ili struja gubitaka koje bi mogle pomeriti ili grekom
aktivirati dainsko upravae.
Ovim ogranieem nisu obuhvaeni nazivni naponi visokonaponske
mree za dovod energije rudniku ili kopu.
lan 5.
Za sve elektrine ureaje od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigur-
nost pogona i udi moraju biti obezbeene rezerve za dovono napajae
elektrinom energijom.
lan 6.
U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama moraju postojati jasne i lako uoive mogunosti
napajaa za odnosna rasklopna ili razvodna postrojea, preko eme,
oznake i sl.
lan 7.
Pogonska sredstva moraju se posebno zatititi od mehanikih ote-
ea i hemijskog uticaja, kao i od oteea koje mogu prouzrokovati voda
i praina.
lan 8.
Za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojeima, pored bakra,
moe se upotrebavati i aluminijum ako su stezake sabirnica izraene
sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni pro-
vodnici.
lan 9.
elini provodnici za provoee struje mogu se upotrebavati:
1) za povratni provodnik elektrine vue (ine);
2) za zatitni provodnik mree zatitnog uzemea, ali samo
pocinkovani;
3) za specijalne savitive kablove, izdrive na zatezae, kod kojih
su bakarni provodnici mehaniki ojaani elinom icom.
lan 10.
Izolacioni materijal mora biti takav da sigurno izoluje u uslovima
primene i da je otporan na sve uticaje vlage, praine, pravtine, ua,
toplote i dr.
lan 11.
Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebavati samo u
granicama svojih nazivnih vrednosti za koje su ugraeni, s tim to moraju,
487
bez deformacija ili tetnih posledica, izdrati sva naprezaa koja bi na
mestu ugrade mogla prouzrokovati struja kratkog spoja.
U pogledu mehanikih naprezaa prilikom kratkog spoja, sredstva i
ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu
udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugrade.
III. TEHNIKE MERE ZATITE OD DODIRA DELOVA
POD NAPONOM
1. Zatita od direktnog dodira
lan 12.
Instalacije do 1 000 V i iznad 1 000 V moraju pod normalnim uslovima
eksploatacije imati zatitu od direktnog dodira.
Zahtevi iz stava 1. ovog lana ne odnose se na:
1) ograniee napona koji je bezopasan na dodir.
Zatita malim naponom je sprovedena ako je izvor napajaa strujnog
kola izveden kao:
a) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepe-
nom izolacije izmeu primara i sekundara, pri emu primarni napon ne
prelazi 1 000 V, a moe biti izveden, na primer:
fiziki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima:
izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmeu
primarnog i sekundarnog namotaja ili sa uzemenim zaslonom koji odvaja
primarni namotaj od sekundarnog namotaja;
b) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sugurnosni tran-
sformator (npr. motor-generator sa izlovanim namotajima);
v) elektrohemijski izvori ili drugi izvori nezavisni od strujnih
kola veeg napona, npr. agregati ako najvei napon strujnog kola iz odredbe
pod a) ne prelazi 25 V u normalnom pogonu i u sluaju greke zadovoeni
uslovi u pogledu mera zatite od opasnosti elektrinog udara, pod uslo-
vom da je sprovedena jo i zatita od direktnog dodira delova pod napo-
nom;
2) ograniee energije ako akumulirana energija (A) iznosi 20 mJ, a
ukupni elektrini naboj (O) 1 mC;
3) nulti i zatitni provodnik.
lan 13.
Pregrade i kuita, u smislu ovog pravilnika, koriste se za zatitu
od dodira delova elektrinih instalacija koji se nalaze pod naponom.
Minimalni vazduni razmaci izmeu instalacionih provodnika, sa-
birnica i uzemenih delova (pregrade i kuita) moraju odgovarati vred-
nostima datim u tabeli 1 ili tabeli 2.
4
8
8
Tabela 1.
Vazduni razmaci za unutrae instalacije
Tabela 2.
Vazduni razmaci za spone instalacije
Razmaci u tabelama 1 i 2 ne odnose se na fabriki izraena postrojea prema propisima o jugoslovenskim
standardima.
Napomena: Prilikom utvrivaa vrednosti datih u tabelama 1. i 2. uzeta su u obzir odstupaa napona (sistema)
za 20% od nazivnog napona sistema mree. Vrednosti u tabelama mogu predstavati razmake izmeu provodnika
i uzemenih delova kod TN ili TT sistema primenom faznog napona prema zemi.
Za vrednosti u tabelama nisu uzeti u obzir otpornost provodnih staza ni razliiti nivoi napona kao eks-
tremno nepovoni uslovi okoline.
lan 14.
Svi delovi pod naponom moraju biti unutar kuita ili zatieni pregradama koje obezbeuju najmai
stepen mehanike zatite, prema tabeli 3.
Maksimalni nazivni napon (kV) 1 3 6 10 20 30 45 60 110
Minimalni razmaci za instalacije izlo-
ene prenaponima, u mm
40 65 90 115 215 325 520 700 1000
Minimalni razmaci za instalacije zati-
ene od prenapona ili prikuene kablo-
vima, u mm
40 60 70 90 160 270 380 520 950
Maksimalni nazivni napon (kV) 10 20 30 45 60 110 150 220
Minimalni razmaci za instalacije izloene
prenaponima, u mm
150 215 325 520 700 1100 1550 2200
Minimalni razmaci za instalacije zatiene od
prenapona ili prikuene kablovima, u mm
150 160 270 380 520 950 1350 1850
4
8
9
Tabela 3.
Minimalna mehanika zatita od direktnog dodira kuitima ili pregradama
(primeiva samo za delove pod naponom)
gde je: U nazivni linijski napon instalacije;
x Za elektrine pogonske prostore i zatvorene elektrine pogonske prostorije smatra se da je zatita
ekvivalentna IP1X postignuta smetajem izvan dohvata ruke ili postavaem pregrada, reetki, za-
titnih mrea itd.
xx Upotreba prikunica u podu nije iskuena, ali takve prikunice moraju biti pokrivene kad nisu u
upotrebi.
Napon, naizmenini (V) Unutar pogonskih prostora
postrojea
Unutar prostora elektrinih
ureaja
Unutar zatvorenih elektri-
nih pogonskih prostorija
50 < U < 1000 V Kompletna zatita IP2X ili
IP4X za goru povrinu pre-
preke ili kuita u koje se
moe ui. Primeuje se na
uvrene delove kuita
ili pregrade
x x
Delimina zatita IPIX ako je
U < 660 V ili ako se isto-
vremeno dohvativi delovi
razliitog napona nalaze unu-
tar dohvata ruke. Potpuna
zatita IP2X ako je U > 600V
ili IP4X ako je U > 660 V za
goru povrinu prepreke ili
kuita u koje se moe ui
primeuje se na uvrene
delove kuita ili ogradi
x x
Bez zatite IP0X ako je U <
660 V. Delimina zatita
IP0X ako je U > 600 V ili ako se
istovremeno dohvativi
delovi razliitog napona
nalaze unutar dohvata ruke
x x
U > 1000 V Potpuna zatita IP5X unutar
dohvata ruke
Delimina zatita IP2X izvan
dohvata ruke
Potpuna zatita IP5X unutar
dohvata ruke
Delimina zatita
x
IPIX izvan dohvata ruke
Delimina zatita
x
IPIX
490
U sluaju jednosmernog napona, vrednosti iz tabele uveavaju se za 1,5,
odnosno za vrednosti do 1 500 V i iznad 1 500 V.
lan 15.
Pregrade i kuita elektrinih ureaja moraju biti uvreni na
mestu upotrebe.
Pregrade i kuita iz stava 1. ovog lana, prema ihovoj veliini i
rasporedu, moraju biti dovono stabilni i trajni da ispuavaju uslove i
optereea normalnog pogona.
lan 16.
Skidae pregrade ili otvarae kuita ili dela kuita (vrata,
poklopac, prepreka i sl.) smeju se vriti samo pod sledeim uslovima:
1) obaveznom upotrebom kua ili alata;
2) blokadom, kad skidae pregrade ili otvarae kuita bez upo-
trebe kua ili alata uslovava iskuee napona svim delovima iza pre-
grade ili u kuitu koji se mogu dodirnuti. Ponovo stavae pod napon
mora biti mogue samo posle postavaa pregrade ili zatvaraa kuita.
Pri praeu akumulirane energije u kondenzatorima ili sistemu
kablova koji mogu prouzrokovati opasnost od strujnog udara moraju se pred-
uzeti posebne mere;
3) automatskim iskuivaem napona delova pod naponom iza
pregrade ili u kuitu pre mogueg dodira koji moe prouzrokovati ski-
dae pregrade ili otvarae kuita. Ponovo stavae pod napon mora
biti mogue samo posle postavaa pregrade ili zatvaraa kuita;
4) unutraim zaklonom koji se mora postaviti tako da se onemogui
dodir delova pod naponom kad je pregrada skinuta ili kuite otvoreno.
Zaklon mora ispuniti zahteve prema tabeli 1, osim u pogledu
osiguraa i sijalice. Zaklon moe biti privren trajno ili privre-
meno, odnosno postupkom skidaa pregrade ili otvaraa kuita. Zaklon
se sme skinuti samo pomou alata ili kua. Zaklon moe biti zatitni
zatvara koji izvlaeem konektora automatski zaklaa deo konektora
koji ostaje pod naponom;
5) skidae pregrade ili otvarae kuita za osigurae i sijalice
bez upotrebe alata ili kua ili bez iskuea napona sme se vriti
samo ako su istovremeno ispueni sledei uslovi:
a) da postoji druga prepreka unutar skinute pregrade ili otvorenog
kuita koja spreava sluajni dodir sa ostalim delovima pod naponom
koji nisu zatieni drugim merama. Druge prepreke ne smeju da spreavaju
namerno dolaee u kontakt s delovima pod naponom. Skidae druge
prepreke mora biti mogue samo alatom ili kuem;
b) da nazivni napon delova pod naponom iza druge pregrade ne bude
vei od 660 V.
lan 17.
Elektrina izolacija mora biti takva da sprei bilo koji dodir sa
delovima pod naponom.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno prekriveni izolacijom, koja
se moe skinuti samo oteeem.
Kvalitet izolacije mora ispuniti zahteve za odgovarajue
elektrine ureaje.
491
lan 18.
Ako je prostor u kome se kreu lica ograen pregradom koja obezbe-
uje stepen zatite mai od IP2X, udaenost se rauna od ugraene
pregrade i dr., na primer, od zatitne mree ili pregrade za deliminu za-
titu.
lan 19.
Delimina zatita ubacivaem prepreka mora spreiti sluajni do-
dir delova pod naponom.
lan 20.
Zatita od sluajnog dodira u pogonu postavaem prepreke postie
se ako se sluajni dodir s delovima pod naponom spreava pomou pregrade,
poluge i sl., ili se sluajni dodir s delovima pod naponom spreava ako se
delovima pod naponom rukuje npr. pomou zaslona ili zatitne ruke na
osigurau.
lan 21.
Minimalne mere prolaza za rukovae, nadzor i odravae nameene
obezbeeu od direktnog dodira moraju za zatvorena postrojea od-
govarati vrednostima prema tabeli 4.
lan 22.
Prolaz za odravae, nadzor i rukovae mora ispuavati sledee
zahteve:
1) za postrojea nazivnog napona 1 000 V i mae, prolaz za nadzor,
odravae i rukovae duine vee od 20 m mora imati prilaz sa oba kraja;
2) za postrojea nazivnog napona iznad 1 000 V, prolaz za nadzor, odr-
avae i rukovae duine preko 6 m mora imati prilaz sa oba kraja.
Za veoma duge prolaze mora se obezbediti vie prilaza;
3) prilazna vrata moraju biti izvedena tako:
a) da se otvaraju prema spoa;
b) da imaju slobodan prostor izvan vrata najmae 1,5 m
2
, s priblino
jednakom duinom i irinom.
2. Zatita od indirektnog dodira
lan 23.
Zatita od indirektnog dodira u sluaju zemospoja mora biti spro-
vedena za nazivne napone do 1 000 V i iznad 1 000 V, i to:
1) automatskim iskueem izvora napona unutar utvrenih uslova
napona i vremena, ili
2) ogranieem napona greke ispod granine dozvoene vrednosti
kod koje nije zahtevano iskuee napona napajaa.
lan 24.
Svi provodni delovi izloeni dodiru moraju biti spojeni na
zatitni provodnik, a delovi jednog postrojea meusobno povezani radi
izjednaea potencijala.
Pogonsko uzemee sistema mree, ako je sistem uzemen, mora biti
spojeno na uzemiva u neposrednoj blizini transformatora ili gene-
ratora.
4
9
2
Tabela 4.
MINIMALNA IRINA PROLAZA ZA NADZOR, POSLUIVAE I ODRAVAE UNUTRAE INSTALACIJE
(Razmaci u mm)
Mere u mm
Odr. = odravae
Posl. = posluivae
Mak-
simalni

nazivni
napon
(kV)1
Potpuna zatita prema tabeli 3 Delimina zatita ili bez zatite prema zahtevima tabele 3
Visina
ispod
pre-
preke
ili
kuita
Razmak izmeu
prepreke ili
ruki sklopki a
zida
Razmak izmeu
prepreke ili
ruki sklopnih
ureaja
Delovi pod naponom na jednoj strani
sa IP1X ili IP0X zatitom
Delovi pod naponom na obe strane
sa IP1X ili IP0X zatitom
O
d
r
.
P
o
s
l
.
O
d
r
.
P
o
s
l
.
Visina
delova
pod
napo-
nom
iznad
nivoa
poda
Razmak izmeu zida i delova pod
naponom
Prolaz ispred
ploe za upra-
vae
Visina
delova
pod
napo-
nom
iznad
nivoa
poda
Razmak izmeu delova pod naponom i
provodnicima sa obe strane
Slobodan pro-
laz izmeu
upravakih
celina
Odr. Posl. Odravae Posluivae
O
d
r
a
v
a
e
P
o
s
l
u
i
v
a
e
I
p
1
X
I
P
0
X
I
p
1
X
I
P
0
X
O
d
r
.
P
o
s
l
.
I
P
1
X
I
P
0
X
I
p
1
X
I
P
0
X
1 2000 700 700 700 700 2300 10000 1000 1000 700 700 2300 1000 1000 1200 1200 900 1100
3 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1165 1500 800 1000 2500 1330 2000 1530 2200 1000 1200
6 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1190 1500 800 1000 2500 1380 200 1580 2200 1000 1200
10 2000 800 1000 1000 1200 2500 1015 1300 1215 1500 800 1000 2500 1430 2000 1630 2200 1000 1200
20 2000 800 1000 1000 1200 2500 1115 1300 1315 1500 800 1000 2500 1630 2000 1830 2200 1000 1200
30 2000 800 1000 1000 1200 2550 1225 1325 1425 1525 800 1000 2550 1850 2050 2050 1000 1200
45 2000 800 1000 1000 1200 2700 1420 1520 1620 1720 800 1000 2700 2240 2440 2440 2640 1000 1200
60 2000 800 1000 1000 1200 2800 1600 1700 1800 1900 800 1000 2800 2600 2800 2800 3000 1000 1200
110 2000 800 1000 1000 1200 3250 2000 2100 2200 2300 800 1000 3250 3400 3600 3600 3800 1000 1200
493
Ako postoji zatitni provodnik, mora biti posebno uzemen, izvan
uticaja uzemivaa pogonskog uzemea uzemenog sistema mree. Ako
postoje povona mesta za uzemee ili za uzemivae, zatitni pro-
vodnik mora biti na ih prikuen na svim raspoloivim mestima da bi
potencijal zatitnog provodnika u sluaju greke u mrei bio to mai,
odnosno to blii potencijalu zeme.
Zatitni provodnik moe biti i goli elektrini neizolovani pro-
vodnik.
lan 25.
Zatitni ureaj mora automatski iskuiti izvor napona
elektrine instalacije koju titi ako zbog greke u tom delu mree do-
dirni napon ne moe biti odran u bilo kojoj taki instalacije na vred-
nost jednaku ili mau od dozvoenog napona dodira Ud.
Maksimalna vrednost napona dodira sme iznositi:
Ud 50V (efektivna vrednost naizmeninog napona).
Za oteane uslove primene moe se utvrditi i nia vrednost (25V
naizmeninog napona).
lan 26.
Karakteristike zatitnih ureaja ili mera moraju odgovarati:
1) za nazivne napone mree 1000 V, prema slici 1;
2) za nazivne napone mree iznad 1 000 V, prema slici 2.
Za postrojea kod kojih je uestalost greke vea od greke koja se
moe oekivati (npr. kod vlane i provodne okoline) vreme delovaa
zatite ograniava se na 100 ms.
lan 27.
U sistemu mree nazivnog napona do 1 000 V i iznad 1 000 V, ako se
prilikom iskuea zbog greke za vreme trajaa greke od nastanka do
iskuea pojavi napon dodira vei od dozvoenog napona dodira,
iskuee napona na delu mree s grekom mora uslediti u najkraem mo-
guem vremenu (bez kaea).
lan 28.
Pri preduzimau mera zatite od opasnog napona dodira mora se
uzeti u obzir sistem mree u odnosu na uzemee i karakteristike
zatitnih ureaja.
lan 29.
Sistem mrea oznaava se sa dva slova, i to:
1) prvo slovo se odnosi na uzemee izvora napajaa i znai:
T direktan spoj sa zemom u jednoj taki;
I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemi ili jedna
taka spojena sa zemom preko impedanse;
2) drugo slovo se odnosi na uzemee elektrinih ureaja i insta-
lacija i znai:
T direktan elektrini spoj izloenih provodnih delova sa zemom,
nezavisno od uzemea sistema mree;
N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delova sa uzem-
enom takom sistema napajaa (uzemena taka sistema je normalno
neutralna taka).
494
Slika 1
DELOVAE ZATITE OD NAPONA GREKE ZA MREE NAPONA 1 000 V
Slika 2
DELOVAE ZATITE OD NAPONA GREKE ZA MREE IZNAD 1000 V
Sistem mree 1000 V
Maksimalni dozvoeni dodirni
napon i vreme delovaa zatite
Dozvoeni
dodirni napon
(V)
Maks. vreme delo-
vaa zatite
(s)
< 50
50 5
75 1
90 0.5
110 0.2
150 0.1
220 0.05
280 0.03
Sistem mree iznad 1000 V
Maksimalni dozvoeni dodirni
napon i vreme delovaa zatite
Dozvoeni
dodirni
napon(V)
Maks. vreme delo-
vaa zatite(s)
50
80 5
120 1
150 0.5
180 0.4
300 0.1
420 0.05
550 0.03
5.0
(
5
)
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.01
M
a
k
s
i
m
a
l
n
o

d
o
z
v
o
e
n
o

v
r
e
m
e

d
e
l
o
v
a
a

z
a
t
i
t
e
10 20 30 50 100 200 300 500(V)
Dozvoeni dodirni napon (V)
20
10
5.0
(
5
)
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.02
M
a
k
s
i
m
a
l
n
o

d
o
z
v
o
e
n
o

v
r
e
m
e

d
e
l
o
v
a
a

z
a
t
i
t
e
10 20 30 80 100 200 300 500V
495
Tabela 5.
Sistemi mrea i uslovi upotrebe
Oznaka Sistem mree
Zat.
ureaj
Uslovi za upotrebu
PZ
Dozvoeno do
I25A R
z
= ;Ia<Ip;
I
p
Ia = k.I
kzavisi od ta
SZ I
p
p
(~5 A)
TT NZ Up = Ip R
z
U
a
U
d
TN(C
PZ
Struja greke treba
da bude:
Ip= >kII
a
k zavisno od t
a
Napon greke je kod
TNC>TNC/S>TNS>U
a

UN+IpR
N
>
>U+I
p
R
N
>IpR
ZN
TN
(C/S) SZ
Struja greke je
I
p
I
a
( SA)
Ud
Ia
-------
U
3 Rt Rz + ( )
-----------------------------
U
3 Zp
------------------
>
>
496
TN(S)
NZ
Napon greke je uvek
U
g
U
d
IT(Z)
SZ
KI
Struja greke treba
da bude:
I
g
>I
a
; 0,03 A <
<I
a
<1A
U
g
<U/ 3<>Ud
R
z
U
d
Z
T
200 U
I I
C
U Co
za R
i
100
IT(K)
Unutara otpornost KI,
mora biti > 200 U
R
z
;
za R
i
100/V; I
g
=U Co
Granina otpornost
R
i
20/V
Oznaka Sistem mree
Zat.
ureaj
Uslovi za upotrebu
U
3
-------
U
3 Z
T
------------------
Ud
Ig
-------
>
>
497
Oznake u tabeli 5 imaju sledee znaee:
U nazivni napon mree, u V;
U
g
napon usled greke, u V;
R
z
otpornost zatitnog uzemea, u ;
I
a
struja delovaa zatite, u A;
k koeficijent (mnoite) nazivne struje zatitnog elementa, kod
kog se prekida struja u zahtevanom vremenu (ta)
I
g
struja greke, u A;
R otpornost pogonskog uzemea neutralne take transformatora,
u ;
U
N
pad napona na delu zajednikog pogonskog i zatitnog neutralnog
provodnika, u V;
R
N
otpornost neutralnog provodnika, u ;
R
ZN
otpornost zatitnog neutralnog provodnika, u ;
Z
T
impedansa izmeu neutralne take transformatora i uzemea,
u ;
I
c
kapacitivna struja greke, u A;
C
O
kapacitivna provodivnost faze prema zemi, u
-1
;
R
i
elektrina otpornost izolacije prema zemi, u .
Elektrino povezivae odnosi se na elektrino spajae (uz to
mau impdansu) provodnih delova elektrinih ureaja (kuita) na taku
uzemea radi zatvaraa strujnog kola struje greke.
Prema nainu oznaavaa, mogui su sledei sistemi mrea:
1) TN sistem - nulovae;
2) TT sistem zatitno uzemee;
3) IT sistem izolovani sistem.
Zahtevi za pojedine sisteme mrea dati su u tabeli 5, koja je sastavni
deo ovog pravilnika.
lan 30.
U TN sistemima mrea take uzemea sistema (u trofaznim mre-
ama je neutralna taka trofaznog namotaja spojenog u zvezdu) i svi pri-
stupani provdni delovi elektrinih ureaja i instalacija su meusobno
galvanski povezani zatitnim provodnikom. U sluaju greke na izola-
ciji izmeu faznog i zatitnog provodnika, kroz zatitni ureaj protei
e struja kratkog spoja i iskuiti napajae oteenog dela instalacije
ili ureaja, prekidaem struje kratkog spoja.
U sluaju greke (prema pristupanim provodnim delovima
elektrinog ureaja ili uzemea), potencijal zatitnog provodnika i na
ega spojenih pristupanih provodnih delova mora se to mae razli-
kovati od potencijala zeme. Zatitni provodnik mora biti spojen na
vie mesta tako da se ostvari to maa impedansa ukupnog uzemea. Ako
se pojavi greka izmeu faznog provodnika i uzemenih pristupanih pro-
vodivih delova, napon dodira mora biti ogranien.
lan 31.
Svi pristupani delovi metalne konstrukcije ureaja moraju biti
spojeni na mestu pogonskog uzemea sistema mree pomou zatitnog
provodnika.
32
498
lan 32.
Preseci provodnika zatitnih ureaja moraju biti odabrani tako da
prilikom kratkog spoja na bilo kom mestu u mrei izmeu faze i za-
titnog provodnika ili na ega spojenih pristupano provodivih delova
prekidae struje kratkog spoja usledi u vremenu kraem od 5 s. zahtev je
ispuen ako je:
Z
g
x I
z
U
o
gde je:
Z
g
impedansa pete greke;
I
z
struja koja obezbeuje delovae zatite od kratkog spoja krae od
5s, ili u vremenu prema tabelama na slikama 1 i 2;
U
o
fazni napon prema neutraljon taki.
Napomena: 1. U instalacijama vrednost Z
g
moe biti izraunata ili
odreena mereem.
2. Vrednost napona dodira zavisi od napona sistema mree i impe-
danse zatitnog kola, faznog provodnika i impedanse izvora.
Ako zahtev iz stava 1. ovog lana nije ispuen, mora se koristiti
dodatni zatitni provodnik ili odgovarajua mrea uzemea.
lan 33.
Za TN(C) sistem mree (slika 3) zatitni i neutralni provodnik
mogu se koristiti kao kombinovani (zajedniki) provodnik, i to puni pro-
vodnik kod fiksne elektrine instalacije, preseka najmae 10 mm
2
, ako za-
tita od previsokog napona dodira nije izvedena pomou strujne zatite
sklopke.
U instalacijama u kojima je ovaj provodnik sabirnica, on mora biti
izolovan negorivim izolacionim materijalom.
TN(C), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i
zatitna funkcija objediene u jednom provodniku kroz ceo sistem.
Zatitni i neutralni provodnici moraju biti kombinovani u za-
jednikom provodniku u celoj mrei, osim za prikuke potroaa, u kom
sluaju su odvojeni.
Slika 3
POGONSKO
UZEMEE
499
lan 34.
Zatitni provodnik ne sme biti prekinut dok je pod naponom. Pre-
kostrujnim zatitnim ureajem mogue je obuhvatiti i zajedniki provod-
nik samo ako zatitni ureaj istovremeno prekida sve fazne provodnike.
lan 35.
TN(C) S (slika 4), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su
neutralna i zatitna funkcija objediene u jednom provodniku, i to samo
u jednom delu sistema.
Pri izvoeu delimino kombinovanog zatitnog i neutralnog pro-
vodnika, u bilo kojoj taki mree od koje se zatitni i neutralni provod-
nik izvode odvojeno moraju se na tom mestu meusobno spojiti, a od tog
mesta do potroaa izvode se kao odvojeni provodnici.
Neutralni provodnik mora biti izolovan i poloen na isti nain
kao fazni provodnik.
lan 36.
Kroz ceo TN(S) sistem (slika 5) neutralni i zatitni provodnik mo-
raju biti razdvojeni.
Zatitni (Z) i neutralni (N) provodnici odvojeni su u celoj instala-
ciji (5-vodni sistem).
Ako su zatitni i neutralni provodnici poloeni odvojeno u celoj
mrei koja ini jednu galvansku celinu, meusobno se spajaju samo u
neutralnoj taki izvora.
Slika 4
POGONSKO
UZEMEE
32*
500
Neutralni provodnik mora biti u celoj mrei izolovan i poloen
zajedno i na isti nain kao i fazni provodnici.
lan 37.
Zatitni provodnik mora biti uto-zelene boje. U postojeim in-
stalacijama u kojima zatitni provodnik nije uto-zelene boje, mora se, na
poetku i na kraju, kao i na svim prikunim mestima, oznaiti uto-zele-
nom bojom.
Zajedniki zatitni i neutralni provodnik oznava se kao zatitni
provodnik.
Provodnik koji se koristi samo kao neutralni provodnik oznaava se
svetloplavom bojom.
lan 38.
Radi zatite od greke u mrei, moraju se upotrebavati preko-
strujni zatitni ureaji osetivi na preveliku struju (rastavni osigu-
rai ili elektromagnetski okidai ili releji), kao i strujni zatitni
ureaji osetivi na struju greke.
Zatita sistema mree koji sadre zajedniki neutralni i zatitni
provodnik kombinovan u jednom provodniku (TN(C) sistem) mora se sprove-
sti samo zatitnim ureajima osetivim na preveliku struju.
lan 39.
Ako se upotrebi strujni zatitni sklopni ureaj (prekida ili
sklopka), izloeni provodivi delovi ne moraju biti spojeni na zatitni
provodnik ako su spojeni na bilo koji uzemiva ili uzemee ija je
otpornost uzemea takva da pouzdano aktivira strujni zatitni ureaj.
Ako posebni uzemiva ne postoji, izloeni provodni delovi (kui-
ta) moraju biti spojeni na zatitni provodnik na strani izvora energije
strujnog zatitnog ureaja.
Slika 5
POGONSKO
UZEMEE
501
lan 40.
Ako kod TN sistema nazivnog napona do 60 V direktna greka izmeu
faznih provodnika i zeme nije iskuena (npr. potpuno izolovae de-
lova pod naponom), mora se ispuniti sledei uslov:
<
gde je:
R
p
ukupna otpornost uzemene neutralne take (pogonsko uzemee);
R
uz
predviena najnia otpornost uzemea izloenih provodnih de-
lova koji nisu spojeni na zatitni provodnik preko kojih moe
doi do spoja faze na zemi;
U
o
fazni napon;
U
d
dozvoeni napon dodira.
Sve metalne konstrukcije postrojea moraju se spojiti na zatitni
provodnik. Ispod vazdunih vodova mora se postaviti zatita spojena na
zatitni provodnik.
lan 41.
Kod TT sistema mree neutralna taka mree mora biti neposredno
spojena na uzemiva provodnika za uzemee, dozvoenog preseka da ne
umauje struju greke koja kroz ega protie. Pristupani provodni de-
lovi (kuita) moraju se spojiti ili pojedinano ili grupno ili svi
zajedno na jedan uzemiva ili na vie meusobno neuticajnih uzemivaa.
Svi izloeni provodni delovi elektrinih ureaja i instalacija mo-
raju se povezati sa uzmemivaem koji je elektrino nezavisan od uzemi-
vaa pogonskog uzemea (sl. 6). Ovakvih uzemivaa moe biti jedan ili
vie.
lan 42.
Ako se ceo sistem mree nalazi na pokretnom ili prenosivom sred-
stvu metalne konstrukcije, konstrukcija tog sredstva ili postrojea moe
R
p
R
uz
-------- -
U
d
U
o
U
d
-------------------
Slika 6
POGONSKO
UZEMEE
ZATITNO
UZEMEE
502
se koristiti kao vod za uzemee ako ini galvansku celinu, na koje moraju
biti prikuena sva prikuena mesta elektrinih ureaja.
U sluaju greke izmeu faznog provodnika i provodnog dela izlo-
enog dodiru, napon dodira ne sme prei dozvoene granice.
lan 43.
Ako se koristi neutralni provodnik, on mora biti poloen i izolo-
van kao i fazni provodnik.
lan 44.
Svi pristupani provodni delovi elektrine opreme zatieni
zatitnim ureajima moraju biti meusobno povezani i spojeni pomou
zatitnog provodnika na zajedniki uzemiva.
Ako je nekoliko zatitnih ureaja u nizu, zahtevi iz stava 1. ovog
lana odnose se na svaku grupu provodnih delova izloenih dodiru, zati-
enih tim zatitnim ureajima.
Razliiti pristupani provodni delovi (kuita) koji istovremeno
mogu biti dodirnuti moraju biti spojeni na zajedniki uzemiva.
Uslovi delovaa zatite smatraju se ispueni ako je:
I
z
x R
z
U
d
gde je:
I
z
- struja koja obezbeuje pouzdano delovae zatite i iskuee
zatitne sklopne naprave unutar odreenog vremena za predvieni napon
dodira. Ako je koriena strujna zatitna sklopka, struja I
z
odgovara
nazivnoj struji delovaa zatitnog ureaja, odnosno struji podeene
osetivosti zatite;
U
d
predvieni maksimalni dozvoeni napon dodira za dati sluaj,
zavisno od vremena delovaa zatite;
R
z
otpornost uzemea (odnosno uzemivaa) delova izloenih do-
diru.
lan 45.
Radi zatite od greke u mrei moraju se upotrebiti:
1) prekostrujni zatitni ureaji osetivi na preveliku struju
(topivi osigurai, elektromagnetski releji ili okidai);
2) strujni zatitni ureaji osetivi na struju greke;
3) naponski zatitni ureaji osetivi na preveliki napon greke
(naponski zatitni prekida).
lan 46.
Kod IT sistema neutralna taka izvora snage izolovana je od zeme
ili je posebno uzemena preko impedanse, a provodni delovi izloeni do-
diru (kuita) spojeni su na jedan uzemiva ili vie uzemivaa ili po-
jedinano, ili grupno, ili je spojeno vie meu sobom neuticajnih
uzemivaa.
Ako nastane jedna greka na izolaciji i ako je struja greke preko
provodnih delova izloenih dodiru dovono mala i otpornost uzemea
takva da ne dosegne dozvoeni napon dodira, ne mora doi do iskuea
503
izvora. Mere za otklaae nastale greke na izolaciji moraju biti predu-
zete neposredno posle greke kako bi se onemoguila pojava dve istovre-
mene greke (zemospoja) koje prouzrokuju kratki spoj.
Sistem u kome izvor napajaa TN ili TT sadri impedansu izmeu ne-
utralne take i zeme radi ograniea struje greke na veoma malu vred-
nost (reda veliine kapacitivnih struja kod izolovane neutralne take)
zadovoava i definiciju IT sistema, pa se takvim i smatra (sl. 7, 8 i 9).
lan 47.
Neutralna taka sistema (taka uzemea sistema) moe biti izolo-
vana od zeme ili posredno uzemena preko impedanse. Upotreba vetake
neutralne take je dozvoena, na primer, radi smaea prenapona ili
oscilacija.
Slika 7
POGONSKO
UZEMEE
IMPEDANSA ZA
UZEMEE
Z
E
R
S
T
Slika 8
POGONSKO
UZEMEE
IMPEDANSA ZA
UZEMEE
Z
E
ZATITNO
UZEMEE
R
S
T
504
lan 48.
Ako se kod IT sistema koristi neutralni provodnik, on mora biti
izolovan i poloen kao i fazni provodnik. Preko neutralnog provodnika
se ne sme napajati potroa ako mu je nameena funkcija zatite, odnosno
ako ini deo strujnog kola zatite.
lan 49.
Ukupna otpornost uzemea R
z
() svih provodnih delova izloenih
dodiru, spojenih pomou zatitnog provodnika na uzemiva, mora ispu-
avati sledei uslov:
I
g
x R
z
U
d
gde je
I
g
struja greke u sluaju prve greke izmeu faznog provodnika i
provodnog dela izloenog dodiru (zemospoja). Vrednost struje I
g
je rezultat kapacitivne i radne otpornosti izolacije mree i uku-
pnog otpora uzemea elektrine instalacije (A).
U
d
predvieni dozvoeni napon dodira (V).
lan 50.
a) Zemospoj (spoj faze i uzemenih delova).
Ako napon dodira pree dozvoenu granicu, zatitni ureaj mora is-
kuiti napon izvora. Ako napon greke ne dostigne predvieni dozvo-
eni napon dodira, napon izvora se ne iskuuje:
1) ako se trenutno moe iskuiti napon izvora u sluaju sledee
greke zemospoja na drugoj fazi (faza-zema-faza);
2) ako mreni kontrolnik pokazuje i signalizira pojavu prve greke
zemospoja prema provodnim delovima izloenim dodiru, pomou opti-
kog i akustikog signala koji ukazuje na potrebu otklaaa greke bez od-
lagaa. Pri tom kontrolnik ili kombinacija sistema zatite mora biti
izvedena tako da omoguuje selekciju greke radi iskuea samo otee-
nog ogranka;
3) ako se kod prenosnih i pokretnih ureaja (na primer: samohodnih
postrojea) i sistema mree prema slici 8 pogon moe obustaviti odmah
posle prve greke, uzimajui u obzir praktine uslove i stepen opasnosti.
b) Faza zema faza (kratki spoj kao posledica dva zemospoja)
Posle pojave prvog zemospoja zatitni ureaj mora iskuiti na-
pon pri pojavi drugog zemospoja. Uslovi zatite su jednaki kao za sisteme
mree TN ili TT, zavisno od toga da li su provodni delovi izloeni do-
diru meusobno povezani zatitnim provodnikom.
Upotreba mrenog kontrolnika ili odgovarajue kombinacije za
zatitu od zemospoja je obavezna.
lan 51.
Dozvoena je upotreba sledeih zatitnih ureaja:
1) mrenog kontrolnika za trajnu kontrolu izolacije mree sa dvo-
stepenim delovaem (slika 9), koji:
505
daje optiku i/ili akustiku signalizaciju kod opadaa izolacije
(zemospoja ispod 50 /V i napon greke maeg od dozvoenog napona do-
dira;
iskuuje napon izvora kod zemospoja za napon greke > U
d
uz
optiku signalizaciju greke;
2) ureaja za zatitu od zemospoja;
3) prekostrujnih zatitnih ureaja osetivih na preveliku struju
(topivi osigurai, elektromagnetski releji i okidai);
3) prekostrujnih zatitnih ureaja osetivih na preveliku struju
(topivi osigurai, elektromagnetski releji i okidai);
4) strujnih zatitnih ureaja osetivih na struju greke;
5) naponskih zatitnih ureaja (samo kod specijalnih primena)
osetivih na preveliki napon greke na provodnim delovima izloenim
dodiru.
lan 52.
Svaka mrea napajaa iz posebnog transformatora mora imati
najmae jedan glavni uzemiva preko koga je uzemena mrea zatitnog
uzemea. Ako se vie TS nalazi u neposrednoj blizini, za ih se moe ko-
ristiti jedan zajedniki glavni uzemiva.
Sve mree zatitnih uzemea u jednom sistemu etaa kopa rudnika
moraju biti galvanski spojene u optu mreu zatitnog uzemea kopa, na
koju mora biti spojen i centralni uzemiva. Centralni uzemiva mora
ispuavati uslove visokonaponske mree kojoj pripada. Ako se glavnim
uzenmivaem obezbede potrebni zahtevi centralnog uzemivaa, nije
neophodno povezivati glavne uzemivae sa centralnim.
lan 53.
Glavni i centralni uzemivai postavaju se na mesta koja obezbe-
uju najnii otpor uzemivaa. Centralni uzemivai moraju se ukopati u
Slika 9
UZEMEE
MRENI
KONTROLNIK
506
vlanu zemu odvodnih kanala u kojima se stalno sakupa voda ili u vodo-
sabirnike pumpnih stanica. Kod suvih kopova centralni uzemiva moe
se postaviti i van kopa.
lan 54.
Ako se jednim glavnim ili centrlanim uzemivaem ne moe is-
puniti zahtev u pogledu otpornosti uzemivaa ili u pogledu zatitnog
voda, u svaku mreu zatitnog uzemea postavaju se pomoni uzemi-
vai, i to na najisturenijim mestima mree.
lan 55.
Pri izraunavau maksimalno dozvoene otpornosti uzemea za
mreu zatitnog uzemea, mora biti ispuen zahtev sistema niskona-
ponske mree svake pojedine transformatorske stanice, iskuujui pri
tom uticaj centrlanog uzemivaa.
lan 56.
Maksimalno dozvoena otpornost centralnog uzemea mora od-
govarati celokupnoj mrei napona od 1 000 V i vie, koja ini jednu gal-
vansku celinu i moe sadrati jedan ili vie uzemivaa, smetenih na
podruju te mree i spojenih sa optom mreom uzemea na kopu.
lan 57.
Uzemivai se moraju izvesti tako da budu zatieni od korozije i
elektrolitikog nagrizaa. Debina zida uzemivaa, bez obzira na to
kakvog je oblika, ne sme biti maa od 3 mm.
Spoj zatitnih provodnika sa uzemivaima mora biti pristupaan,
vidiv i rastaviv, radi merea prelaznog otpora. Uzemivai se moraju
osigurati od oteea prilikom iea rupa (npr. zatitnim slojem
unka).
Za spajae glavnih i centralnih uzemivaa bakarni zatitni pro-
vodnik mora imati presek od najmae 50 mm
2
, a provodnik od pocinkovane
eline trake od najmae 100 mm
2
, pri emu traka ne sme biti taa od 3
mm.
lan 58.
Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao
povratni vod vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnici
ni onda kad su uzemeni, osim ureaja ili delova instalacija zatienih
posebnim napravama, tzv. kontrolnicima koji zatiuju instalaciju od
kvara ili oteea.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na zatitni provodnik koji
je deo strujnog kola za signalizaciju, telekomunikacije i sl., ako napon
izvora nije vei od 24 V.
lan 59.
U prostorijama u kojima je nazivni napon ispod 1 000 V, kao zatitni
provodnik mora se koristiti poseban provodnik u kablu koji se vidivo
razlikuje od ostalih provodnika u kablu.
507
Boja zatitnog provodnika je uto-zelena.
Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 16 mm
2
mora biti
najmae jednak preseku radnih ila, a kod veih preseka mora iznositi
najmae polovinu preseka faznih provodnika.
Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom i nosee ue moe
se koristiti kao zatitni provodnik ako lei u zajednikom omotau sa
ostalim provodnicima i ako egova provodivost odgovara potrebnoj pro-
vodivosti zatitnog provodnika.
Ako struja zemospoja nije vea od 10 A kod IT sistema mree sa ogra-
nienom strujom zemospoja i ako je, saglasno lanu 50. ovog pravilnika,
onemoguena pojava struje kratkog spoja preko zatitnog provodnika (dvo-
struki zemospoj), presek zatitnog provodnika za sve preseke faznih
provodnika iznad 10 mm
2
moe iznositi 10 mm
2
.
lan 60.
Ako se zatitnim ureajem zemospoja iskuuje napon izvora u pro-
storijama u kojima je napon od 1 000 V i vie, kao zatitni provodnik mogu
se koristiti metalni plat i metalni oplet kabla.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebavati kao zatitni pro-
vodnik ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije izveden tako
da su svi elementi metalnog opleta sigurno i vrsto galvanski povezani.
Ako nije ispuen uslov iz stava 2. ovog lana, zatitni provodnik
mora leati u zajednikom kablovskom omotu, a egov presek mora od-
govarati zahtevu iz stava 1. ovog lana.
Ako se metalni oplet ili plat koristi kao zatitni provodnik,
mora se prilikom spajaa premostiti sigurnim spojem kojim se i metalno
telo spojke povezuje sa zatitnim provodnikom.
lan 61.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni
provodnik mora imati presek koji je jednak preseku provodnika koji vodi
najveu struju. Ako se kao zatitni provodnik umesto bakra koristi neki
drugi materijal, egov presek mora biti po elektrinoj provodivosti
jednak zahtevanom preseku bakarnog provodnika.
lan 62.
Ako zatitni provodnik lei u zajednikom omotau kabla sa osta-
lim provodnicima, i kuite elektrinog ureaja moe initi deo
zatitnog provodnika. U tom sluaju, u kuitu prikunog ormania
mora biti posebna stezaka za prikuak zatitnog provodnika i kui-
ta. Deo zatitnog provodnika mogu initi i dva meusobno sastavena
kuita kad se ihovim sastavaem ostvaruje siguran i dobar elek-
trini spoj meu ima preko obraenih povrina sa osiguranim vijanim
meusobnim spojem.
Ako se kao deo zatitnog provodnika koristi vie od dva sastavena
kuita ili ako meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini spoj,
508
kuita se meusobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje sig-
uran i trajan elektrini spoj meu ima.
lan 63.
U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri-
nim pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama
izvan tih prostorija, zatitni provodnik moe se polagati i odvojeno od
kablova.
Zatitni vod od bakra iz stava 1. ovog lana mora imati minimalni
presek od 25 mm
2
. Umesto bakarnog provodnika moe se upotrebavati i
pocinkovana elina traka, koja mora biti najmae 2,5 mm debela i 25 mm
iroka. Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog
oteea i spojen sa mreom zatitnog uzemea tako da je onemogueno
elektrolitsko razarae spoja. Zatitni provodnk mora biti poloen
tako da se moe lako nadzirati i odravati.
Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih po-
gonskih sredstava moraju se spajati paralelno sa zatitnim provodnikom i
on ne sme predstavati deo spoeg zatitnog provodnika. Kuita mogu
biti deo zatitnog provodnika samo kod prelaza od sponog zatitnog
provodnika na zatitni provodnik u kablu. U tom sluaju spona stezaka
za uzemee mora biti na istom delu kuita na kojem je i stezaka za uze-
mee u kuitu. Odvojeno polagae zatitnog provodnika nije dozvo-
eno kod pokretnih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja.
lan 64.
Kod zatitnih provodnika nije dozvoeno upotrebavati nikakve
prekostrujne zatitnike, osigurae i sl.
Sklopke, utikake naprave i sl. koje prekidaju zatitni provodnik
mogu se koristiti samo ako su izraene tako da prekidaem zatitnog pro-
vodnika, ili istovremeno, sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u
pogonu pod naponom.
lan 65.
Svi pristupani provodni delovi mehanike zatite elektrinih
postrojea koji usled oteea mogu doi pod napon, moraju biti spojeni
sa zatitnim provodnikom vrstim i provodnim spojem.
U provodne delove iz stava 1. ovog lana spadaju i metalni opleti i
platovi kablova i provodnika, gori i doi delovi metalnih spojki, kao
i metalni delovi drugih neelektrinih ureaja koji su u blizini elektri-
nih ureaja, osim metalnih struktura koje ine galvansku celinu, ako su
bilo gde uzemeni (transporteri, cevovodi itd.).
IV. ZATITA OD PREOPTEREEA I KRATKOG SPOJA
lan 66.
Elektrini uraji i instalacije moraju biti zatieni od nedo-
zvoenog preoptereea i kratkog spoja u skladu sa namenom i zatitom
ureaja i vodova kojim se napajaju.
509
lan 67.
U sluaju nedozvoenog preoptereea, elektrini ureaji i vodovi
pod naponom moraju biti zatieni jednim zatitnim elementom ili sa
vie zatitnih elemenata za automatsko iskuee izvora napona.
lan 68.
Zatita iz lana 66. ovog pravilnika postie se upotrebom jednog od
sledeih zatitnih ureaja:
1) rasklopnog zatitnog ureaja za zatitu od preoptereea i krat-
kog spoja, koji mora odgovarati naponu i biti sposoban za prekidae bilo
koje struje, ukuujui i predvienu maksimalnu struju kratkog spoja na
mestu na koje je sklopni ureaj postaven. Kao rasklopni ureaji mogu se
koristiti zatitni prekida, topivi osigurai za preoptereee i
kratki spoj i zatitni prekidai u kombinaciji sa osiguraima;
Upotreba zatitnih rasklopnih ureaja ija je rasklopna struja maa
od predviene maksimalne struje kratkog spoja na mestu ugrade mogua je
ako su ispueni uslovi iz lana 80. ovog pravilnika;
2) zatitnih rasklopnih ureaja samo za zatitu od preoptereea,
ija je karakteristika delovaa obrnuti odnos vremena i struje i ija je
rasklopna struja ispod predviene struje kratkog spoja. Kao rasklopni ure-
aj mogu se koristiti zatitne sklopke;
3) zatitnih rasklopnih ureaja samo za zatitu od kratkog spoja,
koji se mogu instalirati samo ako je zatita od preoptereea postignuta
na drugi nain. Ovakvi rasklopni ureaji moraju odgovarati nazivnom
naponu i biti sposobni da prekinu bilo koju struju kratkog spoja.
Takvi zatitni rasklopni ureaji mogu biti: zatitni prekidai i
topivi osigurai.
lan 69.
Vodovi i kablovi moraju imati zatitni ureaj koji automatski pre-
kida sve struje preoptereea koje teku provodnicima pre nego to prou-
zrokuju granine nadtemperature, i to u dodiru sa izolacijom, kod spojeva
stezaki i u neposrednoj okolini provodnika, osim u sluajevima iz stava
3. ovog lana.
Elektrini ureaji i postrojea koji mogu prouzrokovati preoptere-
ee ili biti preoptereeni, moraju se zatititi zatitnim i sklopnim
ureajem za automatsko iskuee izvora napajaa.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primeuju se na ureaje ije bi neoe-
kivano iskuee napona moglo ugroziti ude ili prouzrokovati tete,
odnosno ugroziti mehanika, tehnoloka ili elektrina postrojea. Ta-
kvi sluajevi mogu nastati, na primer:
strujna kola pobude naizmeninih i jednosmernih maina;
elektromagneti za dizae i koee;
pumpe za protivpoarnu zatitu i odvodavae;
elevatori (u nekim sluajevima primene);
dizalice (u nekim sluajevima primene);
510
posebne hidrauline pumpe;
glavni pogon otkopne maine;
neke transportne trake;
neka strujna kola za prekidae struje;
signalizacija i osvetee za nudu.
Zatita optereea moe biti postignuta dodatnim ogranieem
struje do dozvoene veliine i trajaa.
Upotreba zajednike zatite optereea za elektrini ureaj i pri-
kueni vod pod naponom je dozvoena.
lan 70.
Vrednosti podeavaa zatite ureaja i vodova od preoptereea
su:
1) nazivna veliina struje podeavaa zatite od preoptereea (I
n
)
ne sme biti vea od maksimalno dozvoene struje provodnika. Kod podesi-
vih ureaja nazivna struja zatite (I
n
) smatra se stvarno podeenom vred-
nou;
2) kod zatitnih prekidaa struje podeena zatita mora od-
govarati uslovima dozvoene trajne struje;
3) veliina nazivne struje osiguraa mora biti prilagoena karakte-
ristikama primeenog osiguraa i odabrana tako da pri svim odnosima
struje i vremena delovaa zatite budu u skladu s odredbom lana 69. ovog
pravilnika;
4) veliina nazivne struje podeene zatite termiki osetiv
zatitnih ureaja (bimetala) mora biti prilagoena karakteristici de-
lovaa ureaja tako da kod svih odnosa struje i vremena delovaa zatita
bude u skladu sa lanom 69. ovog pravilnika;
5) zatita paralelno spojenih provodnika zajednikim zatitnim
ureajem mora biti podeena na zbir dozvoenih struja pojedinih pro-
vodnika ako su elektrine karakteristike paralelno spojenih provodnika
jednake (materijal provodnika, izolacija, nain polagaa, duina i pre-
sek) i ako ti provodnici nemaju nikakvih ogranaka po svojoj duini kojoj je
nameena zatita.
lan 71.
Osigurai za zatitu opreme i pripadajuih vodova od preoptere-
ea moraju biti postaveni u instalaciji na mestu svake promene struje
izazvane smaeem preseka provodnika ili materijalom provodnika ili
izolacijskim materijalom ili nainom polagaa, osim pod uslovima nave-
denim u lanu 69. stav 3. ovog pravilnika i kad zatita od preoptereea
provodnika vee dozvoene struje zatiuje i provodnik mae dozvoene
struje.
Alternativna zatita od preoptereea moe biti postavena u
bilo kojoj taki po duini polagaa voda ako se pomou e titi svaki
deo voda u kome se mea presek, materijal provodnika, vrsta izolacije, iz-
rada i nain ili mesto polagaa instalacije i ako su provodnici zati-
511
eni od struje kratkog spoja u skladu s odredbama lana 74. ovog pravilnika
(da u vodu nema ogranaka po celoj duini).
Zatita iz stava 2. ovog lana moe izostati ako duina poloenog
voda nije vea od 3 m, ako na emu nema ogranaka provodnika, ako je tako
izveden da umauje, pod uslovima oekivane upotrebe, opasnost optereea
usled greke, ako nije poloen u blizini zapaivog materijala i ako ne
ugroava osobe.
lan 72.
Automatsko iskuee napona izvora prilikom nastanka struje krat-
kog spoja mora biti takvo da zatitni ureaj obezbedi prekidae struje
koja tee u strujnom kolu provodnika pre nego to uveana struja bude
uzrok opasnosti zbog termikog ili mehanikog delovaa u provodnicima,
mainima ili elektrinim ureajima.
lan 73.
Oekivane vrednosti maksimalnih i minimalnih struja kratkog spoja
u instalaciji moraju se utvrditi odgovarajuim proraunom, mrenim ana-
lizatorom i mereem u instalaciji.
Prilikom prorauna maksimalne struje kratkog spoja mora se ko-
ristiti mrea konfiguracije koja daje minimalne impedanse, a izraunata
vrednost uz nazivni napon uveava se za 10%.
Prilikom prorauna minimalne struje kratkog spoja mora se ko-
ristiti mrea konfiguracije koja daje maksimalne impedanse, a izrau-
nata vrednost smauje se za 20%.
Za postavae zatitnog ureaja na napojnoj strani potroake
mree moraju se obezbediti sledei podaci:
1) maksimalna vrna vrednost udarne struje kratkog spoja radi dina-
mikih i mehanikih naprezaa strujom kratkog spoja;
2) maksimalna struja kratkog spoja radi dimenzioniraa struje pre-
kidaa zatitnih sklopnih ureaja;
3) minimalna struja kratkog spoja radi pouzdanog delovaa za-
titnih ureaja protiv kratkog spoja.
lan 74.
Svaki rakslopni ureaj za zatitu od kratkog spoja mora ispuniti
sledee zahteve:
1) rasklopni ureaj ili struja prekidaa mora zadovoiti nazivni
napon i oekivane vrednosti maksimalne struje kratkog spoja na mestu po-
stavaa. Maa rasklopna struja, odnosno rasklopna snaga dozvoena je na
strani napajaa ako je postaven drugi zatitni rasklopni ureaj koji
ima traenu rasklopnu snagu. U tom sluaju karakteristike oba ureaja mo-
raju biti tako usaglaene da energija koja prolazi kroz zatitni
rasklopni ureaj na strani napajaa ne prelazi vrednost koju podnosi
zatitni rasklopni ureaj na strani potroe i prikueni vodovi koji
se tite;
512
2) sve struje kratkog spoja u bilo kojoj taki instalacije moraju biti
prekinute u vremenu koje ne prelazi dozvoeno vreme iz stava 2. ovog
lana.
Dozvoeno zagrevae pri kratkom spoju
Dozvoena temperatura u odnosu na primenu izolacije ograniava
trajae kratkog spoja od 0,2 w do 5 w, to zavisi od vrste provodnika i
kablova. Vrednosti dozvoenih temperatura pri kratkom spoju za razne ma-
terijale date su u tabeli 5a.
Tabela 5a.
Pod pretpostavkom adijabatskog zagrevaa uz poetnu temperaturu,
maksimalno dozvoena pogonska temperatura za normalan rad i vreme po-
trebno da sturja kratkog spoja prouzrokuje granine temperature izrauna-
vaju se prema izrazu:
gde je:
t vreme, u s;
A presek provodnika, u mm
2
;
I efektivna vrednost struje kratkog spoja, u amperima;
k koeficijent (faktor), ija vrednost zavisi od vrste provodnika i
izolacije i data je u tabeli 5a.
lan 75.
Ureaj za zatitu od struje kratkog spoja mora biti postaven na
mestima na kojima je smaen presek provodnika ili drugih promena karak-
teristike prema lanu 74. stav 1. ta. 1. i 2. ovog pravilnika.
Ureaj za zatitu od struje kratkog spoja ne mora se postaviti na
mestima smaea preseka provodnika ili drugih promena ako su istovre-
meno zadovoeni sledei uslovi:
1) ureaji za zatitu postaveni na strani izvora energije na ijem
ogranku se mea presek ili ima drugih promena iz lana 74. ovog pra-
vilnika moraju imati takve karakteristike da zatiuju ceo vod u vremenu
delovaa zatite;
Vrsta materijala za
izolaciju
Radna
temperatura
S
Maksimalna
temperatura
kratkog
spoja S
Faktor k
Kada je provodnik
Bakar Aluminijum
Polovinil-hlorid (R) 70 160 115 75
Umreena poliet. (X) 90 250 142 93
Etilen-propilen (Er) 90 250 142 93
Prirodna guma (G) 60 200 140 92
Silikon guma (Si) 125 250 123 80
Butil guma (V) 90 220 130 85
Impreg. papir (Ip) 85 200 125 81
t k
A
I
----
=
513
2) duina ogranka provodnika preseka S2 postavenog na strani
potroe od mesta gde se presek provodnika smauje ne sme prei vrednost
odreenog dijagrama na slici 10, u odgovarajuoj razmeri.
gde je:
MB L1, maksimalna duina provodnika preseka S1 zatienog
zatitnim ureajem u taki M;
MC L2, maksimalna duina provodnika preseka S2 zatienog
zatitnim ureajem u taki M.
Maksimalna dozvoena duina ogranka od take O preseka S2, zati-
enog od kratkog spoja zatitnim ureajem u taki M odreuje udaenost
OB.
Duine L1 i L2 utvruju se na odgovarajui nain, s obzirom na
nazivni napon, impedansu izvora, parametre provodnika kablova i karakte-
ristike zatitnog ureaja.
Zatitni ureaj protiv kratkog spoja ne mora se postaviti u slede-
im sluajevima:
kad je kabl duine do 3 m poloen tako da nije izloen oteeu;
kod mernih strujnih kola u kojima neoekivano iskuee napona
napajaa moe prouzrokovati vee opasnosti od kratkog spoja.
lan 76.
Kod zatitnih ureaja pouzdanost aktiviraa zatite od kratkog
spoja utvruje se na bazi elektromagnetskog delovaa struje kratkog spoja
tako da je minimalna struja kratkog spoja koja se oekuje najmae za 1,25 do
1,5 puta vea od podeene struje zatite, pri emu vreme delovaa
zatite zavisi od zatitnog ureaja i podeenosti vremena delovaa.
Kod topivih osiguraa pouzdanost aktiviraa zatite od kratkog
spoja utvruje se minimalnom strujom kratkog spoja pri kojoj odgovarajue
vreme delovaa prema karakteristici osiguraa znai i vreme delovaa
zatite od kratkog spoja.
Slika 10
M
O
V
L
1
(S
1
)
L
2
(S
2
)
V
C
33
514
lan 77.
Ureaj za zatitu od preotereea ija je mo prekidaa struje krat-
kog spoja pri nazivnom naponu jednaka ili vea od vrednosti oekivane
stuje kratkog spoja na mestu na kome je postaven, moe se smatrati i za-
titom od kratkog spoja provodnika od te take do potroaa.
lan 78.
Karakteristike zatitnih rasklopnih ureaja moraju biti usagla-
ene tako da energija koja protie rasklopnim ureajem za zatitu od
struje kratkog spoja ne pree vrednost koju moe podneti, bez oteea,
rasklopni ureaj za zatitu od preoptereea.
lan 79.
Smatra se da su provodnici koji napajaju samo trajno prikuene
ureaje odgovarajue zatieni od prekomerne struje ako potroa ne
moe lako povui veu struju od dozvoene struje optereea prikue-
nih provodnika i ako su ispueni zahtevi iz lana 71. ovog pravilnika.
lan 80.
Kod provodnika koji se napaja iz izvora koji ne daje struju veu od
dozvoenog opterea provodnika (npr. neke vrste transformatora,
transformatori za zavarivae, termo-elektrino generirane energije,
neki elektrohemijski izvori itd.) zatita od preoptereea i kratkog
spoja nije obavezna.
V. POSEBNI ZAHTEVI ZA ELEKTRINE UREAJE
lan 81.
Eleketrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravai i
akumulatori moraju biti zatieni od prodora stranih tela, praine i
vode, u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima za zatitu
elektrine opreme.
Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravai i
akumulatiri moraju biti obezbeeni od mehanikih oteea i imati od-
govarajue hlaee.
Prilikom ugrade elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom
okoline veom od nazivne temperature potrebno je smaiti pogonsko opte-
reee na odgovarajuu vrednost, prema uputstvu proizvoaa.
lan 82.
Elektrine maine na radilitima (za otkopavae i pripremu) i na
mestima koja su izloena mehanikim oteeima moraju biti otporne
prema mehanikim oteeima i potresima.
Svaka elektrina maina mora biti preko odgovarajueg rasklopnog
aparata, prikuena i zatiena od preoptereea i kratkog spoja.
Ako se maina napaja savitivim kablom, kabl se mora uvesti u pri-
kuni ormani kroz odgovarajuu uvodnicu koja spreava da se kabl pre-
otro savija ili oteuje.
515
lan 83.
Transformatori predvieni za montau na kopu moraju biti zatvo-
reni i izvedeni tako da odgovaraju uslovima upotrebe (npr. moraju biti za-
tieni od potresa). Ovaj zahtev se ne odnosi na transformatore u
zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.
Transformatori sa naponom veim od 50 V na goroj naponskoj strani
moraju biti izraeni tako da se mogu iskuiti pod optereeem i ostati
u beznaponskom stau.
Ureaj za iskuee ne sme biti udaen od transformatora vie od
100 m. U sluaju opasnosti, iskuee moe biti i dainsko, osim za
merne naponske transformatore.
Transformatori snage iznad 630 KVA moraju biti zatieni na gor-
oj ili dooj napojnoj strani zatitnim prekidaima.
lan 84.
Transformatori za napajae kola: signalizacije, upravaa, dojave i
malog napona moraju biti izvedeni tako da ne moe doi do preskoka gor-
eg napona na namotaj doeg napona.
lan 85.
Kondenzatori snage mogu se puniti samo nezapaivim sredstivma ija
je upotreba dozvoena u zatvorenim prostorijama.
Kondenzatori se smeju upotrebavati samo ako ihova struja pra-
ea ne utie na strujna kola zatitnog ureaja.
lan 86.
U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora mora se auto-
matski prilagoditi jalovoj struji.
lan 87.
Kondenzatori snage moraju biti prikueni tako da se posle
iskuea bezopasno isprazne. Bezopasno praee nee biti postignuto
ako se kod jednog kompenziranog motora iskueem motora ne zaustavi
rotor (na primer. kod viemotornog pogona).
Sklopni aparat za kondenzator snage mora odgovarati zahtevima od-
reenim u uputstvu proizvoaa kondenzatora.
lan 88.
Kod stalnih akumulatorskih baterija pojedine elije moraju biti
izolovane prema okviru, a okvir prema zemi. U tu svrhu mogu se upo-
trebavati samo izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju pro-
vodivi.
lan 89.
Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikunih orman-
ia moraju biti konstruisana tako da odgovaraju uslovima rada i da su za-
tiena od dodira delova pod naponom i prodora stranih tela, praine i
33*
516
vode, u skladu sa propisima o jugoslovenskim standardima za zatitu
elektrine opreme.
Rasklopni aparati moraju da budu obezbeeni od mehanikog ote-
ea, da imaju odgovarajue hlaee i da su elektriki zatieni od pre-
optereea i kratkih spojeva.
lan 90.
Svako sklopno ili razvodno postrojee, bez obzira na to da li se
sastoji od jednog ili vie aparata, mora imati rastavaku napravu, odno-
sno rasklopni aparat, ili vie ih, pomou kojih se moe sigurno odvo-
jiti od napona radi izvoea radova (ili intervencija). Za rasklopne i
razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj blizini radilita u sva-
kom dovodu mora biti predviena jedna rastavaka naprava.
Svaki rasklopni i razvodni ureaj koji prati radilite meajui,
po potrebi, mesto, ako ima vie od tri odvoda, mora imati u blizini radi-
lita (ne dae od 50 m) na dovodu rasklopni aparat kojim se moe isku-
iti i odvojiti od napona pod teretom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na upravake, signalne i
dojavne strujne krugove (strujna kola), koji u ciu upravaa, signali-
zacije i dojave dolaze iz drugih postrojea i koji moraju biti posebno
obeleeni.
lan 91.
Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona od
1000 V i vie, koji se nalaze van zatovrenih elektrinih pogonskih
prostorija, rastavai u dovodu moraju biti blokirani prekidaem iza
sebe, osim uinskih rastavaa i rastavnih sklopki.
Prekidai, rastavne sklopke i topivi osigurai nazivnog napona od
1000 V i vie moraju imati i rastava koji omoguava beznaponsko stae,
osim kod:
1) izvlaivih sklopki i prekidaa, koji se izvlaeem odvajaju od
napona;
2) topivih osiguraa ispred naponskih transformatora do granine
snage od 1000 VA.
lan 92.
Rasklopni i razvodni ureaji napona mree od 1000 V i vie, zatvo-
rene izrade, postaveni van elektrinih pogonskih postrojea, moraju
biti konstruisani i montirani tako da je otvarae ihovih vrata mogue
samo ako su iskueni i ako pri otvorenim vratima ne moe doi do slu-
ajnog dodira sa naponom.
Blokada vrata je obavezna samo ako se iza vrata ne nalazi mrea ili
druga zatita od sluajnog dodira i ako vrata nisu zakuana.
lan 93.
Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavai itd.,
moraju biti instalirani tako da se ne mogu sluajno ukuivati (npr. pad
predmeta, potresae) i da su lako pristupani za koriee i kontrolu.
517
lan 94.
Neoklopeni rasklopni ureaji mogu biti postaveni samo u zatvo-
renim elektrinim pogonskim prostorijama u kojima je pristup dozvoen
samo posebno struno osposobenim licima. Izvan takvih prostorija mogu
se upotrebavati samo oklopeni i zatvoreni rasklopni ureaji.
lan 95.
Neizolovani delovi sklopnog aparata i razvodnog ureaja koji su u
pogonu pod naponom moraju prema zemi imati minimalne razmake
propisane u lanu 13. ovog pravilnika.
lan 96.
Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu opsluivati samo kad su
vrata razvodnog poa, odnosno rasklopnog ureaja otvorena, preko poluge
ili pomou kleta, i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu
videti samo kad su vrata otvorena, iza tih vrata mora postojati jo jedna
zatita od sluajnog dodira, na kojoj mora biti napisano vidno upozoree
o visokom naponu, a, po potrebi, mogu biti izrezani i otvori za poslui-
vae.
lan 97.
Svi elementi rasklopnog i razvodnog ureaja moraju biti prilago-
eni rasklopnoj snazi i delovau struje kratkog spoja koja moe nastati.
lan 98.
Na razvodnim ureajima i rasklopnim aparatima, sa ugraenim
elementima nazivnog napona od 1000 V i vie, mora biti tano naznaena
rasklopna snaga i maksimalna struja kratkog spoja za koju su graeni.
lan 99.
Pri naponu od 1000 V i vie, dozvoena je uptoreba samo mernih
ureaja prikuenih na sekundarna kola mernih transformatora koja u jed-
nom polu moraju biti uzemena.
lan 100.
Blokirae elektrinih rasklopnih i razvodnih ureaja, naroito u
ihovim signalnim kolima, mora biti ispravno i ne sme se eliminisati
ihovo delovae.
lan 101.
Rasklopni aparat i prikunici na razvodne ureaje moraju biti ja-
sno, na trajno privrenim natpisima, oznaeni kom delu mree ili po-
gonskom sredstvu pripadaju. Kod sistema elija natpis mora biti vidiv
pri otvorenim i zatvorenim vratima, prilikom eventualnog prolaska
pozadi, i mora biti naznaeno podeavae kratkospojnih okidaa i po-
trebne nazivne struje osiguraa, kao i drugih zatitnih elemenata.
Kod razvodnih ureaja iznad 1000 V osnovna funkcija razvoda i tok
energije moraju biti spoa vidivi. Svaki razvod mora biti vidno oznaen
propisanim oznakama.
518
Goli vodivi i sabirnice kod napona od 1000 V i vie, moraju biti
oznaeni bojama prema odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
lan 102.
Kod nazivnog napona od 1000 V i vie, za svaku eliju moraju biti
predviene dovono dimenzionirane, pristupane i vrste stezake za
prikuak uzemea na metlani oklop.
Sklopna i razvodna postrojea ploe, okviri ili ormani koji nisu
pristupani sa zade strane, moraju biti graeni tako da se dovodni
kablovi mogu prikuviati s prede strane. Kod metalnih ploa dozvo-
eno je provoee kablova i vodova kroz pojedine otvore na ploi samo uz
upotrebu zatitnih cilindara od izolacionog materijala ili odgovaraju-
ih uvodnica.
lan 103.
Elektrini ureaji koji bi zbog neispravnog rukovaa mogli biti
opasni i koji bi mogli prouzrokovati materijalne tete ili bi sami mo-
gli biti oteeni, moraju se smestiti u zatvorene elektrine pogonske
prostorije.
Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti oznaene i
stlano zakuane. Na vratima mora biti istaknuto upozoree da je neovla-
enim licima ulaz strogo zabraen. Ako se u prostoriji nalazi postro-
jee napona od 1000 V i vie, na vratima se mora nalaziti tablica sa
propisanim upozoreem o visokom naponu.
lan 104.
U blizini prilaza svakom elektrinom postrojeu moraju postojati
odgovarajui vatrogasni aparati. Aparati moraju biti konstruisani za ga-
ee poara na elektrinim postrojeima.
U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se dr-
ati ua ili druge lakozapaive tenosti, odnosno materijali.
lan 105.
U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji, zatvorenoj ili otvorenoj,
na vidnom mestu pored elektrinog ureaja (upravakog dela) mora po-
stojati jednopolna ema, sa uputstvima za rukovae elektrinim urea-
jima. Ako je principijelna jednopolna ema nacrtana spoa na samom
ureaju, ona mora biti posebno istaknuta u elektrinim pogonskim prosto-
rijama.
Na opremi moraju postojati lako itivi natpisi, i to na sigurno
privrenim tablicama.
Svi elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao
prenosivi ili pokretni i moraju odgovarati uslovima primene.
lan 106.
Za ukuivae i iskuivae mogu se upotrebavati samo rasklopni
aparati koji ukuuju i iskuuju u svim polovima.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na:
519
1) prekidae i sklopke za postrojee vozne ice sa povratnim vodom
preko ina;
2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojeima sa
nazivnim naponom do 65 V;
4) sklopke u upravakim strujnim kolima;
5) ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih
sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko
sredstvo moe biti u svim polovima iskueno u neposrednoj blizini
preko druge sklopke, ili odvojeno utikaem;
6) upravake sklopke motora sa promenom pravca obrtaa (kolutnih
motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini,
koja iskuuje u svim polovima;
7) sklopke rasvetnih i signalnih ureaja i sl., ako ti ureaji mogu
biti iskueni na napojnoj strani u svim polovima.
lan 107.
Prekidai sa magnetskim okidaima ili relejima moraju se posle
okidaa blokirati da se prekida (samozapor kratkospojnih okidaa ili
releja) ne bi mogao ponovo ukuiti usled kratkog spoja.
Prekidai i sklopke moraju biti smeteni tako da se usled udara, po-
tresa i sl. ne mogu sami uklopiti.
lan 108.
U neposreno uzemenim mreama (TT i TN sistemima) namotaji
uklopnih magneta ili uklopni elementi moraju biti spojeni tako da se
preko eventualnog zemospoja upravajuih vodova ne mogu ukuiti, a ka-
pacitivna struja u neuzemenim mreama mora biti u kolu upravaa
ograniena tako da magneti sklopke ili uklopni element ne moe stupiti
u dejstvo.
Kod rasklopnih aparata sa dainskim upravaem, mora se pro-
veriti kapacitet ila u vodovima, napon upravaa, kao i eventulani po-
sredni elementi (releji, pojaala i slino), tako da sklopke i dainsko
upravani prekidai sigurno deluju.
lan 109.
Sklopke i zatitni prekidai s radnim naponom ispod 1 000 V mogu
imati samozapore posle delovaa zatite.
Sklopke upravane sa mesta ili dainski ili prekidai sa radnim
naponom od 1 000 V i vie moraju imati samozapor koji spreava ponovno
uklapae posle automatskog isklapaa usled delovaa zatite sve dok se
zapor namerno ne oslobodi.
lan 110.
U postrojeima sa nazivnim naponom od 1 000 V i vie smeju se upo-
trebavati samo rastavai kod kojih je mogue sigurno rastavae struj-
nog kola u svim polovima i kod kojih je to jasno vidivo.
520
lan 111.
Upravae rasklopnim aparatima mora biti jednostavno. U jednakim
rasklopnim aparatima nain i konstrukcija upravajueg mehanizma mo-
raju biti svuda isti.
Kod razliitih rasklopnih aparata mora se upravati pokretima is-
tog pravca. Taj pravac treba da bude na ureajima jasno oznaen.
lan 112.
Okidai i releji na rasklopnim aparatima moraju odgovarati
termikim i dinamikim optereima kratkog spoja svog ugradnog mesta i
nikakvim sredstvima ne sme biti spreeno ihovo delovae.
lan 113.
Malouni sklopni aparati smeju se puniti samo uem koje je odredio
proizvoa za odnosni aparat, a karakteristike ua moraju odgovarati
propisu o jugoslovenskom standardu za ua za sklopne aparate.
lan 114.
Pokretai (naputai) i otpornici moraju biti postaveni tako da
je omogueno odvoee toplote.
Pokretai i slini aparati sa otpornicima u uu moraju imati ugra-
enu posebnu napravu koja automatski iskuuje navedene aparate ako tem-
peratura ua dostigne 100 S.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na aparate kojima pri tra-
jnom pogonu temperatura ne moe porasti vie od 100 S.
Rotorski pokretai za jednofazne i trofazne motore moraju biti
izvedeni tako da ne moe biti prekinuto rotorsko kolo preko pokretaa.
Pokretai koji ne odgovaraju ovom zahtevu mogu se upotrebavati samo juz
primenu posebne zatitne otpornosti, preko koje rotorsko strujno kolo
motora ostaje stalno zatvoreno.
lan 115.
Utikake naprave mogu se upotrebavati ako su blokirane tako da se
kontaktni delovi glavnih provodnika rastavaju ili spajaju samo ako nisu
optereeni ili ako je rastavae i spajae mogue samo uz pomo alata
ili kua.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na utikake naprave sa naziv-
nim naponom do 220 V i nazivnom strujom do 25 A naizmenine li do 6 A jed-
nosmerne struje i na utikake naprave koje se pre spajaa ili rastavaa
mogu dovesti u beznaponsko stae na licu mesta.
lan 116.
Za prikuak prenosivog potroaa mogu se upotrebavati samo
prikunice sa zatitnim kontaktom. Spajae zatitnog voda mora
nastupiti pre spajaa glavnih vodova, a rastavae posle. Prikunica
mora biti izvedena tako da se ne moe u u utisnuti utika bez zatitnog
kontakta.
521
lan 117.
Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi moraju biti na
dovodu, a nezatieni na odvodu, izuzev utikake naprave za puee aku-
mulatorskih baterija. Utika mora biti tako uvren na prikunicu da
je nemogue sluajno odvajae utikaa od prikunice.
lan 118.
Ako se u istom pogonu koriste i utikai za razliite napone,
frekvencije i vrste struje, mora biti onemogueno stavae utikaa u
prikunicu drugih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora posto-
jati posebna vrsta prikunica u koje se mogu staviti samo utikai istog
napona.
lan 119.
Topivi osigurai, koji se ne mogu zameivati kad nisu pod naponom,
moraju biti izraeni i postaveni tako da se mogu bez opasnosti zameniti
odgovarajuim pomonim sredstvom.
Kod topivih osiguraa sa narezom i glavom za uvrtae, delovi sa
narezom moraju biti prikueni na odvod struje. Od toga se izuzimaju
osigurai na mestima na kojima se moe pojaviti napon sa dovodne strane
ako odvod nije tano odreen.
Opraveni topivi umeci ne smeju se upotrebavati. Dozvoena je
upotreba samo originalnih umetaka koje su ispitali i oznaili proizvo-
ai, sa jasnom oznakom da su brzi ili tromi ili specijalni rudniki (kom-
binovani sa naznaenom nazivnom strujom). Osigurai moraju biti
ispravni, snabdeveni odgovarajuom glavom (poklopcem) i neoteenim
zatitnim staklom u glavi.
lan 120.
Sva mesta rada i mehanizacija na povrinskom kopu moraju biti osve-
teni.
lan 121.
Rasvetne armature moraju biti izvedene za sponu montau, a nosai
rasvetnih armatura (stubovi) moraju da izdre silu vetra na mestu upo-
trebe.
lan 122.
Za signalizaciju trenutnim gaeem svetlosti smeju se upotre-
bavati izvori svetla sa kratkim vremenom gaea i paea.
lan 123.
Svetike na nazivnom naponu veem od 50 V moraju biti zatiene
staklom ili odgovarajuim materijalom.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na fluorescentne svetike
postavene u zatvorenim prostorijama. Najmai stepen zatite za sve sve-
tike mora biti IP 44.
Rasvetna armatura mora se zatiti mreom od eline ice pre-
nika najmae 3 mm i otvora najvie 10 cm.
522
elina mrea se ne mora staviti kod rasvetnih armatura po-
stavenih na visini iznad 2,5 m.
lan 124.
Dovodni provodnici u samoj svetici moraju biti izolovani izo-
lacijom otpornom prema unutraoj temperaturi svetike.
Elektrini provodnici u kablu ne smeju biti optereeni sopstvenom
masom svetike ili prikunog kabla, a svetika mora biti privrena
ili obeena tako da svojom masom ne optereuje kabl.
Prikuni kabl mora biti privren na svetiku tako da svetika
ne izgubi osobine mehanike zatite i da se eventualnim zatezaem ne
oteti kabl.
lan 125.
Rasvetno postrojee moe se napajati naponom do 220 V prema zemi,
s tim da se granica ne sme prekoraiti ni u sluaju kvara. Rasvetno po-
strojee prikueno na jednosmernu mreu moe se napajati i naponom ve-
im od 220 V prema zemi ako je rasvetna instalacija izvedena kao stalna i
ako su upotrebena samo izolovana grla iji su sponi delovi u celini iz-
raeni od izolacionog materijala.
lan 126.
Pad napona u rasvetnoj mrei moe biti toliki da napon rasvete ne
odstupa od nazivnog napona za vie od 5%, nezavisno od promene napona u
mrei.
lan 127.
Svako strujno kolo osvetea mora biti zatieno od kratkog spoja
topivim ili automatskim osiguraima. U topivim osiguraima moraju
se upotrebavati samo odgovarajui umeci (patrone) koji deluju brzo, bez
usporavaa. Nazivna struja zatitnog ureaja sme iznositi maksimalno 16
A kod jednosmerne, a 25 A kod naizmenine struje.
lan 128.
Svetike i pribor mogu se upotrebavati samo ako su izolovani za
radni napon najmae 250 V.
Za nazivni napon vei od 50 V smeju se upotrebavati samo grla sve-
tiki koja odgovaraju propisima o jugoslovenskim standardima za si-
jalina grla.
Grla svetike sa sijalicom koja ima arnu nit moraju biti u eliji za
puee akumulatorskih baterija zatiena tako da je nemogue odvijae
sijalice.
Odredba stava 3. ovog lana ne primeuje se na prostorije u kojima se
pune iskuivo male baterije.
Malim baterijama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se baterije
koje prilikom puea uzimaju najvie 0,5 kW snage (nazivna struja puea
x nazivni napon puea).
523
lan 129.
Za rasvetna strujna kola mogu se koristiti prenosivi kablovi sa ba-
karnim provodnicima najmaeg preseka 2,5 mm
2
, a mogu se upotrebavati i
provodnici preseka 1,5 mm
2
ako su posebno mehaniki zatieni od ote-
ea (npr. u zatitnoj cevi).
lan 130.
Rasvetna instalacija IT sistema nazivnog napona veeg od 50 V mora
biti zatiena ureajem koji e trajno kontrolisati otpornost izolacije
i optiki i akustiki signalizirati pad vrednosti otpora izolacije ispod
50 /V.
lan 131.
Kao zatitno uzemee rasvetne mree nazivnog napona veeg od 50
V koristi se mrea opteg uzemea pogonske trafostanice iz koje se
napaja ta rasvetna mrea.
lan 132.
Signalni ureaji moraju biti napajani iz izvora koji je galvanski
odvojen od elektroenergetske mree.
Najvei dozvoeni napon za signalne ureaje je 220 V, s tim da se pri
naponu veem od 50 V primeuju zatitne mere od napona dodira.
lan 133.
U instalaciji signalnih ureaja pojedina strujna kola moraju se
tititi od kratkog spoja, a izvori struje od preoptereea.
Odredba stava 1. ovog lana ne primeuje se na strujna kola u kojima
struja kratkog spoja nije vea od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja
izvora napajaa signalnog ureaja nije vea od dozvoenog trajnog optere-
ea kabla ili voda.
lan 134.
Ureaji signalnog postrojea za davae signala moraju biti instali-
rani tako da nije mogue sluajno davae signala.
lan 135.
Svi ureaji signalnog postrojea moraju imati odgovarajui stepen
zatite, najmae IP 44, i moraju biti zatvoreni tako da se mogu otvarati
bravom ili alatom.
Ako ureaj ima vie od dva prikuna mesta, prikuni delovi svih
ureaja moraju biti posebno oznaeni da pogreno prikuivae ne
izazove smete u pogonu.
lan 136.
Na mestu davaa signala mora da postoji kontrola datog signala, tj.
odnosni ureaj mora da signalzira prekid u strujnom kolu ureaja za davae
signala.
lan 137.
Prilikom primene zatitnih mera, kao zatitno uzemee moe se
koristiti mrea zatitnog uzemea elektroenergetske mree, na koju se
uzemuju svi signalni ureaji.
524
lan 138.
Telefonske centrale moraju biti takve da je mogue ispravno opslu-
ivae svih aparata prikuenih na centralu i mora postojati mogunost
prijema poziva kod zauzetih pojedinih kombinacija istovremenih veza, ope-
ratorom na ATC.
Telefonske centrale moraju biti napajane tako da je obezbeen ihov
rad najmae jo 10 h posle prekida napajaa iz elektroenergetske mree.
U sluaju napajaa iz posebnog izvora mora uvek postojati 100% rezerve.
lan 139.
Telefonski aparati postavaju se na mestima koja obezbeuju sigur-
nost udi i pogona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sklopna
postrojea, glavne trafostanice, glavna mesta transporta i pretovara,
zborna mesta grupe radilita ili vanijih radilita, mesto na kome se
rukuje eksplozivom, dispeerski centri sigurnosne slube, energetike ili
transporta, raskrsnice, eleznike stanice i sl.).
Na vrlo prometnim mestima (eleznike stanice, raskrsnice) na
kojima nije instaliran telefon, moraju biti postaveni znakovi koji po-
kazuju pravac i udaenost od najblieg telefonskog aparata.
lan 140.
Na mestima na kojima je usled buke oteano sporazumevae, tele-
fonski aparati moraju se staviti u zatvorene kabine ili, izuzetno, u za-
klone koji zatiuju aparat sa svih strana, osim sa pristupne strane i
odozdo. Takav zatitni zaklon treba da bude od materijala koji apsorbuje
buku. Montirani telefonski aparati moraju da imaju, pored mikrotele-
fonske kombinacije, jo i pomonu slualicu za drugo uvo.
lan 141.
Pozivni ureaj telefonskog aparata mora da daje prodoran signal, a u
prostorijama sa intenzivnom bukom i pozivni signal mora delovati na po-
sebno jak signalni ureaj od najmae 90 dB na 1 m udaenosti, koji se
uklapa pozivnim znakom, a isklapa podizaem mikrotelefonske kombina-
cije ili posebnim delovaem na signalne ureaje.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora da uklapa signalni ureaj u sluaju
primenog pozivnog signala.
lan 142.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene i zatiene najmae IP 44, sa
poklopcima koji se mogu otvarati samo pomou alata.
lan 143.
Za radio-veze na kopu moraju postojati posebni kanali svake tehnolo-
ke celine za obostrano komunicirae sa dispeerom i zajedniki kanal
kojim dispeer odaie vesti svim tehnolokim celinama.
525
lan 144.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagoena za
promenu poloaja. Ona mogu biti ugraena na druga postrojea ili po-
sebno izvedena kao rasklopne i razvodne baterije koje prate radilite,
odnosno ostala prenosiva postrojea.
lan 145.
Prenosiva pogonska sredstva za nazivni napon vei od 220 V moraju se
prikuivati samo savitivim kablovima. Ako se takav kabl za vreme
egovog pogona pomie, ili je u pogonu izloen naroitom mehanikom
oteeu, a poloen je bez mehanike zatite, mora se zatititi po-
sebnom kontrolnom napravom koja iskuuje napon sa kabla u sluaju:
1) prekida zatitnog uzemea ili kontrolnog provodnika;
2) kratkog spoja izmeu kontrolnog provodnika i zatitnog uzem-
ea;
3) mehanikog oteea kabla spoa, pri emu se konstrukcijom ka-
bla mora osigurati da prvenstveno doe do pojave opisane u ta. 1. i 2. ovog
lana ili se mora obezbediti odgovarajua zatita.
lan 146.
Napojni savitivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava treba, po
pravilu, da budu prikueni na ta sredstva utikakom napravom, s tim da se
na kraju kabla nalazi natika, a na pogonskom sredstvu utika.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na sredstva snage do 1 kW kod
kojih utikaka naprava moe biti i na drugom kraju voda, niti na pogonska
sredstva kod kojih nema potrebe za odvajaem od kabla. Odseke savitivog
kabla za prenosna pogonska sredstva mogue je spajati samo pomou uti-
kake naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vie ih meusobno vrsto
povezanih moraju biti napajani posebnim vodom. Od tih vodova, kao i sa sa-
mih prenosivih ureaja nije dozvoeno izvoditi ogranke.
lan 147.
Svako strujno kolo prenosnog osvetea napajanog iz mree napona
veeg od 50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mree i posebno
osigurano od opadaa otpornosti izolacije ispod granice iz lana 130
ovog pravilnika. U emu se mora automatski iskuiti napon u napojnom
vodu svetike pomou sklopnog zatitnog ureaja. Nazivni napon vei od
220 V nije dozvoen.
lan 148.
U instalaciji prenosivog osvetea napona veeg od 50 V do 220 V
svaka druga armatura mora biti rastavena utikakom napravom, a kablovi
i provodnici spojeni samo tom napravom.
526
lan 149.
Runi elektrini alat, grejai kablovske mase i lemilice mogu biti
napajani strujom maksimalnog napona do 220 V, aparati za vulkanizaciju i
zavarivae strujom napona najvie do 1000 V.
VI. KABLOVI I VODOVI
lan 150.
Neizolovani vod moe da se upotrebava samo:
1) kao vozna ica;
2) kao zatitni vod u elektrinim i zatvorenim elektrinim po-
gonskim prostorijama i u rasklopnim i razvodnim postrojeima sa naziv-
nim naponom od 1 000 V i vie;
3) kao sabirnica i spojni provodnik u rasklopnim i razvodnim
postrojeima.
lan 151.
Za povrinske kopove koriste se kablovi i izolovani provodnici
prema propisima o odgovarajuim jugoslovenskim stnadardima.
lan 152.
Za stalno poloene kablove moraju se koristiti armirani kablovi
ili kablovi sa zatitnim provodnikom postavenim koncentrino oko
svih faznih provodnika zajedno ili oko svakog faznog provodnika poje-
dinano.
lan 153.
Sponi zatitni sloj (plat) kabla mora biti mehaniki otporan.
Na savitivim kablovima sponi zatitni sloj mora biti homogen i ot-
poran prema cepau i habau.
lan 154.
Metalni omota kabla mora biti izveden tako da svi elementi
omotaa budu meusobno galvanski spojeni u celom preseku, i to najmae na
duini od 10 prenika kabla. Metalni omota se uraunava u presek
zatitnog voda.
lan 155.
Presek kabla odreuje se na osnovu jaine struje trajnog optereea.
Ako temperatura okoline iznosi 25 S, dozvoena jaina struje trjanog
optereea za odreeni presek ne sme biti vea od vrdnosti navedenih u
tabeli 6 ovog pravilnika. Ako je temperatura okoline vea od 25 S, dozvo-
ena jaina struje trajnog optereea odreuje se prema tabeli 7 ovog pra-
vilnika.
527
Tabela 6. Preseci kablova u zavisnosti od struje trajnog optereea za
temperaturu okoline 25 S
Nazivni
presek
provodnika u
mm
2
K a b l o v i t i p a
Gn
0,6/1KV
A
EpN
0,6/1 KV
A
EpN
3,6/6 KV
A
EpHN
12/20 KV
A
EpHN
20/35 KV
A
1,5 21 28
2,5 28 39
4 38 52
6 51 66
10 66 91 88
15 88 120 121 129
25 125 165 154 159
35 145 200 187 197 200
50 182 251 233 246 253
70 228 308 282 304 309
95 273 369 340 365 372
120 317 433 392 425 434
150 378 496 445 490
185 411 565 510 559
Nazivni
presek
pro-
vodnika u
mm
2
PP
0,6/1 KV
A
PHP
3,6/6 KV
A
XP:EpP
0,6/1 KV
A
XHP:Ep HP
3,6/6 KV
A
XHP:Ep HP
12/20 KV
A
XHP:Ep HP
20/35 KV
A
1,5 18
2,5 25
4 34
6 44
10 60
16 80 86 105 120
25 105 110 134 154
35 130 135 160 186 214
50 160 165 198 223 250 271
70 200 205 247 280 315 335
95 245 250 306 345 383 410
120 285 285 360 398 437 474
150 325 325 420 453 492 541
185 370 370 478 530 565 604
240 430 430 550 620 654 678
528
Tabela 7. Dozvoeno strujno optereee u zavisnosti od
temperature okoline
Navedena optereea odnose se na sluaj kad su kablovi poloeni na
meusobnom rastojau jednakom najmaem preniku kabla.
Odreeni presek kabla mora odgovarati odabranoj zatiti od pre-
optereea i od kratkog spoja.
Kontrola zagrevaa kabla maksimalnom strujom tropolnog kratkog
spoja mora se izvriti, pri emu maksimalno zagrevae kabla kratkim
spojem mora odgovarati uslovima iz lana 74. ovog pravilnika.
lan 156.
Odreeni presek kabla mora odgovarati padu napona, koji ni za jednog
potroaa ne sme iznositi vie do 15% u najnepovonijem sluaju. Kao
najnepovoniji sluaj, u smislu ovog pravilnika, smatra se putae naj-
optereenijeg pogona u rad, uz normalno optereee ostalih potroaa
prikuenih na tu trafostanicu, pri emu se moraju uzeti u obzir i padovi
napona usled induktivne otpornosti ako iznose vie od 10% od vrednosti
pada napona usled radne otpornosti kabla.
lan 157.
Kablovi i vodovi, bez obzira na dimenzionisani presk prema od-
redbama l. 155. i 156. ovog pravilnika, moraju imati najmae sledee pre-
seke bakarnog provodnika:
1) pri nazivnom naponu do 1 000 V:
a) stalno poloeni kablovi i vodovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 mm
2
b) privremeno poloeni kablovi i vodovi. . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 mm
2
v) privremeno ili povremeno poloeni vodovi koji, osim
ila za upravae i zatitu, sadre i druge ile, i vo-
dovi za runi alat u mainskim i elektrinim pogon-
skim prostorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 mm
2
2) pri nazivnom naponu veem od 1 000 V:
a) u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama . . . . . 10 mm
2
b) izvan prostorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
2
Temperatura
okoline do S
Dozvoeno strujno optereee u % vrednosti
navedenih u tabeli 6
do 1 KV 6 KV 20 KV 35 KV
20 106 108 106 106
25 100 100 100 100
30 92 93 95 98
35 85 87 89 92
40 75 79 84 89
45 65 71 77 83
50 53 61 69 75
529
Odredbe ta. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na signalne i dojavne
vodove.
lan 158.
Za savitive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na
ventilisane kalemove mora se smaiti dozvoeno trajno strujno optere-
ee prema broju namotanih slojeva, i to:
1) jedan sloj kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 85 %;
2) dva sloja kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 65 %;
3) tri sloja kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 45 %;
4) etiri sloja kabla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 35%.
lan 159.
Kablovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do:
1) torzionog naprezaa i stvaraa vora osmice, pri emu se kabl
odmotava i namotava tako da se savija samo oko osovine buba;
2) pritiskaa kabla koje bi mu deformisalo presek. Kabl mora biti
slobodno poloen ili uvren samo odgovarajuim kablovskim ste-
zakama;
3) oteea od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze
iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere
da kablovi i vodovi ne padaju (na primer, zasloni).
lan 160.
Kablovi moraju biti poloeni tako da im se po celoj duini i u
svako vreme moe pristupiti. Od toga se moe odstupiti samo ako im je po-
trebna posebna mehanika zatita, i to u sledeim sluajevima:
1) ako su u pitau kablovi do 10 m duine;
2) ako kablovi prolaze kroz zidove i u ostalim specifinim sluaje-
vima.
lan 161.
Izvan zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija nije dozvoeno
trajno polagati kabl na tlo. Kablovi i vodovi moraju biti zakaeni, u
razmacima, po pravilu, od 2 do 3 m na posebnim nosaima i na tolikoj razda-
ini od ureaja u pogonu da ne doe do oteea kabla. U elektrinim po-
gonskim prostorijama kablovi mogu biti poloeni i u odgovarajue
kablovske kanale. Ako su kablovi poloeni na tlo, moraju se zatititi da
ih transportna sredstva ne bi otetila (npr., na stazama i putevima
transporta).
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na kablove zatiene od spo-
aih oteea odgovarajuim kontrolnicima ili odgovarajuim ure-
ajima.
lan 162.
Stalno poloeni kablovi moraju se privrstiti ili obesti na
razmaku od najvie 6 m, i to tako da je kod vieparalelnih energetskih
kablova razmak meu ima jednak najmae preniku susednog debeg kabla.
Kabl, po pravilu, ne sme se privrstiti na elemente opreme koji su izlo-
eni potresima ili se esto premetaju.
34
530
lan 163.
Kablovi koji prolaze kroz stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani,
nego slobodno poloeni. Pri uvoeu kabla u komore, prolazni otvori
moraju biti zaptiveni pomou gline, peska ili drugog nezapaivog mate-
rijala.
lan 164.
Signalni i komandni kablovi napona do 50 V, kao i dojavni kablovi u
stalnim instalacijama moraju biti udaeni najmae 100 mm od ostalih
energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti
udaeni najmae 100 mm od kablova visokog napna. U nedostatku mesta za
smetaj kablova, navedena rastojaa mogu se smaiti, ali ne mae od 50 mm.
lan 165.
Ako se pojedini provodnici kablova spajaju ili prikuuju, spojna
mesta moraju se meusobno trajno i sigurno privrstiti. Za prikuivae
tih provodnika moe se upotrebavati samo spoj kojim se onemoguuju
tetni uticaji. Sigurno i vrsto spajae moe se izvesti pomou vijaka,
koncentrinih spojki, klinova, tvrdim lemeem, presovaem, zavariva-
em ili mekim lemeem uz mehaniko ojaae.
lan 166.
Ako se prikuuju provodnici preseka preko 16 mm
2
, koristi se od-
govarajua kablovska papua, pod uslovom da prikuni element nije
predvien za prikuak bez kablovske papue.
lan 167.
Prikuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda moraju imati
istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikunom
ili spojnom mestu ne sme biti oteen niti mu se presek sme smaiti.
lan 168.
Prikuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak
meu provodnicima, kao i izmeu ih i ostalih delova bez napona, bude do-
voan i trajno obezbeen.
lan 169.
Zatitni provodnici u kablu ili vodu moraju na prikunom mestu
biti tako prikueni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom
prinudnom izvlaeu kabla zatitni provodnik bude posledi razdvojen.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na vodove prenosnih po-
gonskih sredstava, koji su zatieni odgovarajuim zatitnim napravama
(kontrolnicima), kao ni na armirane kablove.
lan 170.
Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuim spojnim priborom, odno-
sno odgovarajuim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojke mo-
raju biti privrene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojka mora
obezbediti siguran spoj i zatitu provodnika.
531
lan 171.
Meusobno spajae kablova sa razliitom izolacijom, kojima ne od-
govara zajednika zalivna masa, izvodi se suvo, u zatvorenoj kutiji, osigura-
nim vijanim stezakama.
lan 172.
Kablovi na radilitima smeju se spajati samo utikakim napravama
ili pomu uvrenih odgovarajuih ormaria.
Utikake naprave moraju biti blokirane tako da se kontaktni delovi
glavnih provodnika rastavaju ili spajaju samo u neoptereenom stau, ili
se rastavaju i spajaju samo pomou alata ili kua. Odredba stava 2. ovog
lana ne odnosi se na utikake naprave sa nazivnim naponom od 220 V i
nazivnom strujom od 25 A naizmenino ili do 6 A jednosmerne struje.
Za prikuak prenosnog potroaa mogu se upotrebavati samo uti-
kake kutije sa zatitnim vodom. Montaa zatitnog voda mora se izvr-
iti pre spajaa glavnih vodova, a demontaa posle rastavaa.
Utikaka kutija mora biti izvedena tako da se utika ne moe utai
bez zatitnog kontakta.
Kontaktni delovi moraju biti na dovodu zatieni od dodira. Utika
sa utikakom kutijom mora biti tako spojen da se ne mogu sluajno odvojiti.
Postavae utikake kutije na grlo sijalice nije dozvoeno.
Ako se u istom pogonu koriste i utikai za razliite napone, mora se
onemoguiti stavae utikaa u utikaku kutiju drugih nazivnih napona.
Za svaki nazivni napon mora postojati posebna vrsta utikake kutije name-
ene samo za utikae tog napona.
lan 173.
Savitivi kablovi sa oteenim sponim slojem mogu se po-
pravati hladnim ili toplim vulkaniziraem, pod uslovom da kabl za-
dri prvobitnu karakteristiku.
Pod popravaem, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumeva se po-
pravae koje obuhvata ceo obod kabla.
lan 174.
Savitivi kablovi prenika iznad 30 mm mogu se savijati na priku-
nim uvodnicima po radijusu koji je pet puta vei od prenika kabla.
lan 175.
Armirani kabl moe se spajati sa savitivim gumenim kablom preko
razvodnog ormaria ili na drugi odgovarajui nain. Savitivi kablovi
mogu se meusobno spajati samo utikakom napravom ili preko zatvorenog
razdelnog ormaria osiguranim vijanim stezakama.
lan 176.
U rudnicima sa povrinskom eksploatacijom mineralnih sirovina
mogu se upotrebavati kablovi koji su izraeni prema odgovarajuim jugo-
slovenskim standardima. Kablovi se koriste prema uputstvu proizvoaa
za odreene uslove primene.
34*
5
3
2
Tabela 8.
Energetski kablovi
Red.
broj
Opis konstrukcije
Oznaka
po JUS-u
Nazivni
napon V
Nain
upotrebe
Podruje primeivaa
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog obeleja 1 000 U zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama i
ureajima
1.1 Kablovi sa izolacijom i platom od
termoplastine mase na bazi polivinil-
hlorida, prema standardu
JUS N.S5.220
PP 00 U zatvorenim elektrinim
ureajima
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propi-
lena i platom od termoplastine mase
na bazi polivinil-hlorida, prema stan-
dardu JUS N.C5.240
EpP 00 U zatvorenim elektrinim
ureajima
1.3 Kablovi sa izolacijom umreenog od
polietilena i platom od termo-
plastine mase na bazi polivinil-hlo-
rida, prema standardu
JUS N.S5.230
XP 00 U zatvorenim elektrinim
ureajima
2 Kablovi sa zatitnim provodnikom
postavenim koncentrino preko jezgra
6 000 Samo za stalno
polagae
U prostorijama samo za
horizontalno polagae, u
kojima ne postoji opasnost od
mehanikog oteea
2.1 Kao pod 1.1 PP 40
2.2 Kao pod 1.2 EpP 40
5
3
3
2.3 Kao pod 1.3 XP 40
3 Kablovi sa zatitnim provodnikom
raspodeenim oko svake kablovske ile
6 000 Nije dozvoeno pre-
metae s jednog
mesta na drugo
U prostorijama samo za
horizontalno polagae, u
kojima ne postoji opasnost od
mehanikog oteea
3.1 Kao pod 1.1 PP 80
(PHP 80)
(EpHP 80)
4 Kablovi sa armaturom preko unutra-
eg plata
1 000 Nije dozvoeno pre-
metae s jednog
mesta na drugo
4.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
elinih traka
PP 41
EpP 41
XP 41
Kao pod 3
pocinkovanih okruglih eliih ica i
zavojnicom od pocinkovane eline
trake
PP 44
EpP 44
XP 44
Na svim mestima
pocinkovanih posnatih elinih ica
i zavojnicom od pocinkovane eline
trake
PP 45
EpP 45
XP 45
Na svim mestima
5 Kablovi sa slabo provodivim slojem
preko provodnika i preko izolacije i sa
elektrinom zatitom oko svake ile
6 000
10000
Nije dozvoeno pre-
metae s jednog
mesta na drugo
eline trake preko jezgra kabla
PHP 81
EpHP 81
XHP 81
U prostorijama u kojima ne
postoji opasnost od mehani-
kog oteea
1 2 3 4 5 6
5
3
4
pocinkovanih okruglih elinih ica
preko jezgra kabla i otvorenom zavoj-
nicom od pocinkovane eline trake
PHP 84 Na svim mestima
preko jezgra kabla i otvorenom zavoj-
nicom od pocinkovane eline trake
PHP 85
6 Teki rudarski kablovi sa izolacijom
na bazi prirodne, sintetike ili eti-
len-propilen-gume, unutraim pla-
tom od gume i sponim platom na
bazi polihloroprena (unutrai i spo-
ai plat mogu da budu uraeni u
jednom sloju)
6.1 Kao pod 6, prema standardu
JUS N.C5.350
GN 50 750 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
U zatvorenim prostorijama i
van zatvorenih prostorija
6.2 Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom
koncentrino postavenim preko jezgra
kabla, prema standardu JUS N.C5.353 EpN
(GN) 55, 1 kV
GN 55
EpN 55
1 000 U prostorijama za
neposredno napajae raznih
maina, ureaja i aparata
6.3 Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom
koncentrino postavenim oko svake
ile, uz mogunost ugraivaa
komandnih ila, prema standardu JUS
N.C5.353 EpN (GN) 53, 1 Kv
GN 53
EpN 53
1 000 Za neposredno napajae
maina, razvodnih ureaja i
aparata
7 Teki rudarski kablovi EpN 63 1 000 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
Za neposredno napajae
pokretnih maina sa pri-
kukom na kablovski kon-
trolnik i dainskim
upravaem pogona
1 2 3 4 5 6
5
3
5
8 Kao pod 6, samo to je preko izolacije
postaven sloj od poluprovodnog
materijala s jednom neizolovanom
ilom u meuprostorima izmeu faznih
ila, kao i jednom izolovanom kontrol-
nom ilom, a preko unutraeg plata
postaven je, koncentrino, zatitni
provodnik, prema standardu JUS
N.C5.360 EnH EpN 63, 1 kV
9 Visokonaponski rudarski kabl sa ekra-
nom preko provodnika, izolacijom od
etilen-propilen-gume, unutraim
platom od gume, bakarnim opletom i
poluprovodivom trakom i komandnim
provodnikom i dva neizolovana bakarna
provodnika i sponim platom od
polihloroprena, prema standardu JUS
N.C 5.364 EpN 64,6 kV
EpN 78/53 6 000 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
Na kopovima za napajae bag-
era i ostalih potroaa
10 Visokonaponski rudarski kabl, sa ekra-
etilen-propilen-gume, ekranom izola-
cije, poluprovodnom trakom i sa tri
izolovana zatitna provodnika
EpN 78 6 000 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
Za napajae TS i drugih
potroaa
Visokonaponski rudarski kabl sa ekra-
etilen-propilen-gume, unutraim
platom od gume i koncentrinim
zatitnim provodnikom od bakarnih
ica sa protivzavojnicom, omotom od
izolacione trake i sponim platom
od polihloroprena, prema standardu
JUS N.C5.364
EpN 74 6 000 Premetae je
povremeno
Za napajae TS i drugih
potroaa, osim pokretnih
bagera
1 2 3 4 5 6
5
3
6
Tabela 9.
Kablovi za vodove za signalizaciju i telekomunikacije
11 Vieilni provodnik sa izolacijom i
platom od PVC, prema standardu JUS
N.C3.301. Sponi plat je u plavoj boji
PP/J 250 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
1 Fleksibilni kablovi sa izolacijom od
gume i platom od polihloroprena.
Sponi plat je u plavoj boji za sigur-
nosna strujna kola, a u crnoj boji za
ostale svrhe.
GN/J 250 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
Za prikuak telefona i
signalizaciju
Red.
broj
Opis konstrukcije
Oznaka
po JUS-u
Nazivni
napon V
Nain
upotrebe
Podruje primeivaa
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog obeleja 1 000 Nije dozvoeno
premetae s jed-
nog mesta na drugo
U zatvorenim pogonskim pro-
storijama i postrojeima
1.1 Kablovi sa izolacijom i platom od
termoplastine mase na bazi poli-
vinil-hlorida, prema standardu JUS
N.C5.220
PP 0
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propi-
lena i platom od termoplastine mase
na bazi polivinil-hlorida, prema stan-
dardu JUS N.C5.240
EpP 00 U zatvorenim pogonskim pro-
storijama i ureajima i
postrojeima
1 2 3 4 5 6
5
3
7
1.3 Kablovi sa izolacijom od umreenog
polietilena i platom od termo-
plastine mase na bazi polivinil-hlo-
rida, prema standardu JUS N.C5.230
XP 00 U zatvorenim pogonskim pro-
storijama i ureajima i
postrojeima
2 Kablovi sa armaturom preko unutra-
eg plata
1 000 Nije dozvoeno
premetae s jed-
nog mesta na drugo
elinih traka
PP 41
EpP 41
XP 41
trake
PP 44
EpP 44
XP 44
pocinkovanih posnatih eliih ica
trake
PP 45
EpP 45
XP 45
3 Telekomunikacioni kablovi TK 32 125 Nije dozvoeno
premetae s jed-
nog mesta na drugo
3.1 Telekomunikacioni kablovi sa izola-
cijom od polietilena, unutraim PVC
omotaem, omotom od pocinkovanih
okruglih elnih ica i sponim PVC
omotaem sa paricama i jednom uto-
zelenom ilom
TP 34-OV
N
2)
x 2 x 0,8
225 Za stalno polagae
i dozvoeno preme-
tae s jednog
mesta na drugo
Za povrinske kopove i za
podzemne instalacije
cijom od polietilena, unutraim PVC
omotaem, opletom od pocinkovanih
posnatih elinih ica i sponim
PVC omotaem sa paricama i jednom
uto-zelenom ilom
TP 34-CV
H
2)
x 2 x 0,8
+ 1,4
225
1 2 3 4 5 6
5
3
8
cijom od polietilena, unutraim
polietilenskim omotaem, opletom od
pocinkovanih posnatih eliih ica
i sponim polietilenskim omotaem
sa paricama i jednom uto-zelenom
ilom
TP 33-CP
N
2)
x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i povre-
mene instalacije
Za povrinske kopove,
postavae na uporitima
4 Signalni kablovi
1)
4.1 Provodnik sa polietilenskom izola-
cijom i unutraim PVC omotaem,
omotom od pocinkovanih okruglih
elinih ica i sponim PVC omota-
em, sa signalnim ilama i jednom
uto-zelenom ilom
TP 34-OV
M
3)

x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
i dozvoeno preme-
tae s jednog
mesta na drugo
mesto
4.2 Kablovi sa polietilenskom izolacijom
i unutraim PVC omotaem, opletom
od pocinkovanih posnatih eliih
ica i sponim PVC omotaem sa
signalnim ilama i jednom uto-zele-
nom ilom
TP 34-OV
M
3)

x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
i dozvoeno preme-
tae s jednog
mesta na drugo
mesto
4.3 Kablovi sa polietilenskom izolacijom,
unutraim polietilenskim omotaem,
opletom od pocinkovanih posnatih
eliih ica i sponim polieti-
lenskim omotaem sa signalnim ilama
i jednom uto-zelenom ilom
Tp 33-CP
M
3)
x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i povre-
mene instalacije
5 Kombinovani signalno-telekomuni-
kacioni kablovi
1)
1 2 3 4 5 6
5
3
9
1)
Kablovi prema standardu JUS N.C4.015.
2)
N broj parica u telekomunikacionom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.
3)
M broj ila u signalnom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.
unutraim PVC omotaem, omotom od
i sponim PVC omotaem sa paricama,
signalnim ilama i jednom uto-zeleom
ilom
TP 34-OV
M
3)

x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
N
2)
x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225 Za stalne i povre-
mene instalacije
unutraim PVC omotaem, opletom od
i sponim PVC omotaem sa paricama,
signalnim ilama i jednom uto-
zelenom ilom
TP 34-CV
M
3)

x 1 x 1,4
+ 1,4 + TP
N
2)
x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225
unutraim polietilenskim omotaem,
opletom od pocinkovanih posnatih
elinih ica i sponim polieti-
lenskim omotaem sa paricama signala
TP 33-CP
M
3)

x 1 x 1,4
+ TP
N
2)

x 2 x 0,8
+1 x 1,4
mene instalacije
6 Radiofrekventni kablovi sa izola-
cijom od polietilena, opletom od
bakarnih ica i platom od PVC, impe-
danse 50 ili 75
RF 75
RF 50
prema odgova-
rajuim jugo-
slovenskim
standardima
mene instalacije
1 2 3 4 5 6
540
VII. ELEKTRINA VUA
1. Postrojea vozne ice
lan 177.
Za napajae elektrinih lokomotiva preko vozne ice moe se
koristiti samo jednosmeran napon, koji ni na kom mestu ne sme biti vei
od 1 500 V.
lan 178.
Vozna ica i eventualni napojni vod moraju biti dimenzionisani
tako da ni na kom mestu ne doe do pada napona veeg od 30% od nazivnog
napona. Presek vozne ice ne sme biti mai od 50 mm
2
.
lan 179.
Vozna ica mora biti postavena na keramikim ili drugim od-
govarajuim izolatorima.
Postrojea sa voznom icom kod kojih se ine upotrebavaju kao po-
vratni vod, ice za veae i natezae, kao i drugi pribor za veae mo-
raju biti izolovani od ostalih metalnih delova.
Razmak izmeu vozne ice i transportnih sredstava mora biti
najmae 0,5 m, s tim da kontaktni vod ne bude na dohvatu ruke (na primer,
zabrana pristupa).
lan 180.
Na kraju vozne ice moraju se predvideti potrebne mere da delovi ne
bi doli pod napon kad se oduzimaem pree kraj.
Kraj vozne ice mora biti oznaen posebnom svetikom, koja se mora
razlikovati od signalne ili rasvetne svetike.
lan 181.
Postrojee vozne ice mora biti opremeno tako da se potpuni
kratki spoj na ma kom mestu prekida bez usporea, a oteeni deo vozne
mree moe se tek posle 5 do 10 s probno opet staviti pod napon. Ako po-
novo doe do prekida, oteeni deo mree ne sme se vie staviti pod na-
pon dok se ne odstrani kvar.
lan 182.
Rastvaaka naprava mora biti postavena najvie na svakih 1 000 m
vozne ice. Svaki ogranak vozne ice od glavne pruge, ako je dui od 100 m,
mora na poetku imati rastavaku napravu. Rastavaka naprava mora
biti spoa vidiva, a eno kuite metalno i spojeno sa inama. Rasta-
vai moraju biti postaveni tako da ih strujni oduzima ne moe premo-
stiti.
Odvajae napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueno, a
od napojnih taaka samo ako su te take udaene od izvora energije vie
od 100 m.
lan 183.
Za poprena spajaa koja slue za izjednaee napona izmeu voznih
ica mogu se upotrebavati samo izolovani vodovi.
541
lan 184.
Na prilazima pruzi sa postrojeem vozne ice moraju biti po-
staveni natpisi koji upozoravaju da je vozna ica pod naponom.
lan 185.
Za postrojea sa dvopolno poloenom voznom icom mora biti
predvien ureaj za kontrolu izolacije, koji iskuuje postrojee vozne
ice sa napona ako izolacioni otpor padne ispod 100 /V.
lan 186.
Pragovi, ine, skretnice i ihovi spojevi, kao i spojni elementi,
moraju da izdre optereee transportnih sredstava.
lan 187.
Kod postrojea sa povratnim vodom preko ina, svi spojevi ina mo-
raju imati siguran elektrini spoj dovono provodiv i mehaniki otpo-
ran. ine se spajaju zavarivaem.
Ako ine nisu spojene zavarivaem, ihov sastav mora biti premo-
en sigurnim spojnim mostom tako da elektrina otpornost spoja ne bude
vea od otpornosti jedne ine ugraenog profila, duine 6 m.
U razmacima najvie od 50 m ine pruge moraju biti meusobno
metalno spojene pomou eline pocinkovane trake preseka najmae 50 mm
x 5 mm (najboe zavarivaem ili ekvivalentnim elektrinim spojem).
Kraje take skretnica i raskrsnica moraju se premostiti jakim pocinko-
vanim trakama ili na drugi nain kojim se obezbeuje da otpor spoja ne
dube vei od otpora jedne ine ugraenog profila, duine 6 m.
lan 188.
Spajae ina elektrovue sa optom mreom zatitnog uzemea,
cevovodima i sl., ili sa inama pruge koja nema voznu icu nije dozvoeno.
Armature kablova koji napajaju mreu vozne ice jednosmerne struje
ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemea, ali moraju da
budu spojene sa inama ako se one koriste kao povratni vod.
lan 189.
Ako je pruga vozne ice opremena signalnim svetikama koje slue
vunom pogonu, optiki signali sa zelenom, crvenom i utom svetlou
moraju biti vrsto postaveni. Svetike za druge svrhe ne smeju biti izve-
dene tako da se ne mogu razlikovati od signalnih svetiki.
VIII. ELEKTRINO PAEE MINA
lan 190.
Kao izvori struje za paee mina mogu se koristiti:
1) runi elektrini ureaji za paee mina;
2) neprenosivi elektrini ureaji, napajani strujom iz posebnog
izvora samo za automatsko programirano paee.
542
Izvori za paee mina moraju pri najveoj dozvoenoj otpornosti
strujnog kola prikuenih detonatora obezbediti strujni impuls intenzi-
teta najmae 1 A sa strminom porasta minimalno 1 ms, s tim da struja
impulsa ne bude maa od 3 (Ams).
lan 191.
Za spajae detonatora sa izvorom struje moraju se upotrebavati izo-
lovani vodovi. Prilikom izvoea automatskog centralnog paea cela
mrea vodova za paee mora biti izvedena posebnim kablovima u kojima
ne sme biti nikakvih drugih strujnih kola i koji nisu u vezi sa paeem
mina.
lan 192.
Elektrino paee detonatora sa mostiem moe se vriti na radi-
litima na kojima intezitet lutajuih struja, meren priborom unutra-
eg otpora od 3 do 5 , ne prelazi 0,09 A. Ako je za meree uzet
ampermetar druge otpornosti, egovi rezultati proraunavaju se onako
kao bi to pokazivao ampermetar unutrae otpornosti od 3 do 5 .
lan 193.
Za zatitu elektrinih detonatora od uticaja lutajuih struja, u bli-
zini izvora struje mora se predvideti mosti za kratko spajae, umetnut u
liniju za paee. Na mestu prikuka detonatora linija za paee mora
se takoe kratko spojiti drugim mostiem.
lan 194.
Na jedan izvor za paee mina ne sme se prikuiti vei broj deto-
natora od broja za koji je izvor izraen.
Kod runih elektrinih izvora detonatori se ne smeju spajati para-
lelno sa izvorom. Kod centralnog automatskog paea mogu se predvideti
i paralelni ogranci, ako je sistemom prethodno obezbeena kontrola ot-
pornosti svih prikuenih detonatora.
IX. POSEBNO UGROENI PROSTORI
lan 195.
Na mestima na kojima je u vazduhu stalno uskovitlana praina tako da
je smea praine i vazduha eksplozivna, elektrini ureaji moraju od-
govarati zahtevima odgovarajuih jugoslovenskih standarda za protivek-
splozijsku zatitu.
lan 196.
Stanice za puee akumulatorskih baterija moraju biti dobro pro-
vetravane.
Za osvetavae akumulatorskih stanica moraju se upotrebavati
protiveskplozijski zatiene svetike.
lan 197.
U prostorije za uskladitee eksplozivnog materijala mogu se od
elektrinih ureaja upotrebavati samo nepokretne svetike za stalnu
rasvetu i telefoni izvedeni sa protiveksplozijskom zatitom prema od-
543
govarajuem jugoslovenskom standardu. Sklopni aparati i drugi pripada-
jui elektrini ureaji moraju biti smeteni izvan tih prostorija.
Vodovi moraju biti izvedeni od jednog komada bez spojnih i razvodnih ku-
tija, a elektrini ureaji u normalnom pogonu i u sluaju greke ne smeju
se zagrevati vie od 120 C.
lan 198.
Elektrine instalacije i ureaji u prostorijama za smetaj zapai-
vih tenosti ije pare mogu sa vazduhom stvarati eksplozivne smee moraju
odgovarati jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu
prostorija na nadzemnim mestima.
X. ODRAVAE, ISPITIVAE, PREGLEDI I POPRAVKE
ELEKTRINIH UREAJA I INSTALACIJA
lan 199.
Elektrini ureaji i instalacije moraju se stalno kontrolisati i
odravati u ispravnom stau. Oteene delove elektrinih ureaja i
instalacija treba zameniti novih ili ispravnim delovima.
lan 200.
U elektrine pogonske prostorije visokog napona i u zatvorene po-
gonske prostorije zabraen je ulazak neovlaenim licima.
lan 201.
U elektrine prostorije za pogon visokog ili niskog napona, kao i u
blizini elektrinih postrojea, ne smeju se ostavati predmeti koji tamo
ne pripadaju.
lan 202.
Stavae ili uvae zapaivih predmeta u blizini elektrinih
ureaja i instalacija, a naroito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod
otpornika i dr.), nije dozvoeno.
lan 203.
Stavae ili veae odela na kuita elektrinih ureaja i na
elektrine instalacije (npr.: na razvodne baterije, sklopnike, prekidae i
dr.) nije dozvoeno.
lan 204.
U visokonaponske elije i u rezervne elije koje su stalno iskuene
ne moe se ostavati nikakav materijal niti uvati u tim elijama.
lan 205.
Za svu vaniju elektrinu opremu od koje zavisi sigurnost udi i po-
gona moraju u skladitu biti obezbeeni potrebni rezervni delovi.
lan 206.
Rezervni materijal (npr. savitivi kablovi, kuita rasklopnih i
razvodnih ureaja i dr.) mora se uvati na odreenim mestima, odnosno u
posebnim prostorijama predvienim za te svrhe.
544
lan 207.
Ako nedostatak (kvar) na elektrinom ureaju ugroava radnike koji
rade u egovoj blizini, ili bi se elektrini ureaj ili instalacija mogla
jo vie otetiti, taj ureaj se mora iskuiti iz pogona.
lan 208.
Radovi u blizini elektrinih ureaja i instalacija visokog napona
zbog kojih bi moglo doi do sluajnog dodira delova pod naponom mogu se
izvoditi samo ako za to postoje uputstva.
lan 209.
Pre poetka radova na opravkama i revizijama mora se proveriti da
li je elektrini ureaj bez napona. Posebno se mora proveriti:
1) da li su iskueni ureaji od vodova pod naponom u svim fazama,
odnosno polovima;
2) da li se iskuee ureaja osigurava odstraivaem topivih
umetaka osiguraa, koji se moraju uvati tako da ne budu pristupani dru-
gim licima, ili blokiraem ureaja da ga ne bi pod naponom ukuilo
neovlaeno lice;
3) da li je na mestima iskuea kod rasklopnog aparata ili
osiguraa postaveno upozoree da se radi na ureaju;
4) da li je dainska komanda van delovaa;
5) da li su uzemeni elektrini ureaji kratko spojeni u svim dovo-
dima, a ako postoji opasnost od povratnog napona i u svim odvodima.
Posle svakog zavrnog rada prvo se mora ukloniti alat, a zatim od-
straniti kratko spajae i uzemee. Nakon toga se elektrini ureaj sme
ponovo ukuiti.
lan 210.
U sluaju poara moraju se iskuiti elektrini vodovi koji vode do
delova kopa ugroenih poarom.
lan 211.
Na odgovarajuim mestima, u pogonima, moraju biti istaknuta uput-
stva koja upozoravaju na opasnost od elektrine struje, kao i uputstva za
rukovae i odravae elektrinih ureaja.
lan 212.
U elektrinim pogonskim prostorijama mora postojati vidno is-
taknuta jednopolna ema i uputstva za rad i odravae postrojea.
lan 213.
Oteeni elektrini ureaji ne smeju se upotrebavati. Svaki ure-
aj, ako nije ispravan, mora se odmah iskuiti i moe se ponovo ukuiti
tek posle otklaaa kvara.
lan 214.
Elektrini ureaji, naroito oni u zatvorenim elektrinim po-
gonskim prostorijama, moraju se poveremeno istiti i zatititi od koro-
545
zije. Sva zatitna sredstva, kao i zatitna stakla rasvetnih armatura i
prozora za posmatrae unutraih kuita, moraju biti isti.
lan 215.
Gumeni zaptivai moraju biti od meke, elastine gume. Ako zaptiva
nije vie elastian, mora se zameniti novim.
lan 216.
Vijci koji dre poklopce ili delove ureaja moraju biti u punom
broju i vrsto pritegnuti.
lan 217.
Rad na delovima ureaja pod naponom veim od 50 V nije dozvoen.
Otvarae ormania i kuita sa nezakloenim delovima pod naponom
nije dozvoeno.
lan 218.
Otvarae kuita elektrinih ureaja dozvoeno je samo kad svi
nezatieni unutrai pristupani delovi nisu pod naponom.
lan 219.
Uzemee i kratko spajae delova prethodno iskuenih strujnih
kola elektrinih ureaja u pogonu pod naponom mogu vriti samo posebno
struno osposobena lica.
lan 220.
Pregorele osigurae mogu zameivati samo posebno struno ospo-
sobena lica, pri emu se moraju staviti novi topivi umeci osiguraa,
iste vrednosti struje.
lan 221.
Umeci osiguraa ne mogu se popravati, odnosno premoavati. Po-
trebni rezervni umeci osiguraa moraju biti na pogodnim i lako pristu-
panim mestima.
lan 222.
Ako kontrolnik u mrei niskog napona signalie nedovonu izo-
laciju mree prema lanu 51. ovog pravilnika, greka se mora odmah nai
i otkloniti.
lan 223.
Vaniji elektrini ureaji i instalacije moraju se pregledati u sva-
koj smeni, i to pre putaa u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvr-
iti kontrola funkcionalnosti ureaja.
lan 224.
Redovni pregledi elektrinih ureaja moraju se vriti najmae u ro-
kovima odreenim u tabeli 10 ovog pravilnika. Rezultati tih pregleda upi-
suju se u kontrolne kige.
Pregledom se mora izvriti kontrola elektrinih ureaja, instala-
cija i zatitnih ureaja, vizuelno i odgovarajuim mereima.
35
5
4
6
Tabela 10.
Rokovi za redovne preglede elektrinih ureaja i instalacija
Redovni pregledi elektrinih ureaja i instalacija
Red.
broj
Elektrini ureaji
Rokovi za pregled ureaja
smenski dnevni nedeni meseni tromeseni polugodii
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Vazduni vodivi i kablovi visokog
napona na povrini, kojima se napajaju
postrojea rudnika X X X X
2. Glavne transformatorske stanice koje
imaju uklopniara
1) Rasklopni ureaji
2) Transformatori
3) Razvodno postrojee
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
3. Transformatorske stanice
1) Rasklopni ureaji visokog napona
2) Transformatori
X
X
X
X
X
X
X
X
4. Elektrine maine visokog napona i
ispravai X X X X
5. Elektrine maine niskog napona X X X X
6. Razvodni ureaji niskog napona X X X X
7. Pokretni i prenosivi elektrini
ureaji X X X H
8. Rasklopni i razvodni ureaji niskog
napona (prekidai, sklopke, sklopnici
itd.), transportni pogonski ureaji,
trake, savitivi kablovi i vodovi i
ostalo X X X X
5
4
7
9. Signalno-sigurnsoni ureaji (mrea,
signalizacija, rasveta itd.) X X X X
10. Stalno poloeni kablovi X X X X
11. Rasvetna tela stalno postavenih osve-
tea, sa instalacijom X X X X
12. Rasvetna tela i instalacije prenosivog
osvetea na radilitima X X X X
13. Elektrina vua
1) Postrojea vozne ice
2) Lokomotiva za voznu icu
3) Akumulatorske lokomotive
4) Elektrini ureaji na ostalim
lokomotivama X X X X
14. Signalni ureaji
a) transporta
b) radilita H
X
X
X
X
X
X
X
15. Dojavni ureaji
1) Aparati i radio-ureaji
2) Razvodnici i mrea
3) Centrale i ostalo
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
16. Ureaji za elektrino paee mina X X H
17. Merni i ostali aparati sa ugraenim
izvorom elektrine energije ili sa
sopstvenom prenosivom baterijom X X X X
18. Ureaji za uzemee i prikuna mesta
uzemivaa (kod trafostanica) X X X X
1 2 3 4 5 6 7 8
3
5
*
548
lan 225.
Novopostaveni, zameeni, proireni i premeteni elektrini
ureaji i instalacije moraju se pre stavaa u pogon pregledati. Podaci o
izvrenom pregledu unose se u kigu pregleda.
lan 226.
Kod svih elektrinih ureaja puenih uem mora se redovno prove-
ravati nivo ua.
lan 227.
Posle svake periodine revizije, glavnog remonta ili vanrednog
remonta, elektrini ureaj mora da bude potpuno ispravan.
lan 228.
Popravene maine ili aparati kod kojih su prilikom popravke
izmeeni nazivni podaci moraju imati dopunsku tablicu sa rednim brojem
i godinom popravke, kao i oznakom radionice u kojoj je izvrena popravka.
Pored toga, moraju biti oznaeni promeeni nazivni podaci, npr. kod
motora koji su bili premotani na drugi napon.
lan 229.
Svaka popravana maina, aparat ili vod moraju se pregledati pre
nego to se ponovo stave u pogon.
lan 230.
O svakoj popravci mora se voditi kiga, u koju se moraju uneti podaci
o grekama, nainu popravaa, o novonametenom ili novoizraenom sa-
stavnom delu, nainu i rezultatu ispitivaa itd.
lan 231.
Savitivi kablovi moraju se odmah zameniti im se primeti da je
izolacija ihovih provodnika oteena. Oteeni spoai plat ta-
kvih kablova moe se popravati na licu mesta po hladnom ili toplom po-
stupku.
lan 232.
Prilikom radova na odravau elektrinih ureaja i instalacija,
delovi ureaja i instalacija moraju se iskuiti sa napona.
lan 233.
Ispitivae izoalcionog staa i druga elektrina merea aparatima
koji nisu trajno ugraeni u postrojee moe vriti samo posebno struno
osposobeno lice.
lan 234.
Svaki elektrini ureaj posle popravke ili remonta mora biti is-
pitan.
Postupak ispitivaa je sledei:
549
1) funkcionisae ureaja ispituje se isprobavaem ureaja, stava-
em u pogon i isprobavaem mehanizama ili ispitivaem mehanikog
dela, leajeva, poluga i sl., prema tabeli 10;
2) elektirno ispitivae sastoji se od prethodnog merea otporno-
sti izolacije i merea odgovarajuih elektrinih veliina u praznom
hodu ili pod optereeem, prema tabeli 10 ili po potrebi;
3) elektrina zatita ispituje se prethodnim podeavaem zatite
prema pogonskim veliinama i ispitivaem bez napona, davaem nomi-
nalnih pravih vrednosti struja, odnosno onih veliina za koje postoji
zatita. Ova ispitivaa se vre jedanput godie.
lan 235.
U svim elektirnim ureajima puenim izolacionim uem mora se
ispitati dielektrina vrstoa ua, i to kod visokonaponskih ureaja
najmae jedanput godie, a kod niskonaponskih ureaja jedanput u dve
godine.
lan 236.
Najmae jedanput godie mora se ispitati cela mrea uzemea, i
to:
1) mereem otpornosti uzemea svih uzemivaa;
2) mereem neprekidnosti zatitnog provodnika na svim potroa-
ima i pripadajuoj opremi i vanijim pogonskim mestima kao to su:
transformatorske stanice, pogonske prostorije i sl.
XI. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 237.
Tehnike karakteristike postrojea i ureaja u rudnicima koji su u
upotrebi pre stupaa na snagu ovog pravilnika uskladie se sa odredbama
ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupaa na snagu ovog pra-
vilnika.
lan 238.
benom listu SFRJ.
550
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJEA,
UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM
EKSPLOATACIJOM
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izvoeu pri-
vremenih i stalnih elektrinih postrojea, ureaja i instalacija u rudni-
cima sa podzemnom eksploatacijom, kao i elektrinih postrojea, ureaja
i instalacija koji se nalaze na povrini rudnika, a ine galvansku celinu
sa podzemnom elektrinom mreom pri ugradi, korieu i odravau
elektrinih postrojea, ureaja i instalacija;
2) nain oznaavaa i obeleavaa elektrinih postrojea, ureaja
i instalacija i ihovih delova koji utiu na bezbednost i zatitu ivota
i zdrava udi, ovekove ivotne i radne sredine i drutvenih sredstava;
3) tehnike mere zatite od poara, eksplozija i drugih tehniko-
tehnolokih nezgoda;
4) postupak, nain i interval obavaa obavezne povremene tehnike
kontrole elektrinih postrojea, ureaja i instalacija;
5) nain rukovaa elektrinim postrojeima, ureajima i instala-
cijama, nain ihovog odravaa, obaveznost uputstva o rukovau i odr-
avau i posebna struna osposobenost za rukovae.
lan 2.
Navedeni izrazi, u skladu s ovim pravilnikom, imaju sledea znaea:
1) podzemni (jamski radovi) radovi u rudnicima su sve jamske pro-
storije koje se izrauju ili odravaju radi istraivaa, otvaraa, pri-
premaa ili otkopavaa leita korisnih mineralnih sirovina;
*
Ovaj pravilnik je obajven u Slubenom listu SFRJ, br. 21/88 i 90/91.
551
2) metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u ima postoji
mogunost nastajaa eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane pra-
ine i vazduha;
3) jamske prostorije ugroene poarom su sve podzemne prostorije u
kojima moe doi do pojave poara bez obzira na vrstu izvora;
4) otkopi i radilita pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami,
ukuujui i izraene saobraajnice neposredno vezane za otkope pri-
preme koje su od otkopa udaene do 10 m a od otkopa i radilita pripreme
do 50 m;
5) posebno provetravane jamske prostorije su prostorije u koje se po-
trebna koliina sveeg vazduha dovodi ili iz kojih se korieni vazduh
odvodi vetrenim cevima ili ekvivalentnim ventilacionim objektima;
6) elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su, uglavnom, od-
reene za pogon elektrinih maina i aparata i u koje je pristup, po pra-
vilu, dozvoen samo strunim licima koja tim mainama i aparatima
rukuju;
7) elektrine zatvorene (zakuane) pogosnke prostorije su pro-
storije u koje, s vremena na vreme, ulaze samo struna lica, a koje su inae
zatvorene, odnosno zakuane;
8) elektroenergetska postrojea saiavaju skup montiranih
elektrinih ureaja i instalacija;
9) elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodu
i koriee elektrine energije, kao to su sredstva za proizvodu, pre-
nos, razvoee, meree i koriee elektrine energije;
10) dojavni ureaji su ureaji kojima se posredno ili neposredno pre-
daju obavetea ma koje vrste;
11) signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno kori-
ste za prenoee nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog sig-
nala sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvorna
prenoea obavetea;
12) elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora
koji se koriste za razvoee elektrine energije pojedinim potroaima;
13) protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi
elektrini ureaji nameeni za prostore ugroene eksplozivnom at-
mosferom, zapaivim gasovima, parom ili prainom, a koji se oznaavaju
slovom W;
14) samosigurni strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i termiki
efekti nastali u normalnom radu ili u sluaju kvara ne mogu zapaliti
eksplozivne smee niti uzvitlanu sitnu prainu u ijem se prisustvu upo-
trebava ureaj ili strujno kolo;
15) samosigurni ureaji su ureaji u kojima su sva strujna kola samosi-
gurna;
16) pridrueni ureaji su oni u kojima strujna kola ili delovi kola
nisu sva samosigurna ve sadre i kola koja mogu uticati na sigurnost
samosigurnih kola;
552
17) temperatura tiaa nataloene praine je najnia temperatura
na povrini zagrejane podloge koja jo dovodi do zapaea 5 mm debelog
nataloenog sloja praine. Temperatura tiaa se sniava sa poveaem
debine naslage;
18) elektrina pogonska sredstva su sredstva koja slue za pro-
izvodu, prenos, razvoee, meree i potrou elektrine energije;
19) prenosna pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i
dr., na radilitima sa aparatima tih ureaja za ukuivae, upravae i
pokretae, kao i ureaji za osvetavae, provetravae itd., koji se po-
vremeno premetaju sa napredovaem radilita;
20) stalno instalisani elektrini ureaji ili delovi elektrinih
ureaja i kablova jesu takvi ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno
postaveni i ne sadre prenosna pogonska sredstva niti su na ih vezani;
21) trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaji (maine, aparati
itd) postiu postojanu temperaturu;
22) isprekidani pogon je pogon u kome se periodino niu periodi
rada i mirovaa, a mirovaa su znatno kraa od vremenske konstante zagre-
vae. Zbir vremena perioda rada i perioda mirovaa saiava trajae jed-
nog ciklusa;
23) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da
pogonski ureaji ne postiu postojanu temperaturu. Mirovaa su dovono
duga da se postigne temperatura rashladnog sredstva;
24)nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna fre-
kvencija su vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni;
25) pogonski napon je sredi napon koji postoji vremenski i
prostorno u proizvonim takama mree;
26) napon prema zemi je najvei napon koji moe nastati na delo-
vima pod naponom ili ostalim provodivim masama:
a) kod izolovanih IT sistema mree bez pogonskog uzemea u sluaju
zemospoja;
b) kod uzemenih TT sistema i TN sistema mree sa pogonskim uzem-
eem u sluaju zemospoja ili jednopolnog kratkog spoja;
27) dodirni napon je pad napona u telu oveka prilikom dodira;
28) strujni osigurai su zatitni elementi koji prilikom nedo-
zvoenog poveaa struje ili visokih dodirnih napona prekidaju ili pro-
uzrokuju prekidae strujnog kola. To su:
a) topivi osigurai;
b) zatitni prekidai sa odgovarajuim nadstrujnim, odnosno kratko-
spojnim okidaima ili relejima;
29) dainski upravani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola
ukuuju ili iskuuju nekim stranim uticajem (na primer: mehanikim,
elektrinim, elektrooptikim, pneumatskim, akustinim, magnetskim ili
termikim putem), ako taj uticaj nije izvren rukom na samom ureaju;
30) sklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue posredno ili
neposredno za sklapae strujnih kola, odnosno ukuee i iskuee;
553
31) razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoee
elektrine energije na vie ogranaka ili potroaa;
32) sklopni aparati su elektrini aparati koji slue za sklapae
(ukuee i iskuee) strujnih kola, kao i za prekidae kratkih spojeva
i neoptereenih strujnih kola;
33) prekida je sklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki
spoj. Prekidna snaga oznaava se kod aparata do 1000 V u kA za odreeni
napon, a kod aparata za napone od 1000 V i vie MVA za odreeni napon,
to oznaava graninu mo za koju je prekida graen;
34) sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu ukuivati
i iskuivati normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za
koje je aparat graen. Nije predvien za prekidae struja kratkog spoja;
35) kontaktor je rasklopni aparat koji ukuuje i iskuuje strujna
kola pomou elektromagneta. Sklopna mo je, po pravilu, osmostruka do
desetostruka nazivna struja trajnog optereea. Odgovara zahtevima mo-
tornog pogona, a nije nameen za prekidae kratkog spoja. Graen je za ve-
liki broj ukuea i iskuea;
36) rastava je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti
strujno kolo i naponski razdvojiti sa vidivim pogonskim staem;
37) rastavaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se
strujno kolo moe vidivo rastaviti. To mogu biti rastavai, sklopke,
osigurai, uloni noevi, rastavni kontakti kod izvlaivih ureaja itd.;
38) rastavna sklopka je rastava sa vidivim pogonskim staem
ukuenog ili iskuenog staa, koji ima svojstva sklopke, odnosno moe
sklapati nazivne struje za koje je graen. Upotrebava se za napone od 1000
V i vie. Ne moe prekidati kratki spoj;
39) rastavni prekida je rastava sa vidivim pogonskim staem
ukuenog ili iskuenog staa, koji delimino ima svojstva prekidaa,
odnosno moe prekinuti kratki spoj ogranienog intenziteta i sklopiti
nazivne struje trajnog optereea za koje je graen. Upotrebava se za
napone od 1000 V i vie;
40) motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukuee i
iskuee elektrinih maina u mreu. Pored sklopnika, on sadri i
elemente motorske zatite, na primer: bimetalne releje za zatitu od
preoptereea i strujne osigurae za zatitu od kratkog spoja;
41) motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za iskuee i
ukuee elektrinih maina u mreu i za ihovu zatitu. Pored pre-
kidaa, on sadri elemente motorske zatite, na primer: bimetalne releje
ili okidae za zatitu od preoptereea, kratkospojne okidaa ili releje
za zatitu od neeenog pogona maina posle nestanka napona i prilikom
prekomernog sniea napona ili kombinaciju nekoliko pomenutih
ureaja;
42) zatitni prekida je aparat za sklapae i zatitu strujnih kola
od preoptereea, sa bimetalnim relejima ili okidaima i za prekidae
kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima, okidaima ili kombinacijom po-
menutih ureaja;
554
43) utikaka naprava je naprava nameena za spajae i rastavae
kablova i vodova, kao i za prikuivae kablova i vodova na odgovarajue
elektrine ureaje;
44) kontrolnik je elektrini ureaj nameen za kontrolu i ispi-
tivae nekog elektrinog pogonskog staa ili elektrine sposobnsoti
elektrinog ureaja ili instalacije, kao i za signalisae opasnog staa
koje bi moglo nastati ili za direktnu intervenciju u vidu iskuea
oteenog kontrolisanog dela elektrine mree, odnosno ureaja ili za
instalaciju;
45) mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog
staa mree i dojavu opadaa izolacije, odnosno zemospoja. Kod
zemospoja iskuuje mreu ili deo mree sa napona, u prosenom vremenu
do 110 ms (zbir vremenskog reagovaa kontrolnika i sklopnog aparata),
to garantuje proizvoa;
46) kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacio-
nog staa rasvetne mree i za eno iskuee sa napona prilikom eventu-
alnog zemospoja;
47) kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre
ukuea pod napon (u instalacijama do 1000 V) i kontrolu zemospoja u
pogonu mree ili dela mree (za napon iznad 1000 V). Mora imati i kon-
trolu strujnog kola uzemea jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrolu
mehanikog oteea kabla;
48) uklopni zapor je konrolni ureaj kojim se kontrolie ispravnost
dela mree pre stavaa pod napon;
49) kratki spoj je provodivi spoj izmeu razliitog elektrinog
potencijala kod vodova ili kod drugih delova elektrinih ureaja pod
naponom koji nastaje zbog greke na izolaciji ili zbog ihovog posrednog
ili neposrednog dodira;
50) spoj sa masom je provodivi spoj koji nastaje zbog neke greke
izmeu pogonskih delova elektrinih ureaja pod naponom i provodivih
delova koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i ne smeju doi pod na-
pon;
51) struja greke je struja koja nastaje zbog greke u izolaciji;
52) napon greke je napon koji nastaje zbog greke izmeu dva pristu-
pana provodiva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu
ili izmeu jednog takvog dela i zeme;
53) zemospoj je provodivi spoj izmeu zeme ili uzemenog
predmeta i izolovanih provodnika ili delova ureaja koji su pod naponom
prema zemi;
54) zemospojna zatita je zatita koja u sluaju zemospoja i nedo-
vone elektrine izolacije iskuuje napon u oteenom delu mree;
55) zemospojna blokada je ureaj kojim se proverava elektrina izo-
lacija mree ili dela mree pre uklopa napona i dozvoava uklop napona
samo pri ispravnoj elektrinoj izolaciji;
56) struja zemospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog
kruga i zeme zbog greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno nepo-
555
srednog dodira delova tog strujnog kruga sa zemom ili sa uzemenim pred-
metom;
57) uzemee je provodni spoj, pomou ureaja za uzemee, izmeu
zeme i delova ureaja koji se moraju uzemiti;
58) pogonsko uzemee je provodiva veza izmeu nekog dela po-
gonskog radnog strujnog kola, vora mree i dr., i uzemivaa i moe biti:
a) direktno ili neposredno, ako osim otpora uzemea ne sadri
druge otpore;
b) indirektno ili posredno, ako osim otpora uzemea sadri jo i
omske, induktivne ili kapacitivne otpore u kolu uzemea;
59) uzemivai su metalni delovi koji lee u zemi. Delovi voda
uzemivaa koji lee neizolovani u zemi smatraju se delovima uzemi-
vaa. Postoje trakasti, ipkasti, cevni, ploasti i kombinovani uzemi-
vai;
60) centralni uzemiva je uzemiva koji ispuava uslove uzem-
ea celokupne mree podzemnog prostora, bez obzira na napon mree;
61) glavni uzemiva je uzemiva koji ispuava uslove uzemea
pri naponu do 1000 V za mreu jedne transformatorske stanice koja
predstava jednu galvansku celinu;
62) pomoni uzemiva je uzemiva koji smauje otpor uzemea
kod mree uzemea, i to na isturenim delovima mree ili predstava
pomono uzemee prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon
greke;
63) dovidi uzemivaa su vodovi koji su u zemu poloeni neizolo-
vano;
64) sabirni provodnik za uzemee je provodnik na koji je
prikueno vie provodnika za uzemee;
65) instalacija za uzemee je skup uzemivaa sa provodniicma za
uzemee i sabirnim provodnicima za uzemee;
66) provodnik za uzemee je svaki provodnik koji spaja delove
ureaja koji treba da se uzeme sa uzemivaem, kad je poloen izvan ze-
me ili izolovan u zemu;
67) otpor uzemee je zbir otpora uzemivaa i otpora provodnika
za uzemee;
68) otpor uzemivaa je prelazni otpor rasprostiraa elektrine
struje izmeu metalne povrine uzemivaa i zeme;
69) zatitni provodnik je provodnik koji spaja deo ureaja koji se
titi s uzemivaem kod zatitnog uzemea, ili s nultim provodni-
kom kod nulovaa, ili s naponskom zatitnom sklopkom kod naponskog
zatitnog spoja, ili sa zemom kod strujnog zatitnog spoja. Zatitnim
provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati pogonska struja;
70) nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom takom izvora
struje;
71) kategorisano strujno kolo je strujno kolo koje ne moe ni iskrom
ni termikim efektom nastalim u normalnom radu ili u naznaenom slu-
556
aju kvara zapaliti eksplozivnu smeu sve do neposrednog ukuea ne-
samosigurnog strujnog kola na kategorisano kolo ili do ukuea nesamo-
sigurnog kola koje, prebojem preko greke, moe uticati na kategorisano
strujno kolo koje je s im u istom kablu.
lan 3.
Za nova elektroenergetska postrojea, kao i za elektroenergetska po-
strojea kod kojih treba izvriti bitnu rekonstrukciju u pogledu
elektrinih ureaja i instalacija, izrauje se tehnika dokumentacija koja
sadri:
1) obrazloee odabranih i usvojenih reea;
2) tehniki opis elektrinih ureaja i instalacija, sa potrebnim
podacima o ihovim karakteristikama;
3) kartu dela jame u koji se postavaju elektrini ureaji i insta-
lacije sa projektovanim ureajima;
4) nacrt prostorije u koju se nameravaju postaviti elektrini ureaji
i instalacije, ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;
5) jednopolnu emu postrojea;
6) emu delovaa kod dainskog upravaa, kad ureaj nije tipski;
7) proraun celog dovoda od napojne take do potroaa, s obzirom na
pad napona i termiko optereee, kao i kontrolu zagrejavaa kratkim
spojem;
8) mere zatite od tehniko-tehnolokih nezgoda;
9) podatke o potrebnoj opremi za izvoee radova;
10) podatke o radovima koji se izvode u rudnicima.
lan 4.
Za svaku jamu mora postojati tehnika dokumentacija svih postojeih
elektrinih ureaja i instalacija, koja sadri sledee podatke, i to:
1) emu napajaa visokog napona svih transformatorskih stanica i
vodova visokog napona;
2) situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki
napon;
3) emu pojedinih niskonaponskih mrea, kao i emu signalnih i do-
javnih ureaja;
4) situacioni plan niskonaponske mree;
5) podatke o preuzimau, kontroli, eventualnim opravkama, godini
izrade, mestu upotrebe ili mestu uskladitea elektrinih ureaja i
instalacija;
6) tehnike podatke o pojedinim ureajima (mainama, transfor-
matorima, aparatima itd.) koji slue za vanije objekte (na primer: za
izvozne maine, glavne pumpe, ventilatore itd.);
557
7) podatke o stau prelaznih otpora uzemea, dielektrinoj vr-
stoi transformatorskih ua i ispitivau zatitnih releja;
8) podatke o pregledima elektrinih ureaja i instalacija.
II. ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE
lan 5.
Sistemi mrea i dozvoeni nazivni naponi (meufazni) za elek-
troenergetsku mreu u jami jesu:
1) kod IT sistema:
za mreu visokog napona do 10 000 V;
za mreu niskog napona do 1 000 V;
za rasvetnu mreu i signalizaciju do 250 V;
2) kod TN sistema:
visoki napon nije dozvoen;
za rudnike ugroene od poara i metanske jame samo do 130 V
nazivnog napona, i to samo u sistemu TN-S;
niski napon do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadre
zapaive i eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S ili TNC/S.
Sistem mree TT nije dozvoen.
U oznaci sistema mree TT prvo slovo oznaava nain uzemea zve-
zdita transformatora (I-izolovano, T- direktno uzemeno), a drugo slovo
oznaava uzemee potroaa (T-direktno uzemeno, N-nulovano).
Sistem mree TN moe imati varijante TNS (zatitni provodnik ZN
u celoj mrei je odvojen od nultog voda N-5-ilno nulovae), TNC (nulti
vod i zatitni provodnik su u jednom provodniku ilno nulovae) i
TNC/S (na delu mree blie transformatoru primeen je sisten TNC, a u
pojedinim ograncima TNS meovito 4 i 5-ilno nulovae).
Za elektrinu vuu dozvoen je jednosmerni napon do 660 V.
Za rune prenosne svetike i dainsko upravae koje nije stalno
poloeno dozvoen je napon do 50 V.
Za stalno poloeno dainsko upravae moe se uptorebavati
nazivni napon upravanog ureaja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapa-
citivnih struja ili struja gubitaka, koje bi mogle poremetiti ili grekom
aktivirati dainsko upravae.
lan 6.
Elektrini ureaji od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost po-
gona i udi moraju imati rezervno napajae elektrinom energijom, na
primer pumpna postrojea, glavna ventilaciona postrojea ili sistem za
praee ventilacionog staa.
558
lan 7.
U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama moraju postojati vidive eme, oznake napajaa
sklopnih ili razvodnih postrojea.
lan 8.
Pogonska sredstva moraju biti posebno zatiena od mehanikih
oteea i hemijskog uticaja, kao i od tete koju mogu prouzrokovati voda
i praina, to se potvruje izvetajem o tipskom ispitivau.
lan 9.
Magnezijum, cink i ihove legure, osim mesinga, nisu dozvoeni za
provoee elektrine struje.
lan 10.
Kao mateirjal za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojeima
moe se, pored bakra, upotrebavati i aluminijum ako su stezake sabir-
nica izraene sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti
i bakarni provodnici.
lan 11.
elini provodnici za provoee struje mogu se upotrebavati
samo:
1) za povratni provodnik elektrine vue (ine);
2) za zatitni provodnik mree zatitnog uzemea, ali samo
pocinkovani;
3) za specijalne gibive kablove, vrste na zatezae kod kojih su ba-
karni provodnici mehaniki ojaani elinom icom;
4) za samosigurna kola i ureaje.
lan 12.
Mogu se uptorebavati samo izolacioni materijali koji ispuavaju
uslove utvrene odgovarajuim jugoslovanskim standardima.
lan 13.
U elektrinim ureajima nije dozvoena uptoreba drveta, kriaca
ili mermera za privree delova pod naponom.
lan 14.
Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebavati samo u
granicama nazivnih vrednosti za koje su graeni.
U pogledu mehanikih naprezaa prilikom kratkog spoja elektrina
pogonska sredstva i ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzi-
onisani za maksimalnu udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu
ugrade.
559
1. Zatita ogranieem napona
lan 15.
Zatita ogranieem napona je sprovedena ako je izvor napajaa
strujnog kola izveden kao:
1) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepe-
nom izolacije izmeu primara i sekundara, pri emu primarni napon ne
prelazi 1000 V, a moe biti izveden (na primer: fiziki odvojenim na-
motajima na raznim stubovima ili kalemima i izolacijom ispitanom po-
sebno visokim ispitnim naponom izmeu primarnog i sekundarnog
namotaja ili sa uzemenim zaslonom koji odvaja primarni od sekundarnog
namotaja);
2) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sigurnosni tran-
sformator (na primer, motor-generator sa izolovanim namotajima);
3) elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola
veeg napona (na primer: agregati).
Ako najvei napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu ili
u sluaju greke, pored zatite od opasnosti elektrinog udara mora biti
izvedena i zatita od direktnog dodira delova pod naponom.
lan 16.
Kod transformatora napajanih na primarnoj strani naponom veim
od 50 V, kod kojih je mogua greka izmeu primarnog i sekundarnog na-
motaja, postojae opasnog dodirnog napona spreava se spajaem dela pod
naponom sekundarnog strujnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola
ili spajaem pristupanih provodivih delova kuita ureaja sekun-
darnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola ili kombinacijom dva
prethodna naina.
Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj
vezi sa delovima pod naponom primarnog kola, osim ako je primarno kolo
sistema TN.
Sklopnici, releji i pomone sklopke moraju biti izolovani na nain
na koji je izolovan sigurnosni transformator izmeu strujnih kola malih
napona i kola veeg napona.
Utinice i utikai ne smeju se zameivati utinicama u utikaima
vieg napona. Ako su utinice i utikai izvedeni prema stavu 1. ovog
lana, moraju imati poseban zatitni kontakt, s tim da se ne smeju upotre-
biti utikai bez zatitnog kontakta.
lan 17.
Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a
ako to nije mogue, strujna kola malih napona zatiuju se izolacionom
pregradom, uzemenim provodivim zaslonom ili pojedinanom ili grup-
nom dodatnom izolacijom.
560
2. Zatita ogranieem energije izboja
lan 18.
Zatita ogranieem energije izboja vri se ogranieem struje
greke na vrednost bezopasnu do 25 mA, odgovarajuim unutraim ot-
porom izvora ili ogranieem vremena trajaa greke kao funkcije veli-
ine struje greke, ogranieem energije izbora, pri emu maksimalno
dozvoena koliina elektriciteta koja se moe izbiti dodirom iznosi 1
mC, a vrna vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 mA za naizme-
ninu struju i 2 mA za jednosmernu struju.
3. Zatita od direktnog dodira
lan 19.
Zatita od direktnog dodira odnosi se na zatitu od dodira delova
pod naponom. Sprovodi se preprekama ili zatvaraem u kuita ili
ormare i izolovaem delova pod naponom.
lan 20.
Zatita preprekama ili zatvaraem u kuite sprovodi se tako da se
delovi pod naponom tite mehanikom zatitom na jedan od sledeih na-
ina:
1) otvori za posluivae ili otvori neophodni za funkcionisae
ureaja tite se zatitom najmae IP 20;
2) poklopac kuita ili prepreka tite se zatitom najmae IP 40.
lan 21.
Dodatne zatitne mere (blokirae) od otvaraa kuita ili
skidaa prepreka moraju biti izvedene tako:
1) da nije mogue otvarae bez posebnog kua (brave) ili alata;
2) da je mogue otvarae samo pri iskuenom naponu na ureaju;
3) da se bez upotrebe kua ili alata u samom poetku otvaraa
obezbeuje automatsko iskuee napona na delovima u kuitu ili iza
prepreke;
4) da je kod ureaja do 500 V, bez kua ili alata, zamena osiguraa
ili sijalica bez iskuea napona mogua ako delovi pod naponom imaju
unutrau pregradu koja onemoguava sluajan dodir delova pod naponom.
Ponovno ukuee napona za sluajeve iz ta. 1. i 2. mora da bude
omogueno samo nakon uspostavaa odgovarajue zatite.
4. Zatita delova pod naponom izolovaem
lan 22.
Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji
se ne moe skinuti bez razbijaa i koji ima izolaciona svojstva utvrena
propisima o jugoslovenskim standardima za rudarske kablove.
561
5. Zatita od napona greke
lan 23.
Za zatitu od napona greke primeuju se opte zatitne mere,
dodatno izolovae, izolovani prostori, elektrino odvajae i sistemi
zatite mree.
lan 24.
Opte zatitne mere primeuju se samo kao dodatna mera uz prime-
eni sistem zatite mree.
lan 25.
Dodatno izolovae obava se pojaanom izolacijom delova pod napo-
nom i potpunom izolacijom elektrinog ureaja (kuita od izolacionog
materijala).
lan 26.
Izolovani prostor je zatitna mera koja spreava istovremeni dodir
delova razliitog potencijala u sluaju greke na funkcionalnoj izo-
laciji elektrinih ureaja, tj. izmeu dva dohvativa provodiva dela
elektrinog ureaja ili jednog dohvativog provodivog dela elektri-
nog ureaja i bilo kog drugog provodivog dela.
Na mestima iz stava 1. ovog lana ne smeju se postavati uzemeni
zatitni provodnici.
Zahtevi iz stava 1. ovog lana su ispueni ako mesto ima izolovane
podove i zidove, odnosno izolacioni otpor prema zemi u bilo kojoj taki
vei od 50 k , a izmeu dohvativih provodivih delova vei od 2 m
rastojaa.
Postaveni elektrini ureaji i provodivi delovi moraju biti
stalno uvreni.
Napon greke se ne sme proiriti provodivim delovima na druga
mesta izvan izolovanih prostora, to se spreava izolovaem ili uzem-
eem provodivih delova koji izlaze iz ovog prostora.
lan 27.
Elektrino odvajae radi zatite od strujnog udara u sluaju greke
na funkcionalnoj izolaciji elektrinog ureaja obava se pod sledeim
uslovima:
1) svako strujno kolo mora biti nameeno za napajae samo jednog
elektrinog ureaja ija struja nije vea od 16 A;
2) strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora
ili motor-generatora s meusobno izolovanim namotajima i visokim
stepenom izolacije izmeu primara i sekundara, a prenosni sigurnosni
transformator mora biti dodatno izolovan;
3) nazivni napon izvora napajaa moe na primarnoj strani iznositi
najmae 500 V, a na sekundarnoj najvie 380 V;
4) vodivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj taki
biti spojeni sa drugim strujnim kolima ili sa zemom, izolacija odvojenog
36
562
strujnog kola mora biti kvalitetna, a prikuci moraju biti izvedeni po-
sebno savitivim kablovima;
5) dohvativi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa
zatitnim vodom i sa dohvativim vidivim delovima drugih kola;
6) pri radu u metalnim kotlovima transformator (ili izvor) mora
biti postaven izvan kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim
stajalitem;
7) savitivi prikuni kablovi moraju biti vidivi po celoj du-
ini i spoa mehaniki neoteeni.
lan 28.
Izolaciono stae mree utvruje se istosmernom strujom. Izolaci-
ono stae mree moe se utvrditi i nauzmeninom strujom, s tim da se u
tom sluaju mora odrediti onaj izolacioni otpor koji bi se dobio mereem
sa istosmernom strujom.
Na utvrivae izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni
otpori ili odvodi same mree.
lan 29.
Svaki deo mree odvojen sklopkom ili osiguraima, pre prvog sta-
vaa u pogon mora imati izolacioni otpor najmae 1000 /V nazivnog na-
pona, osim delova mree na postrojeima sa voznom icom i povratnim
vodom preko ina.
Izolacija mree koja ini galvansku celinu mora iznositi najmae
100 /V nazivnog napona za vreme pogona. Izuzetno, za rudnike metala i
nemetala ova vrednost moe biti najmae 50 /V.
Ako izolacioni otpor padne ispod 40 /1 V nazivnog napona u mre-
ama napona do 1000 V, odnosno ispod 20 /V, izuzetno za rudnike metala i
nemetala 10 /V u mreama napona do 660 V, mrea se ne sme staviti pod na-
pon, odnosno ispod ove granice izolacije napon mree ili enog otee-
nog dela mora se odmah iskuiti.
lan 30.
Ako se izolacija mree koje nemaju ugraen ureaj za ispitivae izo-
lacije za vreme pogona meri u beznaponskom stau ili pre uklopa (zemo-
spojna blokada), onda:
1) za mree nazivnog napona do 100 V merni napon iznosi najmae 100 V;
2) za mree nazivnog napona od 100 V do 1000 V merni napon iznosi
najmae koliko i nazivni napon mree;
3) za mree nazivnog napona od 1000 V merni napon iznosi najmae
1000 V.
6. Sistemi zatite mree
lan 31.
Za automatsko iskuee izvora greke naizmenine struje kod svih
mrea napona veego od 50 V mora biti primeen jedan od sistema zatite.
563
lan 32.
Zatitni ureaji moraju automatski da iskue napon mree ili
dela instalacije ako je grekom prouzrokovan napon dodira sledeih
efektivnih vrednosti; 50 V za delove instalacije stabilnih ureaja s
dohvativim provodivim delovima, koji se normalno ne dre u ruci, od-
nosno 25 V za delove instalacije sa ureajima iji su provodivi delovi
predvieni da se dre rukom (na primer ureaji koji se napajaju preko uti-
kaa). Ako to nije mogue osigurati, vreme iskuea zatitnim ureajem
mora odgovarati dijagramima na crteima br. 1 i 2 i tabelama 1 i 2.
Tabela 1.
Napon dodira (V) 20 50 70 80 110 150 220 280
Vreme delovaa (s) 5 1 0,5 0,4 0,2 0,1 0,005 0,003
Efektivna vrednost napona dodira
Slika 1 Maksimalno dozvoeno vreme delovaa zatite
5,0
1,0
0,5
0,2
0,1
0,05
0,03
0,01
V
r
e
m
e

d
e
l
o
v
a
a

z
a
t
i
t
e
,

s
10 50 100 200 300 V
36*
564
Tabela 2.
lan 33.
Sistemi zatite zavise od sistema uzemea mree i potroaa i
svojstva zatitnog ureaja.
Dozvoeni dodirni
napon (V) 50 80 120 150 180 300 420 550
Maksimalno vreme
delovaa zatite (s) 5 1 0,5 0,4 0,1 0,05 0,03
Slika 2 Delovae zatite napona greke za mree iznad 1000 V
M
a
k
s
i
m
a
l
n
o

d
o
z
v
o
e
n
o

v
r
e
m
e

d
e
l
o
v
a
a

z
a
t
i
t
e

(
s
)
20
10
50
1.0
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03
0.02
10 20 50 80 100 200 300 500 V
565
lan 34.
Za ureaje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi zatite
mree prema lanu 5. ovog pravilnika, za koje se mogu upotrebavati sle-
dei zatitni ureaji za automatsko iskuee greke:
IT sistem (KI) - kontrolnik izolacije
(SZ) strujna zatitna sklopka (SZ)
TN sistem : (SZ) strujna zatitna sklopka (SZ)
(NZ) naponska zatitna sklopka (NZ)
(PZ) prekostrujna zatita osiguraima ili elektro-
magnetnim okidaima
Zatitni ureaji za automatsko isklapae greke moraju delovati
na nazivne napone mree do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne
napone mree iznad 1000 V prema slici 2 i tabeli 2.
Za prostore ugroene poarom ili eksplozivnom atmosferom
proseno vreme delovaa zatite ne sme biti due od 0,11 s, to ini pro-
senu vrednost od 10 uzastopnih merea uz granine uslove nepovonije
greke.
7. Zatitno uzemee izolovanih sistema
lan 35.
Zatitno uzemee izolovanih sistema primeuje se samo kod mrea
sa izolovanim zvezditem u kojima nijedna taka mree u normalnim po-
gonskim uslovima nije posredno ili neposredno uzemena osim u mreama
iz lana 40. ovog pravilnika.
Zatitno uzemee izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi me-
talni delovi, koji zbog greke mogu doi u vezu sa naponom, neposredno
spojeni na jedan sabirni uzemeni provodnik, koji se koristi samo sa mre-
nim kontrolnikom koji trajno pokazuje izolaciono stae mree i upozo-
rava na opasnost od visokih dodirnih napona i drugih neeenih pojava.
lan 36.
Prilikom primene zatitnog uzemea izolovanih sistema u pod-
zemnim mreama proizvod prelaznog otpora uzemea i struje zemospoja
mree ne sme biti vei od 50 V, pri emu se struja zemospoja izraunava
prema obrascu:
I
z
= 0,2 l U
gde je:
I
z
struja emospoja (A),
l duina mree (km),
U nazivni napon (kV).
566
lan 37.
Mreni kontrolnik u sistemu zatitnog uzemea na mreu napona
do 1000 V mora ispuavati sledee uslove:
1) da ima unutrai otpor preko 200 /V nazivnog napona mree pri
najnepovonijem izolacionom otporu;
2) da za mree napona vie od 500 V napon merea izolacionog
otpora ne sme iznositi vie od 10% od nazivnog napona mree. Ako merni
napon prelazi 50 V mora odgovarati uslovima navedenim u lanu 34. ovog
pravilnika;
3) da signalizira pad izolacionog otpora ispod 100 /V;
4) da isklopi napon mree kad izolacioni otpor padne na vrednost
ispod 40 /V u mreama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni
otpor padne ispod 20 /V u mreama nazivnog napona do 660 V, u prosenom
vremenu do 0,110 s;
5) da onemogui ukuee napona mree kada je vrednost izolacionog
otpora u mrei ispod dozvoenih granica iz t. d;
6) da trajno meri izolacioni otpor mree;
7) da postoji mogunost da se na kontrolnik mogu prikuiti sponi
optiki i akustiki signali u sluaju pada izolacije ispod dozvoene gra-
nice, a obavezno je prikuiti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj elektri-
noj pogonskoj prostoriji, a ugraeni signal nije vidiv van prostorije;
8) da postoji mogunost da se kontrolnik ispita namerenim usposta-
vaem zemospoja.
lan 37a.
U izolacionim mreama nazivnog napona iznad 1 000 V sa sistemom
zatitnog uzemea obavezna je trajna kontrola otpora izolacione mee
prema zemi u glavnom pou.
Mreni kontrolnik mora iskuiti mreu ako izolacioni otpor
padne ispod 10 /V u vremenu od 1 s (u koje je ukueno i vremensko za-
tezae isklopa).
U odvodima za jame ugroene opasnim gasovima i eksplozivnom pra-
inom obavezna je i ugrada dodatne zemospojne zatite, koja mora delo-
vati u vremenu propisanom u lanu 34. ovog pravilnika.
Manipulacija u mrei, a naroito postupak uklapaa posle greke u
izolaciji mora se odrediti tehnikim uputstvom.
lan 38.
U mreama sa nazivnim naponom najvie 220 V i napojnog izvora do
10 kVA, kao i u signalnim i rasvetnim mreama, mreni kontrolnik ne
mora imati svetlosni i zvuni signal ako ureaj pri potpunom zemospoju
na bilo kom mestu sam iskuuje struju u prosenom vremenu do 1 s.
U rudnicima ugruenim eksplozivnim smesama proseno vreme
iskuea ne sme biti due od 0,11 s.
lan 39.
Kontrolnik rasvetne mree napajan iz transformatora snage do 10
kVA, kao i signalne instalacije u oknima kroz koje se ne voze udi moe
imati samo svetlosnu signalizaciju opadaa izolacionog otpora mree is-
567
pod 100 /V ako se pri istom dvostrukom zemospoju na bilo kom mestu na-
pon iskuuje u vremenu od 1 s i ako je zatitni provodnik istog preseka
kao i fazni provodnik.
U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme
iskuivaa ne sme biti due od 0,11 s.
lan 40.
U mreama sa zatitnim uzemeem izolovanih sistema sa naponom
preko 1000 V izmeu neke take mree i zeme moe se uklopiti prigu-
nica radi priguivaa struje zemospoja. U takvim sluajevima umesto
mrenog kontrolnika obavezna je primena odgovarajue zemospojne za-
tite.
lan 41.
Mrea napajana iz posebnog transformatora mora imati najmae je-
dan glavni uzemiva preko koga je uzemena mrea zatitnog uzemea.
Ako se vie trafostanica nalazi u neposrednoj blizini, moe se kori-
stiti zajedniki glavni uzemiva.
Mree zatitnih uzemea u jednoj jami rudnika mogu biti me-
usobno spojene u jedinstvenu optu mreu zatitnog uzemea jame, na
koju mora biti spojen i centralni uzemiva. Centralni uzemiva mora
ispuavati uslove propisane ovim pravilnikom za visokonaponsku mreu
kojoj pripada.
lan 42.
Glavni i centralni uzemivai postavaju se na mesta koja obezbe-
uju najnii otpor uzemivaa i mogu se ukopavati u vlanu zemu odvod-
nih kanala u kojima se stalno sakupa voda ili u vodosabirnike pumpnih
stanica i sl.
Centralni uzemiva moe se postaviti i van jame.
lan 43.
Ako se postavaem glavnog ili centralnog uzemivaa ne mogu
ispuniti uslovi za otpor uzemivaa ili zatitnog voda propisani ovim
pravilnikom, u svaku mreu zatitnog uzemea postavaju se pomoni
uzemivai na najisturenija mesta mree.
Pri izraunavau maksimalno dozvoenog otpora uzemea za
mreu zatitnog uzemea mora biti ispuen zahtev iz stava 1. ovog
lana za svaku pojedinu transformatorsku stanicu, iskuujui pri tom
uticaj centralnog uzemivaa.
lan 44.
Otpor centralnog uzemea mora odgovarati mrei napona preko
1000 V, koja ini galvansku celinu, a moe imati jedan ili vie uzemi-
vaa smetenih napou ili u jami.
lan 45.
Uzemivai moraju biti zatieni od korozije i elektrolitskog
nagrizaa.
Debina uzemivaa, bez obzira na oblik, ne sme biti maa od 3 mm
za pocinkovanu elinu traku, a za bakar 2 mm.
568
Spoj provodnika za uzemee sa uzemivaem pod zemom mora biti
zavaren.
Spoj zatitnih provodnika sa uzemivaem mora biti pristupaan,
vidiv i rastaviv, radi merea prelaznog otpora.
Bakarni zatitni provodnik, kojim se spajaju glavni i centralni
uzemivai mora imati presek najmae 50 mm
2
, a provodnik od pocinko-
vane eline trake najmae 100 mm
2
, s tim da ne sme biti tai od 3 mm.
lan 46.
Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao
povratni vod vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnik ni
onda kad su uzemeni, osim ureaja ili delova instlacija zatienih
kontrolnicima koji zatiuju instalaciju od kvara ili oteea.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se na zatitni provodnik koji je
deo samosigurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u
kome napon izvora nije vei od 24 V.
lan 47.
Zatitni provodnik u kablu u postrojeima sa nazivnim naponom is-
pod 1000 V mora biti uto-zelene ili crvene boje, odnosno zatitni pro-
vodnik u poluprovodnoj gumi mora imati uzduno tampanu belu traku.
Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 10 mm
2
mora biti
najame jednak preseku radnih ila, a za vee preseke mora iznositi
najmae 10 mm
2
, pri emu mora odgovarati uslovima maksimalno dozvoe-
nog otpora uzemea troila.
Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom kao zatitni pro-
vodnik moe se koristiti nosee ue ako lei u zajednikom omotu sa
ostalim provodnicima i ako egova provodivost odgovara potrebnoj pro-
vodivosti zatitnog provodnika.
lan 48.
U postrojeima sa naponom preko 1000 V kao zatitni provodnik
mogu se koristiti metalni plat i metalni oplet kabla, s tim da se pri
spajau moraju premostiti spojem kojim se metalno telo spojke povezuje sa
zatitnim provodnikom.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebavati kao zatitni pro-
vodnik ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden
da su svi elementi metalnog opleta sigurno i vrsto galvanski povezani.
Ako ovaj zahtev nije ispuen, zatitni provodnik mora leati u zajedni-
kom kablovskom omotu, a egov presek mora odgovarati zahtevu iz odredbe
lan 49.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni
provodnik mora imati presek jednak najmae preseku provodnika koji vodi
najveu struju.
Ako se kao zatitni provodnik umesto bakra upotrebava neki drugi
materijal, egov presek mora biti po elektrinoj provodivosti ekvi-
valentan preseku bakarnog provodnika.
569
lan 50.
Ako zatitni provodnik leu u zajednikom omotu kabla sa ostalim
provodnicima, kuite elektrinog ureaja predstava dio zatitnog
provodnika. U tom sluaju, u kuitu prikunog ormaria mora postojati
posebna stezaka za prikuak zatitnog provodnika kojom se postie si-
guran i vrst spoj zatitnog provodnika i kuita. Deo zatitnog pro-
vodnika predstavaju i dva meusobno sastavena kuita ako se
sastavaem kuita meu ima ostvaruje siguran i dobar elektrini
spoj preko obraenih povrina sa osiguranim vijanim meusobnim spo-
jem.
Ako se kao deo zatitnog provodnika upotrebava vie od dva sasta-
vena kuita ili ako meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini
spoj, kuita se meusobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje
siguran i trajan elektrini spoj meu ima.
lan 51.
U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri-
nim pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama
van tih prostorija, zatitni provodnik se moe polagati odvojeno od ka-
blova.
Zatitni provodnik od bakra mora imati presek najmae 25 mm
2
.
Umesto bakarnog provodnika moe se upotrebavati i pocinkovana e-
lina traka, koja mora biti najmae 2,5 mm debela i 25 mm iroka.
Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog
oteea i spojen sa mreom zatitnog uzemea tako da je onemogueno
elektrolitsko razarae spoja. Zatitni provodnik mora biti poloen
tako da se moe lako kontrolisati i odravati.
Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih po-
gonskih sredstava spajaju se paralelno sa zatitnim provodnikom i on ne
sme predstavati deo sponog zatitnog provodnika. Kuita mogu biti
deo zatitnog provodnika samo pri prelazu od sponog zatitnog provod-
nika na zatitni provodnik u kablu, s tim da spona stezaka za uzemee
mora biti na istom delu kuita na kome je i stezaka za uzemee u kui-
tu. Odvojeno polagae zatitnog provodnika nije dozvoeno kod savi-
tivih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja.
lan 52.
Kod zatitnih provodnika nije dozvoeno upotrebavati preko-
strujne zatitne osigurae.
Sklopke i utikake naprave koje prekidaju zatitni provodnik mo-
raju biti takve konstrukcije da prekidaem zatitnog provodnika pre ili
istovremeno sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u pogonu pod na-
ponom.
lan 53.
Svi metalni delovi mehanike zatite elektrinih postrojea (npr.
metalni opleti i metalni platevi kablova i provodnika, gori i doi
delovi metalnih spojki, metalni delovi neelektrinih ureaja i sl.) koji,
570
zbog oteea, mogu doi pod napon moraju biti spojeni sa zatitnim pro-
vodnikom vrstim i provodivim spojem.
Odredba stava 1. ovog lana ne primeuje se na delove koji predsta-
vaju galvansku celinu i koji su uzemeni (transporteri, vodovi itd.), od-
nosno na delove koji ne predstavaju galvansku celinu i nisu uzemeni
(podgrada).
lan 54.
U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska srdstva koja na od-
govarajuem pristupanom mestu imaju posebnu stezaku za zatitni pro-
vodnik, s tim da stezaka mora biti oznaena znakom uzemea i vijcima
sa crveno obojenom glavom.
8. Nulovae
lan 55.
Nulovae se sastoji od spajaa svih provodivih delova elektrinih
ureaja, koje treba zatiti od previsokog napona dodira, sa uzemenom
nultom takom trofaznog transformatora ili sa uzemenom sredinom
takom jednofaznog transformatora preko neutralnog provodnika ili po-
sebnog zatitnog provodnika koji je na odrenim mestima spojen sa neutal-
nim provodnikom.
Nulovae se koristi u sponim mreama nazivnog napona ispod 1000
V, a u podzemnim mreama nazivnog napona naizmenine struje ispid 130 V
sa uzemenom nultom takom transformatora nulovae se koristi samo
ako se na nultom provodniku u sluaju greke ne java napon vei od 50 V, a
ako se pojavi vei napon, on se moe odrati najvie do 1 s.
Izuzetno, nulovae se moe koristiti u jami i za ureaje sa naponom
ispid 1000 V kod malih objekata samo ako predstava ogranak spone
mree u kojoj je nulovae primeeno kao zatitna mera.
lan 56.
Pri primeni nulovaa struja greke koja nastaje pri potpunom krat-
kom spoju izmeu faznog i nultog provodnika ili pri kratkom spoju faznog
provodnika sa masom ureaja koji se titi mora biti jednaka ili vea od
struje iskuea ugraenog zatitnog ureaja (osiguraa ili zatitnog
prekidaa).
Struja greke odreuje se (proraunava se) na osnovu otpora cele pe-
te kratkog spoja zajedo sa prelaznim otporima, prema sledeem obrascu:
gde je:
R
p
otpor pete (),
U
f
fazni napon izmeu faze i zeme (V),
I
i
struja iskuea (A),
I
gr
struja greke.
Otpor pete proraunava se i meri pre stavaa instalacije u po-
gon, kao i prilikom redovnih kontrola mree.
R
p
U
f
I
i
------
I
i
I
gr
U
f
R
p
-------
R
p
U
f
I
i
------
= ;
571
Struja iskuea izraunava se prema sledeem obrascu:
I
i
= k I
n
gde je:
I
n
nazivna struja zatitnog elementa, a faktor k iznosi:
za brze osigurae do 100 A : k = 3, preko 100 do 200 A : k = 3,5 i preko 200 A
: k = 4;
za trome osigurae do 200 A : k = 5, a preko 200 A : k = 6;
za nadstrujne okidae: k = 1,3.
lan 57.
Pri primeni nulovaa u podzemnim prostorijama moraju biti ispu-
eni i sledei uslovi:
1) na zatitni provodnik koji je spojen sa nultom takom tran-
sformatora ili sa nultim provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti
svi pristupani metalni delovi elektrinih ureaja;
2) nulti provodnici moraju u svim ograncima ii u smeru faznih pro-
vodnika i leati u zajednikom omotu armiranog ili savitivog kabla;
3) presek nultog i zatitnog provodnika mora biti jednak preseku
faznih provodnika do 16 mm
2
, a kod veeg preseka mora imati najmae
vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
4) u sluaju kratkog spoja delova pod naponom i nultog ili zatitnog
provodnika na bilo kom mestu mree, struja greke se mora iskuiti u
vremenu kraem od maksimalnog vremena delovaa zatite propisanog u
lanu 32. ovog pravilnika;
5) topivi osigurai za zatitu od kratkog spoja moraju se pri upo-
trebi staviti u sve faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4;
Nazivni presek faznih pro-
vodnika
(mm2)
Nazivni presek nultog provodnika
izolovani provodnici
i kablovi
mm2)
goli
provodnici
(mm2)
25 16 25
35 16 35
50 25 50
70 35 50
95 50 50
120 70 70
150 70 70
185 95 95
240 120 120
300 150 150
400 185 185
572
6) pri upotrebi zatitnog prekidaa sa magnetskim okidaima,
okidai se moraju staviti u sve faze, a struja okidaa moe biti podeena
najvie na 80% od najmae mogue struje kratkog spoja na mestu ugrade;
7) u nulti provodnik se ne smeju ugraivati sklopne naprave niti
topivi osigurai koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provod-
nika. Dozvoeno je umetae u nulti provodnik namotaja prekidaa radi
iskuea napona;
8) otpor svih uzemivaa pogonskog uzemea u mrei jedne
transformatorske stanice ne sme prelaziti 1,5 kod nazivnog napona do
220 V, a kod primene drugih nazivnih napona izraunava se najvei dozvo-
eni otpor;
9) nulti provodnik se uzemuje u blizini transformatorske stanice,
a u nadzemnoj mrei i na kraju svkog ogranka dueg od 200 m. Otpor uzem-
ea nultog provodnika u ograncima koji slue za zatitu u sluaju prek-
ida nultog provodnika u mrei, kao i uzemea u blizini
transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 ;
10) u mrei u kojoj je primeeno nulovae zabraeno je zatitno
uzemee bez spoja sa nultim provodnikom;
11) u instalaciji potroaa nulti provodnik mora biti isto ili
ekvivalentno izolovan kao i fazni provodnici. Boja nultog provodnika
mora biti plava.
lan 58.
Ako u mrei u kojoj je primeeno nulovae potroai nisu
iskuivo trofazni, odnosno ako nultim provodnikom protie struja mo-
nofaznih potroaa, pored nultog provodnika mora postojati odvojeni za-
titni provodnik na koji se vezuju kuita svih potroaa u mrei jedne
transformatorske stanice u kojoj je primeeno nulovae.
Zatitni provodnik mora biti provodivo spojen sa nultim pro-
vodnikom na ulazu u podzemnu prostoriju ili na prvom razvodu transfor-
matorske stanice. U instalaciji potroaa zatitni provodnik mora
biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti provodnik i mora biti
jednako ili ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. Zatitni
provodnik mora biti po celoj duini posebno oznaen.
9. Zatitni spoj na struju greke
lan 59.
Zatitni spoj na struju greke koristi se samo ako je taj sistem pri-
meen na celoj mrei koja ini galvansku celinu.
Zatitni spoj na struju greke sastoji se od ureaja koji registruje
struju zemospoja, odnosno struju greke i koji prouzrokuje iskuee
oteenog dela mree ili potroaa.
lan 60.
Zatitni spoj sa strujom greke, sa uzemenim zvezditem ili sa
uzemenom nultom takom transformatora koristi se u jamskim pro-
storijama samo kod ureaja sa nazivnim naponom ispod 1000 V, pri emu mo-
raju biti ispueni sledei uslovi:
573
1) sklopke, sklopnici ili prekidai na koje deluje ureaj zatitnog
spoja sa strujom greke moraju se prekidati u svim polovima;
2) zvezdite transformatora moe biti uzemeno direktno ili po-
sredno;
3) svi metalni delovi i kuita elektrinih ureaja koji zbog gre-
ke mogu doi pod napon moraju biti meusobno spojeni sabirnim uzeme-
nim provodnikom koji je najmae na jednom mestu sigurno uzemen, tako da
predstava uzemee za zvezdite mree;
4) uzemivai i sabirni uzemeni provodnik, kao i prelazni otpor
uzemea moraju u svemu ispuavati uslove propisane ovim pravilnikom
za nulovae mree;
5) iskuee prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog de-
lovaa struje greke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano;
6) posle iskuea prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata
zbog delovaa stuje greke aparat se ne sme sam od sebe ukuiti (akti-
virati);
7) iskuee zbog struje greke mora nastupiti kad izolaciono
stae ogranka mree koji se napaja preko aparata sa primeenim spojem na
struju greke ne ispuava uslove propisane ovim pravilnikom;
8) na svakom rasklopnom aparatu mora postojati mogunost namernog
izazivaa struje greke, odnosno zemospoja radi ispitivaa ispravnosti
ureaja zatitnog spoja na struju greke;
9) svaki ogranak mree, odnosno motorni pogon mora biti zatien
rasklopnim aparatom sa ureajem zatitnog spoja na struju greke;
10) sistem zatitnog spoja na struju greke sa uzemenim zvezditem
ili nultom takom mree koristi se samo kao sistem zatite u celoj jami,
a ne u nekim ograncima ili u delovima jame.
Zatitni spoj na struju greke u neuzemenim mreama moe se
koristiti samo ako su ispueni uslovi iz ta. 1, 3, 5, 6, 7. i 8. ovog lana.
10. Zatitni spoj na napon greke
lan 61.
Zatitni spoj na napon greke koristi se samo kod ureaja nazivnog
napona ispod 1000 V, pri emu ovaj ureaj u sluaju napona greke do 50 V
iskuuje zatitnu sklopku ili prekida u vremenu do 1 s.
Zatitni spoj na napon greke sastoji se od zatitne sklopke ili
prekidaa sa naponskim navojem greke i ureajem za ispitivae, za-
titnog provodnika, pomonog uzemivaa i provodnika za pomono uze-
mee.
lan 62.
Za primenu zatitnog spoja na napon greke u podzemnim prosto-
rijama, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) sklopke i prekidai sa naponskim navojem greke moraju biti u
skladu sa jugoslovenskim standardima za ove ureaje;
2) navoj napona greke mora biti spojen kao merilo napona tako da
reaguje na napon izmeu zatienih delova ureaja i pomoog uzemea;
574
3) provodnik za pomono uzemee mora biti celom svojom duinom
izolovan;
4) zatitni provodnik i provodnik za pomono uzemee moraju biti
tako poloeni da su zatieni od mehanikog oteea;
5) zatitne sklopke za napon greke moraju imati zatitnu izo-
laciju;
6) kao pomoni uzemiva mora se upotrebavati posebni uzemiva,
koji je od drugih uzemivaa udaen najmae 20 m;
7) otpor uzemea pomonog uzemivaa ne sme biti vei od jedne
desetine otpora mernog ureaja zatitne sklopke, ali ne vei od 500 ;
8) u mreama sa neuzemenom nultom takom ili srediim pro-
vodnikom dozvoene su sklopke ili prekidai sa zatitnim spojem na na-
pon greke samo ako imaju najmae dvopolni ureaj za ispitivae.
11. Zatita od kratkog spoja, preoptereea i nestanka napona
lan 63.
Transformatori, elektrini potroai, kablovi i provodnici mo-
raju biti osigurani od prevelike struje, kao i od kratkog spoja.
lan 64.
Elektrini motori, bez obzira na izvor napajaa, po pravilu, moraju
biti zatieni od posledica prekomernog sniea napona. Kad napon, na-
kon nestanka, ponovo doe, motor ne sme sam krenuti.
Odredba iz stava 1.ovog lana ne odnosi se na automatske tehnoloke
procese, kod kojih maine rade u tehnolokom nizu sa odgovarajuim
predradama i predvienim merama sigurnosti.
lan 65.
Osigurae od preoptereea zbog prevelike struje postie se,
popravilu, termikim relejima ili okidaima (bimetalima) ili pomou
strujnih osiguraa, odnosno magnetski usporenih releja.
lan 66.
Zatita od struje kratkog spoja postie se zatitnim prekidaima
sa brzim magnetskim relejima ili okidaima ili strunim osiguraima.
lan 67.
Podnaponska zatita postie se elektromagnetskim relejima ili
okidaima koji omoguavaju ukuee prekidaa ili sklopke samo pod
normalnim naponom. U sluaju nestanka napona ili preniskog napona,
iskuuje se prekida ili sklopka ili se to iskuee vri sklopnikom
sa elektromagnetskim sklapaem u odgovarajuem spoju.
lan 68.
Ureaji za zatitu od preoptereea i kratkog spoja (releji,
okidai, osigurai) moraju biti u trofaznim mreama nazivnog napona is-
pod 1000 V postaveni u sve tri faze. U trofaznim mreama niskog napona
575
sa neuzemenom nultom takom, odnosno sa izolovanim sistemom mree i
trajnom kontrolom izolacije mree mrenim kontrolnikom koji zadovo-
ava zahtevima zatite od kratkog spoja po brzini delovaa u sluaju is-
tovremenog kratkog spoja i zemospoja, ureaji za zatitu od
preoptereea i kratkog spoja mogu biti postaveni samo u dve proiz-
vone faze, osim za glavni prekida mree iza transformatora koji mora
imati zatitu u sve tri faze. Za trofazne mree nazivnog napona iznad
1000 V ureaji za zatitu od preoptereea i kratkog spoja mogu biti po-
staveni samo u dve faze pod uslovom da su postaveni uvek u istim fazama
u celoj mrei jednog napona.
lan 69.
Ureaji koji tite kablove i provodnike moraju biti instalisani i
za svaki ogranak u kojem je dozvoeno optereee mae od prethodnog
ogranka (iz smera napajaa). Zatita moe biti prilagoena i prema
najmaem preseku ogranka, a ako bi bila stavena u prethodni provodnik,
nije potrebno posebno tititi ogranak.
lan 70.
Kablovi ili provodnici koji predstavaju ogranak od glavnog kabla
ne moraju se osigurati ako je ispuen jedan od sledeih uslova:
1) ako je duina ogranka maa od 5 m i ako je egov presek za najvie
tri standardna preseka mai od preseka glavnog kabla ili provodnika i
ako su oba voda od standardnog materijala;
2) ako je ogranak zatien od kratkog spoja i preoptereea zajedno
sa glavnim vodom;
3) ako je na kraju ogranka upotrebena zatita od preoptereea i
kratkog spoja napajanog potroaa, a struja zatite od preoptereea
ogranaka odreena prema preseku voda i ako je ogranak zatien od kratkog
spoja zajedno sa glavnim vodom od koga se odvaja.
Kablovi ili provodnici koji ne predstavaju ogranak od glavnog ka-
bla ili provodnika ne moraju se osigurati ako je ispuen jedan od sledeih
uslova:
1) ako se nalaze u sklopnim postrojeima, a postoji moguonst iho-
vog preoptereea. Za takve kablove predvia se vei presek od preseka
odreenog tabelom za dozvoena optereea kablova;
2) ako su upotrebeni kao spojni provodnici izmeu maina,
transformatora, kondenzatora, akumulatora, sklopnih ureaja i sl. u
elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektrinim po-
gonskim prostorijama;
3) ako bi delovae upotrebenih osiguraa moglo biti opasno i
tetno po sigurnost rada ureaja i za same ureaje, kao to su radna stru-
jna kola, pobudna strujna kola istosmernih maina i sl.
576
12. Zatita od preoptereea
lan 71.
Kablovi i vodovi se od nedozvoenog zagrevaa, zbog preoptereea,
tite strujnim osiguraima.
Strujni osigurai, kao zatita od preoptereea, postavaju se na
poetku ili na kraju zatienog kabla ili voda.
Za strujne osigurae od preoptereea uzimaju se bimetalni okidai
ili releji, sa automatskim zatitnim prekidaima, odnosno uz zatitne
prekidae, ili ima ekvivalentne ureaje (npr. elektronska zatita).
Svakom preseku kabla mora odgovarati odreena zatita od preopte-
reea i krtkog spoja. Najvie nazivne vrednosti topivog osiguraa A
kao zatite od preoptereea kablova navedene su u tabeli 4. Za vie-
ilne savitive kablove sa izolacijom tipa EpN nominalne vrednosti
osiguraa mogu se poveati za najvie 37% od vrednosti navedenih u ta-
beli 4.
Tabela 4.
lan 72.
Ako je za zatitu od preoptereea upotreben zatitni prekida,
releji, odnosno okidai moraju biti podeeni najvie na vrednosti traj-
nog optereea prema tabeli 10 i prema odredbama l. 225. do 239. ovog pra-
vilnika.
lan 73.
Kabl sa radnim naponom preko 1000 V zatien je od preoptereea
ako je zbir optereea pojedinih troila prikuenih na taj kabl u
granicama egovog dozvoenog optereea i ako su pojedina troila
zatiena od preoptereea prema odredbama ovog pravilnika.
lan 74.
Svi transformatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti
osigurani od preoptereea bimetalnim okidaima, relejima ili zati-
tom od poviea temperature.
Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti zatieni od preopte-
reea ako su zatiena pojedina strujna kola koja napaja.
Nazivni presek
mm
2
1,5 2,5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 180
Vieilni
savitivi kablovi
A
20 25 32 50 63 80 100 125 160 200 260 300 350
Vieilni
armirani kablovi za
stalno polagae
A
20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 224 260 300 350
577
lan 75.
Transformatori se ne moraju tititi od preoptereea ako su ispu-
eni sledei uslovi:
1) ako su prikueni potroai takve prirode da ne moe doi do
preoptereea transfromatora;
2) ako snaga naponskog transformatora nije vea od 1000 VA;
3) ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju.
lan 76.
Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu ko-
jim se uprava imati termike releje, okidae ili zatitu od poveaa
temperature, u svim fazama koje deluju na egov motorni zatitni pre-
kida ili sklopnik.
Od preoptereea se moe tititi i grupa motora koja ini tehno-
loku celinu, tako da zastoj pojedinog motora ili cele grupe tehnoloki
bude istovremen.
lan 77.
Termiki releji ili okidai koji su optereeni strujom motora
direktno (primarni za nazivni zalet) ili preko strujnih transforma-
tora (sekundarni za teki zalet) moraju biti podeeni najvie na na-
zivnu struju motora.
Izuzetno, ureaji iz stava 1. ovog lana mogu biti podeeni na struju
motora razliitu od nazivne ako je to odreeno uputstvom.
Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajae prekida krae od
vremena rada, tako da se ureaj ne moe ohladiti na temperaturu okoline,
zatita od preoptereea podeava se na vrednost mau od I
n
, dok se pri
isprekidanom pogonu kod koga je trajae prekida due od vremena rada
zatita od preoptereea moe podesiti na vrednost veu od I
n
.
lan 78.
Motori snage do 2 kW ili jaine struje do 4A zatiuju se od pre-
optereea i od kratkog spoja topivim osiguraima ili zatitnom
sklopkom.
Kod pojedinano kompenziranih motora releji ili okidai moraju
biti podeeni na smaenu struju koju prouzrokuje komepnzacija.
lan 79.
Ispravivai se zatiuju od preoptereea na nain propisan od-
redbama ovog pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane
za doenaponsku stranu transformatora primeuju na ispravenu stranu
ispravaa.
Pretvarai (jednoarmaturni ili grupa) zatiuju se od preoptere-
ea u dovodu na nain propisan odredbama ovog pravilnika za elektrine
rotacione maine, a u odvodu na nain propisan odredbama ovog pravil-
nika za transformatore, odnosno ispravae.
37
578
lan 80.
Za zatitu otpornika od preoptereea moe se koristiti zatita
od poveaa temperature.
Ostali potroai tite se od preoptereea, ako za to postoji po-
treba, otpornicima, reostatima i dr.
13. Zatita od kratkog spoja
lan 81.
Zatitni prekidai, odnosno topivi osigurai, koji se koriste kao
zatita od kratkog spoja, moraju imati rasklopnu mo veu od maksimalne
vrednosti struje tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati na mestu
ugrade. Zatitni prekidai, odnosno topivi osigurai moraju sigurno
iskuivati i najmau struju istog dvopolnog kratkog spoja.
Ako zatitni prekida nije graen za prekidae maksimalne struje
kratkog spoja, ispred ega se moraju ugraditi osigurai odgovarajue
rasklopne snage. Ako nisu primeeni strujni ograniivai kao zatita od
kratkog spoja, topivi i osigurai odgovarajue rasklopne snage moraju se
ugraditi ispred zatitnog prekidaa i u sluaju da tieni ogranci nisu
graeni za tako veliku vrnu vrednost udarne struje kratkog spoja ili tu
ulogu mora preuzeti prthodni prekida.
lan 82.
Najvia struja tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati u ne-
koj taki mree izraunava se prema obrascu:
I
km
204
gde je:
I
km
struja tropolnog kratkog spoja u kA;
U nazivni napon u kV;
Z
min
minimalni prividni otpor mree do te take u /fazi.
Prividni otpor mree ili impedansu Z treba izraunavati od mesta
za koje se provodi proraun za maksimalne pogonske kapaciteta izvora i
transformatora, i to za vreme predviene eksploatacije, na osnovu mi-
nimalne vrednosti impedanse mree koja se moe oekivati.
Minimalna struja istog dvopolnog kratkog spoja, koja se moe oe-
kivati u nekoj taki mree, izraunava se prema obrascu:
I
kn
=
gde je:
I
kn
- dvopolna struja kratkog spoja u kA;
U nazivni napon mree u kV;
Z
max
maksimalna impedansa mree do najudaenije take ogranka za
koji raunamo struju kratkog spoja koja se oekuje u pogonskim uslovima
rada u /fazi;
1 1 U ,
3 Z
mi n
-------------------------
0 8 U ,
2 Z
max
---------------------
579
0,8 faktor koji uzima u obzir samo poveani radni otpor pro-
vodnika kabla kod pogonske temeprature u odnosu na raspoloive podatke
za temperaturu od 20
o
C.
Pri proraunu maksimalne impedanse treba raunati sa minimalnim
kapacitetima izvora i transformatora koje treba oekivati u sluaju sma-
enog kapaciteta eksploatacije ili minimalne rezerve usled kvarova.
Smaee struje kratkog spoja zbog elektrinog luka ne proraunava se ako
mrea ispuava uslove iz lana 68. za primenu zatitnih ureaja u samo
dve faze. Ako mrea ne ispuava uslove iz lana 68, kao minimalna struja
kratkog spoja uzima se polovina izraunate vrednosti dvopolne struje
kratkog spoja prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8.
lan 83.
Kablovi i provodnici tite se od kratkog spoja strujnim osigura-
ima ili drugim zatitnim napravama, koje moraju biti postavene na po-
etku kabla, odnosno provodnika u pravcu napajaa.
Pod strujnim osiguraima, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju
se nadstrujni okidai ili releji zatitnih prekidaa, kao i topivi
osigurai.
lan 84.
Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odreuje
se tako da izraunata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude maa od
nazivne struje strujnih osiguraa pomnoene sa faktorima navedenim u ta-
beli 5.
Tabela 5.
lan 85.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom topivi
osigurai, ako su nameeni kao zatita od kratkog spoja, moraju biti oda-
brani prema tabeli 6. Prilikom upotrebe zatitnih prekidaa, mini-
malna struja dvopolnog kratkog spoja mora biti 1,5 puta vea od vrednosti
na koju su podeeni brzi nadstrujni prekidai, odnosno releji.
Najvea nominalna struja topivih osiguraa, zavisno od struje dvo-
polnog kratkog spoja, navedena je u tabeli 6.
U rudnicima uga i u pogonima ugroenim poarom mogu se upo-
trebavati samo topivi uloci osiguraa, koji pri najmaoj struji dvo-
polnog kratkog spoja prekidaju kratak spoj u vremenu najdue od 1 s.
Najmai faktor nazivne strujne zatite
Broj Vrsta zatite
Nazivne struje topivih osiguraa
do
100 A
od 100
do 200 A
preko
200 A
1 Brzi uloci 3 3,5 4
2 Spori uloci 5 5 6
3 Nadstrujni okidai 1,3
37*
580
lan 86.
Strujni osigurai u doem i gorem naponskom delu meovitih
mrea mogu se, radi selektivne zatite od kratkog spoja, stepenovati u
vremenima prekidaa, s tim da vreme usporenog prekidaa u jednoj jami
moe iznositi najdue 3 s.
Tabela 6.
lan 87.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom struja kratkog
spoja mora biti prekinuta najdue 1 s, s tim da usporee moe iznositi
najdue 1,5 sekundu u sluaju selektivnog prekidaa kratkog spoja.
lan 88.
Kratki spoj u kablovima provuenim kroz glavno okno pri nazivnom
naponu preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporea.
Brzi topivi uloci Spori topivi uloci
Najmaa struja
dvopolnog kratkog
spoja
A
Maksimalne
nazivne vrednosti
uloka
A
Najmaa struja
dvopolnog kratkog
spoja
A
Maksimalne
nazivne vrednosti
uloka
A
7 2 10 2
13 4 19 4
20 6 29 6
34 10 55 10
53 15 83 15
75 20 116 20
103 25 163 25
154 35 217 35
245 50 385 50
282 60 445 60
396 80 584 80
520 100 770 100
662 125 1035 125
880 160 1310 160
1160 200 1860 200
1330 225 2090 225
1590 260 2420 260
1920 300 2850 300
2240 350 3470 350
2880 430 4510 430
3550 500 5250 500
4260 600 6540 600
581
lan 89.
Transformatori se tite od struje kratkog spoja transformatora na
dovodnoj strani ili sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom
koji je na poetku zatien od kratkog spoja, onda se ova zatita moe
koristiti za zatitu transformatora.
Transformatori se tite od struje kratkog spoja topivim osigura-
ima ili zatitnim prekidaem sa nadstrujnim okidaima ili relejima,
ali tako da pri kratkom spoju na jednom od odvoda zatita transformatora
ne deluje tako dugo dok predvieni osigurai ne prekinu taj kratki spoj.
Vremensko usporee delovaa zatite transformatora ne sme biti due
od 0,6 s.
Zatita od kratkog spoja moe se postaviti u zajednikom dovodu za
vie transformatora ako je time svaki transformator zatien od delo-
vaa kratkog spoja.
lan 90.
Naponski transformatori snage do 1 000 VA tite se od struje krat-
kog spoja na doenaponskoj strani.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, naponski transformatori ne
moraju biti zatieni od struje kratkog spoja ako je merni transformator
proizveden kao otporan prema struji kratkog spoja.
lan 91.
Strujno kolo neposrednog napajaa elektrinih rotacionih maina
titi se od struje kratkog spoja motornim zatitnim prekidaem sa brzim
nadstrujnim okidaima, odnosno relejima ili topivim osiguraima, tako
da zatita od struje kratkog spoja ne deluje na putae maine u rad, ili
ekvivalentnim elektronskim ureajima.
lan 92.
Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja
brzim nadstrujnim (magnetskim) okidaima ili relejima, motorski
zatitni prekida ili sklopnik mora imati rasklopnu mo veu od naj-
vee struje na mestu ugrade.
Ako nije ispuen uslov iz stava 1. ovog lana, ispred sklopke, pre-
kidaa ili sklopnika ugrauju se topivi osigurai.
Ako se elektrine rotacione maine zatite od struje kratkog spoja
okidaima, odnosno relejima, oni moraju biti podeeni tako da deluju im
struja pree vrednost struje ukuivaa motora, a struja istog dvopolnog
kratkog spoja koja se moe oekivati na tom mestu mora biti najmae 1,5
puta vea od vrednosti prema kojoj su podeeni okidai, odnosno releji.
lan 93.
Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja
topivim osiguraima, upotrebavaju se brzi tromi ili kombinovni ulo-
ci (posebni rudniki), koji su do veliine struje ukuivaa motora
tromi, a preko te veliine brzi. Nazivna vrednost osiguraa mora od-
582
govarati nazivnoj snazi motora, s tim da osigurai odgovaraju zatiti od
struje kratkog spoja na nain propisan odredbama ovog pravilnika.
Pri isprekidanom pogonu sa trajaem perioda ispod 4 min nazivna
struja osiguraa moe biti jednaka najvie 1,2-strukoj vrednosti kvadrata
srede vrednosti jaine struje.
lan 94.
Kondenzatori snage moraju biti zatieni od delovaa kratkog
spoja. Ako se kondezatori upotrebavaju kao pojedinana komepnzacija
motora, onda se smatraju zatienim od struje kratkog spoja zajednikom
motornom zatitom motora ili zajednikim topivim osiguraima, pri
emu zatita mora biti podeena prema vrednosti kompenzirane struje.
Kod kondenzatora za grupnu komepnazaciju svakoj bateriji mora se
dodati posebna zatita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se zatitni
prekidai, ali se mogu upotrebiti i topivi osigurai.
lan 95.
Ispravai i pretvarai tite se od struje kratkog spoja na do-
vodnoj i odvodnoj strani, tako da pri kratkom spoju ne doe do oteea
ispravakih elemenata.
lan 96.
Ostali elektrini potroai snage ispod 4 kW smatraju se zati-
eni od struje kratkog spoja ako je mesto prikuka zatieno od kratkog
spoja.
14. Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravai i
akumulatori
lan 97.
Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravai i
akumulatori moraju biti zatieni od dodira delova pod naponom,
prodora stranih tela i praine i od ulaska vode mehanikom zatitom
najmae IP 43, prema propisima o jugoslovenskim standardima.
Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravai i
akumulatori moraju biti postaveni tako da imaju odgovarajue hlaee,
da su osigurani od preoptereea i kratkog spoja i da su osigurani od meha-
nikih oteea ako nisu graeni za teke uslove rada u rudniku (zatrpa-
nost i dr.).
Pri ugradi elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom
okoline iznad nazivne, pogonsko optereee mora biti smaeno na odgova-
rajuu vrednost prema tehnikom uputstvu.
lan 98.
Elektrine rotacione maine na radilitima (otkop i priprema)
moraju biti otporne na mehanike oteea.
Svaka elektrina maina mora biti prikuena i zatiena od
preoptereea i kratkog spoja preko odgovarajueg sklopnog aparata.
583
Ako se maina napaja strujom savitivim kablom, kabl se mora uve-
sti u prikuni ormari kroz odgovarajuu trubastu uvodnicu koja spre-
ava da se kabl preotro savija i oteuje.
lan 99.
Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju
biti zatvorene izrade, s tim da delovi pod naponom veim od 50 V budu
zatieni od dodira spoa. Odredba iz stava 1. ovog lana ne primeuje se
na transformatore u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i
na transformatore smetene u sklopne ormare sa ureajima za iskuee
transformatora sa naponom preko 50 V na goroj naponskoj strani.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju nude transformatori se,
osim mernih naponskih transformatora, mogu iskuivati i dainski.
U podzemnim prostorijama upotrebavaju se samo suvi transfor-
matori. Suvi transformatori se postavaju na svako mesto pod sledeim
uslovima:
1) da budu zatieni od udara transportnih sredstava;
2) da se na mestu postavaa ne sakupa voda;
3) da kuita transformatora budu udaena od boka rudarske prosto-
rije najmae 200 mm.
lan 99a.
Postojei uni transformatori mogu se upotrebavati samo u ko-
morama izraenim od negorivog materijala, a novi se ne smeju ugraivati.
Komora transformatora mora biti zatvorena, ali i ventilirana ulaznom
vazdunom strujom kroz posebne ventilacione otvore. Ventilacioni
otvori moraju se sami od sebe nepropusno zatvoriti kad se u komori razvije
vatra, tako da komora ostane bez ventilacije i nepropusno zatvorena.
Vrata i otvori komore moraju biti izvedeni tako da se spoa mogu lako
nepropusno zatvarati bez oteea vrata, poklopaca, otvora i naprava na-
meenih u te svrhe. Uvodi kablova u komoru moraju biti nepropusni, npr.
zaptiveni peskom ili glinom.
Uni transformatori se moraju postaviti iznad sabirne jame za sku-
pae i odvoee ua, iz koje se ono moe odstraniti. Sabirna jama mora
biti tolike zapremine da primi celu koliinu ua iz transformatora,
uzimajui u obzir da je jama puena krupnim kameem radi lakeg hlaea
eventualno zapaenog ua. Gori sloj puea sabirne jame, koji se sastoji
od sitnog unka, mora biti debeo najmae 20 cm, a zrna unka ne smeju
biti vea od 30 do 50 mm.
U neposrednoj blizini komore transformatora mora se nalaziti apa-
rat za gaee poara prouzrokovanog elektrinom strujom. egova izrada
mora odgovarati upotrebi u podzemnim prostorijama. Pred samom komorom
moraju se nalaziti sanduk sa peskom i lopata.
Uni transformator smeten u komori mora se automatski is-
klopiti sa napona im se komora nepropusno zatovri. Za transformatore
snage do 110 kVA automatsko isklapae moe biti zameeno signaliza-
cijom nepropusnog zatvaraa i isklapaem transformatora sa napona ru-
kom sa spone strane komore.
Uni transformatori mogu se upotrebavati samo sa konzervatorom
ua radi oduke i moraju biti postaveni tako da se spoa moe lako
584
videti nivo ua. Pored toga mora postojati mogunost uzimaa probnih
uzoraka ua. Uni transformator snage do 1 000 VA mora biti graen i po-
staven tako da se nivo ua moe u svako doba lako ispitati.
Uni transformatori snage iznad 200 kVA moraju biti snabdeveni
Bucholz relejima koji na sklopku deluju sa strane napajaa ili kon-
taktnim termometrima, odnosno termikim sondama koje transformator
iskuuju kad prekorai dozvoenu temperaturu.
lan 100.
Kod transformatora za napajae kola signalizacije, upravaa, do-
jave i malog napona (sigurnosni) ne sme doi do preskoka goreg napona na
namotaj doeg napona.
lan 101.
Kondenzatori mogu biti pueni samo nezapaivim sredstvima koja se
mogu upotrebiti u podzemnim prostorijama.
Kondenzatori se mogu upotrebavati samo ako ihova struja pra-
ea ne utie na strujna kola ureaja sigurnosti.
lan 102.
U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora auto-
matski prilagoditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije doe
do poveaa napona za vie od 5%.
lan 103.
Kondenzatori se posle iskuea moraju bezopasno isprazniti.
lan 104.
U podzemnim prostorijama nije dozvoena upotreba ispravaa sa
uem.
lan 105.
elije stalnih akumulatorskih baterija moraju biti izolovane
prema okviru, a okvir prema zemi, s tim da se mogu upotrebavati samo
izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju provodivi.
Upotreba akumulatora sa delovima od celuloida nije dozvoena u
podzemnim prostorijama.
15. Sklopna postrojea, razvodna postrojea i elektrine
pogonske prostorije
lan 106.
Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikunih or-
maria moraju biti zatiena od dodira delova pod naponom i prodora
stranih tela, praine i vode, a prema odgovarajuim propisima o jugo-
slovenskim standardima.
585
Sklopni aparati moraju biti osigurani od mehanikog oteea, mo-
raju imati odgovarajue hlaee i moraju biti elektrini zatieni od
preoptereea i kratkih spojeva i, po pravilu, instaliraju se u ulaznoj va-
zdunoj struji.
lan 107.
Svako sklopno ili razvodno postrojee, bez obzira na to da li se
sastoji od jednog ili vie aparata, mora imati rastavaku napravu, odno-
sno sklopni aparati ili vie ih, pomou kojih se moe sigurno odvojiti
od napona radi izvoea radova ili intervencije u beznaponskom stau. Za
sklopne i razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj blizini u svakom
dovodu mora biti postavena rastavaka naprava.
Svaki sklopni i razvodni ureaj koji prati radilite meajui, po
potrebi, mesto, ako ima vie od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni
aparat kojim se moe isklopiti i odvojiti od napona pod teretom. U hodni-
cima sa nagibom do 15 sklopni aparat moe biti udaen najvie 100 m, a
pri nagibu veem od 15 najvie 25 m od ela radilita.
lan 108.
Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona
preko 1 000 V, koji se nalaze van zatvorenih elektrinih pogonskih prosto-
rija, rastavai u dovodu moraju biti blokirani prekidaem iza sebe.
Prekidai, uinski rastavai i rastavne sklopke, kao i topivi
osigurai nazivnog napona veeg od 1 000 V moraju u neposrednoj blizini
imati i rastava protiv povratnog napona koji im omoguava postizae
beznaponskog staa.
Odredba stava 2. ovog lana ne primeuje se na sklopke i prekidae
koji se izvlaeem odvajaju od napona, kao i na topive osigurae ispred
naponskih transformatora granine snage 1 000 VA.
lan 109.
Vrata sklopnih i razvodnih ureaja, zatvorene izrade napona preko
1000 V i postavena van elektrinih pogonskih prostorija moraju biti
konstruisana i montirana tako da je ihovo otvarae mogue samo u isklo-
penom stau i da kada su otvorena ne mogu doi u sluajan dodir sa napo-
nom.
lan 110.
Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavai itd.
ne smeju se sluajno ukuiti (npr. padom predmeta, zaruavaem, potresa-
em itd.) i moraju biti lako pristupani.
lan 111.
U podzemnim delovima rudnika upotrebavaju se bezuni ili malo-
uni sklopni aparati i bezuni ostali elektrini ureaji, osim unih
naputaa.
586
lan 112.
Neoklopeni sklopni ureaji postavaju se samo u zatvorenim
elektrinim pogonskim prostorijama u koje je pristup dozvoen samo
strunom osobu, a van takvih prostorija upotrebavaju se samo oklop-
eni i zatvoreni sklopni ureaji.
lan 113.
Sklopni i razvodni ureaji moraju biti pristupani za posluivae
i odravae.
Sklopni i razvodni ureaji smatraju se pristupanim ako su po-
staveni prema slici 3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8.
Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog ureaja koji su u pogonu pod
naponom moraju prema zemi imati razmake prema tabeli 9.
Tabela 7. Minimalno potrebni razmaci za posluivae i nadzor
Oklopeni i zatvoreni ureaji
Razmak
prema
slici
Otvoreni ureaji u
zatvorenim elektri-
nim pogonskim pro-
storijama
U zatvorenim
elektrinim pogon-
skim prostorijama
Slobodno u podzemnim
prostorijama
Napon mree
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vie
(m)
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vie
(m)
ispod
1 000 V(m)
1 000 V
i vie
(m)
a 0,8 0,8 0,6 0,8 0,6 1,0
b 1,2 1,4 0,8 1,2 0,6 1,3
c 0,8 1,0 0,8 1,0
d 1,0 1,2 0,6 1,0
a) nadzor ureaja s jedne strane v) nadzor ureaja s obe strane
b) posluivae ureaja s obe strane g) posluivae ureaja s jedne strane
Slika 3
587
Tabela 8 . Najmai dozvoeni meusobni razmak neizolovanih delova pod naponom
Razmak izmeu delova pod naponom razliitih mrea, kao i izmeu
delova iste mree, ako je mogu ihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne
napone vee od 1 000 V i moe biti uvean za 20% razmaka navedenih u ta-
beli 8.
lan 114.
Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim
elektrinim prostorijama koji nisu zatieni od dodira postavaju se u
pristupnom prostoru (prolazu) najmae 2,5 m iznad tla, a delovi pod napo-
nom veim od 1 000 V moraju biti zatieni od direktnog dodira prema od-
redbama ovog pravilnika.
lan 115.
Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu posluivati samo pri
otvorenim vratima razvodnog poa, odnosno sklopnog ureaja, preko po-
luge, ili pomou kleta i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke
mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza vrata mora postojati dopunska
zatita od sluajnog dodira na kojoj mora biti napisano vidno upozoree
na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za posluivae.
Udaenost ovih ureaja za zatitu delova pod naponom od ureaja pod
naponom data je u tabeli 9. Vrednosti navedene u tabeli ne primeuju se za
poa sa izvlaivim prekidaima na kolicima, kod kojih je zatitom od
prevodivih materijala onemoguen sluajan dodir delova pod naponom.
Tabela 9.
lan 116.
Kod ureaja sa nazivnim naponom od 1 000 V i vie, kod kojih irina
vrata iznosi vie od pola zida ormara, vrata moraju imati mreom zati-
en prozor za posmatrae, ili iza vrata moraju biti druga vrata od me-
talne mree, ili se konstrukcijom ormara mora onemoguiti dodir sa
delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon prethodno ne iskui.
Sklopni i razvodni ureaji moraju biti graeni tako da je pri radu na
jednom od iskuenih delova (poa) iskuena mogunost sluajnog dodira
sa susednim delovima pod naponom.
Ormari i kosturi sklopnih i razvodnih ureaja moraju biti graeni
od materijala otpornog prema vatri.
Za Is p o d
Pogonski napon u (kV) 1 1 3 6 10
Minimalni dozvoeni razmak (mm) 40 15 60 75 90
Za Is p o d
Pogonski napon u (kV) 1 1 3 6 10
Minimalni dozvoeni razmak (mm) 70 45 90 105 120
588
lan 117.
Rasklopna snaga elemenata sklopnog i razvodnog ureaja mora od-
govarati rasklopnoj snazi i delovau struje kratkog spoja koja moe nastu-
piti na tom mestu.
lan 118.
U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sklopne ureaje sa ugrae-
nim elementima nazivnog napona preko 1 000 V moraju se navesti podaci o
rasklopnoj snazi i najveoj struji kratkog spoja za koju su napraveni.
lan 119.
Pri naponu veem od 1 000 V upotrebavaju se samo merni ureaji pr-
kueni na sekundarna kola mernih transformatora, pri emu sekundarna
kola moraju u jednom polu biti uzemena.
lan 120.
Blokiraem elektrinih sklopnih i razvodnih ureaja ne sme se eli-
minisati ihovo delovae.
lan 121.
Trjano privrenim natpisima mora biti oznaeno kome delu
mree ili pogonskom sredstvu pripadaju sklopni aparat i prikuci na
razvodne ureaje. Natpis koji oznaava sistem elija mora biti vidiv
kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao i sa zade strane sistema.
U rudnicima uga i u pogonima ugroenim poarom moraju biti vidivo
naznaeni mesto podeavaa kratkospojnih okidaa i vrednosti jaine po-
trebne nazivne struje osiguraa i drugih zatitnih elemenata.
Kod razvodnih ureaja napona maeg od 1 000 V svaki razvod mora biti
vidno oznaen svojim oznakama, a na razvodnom ureaju moraju biti vidivo
oznaeni osnovna funkcija razvoda, tok energije i stae.
Goli vodovi i sabirnice razvodnih ureaja napona veeg od 1 000 V mo-
raju biti oznaeni odgovarajuim bojama.
lan 122.
Stezake za prikuak uzemea na metalni oklop na svakoj eliji
razvodnog ureaja napona veeg od 1 000 V moraju biti odgovarajue di-
menzionisane, pristupane i vrste.
Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postrojea (ploe,
okviri ili ormari) koji nisu pristupani sa zade strane moraju se
prikuivati s prede strane. Kablovi i vodovi kod metalnih ploa pro-
vode se kroz pojedine otvore na ploi samo uz upotrebu zatitnih aura od
izolacionog materijala.
lan 123.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom uvoee gibivih
kablova i vodova u razvodna i sklopna postrojea izvodi se preko
zatitne trubaste uvodnice kojom spreava ihovo otro savijae i
oteee. Trubasta uvodnica mora biti zaptivena, ne sme proputati pra-
inu i prskajuu vodu i mora tititi vod od zatezaa i uvijaa.
589
lan 124.
Elektrini ureaji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu tetu
moraju se postaviti u zatvorene elektrine pogonske prostorije.
Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti kao takve
oznaene i stalno zakuane. Ku od tih prostorija smeju imati samo
struno osposobena lica za rukovae elektrinim ureajem. Na vratima
mora biti istaknuto upozoree da je neovlaenim licima ulaz strogo
zabraen. Ako se u prostoriji nalazi postrojee napona vee od 1 000 V, na
vratima se mora nalaziti tablica sa upozoreem na visoki napon.
lan 125.
Pri svakom elektrinom postrojeu gde postoji opasnost od poara
postavaju se vatrogasni aparati u sveoj vazdunoj struji u blizini pri-
laza. Aparati moraju biti graeni za gaee poara u jami i za gaee po-
ara na elektrinim postrojeima.
U otvorenim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne
smeju se drati ua ili druge lake zapaive tenosti, odnosno materijali
koji se lako pale.
U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji sa prekidaima ili drugim
ureajima sa ukupnom zapreminom ua preko 50 l moraju biti pripremeni
pesak, lopata i vatrogasni aparat za gaee poara.
lan 126.
U zatvorenoj ili otvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji pored
upravakog dela elektrinog ureaja mora biti postavena jednopolna
ema sa uputstvom za rukovae elektrinim ureajima. Ako je jednopolna
ema nacrtana spoa na samom ureaju, onda ne mora biti posebno is-
taknuta u otvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.
Elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao pre-
nosivi ili pokretni.
16. Aparati za sklapae i zatitu
lan 127.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom upotreavaju se samo
sklopni aparati koji se sklapaju u svim polovima.
Izuzimaju se sledei sklopni aparati:
1) prekidai i sklopke za postrojea vozne ice sa povratnim vodom
preko ina;
2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojeima sa
nazivnim naponom do 65 V;
4) sklopke u upravakim strujnim kolima;
5) ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih
sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko
sredstvo moe biti u svim polovima isklopeno u neposrednoj blizini
preko druge sklopke ili odvojeno utikaem;
590
6) upravake sklopke motora sa promenom pravca obrtaa (kolutnih
motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini
koja isklapa u svim polovima;
7) sklopke rasvetnih i signalnih ureaja u oknu (kod izvozne maine
i sl.), ako su ureaji na napojnoj strani u svim polovima isklopeni;
8) samosigurna strujna kola.
lan 128.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom prekidai sa
magnetskim okidaima ili relejima moraju se blokirati posle okidaa
radi kratkog spoja kako se prekida, odnosno zatitna sklopka (samo zapor
kratkospojnih okidaa ili releja) ne bi mogla bez posebne intervencije
ponovo ukuiti. Pri izvedbi automatske selektivne zatite sa auto-
matskom proverom mesta kratkog spoja moe se izvesti automatsko ponovno
uklapae.
Prekidai i sklopke postavaju se tako da se usled udara, potresa,
pada krovine i sl. ne mogu sami uklopiti.
lan 129.
Kod sklopnih aparata sa dainskim upravaem navoji uklopnih
magneta ili uklopni elementi u nulovanim mreama moraju biti spojeni
tako da se preko eventualnog zemospoja upravajuih vodova ne mogu
uklopiti. U neuzemenim mreama kapacitivna struja mree mora biti
ograniena tako da magneti sklopnika ili uklopni elementi ne mogu stu-
piti u dejstvo, a da nastupom zemospoja doe do trenutnog isklopa pogona.
lan 130.
Kod sklopnika i zatitnih prekidaa s radnim naponom ispod 1 000 V
moe se upotrebavati samozapor prije ponovnog ukuea, a posle
iskuea do koga je dolo delovaem zatite.
Upravae sklopke ili prekidai sa radnim naponom od 1 000 V
(upravane sa mesta ili dainski) moraju imati samozapor koji spreava
ponovno uklapae posle automatskog isklapaa zbog delovaa zatite sve
dok se zapor ne oslobodi.
lan 131.
U elektrinim postrojeima sa nazivnim naponom preko 1 000 V upo-
trebavaju se samo jasno vidivi rastavai kod kojih je mogue sigurno
rastavae strujnog kola u svim polovima.
lan 132.
Kod razliitih sklopnih ureaja upravae se vri pokretima is-
tog pravca, s tim da taj pravac na ureajima mora biti jasno oznaen.
lan 133.
Sklopni aparati uroeni u ue ne mogu se postavati u jamu.
591
lan 134.
Okidai i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termi-
kim i dinamikim optereeima kratkog spoja na mestu ugrade.
lan 135.
Malouni sklopni aparati smeju se puniti samo uem koje odredi
proizvoa.
lan 136.
Uputai i otpornici moraju biti postaveni tako da je omogueno
potrebno odvoee toplote.
Uputai sa otporima u uu, osim naputaa kojima pri trajnom po-
gonu temperatura ua ne moe narasti vie od 100S moraju imati ugraen
aparat koji se automatski iskuuje ako temperatura ua dostigne 100S.
U rotorskim uputaima za jednofazne i za trofazne motore ne sme
se prekinuti rotorsko kolo preko uputaa. Ako doe do prekida ro-
torskog kola preko uputaa, ukuivaem zatitnog otpora rotorsko
strujno kolo motora mora ostati stalno zatvoreno.
lan 137.
Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona do 220 V i
sa nazivnom strujom do 25 A naizmenino ili 6 A istosmerne struje, bloki-
raju se rastavaem ili spajaem kontaktnih delova glavnih provodnika
samo u neoptereenom stau ili rastavaem ili spajaem pomou alata
ili kua.
Za prikuak prenosivog troila upotrebavaju se samo utinice sa
zatitnim vodom. Zatitni vod se spaja pre spajaa glavnih vodova, a ra-
stava posle spajaa glavnih vodova.
Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utikai za razliite napone,
u utikaku kutiju stavaju se samo utikai istih nazivnih napona. Za svaki
nazivni napon mora postojati posebna vrsta utikake kutije nameena
samo za utikae tog napona.
lan 138.
Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi utikake na-
prave za puee akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a
nezatieni na odvod, s tim da se utika ne sme sluajno odvojiti od uti-
nice.
lan 139.
Utikai za razliite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se sta-
vati u utinicu drugih nazivnih napona.
lan 140.
Topivi osigurai koji se ne mogu meati u beznaponskom stau mo-
raju biti izraeni i postaveni tako da se bez opasnosti mogu zameniti od-
govarajuim pomonim sredstvom.
Delovi nareza topivih osiguraa sa narezom i glavom za uvrtae,
osim osiguraa koji se nalaze na mestima na kojima se moe pojaviti
povratni napon, moraju biti prikueni na odvod struje.
592
U osigurae se stavaju samo originalni uloci, sa jasnom oznakom
da li su brzi, tromi ili specijalni rudniki (kombinovani sa naznaenom
nazivnom strujom). Osigurai moraju biti ispravni, snabdeveni odgova-
rajuom glavom (poklopcem), neoteenim zatitnim staklom u oj i od-
govarajuim posebnim vijkom koji onemoguava upotrebu vee nazivne
struje.
17. Osvetee
lan 141.
Za stalno elektrino osvetee mogu se koristiti svi poznati
izvori svetlosti.
Za signalizacione svrhe sa trenutnim gaeem svetlosti upotreba-
vaju se izvori svetlosti sa kratkim vremenom gaea i paea.
lan 142.
Izvori svetlosti, osim fluorescentnih svetiki u obliku cevi koje
se upotrebavaju u potpuno zatvorenim pogonskim prostorijama, moraju
biti zatieni prozirnim kuitem ili egovim delom koji osigurava
mehaniku zatitu svetike najmae IP 44.
Rasvetna armatura, osim rasvetne armature postavene stalno na vi-
sini od 2,5 m u permaniziranim prostorijama, kao i signlanih natpisa i
signalnih svetala (semafora) mora biti zatiena elinom mreom od
ice preseka najmae 3 mm i otvora najvie 10 cm.
lan 143.
Dovodni provodnici u samoj svetici moraju biti izolovani izo-
lacijom otpornom prema unutraoj temperaturi svetike.
Elektrini provodnici u kablu ne smeju biti optereeni sopstvenom
teinom svetike ili prikunog kabla, a svetika svojom teinom ne
sme optereivati kabl.
Prikuni kabl koji se privruje na svetiku ne sme biti ote-
en eventualnim zatezaem.
18. Osvetee napajano iz mree
lan 144.
Elektrina mrea za osvetee mora biti galvanski odvojena od
ostale elektrine mree i napajana iz posebnog transformatora za osve-
tee. Transformator se moe napajati iz mree do 1 000 V nazivnog na-
pona, s tim da se na ega ne sme prikuiti pogonski motor, osim
prenosnog runog elektrinog alata i instalacija signalizacije.
Rasvetno postrojee moe se napajati naponom do 220 V prema zemi.
Ako je rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotrebena samo
izolovana grla iji su sponi delovi izraeni potpuno od izolacionog
materijala, rasvetno postrojee prikueno na istosmernu mreu moe se
napajati naponom veim od 220 V prema zemi.
593
lan 145.
Napon rasvete u rasvetnoj mrei ne moe odstupati od nazivnog
napona vie od 5%, nezavisno od promene napona u napojnoj mrei.
lan 146.
Strujno kolo osvetea mora biti osigurano od kratkog spoja. U
osiguraima se mogu upotrebavati samo uloci koji deluju brzo bez us-
poravaa. Nazivna struja zatitnog ureaja iznosi najvie 15 A kod isto-
smerne struje, a 25 A kod naizmenine struje.
lan 147.
Svetike i pribor moraju biti izolovani najmae za radni napon
250 V.
Za nazivni napon vei od 50 V upotrebavaju se samo grla koja od-
govaraju propisima o jugoslovenskim standardima za svetike.
Za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojeima koriste
se grla najmae E14 i V15, s tim da se maa grla mogu koristiti samo za
signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojeima nazivnog na-
pona maeg od 50 V.
Grla svetike sa sijalicom sa arnom niti u stanici za puee
akumulatorskih baterija, osim u stanici za puee malih baterija, moraju
se zatititi od odvijaa sijalice.
Malim baterijama, u skladu sa ovim pravilnikom, smatraju se ba-
terije koje prilikom puea uzimaju najvie 0,5 kW snage (nazivna struja
puea x nazivni napon puea).
lan 148.
Za rasvetna strujna kola koriste se pokretni kablovi sa bakarnim
provodnicima najmaeg preseka 2,5 mm
2
, kao i provodnici preseka 1,5 mm2,
ako su posebno mehaniki zatieni od oteea (npr. u zatitnoj cevi)
ili ako se nalaze u zatvorenim pogonskim prostorijama, odnosno perma-ni-
ziranim jamskim prostorijama.
U zajednikom kablu za osvetee mogu se postaviti i provodnici za
bezbaterijsku telefoniju, kao i ostali pomoni provodnici za dainsko
upravae i signalizaciju ako ihov eventualni spoj sa rasvetnim vodo-
vima ne moe prouzrokovati tetu na materijalu ili dovesti u opasnost
osobe od napona greke.
lan 149.
Rasvetna instalacija nazivnog napona iznad 50 V mora biti zati-
ena ureajem koji isklapa napon u kablu kad izolacija rasvetne mree
padne ispod vrednosti propisane lanom 29. ovog pravilnika.
lan 150.
Ako se rasvetna instalacija povremeno premeta ili produava, po-
trebno je umetnuti odgovarajui broj utikakih spojnica radi lakeg pre-
metaa instalacije, s tim da se posle svake druge armature moe
umetnuti po jedna utikaka naprava.
38
594
lan 151.
Kao zatitno uzemee rasvetne mree nazivnog napona veeg od 50
V koristi se mrea opteg uzemea pogonske trafostanice iz koje se
napaja ta rasvetna mrea.
b) Osvetee napajano iz vozne ice postrojea elektrine vue
lan 152.
Ako je napojni vod krai od 5 m, u sluaju prikuea svetiki na vo-
znu icu postrojea rudnike elektrine vue postavaju se strujni
zatitni ureaji. Osigurai se postavaju neposredno na prikuak na vo-
znu icu.
Kod svetiki prikuenih na voznu icu postrojea elektrovue sa
povratnim vodom preko ina, ne sme se kao zatitni vod uptorebavati
vod kroz koji tee struja.
lan 153.
Rasvetno postrojee prikueno na voznu icu, koje nije iskuivo
nameeno voznom pogonu, moe se prikuiti na voznu icu samo na istom
horizontu, pri emu duina voda od vozne ice iznosi najvie 50 m.
Kod rasvetnog postrojea prikuenog na voznu icu iji je napojni
vod dui od 10 m stava se sklopni aparat, neposredno iza prikuka na
voznu icu, tako da se napojni vod moe isklopiti sa napona.
lan 154.
Kod svetiki prikuenih na voznu icu postrojea elektrovue sa
povratnim vodom preko ina uzemeni vod kojim protie struja moe biti
poloen slobodno i neizolovan, na udaenosti od najmae 1,5 m od ina.
Vod mora biti izraen od materijala otpornog prema mehanikim napre-
zaima i hemijskom uticaju. Ako se kao vod koristi pocinkovana elina
traka, en presek mora iznositi najmae 50 mm
2
, a debina najmae 2,5 mm.
v) Turbo-svetike pokretane komprimiranim vazduhom
lan 155.
Turbo-svetike imaju sopstveni generator elektrine energije, po-
kretan komprimiranim vazduhom, koji mora davati nazivni napon izvora
svetlosti pri radnom pritisku od 3,5 bara.
Turbo-svetike nazivnog napona veeg od 50 V moraju prestati da daju
napon ako se povredi zatitno staklo, odnosno prozirna zatita, ili ako
svetike izgube nepropusnost, tj. ako mehaniki budu oteene.
lan 156.
Kod svetiki sa sijalicom sa arnom niti napon moe iznositi
najvie 24 V, a kod fluorescentnih izvora svetlosti napon moe iznositi
120 V, s tim da nazivni napon moe iznositi najvie 120 V.
595
lan 157.
Svaka turbo-svetika ili grupa takvih svetiki mora biti spojena
sa mreom komprimiranog vazduha preko posebnog sabirnika od najmae
5 l, koji slui za odvajae kondenzovane vode iz komprimiranog vazduha i
mora imati slavinu za odvod vode.
g) Osvetee na lokomotivama
lan 158.
Lokomotive se napajaju elektirnom energijom za osvetee iz po-
gonske energije same lokomotive, iz posebnog akumulatora ili iz vozne
ice.
lan 159.
Lokomotiva mora imati reflektore sa obe strane u pravcu voe i
oni, po pravilu, imaju po dva svetla, i to:
1) glavno svetlo za osvetee pruge, koje na udaenosti od 35 m daje
osvetenost od 4 lx i
2) pomono svetlo, koje ne sme bacati mlaz svetlosti dae od 5 m i
daje osvetenost od 2 lx.
lan 160.
Nazivni napon izvora svetlosti na lokomotivama ne sme biti vei od
220 V, a po pravilu, iznosi 24 V.
Kao izvor svetlosti na lokomotivama koriste se samo sijalice sa
arnom niti otporne prema treeu i sa bajonet-grlom.
lan 161.
Elektrina instalacija na lokomotivama mora biti dvopolno izolo-
vana, a kod nazivnog napona osvetea iznad 50 V svi metalni delovi koji
nisu pod naponom moraju se spojiti sa masom lokomotive.
Strujno kolo za osvetee lokomotive mora biti posebno osigurano
odgovarajuim osiguraima koji se postavaju na pristupanom mestu u
kabini vozaa.
lan 162.
Svetlo za svaki pravac voe posebno ili istovremeno za oba pravca
mora paliti odgovarajuim sklopnim ili preklopnim aparatima iz kabine
vozaa.
lan 163.
Razvodne kutije i sklopni aparati moraju biti u zatiti IP 54.
d) Individualno osvetee
lan 164.
Kao izvor elektrine energije za rune ili naglavne rudarske aku-
mulatorske svetike koriste se samo elektrini akumulatori.
Naglavne rudarske svetike moraju ispuavati uslove utvrene prop-
isom o jugoslovenskom standardu za naglavne rudarske svetike.
38*
596
Za rune ili naglavne akumulatorske svetike koriste se samo si-
jalice sa arnom niti i sa bajonet-podnojem i grlom, s tim da su oba
kontakta izvedena na dno podnoja.
Za rune ili naglavne akumulatorske svetike mogu se upotre-
bavati sijalice s navojem, s tim da moraju biti osigurane od odvrtaa.
Sijalice s navojem moraju imati najmae 25 lx pri nominalnom naponu uma-
enom za 10% i moraju goreti najmae 400 h uz nazivni napon.
lan 165.
Rune rudarske svetike, runi reflektori i naglavne svetike,
koji se prilikom svakog puea moraju otvarati moraju biti snabdevene
magnetskim zatvaraem, tako da se ne mogu otvoriti bez elektromagnetske
naprave.
Naglavne rudarske svetike iji se akumulatori pune kroz samu sve-
tiku moraju biti zatvorene tako da se ne mogu otvoriti bez upotrebe spe-
cijalnog alata ili naprave.
Elektrolit akumulatora za rudarske svetike, rune ili naglavne ni
u kom poloaju ne sme izlaziti iz akumulatora.
lan 166.
Akumulator za rudarske rune ili naglavne svetike mora imati
najmae takav kapacitet da posle 12-satnog normalnog optereea odgova-
rajuom sijalicom napon akumulatora ne padne ispod nazivnog napona za
vie od 10% kod olovnog akumulatora, a 25% kod nikal-kadmijumovog aku-
mulatora.
lan 167.
Strujno kolo naglavne svetike mora biti osigurano osiguraem od
kratkog spoja.
lan 168.
U naglavnim rudarskim svetikama spoj akumulatora i svetike se
moe izvesti specijalnim savitivim i mehaniki otpornim kablom (gaj-
tanom).
lan 169.
Naglavna rudarska svetika mora pored normalnog svetla imati i
pomono svetlo, bilo da sijalica ima dva vlakna ili da svetika ima dve
sijalice. Pomono svetlo mora sa punim akumulatorom da svetli najmae
24 sata, uz smaeni intenzitet svetlosti.
19. Lampara za akumulatorske svetike
lan 179.
Lampara mora biti smetena u blizini okna ili ulaza u jamu, odnosno
od odstojau od najvie 1 000 m, a najmae 10 m. Za privremene radove sve-
tike mogu donositi iz udaenije lampare ako broj svetiki nije vei od
20, i ako korisnik svetiki naputa jamu za najvie 10 sati nakon to mu
se izda svetika.
597
lan 171.
Lampara mora biti dobro osvetena i ventilirana tako da se sprei
opasna koncentracija izdvojenog gasa prilikom puea baterija i mora
imati potrebne prostorije za odravae, popravke, pripremae i sme-
tae svetiki.
U jednoj prostoriji lampare moe se drati samo jedna odreena vr-
sta svetiki, npr.:
1) svetike sa olovnim akumulatorom;
2) svetika sa nikal-kadmijumovim akumulatorom.
lan 172.
Ispravaki ili pretvaraki ureaj za puee akumulatorskih sve-
tiki mora se nalaziti u dobro ventilisanom prostoru, da ne bi bio izlo-
en parama elektrolita. Uni ispravai moraju biti postaveni u
posebnu prostoriju.
lan 173.
Lampare za akumulatorske rudarske svetike moraju imati sledee
prostorije, i to:
1) za prijem, iee, pripremae elektrolita i nalivae akumu-
latora;
2) za smetae i izdavae svetiki;
3) za puee akumulatora, odnosno svetiki;
4) za rukovodioca lampare, ako ima vie od 1000 svetiki;
5) za prijem, odravae i izdavae aparata za indikaciju rudnikih
gasova i oksida, kao i pripremnu radionicu za popravku.
Kod lampara za samoposluivae prostorija iz ta. 2. i 3. stav 1. ovog
lana mogu biti zajednike.
lan 174.
Temperatura u lampari ne sme biti nia od + 10C. Lampara se
zagreva na jedan od sledeih naina:
1) grejaem toplom vodom ili parom;
2) grejaem toplim vazduhom sa elektrinim aerotermima, koji se na-
laze van lampare, a dobijaju sve vazduh sa mesta koje nema veze sa lampa-
rom.
lan 175.
Lampare se moraju odravati potpuno iste i zabraeno je u ima dr-
ati ma kakve predmete koji ne spadaju u opremu ili pribor potreban za
normalan rad lampare.
Stavovi na kojima se svetike iste, popravaju i pune elektroli-
tom, odnosno na kojima se svetike otvaraju, moraju biti posebno ventili-
rani odozgo nanie ili u ravni stola.
materijal (krpe) za iee elektrinih svetiki treba posle upo-
trebe staviti u limene sanduke sa poklopcem.
lan 176.
Lampara mora biti snabdevena protivpoarnim sredstvima.
598
lan 177.
Samospasioci se smetaju posebno u prostoriju lampare.
lan 178.
Stolovi, odnosno mesta za puee akumulatora moraju biti snabe-
devena instrumentima kojima se kojima se kontrolie ispravnost pueea
svetiki, odnosno akumulatora.
U lamparama za samoposluivae svako mesto puea mora imati
instrument za odreivae intenziteta puea i staa nabijenosti akumu-
latora.
lan 179.
Iz lampare se moe izdati samo potpuno ispravna svetika, a ne-
ispravna svetika se mora odstraniti i staviti meu neispravne.
lan 180.
U svakoj lampari treba na vidnom mestu da budu istaknuta uputstva za
rukovae odnosnom vrstom svetiki, kao i natpisi o zabrani puea, upo-
trebe vatre i upotrebe maina koje izbacuju iskru.
20. Signalni ureaji
lan 181.
Signalni ureaji se napajaju iz izvora koji je galvanski odvojen od
elektoenergetske mree.
Najvei dozvoeni napon za signalne ureaje je 220 V, s tim da se pri
naponu preko 50 V primeuje zatita od dodira i opasnih dodirnih napona.
lan 182.
Strujna kola signalnih ureaja, osim strujnih kola u kojima struja
kratkog spoja nije vea od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora nije
vea od trajnog optereea kabla ili voda, tite se od kratkog spoja, a iz-
vor napajaa od preoptereea.
lan 183.
Vodovi tehnoloki razliitih singalnih ureaja vode se istim kab-
lom samo ako je u sluaju greke osigurana ispravnost signalizacije.
Lokalni telefonski vod transportnog postrojea moe biti posta-
ven u signalnom kablu transportnog postrojea ako telefonski ureaj
svojim radom ili pozivom ne moe ni u sluaju greke uticati na signalne
ureaje. Ostali telefonski vodovi ne postavaju se u signalnom kablu
transportnog postrojea.
lan 184.
Davajui ureaj signalnog postrojea (npr. dugme) mora biti in-
stalisan tako da se onemogui sluajno davae signala.
599
lan 185.
Ureaji signalnog postrojea moraju biti u odgovarajuoj zatiti IP
54. Ureaji signalnog postrojea mogu se otvarati samo odgovarajuim ku-
em ili alatom.
Ako ureaj ima vie od dva prikuna mesta, prikuni delovi svih
ureaja moraju biti oznaeni prema odredbama ovog pravilnika.
lan 186.
Na mestu davaa signala mora postojati kontrola datog signala ili
odreeni ureaj koji signalizira prekid u strujnom krugu davaa.
lan 187.
Prikuni delovi signalnih strujnih kola moraju se odvojiti od
ostalih strujnih energetskih kola tako da se normalnom upotrebom alata
ne mogu meusobno spojiti.
lan 188.
Signalni ureaji mogu se uzemiti na optu mreu zatitnog
uzemea elektroenergetske mree.
Kao zatitni vod zatitnog uzemea koristi se metalni omot sa
metalnim opletom kabla. Sam metalni oplet kabla ne sme se uptrebavati
kao zatitni vod.
lan 189.
Signalni ureaj za svaku rudniku izvoznu mainu ili izvozni vito u
niskopu, kojima se voze udi, mora biti napajan iz posebnog transfro-
matora na koji ne sme biti prikuen nikakvo drugo troilo.
Signalizacija postrojea kojima se ne voze udi moe se napajati i
iz rasvetne mree.
lan 190.
Instalacija signalnih ureaja transportnih postrojea kojima se
voze udi mora biti zatiena posebnim kontrolnicima od opadaa
izolacije signalne mree, bez obzira na to da li je signalna mrea napa-
jana istosmernom ili naizmerninom strujom,kao i ureajima koji upozora-
vaju na sniee nazivnog napona signalizacije preko 10% i vie.
U sluaju pada izolacije signalne mree ispod 20 /V nazivnog
napona ili pada napona preko 10% nazivnog napona, mrea se iskuuje. U
sluaju trenutnog pada napona, mrea se ne iskuuje.
lan 191.
Instalacija signalnih ureaja izvoznih postrojea kojima se prevoz
udi mora biti izvedena armiranim kablovima. Za signalne ureaje
transportni ureaji kojima se ne voze udi ili koji slue samo za pro-
dubivae okna ili niskopa mogu se koristiti pokretni kablovi sa gume-
nom ili plastinom izolacijom.
600
lan 192.
Signalni ureaji izvoznih postrojea kojima se prevoze udi moraju
ispuavati uslove odreene propisom o tehnikim normativima pri pre-
vozu udi i materijala oknima rudnika.
lan 193.
Signalni ureaji mogu se napajati iz rasvetne mree samo ako napon
osvetea u sluaju kvara rasvetne mree ne moe poremetiti proces sig-
nalizacije. rasvetna mrea moe se koristiti za signalizaciju, s tim da se
u tom sluaju koristi i za osvetee.
Signalizacija moe biti ugraena u sklopni sistem dainskog
upravaa samo pod uslovom da se u sluaju eventulanog kvara na signal-
nom ili upravajuem kolu mogu iskuiti samo dainski upravani ure-
aji, odnosno pogon.
lan 194.
Za izvoee signalnih instalacija sa naponom iznad 24 V koriste se
izolovani kablovi prema odredbama ovog pravilnika.
Za davae signala moe se koristiti specijalni kabl u kome se za-
kretaem, odnosno savijaem kabla ili pritiskom na kabl izaziva meu-
sobno spajae provodnika, bez upotrebe posebnih davajuih ureaja.
21. Dojavni ureaji
lan 195.
Rudnike telefonske centrale moraju biti izvedene tako da je mogue
ispravno posluivae svih javmskih aparata prikunih na centralu, s
tim da se i pri zauzetosti pojedinih kombinacija mora obezbediti prijem
istovremenih veza.
Rudnike i nadzemene telefonske centrale, ako su na ih prikueni
telefonski aparati podzemnih prostorija, moraju raditi najmae 10 h posle
prekida napajaa iz elektrotenergetske mree. U sluaju napajaa iz po-
sebnog izvora mora postojati uvek 100% rezervne energije.
lan 196.
Glavna telefonska centrala sa izlazom na optu telefonsku mreu
van podruja rudnika ne sme da se postava u podzemne prostorije.
lan 197.
Prema napajau, u podzemnim prostorijama koriste se sledei
sistemi telefonske mree:
1) sa lokalnom baterijom LB
2) sa centralnom baterijom sa posluivaem CB
3) sa automatskim biraem i centralnom baterijom CBA
4) telefonija bez baterije BB
5) radio-telefonija RB.
601
lan 198.
Telefonija bez baterija moe se upotrebavati samo kao nevezani
ogranak glavne telefonske mree ili kao jedina telefonska mrea u
rudniku.
lan 199.
Telefonski aparati se postavaju svuda gde to zahteva sigurnost
udi i sigurnost pogona rudnika (npr.: crne stanice, glavna razvodna i
sklopna postrojea, glavne trafostanice, glavni jamski ventilatori,
glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta za grupu radilita ili
za vanija radilita, mesto gde se rukuje eksplozivom, dispeerski centri
sigurnosne slube, energetike ili transporta, raskrsnice, eleznike
stanice, mesta u rejonima koja su u susedstvu poarnih poa i sl.).
Na prometnim mestima (npr. eleznike stanice, raskrsnice) na
kojima nije instaliran telefon moraju biti postaveni natpisi sa ozna-
kom pravca i udaenosti do najblieg telefonskog aparata.
lan 200.
Na mesta na kojima je zbog buke oteano telefonsko sporazumevae,
telefonski aparati postavaju se u zatvorene kabine ili u zatitne otvo-
rene zaklone.
Zatitni otvoreni zaklon izrauje se od materijala koji apsorbuju
buku. Telefonski aparati montirani u zatitnim otvorenim zaklonima
moraju imati, pored mikrotelefonske kombinacije, i pomonu slualicu.
lan 201.
Telefonski aparati u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene
izrade i sa zatitom najmae IP 44.
lan 202.
Pozivni ureaj telefonskog aparata mora davati prodoran signal. U
prostorijama sa intenzivnom bukom pozivni signal mora delovati na po-
sebno jak signalni ureaj sa najmae 90 dB na 1 m udaenosti, koji se uklapa
sa pozivnim znakom, a isklapa tek podizaem mikrotelefonske kombina-
cije ili posebnim delovaem na signalne ureaje. Pozivni signal posle
toga mora biti u stau da opet uklapa signalni ureaj u sluaju primenog
pozivnog signala.
lan 203.
Telefonske linije u podzemnim prostorijama izvode se kao dvoilne
i izolovane prema zemi, i to:
1) stalne linije u glavnim hodnicima i povremeno stalne linije ar-
miranim kablom koji mora poiati i zavravati u odgovarajuoj razvod-
noj kutiji;
2) prenosne ili povremene linije i prikuci pojedinih telefona
stalnog karaktera savitivim kablom i izolacijom od gume ili
plastine mase.
Pojedini spojevi, razvodi i ogranci u telefonskim razvodnim ku-
tijama izvode se posebnim spojkama, mostovima i sl., tako da se kablovski
602
prikuci ne moraju dirati, s tim da se mostovi, spojke i sl. mogu potpuno
odvajati od svih ila kabla bez diraa u kablovske prikuke.
lan 204.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene izrade, mehanike zatite
najmae IP 44, sa poklopcima koji se mogu otvarati samo pomou alata.
Za prostore ugroene eksplozivnom atmosferom razvodne kutije za
telefonsku mreu moraju imati mogunost odvajaa od napona svake linije.
22. Prenosiva pogonska sredstva
lan 205.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagoena
promeni poloaja. Ona mogu biti ugraena na druga postrojea ili po-
sebno izvedena kao sklopne i razvodne baterije koje prate radilite odno-
sno ostala prenosiva postrojea.
lan 206.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom, prenosiva po-
gonska sredstva za nazivni napon vei od 220 V prikuuju se samo saviti-
vim kablovima. Ako se savitivi kabl za vreme pogona pomie ili je u
pogonu izloen naroitom mehanikom oteeu, a poloen je bez meha-
nike zatite, mora se zatititi kontrolnom napravom koja iskuuje na-
pon sa kabla i spreava egovo ukuee pod napon, i to u sluaju:
1) prekida zatitnog provodnika, poveaa otpora ili prekida
kontrolnog voda, zbog loih spojeva u stezakama ili utinicama;
2) kratkog spoja izmeu kontrolnog provodnika i zatitnog uzem-
ea;
3) mehanikog oteea kabla spoa, pri emu se konstrukcijom ka-
bla mora osigurati da prvenstveno doe do pojava opisanih u ta. 1) i 2)
ovog lana.
Kontrolna naprava (kontrolnik kabla) ne sme dozvoliti uklop
napona ako kablovska elektrina izolacija ne iznosi najmae 100 /V na-
zivnog napona.
lan 207.
Ako su prenosiva pogonska sredstva sa nazivnim naponom iznad 50 V
do 220 V, a telefonski ureaji i induktorski signalni ureaji napona iz-
nad 65 V, koji se za vreme pogona premetaju ili se upotrebavaju na otko-
pima, odnosno u otkopnim hodnicima, i prenosni aparati za vulkanizirae
sa nazivnim naponom iznad 50 V, galvanski odvojeni od energetske mree,
moraju se zatititi kontrolnom napravom, koja ih titi od napona gre-
ke, odnosno od opadaa izolacije odvojene mree, pre uklopa i za vreme
pogona.
lan 208.
Napojni savitivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava koji se
pomiu pod naponom mogu se prikuiti na prenosna pogonska sredstva i
utikom napravom, s tim da se na kraju kabla nalazi utinica, a na po-
gonskom sredstvu utika.
Kod prenosivih sredstava snage 1,2 kW utikaka naprava se moe pri-
kuiti na jedan od krajeva voda, ali ne na pogonska sredstva kod kojih
603
nema potrebe za odvajaem kabla. Odseci savitivog kabla za prenosna
pogonska sredstva spajaju se samo pomou utikake naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vie ih meusobno vrsto
povezanih napajaju se posebnim vodom, s tim da se sa tog voda, kao i sa samih
prenosnih ureaja ne smeju izvoditi ogranci.
Mrea koja napaja prenosiva ili runa pogonska sredstva deli se na
maa strujna kola koja se napajaju iz posebnih transformatora ili pretva-
raa preko utikake naprave.
lan 209.
Prenosiva pogonska sredstva koja se za vreme pogona mogu pokretati
ili prenositi ili odgovaraju uslovima za promenu mesta moraju biti
snabdevena dainskim upravaem napona do 50 V kojim se sa svakog radnog
mesta i u svako doba ureaj moe isklopiti sa pogonskog napona.
Ova odredba se ne odnosi na rune svetike i pogonske sredstva kod
kojih struja slui za zagrevae.
Glavni vodovi u dovodu pogonskih sredstava sa nazivnim naponom iz-
nad 220 V na otkopima moraju posle isklapaa biti bez napona.
Upravajua strujna kola u savitivim vodovima, koji se u pogonu po-
vlae ili prenose i sadre samo provodnike za uprvae, kao i strujna
kola runih svetiki mogu se napajati samo naponom do 50 V.
Upravajue strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti
izvedeno tako da se pri prekidu upravajueg strujnog kola ureaj isklapa
od napona, a pogonski motori moraju ispuavati uslove iz lana 129. ovog
pravilnika.
Upravako strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti
kategorisano kao strujno kolo koje ne dozvoava uklapaa prenosnog po-
gonskog sredstva u sluaju kratkog spoja u upravakom strujnom kolu i koje
dovodi do isklapaa prenosnog pogonskog sredstva u sluaju prekida ili
kratkog spoja u upravakom strujnom kolu.
lan 210.
Rune svetike moraju biti spojene sa izvorom struje (napajaa)
pomou utikake naprave. Ako se rune svetike upotrebavaju u prosto-
rijama akumulatorskih baterija, zatitna mrea svetiki oblae se izo-
lacionim materijalom.
lan 211.
Svako strujno kolo prenosivog osvetea napajanog iz mree sa
naponom preko 50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mree i po-
sebno osigurano od opadaa otpora izolacije ispod 20 /V. Nazivni napon
napajaa preko 220 V nije dozvoen.
lan 212.
U instalaciji prenosivog osvetea napona iznad 50 V do 220 V svaka
druga armatura mora biti rastaviva utikakom napravom, a kablovi i
provodnici spojeni samo utikakom napravom.
604
lan 213.
Runi elektrini alat, grejai kablovske mase i lemilice mogu se
napajati strujom napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivae
strujom napona do 1 000 V.
lan 214.
Pogonska sredstva u otklopnim hodnicima i posebno provetravanim
otkopnim pripremama, sa nazivnim naponom veim od 1 000 V moraju biti
zatiena kontrolnikom kojim se prouzrokuje isklapae napona u na-
pojnom vodu u sluaju egovog mehanikog ili elektrinog oteea. U
sluaju stalne ugrade dovodnog voda u posebno provetravane otkopne
hodnike, ne mora se postaviti kontrolnik ni posle zavretka radova.
23. Kablovi i vodovi
lan 215.
Goli i neizolovani vod moe se upotrebavati samo kao vozna ica,
zatitni vod u elektrinim i zatvorenim elektrinim pogonskim prosto-
rijama i kao sabirnica i spojni provodnik u sklopnim i razvodnim postro-
jeima sa nazivnim naponom od 1 000 V i preko 1 000 V.
Ako metalna armatura kabla nije obavijena kontraspiralom i ako svi
eni elementi nisu sigurno i vrsto galvanski vezani, metalna armatura se
ne sme koristiti kao zatitni vod. Zatitni provodnik mora biti sastavni
deo kabla. Presek zatitnog provodnika u kablu mora biti jednak preseku
faznih ila kod kablova sa bakarnim provodnikom do 10 mm
2
, a kod veih
preseka, presek zatitnog provodnika mora iznositi najmae 10 mm
2
.
Ako je elektrina otpornost noseeg ueta kod samonosivih kablova,
maa ili jednaka elektrinoj otpornosti faznih ila za preseke do 10
mm
2
, odnosno ako je jednaka elektrinoj otpornosti bakarnog provodnika
preseka 10 mm
2
za fazne provodnike preseka preko 10 mm
2
, nosea ila se
moe koristiti kao zatitni vod.
lan 216.
Kablovi i izolovani provodnici moraju ispuavati uslove utvrene
propisom o jugoslovenskim standardima za kablove i izolovane vodove za
energetske kablove u rudnicima.
lan 217.
Ako je zatitni provodnik u kablu izolovan, on mora biti obojen
uto-zelenom bojom.
Kod konstrukcije gde je zatitni provodnik u poluprovodnoj gumi
crne boje, provodnik mora biti oznaen belom tampanom trakom celom
duinom i kroz ovaj provodnik ne sme proticati pogonska struja.
Pogonskom strujom, u skladu s ovim pravilnikom, ne smatra se struja
kontrolnog, mernog i upravakog strujnog kola.
lan 218.
Ako se provodnik troilnog kabla koristi kao vod za uzemee,
egova izolacija mora biti zelene ili crne boje.
605
lan 219.
Za stalno poloene kablove koriste se armirani kablovi ili
kablovi sa zatitnim provodnikom postavenim koncentrino oko jezgra
kabla ili oko svakog provodnika posebno.
lan 220.
Gumeni ili plastini sponi zatitni sloj (plat) kabla mora ce-
lom svojom duinom biti trajno obojen, i to:
1) crveno za kablove radnog napona veeg od 1600 V;
2) uto-zeleno - kablove radnog napna ispod 1600 V;
3) svetlosivo ili crno za komandno-signalne ili dojavne kablove;
4) svetloplavo za samosigurne instalacije.
Crveno obojen sponi zatitni sloj kabla i voda moe se upotre-
bavati za radni napon do 1600 V ako je na uvodnom i prikunom mestu ka-
bla, odnosno voda to oznaeno.
uto obojeni sponi zatitni sloj kabla moe se koristiti u
komandno-signalne svrhe ako je na uvodnom i prikunom mestu kabla ozna-
eno da su nameeni za tu svrhu.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na kablove i vodove
koji ne pripadaju samosigurnim strujnim kolima ako su poloeni u
elektrine pogonske prostorije i ako se nalaze na vozilu ili na maini za
dobijae supstancije.
lan 221.
U rudnicima uga i pogonima ugroenim poarom, sponi zatitni
omota kablova mora biti izraen od samogasive smee.
lan 222.
Sponi zatitni sloj (plat) kabla mora biti mehaniki otporan.
Na savitivim kablovima sponi zatitni sloj (plat) mora biti homo-
gen i otporan prema cepau i habau.
lan 223.
Elementi metalnog omotaa kabla moraju biti meusobno galvanski
spojeni u celom preseku, i to najmae na duini od 10 prenika kabla, s tim
da se metalni omota uraunava u presek zatitnog voda.
lan 224.
Ako su slobodno okaeni, kablovi i vodovi za polagae u oknima i
hodnicima sa nagibom preko 50 moraju imati najmae petostruku sigur-
nost u odnosu na optereee sopstvenom masom.
Ako je kabl najmae na svakih 6 m rastojaa rastereen, odnosno pri-
vren mora imati trostruku sigurnost samonosivosti u odnosu na opte-
reee mase slobodno viseeg kabla.
a) Dimenzionisae kablova i vodova
lan 225.
Dozvoeno strujno trajno optereee kablova odreuje se u zavisno-
sti od preseka kabla i temperature okoline prema tabelama 10 i 11.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na kablove poloene
na meusobnom rastojau od najmae jednog prenika kabla.
6
0
6
Tabela 10.
Nazivni
presek
provodnika
mm
2
Nazivni
presek
provodnika
mm
2
GN
0,6/1 kV
A
EpN
0,6/1 kV
A
EpN
3,6/6 kV
A
PP
0,6/1kV
(A)
PHP
3,6/6 kV
(A)
XP; EpP
0,6/1kV
(A)
XHP; EpHP
3,6/6 kV
(A)
1,5 18 24 1,5 17,5
2,5 24 33 2,5 24
4,0 32 44 4,0 32
6 40 55 6,0 41
10 58 79 62 10,0 57
16 76 104 87 16,0 76 90 96 105
25 99 135 112 25 101 120 130 140
35 122 166 137 35 125 145 160 173
50 149 204 170 50 151 175 195 206
70 188 256 210 70 192 220 247 257
95 226 305 247 95 232 265 305 313
120 260 351 295 120 269 310 355 360
150 295 405 355 150 309 355 407 410
185 337 465 385 185 353 405 469 469
240 415 480 551 553
607
lan 226.
Za instalacije na povrini rudnika dimenzionisae kabla vri se
prema propisima za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Tabela 11.
lan 227.
Presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati zatiti od preopte-
reea i od kratkog spoja prema tabelama 4. i 5, a kablovi u rudnicima
uga i pogonima ugroenim od poara i prema tabeli 6.
Maksimalno zagrevae provodnika u kratkom spoju ne sme biti vee
od vrednosti datih u tabeli 11a. koloni 2.
Uslov iz stava 2. ovog lana ispuen je ako je trajae kratkog spoja:
t = (s)
gde je:
t trajae kratkog spoja, u s,
J efektivna vrednost gustine struje kratkog spoja, u A/mm
2
,
k faktor, ije su vrednosti date u tabeli 11a, kada je provodnik od
bakra (kolona 3) i aluminijuma (kolona 4)
Tabela 11a.
Temperatura okoline
do
C
Dozvoeno strujno optereee u % vrednostima
navedenim u tabeli 10
do 1 kV 6 kV
20 106 106
25 100 100
30 92 93
35 85 87
40 75 79
45 65 71
50 53 61
Vrsta mate-
rijala za izo-
laciju
Radna tem-
peratura
T
1
(C)
Mah. tempe-
ratura kra-
tkog spoja
T
2
(C)
Faktor k za provodnik
Bakar
(Cu)
Aluminijum
(Al)
1 2 3 4
PVC 70 160 115 75
EPR 90 250 142 93
UPET 90 250 142 93
Silikon-guma 125 250 123 80
Butil-guma 90 220 130 85
Papir 85 200 125 81
k
2
J
2
-----
608
lan 228.
Odreeni presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati padu napona,
koji ni za jedno troilo ne sme iznositi vie od 15% u najnepovonijem
sluaju.
Kao najnepovoniji sluaj, u skladu sa ovim pravilnikom, smatra se
pokretae pogona koji uzrokuje najvei pad napona uz normalno optere-
ee ostalih troila prikuenih na tu trafostanicu, osim ako je tehno-
loki redosled pokretaa pojedinih pogona odreen samim tehnolokim
procesom. Pri proraunu se moraju uzeti u obzir i padovi napona usled in-
duktivne otpornosti ako iznose vie od 10% od vrednosti pada napona
usled radne otpornosti kabla.
lan 229.
Kablovi i vodovi, osim signalnih i dojavnih vodova i vodova samo-
sigurnih strujnih kola, moraju imati najmae sledee preseke bakarnog
provodnika:
1) pri nazivnom naponu do 1 000 V:
a) stalno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim pro-
storijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,5 m
2
b) privremeno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim
prostorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2,5 m
2
v) privremeno ili povremeno poloeni vodovi za uprava-
e i zatitu, sa vie od pet ila; privremeno ili povremeno po-
loeni vodovi koji, osim ila za upravae i zatitu, sadre
i druge ile; vodovi za runi alat u rudnicima i mainskim
i elektrinim pogonskim prostorijama koje nisu ugroene eksplo-
zivnim gasovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,5 m
2
2) pri nazivnom naponu veem od 1000 V:
a) u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama . . . . . . . 10 mm
2
b) u ostalim podzemnim prostorijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm.
2
lan 230.
Za savitive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na
kalemove, trajno strujno optereee iz tabele 11. smauje se prema broju
namotanih slojeva, i to:
prvi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 60%
drugi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 45%
trei sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 35%
etvrti sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 28%
vie od etiri sloja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 25%.
b) Polagae kablova i vodova
lan 231.
Kablovi i vodovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do:
1) torzionog naprezaa i vora-osmice, pri emu se kabl odmotava i
namotava tako da se savija samo oko osovine kalema;
609
2) pritiskaa kabla koje bi mu deformisale presek. Kabl mora biti
slobodno poloen ili uvren samo odgovarajuim kablovskim ste-
zakama;
3) oteea od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze
iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere
da kablovi i vodovi ne padaju (na primer, zasloni).
lan 232.
Poloeni kablovi i vodovi moraju u svako vreme po celoj duini
biti pristupani, osim ako im je potrebna posebna mehanika zatita, i
to u sledeim sluajevima:
1) ako su kablovi i vodovi duine do 10 m;
2) ako kablovi i vodovi prolaze kroz buotinu u steni i u ostalim
slinim sluajevima.
lan 233.
Izvan zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija nije dozvoeno
trajno polagati kabl na pod. Kablovi i vodovi moraju biti zakaeni u
razmacima, po pravilu, od 2 m do 3 m na posebnim kukama i na tolikoj razda-
ini od ureaja u pogonu da u sluaju ispadaa sa kuka ne doe do oteea
kabla, odnosno voda. U elektrinim pogonskim prostorijama kablovi mogu
biti poloeni i u odgovarajue kablovske kanale. Na opasnim mestima ka-
blovi se moraju osigurati od mehanikih oteea, na primer od vagoneta
ako su poloeni u transportnim hodnicima.
Odredba stava 1. ovog lana ne primeuju se na kablove zatiene od
spoaih oteea odgovarajuim kontrolnicima kao ni na kablove na-
meene za builice.
lan 234.
Stalno poloeni kablovi moraju se privrstiti na razmak od
najvie 6 m, i to tako da je kod vie paralelnih kablova razmak meu ima
jednak najmae preniku susednog debeg kabla. Kabl se ne sme privr-
stiti na elemente opreme koji su izloeni potresima, estom premetau
ili zagrevau.
lan 235.
Kablovi i vodovi moraju se okaiti ili privrstiti tako da se ne
mogu otetiti ni deformisati veaem ili privrivaem.
lan 236.
Kablovi koji prolaze kroz buotine, stene, zidove i sl. ne smeju biti
zazidani nego slobodno poloeni. Pri uvoeu kabla u komore, prolazni
otvori moraju biti zaptiveni glinom, peskom ili drugim nezapaivim
materijalom. Pri sprovoeu kablova kroz vrata protiv vode, prolazak ka-
bla mora biti zaptiven gumom.
lan 237.
Brie se.
39
610
lan 238.
Savitivi kablovi koji slue za napajae elektrinih ureaja za
produbivae okna, za odvodavae i sl. moraju se privrstiti na nosee
elino ue.
lan 239.
Telekomunikacioni, signalni, komandni i dojavni kablovi, kao i
kablovi samosigurnih strujnih kola u stalnim instalacijama moraju biti
udaeni najmae 100 mm od drugih energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti
udaeni najmae 100 mm od kablova visokog napona. U nedostatku mesta za
smetaj kablova navedena rastojaa se mogu smaiti, ali ne smeju biti
maa od 50 mm.
Visokonaponski kablovi polau se, po pravilu, na suprotnu stranu
jamske prostorije od ostalih kablova.
v) Spajae i prikuivae kablova
lan 240.
U sluaju spajaa ili prikuivaa pojedinih provodnika kablova
spojna mesta se moraju meusobno trajno i sigurno privrstiti. Za
prikuivae provodnika upotrebava se samo spoj kojim se obezbeuje da
ne doe do tetnih uticaja (vlage, temperature, praine i sl.). Sigurno i
vrsto spajae izvodi se pomou vijaka, koncentrinih spojki, klinova,
tvrdim lemeem, presovaem, zavarivaem ili mekim lemeem uz meha-
niko ojaae.
lan 241.
Ako se prikuuju provodnici preseka veeg od 16 mm
2
, koristi se od-
govarajua kablovska papua, s tim da prikuni element nije predvien za
prikuak bez kablovske papue.
lan 242.
Prikuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora imati
istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikunom
ili spojnom mestu ne sme biti mehaniki oslaben, oteen niti mu se
presek moe smaiti.
lan 243.
Prikuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak
meu provodnicima, kao i izmeu ih i ostalih delova bez napona, bude do-
voan i trajno osiguran.
lan 244.
Zatitni provodnici u kablu ili vodu moraju na prikunom mestu
biti tako prikueni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom
prinudnom izvlaeu kabla zatitni provodnik bude posledi razdvojen.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na vodove prenosnih
pogonskih sredstava zatienih kontrolnicima i na armirane kablove.
611
lan 245.
Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuim spojnim priborom, odno-
sno odgovarajuim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojnice
moraju biti privrene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojnica
mora obezbediti siguran spoj i zatitu provodnika. Proizvoa kablova je
duan dati uputstvao za montau kablovskih spojnica i zavretaka, kao i
za spajae kablova prilagoenih rudnikim uslovima.
lan 246.
Prilikom meusobnog spajaa kablova sa razliitom izolacijom,
kojima ne odgovara zajednika zalivna masa, spajae se izvodi suvo u zatvo-
renoj kutiji sa osiguranim vijanim stezakama.
lan 247.
Kablovi i vodovi na radilitima, osim kablova samosigurnih stru-
jnih kola spajaju se samo utikakim napravama ili pomou uvrenih od-
govarajuih ormaria.
Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona 220 V i
nazivne struje 25 A za naizmeninu struju i 6 A za jednosmernu struju, mo-
raju biti blokirane tako da se kontaktni delovi glavnih provodnika rasta-
vaju ili spajaju samo u neoptereenom stau, ili tako da je rastavae i
spajae mogue samo uz pomo alata ili kua.
Za prikuak prenosnog troila mogu se upotrebavati samo uti-
kake kutije sa zatitnim vodom.
Montaa zatitnog voda mora se izvriti pre spajaa glavnih
vodova, a demontaa posle rastavaa.
Utika utikake kutije ne sme se utaknuti bez zatitnog kontakta.
Kontaktni delovi zatieni od dodira moraju biti zatieni na do-
vodu. Utika mora onemoguiti odvajae utikaa od utikake kutije.
Nije dozvoeno postavae utikake kutije na grlo sijalice.
lan 248.
Savitivi provodnici izolovani gumom sa oteenim spoaim
slojem mogu se popravati hladnim ili toplim vulkaniziraem najvie na
pet mesta na duini kabla od 50 m.
Popravkom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se popravae celog
omotaa kabla.
lan 249.
Savitivi kablovi prenika veeg od 30 mm mogu se savijati na pri-
kunim uvodnicima po radijusu koji je pet puta vei od prenika kabla.
lan 250.
Armirani kabl spaja se sa savitivim gumenim kablom preko raz-
vodnog ormaria ili na nain odreen uputstvom proizvoaa. Savitivi
kablovi se mogu meusobno spajati samo sa utikakom napravom ili preko
zatvorenog razdelnog ormaria sa osiguranim vijanim stezakama.
39*
612
lan 251.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom koriste se kablovi i
vodovi navedeni u tabelama 12. i 13.
Tabela 12. Energetski kablovi
Redni
broj
Opis konstrukcije
Oznaka po
JUS-u
Nazivni
napon u
V
Nain upo-
trebe
Podruje primei-
vaa
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog
obeleja
1000 Za stalno po-
lagae
U zatvorenim
elektrinim pogon-
skim prostorijama i
ureajima
1.1 Kablovi sa izola-
cijom i platom od
termoplastine mase,
prema jugoslovenskom
standardu za ener-
getske kablove
Pp 00 U zatvornim
elektrinim pogon-
skim prostorijama i
ureajima
cijom od etilen-
propilena i platom
od termoplastine
mase
EpP 00 U zatvornim
elektrinim pogon-
skim prostorijama i
ureajima
cijom od umreenog
polietilena i pla-
tom od termopla-
stine mase
XP 00 U zatvornim
elektrinim pogon-
skim prostorijama i
ureajima
2 Kablovi sa zatit-
nim provodnikom po-
stavenim
koncentrino preko
jezgra kabla
6000 Za stalno po-
lagae
U podzemnim pro-
storijama samo za ho-
rizontalno polagae,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani-
kog oteea
2.1
2.2
2.3
Kao pod 1.1
Kao pod 1.2
Kao pod 1.3
PP 40
EpP 40
XP 40
3* Kablovi sa zatit-
nim provodnikom ras-
podeenim oko svake
kablovske ile
6000 Za stalno po-
lagae
U podzemnim pro-
rizontalno polagae,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani-
kog oteea
3.1 Kao pod 1.1 PP 80
(PHP 80)
(EpHP 80)
3.3 Kao pod 1.3 XP 80
(XHP 80)
613
4 Kablovi sa armaturom
preko unutraeg
plata
1000 Za stalno po-
lagae
4.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od dve
eline trake
PP 41
EpP 41
XP 41
Kao pod 3
4.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
cinkovanih okruglih
elnih ica i otvo-
renom zavojnicom od
eline trake mota-
nom u suprotnom
smeru
PP 44
EpP 44
XP 44
U podzemnim pro-
storijama za horizon-
talno i vertikalno
polagae i na me-
stima gde postoje vee
visinske razlike,
ukuujui i metanske
jame
4.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
cinkovanih posna-
tih eliih ica i
otvorenom zavojni-
com od eline pocin-
kovane trake motanom
u suprotnom smeru
PP 45
EpP 45
XP 45
U podzemnim pro-
talno i vertikalno
polagae, ukuujui
i metanske jame
5* Kablovi sa slabo pro-
vodivim slojem
preko provodnika i
preko izolacije i sa
elektrinom za-
titom oko svake
ile
6000
10000
Za stalno po-
lagae
5.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od ove
eline trake preko
jezgra kabla
PHP 81
EpPH 81
XHP 81
U podzemnim pro-
rizontalno polagae,
u kojima ne postoji
opasnost od mehani-
kog oteea, uku-
ujui i metanske jame
5.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
cinkovanih okruglih
elinih ica preko
jezgra kabla i otvore-
nom zavojnicom od po-
cinkovane eline
trake
PHP 84
EpHP 84
XHP 84
U podzemnim pro-
talno i vertikalno
polagae, ukuujui
i metanske jame
5.3 Kao pod 1.1, 1.2, i 1.3,
sa armaturom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica
preko jezgra kabla i
otvorenom zavojni-
com od pocinkovane
eline trake
PHP 85
EpHP 85
XHP 85
U podzemnim pro-
talno i vertikalno
polagae, ukuujui
i metanske jame
1 2 3 4 5 6
614
6 Teki rudarski
kablovi sa izolacijom
na bazi prirodne,
sintetike ili eti-
len-propilenske
gume, sa unutraim
platom od gume i
sponim platom na
bazi polihloropren-
skog kauuka (unutra-
i i spoai
plat mogu da budu
uraeni u jednom
sloju)
6.1 Kao pod 6, prema jugo-
slovenskim standar-
dima za rudarske
kablove
GN 50
EpN 50
750 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
U podzemnim pro-
storijama nemetan-
skih jama i metanskim
jamama I stepena
opasnosti
6.2 Kao pod 6, sa za-
titnim provodni-
kom koncentrino
postavenim preko je-
zgra kabla, prema jugo-
slovenskim
standardima za rudar-
ske kablove
EpN (GN) 55,1 kV
GN 55
EpN 55
1000 U podzemnim pro-
storijama za nepo-
sredno napajae
raznih maina, ure-
aja i aparata, uku-
1 fazni provodnik
2 unutrai plat
3 zatitni provodnik
4 sponi plat
6.3 Kao pod 6, sa za-
titnim provodni-
kom koncentrino
postavenim oko
svake ile, uz mogu-
nost ugraivaa ko-
mandnih ila, prema
jugoslovenskim stan-
dardima za rudarske
kablove
EpN (GN) 53,1 kV
GN 53
EpN 53
storijama za nepo-
sredno napajae
raznih maina, ure-
aja i aparata, uku-
1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik
3 unutrai plat
4 sponi plat
1 2 3 4 5 6
1
2
3
4
1
2
3
4
615
6.4 Kao pod 6, samo sa
skraenim korakom
pouea ila prema
jugoslovenskom
standardu za rudarske
kablove
GN 58
EpN 58
storijama za napajae
builica, ukuu-
jui i metanske jame
7 Teki rudarski
kablovi kao pod 6
7.1 Kao pod 7, samo to je
preko izolacije po-
staven sloj od polu-
provodnog materijala
i to je zatitni
provodnik obavijen
poluprovodnim ma-
terijalom, prema jugo-
slovenskim
standardima za ru-
darske kablove
EpN (GN) 60,1 kV
GN 60
EpN 60
raznih maina i
ureaja, ukuujui i
metanske jame
1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik
3 poluprovodnika traka
4 sponi plat
7.2 Kao pod 7, samo to je
zatitni provodnik
podeen u tri jednaka
dela i postaven u me-
uprostorima faznih
ila, prema jugoslo-
venskim standardima
za rudarske kablove
EpN (GN) 61,1 kV
GN 61
EpN 61
raznih maina i
ureaja, ukuujui i
metanske jame
1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik
3 poluprovodnika traka
4 unutrai plat
5 sponi plat
1 2 3 4 5 6
1
2
3
4
1
2
3
4
5
616
7.3 Kablovi kao pod 7, sa
dva komandna pro-
vodnika i sa jednim
zatitnim provodni-
kom obavijenim po-
luprovodnim slojem
postavenim u tre-
em meuprostoru,
prema jugoslovenskim
ske kablove
GN 62
EpN 62
raznih maina, bui-
lica i ureaja, uku-
EpN (GN) 62,1 kV
1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik
3 poluprovodna traka
4 unutrai plat
5 komandni provodnik
6 sponi plat
8 Kao pod 6, samo to je
preko izolacije po-
staven sloj od polu-
provodnog
materijala, u meu-
prostorima izmeu
faznih ila dve ko-
mandne i jedna kon-
trolna ila, a preko
unutraeg plata
koncentrino-za-
titni sloj, prema ju-
goslovenskim
ske kablove EpN
(GN) EpN 63,1 kV
EpN 63*
GN 63
1000 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
U podzemnim pro-
storijama za nepo-
sredno napajae
kombajna i pokretnih
maina sa priku-
kom na kablovski kon-
trolnik i dainskim
upravaem pogona,
kao i za otkopnu ra-
svetu, ukuujui i
metanske jame
1 fazni provodnik
2 komandni i kontrolni provodnik
3 kontrolni provodnik
4 poluprovodna traka
5 unutrai plat
6 zatitni provodnik
7 sponi plat
* Najvei dozvoeni radni napon 1600 V
1 2 3 4 5 6
1
2
3
4
5
6
1
2
3
4
5
6
7
617
9 Visokonaponski ru-
darski kabl sa ekra-
nom provodnika, izo-
lacijom od etilen-
propilena, unutra-
im platom od
gume, koncentrinom
elektirnom zati-
tom, omotom od izola-
cionih traka, komand-
nim provodnikom kon-
centrino postave-
nim i sponim pla-
tom od polihloro-
prena, prema jugoslo-
venskim standardima
za rudarske kablove
EpN 64,6 kV
EpN 64 6000 Premetae je
dozvoeno po
potrebi
U podzemnim pro-
storijama za razvod
elektrine energije,
ukuujui i metanske
jame
1 fazni provodnik
2 unutrai plat
3 koncentrini zatitni provodnik
4 izolacione i poluprovodnike trake
5 koncentrini komandni provodnik
6 sponi plat
10 Visokonaponski ru-
darski kabl, sa ekra-
nom provodnika, izo-
lacijom od etilen-
propilena, ekranom
izolacije, unutra-
im platom od po-
luprovodne gume,
zatitnim provodni-
kom koncentrino po-
stavenim, omotom od
izolacionih traka,
komandnim provodni-
kom koncentrino po-
stavenim i sponim
platom od polihlo-
roprena, prema jugo-
slovenskim standar-
dima za rudarske
kablove
EpN 65,6 kV
EpN 65 6000
10000
Premetae je
dozvoeno po
potrebi
Kao pod 9
Kao pod 9, ali samo za
nemetanske jame
1 fazni provodnik
2 unutrai poluprovodni plat
3 koncentrini zatitni provodnik
4 izolacione i poluprovodne trake
5 koncentrini komandni provodnik
6 sponi plat
1 2 3 4 5 6
1
2
3
4
5
6
1
2
3
4
5
6
618
Tabela 13. Telekomunikacioni kablovi
Redni
broj
Opis konstrukcije
Oznaka po
JUS-u
Nazivni
napon u
V
Nain upo-
trebe
Podruje primei-
vaa
1 2 3 4 5 6
1 Kablovi bez posebnog
obeleja
1000 Za stalno po-
lagae
U zatvorenim po-
gonskim prostorijama
i ureajima u jamskim
prostorijama, uku-
ujui i metanske
jame bez mehanikih
oteea
cijom i platom od
termoplastine mase,
prema jugoslovenskim
standardima za
energetske kablove
PP 00
cijom od etilen-
propilena i platom
od termoplasitne
mase
EpP 00 U zatvorenim po-
prostorijama, uku-
ujui i metanske
jame bez mehanikih
oteea
cijom od umreenog
polietilena i pla-
tom od termopla-
stine mase
XP 00 U zatvorenim po-
prostorijama, uku-
ujui i metanske
jame bez mehanikih
oteea
2 Kablovi sa armaturom
preko unutraeg
plata
1000 Za stalno po-
lagae
U zatvorenim po-
prostorijama, uku-
ujui i metanske
jame bez mehanikih
oteea
2.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od dve
eline trake
PP 41
EpP 41
XP 41
U podzemnim pro-
rizontalno polagae,
na mestima na kojima
ne postoji opasnost od
mehanikog ote-
ea, ukuujui i
metanske jame
2.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
cinkovanih okruglih
elinih ica i otvo-
renom zavojnicom od
eline trake mota-
nom u suprotnom
smeru
PP 44
EpP 44
XP 44
U prostorijama za
horizontalno i verti-
kalno polagae i na
mestima gde postoje
vee visinske razlike,
ukuujui i metanske
jame
619
2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,
sa armaturom od po-
cinkovanih posna-
tih elinih ica i
zavojnicom od dve e-
line trake
PP 45
EpP 45
XP 45
Za horizontalno i
vertikalno polagae
3 Rudniki telekomuni-
kacioni kablovi 1)
3.1 Sa PE izolacijom,
unutraim PVC
omotaem, omotom od
pocinkovanih okrug-
lih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa paricama i jed-
nom signalnom uto-
zelenom ilom
TP 34-OV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 Za stalno po-
lagae i do-
zvoeno
premetae s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim pro-
storijama, ukuu-
jui i metanske jame
unutraim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa paricama i jed-
nom uto-zelenom
ilom
TP 34-CV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225
unutraim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PE omotaem
sa paricama i jednom
signalnom ilom
TP 33-CP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i po-
vremene insta-
lacije
4 Rudniki signalni
kablovi 1)
unutraim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa signalnim i-
lama i jednom uto-
zelenom ilom
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalno po-
lagae i do-
zvoeno
premetae s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim pro-
storijama, ukuu-
jui i metanske jame
4.2 Sa PE izolacijom
unutraim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa signalnim i-
lama i uto-zelenom
ilom
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalno po-
lagae i do-
zvoeno
premetae s
jednog mesta
na drugo mesto
U podzemnim pro-
storijama, ukuu-
jui i metanske jame
1 2 3 4 5 6
620
24. Elektrina i ostala vua
a) Postrojea vozne ice
lan 252.
Za napajae elektrinih lokomotiva preko vozne ice koristi se
samo jednosmerni napon, koji ne sme biti vei od 600 V.
unutraim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PE omotaem
sa signalnim ilama
i jednom uto-zele-
nom ilom
TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
225 Za stalne i po-
vremene insta-
lacije
5 Rudniki kombi-
novani signalno-te-
lekomunikacioni
kablovi 1)
unutraim PVC
omotaem, omotom od
pocinkovanih okrug-
lih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa paricama, sig-
nalnim ilama i
jednom uto-zelenom
ilom
TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225
unutraim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih posna-
tih elinih ica i
sponim PVC omota-
em sa paricama, sig-
nalnim ilama i
jednom uto-zelenom
ilom
TP 34-CV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225
unutraim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih eli-
nih posnatih ica i
sponim PE omotaem
sa paricama, sig-
nalnim ilama i jed-
nom uto-zelenom
ilom
TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4
375/225 Za stalne i po-
vremene insta-
lacije
U podzemnim pro-
storijama, ukuu-
jui i metanske jame
6 Radio-frekventni
kablovi sa izolacijom
od polietilena, ople-
tom od bakarnih ica
i platom od PVC,
impendanse 50 ili 75
RF 75
RF 50
Prema od-
govaraju-
em JUS
Premetae
dozvoeno po
potrebi
U podzemnim pro-
storijama
1 2 3 4 5 6
621
lan 253.
Na voznoj ici i napojnom vodu, ako postoji, ne sme doi do pada
napona veeg od 30% od nazivnog napona. Presek vozne ice ne sme biti
mai od 50 mm.
lan 254.
Visina gole ice, raunajui od gore ivice ine, ne sme biti maa
od 2,2 m. Ako navedenu visinu nije mogue postii, visina vozne ice od
gore ivice ine moe iznositi 1,8 m, s tim da se moraju preduzeti sle-
dee zatitne mere, i to:
1) zatita vozne ice izolacionim ili tee zapaivim materi-
jalom;
2) postavae signala da je vod pod naponom, koji se moraju videti sa
svakog mesta u hodniku sa voznom icom kroz koji prolaze udi.
Ako vozna ica prolazi kroz specijalne prolaze (npr. kroz vodna ili
ventilaciona vrata), ona se moe postaviti na visinu od najmae 1,8 m, s
tim da se na oba prilaza postave signali da je vozni vod pod naponom.
lan 255.
Ako je vozna ica nezatiena, udaenost dela oduzimaa struje koji
je pod napnom od metalnih delova (profila, cevi, kablova itd.) u visini vo-
zne ice iznosi najmae 10 cm.
Udaenost vozne ice od zapaive drvene podgrade krova prostorije
iznosi najmae 20 cm. Udaenost vozne ice od prirodnog krova, kada je po-
dignuta oduzimaem struje, ne sme biti maa od 5 cm. Udaenost od metal-
nih delova mora iznositi najmae 10 cm.
lan 256.
Vozna ica se postava na keramike ili ima sline izolatore.
Kod postrojea sa voznom icom kod kojih se ine upotrebavaju kao
povratni vod, ice za veae i natezae, kao i drugi pribor za veae
moraju biti izolovani od ostalih metalnih delova.
Vozna ica mora biti elastino privrena.
Izuzetno, u rudnicima metalinih ruda gde su povoni uslovi vozna
ica moe se kruto privrstiti (postaviti).
lan 257.
Na kraju vozne ice mora se postaviti graninik da stena ili drugi
delovi ne bi doli pod napon kad se sa oduzimaem doe do kraja.
Kraj vozne ice se oznaava posebnom svetikom, koja se mora razli-
kovati od signalne ili rasvetne svetike.
lan 258.
Potpuni kratki spoj na bilo kom mestu vozne ice mora se prekinuti
bez usporea, a oteeni deo mree moe se ponovo staviti pod napon na-
kon 5 do 10 s. Ako ponovo doe do prekida, oteeni deo mree se ne sme
stavati pod napon dok se ne odstrani kvar.
622
lan 259.
Najvie na svakih 1000 m vozne ice mora biti postavena rasta-
vaka naprava. Svaki ogranak vozne ice od glavne pruge, ako je dui od
100 m, mora na poetku imati rastavaku napravu. Poloaj rastavake
naprave mora biti spoa vidiv, a egovo kuite mora biti metalno i
spojeno sa inama. Rastavai ne smeju biti premoeni strujnim oduzi-
maem.
Odvajae napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueno, a
odvajae od napojnih taaka samo ako su te take udaene od izvora ener-
gije vie od 100 m.
lan 260.
Za poprena spajaa, koja slue za izjednaee napona izmeu voznih
ica, upotrebavaju se samo izolirani vodovi.
lan 261.
Na prilazima pruzi sa postrojeem vozne ice moraju biti po-
staveni svetlei natpisi razliito obojeni od ostalih signalnih sve-
tiki kojima se upozorava da je vozna ica pod naponom.
lan 262.
Postrojee sa dvopolno poloenom voznom icom mora biti snab-
deveno ureajem za kontrolu izolacije, koji postrojee vozne ice isklapa
sa napona ako izolacioni otpor padne ispod 100 /B.
b) Pruge i kolosek za postrojee vozne ice
lan 263.
Pragovi, ine, skretnice i ihovi spojevi, kao i spojni elementi mo-
raju biti takvi da izdravaju optereee predvienih transportnih sred-
stava da usled lomova ne bi dolo do opasnih lutajuih struja.
lan 264.
Kod postrojea sa povratnim vodom preko ina, svi spojevi ina mo-
raju imati siguran elektrini spoj dovono provodiv i mehaniki otpo-
ran. ine se, po pravilu, spajaju vareem, a ako ine nisu spojene vareem,
spoj ine premoava se sigurnim spojnim mostom tako da elektrini ot-
por svakog spoja ne bude vei od otpora jedne ine ugraenog profila du-
ine 6 m. U razmacima najvie od 50 m ine pruge moraju biti meusobno
metlano spojene pomou eline pocinkovane trake preseka najmae 50 mm
x 5 mm vareem ili na drugi odgovarajui nain. Kraje take skretnica i
raskrsnica premouju se jakim pocinkovanim trakama ili na neki drugi
nain kojim je osigurano da otpor spoja ne prelazi otpor jedne ine ugra-
enog profila duine 6 m.
lan 265.
ine elektrovue ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog
uzemea, sa cevovodima i sl. ili sa inama pruge koja nema voznu icu.
623
Armature kablova koji napajaju mreu vozne ice jednosmernom stru-
jom ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemea.
lan 266.
Ako je pruga vozne ice opremena signalnim svetikama koje slue
vunom pogonu, postaveni optiki signali moraju biti samo zelene, cr-
vene i ute svetlosti. Svetike za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako
da bi se mogle zameniti sa signalnim svetikama.
lan 267.
Na stanicama gde u vagonete za vreme voe ulaze i izlaze udi, vo-
zna ica mora biti bez napona. Uklopenost ili isklopenost napona na
voznoj ici oznaava se optikim signalom vidivim sa svakog mesta u
vozu, s tim da se umesto signala u tu svrhu mogu koristiti i svetlei
natpisi, osim ako je vozna ica zatiena od nenamernog dodira.
25. Lokomotive
Ak u m u l a t o r s k e l o k o m o t i v e
lan 268.
Na lokomotivama se upotrebavaju teki izolovani vodovi sa gume-
nim platom i sa platom od otpornih vetakih masa, prema tabelama
12. i 13.
Vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteea.
Izolacija vodova mora biti zatiena od maziva, kiselina, luina i
zagrejanih otpornika.
Najmai presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje
motora do 100 A iznosi 25 mm
2
, kod jednosmerne struje motora od 150 A
iznosi 35 mm
2
, a kod jednosmerne stuje motora od 200 A iznosi 50 mm
2
.
Najmai presek voda od baterije do kontrolera mora biti jednak pre-
secima kod jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora.
lan 269.
Zatita vodova glavne sturje na lokomotivi od delovaa struje krat-
kog spoja postava se u vod izmeu baterije i kontrolera.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereea
ako motiri na granici klizaa sa koeficejentom trea 0,25 ne uzimaju
struju veu od struje za jednosatni rad motora pomnoene sa 2,5.
L o k o m o t i v e s a n a p a j a e m p r e k o v o z n e i c e
( t r o l e j - l o k o m o t i v e )
lan 270.
Elektrine lokomotive sa oduzimaem struje grade se samo za jed-
nosmernu struju i za napone do 600 V.
624
lan 271.
Oduzima struje mora biti izraen tako da se sa mesta rukoaa moe
bezu opasnosti spustiti i uvrstiti.
Svi delovi oduzimaa struje koji su pod naponom moraju biti izolo-
vani, osim kliznih komada ili kliznih papuica. Svi metalni delovi odu-
zimaa koji nisu pod naponom provodivo se spajaju sa noseom
konstrukcijom lokomotive.
lan 272.
Kod oduzimaa struje koji nemaju ograniea sa strane, raspoloiva
irina mora iznositi najmae 300 mm. Pri odstupau u pogledu visine
goreg voda od normalnog poloaja u granicama 100 mm, oduzima struje
mora raditi bez eventualnog zadravaa.
Stremenasti oduzimai moraju se preklopiti kad se promeni pravac
voe.
U lokomotivskoj vui ne mogu se koristiti koturasti ili vakasti
oduzimai.
lan 273.
Na trolej-lokomotivama upotrebavaju se teki izolovani vodovi sa
gumenim platom, posebno izgraeni za rudnike i teki izolovani vodovi
sa platom od otpornih vetakih masa, prema tabelama 12. i 13. ovog pra-
vilnika.
Goli neizolovani vodovi smeju se upotrebavati samo za prikui-
vae delova koji su provodivo spojeni sa pogonski uzemenim polom.
Izolovani vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteea, a
ihova izolacija mora biti zatiena od dejstva maziva, kiselina, luina
i zagrejanih otpornika.
lan 274.
Najmai presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje
motora od 100 A iznosi 25 mm
2
, kod jednosmerne struje motora od 150 A
iznosi 35 mm
2
, kod jednosmerne struje motora od 200 A iznosi 50 mm
2
, kod
jednosmerne struje motora od 250 A iznosi 75 mm
2
i kod jednosmerne struje
motora od 300 A iznosi 95 mm
2
.
Najmai presek voda od oduzimaa do kontrolera jednak je presecima
kod jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora.
lan 275.
Zatita vodova glavne struje na lokomotivi od delovaa struje krat-
kog spoja postava se u blizini oduzimaa, a u vodu izmeu oduzimaa i
kontrolera, pri emu se ne sme koristiti topivi osigura.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereea
ako motori na granici klizaa sa koeficijentom trea 0,25 ne uzimaju
struju veu od struje za jednosatni rad motora pomnoene sa 2,5.
lan 276.
Strujni vodovi za konicu moraju se iskopavati samo u kontroleru, i
ihov presek mora biti isti kao presek strujnih vodova u motoru.
625
lan 277.
Lokomotive moraju celom duinom kabine imati metalni krov, koji
mora biti spojen s podvozjem.
K o m b i n o v a n e l o k o m o t i v e
lan 278.
Za kombinovane lokomotive vae odredbe za lokomotive sa oduzima-
em struje iz vozne ice i za akumulatorske lokomotive.
lan 279.
Konstrukcija lokomotive ne sme omoguavati da oduzima stoji pod
naponom kad nestane napona u voznoj ici, kad on isklizne ili kad se po-
vue sa ice.
26. Elektrino zavarivae
lan 280.
Pri elektrinom lunom zavarivau, napon praznog hoda elek-
trinog izvora (generatora) ne sme biti vei od 65 V. Ruke na drau
elektroda moraju biti u celini izolovane.
lan 281.
Ako je agregat za zavarivae prikuen na voznu icu jamske loko-
motive kod koje ine slue kao povratni vod, pogonski motor agregata
prikuuje se na ine pomou izolovane ice, s tim da kuite motora
mora biti uzemeno na uzemeni zatitni vod.
lan 282.
Uzemeni pol izvora struje za zavarivae spaja se sa komadom koji se
vari posebnim vodom.
Elastini spojevi komada koji se vari vodom pomou kuita sa
oprugama nisu dozvoeni.
27. Elektrino paee mina
lan 283.
Kao izvori struje za paee mina koriste se:
1) runi elektrini ureaji za paee mina;
2) stacionirani elektrini ureaji, napajani strujom iz posebnog
izvora samo za automatsko programirano paee, bilo dela jame ili cele
jame.
Izvori za paee mina u ugenokopima i pogonima koji su ugroeni
poarom moraju pri najveem otporu strujnog kola prikuenih upaaa
osigurati strujni impuls intenziteta najmae 1 A, sa strminom porasta
40
626
najvie 1 ms i uz trajae impulsa najvie 4 ms, s tim da energija impulsa
ne bude maa od 3 Ws a za kondenzatorske maine 1,5 mWs/.
lan 284.
Za spajae upaaa sa izvorom struje upotrebavaju se itavom du-
inom izolovani vodovi prema propisima za elektrino paee mina.
Mrea vodova za paee mina kod automatskog centralnog paea ivodi
se posebnim kablovma u kojima ne sme biti drugih strujnih krugova koji ne
slue paeu mina.
lan 285.
Linijom za paee mina smatraju se, u skladu sa ovim pravilnikom,
vodovi kola koji spajaju ureaj za paee sa upaaima.
Pri produbivau okna, linija za paee izvodi se pomou ueta na
bubu ili savitivog voda ekvivalentnog vodovima prema tabelama 12. i
13. ovog pravilnika. Vodovi za paee ne smeju se postavati pored osta-
lih kablova i vodova.
Linije za paee ne mogu biti postavene unutar jednog vieilnog
kabla ili savitivog voda s drugim provodnicima elektroenergije ili te-
letehnike.
lan 286.
Elektrino paee mina upotrebom mostnih upaaa moe se obav-
ati na radilitima na kojima intenzitet lutajuih struja, meren pribo-
rom unutraeg otpora od 3 do 5 ne prelazi 0,06 A. Ako je za meree uzet
ampermetar drugog otpora, egovi rezultati preraunavaju se na unutra-
i otpor od 3 do 5 .
lan 287.
Za zatitu upaaa od uticaja lutajuih struja, u liniju za paee u
blizini izvora struje umee se most za kratko spajae. Mesto prikuka
upaaa kratko se spaja sa linijom za paee drugim mostom.
lan 288.
Na jedan izvor za paee mina ne sme se prikuiti vei broj upa-
aa od broja za koji je izvor graen.
Kod runih elektrinih izvora upaai se ne smeju spajati paralelno
sa izvorom. Kod centralnog automatskog paea mogu se postaviti i para-
lelni ogranci, ako je sistemom prethodno obezbeena kontrola ispravnog
otpora svih prikunih upaaa.
Ispravnost otpora strujnog kola mora se kontrolisati pre paea
samo ommetrom.
lan 289.
U podzemnim prostorijama koje nisu u direktnoj vezi sa sponim pro-
storom preko okna spajae upaaa za paee mina moe se vriti samo
ako na povrini u tom trenutku nema atmosferskih praea.
627
V. ELEKTRINA POSTROJEA, UREAJI I INSTALACIJE U
RUDNICIMA UGROENIM OPASNIM GASOVIMA I
PRAINAMA
lan 290.
Svaka prostorija u metanskoj jami razvrstava se u jedan od dva stepena
opasnosti od metana prema propisu o tehnikim normativima za podzemnu
eksploataciju uga i prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Prostorije II stepena opasnosti u kojima postoje uslovi za mehanika
oteea elektrinih ureaja smatraju se prostorijama sa posebno te-
kim uslovima rada, odnosno to su svi otkopi i radilita sa separatnim
provetravaem.
lan 291.
U prostorijama I stepena opasnosti mogu se upotrebavati
elektrini ureaji koji nisu izraeni kao protiveksplozijski zatieni
ali odgovaraju uslovima okoline, dok se u prostorijama II stepena opasno-
sti upotrebavaju samo protiveksplozijski zatieni elektrini ure-
aji.
lan 292.
U metanskim jamama mogu se upotrebavati elektrine mree sa
najviim nazivnim naponom od 6000 V.
lan 293.
U metanskim jamama upotrebavaju se sedei elektrini ureaji:
1) u prostorijama I stepena opasnosti ureaji bez protiveksplo-
zijske zatite, koji su izraeni za uslove rada u rudnicima, moraju imati
mehaniku zatitu najmae IP 43, a otpornost na udar mora biti, i to:
na mestima sa tekim uslovima rada najmae 10 J;
na ostalim mestima 4 J, to se mora dokazati izvetajem o ispi-
tivau;
2) u prostorijama II stepena opasnosti protiveksplozijski zatitni
elektirni ureaji u sledeim vrstama protiveksplozijske zatite do
granice koncentracije jamskog gasa kod koje se iskuuje napon mree tog
dela jame ili cele jame:
Exde neprodorni oklop s idnirektnim uvodom i prikune kutije
iji delovi pod naponom moraju odgovarati uslovima jugoslovenskog
standarda za poveanu sigurnost;
sklopni aparati dainski upravani ili s automatskom elektrinom
zatitom samo u kuitima sa elektrinim zatvaraem i blokadom da se
moe staviti i drati pod naponom samo pri potpuno ostvarenoj proti-
veksplozijskoj zatiti;
Exia I samosigurnost kategorije ia ili ib bez ograniea;
Exib I
Exe I poveana sigurnost prikune kutije i sabirniki ormarii s
komponentama u odgovarajuoj vrsti zatite. Svetike se mogu koristiti
samo ako su mehaniki prilagoene uslovima rada;
40*
628
Exm I ugraene komponente od vrstog materijala moraju biti s do-
vonom mehanikom zatitom s obzirom na uslove upotrebe, a celi ureaj
(oznaka x) mora biti prilagoen uslovima rada;
Exp I upotreba je dozvoena izuzetno ako je pouzdano osiguran dotok
nezagaenog vazduha, to znai u blizini stepena I ako je iskuena mogu-
nost da doe do zagaea dovodnog vazduha, jamskim gasom ili uz natpriti-
sak ostvaren inertnim gasom iz posebnog izvora. Uslovi upotrebe moraju
biti odreeni a ureaj posebno oznaen;
Exp I zatita uz prikune kutije u izvedbi Exd ili Exe s elektri-
nom izolacijom poveana sigurnost;
Exs I prema odgovarajuim propisima o jugoslovenskim standardima.
lan 294.
Preko dozvoenih granica koncentracije jamskog gasa u pogonu mogu
ostati:
a) samosigurni ureaji sa vlastitim izvorom napajaa kategorije Exib
i koji nisu prikueni na mreu;
b) kategorisana strujna kola kategorije Exa I;
v) samosigurni ureaji kategorije ia sa vlastitim izvorom napajaa
koji su prikueni na mreu sistema IT, sa trajnom kontrolom izolacije,
kategorisanim kolom (a) i brzodelujuom zemospojnom zatitom prema
lanu 37. ovog pravilnika.
Napajae spoa ili iz neugroenog dela jame do ureaja mora se
obavati odvojenim oklopenim kablom iz izvora koji ne napajaju ugro-
eni deo jame. Napajae se mora iskuiti pri prekoraeu dozvoene
koncentracije metana u vazduhu u svim polovima, ukuujui i uzemee,
sklopnom napravom za nazivni napon mree.
Veza sa ureajima za isklapae energetske mree ili sa sistemom za
prenos podataka mora se ostvariti pomou veznog lana sa strujnim ko-
lom kategorije ia;
g) sistemi za dainski prenos podataka izvode se posebnom mreom sa
armiranim kablovima i galvanski odvojeni od ostalih sistema ili stru-
jnih kola. Sva strujna kola sistema moraju biti kategorije E
xia
i moraju
biti zatiena od atmosferskog praea.
Kola koja ostaju pod naponom u ugroenom prostoru moraju biti ka-
tegorije ia.
Izvor mora biti zatien od atmosferskog praea i prenapona.
lan 295.
U jamama iji su delovi ugroeni eksplozivnim jamskim gasom upo-
trebavaju se protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji, kao i u
neugroenim delovima jame koji su pod uticajem prostora II stepena
opasnosti. Rasvetni i telefonski ureaji moraju u takvim jamama biti
protiveksplozijski zatieni i u neugroenim delovima jame.
lan 296.
U ugroenom delu metanske jame moraju se iskuiti elektrina
postrojea kad koncentracija metana u izlaznoj ventilacionoj struji
pree maksimalno dozvoenu koncentraciju.
629
lan 297.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebavati kablovi i provodnici
izraeni od aluminijuma.
a) Separatno provetravane prostorije
lan 298.
U separatno provetravanim prostorijama moraju se koristiti
elektrini ureaji u S izvedbi.
lan 299.
Elektromotori ventilatora koji slue za separatno provetravae
postavaju se na mesta kroz koja struji vazduh u kojem je koncentracija
metana maa od maksimalno dozvoene koncentracije za odnosnu prosto-
riju, s tim da se pre stavaa pod napon utvrdi ispravnost izolacionog ot-
pora instalacije.
lan 300.
Kod prekida separatnog provetravaa ili nedovonog separatnog
provetravaa mora se iskuiti napon elektrine instalacije u se-
paratno provetravanom delu. Ponovni uklop napona moe nastupiti nepo-
sredno nakon uspostavaa separatnog provetravaa samo ako je prekid
bio dovono kratak da se nije mogla poremetiti provetrenost separatno
provetravanog dela.
Pre stavaa pod napon elektrinih instalacija i ureaja mora se
utvrditi:
1) da li je separatno provetravani deo provetren;
2) da li koncentracija metana ne prelazi dozvoenu granicu;
3) da li elektrina instalacija odgovara odredbama lana 29. ovog
pravilnika i
4) da li su kablovi koji se u pogonu pomiu neoteeni.
lan 301.
lan 301. brie se.
b) Izbor zatite pojedinih ureaja
lan 302.
Cevni ventilatori i builice upotrebavaju se samo u proti-
veksplozijskoj zatiti neprodorni oklop.
lan 303.
Transformatori treba da budu suhi i izgraeni u protiveksplo-
zijskoj zatiti neprodorni oklop ili pueni vrstim materijama.
Transformatori kod kojih je struja na strani nieg napona maa od 1
A moraju biti graeni u protiveksplozijskoj zatiti neprodorni oklop
ili puee vrstim materijalima, osim:
630
1) transformatora koji su potpuno zatieni od delovaa kratkog
spoja;
2) transformatora i mernih transformatora kod kojih prikueni
potroai onemoguavaju pojavu preoptereea (na primer, merni na-
ponski releji, merni instrumenti i signalne sijalice). Oni mogu biti
zatieni ostalim vrstama protiveksplozijske zatite.
Za transformatore iz stava 2. ovog lana nije potrebna nikakva
zatita od prevelike struje ili od zagrevaa, a za transformatore iz
stava 2. odredba pod 1 nije potrebna zatita ni od kratkog spoja.
lan 304.
Otpornici koji nisu konstruisani za trajan rad moraju imati tem-
peraturnu ili strujnu zatitu.
lan 305.
Na radilitima pripreme, otkopne pripreme i otkopa upotreba-
vaju se elektrine maine, transformatori i ureaji za rastavae ener-
getskih kablova samo sa protiveksplozijskom zatitom neprodorni
oklop, a na mestima sa tekim uslovima rada specijalni ureaji za ta-
kve uslove.
Za spajae elektrinih ureaja za signalizaciju i upravae koji su
vrsto postaveni na osnovnoj ploi, mogu se upotrebavati prikune
kutije u protiveksplozijskoj zatiti poveana sigurnost.
Elektrini ureaji, elektrine maine, transformatori i ureaji
za nastavae energetskih kablova mogu imati prikune kutije u proti-
veksplozijskoj zatiti poveana sigurnost.
lan 306.
U prostorijama otvaraa, razrade, pripreme, otkopne pripreme i ot-
kopa ne smeju se upotrebavati ureaji pueni tenostima, osim visokona-
ponskih automatskih malounih prekidaa koji po jednom polu nemaju
gorivog ua vie od 5 l i koji se upotrbavaju u otkopnim hodnicima ili u
separatno provetravanim hodnicima otvaraa, razrade i pripreme u odgo-
varajuoj vrsti protiveksplozijske zatite.
v) Instalacije elektrinih ureaja
lan 307.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebavati elektrini sistemi sa
uzemenom nultom takom, osim signalnih komandnih strujnih krugova do
50 V, strujnih krugova na sekundarnoj strani mernih strujnih i naponskih
transformatora i strujni krugovi Exi, ako svojom izradom ne utiu na sma-
ee izolacionog otpora mree.
lan 308.
Svi sklopni aparati, osim samosigurnih strujnih kola moraju biti
ukueni u sve faze, odnosno polove odnosnog strujnog kola.
631
lan 309.
Pri dainskom upravau pri kome bi mogle nastati palee iskre
dainsko upravani ureaji se moraju iskuiti.
Odredba stava 1. ovog lana ne primeuje se na sklopne ureaje u
zatvorenim pogonskim elektrinim prostorijama ako su tamo smeteni
sklopni aparati pomou kojih se ureaji mogu odvajati od napona, na gra-
nine sklopke kod izvoznih strojeva u oknu, ako nisu ugraeni u posebno
provetravane jame, kao ni na sklopne ureaje na lokomotivama.
Izuzimaju se dainski dojavni ureaji u povrinskim i slepim ok-
nima i kod eleznikih ureaja ako se sva signalna mesta i svi razdelnici
mogu u svim fazama ili polovima iskuiti sa napona pomou rastavnih
stezaki ugraenih u razdelnik ili nekim drugim ekvivalentnim proti-
veksplozijski zatienim ureajima kojima ne smeju rukovati nepozvana i
nestruna lica.
Kao dainsko upravae smatra se i delovae elektrine zatite.
lan 310.
Pri stalno poloenom dainskom upravau duina provodnika
ograniava se tako da kapacitivna struja ne prelazi vrednost jedne treine
struje koja bi mogla aktivirati dainsko upravae, pri emu greka na
izolaciji ne sme dovesti do nekontrolisanog aktiviraa dainskog
upravaa.
lan 311.
Merni ureaji ija protiveksplozijska zatita postoji samo u sklopu
sa posebnim zatitnim mernim transformatorima ili zatitnim ot-
pornicima smeju se upotrebavati samo s ima. Na takvim mernim tran-
sformatorima, odnosno zatitnim otpornicima oznaava se kom ureaju
pripadaju.
Svi pristupani delovi koji kod otvorenog kuita ostaju pod napo-
nom moraju biti zatieni preprekom od sluajnog dodira, i to najmae sa
IP 20, osim delova u samosigurnim strujnim kolima.
lan 312.
Struje kratkih spojeva moraju biti eliminisane u to je mogue kra-
em vremenu, a najkasnije za 0,1 s, i to:
1) kod zatitnih prekidaa ako vreme prekidaa prekidaa nije due
od 0,1 s, a minimalna struja dvopolnog kratkog spoja je najmae 1,5 puta vea
od podeene struje delovaa zatite;
2) kod topivih osiguraa ako je karakteristikom delovaa
osiguraa i veliinom minimalne struje kratkog spoja osigurano to
krae vreme prekidaa struje kratkog spoja, a najdae za 0,1 s.
Minimalnom strujom kratkog spoja smatra se vrednost prema lanu
82. umaena za uticaj eventualnog elektrinog luka. Ovaj uticaj se moe
zanemariti ako ne umauje struju kratkog spoja za vie od 10%.
Ako struje kratkog spoja nije mogue eliminisati ureajima iz stava
1. ovog lana, brzo delovae zatite obezbeuje se, i to:
1) za mree nazivng napona do 660 V 10% i izolacionog otpora is-
pod 20 /V isklopom napona mree u prosenom vremenu od 0,1 s, mereno
632
uz kapacitet mree po fazi prema zemi od 1 F i granini otpor
zemospoja od 20 /V nazivnog napona mree;
2) za elektroenergetske mree nazivnog napona od 1 000 V 15% i
izolacioni otpor ispod 40 /V isklopom napona mree u prosenom
vremenu od 0,1 s, mereno uz kapacitet mree po fazi prema zemi 1 F i
granini otpor zemospoja od 40 /V nazivnog napona mree.
Selekcija isklapaa struje kratkog spoja dozvoena je samo u prosto-
rijama izvan II stepena opasnosti. Periodi selekcija isklapaa struje
kratkog spoja ne smeju biti dui od 0,30 s.
Odredbe ovog lana odnose se samo na mree koje su izvedene kablo-
vima kod kojih je zatitni provodnik koncentrino raspodeen oko svakog
faznog provodnika.
lan 313.
U metanskim jamama svi dojavni ureaji, osim telefona, moraju se
zatiti od kratkog spoja.
lan 314.
Namotaji maina i namotaji izmeninih magneta tite se od pre-
optereea automatskim zatitnim sklopnim aparatima sa strujnim
termikim okidaima ili relejima, smetenim u svim fazama, odnosno po-
lovina ili drugim vrstama zatite koje pouzdano tite motor od preopte-
reea.
lan 315.
U prostorijama otvaraa, razrade, pripreme, otkopne pripreme i ot-
kopa ako su svetike koje se napajaju iz mree izloene mehanikim ote-
eima, sijalice se moraju automatski odvojiti od napona i u sluaju
oteea zatitnog stakla.
lan 316.
Instalacija osvetena u prostorijama otvaraa, razrade, pripreme,
otkopne pripreme i otkopa ne sme biti prikuena na istosmernu struju.
U instalacije osvetea mora se ugraditi dovoan broj sklopnih
aparata ili utinica kojima se instalacija moe odvajati od napona u svim
fazama ili polovima.
lan 317.
U prenosnim i pokretnim svetikama i na lokomotivama upotreba-
vaju se samo sijalice otporne na udar.
lan 318.
Ventilatori za osnovno provetravae cele jame koji se nalaze izvan
podzemne prostorije protiveksplozijski se zatiuju ako se elektrini
ureaji nalaze u izlaznoj vazdunoj struji (motori u aksijalnim ventilato-
rima) ili ako izlazna ventilaciona struja moe ugroziti ihovu okolinu
zbog kvara ili loeg funkconisaa rada motora.
Izrada ventilatora mora biti takva da strugaem rotora i statora
ne moe doi do paea eksplozivne atmosfere, a rotor mora izdrati i
20% vei broj obrtaja od nominalnog broja obrtaja.
633
g) Elektrini ureaji i instalacije lokomotiva
lan 319.
Elektrini delovi akumulatorskih lokomotiva moraju biti proti-
veksplozijski zatieni.
lan 320.
Kuita otpornika na lokomotivima mogu se sa spone strane za-
grevati najvie do 200S ako su otpornici trajno ukueni na 75% jedno-
satne struje motora.
lan 321.
Kod lokomotiva sa voznom icom udaenost nezatiene vozne ice
od ivice prirodnog vrstog stropa iznosi najmae 300 mm, a od metalnih
delova najmae 100 mm.
lan 322.
Kombinovane lokomotive se u prostorijama II stepena opasnosti upo-
trebavaju samo sa baterijskim pogonom.
Elektrini delovi i ureaji kombinovanih lokomtiva osim
elektrinih delova koji slue samo za pogon iz vozne ice u prostorijama
II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zatieni.
lan 323.
Elektrini ureaji na neelektrinim lokomotivama pri upotrebi u
prostorijama II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zati-
eni.
lan 324.
Protiveksplozijski nezatieni dainski termometri mogu se upo-
trebavati samo ako su prikueni na izvore ija elektrina energija
nije dovona za paee eksplozivne smee ili za prekoraee granice do-
zvoenog zagrevaa.
lan 325.
Klinasto remee na lokomotivama izrauje se od provodive gume i
mora biti antistatiko.
d) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim opasnom prainom
lan 326.
Na mestima gde moe nastati eksplozivna smea praine sa vazduhom
elektrini ureaji moraju biti protiveksplozijski zatieni u vrsti
zatite neprodorni oklop, natpritisak ili samosigurna strujna kola i u
poveanoj sigurnosti mehanike zatite najmae IP 54, a prema jugoslo-
venskom standardu JUS N.S8.011.
lan 327.
Elektrini ureaji moraju imati dopunsku zatitu od ulaska pra-
ine, a ostali ureaji, kao i prikune kutije rotacionih maina treba
da su zatieni od ulaska sitne praine radi spreavaa taloea pra-
634
ine u ureaju, kao i od prskajue vode iz sakog pravca ili mlaza vode iz
svakog pravca (IP 54). Rotacione maine moraju odgovarati mehanikoj
zatiti najmae IP 54.
lan 328.
Povrinske temperature vodoravno postavenih i do 60 prema ho-
rizontali nagnutih elektrinih ureaja moraju u trajnom pogonu i u pra-
inom nepokrivenom stau biti najmae za 75 nie od temperature
tiaa 5 mm debelog sloja nataloene praine. Za debe slojeve koriste
se nie temperature tiaa. Kod praina kod kojih ne nastaje tiae po-
vrinska temperatura elektrinih ureaja u trajnom pogonu moe izno-
siti najvie dve treine temperature paea uskovitlane eksplozivne
praine i vazduha.
Temperatura elektrinih ureaja nagnutih preko 60 prema hori-
zontali, na kojima je usled rada onemogueno taloee praine, u trajnom
pogonu iznosi najvie dve treine temperature paea uskovitlane
eksplozivne smee praine i vazduha.
lan 329.
Ako temperatura tiaa ili paea praine, koja ugroava mesto
postavaa elektrinog ureaja, iznosi mae od 350S, mora se izvriti
jedno od sledeih merea zagrevaa prainom nepokrivenih povrina:
1) meree u trajnom pogonu sa nominalnim optereem ureaja;
2) meree s optereeem koje se stvarno pojavuje u pogonu.
Meree pod 1 i 2 treba vriti posebno za nagibe iz stava 1. lana
328. a posebno za sluajeve iz stava 2. lana 328. ovog pravilnika. Izmerene
temperature povrina upisuju se na elektrini ureaj. Merea se mogu
obavati na pojedinanom ureaju ili na uzorku.
lan 330.
Na mestima u prostoriji ili ureajima na kojima ima zapive pra-
ine gde ne mogu nastati eksplozivne smese uskovitlane praine i va-
zduha, elektrini ureaji moraju:
1) biti u vrstom kuitu zatite IP 54, ali ne moraju imati proti-
veksplozijsku zatitu;
2) biti graeni tako da povrinska temperatura ihovog kuita
zadovoava odredbe lana 328. ovog pravilnika.
) Osvetee u stanicama za puee akumulatorskih baterija
lan 331.
Stanice za puee akumulatorskih baterija mogu biti smetene
samo u I stepenu opasnosti, odnosno na mestima koja nisu ugroena eks-
plozivnim jamskim gasovima.
Za osvetavae akumulatorskih stanica u metanskim i nemetanskim
jamama upotrebavaju se protiveksplozijski zatiene svetike. Ako su u
akumulatorskim stanicama u nemetanskim jamama smeteni ili se samo
pune mali prenosni akumulatori, mogu se upotrebavati svetike koje
nisu protiveksplozijski zatiene.
635
e) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim eksplozivnim
materijalom
lan 332.
U prostorijama (niama) za uskladitee eksplozivnog materijala
od elektrinih ureaja upotreavaju se samo nepokretne svetike za
stalnu rasvetu izvedene sa protiveksplozijskom zatitom. Sklopni apa-
rati i drugi pripadajui elektrini ureaji moraju biti smeteni izvan
tih prostorija.
VI. ODRAVAE, PREGLEDI, POPRAVKE I ISPITIVAE ELE-
KTRINIH POSTROJEA, UREAJA I INSTALACIJA
lan 333.
Elektrina postrojea, ureaje i instalacije u zatvorenim elektri-
nim pogonskim prostorijama mogu nadzirati i popravati samo posebno
struno osposobena lica.
lan 334.
Na elektrinoj pogonskoj prostoriji visokog napona i na zatvorenoj
pogonskoj prostoriji mora se nalaziti natpis Zabraen ulazak neovla-
enim licima.
lan 335.
U elektrinim pogonskim prostorijama visokog ili niskog napona,
kao i u blizini elektrinih postrojea ne smeju se ostavati predmeti
koji nisu sastavni delovi elektrinih postrojea.
lan 336.
Nije dozvoeno stavae ili uvae zapaivih predmeta u blizini
elektrinih ureaja i instalacija, a naroito u blizini onih koji se zagre-
vaju (npr. kod otpornika i dr.).
lan 337.
Nije dozvoeno veati ili stavati bilo kakve predmete na kui-
ta elektrinih ureaja i na elektrine instalacije (npr. na razvodne ba-
terije, titnike, prekidae i dr.).
lan 338.
U visokonaponskim elijama i u rezervnim elijama koje su stalno is-
kuene ne sme se ostavati i uvati nikakav materijal.
lan 339.
Pre poetka radova na popravkama i revizijama moraju biti ispueni
sledei uslovi:
1) ureaji moraju biti iskueni od vodovoda pod naponom u svim fa-
zama, odnosno polovima;
2) elektrini ureaji se iskuuju odstraivaem uloaka
osiguraa ili blokiraem ukuea pod naponom;
636
3) na mestima iskuea kod sklopnog aparata ili osiguraa posta-
va se uputstvo o nainu ponovnog ukuea;
4) ako postoji dainska komanda, ona se za vreme radova stava van de-
lovaa
5) elektrini ureaji se uzemuju i kratko spajaju u svim polovima, a
ako postoji opasnost od povratnog napona, uzemee i kratko spajae se
izvode u svim odvodima, osim ako je na neki drugi nain osigurano da se
ureaj ne moe staviti pod napon.
lan 340.
U sluaju poara, moraju se iskuiti elektrini vodovi koji vode
do delova jame ugroenih poarom.
lan 341.
U elektrinim pogonskim prostorijama mora postojati vidno is-
taknuta jednopolna ema, uputstvo za rad i uputstvo o odravau postro-
jea.
lan 342.
Elektrini ureaji u zatvorenim elektrinim pogonskim prosto-
rijama moraju se, po potrebi, istiti i zatititi od raa. Zatitna
sredstva, kao i zatitna stakla rasvetnih armatura i prozirni otvori za
posmatrae unutraosti kuita moraju se odravati u istom stau.
lan 343.
Gumeni zaptivai, ako postoje, moraju biti od meke elastine gume.
Ako zaptiva nije vie elastian, mora se odmah zameniti novim.
lan 344.
Sve zatitne povrine neposredno-oklopne protiveksplozijske
zatite u pogonu moraju se redovno istiti i premazivati beskiselinskim
masnoama. Elektrini ureaji u skladitu pregledaju se najmae jednom
godie.
lan 345.
Vijci koji dre poklopce ili delove ureaja, a posebno na proti-
veksplozijski zatienim ureajima, moraju biti u punom broju, vrsto
pritegnuti i osigurani od poputaa.
lan 346.
Delovi ureaja pod naponom veim od 50 V ne smeju se popravati pod
naponom. Ormarii i kuita sa nezakloenim delovima pod naponom ne
smeju se otvarati. U metanskim jamama zabraen je svaki rad pod naponom i
ispod 50 V. U metanskim jamama ne smeju se zameivati uloci osiguraa i
sijalice pod naponom.
Kuita pod naponom mogu se popravati i otvarati samo kod samo-
sigurnih strujnih kola i elektrinih ureaja.
637
lan 347.
Otvarae kuita elektrinih ureaja dozvoeno je samo kad su svi
nezatieni unutrai delovi u beznaponskom stau.
lan 348.
Kuita protiveksplozijski zatienih elektrinih ureaja ne
smeju se otvarati na nain koji bi otetio ihovu protiveksplozijsku
zatitu.
lan 349.
Uzemee i kratko spajae delova elektirnih ureaja u pogonu pod
naponom obava se samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
lan 350.
Kuita pod naponom, dojavni i signalni ureaji do 50 V popravaju
se i otvaraju samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
lan 351.
Pregorele osigurae mogu zameivati samo struno osposobena
lica, pri emu novi uloci osiguraa moraju biti iste vrednosti struje.
lan 352.
Uloci osiguraa ne smeju se popravati, odnosno premotavati.
Potrebni rezervni uloci osiguraa moraju biti na pogodnim, lako
pristupanim mestima.
lan 353.
Ako mreni kontrolnik u mrei niskog napona signalie nedo-
vonu izolaciju mree, prema lanu 29. ovog pravilnika, mesto greke se
mora odmah nai i otkloniti.
lan 354.
Rudarske individualne svetike moraju biti ispravne, odravati se
u istom stau i ispitivati jednom meseno, otvaraem i kontrolisaem
sponih delova i elektrolita.
lan 355.
Radi kontrole i pravilnog odravaa elektrinih ureaja i instala-
cija, moraju se vriti povremeni pregledi. Prilikom svakog pregleda
mora se dati taan izvetaj sa naznaeem svih nedostataka.
lan 356.
Elektrini ureaji i instalacije u jami pregledaju se pre svakog pu-
taa u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvriti kontrola funkcio-
nalnosti ureaja.
lan 357.
Obaeznu povremenu tehniku kontrolu, vizuelnim pregledom
elektrinih ureaja u jami obavaju u vremenskim intervalima navedenim
u tabeli 14. posebno struno osposobena lica.
638
Tabela 14.
Redovni pregledi elektrinih ureaja i instalacija
Red.
br.
Elektrini ureaji
Rokovi za pregled ureaja
smen-
ski
dne-
vni
ne-
deni
me-
seni
trome-
seni
polugo-
dii
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Vazduni vodovi i
kablovi visokog
napona na povrini
kojima se napaja jama x x x x
2 Glavne transforma-
torske stanice koje
imaju uklopniara
a) rasklopni ureaji x x x x
b) transformatori x x x x
v) razvodno postrojee x x x x
3 Transformatorske sta-
nice
a) sklopni ureaj V. N x x x x
b) transformatori x x x x
4 Elektrine maine
visokog napona i
ispravai
a) na povrini x x x x
b) u jami x x x x x
5 Elektrine maine
niskog napona
a) metanske jame x x x x x
b) ostale jame x x x x x
6 Izvozne maine za
prevoz udi
a) elektropogonski
ureaji x x x x
b) signalni i sigur-
nosni ureaji x x x x
7 Izvozne maine
kojima se ne voze udi
i vitlovi
a) elektropogonski
ureaji x x x
639
b)signalni i sigurno-
sni ureaji x x x
8 Razvodni ureaji
niskog napona
a) metanske jame x x x x
b) ostale jame x x x
9 Pokretni i prenosni
elektrini ureaji na
radilitima
b) ostale jame x x x x
10 Sklopni i razvodni
ureaji niskog napona
(prekidai, sklopke,
sklopnici itd.),
transportni pogonski
ureaji, trake, grabu-
ari, savitivi
kablovi i vodovi i
ostalo
11 Kontrolni ureaji
(mreni, provetra-
vaa, signalizacije,
rasvete itd.)
12 Stalno poloeni
kablovi
13 Rasvetna tela stalno
poloenih osvetea
sa instalacijom
14 Rasvetna tela i
instalacije prenosnog
osvetea u formaciji
i na radilitima
1 2 3 4 5 6 7 8
640
15 Elektrina vua
1) postrojea vozne
ice
2) lokomotive sa
voznom icom
3) akumulatorske
lokomotive
4) elektrini ureaji
na ostalim lokomo-
tivama
16 Signalni ureaji
a) transporta x x x x
b) radilita x x x x
17 Dojavni ureaji
a) aparati i radio-
ureaji x x x x
b) razvodnici i mree x x x x
v) centrale i ostalo x x x x
18 Ureaji za elektrino
paee mina
a) metanske jame x x x
19 Elektrine svetiske
sa sopstvenim izvorom
svetlosti x x
20 Merni i ostali
aparati sa ugraenim
izvorom elektrine
energije ili sa
sopstvenom prenosivom
baterijom x x x x
21 Ureaji za uzemee i
prikuna mesta
uzemivaa (kod tra-
fostanica)
1 2 3 4 5 6 7 8
641
lan 358.
Novopostavene, zameene, proirene i premetene elektrine
ureaje i instalacije moraju pre stavaa u pogon ispitati struno ospo-
sobena lica. O obavenom ispitivau saiava se izvetaj.
lan 359.
Na protiveksplozijski zatienim elektrinim ureajima ne smeju
se vriti nikakve izmene koje bi mogle smaiti ihovu protiveksplo-
zijsku zatitu.
lan 360.
Na popravenom elektrinom ureaju mora biti stavena oznaka o
izvrenoj popravci.
lan 361.
Popravene elektrine maine, odnosno aparati kod kojih su prili-
kom popravki izmeeni nominalni podaci moraju imati dopunsku ploicu
sa rednim brojem, godinom popravke, oznakom radionice u kojoj je popravka
izvrena i podacima o promeenim nominalnim podacima (npr. kod mo-
tora koji su bili premotani na drugi napon).
lan 362.
O svakoj popravci u jami ili u rudniku mora se sainiti izvetaj u
koji se unose podaci o grekama, nainu popravaa, o novonametenom
ili novoizraenom sastavnom delu, nainu i rezultatu ispitivaa.
lan 363.
Ako je izolacija provodnika savitivih kablova oteena, kabl se
zameuje novim ili se oteeni spoai plat takvih kablova po-
prava po hladnom ili toplom postupku.
lan 364.
Prilikom popravki i radova na odravau elektrinih ureaja i
instalacija, odnosni delovi ureaja i instalacija moraju se iskuiti sa
napona.
lan 365.
Ispitivae izolacionog staa i druga elektrina merea aparatima
koji nisu trajno ugraeni u rudnike ureaje vri samo struno ospo-
sobeno lice.
Ispitivae iz stava 1. ovog lana u metanskim jamama vri se na
mestima na kojima nema eksplozivnog jamskog gasa.
22 Elektrini ureaji i
instalacije glavnih
ventilatora
a) metanske jame x x x
1 2 3 4 5 6 7 8
41
642
lan 366.
Izolaciono stae mree viskog napona kontrolie se stalno ugra-
enim ureajem za kontrolu staa izolacije koji automatski iskuuje
elektrinu mreu sa napona u sluaju zemospoja.
U nemetanskim jamama i prostorijama I stepen metanskih jama do-
zvoena je, umesto isklopa, samo signalizacija zemospoja.
lan 367.
Kod svakog elektrinog ureaja posle popravke mora se proveriti:
1) funkcionalnost ureaja isprobavaem ureaja, stavaem u po-
gonsko stae i isprobavaem mehanizama ili ispitivaem mehanikog
dela, leajeva, poluga i sl.;
2) vrednost otpora izolacije prethodnim mereem i drugih elektri-
nih veliina u praznom hodu ili pod optereeem;
3) elektrina zatita prethodnim podeavaem zatite prema po-
trebnim pogonskim veliinama;
4) protiveksplozijska zatita pregledom svih zatitnih i zaptivnih
povrina, mehanike ispravnosti kuita i prikunih kutija, po-
kretnih delova, ispravnosti blokada i prikuaka za uzemee, a u sluaju
popravki delova bitnih za protiveksplozijsku zatitu, po potrebi, i eks-
plozijom.
lan 368.
O izvrenim proverama elektrinih ureaja mora se sainiti po-
seban izvetaj.
lan 369.
U svim elektrinim ureajima puenim izolacionim uem, ue se
mora ispitati u pogledu dielektrine vrstoe, i to kod visokonaponskih
ureaja najmae jednom u dve godine, a kod niskopanonskih ureaja jednom u
tri godine.
Za sve elektrine ureaje puene uem mora se kontrolisati da li je
nivo ua dovoan, a kvalitet ua se mora redovno ispitivati, zavisno od
vrste elektrinog ureaja.
lan 370.
Mrea uzemea se proverava:
1) mereem prelaznog otpora svih uzemivaa najmae jednom u est
meseci, kao i nakon izvrene montae, a pre stavaa u pogon;
2) mereem prelaznog otpora uzemea ili neprekidnosti za-
titnog voda na svim potroaima i pripadajuoj opremi najmae jednom
godie i nakon izvrene montae, a pre stavaa u pogon.
lan 371.
Podaci o mereu i ispitivau mree uzemea vode se u kizi
evidencije tih podataka.
643
VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 372.
Tehnike karakteristike elektrinih postrojea, ureaja i instala-
cija uskladie se s odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana
stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 373.
Posle stupaa na snagu ovog pravilnika u prostorijama II stepena
opasnosti u metanskim jamama ne mogu se upotrebavati kablovi tipa GN-
50.
Kablovi ije tehnike karakteristike nisu u skladu s odredbama ovog
pravilnika moraju biti zameeni u roku od pet godina od dana stupaa na
snagu ovog pravilnika.
U rudnicima metala gde postoje povoni uslovi u postojeim instala-
cijama za nazivni napon do 6 000 V mogu se do prve zamene koristiti ve in-
stalisani kablovi tipova: NKB, NAKB, NKBA, NAKBA, PP41, PP44 i PP45
ako ispuavaju zahteve bezbednosti propisane ovim pravilnikom.
Instalisani kablovi tipa PP41, PP44 i PP45 za nazivni napon do 6 000
V mogu se do prve zamene koristiti i u ostalim rudnicima ako ispuavaju
zahteve bezbednosti propisane ovim prvilnikom.
lan 374.
o tehnikim propisima za elektrina postrojea u rudnicima sa podzem-
nom eksploatacijom Slubeni list FNRJ, br. 10/62 i Slubeni list
SFRJ, br. 9/64 i 16/67 i Pravilnik o tehnikim normativima za kablove i
vodove u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom Slubeni list SFRJ,
br. 38/78.
lan 375.
benom listu SFRJ.
41*
644
PR AV IL NI K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRIBUCI-
ONE SISTEME I ZAJEDNIKE ANTENSKE SISTEME
*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi i zahtevi koji moraju
biti ispueni pri izgradi, rekonstrukciji, upotrebi i odravau
kablovskih distribucionih sistema (u daem tekstu: KDS) i zajednikih
antenskih sistema (u daem tekstu: ZAS) za prijem i dsitribuciju radio-di-
fuznih i drugih signala u stambenim i drugim objektima; tehnike mere za-
tite sastavnih delova tih sistema; obezbeee svojstava, karakteristika
i kvaliteta radio-difuznih i drugih signala; postupak, nain i intervali
vrea obavezne tehnike kontrole odgovarajuih instalacija i nain
odravaa kablovskih distribucionih sistema i zajednikih antenskih
sistema.
lan 2.
Termini koji se koriste u ovom pravilniku utvreni su u jugoslo-
venskom standardu JUS N.N6.170.
lan 3.
KDS se sastoji od prijemnih antena, glavne stanice sa ureajima za
pojaavae, pretvarae i oblikovae signala i razvodne instalacije s iz-
laznim prikucima i vodovima prijemnika.
ZAS se sastoji od prijemnih antena, ureaja za pojaavae i pre-
tvarae signala i razvodne instalacije s izlaznim prikucima i vodo-
vima prijemnika.
lan 4.
KDS i ZAS moraju se izvesti tako da se korisnicima osigura signal
svih radio-difuznih slubi za koje postoji minimalna jaina elektro-
magnetnog poa na mestu postavaa KDS, odnosno ZAS, pri kojoj degrada-
*
645
cija kvaliteta slike i zvuka ne sme biti maa od ocene 4 utvrene u
jugoslovenskim standardima JUS N.N6.134 i JUS N.N6.135.
lan 5.
KDS i ZAS moraju se projektovati, izvoditi, upotrebavati i odr-
avati tako da ne ometaju prijem radio-difuznih signala drugim korisni-
cima radio-difuznih prijemnika, kao ni rad radio-komunikacijskih
slubi.
II. TEHNIKI USLOVI I ZAHTEVI ZA IZGRADU I
ODRAVAE KDS I ZAS
lan 6.
Tehniku dokumentaciju za KDS i ZAS mogu izraivati lica koja su
posebno struno osposobena za oblast telekomunikacija i koja ispua-
vaju uslove odreene zakonom.
lan 7.
Tehnika dokumentacija izrauje se na osnovu sledeih tehnikih
podataka:
1) o urbanistiko-tehnikim uslovima za odgovarajuu lokaciju;
2) o jaini elektromagnetnog poa i kvaliteta prijemnih signala na
mestu izgrade i postavaa KDS i ZAS;
3) o prijemnim i ometajuim signalima;
4) o slobodnim kanalima za pretvarae i o razovju radio-difuzne i
kablovske televizije;
5) ostalih podataka kao to su podaci o lokalnim programima, o dru-
gim signalima i dr.
Podaci iz stava 1. ta. 2, 3. i 4. ovog lana dobijaju se i neposrednim
mereem na lokaciji izgrade i postavaa KDS, odnosno ZAS.
lan 8.
Tehnika dokumentacija za KDS, pored zahteva i uslova propisanih
zakonom, mora sadravati i:
1) polazne podatke za izradu projekta, navedene u lanu 7. ovog pra-
vilnika;
2) izvod iz urbanistiko-tehnike dokumentacije koja se odnosi na
KDS;
3) proraun celog sistema;
4) pregled nivoa napona u svim takama sistema;
5) situacioni plan sa ucrtanim objektima, lokacijom glavne stanice,
lokacijom antenskog stuba, lokacijom ureaja i trasama vodova;
6) blok-emu sistema, blok-emu glavne stanice i emu primarne,
sekundarne i distribucione mree;
7) crte antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) nain zatite od elektrinog udara i gromobranske zatite;
9) nain polagaa vodova;
10) crte osnove spratova, sa unutraim razvodom i ureajima.
646
lan 9.
Tehnika dokumentacija za ZAS, pored zahteva i uslova propisanih
zakonom, mora sadravati i:
1) polazne podatke za izradu projekta, navedene u lanu 7. ovog pra-
vilnika;
2) izvod iz urbanistiko-tehnike dokumentacije koja se odnosi na
ZAS;
3) proraun celog sistema;
4) pregled nivoa napona u svim takama sistema;
5) situacioni plan objekta u odnosu na susedne objekte na kojima se
oekuje promena uslova prijema radio-difuznih signala u smislu ometaa;
6) detanu emu sistema, emu distribucione mree i lokaciju
opreme;
7) crte antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) nain zatite od elektrinog udara i gromobranske zatite;
9) crtee osnova spratova, sa unutraim razvodom i ureajima.
lan 10.
Tehnikom dokumentacijom za KDS, odnosno ZAS mora se predvideti
mogunost prijema i distribucije radio-difuznih signala posredstvom sa-
telita, kao i signala podataka.
lan 11.
Tehnika dokumentacija mora biti izraena tako da omogui
poveae broja primanih i distribuiranih kanala, kao i prikuee na
drugi sistem.
lan 12.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS mesto za postavae
antenskog stuba mora se odabrati tako da se zadovoe sledei uslovi:
1) da su jaine elektromagnetskih poa svih eenih signala do-
vono velike i da reflektovani signali ne stvaraju primetne smete pri-
jemnim signalima;
2) da se smae interferencije od neeenih signala;
3) da se izbegnu smete od elektrinih ureaja, maina, vozila i dr.;
4) da je omoguen lak pristup radi odravaa.
lan 13.
Antenski stub mora biti udaen od nadzemnih elektroenergetskih
vodova najmae za udaenost od najnie do najisturenije take stuba sa
prijemnim antenama.
Nije dozvoeno postavae antenskog stuba ispod ili iznad nad-
zemnih elektroenergetskih vodova.
lan 14.
Visina antenskog stuba mora biti tolika da najnia prijemna antena
bude na veoj visini od 2,5 m od podnoja antenskog stuba. Minimalno od-
stojae prijemnih antena na antenskom stubu mora biti prema sledeoj ta-
beli:
647
Minimalno odstojae prijemnih antena na antenskom stubu, u m
Horizontalni razmak izmeu antenskog stuba i UHF antena mora biti
vei od 0,5 m.
Za postavae paraboloidnih antena mora se u tehnikoj doku-
mentaciji predvideti poseban nosa.
lan 15.
Antenski stub mora zajedno sa antenama da izdri sva statika i
dinamika naprezaa kojima je izloen usled uticaja vetra i leda.
Vrh antenskog stuba ne sme se ihati vie od jedne osmine talasne du-
ine najvieg prijemnog kanala.
lan 16.
Konstrukcija antenskog stuba mora biti takva da omoguava pristup
svakoj anteni.
lan 17.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS moraju se odabrati
prijemne antene nameene za KDS, odnosno ZAS. Za svaki primani TV-ka-
nal za frekvencijske opsege VHF I, VHF III, UHF IV i UHF V mora se obezbe-
diti posebna antena.
lan 18.
U graevinskoj tehnikoj dokumentaciji objekta odreenog za glavnu
stanicu KDS mora se predvideti posebna prostorija za smetaj ureaja i
opreme glavne stanice, minimalne zapremine 20 m
3
, sa otvorima za dovod i
odvod vodova i ventilaciju. Prostorija mora imati posebno kolo za na-
pajae iz mre 220 V i prikuak za uzemee. Na otvore prostorije mora
se postaviti odgovarajui zatitnik protiv glodara i insekata. Osve-
tee prostorije mora biti jae od 600 luksa.
lan 19.
U objektu u koji se postava ZAS mora se predvideti mesto za smetaj
kuita zajednikog antenskog ureaja.
Kuite zajednikog antenskog ureaja mora se postaviti na mesto
koje je zatieno od vlage, koje nije podlono vibracijama i gde je
osigurana prirodna ventilacija. Kuite se mora zakuavati i moraju se
obezbediti otvori za dovod i odvod vodova, kao i posebno kolo za napajae
iz mree 220 V i prikuak za uzemee.
Frekvencijski opseg VHF I VHF II VHF III UHF IV/V
VHF I 2,50 1,40 1,40 0,80
VHF II 1,40 1,00 0,80 0,80
VHF III 1,40 0,80 0,80 ,080
UHF IV/V 0,80 0,80 0,80 0,80
648
lan 20.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS sa vie od 1000 izlaznih prik-u-
aka mora se predvideti ureaj za rezervno napajae glavne stanice
elektrinom energijom.
lan 21.
U prostoriji glavne stanice, odnosno u kuitu zajednikog an-
tenskog ureaja mora biti predviena najmae jedna slobodna dvopolna
uko-prikunica za napajae mernih ureaja iz mree 220 V.
lan 22.
U tehnikoj dokumentaciji glavne stanice KDS svi prijemni kanali
se, po pravilu, frekvencijski pretvaraju.
Prilikom izbora kanala za distribuciju TV signala u KDS, odnosno
ZAS ne smeju se odabrati sledee kombinacije kanala:
1) susedni kanali;
2) parovi kanala 5/10, 6/11 i 7/12 u opsegu VHF III;
3) parovi kanala sa razlikom od devet kanala u oposegu UHF.
Prilikom izbora kanala za distribucije FM signala zvuka u fre-
kvencijskom opsegu VHF II ne smeju se odabrati frekvencije nosioca koje
stvaraju frekvencijske razlike od 10,7 0,1 MHz ili 5,5 MHz.
Ako i pored mera preduzetih za smaee radio-frekvencijskih
smeti pri distribuciji S kanala u KDS, odnosno ZAS, postoji mogunost
interferencije sa signalima drugih fiksnih radio-slubi, smete se mo-
raju izbei izborom S kanala na kojima nee nastati interferencija.
lan 23.
Za proraun nivoa signala u primarnoj, sekundarnoj i distribucionoj
mrei KDS koriste se sledei podaci:
1) broj distribuiranih kanala;
2) broj predvienih kaskadno vezanih pojaavaa;
3) odnos signal/um;
4) odnos signal/intermodulacija;
5) odnos signal/unakrsna modulacija;
6) slabee kabla zavisno od frekvencije;
7) promena slabea kabla zavisno od temperature;
8) predvieni frekvencijski opseg za distribuciju.
lan 24.
Maksimalni, minimalni i radni nivoi pojaavaa izraunavaju se
prema sledeim obrascima:
1) URmax = Umax - log (n - 1) - 10 logm - 10 logp -
2) URmin = 2 dBV + F + A + 10 logm + 10 logp + S/N
3) U
R
=
gde je:
URmax maksimalni radni nivo pojaavaa, u dBV
20
3
----- -
S I 602
2
----------------------
URmax URmin +
2
---------------------------------------------
649
URmin minimalni izlazni nivo pojaavaa, u dBV
Umax maksimalni iz lazni nivo pojaavaa za odnos signal/unakrsna
modulacija 60 dB, u dBV za dva TV-signala (naznaen u tehnikom uputstvu
proizvoaa)
U
R
radni izlazni nivo pojaavaa, u dBV
n broj predvienih kanala za distribuciju
m broj predvienih kaskadno vezanih pojaavaa
p broj razliitih nivoa mree u jednom pravcu prenosa, na primer,
ako u pravcu prenosa postoji primarna, sekundarna i distribuciona mrea,
p = 3
S/I zahtevani odnos signal/unakrsna modulacija na izlaz pojaavaa
izraen u dB
2dBV nivo termikog uma na otporniku od 75
F faktor uma pojaavaa, u dB
A pojaae pojaavaa, u dB
S/N minimalni odnos signal/um (43 dBV)
Do konanog broja pojaavaa i nivoa signala dolazi se metodom
iteracije. Izraunavae U
R
vri se za svaki nivo mree posebno.
lan 25.
Linijski pojaavai i drugi ureaji u primarnoj i sekundarnoj mrei
moraju biti smeteni u ormare koji se postavaju iznad zeme ili oknima
na najviem nivou. Ormari za spoai razvod moraju biti napraveni
tako da zatite ureaje od uticaja okoline.
lan 26.
Kod vodova primarne i sekundarne mree kod kojih usled tempera-
turnih razlika dolazi do promene slabea signala za vie od + 2 dB,
mora se primeniti autoamtska regulacija nivoa.
lan 27.
Kod KDS vodovi primarne i sekundarne mree postavaju se pod-
zemno i/ili nadzemno.
Kod podzemnog postavaa vodovi se polau prema slici 1.
Mere u m
Na slici je:
1 traka za upozoree
2 plastini zatitnik
3 pesak
4 vod
Slika 1 Podzemno postavae vodova
650
Ako se vod nastava, mesto nastavaa mora biti udaeno od ose ka-
bla najmae 1,5 m da bi se izbeglo oteee spojnice pri slegau terena.
Nastavae se izvodi prema slici 2.
Mesto nastavaa vodova mora se oznaiti u projektu izvedenog
staa. Prilikom polagaa voda u rov i egove montae, sva savijaa
vodova moraju biti u skladu sa dozvoenim radijusima savijaa vodova, a
vune sile moraju biti u skladu sa dozvoenim vunim silama za odgova-
rajue tipove kablova.
Mere u m
lan 28.
Unutrai razvod signala u stambenim i drugim objektima mora biti
odvodnog tipa, tako da svaka izlazna prikunica bude nezavisna od druge.
lan 29.
Prilikom projektovaa unutraeg razvoda KDS i ZAS, razlika ni-
voa signala izmeu bilo koje dve prikunice mora biti maa od 3 dB od
razlike izmeu maksimalnih i minimalnih nivoa utvrenih jugoslo-
venskim standardom JUS N.N6.172.
lan 30.
Prilikom projektovaa distribucione mree KDS, odnosno ZAS
mora se omoguiti prenos signala u direktnom smeru u frekvencijskom op-
segu od 47 MHz do 600 MHz.
lan 31.
Slabee vodova distribucione mree mora biti mae od 12 dB/100
m/200 MHz za ogranke, a mae od 8 dB/100 m/200 MHz za grane.
lan 32.
Vodovi unutraeg razvoda signala u novoizgraenim stambenim i
drugim objektima kod KDS, odnosno ZAS polau se u odgovarajue cevi ili
kanale. Cevi za polagae vodova unutraeg razvoda, osim jednog dela
ogranka, polau se u zidove zajednikih prostorija objekta.
Na slici je:
1 spojnica
2 vod
Slika 2 Nastavae podzemno postavenih vodova
651
lan 33.
Kod objekta za ZAS, projektom se mora predvideti mogunost posta-
vaa kabla od budueg prikuka na KDS do kuita zajednikog anten-
skog ureaja.
lan 34.
Za povezivae koaksijalnih vodova i pojaavaa u primarnoj i sekun-
darnoj mrei moraju se koristiti konektori tipa IEC 1692 ili 3,5/12. Za
RF merne take koriste se konektori tipa IEC 1962, a za videofrekvencij-
ski opseg konektori tipa BNC.
lan 35.
Antenski stub, zatezna uad, antene i ostali delovi antenskog
sistema moraju biti zatieni od korozije i uticaja ultravioletnog zra-
ea.
lan 36.
Antenski stub sa prijemnim antenama, radi zatite od atmosferskih
praea, uzemava se prema propisma za uzemee.
lan 37.
Antenski vodovi moraju se uvrstiti du nosaa antena i antenskog
stuba tako da se spree naprezaa i vibracije vodova. Antenski vodovi
mogu se postavati du unutraih zidova antenskog stuba. Sva savijaa
vodova moraju biti u skladu sa dozvoenim radijusima savijaa vodova.
IV. ODREDBE O OBEZBEEU KVALITETA SIGNALA
lan 38.
Posle zavretka radova na izvoeu KDS, odnosno ZAS, sistem se
obavezno puta u probni rad. Za vreme probnog rada mere se nivoi napona
prijemnih signala na ulazu i izlazu pojaavaa i pretvaraa i na svim izla-
znim prikucima radi provere da li su unutar granica utvrenih jugoslo-
venskim standarodm JUS N.N6.172.
Rezultati merea nivoa napona signala unose se u izvetaj o ispi-
tivau, koji je sastavni deo tehnike dokumentacije.
Posle zavretka merea, uz svaku izlaznu prikunicu mora se pri-
loiti vod prijemnika prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.191 i po-
puena kartica prema slici 3.
652
* Podatak je informativan
Slika 3 Kartica za izlaznu prikunicu KDS, odnosno ZAS
lan 39.
KDS, odnosno ZAS mora se odravati u ispravnom stau i na taj nain
osigurati na izlaznim prikunicama bez prekida kvalitetan signal,
ocene 4 ili vee, radio-difuznih i drugih signala. Ako i pored preduzetih
mera za smaee radio-frekvencijskih smeti pri distribuciji signala u
KDS, odnosno ZAS postoji pri upotrebi interferencija sa signalima dru-
gih fiksnih radio-slubi ili ako signali KDS, odnosno ZAS ometaju rad
druge fiksne radio-slube, smete se moraju otkloniti izborom drugih
kanala za distribuciju.
lan 40.
Radi odravaa KDS i ZAS vre se redovni estomeseni pregledi
tih sistema, koji obuhvataju:
1) pregled prijemnih antena i otklaae eventualnih kvarova;
2) kontrolu nivoa i kvaliteta prijemnih signala u glavnoj stanici,
odnosno kuitu zajednikog antenskog ureaja i kontrolu nivoa i
kvaliteta distribuiranih signala na izlaznim prikunicama u stano-
vima;
3) proveru rada ureaja i ihovo podeavae;
4) zamenu neispravnih ureaja i delova sistema.
lan 41.
Radi otklaaa iznenadnih kvarova, vre se hitne intervencije na
ureajima i delovima sistema. Kvar nastao na jednom delu sistema mora se
otkloniti u roku od 48 sati od prijave kvara, a kvar nastao na celom
sistemu mora se otkloniti u roku od 24 sata.
Kablovski distribucioni i zajedniki antenski sistemi
IZLAZNA PRIKUNICA
RASPORED TV KANALA I PROGRAMA
TV kanal TV program Broj na programatoru*
Organizacija odgovorna za odravae
................................................................................................................................................
Adresa: .................................................................................................................................
Telefon: ..............................................................................................................................
Vai do: ...............................................................................................................................
653
lan 42.
Kompletan primerak tehnike dokumentacije za KDS mora se nala-
ziti u glavnoj stanici, a kompletan primerak tehnike dokumentacije za
ZAS u kuitu zajednikog antenskog ureaja.
lan 43.
O odravau sistema mora se voditi kiga odravaa.
Kiga odrvaa mora biti smetena u glavnoj stanici, odnosno u ku-
itu zajednikog antenskog ureaja.
U kigu odravaa unose se sledei podaci:
1) opis popravenih kvarova i/ili opis pregleda;
2) broj narubine, tip i naziv proizvoaa ugraenog ureaja i/ili
dela;
3) firma, odnosno naziv i sedite organizacije udruenog rada ili
ovlaene zanatske rade koja redovno odrava sistem, datum popravke
i/ili pregleda;
4) potpis lica koje je izvrilo popravku i/ili pregled;
5) overa odgovornog lica korisnika KDS, odnosno ZAS da je popravka
ispravno uraena i/ili da je pregled ispravno izvren.
Uz kigu odravaa mora biti priloen izvetaj o ispitivau, sa-
ien za vreme redovnog pregleda. Izvetaj o ispitivau mora da potvrdi
da su utvreni zahtevi za KDS, odnosno ZAS ispueni i mora ga potpisati
struak koji je vrio ispitivae.
V. ZAVRNA ODREDBA
lan 44.
benom listu SFRJ.
654
655
d:\baci\elteh1\elteh.sad 20/2/97
SADRAJ
Strana
ZAKON O STANDARDIZACIJI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
II. Standardi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9
III. Propisi o tehnikoj i konstrukcionoj sigurnosti i o kvalitetu
proizvoda, robe i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13
IV. Odstupae od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta - - - - - - - - - - 14
V. Mere za obezbeee kvaliteta i tehnike i konstrukcione sigurnosti
proizvoda i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15
VI. Standardizacija u oruanim snagama Socijalistike Federativne Repu-
blike Jugoslavije, za potrebe civilne zatite i za potrebe organa unu-
traih poslova 28
VII. Meunarodna sarada i informisae u oblasti standardizacije - - - - - 29
VIII. Inspekcijski nadzor i upravne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30
IH. Isprave o ovlaeu za vree nadzora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31
H. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31
HI. Ovlaea za donoee propisa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 33
HII. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35
ZAKON O SISTEMIMA VEZA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36
II. Sistemi veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 42
III. Radio-veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48
IV. Mere za obezbeee veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 59
V. Meunarodne veze - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 61
VI. Inspekcijski nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 62
VII. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 66
VIII. Ovlaujue odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 72
IX. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 74
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE INSTA-
LACIJE NISKOG NAPONA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 75
II. Ureaji i oprema za izvoee elektrinih instalacija - - - - - - - - - - - - - 76
III. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 96
IV. Postupak i nain kontrolisaa i verifikacije svojstava, karakteri-
stika i kvaliteta elektrinih instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 106
V. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 110
656
Strana
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU NADZEM-
NIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD
1 kV DO 400 kV - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 111
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 111
II. Uslovi prorauna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 114
III. Provodnici i zatitna uad - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 116
IV. Raspored provodnika i zatitne uadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 122
V. Izolatori i izolatorski lanci - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 125
VI. Stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 130
VII. Uzemee - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 133
VIII. Prelazak vodova i ihovo pribliavae objektima - - - - - - - - - - - - - - - 137
IX. Drveni stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 155
X. elini stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 159
XI. Armiranobetonski stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 163
XII. Usidree stubova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 165
XIII. Temei - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 166
HIV. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 174
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU NISKONA-
PONSKIH NADZEMNIH VODOVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 175
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 175
II. Odreivae vrednosti obleda, pritiska vetra i koeficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 178
III. Opti uslovi za uad i opremu za prihvatae, nastavae i spajae
uadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 179
IV. Odreivae vrednosti razmaka u sredini raspona - - - - - - - - - - - - - - - - - 179
V. Opti uslovi za samonosei kablovski snop i opremu za prihvatae,
nastavae i spajae samonoseeg kablovskog snopa - - - - - - - - - - - - - - - 180
VI. Odreivae vrednosti optereea uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 181
VII. Uzemee i zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 182
VIII. Odreivae vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti za
ukrtae, pribliavae i paralelno voee vodova sa odnosnim ob-
jektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 182
IX. Dimenzionisae uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
X. Usidree uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
XI. Temei uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
XII. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 188
PRAVILNIK O TEHNIKIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA - - - - - - 189
Tehniki propisi o gromobranima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 189
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJEA I UREAJA OD POARA - - - - - - - - - 218
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 218
II. Zatita elektroenergetskih postrojea i ureaja za proizvodu, pre-
nos i distribuciju elektrine energije od poara - - - - - - - - - - - - - - - - - 218
III. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 226
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 227
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 228
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVAE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239
657
Strana
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVAE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODRA-
VAE ELEKTROENERGETSKIH POSTROJEA I VODOVA - - - - - - - 268
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 268
II. Postrojea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 270
III. Vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 274
IV. Zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 276
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADU SREDE-
NAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSEIM KABLOVSKIM
SNOPOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 277
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 277
II. Odreivae vrednosti obleda, pritiska vetra i koeficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 279
III. Opti uslovi za sn sks, opremu za prihvatae, nastavae i spajae sn sks 280
IV. Odreivae vrednosti optereea uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 281
V. Uzemee i zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 281
VI. Odreivae vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaenosti za
ukrtae, pribliavae i paralelno voee vodova sa odnosnim ob-
jektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 282
VII. Dimenzionisae, usidree i temeee uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - 286
VIII. Zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 286
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADU, POGON I
ODRAVAE ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH
KOMPENZATORA HLAENIH VODONIKOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 287
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO-
ENERGETSKIH POSTROJEA OD PRENAPONA - - - - - - - - - - - - - - - - 294
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 294
II. Naprave za zatitu od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 298
III. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 312
ANEKS PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA - - - - - - - - - 313
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OD STA-
TIKOG ELEKTRICITETA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 319
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 319
II. Mere i sredstva za zatitu od statikog elektriciteta - - - - - - - - - - - - 322
III. Mere i sredstva za zatitu od statikog elektriciteta zavisno od vrste
proizvode i rada sa eksplozivnim materijalima i municijom - - - - - - - 327
IV. Instrumenti za ispitivae statikog elektriciteta - - - - - - - - - - - - - - 337
V. Pogonski nadzor, povremena ispitivaa i merea - - - - - - - - - - - - - - - - - 338
VI. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 339
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PRO-
JEKTOVAE I IZVOEE ELEKTRINIH POSTROJEA U PRO-
STORIJAMA U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA - - - - - - - - - 340
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 340
II. Obim primene - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 341
III. Definicije pojmova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 341
IV. Projektovae, izvoee i nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 345
V. Izvoee elektrinih postrojea, ureaja i instalacija - - - - - - - - - - - 347
VI. Opte mere elektrine bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 348
VII. Posebne mere elektrine bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 348
VIII. Posebne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 350
658
Strana
IX. Izbor eksplozivne zatite elektrinih postrojea u sluajevima i-
hovog normalnog izvoea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 356
X. Ispitivae i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 356
XI. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 367
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGET-
SKA POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V - - - - - - - - - - 370
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 370
II. Postrojea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 371
III. Zatitne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 379
IV. Osnovna oprema postrojea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 381
V. Pomona postrojea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 400
VI. Pogonske i druge posebne prostorije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 404
VII. Specijalna elektrina postrojea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 407
VIII. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 408
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UZEMEA ELEK-
TROENERGETSKIH POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA IZNAD
1000 V - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 409
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 409
II. Dimenzionisae sistema uzemea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 415
III. Merea, kontrole i pregledi sistema uzemea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 432
IV. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 436
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU NISKONA-
PONSKIH MREA I PRIPADAJUIH TRANSFORMATORSKIH
STANICA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 437
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 437
II. Zatitne mere u niskonaponskoj mei i pripadajuim trafostanicama 440
III. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 460
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGET-
SKA POSTROJEA NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPO-
NOM 20 kV- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 461
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE UREAJE
I SISTEME - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
II. Izrada, eksploatacija i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 465
III. Oznaavae i obeleavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 474
IV. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 475
V. Blii sadraj tehnikog uputstva za lasere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 478
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA PO-
STROJEA I UREAJE U RUDNICIMA SA POVRINSKOM EKS-
PLOATACIJOM MINERALNIH SIROVINA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 480
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 480
II. Elektrini ureaji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 485
III. Tehnike mere zatite od dodira delova pod naponom- - - - - - - - - - - - - - - 487
IV. Zatita od preoptereea i kratkog spoja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 508
V. Posebni zahtevi za elektrine ureaje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 514
VI. Kablovi i vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 526
VII. Elektrina vua - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 540
VIII. Elektrino paee mina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 541
659
Strana
IX. Posebno ugroeni prostori - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 542
X. Odravae, ispitivae, pregledi i popravke elektrinih ureaja i
instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 543
XI. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 549
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA PO-
STROJEA, UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA POD-
ZEMNOM EKSPLOATACIJOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 550
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 550
II. Elektrini ureaji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 557
V. Elektrina postrojea, ureaji i instalacije u rudnicima ugroenim
opasnim gasovima i prainama - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 627
VI. Odravae, pregledi, popravke i ispitivae elektrinih postrojea,
ureaja i instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 635
VII.Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 643
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRI-
BUCIONE SISTEME I ZAJEDNIKE ANTENSKE SISTEME - - - - - 644
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 644
II. Tehniki uslovi i zahtevi za izgradu i odravae kds i zas - - - - - - - - 645
IV. Odredbe o obezbeeu kvaliteta signala - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 651
V. Zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 653

ELTEH1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ELTEH1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

niu Slubeni list SRJ

sa obe strane zatitnog ueta, mereno od

C zajedno sa dodatnim teretom od obleivaa ueta ili SKS-a ili

C zajedno sa obledom, a koja daje vei ugib;

C zajedno sa pritiskom vetra.

i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m.

C, prikladan kalup za savijae i struna radna snaga.

specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla

You might also like