(, 9. 1856 , 28.

1914)
, ,
XIX XX , .

9. 1856. . ;
- .
. , 1879. , . .
1883, 1884. , , 1885.
1887. .
1884.


,
1887.
. 1887. 1900.
1901.
.
(1899) ( ),
. .
1906. (:
).

, , , ,
, , : ,
, ,
-, , , ...
:
,
: .
28. 1914. .

STEVAN STOJANOVID MOKRANJAC

(Negotin, 09.01.1856 Skoplje, 28.09.1914)

Stevan Stojanovid (pravo prezime Stojanovid), kompozitor i horovoa (Negotin, 9. I 1856 Skoplje, 28.
IX 1914). Prve kontakte sa muzikom imao je u porodinom krugu, u kojem se negovala narodna pesma, i
u rodnom mestu, gde je pevao u crkvenom horu; kao gimnazista u Beogradu imao je povremenu i
neredovnu nastavu iz violine i pevanja te je u poetku najvie postigao samoukim radom i kao lan hora
Beogradskoga pevakog drutva. Iako ga je muzika vrsto privlaila, on se, pod uticajem
antiromantiarske struje Svetozara Markovida, koja je "tada obuhvatala skoro svu omladinu i koja je
odbacivala umetnost pa ak i lepu literaturu kao nekorisnu, borio sa prirodnim darom i sklonostima i
upisao u prirodno-matematiki odsek" (Autobiografija). U to doba pie i svoje prve, samouke
kompozicije, a poto se istakao muzikalnodu, Beogradsko pevako drutvo alje ga 1879 na muziko
usavravanje u Munchen. Onde na konzervatorijumu studira harmoniju (E. Sachs) i kompoziciju (J.
Rheinberger). Studije, koje potom stipendira Ministarstvo prosvete, morao je prekinuti 1883 zbog
nedostataka sredstava i sukoba sa direktorom konzervatorijuma. Godine 1883 i 1884 provodi u
Beogradu kao horovoa pevakog drutva Kornelije s kojim izvodi svoju Prvu Rukovet. Studije nastavlja
188485 u Rimu (A. Parisotti) i zavrava 188587 na konzervatorijumu u Leipzigu (S. Jadassohn, K.
Reinecke, A. Brodskv). Poto je 1887 postao horovoda Beogradskog pevakog drutva, njegova je dalja
delatnost vezana za veliki umetniki uspon tog drutva koje pod njegovim rukovoenjem izlazi iz uskih
okvira Srbije i stie ugled na mnogim koncertima van tadanjih dravnih granica (v. Beogradsko pevako
drutvo). Znaajan datum u Mokranjevoj delatnosti kao horovode predstavljala je i 50-godinjica
Drutva, proslavljena 1903 sveanm koncertima.
Mokranjeva drutvena i umetnika aktivnost protezala se i na druga polja. Godine 1889 osnovao
je Gudaki kvartet (I violina F. Melcher, II violina M., viola S. ram, violonelo J. Svoboda) koji je,
koncertirajudi u Beogradu do 1893, izvodio (ponekad i uz uede solista gostiju) velik niz kompozicija
klasine standardne literature. Mokranjac je inicijator i pokreta Saveza pevakih drutva (1903), a
uestvuje i u osnivanju Udruenja srpskih muziara (1907). Nastavnik je muzike u gimnaziji i bogosloviji
ali je najznaajniji njegov udeo (uz C. Manojlovida i S. Binikog) u osnivanju (1899) Srpske muzike
kole (danas Srednje muzike kole Mokranjac) u kojoj je bio profesor teorijskih predmeta i direktor do
1913. God. 1906 izabran je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije, a 1911 za dopisnog lana
Francuske akademije umetnosti.
Znaaj i osobita vrednost Mokranjeva stvaralatva lei u njegovom odnosu prema narodnoj melodiji
kao materiji za umetniko delo. Radedi i stvarajudi u sredini koja je tek izrastala iz seoske primitive i
postupno izgraivala graanski umetniko-estetski ideal, u kojem je preovlaivao malovaroki duh,
Mokranjac je sa intuicijom iskonskog umetnika i sa izvanrednim ukusom umeo da nae pravu meru u
sintezi narodnih motiva i nadahnute kompozicione tehnike. Svojim trezvenim odnosom prema
narodnom melosu, koji je kod njegovih predhodnika pa i suvremenika bio romantiarski idealizovan,
Mokranjac predstavlja kompozitora u ijem se delu ispoljava odumiranje romantizma i raanje

realistikog nacionalnog pravca.

Rapsodinom obliku, koji je on nazvao poetskim imenom Rukoveti, Mokranjac je dao sadraj i znaenje
koje je kod nas postalo i odreena muzika forma i muziki pojam. Iako sastavljena od raznorodnih
pesama i iz raznih krajeva Jugoslavije (IVI, XI i XIII iz Srbije, VII, X, i XV iz Makedonije, VIII i XII sa Kosova,
IX iz Crne Gore i XIV iz Bosne), Rukoveti se odlikuju izvanrednim skladom kako u arhitektonici oblika i
psiholokom komponovanju sadrine tako i u izboru tonaliteta i adekvatnosti harmonskog izraza. Istom
obliku pripadaju i Primorski napjevi(pesme iz Hrvatskog primorja), a divna horska
minijatura Kozar predstavlja originalnu umetniku tvorevinu adekvatnu narodnom duhu i inspirisanu
njime. Kao majstor polifonog stava obradio je, pod naslovom Dve narodne pesme iz XVI veka, narodne
melodije koje je P. Hektorovid zapisao i objavio u svome Ribanju. Originalne kompozicije svetovnog
sadraja (solo-pesme Lem-Edim i Tri junaka, horovi na stihove M. Petrovida Seljanice i Jadna draga,
kao i mnoge druge prigodne kompozicije), pisane mahom u pseudoromantiarskom stilu, zaostaju po
invenciji i umetnikoj snazi za kompozicijama baziranim na folkloru. Meutim, na polju duhovne muzike,
u kojoj je tradicionalni crkveni napev bio izvor inspiracije, Mokranjac je stvorio mnoga originalna dela
koja, po emotivnoj dubini i savrenstvu modeliranja vokalnih linija, idu u red klasinih ostvarenja u
srpskoj muzici (Opelo u fis-molu, Heruvimska pesma, Tebe boga hvalim, Akatisti Bogorodici, Psalm 137,
Tebe odjejuagosja i dr.).
Na polju etnomuzikologije i muzike teorije Mokranjac je postavio temelje daljem razvoju ovih grana kod
nas. Oko 160 narodnih melodija (koje je upotrebio u Rukovetima, ili drugde) sam je zapisao 1896 na
terenu Kosova. Oko 300 melodija iz raznih krajeva zabeleio je "po svome znanju ili po pevanju raznih
pevaa" (Autobiografija). Melografskom radu pripadaju i zbornici crkvenih melodija Osmoglasnik i Strano
pjenije koji sadre beogradsku varijantu pojanja u srpsko-pravoslavnoj crkvi. Njegovi
predgovori Osmoglasniku i Buetidevoj zbirci Narodne pesme iz Leva predstavljaju originalne
muzikoloke radove napisane na osnovu studioznog ispitivanja grae.
Iako tvorac nevelikog broja opusa, iako skoro iskljuivo vokalni kompozitor, Mokranjac je u umetnikoj
obradi folklornih motiva postao uzor potonjim generacijama. Niegova predana i plodna izvoaka i
pedagoka aktivnost upotpunjuje lik toga klasika jugoslavenske muzike nacionalnog smera.


(, 23. 1831 , 16. 1865)
, , , .
, .
, ,
. , ,
(1849).
, , 1850.
. ,
, ,
. .
,
. , ,
.
, , 4/16. 1865. .
. ,
, 1940.
, .

-

1848, , ,
. ,
.
, .
,
.

.
, 1854. .

. :
, ,
, .




. ,
(1851, 1853, 1854), (1858, 1859, 1862, 1863).
,
( , , , , ),
,
( ). 1861. 1863.
(, , , , , ).
I, ,
, . ,
, .

, (1851,
1852).
, .
,
, . (18551857)

. ,
:
( 1862, 1863, 1864. 1994,
), 17
400 , ,
, .[a]



(
, , ).
, , , , ,
.
(18631864)
.
,
, . . ,
, .

 , 1863.
, .

, ,
, . , ,
, , , , , , ,
, , , ,
. ,
, .
Me (1855, 1861)
usikvereina.


, .
.

. . , Humanittsverein,
Musikverein,
. , ,
.
.
,
. . , 1993.
.
150- , 1981. ,

. (2006),
, 175- 150 .
, .
( 1985.)
.