Dr Lj . KOTUROVI C i D.

JERICEVIC
K O R E K T I V N A G I M N A S T I K A
Za izdavaa
Slavica Kovaevi
Urednik
Miroslava Jaimovi
Struna redakcija
Dr Ljubi.a Milievi
Naslovna strana
Milo Majstorovi
Ilustracije
Pavle Bua
Tira: 1.000
Izdava: IGP "MiS SPORT", Beograd, Tel. 011 444-11-55
tampa: " GRAFI PROF' , Beograd
Dr LJUBIA KOTUROVI C
DESANKA JERI CEVI C
KOREKTIVNA
GIMNASTIKA
II izdanje
1996
S A D R A J:
Strana
PREDGOVOR _ 5
UVOD _ _ 6
Osnovno sredstvo 7
Pomona sredstva 11
Primena fizikih vebi u cilju profilakse i leenja 12
Metodi primene vebi u svrhu korekcije ili leenja 20
Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi 22
Mogunosti i oblici primene korektivnog rada 23
DRANJE TELA I ODSTUPANJA OD NORMALNOG STAVA 27
O dranju tela 27
Ocenjivanje dranja tela 29
Odstupanja od normalnog stava 32
Oblici poremeaja, lokalizacije i njihova korekcija 34
a) Kimeni stub
Lordoza 38
Kifoza _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5 3
Ravna lea 77
Skolioza 82
b) Grudni ko
Ispupene grudi 110
Izdubljene grudi 115
Ravne grudi 120
c) Donji ekstremiteti
X noge 123
O noge __ 127
Ravno stopalo 130
Rasplinuto stopalo 151
POGOVOR _ _ _ _ _ _ _ _ 157
LITERATURA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 158
PREDGOVOR
Zahvaljujui novom izdavau poj avl j uj e se danas riova
edicija ovog, jo uvek, aktuelnog prirunika. Razlog za to je
postojanje istih potreba za njegovu pojavu kao i u vreme
prethodnog izdanja. Naime, jo uvek nema ireg strunog
rada na spreavanju i korekciji poremeaja u dranju tela,
kako u kolskim ambulantama, kolama, tako ni u veini
poliklinikih ustanova javne zdravstvene slube.
Naa je elja da ova knjiga i dalje bude neophodni pri-
runik svakom pedagogu fizike kuhure koji se sa ovom pro-
blematikom susree u svom svakodnevnom profesionalnom
radu. Tu se podrazumeva rad u predkolskim ustanovama,
osnovnim i srednjim kolama, kao i na prvim godinama fa-
kuhetskih studija, j er su to institucije u kojima se sprovode
organizovane fizike aktivnosti.
No, s obzirom na dananje opte i materijalne uslove i
u izdavatvu, moramo napomenuti da nije moglo doi do
izmena na samom tekstu. Meutim, ostaje nam mogunost
da u okviru ovog predgovora ukaemo itaocima na neke
znaajne momente. Naime, postoje neka nova saznanja u
odnosu na klasifikaciju, dijagnostiku i prognozu pojedinih
poremeaja kao to su lordoza, kifoza, skohoza, ravna sto-
pala i dr. No, s obzirom na to da ovaj prirunik ima prven-
stveno praktini znaaj za kolsku praksu, tj. da se radi o
runkcionalnim stadijumima pomenutih poremeaja u dranju
tela, u i j oj prevenciji i korekciji osnovnu ulogu imaju pe-
dagozi fizike kuhure, smatramo da struni kvahtet nee biti
umanjen.
U svakom sluaju, smatrah smo za potrebno da itaoci-
ma i strunoj javnosti ovo predoimo i tako ublaimo even-
tualne kritike. Verujemo ipak da e ovo biti doprinos napo-
rlma da se ne zapusti rad na prevenciji i korekciji posturalnih
poremeaja kolske dece i omladine uopte, sve dok se ne
stvore uslovi za organizovan struni rad u ovoj oblasti.
Beograd, 19. 02. 1993. god. A u t o r i
\
U V O D
Kineziterapiija je, jedna od veoma vanih karika u procesu
potpunog fun'kcionalnog osposobljavanja osoba, nakon povreda,
oboljenja ili nekog drugog stanja koje je dovelo do poremeaja
normalne ravnotee pojedinih funkdija u organizmu.
Jedan od njenih vidova koji se najee koristi u cilju
otklanjanja poremeaja u dranju tela naziva se koreiktivna gim-
nastiika. Ona predstavlja jednu od osnovnih metoda koja se pri-
menjuje u cilju prevencije i korekcije.
Poto 'se u korektlivnoj gimnasticii koristi isto sredstvo kao
i u fiizikom vaspitanju, tj. pokreit, fizika veba, odnosno gim-
nastilca, sasvim je razumljivo to su nastavnici fizikog vaspita-
nja u mloigunosti da se ovoim problemartiikom barve. Noviim zakon-
s'kim pix>pi'Siima predviena je i nova oblast rada profesora fizi-
kog vaspitanja u oblilku tziv. speoijalne na&tave fizikog vaspitanja,
koija u nelkim kolama ve funkoioniie. Tako se za decu sa odree-
nim odistupanjima od normalnog dranja organizuije pomenuta na-
stava fizaklog vaspiltanja sa jediniim oiiljem korekdije postojeeg
sitanja. U praiksi se, posle selekoije na sistematskim pregledima, u
jednoj ikoili organiziulje ova nastavia za decu iiz nekoliko okolnih ko-
la, a vodi je profesor fiiiziikog vasipitanjia kome je to jedini zadatak
na radnam mestu. Ovi uenioi ne poseuju nastavu fizikog vaispiita-
nja u svojoim kolama, ve im ova nastava predstavlja obavezu, tako
da ne postoji osilobaanije od nastave fizikog vaspitanja zbog ove
vnste iporemeaja. Ova niaisifava se odirava po posebno formiranim
gnuipama slinih poreimeajja, a uvek se vodi rauna o liaboru i karaik-
teiru vebi, poetnih pOloaja, o doziranju vebi, te na taj nain eli-
miniu eventualni tetni uticaji.
Cilj ove nasitave fiziiikog vaisipitanja u fcoli ne treba siamo lo-
kalno da ipiopravlja neike sJabosti miia, ve ona treba da ima
iri karakter kako bi delovala preventivno. Treba dobro odabra-
nim vebama, koje e se davati tokom redovne nastave fizikog
vaspdtanja u koli za svu decu, nastojati da.ise tonizira ba ona
muskulatura za koju je utvreno da je &la!ba, insuficijentna. Ove
vebe e dobiti jo vei znaaj, aiko se uzmu u obzir viisoki pro-
centi pojedinih odstupanja od normalnog stava, tj. loih dranja
tela, odnosno posturalnih poremeaja.
Etobro organizovanim fizikim aktivnostima u kolskom do-
bu, smanjie se broj onih osoba koje zbog posturalnih poreme-
aja ili telesnih deformacija bivaju osloboene vojne obaveze.
To dobija posebnu vanost ako se posmatra sa aspekta osnovnih
principa opte narodne odbrane, zbog njenog velikog drutve-
nog i politiikog znaaja za zajednicu u celini.
VOD 7
SlabcKst pojedinih miiniih grupa ili muskulatUTe u celini
kod nenih, asteninih osoba moe da izazove pojavu razliiitih
poremeaja na kimenom stubu, gnidnom kou, gomjim ili do-
njiim ekstremitetiima, a posebno na stopalu. To dovodi do otea-
vanja normalmh, svakodnevnih fun'kcija, kao to su kretanje, rad
itd., to povlai za sobom nedovoljnu aktivnost itavog organiz-
ma. To se sa svoje strane odraava na dalji razvoj pomenutih
slabosti, na pojavu slabije lishrane tkiva, degenerativnih stanja,
atrofije i razMdtih telesnih deformaoija koje se mogu ukoliko
se nita ne udni na njihovom spreavanju raizviti ak do traj-
nih invaliditeta.
Naistavpife fizikog vaspitanja, pored ostalih faktora, moe
svojim i ^ o m. mnogo udnitS na jaanju deijeg organizma u ce-
lini, te samm tiijr dopriineti smanjenju piiocenta .posturalnih no'-
remeaija u tioglednoittt-fpeitjodT^. Svaikako dia se ne trefe^^zadirati^-
mo na ovom, ve itrete pmi fofekiim i-sipoiitSkto^tl^pinzei^^ i oen-
trima za rekreaoiju graana otvarati odeljenja za korektivhu gLmn^
stdiku, treba zainteresovati kolske i sportske lekiare za upoznavainlje
ove oMastd, te safltnim tdm zadiobitti njhovu pomo i podrku u orga-
ndzovanom kompleiksnom reavanju ovih problema.
Shvativi ovo, jasno je da fiziko vebanje, sprovedeno na
odgovarajud nain, uz sve preduzete mere predostronosti, moe
biti jedna od najefikasnijih i naj'koriisniijih mera u popravljanju
ovakvih stanja. Dalkle, fiziku vebu treba shvatiti kao osnovno
sredstvo kineziterapije, te samim tim i korektivne ^imnastiike kao
njenog saistavnog dela.
No, pored ovog osnovnog sredstva, ne treiba zanemariti ni
druga sredstva koja u reavanju ove problematike mogu biti od
koristi. To su takozvani prirodni i vetakli fizdkalni agensi, kao
to su: sunce, voda, vazduh, zatim vetaka svetlost, elektrina
struja u raznim svojim oblicima itd. Svi oni doprinose usipeni-
j oj borbd protiv deformiteta iili bilo kojih dooiigih odstupanja od
normalnog stanja.
Osnovna sredstva
Izvoenje pokreta nije jednostavna ve vrlo sloena radnja
u kojoj uestvuje itav niz sistema i organa, a prvenstveno tako-
zvani aparat za kretanje i nervni sistem, na emu se treba po-
sebno zadrati.
U sastav aparata za kretanje ulaze miid, kosti i zglobovi
sa svojim vezama. Miii predstavljaju aktivni deo aparata za
kretanje, dok ostali pomenuti delovi ine njegov pasivni deo. U
UVOD
ovejem organizmu se nalaze glatki iniii, koji su smeteni u
vmutranjosti organizma i funkcioniu bez uticaja oveje volje
i skeletni miii, ija je graa poprenoHprugasta, koji svojini
kontrakoijama vre odgovarajue kretnje pod uticajem oveje
volje. Ireba jo imati na umu da se prema fuaikciji u organizmu
razlikfuju miiii pokreta, koji su visoko spK^sobni za kontrakcije
i dekontrakcije, ali 'su male i kratkotrajne snage, i tonini miiii
iji je zadatak da odravaju poioaj tela, te su njihove kon'trak-
cije duge i snane. Za izvoenje bllo jednih, biio drugih kontrak-
cija, neophodna je energija. Meutim, priUkom aktifvnog angao-
vanja ovih miia treba uvek voditi rauna o faktoru zamora,
koji je redovni pratilac svih aktivnosti, a iji uzroci niisu jo u
potpuno.s^ti pixxieni.
Kao ne manje vane delove aparata za kretanje treba pome-
nuti kosti i zglobove. Dok su kosd, s jedne strane, oslonac oi^a-
nizma, one su, s druge strane, poluge koje, pokretane miinim
kootrakciijama vre odgovarajue kretnje, a zglobovi mesta koja
ovo omoguavaju.
Nisu svi zglobovi podjednako pokretni niti svi dozvoljavaju
'izvoenje svih vrsta pokreta, no ipak smatramo da treba ovde
'navesti pokrete koji se najee susreou, ne uputajui se u nji-
hovu analizu (Sl. 15).
l>regib!uile (flexlo)
opruanje (extenslo)
Prlmlcaiije (adductlo)
odmlcanje (abductlo)
Okretanje (rotatlo):
spoIjaSnje; unutranje
VOD
Izvrtanje (supinatio) neutralni
poloaj uvrtanje (pronatio)
Dakle, da bi se svi ovi pokreLi
moglii vriti potrebna je koordi-
nacija funkdje centralnog nerv-
nog sistema i aparata za kretanje
kao celine. U oilju izvoenja po-
kreta moraju se angaovati ne
samo oni miii koji neposredno
uestvuju ili potpomau izvoe-
nju pokreta, miii protagonisti,
odnosno sinergisti, ve i oni koji
fikisiraju odgovarajue deiove te-
la, miii fiksatori. Istovremeno
dolazi i do promena u statusu
miia ija je funkcija upravo su-
protna, a koji se nazivaju antago-
niistima (Slika br. 6).
Kruenje (circumductio)
a ) K o n c e n t r i n u kod
koje se miini pripoji priblia-
vaju savladavajui dejstvo neike
sile. Primer ova'kve kontrakcije
bilo bi opruanje u zglobu kolena
u sedeem poloaju na stolici, pri
emu dolazi do pribliavanja pri-
poja etvoroglavog miia buta
(Slika br. 'l)
Sve pomenute grupe miia
obavljaju svoje zadatke zahvalju-
jui miinoj kontrakciji, pri ko-
j oj se menja napetost i duina
niiia. Prema tim kvalitetima se
i miine kontrakcije dele na;
10 UVOD
b) E k s c e n t r i nu - kod ko-
je se miini pripoji udaljavaju,
jer se mii suprostav'lja dejistvu
neke sile usmeravajui njen uti-
caj. Primer akvakve koaitrakcije
bilo bi savijanje opruene noge u
zglobu kolena u sedeem poloa-
ju, pri emu se pripoji etvorogla-
vog milia buta udaljavaju, uspo-
ravajud dejstvo sile gravitacije
(Slika br. 8).
c) S t a t i k u kod koje se
udaljenost miinih iprifpoja ne
menja. Primer oviakve kontrak-
cije je kada se pri opruenom
kolenu zategne etvoroglavi mid
buta bez pomeranja potkolenice,
to e se ogledati u povlaenju
aSice prema gore (slika br. 9).
Prema stepenu uea pojedinih delova centralnog nervnog
sistema u izvoenju odreeniii poikreta razlikuju se:
voljni ipo'kreti u ijim formiranjima uestvuju najvii
nervni centri. Preko oseajnih (senzitivnih) nervnih vlakana ovi
centri dobijaju nadraaje sa periferije, pa se na osnovu iijih
dopunjuju nalozi muskulaturi, koja treba da izvede pokret.
automatsifci pokreti u ijem izvoenju po pravilu svest ne
uestvuje, mada se njena intervendija pojavljuje u onim slua-
jevima kada je automatizam poremeen. Ovi pokretd mogu da
potau iz niih centara, kada su duim izvoenjem uvebani, auto-
matizovani.
refleksni( pokreti, u ksjima ne uestvuje kora velikog
mozga, ile prema tome ni svest, pa zato oni i nemaju veu ulogu
i znaaj za primenu korektivne gimnastike.
VOD 11
Pomona sredstva
Ne uimanjujui ni na koji nain znaaj prdrodnih, a naro-
ito vetakih fizikalnih agenasa, oni e ovde biti opiisani samo
sa aspekta njihovog udela za to uspeniju primenu vebi u cilju
maksimalno mogueg funkcionalnog osposobljavanja.
Od prirodiniii fizikalnih agena'sa najiru primenu ima voda.
Naime, voda se korfsti kao veoma pogodna sredina u kojoj se,
zabvaljujuoi prividnom gubitku telesne teine, mogu pojedini po-
kreti daleko lake izvoditi. Osim ovoga, gu'stina vode, pritisak i
potisaik izlis'kuju odreeni napor te se tako dobija i eljeni otpor
koji nije preteran i koji se moe slobodno prfmenjiivati.
Poznato je da se plivanje veoma mnogo koristi za koTekciju
pojedirah telesnih deformacija, a naTOito onih na Momenom
stubu i grudnom kou. Naravno da voda, primenjena u ove s.vr-
he. mora biti odreene temperature, jer ne bi smela da izaziva
grenje miia, to bi se dogodilo ako bi bila suvlie hladna.
Sunce, a naroito vazduh, u ovom sluiaju imaju daleko ma-
nju primenu od vode, iako su poznati uticaji vazduha na povea-
nje otpomosti organizma, posebno kada se pnimenjuju takozvane
vazdune kuipke. Iz tog razloga preporuujemo primenu veb
na vazduhu, kad god to vremenske priMke dozvoljavaju, ali u sva-
kom sluaju to ovde nema presudni znaaj. Sunoane zrake koris-
titi takoe 'kad god je to mogue, jer su poznaiti povoljni uticaji
njegovog sipektra. a naroito ultravioletnih znaka. Ovi zraoi su
nevidljivii za oveje oko, ali su od ogromnog zna'aja za normal-
ni pmmet viitaTnina D, koji je necnphodan dejem organizmu.
Pored ovog uticaja, sunce svojim infracrvenim delom spektira
deluje na zagrevanje izloenih delova tela, to takoe predstavJja
karisni uinak, jer e se tako smanjiti grevitost (spasticitet).
Od vetakih fiizikal-nih agCTasa mogu biti od koristi svi
vetaki izvori svetlosne energije (SoIux, kvarclampe i dr.). koji
postaju posebno vani u vreme kada se zbog klimatskih uslova
vie ne mogu koristiti pr i TOdni agensi.
Na drugo mesto svakako dolazi elektrina struja sa svojiim
iroikim mogunostima, MIo da se rai o niskofrekventnim ili vi-
sdkofre'kventniim strujama. Prve se, izmeu ostailog, koriste i za
elektroforezu pojedinih lekova, a druge za izaiziivanje toplotnog
efekta u duihini tkiva.
N'ajizad, ne treba odbaciti ni primenu toplog blata ili para-
fina, koji, apliikovani na predeo u kome je pokretljivost smanje-
na, mogu vrlo korisno posluitii kao priprema za vebe, jer tako-
e otklanjaju postojeu grevitost i bolove.
12 UVOD
Primena fizikih vebi u cilju
preventive i leenja
Da bi se i'eba mogla primeniti kao preventivno odnosno
torapeutsko sredstvo, neophodno je voditi rauna o mnogiim fak-
torima od kojih su najvaniji: karakter vebi, poetni poloaj, oce-
njivanje miine snage, doziranje itd. Tek na osnovT.i svega toga
i svestranog upoznavanja analize poremeaja moe se napraviti
odgovarajui program rada.
KARAKTER VEZBI
Po karakteru vebe mogu biti: pasivme, potpomognute, aktiv-
ne, protiv otpora i vebe disanja.
Pasivine vebe piliimenjuju se kada osoba nije u stanju
da izvede traeni ,pokret snagom svoje sopstvene muskulature. Po-
moou njih treba pokuati obnavljanje izbiusainih putanja kojima se
prenose impiulsi ipoitrebni za izvoenje pokreta. Pored toga treba
ovim vebama odiravati cirkulaciijiu krvi i pokretljiivost zglobova
u oteeiiim delovima. Pni paisivnim vebama treba zaihtevaiti potpu-
nu koncenitraciju priiliikom izvoeoja pokreta, tako da se taj, pasiv-
.ni poikret doivljava kao svoj, jer e samo ondia imati svoju svrhu.
Potpomognu'te vebe iprimenjuju se u sluajevima .kada
je miina snaga sauvana ali ne toliko da se bez tue pomoi
moe izvriti paferet. To se najvie osea kada povreeni deo
dola'Zii u poloaj u kome sila zemljine tee ima najvei efekat.
Zadatak je ili da se potpomogne izvoenje pofcreta, ili da se ot-
klone negativni uticaji, sile zemljine tee, otpora podloge itd., ta-
ko da se koristei zdrave delove tela delimino uestvuje u i2Vo-
enju pokreta, to ve predstaVlja izvestan stepen vie u odnosu
na pasivan pokret.
Aktivne vebe izvodc se snagom odgovarajue muskula-
ture bez iije pomoi, ali se ne sme tolerisati zamah, jer-je u
tom sluaju samo poetak pokreta aktiivan, dok se oistali deo
kretnje izvodi zahvaljujui sili inercije, to u terapiijkom smislu
nije korisno. Ove vebe sadi-e u sebi i elemente emocionalnosti,
zahvaljujui irokom izboru, tako da to u veoj meri aktiviira
osobu u celini i doprinosi brem ozdravljenju. Neobino je vaan
izbor poetnog poloaja kako bi se iskljuoili svi faktori koji bii
mogli da utiiu na oteavanje izvoenja pokreta, odnosno koji bi
predstavljali dodatni otpor.
Vcbe protiv otpora primenjuju se tek kada je pret-
hodnom primenom odgovarajuih aktivnosti dolo do potpu-
nog oporavljanja muskiilaturc. Njihov cilj je to bre vraanje
l'VOD 13
muskulature u stanje u kome je bila pre bolesti odnosno povre-
cle. Ove vebe treba da doprinesu angaovanju to veeg broja
motornih jedinica u miiu. Otpor se moe davati manuelno ili
pomou razliitih rekvizita, kao na priimer: dakii sa peskom,
medicinke, tegovi i sL, a prema usloviima mogu se primenitl i
specijalni aparati.
Vebe disanja funkoija diisanja se razvija tokom ivota,
naporedo sa razvitkom svih ostalih sistema oveijeg organizma.
Meu'tim, razliiti negativni uticaji mogu se nepovoljno odraziti
na razvitak ove, neospomo veoma vane funkciije. Iz tih razloga
potrebno je voditi posebnu brigu o stanju disajnog sistema i
kod normalnog organizma, a naroito ako postoje izvesne defor-
macije grudnog koa, odniosno kimenog stuba, koje se mogu
iiegativno odraziti na disajnu funkciju. Zato u ovoj svetlosti sagle-
dane vebe, kojima se moe suprostavifti pomenutim negativniim
uticajem, vebe disanja dobijaju poseban znaaj.
Ove vebe utiu na razvitak vitalnog kapaciteta, na aeraci-
ju krva itd., ali mogu i lokalno vrlo povoljno uticati na poiprav-
Ijanje izvesnih deformacija koje se lokaliizuju u predelu grud-
nog koa, odnosno grudnog dela bimenog stuba.
Sve ove vebe treba izvoditi umerenim ritmom, jer su to
u stvari disajni pokreti, te ih treba to vie pribliiti normalnoj
Irokvenciji disanja.
POCETNI POLOAJ da se ne bi tunkcionalno stanje pogor-
avalo priimenjenim vebaraa, veoma je vano dobro odabrati po-
etni poloaj, to e zavisiti od morfolokih osobina same osobe,
njenog opteg stanja, cilja koji treba postii, itd.
Poznato je da postoji vie poetn/ih poloaja. Pored izvede-
nih i dopuns'kih poetnih poloaja, postoje osnovni poetni polo-
aji kojih ima est. To su:
Leei poetni poloaj (SI. 10a, lUb, 10c) Razlikujemo tri
varijante ovog ipoloaja:
lOc
14 UVOD
Ovo je najsigurniji poloaj jer iziskuje minimalnu energct-
sku potronju, te se najee daje od samog poetka. Uvok treba
zahtevati da se delovi tela odravaju ti listom poloaju kao i u
stojeem stavu.
Poloaj na leima se koristi kod deformacija grudnog koa,
sputenih ti^bunih organa, iitd.
Poloaj na ti'buhu kod kifoze (pogrbljenostd) u grudnom
delu kimenog stuba ili kod skolioze (iskrivljenje kiomenog stu-
ba u frontalnoj ravni).
Poloaj na boku kod nekih oteenja funkcdje zglobova
kuJca ili kolena i kod nekih faza u leenju skdlioze.
Sedei poetni poloaj (SI. 11)
Kao klaisiatn sedeoi poloaj
uzima se takoizvani turski sed,
kod koga je glavni oslonac ispup-
enje sedalne kosti a spdljna ivi-
ca stopala isporedni.
Ovaj pK)Ioaj ne moe se da-
vati ako postoje ankiloze zglobo-
va kuka ili kolena.
Kleei poetni poloaj (SI. 12) Oslonac se nalazi na kvrgi
golenjane kosti i gomjoj, dorzalnoj strani stopala i p-rstiju sa
malo razmaknutim kolenima, paralelnim potikolenicama koje sa
natkolenicama zaklapaju ugao od 90''.
Ovde je ismanjen energetski
utroak, staMIniost je vea, ali je
disanje neto tee. Koristii se kod
vebi za poboljanje pokretljdvo-
sti ki'menog stuba bez sudelova-
nja ikarlice, kod nekih vebi ot-
pora, a ne daje se ako postoje
oboljenja kolena lili neka druga
patoloJka stanja.
VOD 15
Stojei poetni poloaj (Sl. 13) Stopala su paralelna, nez-
natno razmatonuta, kolena op.rueflaa, karlica u srednjeim poloaju,
t:rb<uh lako uvuen, ramena neusiljeno povuena unatrag, ruike
slobodno TOse niz telo sa dlanovima okrenutim ika telu, a glava
je uspravno ipo&tavljena, sa pogledom upravljeniim pravo isipred
sebe.
Ovaj Sitav ne treba davati oni-
ma koji tek .potinju sa vebama,
odnosno onima fcoji imaju izves-
ne deformacije tela pa bi ovaj
stav predstavljao za njih kontra-
indiikaciju.
U ovom ipK>loaju ne treba da-
vatli ni vebe sa otporom, jer mo-
emo, zbog nestabilnosti pacijen-
ta, dobiifci i druge neeljene efekte.
Poto ovaj poloaj zahteva pri-
lian energetski utnoaik, treba
ubacivati este pauze da bi se
izbegao zamor.
Poetni poloaj u visu (Sl. 14)
Stabilan je, ake su na odgo-
varajuoj prefci veds.kih lestvi
(ni'pstola), to omoguuje potpuni
vis, a to je istovremeno i glavna
taka oslonca. Osoba moe biti
okrenuta spravi licem ili leima,
zavisno od toga ta dziskuje nje-
no stanje.
16 UVOD
Daje se kod vebi za rameni pojas, kod nekih deformacija
kimenog stuba, naroito u dl j u istezanja (redresacije). Ne daje
se kod povreda ramenog pojasa, sputenih organa trbune duplje,
razniih hernija (kila) itd.
Poetni poloaj u uporu (Si.
15) Glavni teret nose rameoi
pojas i mke. Optereenje se po-
veava ako se poveava oagib te-
la prema spravi (vedske lestve).
Primena je uglavnom ista kao
i kod poetnog poloaja u visu.
Izvedene i dopunske poetne poloaje ne treba nabrajati,
jer ih praktino .ima bezbroj. Svaki nastavnik e, koristei ste-
eno znanje i iskustva, moi da pronae poetni poloaj koji
mu u datom sluaju najvie odgovara. Zato to i preputamo
njemu i neemo opisivati ove brojne poloaje.
Meutim, nekoliko izvedenih, odnosno dopunskih poloaja
se vooma esto koristi pri davanju vebi za otklanjanje pojedinih
deformacija, naroito onih koje su lokalizovane na kimenom
stubu.
Zato treba u najkiraim crtama oipisati etvarononi poetni
poloaj, stojei na ripstolu i stojei pored ripstola i sed sa opru
enim i sa savijeinim nogama.
VOD 17
etvorononi poetni poloaj (Sl. 16) U ovom poloaju
tclo se oslanja na ake koje su tano u irini i ispod ramenog
pojasa, na kiolena koja su ispod bokova i na gamju stranu sto-
inila. Kiomeni stub zauzima horizointalain poloaj, a glava je u nje-
jiovoni produetku.
Ovaj poloaj moe se koris-
titi kod svih deformacija kiome-
nog stuba, kako u cilju jaanja
odreenih miiinih gmiipa, tako i
u oilju listezanja, rediresaoije. Ta-
koe ovaj poloaj slui za dava-
nje vebi za poboljanje pokret-
Ijivosti kimenog stuba.
Poetni poloaj stojei na rip-
slolu (Sl. 17) Ovaj poloaj je
iistvaTi dopunjen osnovni stojei
poloaj, samo oslonac nije na ce-
liin stopalima, ve samo na nji-
liovim prednjim delovima. Osirn
toga, akama se hvata za preku
11 onoj visini koju veba odnosno
ik'fbrmacija iziskuje.
U ovom poetnom poloaju, u
jodnom sluaju, prema ripstolu
iiioe biti okrenuio liice, a u dni-
(>in, lea.
Pogodan je za vebe iji je
I ilj jaanje odreenih raiia, kao
I miioa ramenog pojasa. Osim
loga, moe se koristiti i u veba-
ma dstezanja.
18
UVOD
Ovo dsto uglavniom vai i za
poetnl poloaj stojei pored rip-
stola, (Sl. 18) samo su u ovom
sluaju stopala na tlu, blie ili da-
Ije od same sprave.
Poetni poloaj seel sa opru-
enim nogama (Sl. 19) Poloaj
tela je isti kao u turskom sedu,
kaiO osnoviiam sedeoem poloaju,
samo su noge opruene, ruke su
takoe opruene neto iza tela, a
pomooni oskmac je na itavoj
povriiii aika. Kimeni stub mo-
ra da bude iabo zabaan unazad.
Veoma je pogodan kod defor-
macija kimenog stuba, naroito
za otklanjanje lordoze.
Druga varijanta ovog p>oloaja,
poetni poloaj seei sa savijc-
nim nogama (SI. 20) razlikuje se
samo u tome to su noge savije-
ne u kolenama, a oslanjaju se
i'tavim stopalima na tlo.
1 \ 0D 19
ISPITIVANJE MIINE SNAGE Upoznavi mogud-
iu)si primene vebi u cilju popravljanja postojeih cieformacija,
iicba u najkraim crtama objasniti i jednu od najjednostavnijih
iiK'loda is'pitivanja miine snage.
Sasvim je razumljdvo da se ne treba uputati u ispitlvanje
-\iii niiia ve samo onih koji su vezani za postojei defor-
niitet, ili bolje reeno za loe dranje.
rreba dakle utvrditi najpovoljniji poloaj za izvoenje e-
Ijenog pokreta, objasniti ta se eli i vodei rauna o svim osta-
IIin postojeim faktorima, pristupiiti isipitivanju.
Najee primenjivano ispitivanje miine snage, u najiroj
l>iaksi, je takozvano ma n u e l n o ispitivanje. Tom prilikom
M' trai odgovarajui pokret, a posmatranjem ili rukom (palpa-
> ijom) utvruje se snaga mdia.
Ispitivanje treba da vri uvek ista osoba, radi izbegavanja
Miiijoktivnih greaka, a ocenjivanje se vri ocenama od 05 kao
1 razliitim meuocenama po sledeem kriteri/jumu:
Ocena 0 nema nikakvog po'kreta, ak se i palpacijom
nc osea postojanje bar minimalne kontrakcije.
Ocena 1 ova ocena se daje kad je mogue primetiti
ili palpirati zatezanje (kontrakciju) miia.
Ocona 2 poikret se vri po glatkoj podlozii, ne odiui
>l>ilivaini deo.
Ocena 3 dobija se kad je mogue izvoenje pokreta
piol lv dejiStva sile zemljine tee.
Ocena 4 za ovu ocenu treba da se savlada i zemljina
/.i i umerena otpof.
Ocena 5 moraju se izvesti pokreti protiv sile tee i
\ii!', olpora koji se daje.
I'oslc ovakvog upoznavanja mogunosti testdrane osobe lake
.. M' piatiti fTinkdionalni oporavak, odnosno kontrolisati isprav-
1 rada. Istovremeno ovo ispitivanje pomae da se izvri
) Mipl,sanje prema stepenu deformacija, te da se na taj nain
lii-ilf griipe sa kojdma e se posebno vebati ild se pak odludti
/ iiulividualno'vebanje.
I n d i V i d u a I n i ,r a d je preporuljiv i nesumnjdvo koris-
I iii. ali e u praksi doi u obzir samo kod izvesnih, siiptdlnih
liu'.ijeva. On se inae iroko koristi u radu fizioterapeuta sa bo-
IfMiu Inia, jor daje veoma dobre rezultate. Meutim, u primeni
i-kiIviiih vebd preovladavae u velikoj meri grupne vebe.
20 UVOD
Gr u p n e v e b e Korisne su kada se svi pokreti izvode
snagom sopstvene muskulature i kada je mogue pravilno izvo-
enje. Grupe ne treba da broje vie od 810 lanova, a obrazuju
se nakon lispitivanja miine snage i ostalih kvaliteta svakog po-
jedinca. Vei broj u grupi nije poeljan, jer se smanjuje mogu-
nost kontrole.
DOZIRANJE VEZBI Doziranje dobija poseban znaaj
zbog opasnosti da osnovno terapeutsko sredstvo fizika veba
postane najvea smetnja funkcionalnom oporavku ako se pri-
menjuje nekontroMsano.
Osnovni pniecip u dozinainju je pirogresivno, postupno, optere-
enje i na njemu poiva pnimena svih ostalih.
Najpre treba u ove svrhe koristiti p o e t n i p o l o a j ,
jer se dobrim izborom poloaja mogu odreene kretnje olaka-
vati u poetiku, odnosno oteavati kasnije, kada ne postoji opas-
nost od posledica.
A mp l i t u d a p o k r e t a moe esto u poetku bitJi i ma-
nja od one koja moe da se ostvari, ako to olakava intenzitet
vebi.
T e mp o i z v o e n j a vebi mora biti pravilno podeen
u poetku vrk) lagan, a zatim bri, uporedo sa popravljanjem
miia.
B r o j p o n a v l j a n j a ordiniirane vebe e takoe u po-
etku biti manji, da bi se tokom rada postepeno poveavao.
Du i n a p o l u g e e biti od znaaja u smislu veli-
ine napora koji treba uloiti prilikom izvoenja vebe.
V r e me t r a j a n j a vebi bie u poetku rada vrlo krat-
ko, a zatiim e se progresivno poveavati paralelno sa svim osta-
lim ve pomenutim elementima.
Kao zajedniko za sve ove faktore bilo bi o 1 a b a v 1 j e n j e
relaksaoija izmeu pK>jedinih vebi, odnosno posle kraeg
kompleksa vebi, jer e tako efekat biti daleko vei.
Metode primene vebi u
svrhu korekcije ili leenja
Nakon izvrenja svih prethodnih radnji i upoznavanja sa
sredstvima koja se koriste treba pomenuti i metode pomou
kojih se moe sve to sprovoditi u delo.
Naime, poznato je da se fizika veba moe koristiti u razli-
ite svirhe i jia razliite naoine:
VOD 21
kroz gimnastike vc.be,
kroz razne elementarne, sportske ili druge igre,
kroz sprovoenje pojediniih sportskih delatnosti,
kroz rad.
To isto vai za primenu vebi i kada se posmatraju sa
aspekta korekcije, a zatim i leenja. Samo ona je sada elemen-
lima doziranja, o kojima je ranije bilo rei, podreena ovom
osnovnom motiivu.
Gi mna s t i k a , kao metoda primene odgovarajuih vebi u
cilju preventive, poznata je jo od ranije. Jo su nai davni preci
/.nali za razliite oblike njone primene. Do danas se odrala ta-
kozvana h i g i j e n s k a g i mn a s t i k a , kao kompleks odree-
itonih \'ebi usmerenlih na odravanje fizikih kvaliteta na viem
nivou. Ah, s druge stranc, postoji itav niz oblika gimnastikih
vcbi, razliito nazvanih, koje slue za is>to terapeutske svrhe,
s obzirom da postoji izvanredna moguonost tanog lokaliziranja
uinka na eljeni deo tela d relativne preciznosti doziranja.
Prfema tome da li se eli delovati na itav organizam ili samo
na njegove pojedine delove, gimnastika se deli na optu i lokalmi.
U optu gimnast'iku bi uglavnom spadala svaka vrsta gim-
n;ist.ikiih vebi koja lima a cilj da odri na odreenom nivoii,
odnosno da poipravi status pojedinih veih miinih grapa. Ovo
(iobija po'seban znaaj kad se radi o miiiaima koji su vani za
odravanje normalnog, uspravnog stava, odnosno dobrog dranja
irla. K o r e k t i v n a girnnastika spada u ovu grupu, ali isto tako
i sve one vebe koje se pozitivrto odraavaju na stav tela, a ne
|)rimenjuju se iskljuivo kod osoba kod kojih su zapacni bar
tuiznaerti defekti, odnosno odstupanja od normalnog stava.
Korektivna gimnastiika treba da obuhvati itavu muskula-
luru, dajuoi p'rioritet onoj koja je najvie oslabljena, ali, razume
M-, bez pretorivanja koja bi se mogla tetno odraziiti. Ona treba
<i;i predstavlja sintezu svih pozitivnih kretnji koje bi u datom
ininnentu bile od koriisti za odstranjenje postojeih deformacija,
odnosno negativniih uticaja. Ona mora da .sadri u sebi elemente
knji e j oj omoguiti da se suprotstavi raznim spoljanjim i
iinulranjim faktoirima koji negativno deluju, kao to su, na pri-
nii-r, razliiita oboljenja, nain i uslovi ivota, navike, itd.
Ona se, meutim, moe svojim dejstvom lokaliizovati i na
o.lii-dcni deo tela, ukoliko su i odstupanja na tom delu tela naj-
jAi-;i/onija.
Kod lokalizovanih deformacija vie dolazi u obzir primena
[I i-I a p eu t s k e gimnastiike, poto su takva stanja obino ve
rliiiinijog karaktera kojem je potreban kompleksmji tretman.
22 UVOD
S druge strane, ne treba korektivni racl sa clecom shvatiti
samo kao primenu gimnastike. Neospomo je da je gimnast-ika
jedan od poetnih oblika rada zbog njenih pozitivniih osobina
koje su ve ranije pomenute, ali postoji mogunost primene i
dmgih metoda sa istim ciljem; razne igre, sport, itd.
Lokalne gimnastioke vebe su dakle, u veinii sluajeva, tera-
peutskog karaktera i primenjuju se u ve odmaklijim sluaje-
vima u razvoju pojcdinih deformacija i)i oboljenja.
Naroiti znaaj dobija o r t o p e d s k a gimnastika koja pri-
pada prvenstveno domenu rada terapeiuta. Meutiim, to ne znai
da nastavnici nisu sposobm da i ovu vrstu vebi primenjuju, po-
gotovu, to se sam izbo-r vebi u osnovi ne razlikuje mnogo od
onih koje se daju u korektivne svrhe, kod nazinaenih deforma-
cija odnosno kod posturalnih poremeaja.
I g r e i s p o r t o v i , kao metode korektivnog rada, mogu
biti veoma bliski deci, to uveliko olakava njihovu primenu.
Razumljivo je da e korektivne vebe, sprovedone u okviru gim-
nastikiih vebi, dati odreene rezultate u toku jednog vremen-
skog periioda, ali e one istovremeno biti i prilino monotone za
decu. Zato se posle izvesnog vremena mogu koiristiti elementi
igara ili sportova, u intermecu izmeu pojediiniih kompleksa ko-
rektivnih vebi, sa ciljem razonode. Ali to ne znai da i ove iigre
ili sportovi, ili bolje reeno njihovi elementi, nee biti kori'S'nii.
Naprotiiv, oni e biti piosebno odabrani za svaku grupu shodno
deformaciji i njenom stepenu razvoja.
Kasniije, kada svi elementi budu ve uspeno primenjeni i
kada poistdgnuto poboljanje bude garantovalo da nee doi do
negativnih uticaja, mogu ovi elenienti da preovladaju u toku jed-
nog asa korektivnog rada. Sasvim je razumljiivo da je nastavni-
ku ostavljena najira mogunost modifikaoije igara odnosno spor-
tova u pogledu izmene pravila, diraenzija terena, izbora re'kvizita
i dmgih promena, koje bi imale za cilj da to vie pojaaju ko-
rektivni akcenat svih ovih aktivnosti.
Najzad i odreeni o b l i c i r a d a, koji se mogu primeniti
unutar kolske aktivnostii mogu, ako se do'bro odaberu, da budii
od velikog uticaja na poboljanje statusa muskulature i odra-
vanje normalnog dranja tela.
Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi
Poto fizike aktlivriosti nesiimnjivo izrskuju odreene na-
pore od organizma pacijenata, veoma je vano naglasiti da one
nisu bezopasne, naroito ako se primenjuju na svoju ruku, bez
konsultacije sa lekarom.
'VOD 23
N:ije preporu'ljiivo primenjivanje bilo koje vrste aktivne
Irrapije, pa prema tome ni fiziikih vebi, ak i ako one imaju
iskljuiivo korektivni karakter, u odreenkn fazama razvoja obo-
Ijcnja. Ova oboljenja ne moraju imati nikakve veze sa deforma-
fijom zbog koje se iprimenjuju vebe, aM ve samo njihovo pos-
lojanje predstavlja razlog da se vebe za odreeno vreme, dok
li-^lvar ponovo ne odobri, prekinu.
Isto tako ako postoji neko oboljenje, na iprimer, srca, plua,
hubrega itd., zbog kojeg je lekar zabranio svaku fiziku aktiv-
nost, ne sme se uputati u odstranjivanje eventualno postojee
tolesne deformacije, odnosno korakcije dranja tela.
Naroito je vano da nas'tavnik konsultuje lekara ako pri-
tneti, tokom sprovoenja vebi, da se stanje pogorava ili da se
pojavilo neko oboljenje. Ca:k i ako se primete neki simptorhi obo-
I jenja treba osobu uputiti lekaru da bi se utvrdilo da li je obo-
Ijenje infektiivno, jer u tom sluaju moe da doe do prodrenja
bolesiti na svu decu koja sii vebala u istoj grupi.
Dakle, uloga nastavnika fizikog vaspitanja nije nimalo la-
ka, ali je zato veoma zahvalna, jer nastavnik moe svojim anga-
ovanjem u mnogome da doprinese popravljanju situacije u po-
glodu procenta posturalnih poremeaja u kolske dece. Zato je
veoma vano oz:biljno shvatii'ti ovaj zadatak i dobro upoznati sve
navedene kontraindikacije, da bi se paravovremeno moglo inter-
venisati.
Sva ostala stanja, na primer, kasne rekonvalescencije posle
oboljenja, kao i sve deformacije kod osoba koje su linae zdrave
i kojima je lekar odobrio rad, predstavljaju brojne indikacije
za pnimenu korektivnih vebi i pruaju iroke mogunosti za
izbor naina na koji e se tretirati.
Mogunosti i oblici primene korektivnog rada
Kao to je poznato, fizike vebe imaju uticaj na oveji
organizam i to ne samo na razvoj njegovih spoljanjdh, morfo-
lokih oblika, ve i na razvoj unutranjih organa ili, bolje reeno,
II a razvoj organizma u eelinii.
Zato je sasvim razumljivo to se vebe'koi-iste i u preven-
l.ivno-terapeutske svrhe, ali ne treba ovaj naziv vebe shvatiiti
suvie usko, pa da se .pri ovom radu koristi isikljuivo samo gim-
nastika metoda.
Pojam korekcije mora biti shvaen daleko ire. Sve aktiv-
nosti koje se nalaze u domenu nastavnika fizikog vaspitanja
mogu se pnimoniti i u ailju preventive, odnosno korekcije posto-
24 UVOD
jeih odstupanja od normalnog stava. Zato, moda, ne bii n,i tre-
balo rad na ovoj problematici nazivati korektivnom gimnastikom
ili korelkitd'viiim vebama ve prevemtivnoHkiareklivnlim akitivnioisti-
ma.
Ovaj termin je pogodniji zato to ne ograniava problem
korekcije samo na gimnasitiki metod, odnosno jo ue na korek-
tdvnu gimnastiku, ve dozvoljava primenu i ostalih metoda, po-
godno modificiranih, a kojima se inae nastavnici koriste u svom
svakodnevnom radu na asovima fizikog vaspitanja.
Meutim, ne sme se dozvoliti da se itav ovaj rad odv.ija
stihijski. Citavom problematikom korekaije deformacija trebalo
bi da rukovodi zdravstvena sluba, odnosno nadleni kolski le-
kari, kolske ambulante ili dispanzeri. U tim okvirima mogli bi
se pri Jcolskim dispanzerima otvarati centri za korektivni rad
sa kolskom decom, gde bii uz lekara radio na ovom polju i kva-
lifikovani nastavnik fiziikog vaspitanja.
Druga mogunost bi bila stvaranje i'sturcniih punktova za
koreiktivni rad u veim kolama koje raspolau potrebnom opre-
mom i pogodnim prostorijama, kao i ostalim usloviima za ova-
kav rad. Struni, medicinski nadzor nad ovim punktovima vodili
bi nadleni kolski dispanzeri, a u njima bii sa decom radili ta-
koe kvalifikovani strunjaoi nastavnici fizikog vaspitanja.
Najzad, ne bi se trebalo zadrati samo na ovome. Trebalo
bi aktivirati sve nastavnike fizikog vaspitanja da u toku redov-
nih asova fizikog vaspitanja u svojim kolama u svaki deo asa
unesu odgovarajue korektivne elemente. Tako bi, na primer, u
drugom deiu asa moglo da se par minuta posveti vebama obli-
kovanja sa izrazito naglaenim jaanjem najslahije muskulature
kod sve dece. To tsu lenii, trbuni miii i muskulatura donjih
ekstremiteta, a posebno stopala. U sledeem, treem delu asa,
kada se esto koriste i razne elementarne ili sportsike igre treba
nastojati da se Vie potenciraju oni, elementi tih aktivnosti, odnos-
no oni pokreti koji bi takoe mogh da iimaju korektivni uticaj.
Na primer, bacanje lopte obema iiikama, kao priprema za odgo-
varajua bacanja u koarci ili rukometu, pa ak i izvesni elementi
koji bi odgovarali i pripremii za odbojku, fudbal itd.
Ako se pri tom jo obrati panja svakom ueniku na dra-
nje tela pri izvoenju ovih pokreta, onda e i to svakako imati
svog pozitivnog odraza na pravilan razvoj dejeg organizma.
Najzad, i vanasovna, takozvana slobodna aktivnost ueni-
ka, koja se odvija pod kontrolom nastavnika, moe se iskoristiti
za jaanje odgovarajuih miinih grupa. Svakii trening za bilo
VOD 25
koju sekciju kolskog sportskog dmtva moe da sadri u jednom
svom delu i odgovarajui broj vebi idi drugih aktivnosti koje
bi imale izrazito korektivnii karakter.
Svakako da ovim nisu iscrpljene sve mogunosti koje nas-
tavniku fizikog vaspitanja stoje na raspolaganju, ali ovo vero-
vatno moe biiti neki putokaz nastavnioima u ostvarivanju jo
boljeg i kompleksnijeg irada. Na taj nain bi postigli da sva ona
deca koja od kolskog lekara budu odreena za koirektivni rad
imaju odgovarajue mesto gde e dobiti sve ono to im je potreb-
no da se ustanovljeni poremeaji poprave.
S druge strane, vee angaovanje nastavniika fizikog vaspi-
tanja u toku redovne nastave nesumnjivo e korisno preventivno
delovati, tako da e se procentualno smanjiti broj one dece koja
bi morala kasnije biti upiiena u pomenute centre. To e opet
omoguoiti bolji i solidniji rad sa onima kojima je to zaista
ncophodno.
Najzad, za sve one tee sluajeve, kod kojih je proces raz-
voja deformaciije daleko napredovao tako da nije dovoljno samo
pnimenrti odgovarajue vebe, ve je polrebna i jo neka druga
terapija, postoje zdravstvene ustacnove specijalno opremljene, kao
to su centri za rehabilitaciju, odnosno klinika ili bolnika ode-
Ijenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Meutim, u ovom
sluaju bi ove ustanove tretirale zaista prave bolesnike to jc
konano i njihov domen i zadatak, a sve ono to ne spada u pra-
vu patoilogiju 'bilo bi tretirano na nain koji smo ranije izloiili.
Ne uputajui se u rad posebnih centara za korektivni rad,
kao ni u rad odgovarajuih zdravstvenih ustanova, tireba istai
jo nek'oliko najosnovnijiih taaka korisnih za rad nastavnika
lizikog vaspitanja.
Prvo i najosnovTiije je da nastavnici moraju kroz razne obli-
ke postdiplomakog usavravanja poveati nivo svog znanja iz ove
oblasti, jer e se samo tada moi od nastavnika da trai da se oz-
biljno posveti ovoj problematici.
Ako se korektivni rad sprovodi posebno, na poisebniim aso-
vima, onda treba voditi rauna da kompleks korektivnih aktiv-
nosti ne treba da obuhvata mnogo elemenata odnosno vebi. Sve
ove aktivnosti mioiraju biti odabrane tako da deluju na svaki deo
lela, ako se radi o optoj priimeni, ili samo na odreeni deo, ako
se radi o lokalnoj primeni.
Sve ove afctiivnosti ne smeju biti velikog intenziteta i ne
sineju dovoditi do pojave jaeg zamora. Zato u najveem broju
sluajeva, a naroito u poetku i'ada treba, koristitii leei poet-
26 UVOD
ni poloaj, dakle poloaj za koji smo ve utvrdili da iziskuje naj-
manju energetsku potronju i najmanje naprezanje. Ovaj poloaj
je doljar i zato to eliminde silu zemljiine tee, unutranji organi
zauzimaju praivilan poloaj, a donjii ekstremiteti su osloboeni
dranja gomjih delova tcla.
Treba voditi ratma da glava uvek bude postavljena tako da
bude u produetku lindje kimenog stuba, dok zakloni trupa ne
treba da se izvode u slabinskom, ve u grudnom delu. Pri ve-
bama za jaanje trbune muskuiature treba koristiti krae p>oIu-
ge, postiui to, na primer, savijanjem kolena, da bi se izbeglo
poveanje krivine kimenog stuba u slabi-nskom delu.
Kada se kasnije, pored ostalih, pree i na stojei poetni
poloaj, treba voditi raiina da stopala budu paralelna, tako da
se ne preoptereuje jedan svod stopala vie od drugoga. Ne treba
lakoe dozvoliti da se linija tee pomera prema unutranjoj iviici
svoda stopaia, jer u tom sluaju vee oiptereenje pada na unu-
tranju stranu, to moe tetno da deluje na otklanjanje defor-
macije, emu se tei.
Shvativi dakle Ziiaaj celokupne ove problematike i sve
pomenute momente koji omoguuju poboljanje rada na ovom
polju, moe se oekivati da nastavnici fiizikog vaspitanja budu
veoma vani saradnici lekara. Samo daljim produbljivanjem me-
toda ovog rada, moi e da se izvre svi zadaci koje u pogledu
pravilnog razvoja nae dece i omladine nalae naa drutvena
zajednica. Istovremeno c se u mnogome doprineti poboljanju
situacije na ovom plami kao i smanjenju postojeeg procenta
dece sa utvrenim deformaoiijama, to, izmeu ostalog, takoe
treba da bude jedan od vanih zadataka fizikog vaspitanja.
D R A N J E T E L A I O D S T U P A N J E D D N D R M A L N D C S T A V A
O dranju tela
U odrarvanju iuspravnog, narmalnog stava ovejeg tela ue-
stvuju aktivne i pasivne snage organizma i sila zemljine tee.
Aktivne snage ongaTiizma predstavljaju miii, a paslvne
ligamenti, kosti i zglobovi. Pri svim aktivnostima organizma, ove
snage moraju biti u ravnotei i svaki njen poremeaj dovodi do
naruavanja normalnog stava. Najlake se ova ravnotea remeti
na raoun aktivinih snaga orgaoizma, tj. miia koji poputaju iz
raznaraznih razloga, a najee su u pdtanju zamor, razna obolje-
nja odnosno patoloka itanja. Kao posledica njihovog slablje-
nja nastaje vee optereoenje pasivnog aparata, te vremenom i on
poinje da slabi i da gubi svoju ulogu. Najee ove promene
pogaaju kimeni stub, to je sasvim razumljiivo, kada se zna
koliko je njegovo optereenje pri odravanju uspravnog stava
tela.
Da bi se lake shvatio znaaj korektivnog rada najbolje je
najpre opisati normalan stav tela, koji je od veine autora prih-
vaen.
Teko je tano odred'iti ta je normalan stav, ali ako se
pode od injenice da on ne sme ni na kojii nain da potpomae
formiranje loeg dranja, onda je lake odluoiti se za ono milje-
nje koje kac da je najbolji takozvani leeran uspravan stav.
Bilo je, naiime, i takvih m'iljenja, po kojima izraziito akti-
van uspravan stav iziskuje veliku energetsku potronju, tc uslcd
toga bre dovod'i do zamora.
Zato, ne treba preterivati ni u jcdnom smiislu. Naimc, zala-
emo se za leeran uspravan stav, pri kojem je tci.na tcla raspo-
rcena ravnamerno na obe nogc. Enorgetska potronja jc, zahva-
28
DRANJE TELA
Ijujui u osnovi leemom uspravnom s'tavu, neznatna, te je i'sto-
vremeno i moguinost pojave zamora manja. Treba pri tome vo-
diti rauna i o uticaju sile zemljiiine tee, jer miina napetost
mora biti dovoljna da je nadvlada. To e biti mogue samo onda
ako su pojedini telesni segmenti u takvom odnosu da linija tee
svakog od njiih pada na povrinu oslonca koji predstavlja deo
tela na kojem ovaj segment poiva. Na primer, ako teina linija
glave ne pada unutar oslonca koji j oj iini vrat, onda e glava
padati tmapred, te se sad moraju angaavatd odgovarajui miii
kojii svojim zatezanjem tp spreavaju. Da bi stav itavog tela bio
stabilan, maraju dakle i svi njegovi delovi, jedan u odnosu na
drugi, da budu u stabilnoj ravnotei.
Iz svega do sada iznesenog se moe zakljuitii da se usprav-
ni stav najlake odrava ako vertikalna osa koja pralazii kroz te-
ite itavog tela prolazi i kroz najvanije zglobove. Poznata je
klaisiina postaVka po kojoj linija teiita ovejeg tela treba da
spaja 'Siredinu uha sa sredinom ramenog zgloba, zatim, dodirujui
zglob kuka, da proe fcroz koleni zglob na spoju njegove pred-
nje i srednje treine i da se najzad zavri na oko 34 cm. ispred
osovine skonog z^Ioba.
Posmatrajui iz profila, ilii, bolje reeno u sagitalnoj ravni
put ove Hnije, primetie se istovremano da kimeni stub ne pred-
stavlja jednu vertikalnu Hniju, ve da se primeuju izvesne kri^
vine. Ove knivine se nazivaju fiziolokim jer se razvijaju nakon
roenja, u toku pi-ve i ruge godine ivota. One nastaju pod uti-
cajem teine gornjiih delova tela, a sa ciljem bolje amortizacije
pni izvoenju mnogih pokreta, kao i pri uticajima razlioitih dru-
gih optereenja na kimeni stub.
Kimeni stub je sastavljen iz prljenova kojih ukupno ima
33 ild 34. Prema pojedinim specifinostima grae i oblika dele se
na:
sedam (7) vratnih, koji ine vratni deo kiome,
dvanaest (12) gnidnih ili lenih, koji ine leni deo kime,
pet (5) slabinskih koji sainjavaju slabinski deo kime,
pet (5) krsnih, koji su srasli u jednu, krsnu kost, i
etiri (4) ili pet (5) trtinih, koji takoe predstavljaju jed-
nu celinu kao trtina kost.
Ova dva zadnja dela ^su samim tim i praktino nepokretna i
nisu od bitnog znaaja za nastajanje deformacija koje bi bile
domen rada nastavnika fizikog vaspitanja
DRANJE TELA
Pomenute fizioloke krivine kime nazivaju se:
vratna lordotina krivina sa konveksitetom okrenutim
unapred,
lena kifotina krivina oijd je konveksitet okrenut unazad,
slabinska lordotina krivima koja u svemu odgovara vrat-
noj samo je vie naglaena.
Meutim, postojanje ovih fiziolokih krivina u sagitalnoj
ravni ne zn^i da se one ne mogu javiti i u patolokim razmera-
ma. Naime, najvee udaljenje od zamiiljene vertikaLne linije fcoja
bi dodirivala najisturenije delove tela sa zadnje strane, ne sme
biti u vratnom delu vee od 34, a u slabinsfkom delu vee od
45 cm.
Ako se osoba posmatra sa zadnje strane, iz takozvane fron-
talne ravni, onda kimeni stub mora bdti potpuno prav, bez i naj-
manjih odstupanja. Ramena moraju biti na istom nivou, uglovi
lopatica takoe, a one same moraju biti podjednako udaljene od
kime i priljubljene uz gmdni ko. Dalje, takozvani Lorencov tro-
ugao (trougao rasta), koji ine ruke sputene niz telo i sama ivi-
ca grudnog koa odnosno deo karlinog pojasa, mora biti oblika
ravnostranog trougla.
Da bi doli do svih ovih podataka treba najpre oceniti dr-
anje tela i obeleiti pri tom sve taoke koje mogu posluiti kao
orijentaoija.
Ocenjivanje dranja tela
Ocenjivanje dranja tela pooinje posmatranjem osobe u ce-
lini sa odstojanja od 23 m. kako bi se dobila opta slika njenog
dranja, konstitucije i odnosa pojedinih delova tela.
To posmatranje se vri sa bone strane (sagitalna ravan) i
sa zadnje odnosno prednje strane (frontalna ravan).
Osoba koja se posmatra treba da je bosa i skinuta do ispod
kukova, tako da je sa zadnje straine vddljiv sedalm urez.
Posle dobijanja opte slike o sitanju tela, pristupa se mere-
nju pojedinih fiziolokih krivina. Dobijeni rezultati e posluiti
ocenjivanju dramja tela i utvrivanju eventualnih deformacija.
Za ovo merenje potrebni su:
visak (sa to tanjom vrpcom),
lenjir (to tanji i ui),
dermograf (olovka za kou, krejon za obrve ili slino).
30
DRANJE TELA
P o s ma t r a n j e sa b o n e s t r a n e (sagitalna ravan)
Sl. 21 Sa bone strane osobe koju merimo visak se polako pri-
mie sa zadnje strane prema kimenom stubu sve dok vrpca viis-
ka ne dotakne neki deo tela. U tom poloaju viisak se umiiri i le-
njirom meri odistojanje od vrpce viska do pojedmih delova tela
du kimenog stuba. UkoMko v.rpca viska dodiruje grudni deo
kimetnog stuba i nalee u sedalni urez, prvo se meri odstojanje
u vratnom i siabinskom delu, dakle postojee fizioloke krivi'ne.
Normalno je da ta odstojanja budiu u vratnom delu, kao
to je ve reeno, 34 cm. Ukoliko su ona vea od navedenih
vrednosti radi se o odstupanju od normale.
Ako je slabinska kriviina jae izraena odstojanje vee
od 45 cm. radi se o lordotinom loem draeju.
U sluajiu da je lena krivina jae izraena, onda se radd o
kifotinom loem drainju.
Cest je sluaj da su i jedna i druga krivina ja^e izraene i
tada se radi o kifo-lordotionom lobm dranju.
U ovom poloaju se utvru-
je jo i da li postoji rotacija tru-
pa, u koju s'tranu i u kojoj je me-
nii izraeoa.
Izvesna odstupanja od norma-
le se mogu utvrditii posmatra-
njem u frontalnoj iravni, ali e se
meriti u ovom poloaju. Tu se
misli prvenstveno na:
kirilaste Jopatice (lenjiiTom se
meni udaljenoist donjeg vrha
lopatice od grudnog koa),
izdubljene grudi (meri se udu-
bljenje do nivoa grudnog
koa),
ispupene grudi (meri se vi-
sina izboine u odnosu na ni-
vo grudnog koa).
P o s ma t r a n j e sa z a d n j e s t r a n e (frontalna ravan)
81. 22 U ovom poloaju osoba je okrenuta leima, sa malo
razmaknutim ali paralelnim stopalima, u svom uobiajcnom sta-
vu. Prvo treba dermografom obeleiti rtne nastavke kimenog
stuba celom njegovom duinom. Dermografom se jo obeleava
unutranja ivica lopatica, kao i njihov donji ugao.
DRANJE TELA
Tek tada se pomou viska, koji slobodno visi i kojii je svo-
jim gornjim kirajem fiksiran u nivou sedmog vratnog prljcna
odreuje stanje kiomenog S'tuba.
Kod narmalnog uispravnog stava vrpca viiska treba da ide
od sedmog vratnog prljena kroz sedalni urez do sredine pod-
lone povrine (polovina razmaka iizmeu dva stopala).
Ukoliko postoje bona is'krivljenja kimenog situba, bilo u
levu ili desnu stranu, u odnosu na vrpcu viska, radi se o skolio-
tinom loem dranju. U tom sluaju, meri se odstojanje od vrp-
ce viska do najudaljenijiih delova samog iskrivljenja kimeniog
stuba (iteme krivine).
U ovam poloaju dalje se posmatra visina ramena i lopatica.
Gleda se da li su ramena oputena, povijena unapred, zatim da
li je muskulatura simetrino razvijena i da li postoji pojaani
tonus pojedinih imiiniih grupa.
Kod lopatica se gleda da li su u istoj viisini, zatim da li su
donji uglovi (vrhovi) ipodjednako udaljeni od kimenog stuba, kao
i pravac njihovih unutranjih ivica u odnosu na kimeni stub
^lopatice u valgus poloaju). Gleda se taikoe i priljubljenost lo-
patica uz grudini ko (fcrilaste lopatice).
Takoe, u ovom poloaju mo-
ra se posmatrati i prostor koji
zatvaraju ruke i bone strane te-
la, a koji se naziva Lorencov tro-
ugao. Ti iprostori s jedne i s dni-
ge strane tela treba da su sime-
trini. UkoMko postoji asimetrija,
laj podatak govora o iskrivljenju
kimenog stuba u frontalnoj rav-
iii.
32
DRANJE TELA
Treba obratiti panju i na simetrimost lea i lene musku-
lature. Da bi se U/tvrdila eventualna odstupanja od normale, za-
hteva se od ispdtivanog da gO(mjd deo tela povije unapred, jer
u tom poloaju mogua odstupanja dolaze jae do izraaja (re-
barna grba itd.) (Sl. 23).
Vano je takoe odrediti da li
je karlica u vodoravnom poloa-
ju, to se postie obeleavanjem
zadnjih bedrenih bodljd, a zatim
se obinim posmatranjem ili li-
belom odreoije poloaj karlice,
preima njihovom nivou.
P o s ma t r a n j e sa p r e d n j e s t r a n e (frontalna ravan).
U ovom- poloaju posmatra se musikulatura, simetri'onost, razvije-
nost i oblik grudnog koa i to najpre pri normalnom, a zatim i
pri dubokom udahu (ravne grudi, izdubljene grudi itd.).
U ovom stavu treba obratiti panju i na ramena, njihov po-
ioaj i njihovu muskulaturu, kao i na poloaj vrata.
Poloaj karlice moe i u ovom sluaju da se utvrdi samo treb.i
prethodno dermografom obeleiti prednje gornje bedrene bodljc.
Odstupanie od normalnog stava
Veliki je broj uzroka kojd mogu dovesti do poremeaja u
dranju tela. Svakako da se oni najvie odraavaju na miinoni
i ligamentoznom aparatu i kotano-zglobnom siistemu, te e (k1
toga zavisiti i kasnija podela na stepene u razvoju tih defoi ina
cija.
I pored velikog broja postojeih uzroniika, oni se mogu gru-
pisati u dve osnovne gnipe:
a) unutranji (enidogeni), i
b) spoljanjd (egzogeni).
DRANJE TELA
U endogene uziroonike moemo ubrojati razliite konstitu-
cionalne anomalije, poremeaje sistema lezda sa unutranjim lu-
enjem, hipoitonina istanja muskulature u celini, razliita obolje-
nja uniutranjih organa koja se odraavaju i na perifea-iji, odnos-
Mo povirini tea, itd.
Meutim, ako se na ove vizronike ne moe uticati daleko
jc vei broj egzogenih, apoljanjih uzromka ovih odstupanja od
iiormalnog stava, na koje se moe esto vrlo uspeno delovati.
Prema vrsti uzronika, postoje i odgovarajue deformacije,
tako da se razlikuju:
uroene i
steene defoirmaoije.
Uroene deformacije mogu imati osnovni uzrok u samom
/.ametku, embrionu, kada se nazivaju primairnim, ili uzroci moigu
Iriti u blioj okoMni embriona, u kom sluaju se nazivaju sekun-
clarnim.
Steene deformaoije mogu biti razliitog porekla. Meutim,
kod dece je u najveem broju sluajeva u pitanju rahiitis. To je
t>boljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina D, a kao je-
tlna od glavniih posledioa je slabost kotanog sistema i mogunost
IH>jave deformadije. Ovo oboljenje nastaje naroito kod dece ko-
ia ive u skuenim gradskim uslovima, bez dovoljno mogunosti
/a izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunani s;pektar sadri
u I traljubiaste zrake koji su neophodnd za aktiviranje provitami-
lut D, koji se nalazi u koi u neaktivnom stanju. Naravno, po-
n'd ovoga, od velikog je znaaja i pravilna i celishodna ishrana.
Pored rahiitisa postoji i oitav niz drugih uzroka kojii su u
sianju da dovedu do nastajanja deformacija. Tako, to moigu biti
I razlioite pov.rede, najee prelomi, kod kojih nastaju pomera-
nja, dislokaoije kotanih okrajaka, te moe dooi do skraivanja
. kstremiteta. Zatim, razna hronina oboljenja koja iziskuju du-
i-rolirajno mirovanje, to takoe dovodi dio slabosti muskulature
II ccLini, teka isorpljujua stanja, anemije teeg stepena, astenija
(itavog osrganizma, itd.
Posebnu ulogu u nastajanju deformaoija mogu igrati i po-
i tnneaji statike i razne loe navike, koje deca vrlo lako usvajaju
I protiv kojiih se treba odluno boriti. To je, na primer loe se-
tlfiije u kolskoj klupi, noenje kolske torbe stalno u istoj ruci,
|x>fz;rbljen poloaj prd stajanju i sedenju itd.
Prema tome jasno je da svi do sada navedeni uticaji mogu
il.i se jave kao uzronici nastajanja razliitih telesnih deformacija,
<1.1 su ani mnogobrojni i raznoMki, te da je potrebno obratiti ve-
likii panju pmiikom preglea i isp'itivanja dece. Samo pravovre-
34 KICMENI STUB
meno otkrivanje ovih odstupainja predstavlja garanciju uspeha.
Ovde se rana dijagnoza postavlja kao najvaniji elemonat uspe-
nog leenja, a zatim uiporaai i predan rad svih faktora, uklju6u-
jui posebno nastavnika fizikog vaspitanja i samu decu. Bez nji-
hove najprisniije i najtoplije saradnje, pune meusobnog povere-
nja i veire u uspeh svih onih mera koje se zajedniki preduzimaju,
sigurno nee biti onakvih rezultata kakvi se normalno mogu oe-
kivati'.
Oblici poremeaja, lokalizacija
i njihova korekcija
a) KIMENI STUB
Poznato je da je kimen'i stub oisnovni nosdlac uspravnog
stava, te prema tome i teine svih gornjih delova tela. Ba zato,
on predstavlja veoma ostu lokalizaciju razlioiitih deformacija, ko-
je mogu zahvatiti ili oitav kiraeni stub iM samo njegove pojedine
delove. Osim toga, ove defoirmaoije se mogu pojaviti u dve, ve
pomenute, osnovne ravni: u sagitalnoj i u frontalnoj. Nekad se
mogu nai deformacije samo u j edcnoj od ovih ravni, ali nekad
deformacije mogu bitd u obe ravna istovremeno, to svakaiko pred-
stavlja komplikovaniji siuaj za korekciju.
U razvoju defoirmacija fcimenog stuba mogu se uglavnom
razlikovati vie stadijuma, kojd se odreuju odgovarajuim piro-
bama, jer su uslovljeni oteenjem pojedinih elemenata lokomo-
tornog aparata koji uaimaju uea u odravanju uspravnog
stava.
Kao to je poznato u ovome uestvuju aktivne snage organi-
zma miioi i pasivne snage ligamenti, zglobne veze i kotani
delovi. Zavisno od toga kojd su elementi vie oteeni razlikuju
se i pomenuti stadijumi u razvoju deformacija kimenog stuba.
Ako je oteena jedino muskulatura onda je to poetna, fun-
kcionalna deformacija. Ako pored muskulature doe i do pro-
mena na ligamentoznom ili Icotanom sistemu onda je to stadi-
jum strukturalne ili fiiksirane deformacije.
Poto je u prvom sluaju oslabljena iskljuivo muskulatura,
to se pre svega moe lako utvrditi, a samim tim i za relativno
kratko vreme redovnog i upornog vebanja u potpunosti korigo-
vati. Da bi se utvrdilo da je zaista u pitanju fun'kcionalnii stadi-
jum, treba traiti da ispitivana osoba aktivno napregne muskula-
turu, da zauzme uspravam stav. Ukioliko se tom prdlikom pi'ime-
ena deformaoija izgubi, onda je to vano i za dijagnozu i a pro- .
gnozu, jer to znaoi da nema teih promena na drugim elementi-
ma, te se moe odmah pristuipiti koreikciji postojeeg stanja.
KICMENI STUB
Ukoliko pri aktiwxom zatezanjti muskulature ne doe do po-
Lpunog iezavanja defofrmacrje, onda se moe sa siguimou kon-
'itatovati da se ne radaj o poeitnom s.tadijumu, ve da je u pita-
nju tei, fiksiraini stadijum. U cilju tanog odreivanja stadijuma
treba zauzeti stav viseai, tj. da se obema rukama uhvati za jednu
od viih preki na vedskim lestvajnm i da se potpuno pasivno opu-
sti, visei na rukama. Ako tada doe do nestajanja ili izirazitog po-
pravljanja deformacije, onda je to nepotpuno fiksiraiii stadijum,
to zinai da pored miia postoje promene i na ligamemtoznom apa-
ratu. I u ovom sluaju moe se pristupiti sistematskom radu na
korekciji postojee deformaoije uz prethodno istezanje redre-
sman (Sl. 24).
Najzad, ako se ni prili'kom primenji-vanja ovog poslednjeg
ispitivanja ne primete nikakve promene onda se svakako radi o
(lofinitivnom, strukturalnom stadijumu u kome dolazi do promena
iia kostima, te uisled toga i do nemogunosti zauzimanja normal-
Mog stava, odnosno do nemogunosti polpunog ili deliminog po-
pravljanja deformacije. U ovim sluajevima je dolo do promene
oblika kimenih prljenova, u smislu zaostajanja njihovog razvoja
iia jednoj strani, na kojoj su oni usled postojee deformacije pri-
Ijubljeni i normalnog razvoja na onoj strani na 'kojoj su oni nor-
36
KICMENI STUB
malno udaljeni jedan od drugog. Krajnji efekat ovakvog procesa
je nastanak kiinastog oblika samih prljenova, pri emu vrh klina
odnosno njegova baza bivaju na raizliitu stranu okrenuti. To e
zavisiti od vrste same deformacije, odnosno u kojoj se ravni ona
rizvija.
Pre nego to se upustimo u opisivanje pojediniL deformacija
kimenog stuba bilo kojeg stadijuma, moramo naglasiti da je,
bez obzira o kojem se stadijumu deformacije radi, obaveTmo kon-
sultovati lekara. To je potrebno da se ne bi potkralo neko drugo
oboljenje kojeg ni sama osoba niti njeni roditelji nisu svesni.
Postojanje takvog skrivenog oboljenja diktiralo bi i odreeni
tretman same deformacije. Prema tome, nekontrolisani rad bi
doneo veoma teke posledice, s obzirom da fizike vebe, ma ko-
liko one bile upotrebljene u terapeutske odnosno korektivne svr-
he, predstavljaju optereenje izvesnih vanih siistema u ovejem
organizmu.
Tako dakle konsultacija sa lekarom moe da pomogne da se
pravilno usmeri u radu, poto e bez obzira na gore pomenute
momente, nalaz lekara biti od veMkog znaaja i u odreivanju
samog stadijuma deformacije. On moe putem rentgenskog sni-
mka i drugih metoda koje se danas koriste da prui potrebne
podatke o optem i lokalnom stanju, to e biti od neocenjive
vrednosti za praktian rad.
Na taj nain, bez obzira da li se radi o uroenim ili steeniiim
deformacijama, mooi e tretman da se zapone to pre a zna
se da je rana dijagnoza i rani poetak rada na odstranjenju de-
formacija jedan od osnovnih faktora za uspeh itavog kompleksa
primenjenih korekoionih mera.
Osim toga, esto e bitd vana i primena talkozvane opte
medikamentne ili neke dmge teorapije, kojom e se ubirzati po-
pravljanje stanja.
Nekad e za uspeh korektivnog rada biti vana i neka hi-
rurka ortopedska intervencija koja e imati za cilj da olaka
primenu vebi, jer e se deformisani deo dovesti u povoljniji po-
loaj.
To isto e vaiti i za deformacije koje su u fifcsiranom sta-
dijumu, kod kojih e se primenjivati opte vebe za jaanje mu-
skulature kao uslov da eventualna hirurka intervencija sprei
uspcno dalje pogoranje stanja.
To ne znai da e sc u koli pnimarno tretirati ovakvi ski-
ajevi, To su najce osobe koje posle odreenog pertioda bol-
nikog leenja i izvcsniih uspeha u rehabilitaoiji, dolaze u kolu
radi nastavka redovnog kolovanja. Tada se ne sme ostati po
KICMENI STUB
strani ve na prativ uz pomo i konsultacdjia lekara nastaviti
i dalje rad u okviru redovne nastave ili posebnih asova jer e
se na taj nain dioprineti ako nita drugo, bar zaustavljanju pro-
cosa.
Najzad, zavravajui ovaj uvod u opisiVanju pojedinih de-
formacija, elimo da skrenemo panju da glavni domen nastav-
nika fiziokog vaspitanja na korektivnom radiu ostaju uglavnom
poetni stadijumi deformacija (posttiralni poremeaji) i na njih
treba obratiti najveu panju. To meutim ne znai da se izve-
stan broj navedenih vebi ne moe koristiti i u ostalim stadiju-
mima samo uz prethodno sprovedeno istezanje ili redresaciju. U
fifcsiranom stadijumiu, kao to je ve reeno, ovaj lokalni uticaj do-
lazi mamje do izraaja. Ovde daleko vei znaaj dobijaju vebe op-
teg karaTctera, koje e imati zadatak da doprinesu odravanju po-
stojeeg 'statusa. One treba da doprinesu aik i jaanju snage i spo-
sobnosti svih veih miinih gmpa, vanih za odravanje usprav-
nog stava, kako bi se spreilo pogoranje same deformacije.
U oilju otklanjanja bilo kojeg stadiijuma u razvoju deforma-
ciija, koristi se vie poetnih poloaja, kako oisnovnih, tako i iz-
vedenih. Meutim, pri opisivanju pojedinih deformacija i prime-
ra vebi za njihovo otklanjanje izneemo samo najkarakteristi-
nije poloaje koji najvie doprinose popiravljanju oviih deforma-
aija. To, naravno, ne znai da se u O'dreenim sluajevima ne mo-
gu primeniti i druigi poetni poloaji.
Takoe, u datim vebama niiismo insistiirali na upotrebi ra-
zniih sitnih rekvizita (loptice, lopte, unjevi, palice itd.), jer sma-
iramo da e svaki nastavnik moi da ih koristi u datom momentu,
kako bi njdma dopimio dznete vebe, naravno tamo gde je to
mogue.
Posebno treba naglasiti da smo kod svakog kompleksa vebi
izneli i vebe istezamja (redresacije), koje se primenjuju kod ne-
to teih stadijuma u razvoju deformacija, sa ciljem prethodnog
istezanja skraenih elemenata. Posle ovih vebi mogu se dati sve
vebe koje se primenjuju u poetnom stadijumu, tj. koje imaju
za cilj iskljuivio jaanje oslabljenih miimih grupa.
Vebe treba izvodifi svakodnevno. U poetku, svaku vebu
ponoviti 56 puta, a zatim postepeno poveavati broj ponav-
Ijanja .na 1015 puta, pa i vie u skladu sa mogunostima osobe
koja ih i'ZVodi. Intenzitet i vreme trajanja vebi tireba takoe
progresivno poveavati, pazei na odmore izmeu pojedinih vebi.
Pridravajui se svega iznesenoga, smatramo da e nastav-
IIik moi da zadovolji u svom radu na preventi'vi ali i na korekoiji
irtvrenih posturalnih poremeaja.
L O R D O Z A L O R D O S I S
Loi-dozom se naziva krivina kimenog stuiba u sagitalnoj ravni
ijii je komveksitet obrenut unapred. Lardotiona kriivina se moe
i fizioloki konstatovati u vratnom i slabinskom delu dok 5[>o-
veanje preko odreenih granica predstavlja octetupanje od nor-
male. Ve je napomenuto da ferivi'na ne sme u vratnom delu biti
ve<3a od 34 odnosno u slabinskom od 45 cm.
Lordom moe po svom naiinu postanka biti uroena ili ste-
ena. Od uzronika steemh tokom ivota dolaze najee u obzir:
rahitis, zatdm uroeno iaenje kuka (obostirano), specifiino za-
paljenje zgloba kuka (coxitis), razlioite oduzetosti, nairoito mlita-
vog tipa. Zat/im se nalazi kod deblje dece, kod koje dolazi do po-
putanja tonusa trbune mus'kulature, a iz istih razloga nastaje
i kod graviditeta, veih tumora u trbunoj dupljii itd. Razumljivo
je da je za nas posebno vana ona lordoza koja nastaje u deje
doba kao posledica rahitisa ili slabosti pojeindh miionih gru-
f>a. Po nefcim autorima, vie se susree kod enske dece.
U razvoju lordoze, kao i kod svih ostalih deformacija ki-
meinog stuba, postoje ve pomenuti stadijurai, na koje rnoemo
riadi tokom razvoja same deformaoije:
funkcionalni stadijum, ilii l o r d o t i n o l o e d r a -
n j e ,
strukturalni fiksirani stadijum ili prava lordoza.
Poto su promene koje nastaju tokom ovog stadijuma kom-
pliikovanije i poto ieuiskuju daleko veu medicinsku brigu, to se
ovde neemo uputati u njihovo opisivanje niti terapeutski tret-
man, jer smatraroo da ne spadaju iskljuoivo u domen rada nastav-
nika fizikog vaspitanja. Zato emo najveu panju ipak posvetiti
funikcianainom stadij.umu ili, kako je to ve ireeno, lordotinom
loem dranju.
I.ORDOZA
39
Poistoji veliiki baroj razliitih tetnih faktora koji mogu uti-
cat)i na pojavu i razvoj pojedinih deformaciija. To mogu biti i
izvesni biolokii i filogeinetski momenti, zaitim razni konstitucio-
nalni poiremeaji, a kasnije i loe navike. Ba zahvaljujui ovim
innogobrojniim negativnim faktorima moe se kanstatovati relati-
vno visok procemat postojanja (razliitih deformacija, pa meu
njima i lordoze, odnosno lordotinog loeg dranja.
Vrlo je teiko utvrditi da se radd iskljiudivo o jednoj vrsti
simptoma koji su karakteristini za jedan oblik loeg dranja,
jer su oni vrlo esto kombinovami. Tako se mogu nai znaci kd-
fo-Iordotinog dranja ili kifo^skoHotinog dranja. Ali pojedini
autori, kao, na primer, Smout i Mac DowaI pokuali su da uoe
najkarakteristinije simptome pa su zatim i predloili podelu
laih dranja koja je u stvari odgovarala, po simptomima, funk-
cionalnim stadijumima ve poznatih defomnacija kiomenog stuba.
Ovde smo prihvatili njihovu podelu kao najpogodniju, s tim to
smo dodali i zapaanja naih autora, tako da e kasnije uz defor-
macije koje e biti spomenute, biti govora o kiifotinom i skolio-
tinom loem dranju.
U sluajevima lordotinog loeg dranja dolazi do slabosti i
poputanja tonusa aJktivnih snaga organizma, tj. miia i to prven-
stveno tribunih, to zbog nastalog poloaja trupa, odnosno tela
u celini dovodi do izvesnog skiaenja leniih miia u slabinskom
predelu.
Osnovne karakteristike lordotinog loeg dranja su:
glava neto zabaena una-
zad od linije vertikale,
grudnii ko ravan ili ispu-
pen,
fizioloka lordotina krivi-
na u slabiaiskom delu po-
jaana,
karlica u celini pomerena
unapred i nadole,
trbuh ispupen, mek,
kukovd netopomereni una-
pred,
kolena u pojaoanoj eksten-
ziji (hiperek&tenzija),
stopala najee insufici- _
jentna (SI. 25).
Ovakva stanja nesumnjivo mogu ostaviti izvesne posledice
iic samo na fizikoj, ve i na psihikoj sferi deteta. Dolazi do
40 LORDOZA
poremeaja u razliitim sistemima, to naravno napreduje, uko-
liiko se ne primeti ba u ovom stadijumu kada naa intervencija
moe biti skocro u potpuiiosti uspena.
L e e n j e
U ovom stadijumu razvoja lordoze, kada je u pitanju samo
slabost O'dreenih midniih grupa, korektivne vebe dobijaju
prvorazredan znaaj. To, razumljivo, ne isikljuouje ulogu lekara
u odreivanju opte terapije, koja treba da ima za cilj odstra-
njenje osnovnog uzroka.
Cilj vebl pirimenjeoiih u ovom sluaju je da, odaibirajui
najpogodnije poetne poloaje, aktiviraju i ojaaju oslabljenu
muskulatum, naroiito trbunog predela, te da na taj nain posle
izvesnog vremena doe do vraanja karlice u normalln'i poloaj.
Pogireno bi bilo liiti se vebi na raum takozvanih pasivnih
pomagala, kao to su, na primer, razliiti korzeti itd., mada ih
ne treba ni defiinitivno odbaoiti.
U sasvim poetnim sluajevima ndje potrebno vriti iste-
zanje skraenih mdia konkavne strane, jer se uispeh moe pos-
tii samo primemom odgovarajuih vebi za jaanje konveksne
strane. Vebe istezanja (iredresacije) daju se samo kada je raz-
voj deformacije doao ve do teeg stadijuma sa skraenjem
miino ligamentarnih elemenata. Poto nastavniik moe naii i
na ove sluajeve, daemo i izivestan broj vebi koje e sluiti is-
tezainju, a kaisnije, u cilju jaanja muskulatuire, mogu se prime-
niiiti sve one vebe koje su date za funkcionalni stadijum.
Vebe za otklanjanje lordoze
/. LORDOTINO LOSE DRANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
Poetni poloaj leei na leima sa nogama savijenim u kole-
nima (Sl. 2640}
Ovaj poloaj se preporuuje, jer ne dozvoljava da karldca
zauzme nepravilan poloaj i na taj nain povea slabinsku lor-
dozu.
Da bi se ovaj poloaj karlice zadrao i pri izvoenju pofcre-
ta, pre svaike vebe nauoiti osobu da prvo zategne tirbunu mus-
kulatujru i da tako priljubi slabinski deo kiome uz podlogu. Pret-
hodno zategnuta trbuna muskulatiira e i pri pokretima kontro-
lisati poloaj karlice to je kod ovih sluajeva, narooito kada se
izvode pokretd sa donjim ekstremitetima, veoma vano.
ORDOZA
41
Cvaj poloaj ne treba primenjivati kod osoba sa poveanim
krvnim pritiskom, sa izvesnim pltiniin i sraoim oboljenjima,
jer bi mogao izazvati pogoranje samog oboljenja.
V e b a 1
Iz poetnog poloaja naizmeni-
no jedno pa drugo koleno privla-
iti to blie gmdnom kou. U
kasnijem periodu vebanja, radi-
ti obema nogama zajedno.
V e b a 2
Iz p. p.*) ne oslamjajui se na ru-
ke, podizati glavu licem prema
tavanici ili gmdnom kou.
V e b a 3
Iz p. p. apruene abe mke dizati
prema kolenima, odiui glavu i
rameei pojas. Stopala na tlu.
V e b a 4
Iz p. p. oba stopala odvojiti od
tla i koleeima kmiti u jednu pa
u dmgu stranu, nastojei pri to-
me da se nerazdvojena stopala
to manje pomeraju.
V e b a 5
Iz p. p. odvojiiti stopala od tla i
zatim oba kolena zajedno pome-
rati prema tlu u jednu, pa u dm-
f-' ^u stranu.
) U daljem tekstu poetni poloaj p. p.
f
42
LORDOZA
V e b a 6
Iz p. p. opruiti levu nogu uvis
povlaei je to vde pr-ema tru-
pu. Istovremeno odizati samo de-
sno rame i glavu i dohvatiti des-
nom ruikom stapalo opruene no-
ge. Zatim leva noga, desna ruka.
V e b a 7
P. p. sa rukama ukrtenim na po-
tiljkiu. Podizali glavu pa rameni
pojas, odvajajuai lopatice od tla.
V e b a 8
P. p. sa ruikama na potiljku, prsti
prepleteaii. Kolenom desne noge
dohvati laikat leve jmke, pri emu
se levo rame sa glavom odde od
podloge. Zatim levo koleno i des-
ni laikat.
V e b a 9
Iz p. p. sa-viti noge u kolenima pa
opruati potkolenice.
Ve b a 10
Iz p. p. kruiti opruenim noga-
ma iznad karlice. Nastojati da se
karlica to manje pomera.
ORDOZA 43
Ve i ba 11
Iz p.p. botine prhnd prema gru-
dnoon kou, zatim odii karlicu,
tako da kolena budu iznad bra-
de. Ruike pruene pored tela.
V e b a 12
U p. p. prsti prepleteni na potilj-
ku, laktovi pozadi. Odioi glavu i
rameni pojas 1 rotirati ih u jednu
pa u drugu stranu.
V e b a 13
Iz p. p. snanim zatezanjem trbu-
ne mus'kiulatuire, polako oprua-
li nioge sa stopalima iznad samog
tla. Karlica i slabins-ki deo kime
se ne smeju odvojiti od tla.
V e b a 14
Iz p. p. snanim zatezanjem trbu-
ne muskulature ruike pored tela
kroz odru'enje dovesti u poloaj
uzruenja (iznad glave). Karlica i
slabiinslki deo kime se ne smeju
odvajaCi od podloge.
V e b a 15
Iz p. p. istovremeno sa podiza-
njem glave i ramoniog pojasa, do
(xlvajanja lopatica od podloge,
opruati kolena Irudeoi se da ona
ostanu na istoij visini kao i u p. p.
44 LORDOZA
Poetni poloaj sed sa opruenim nogama (SL 4150)
Pri) konienju ovoga poloaja treba ake osloniti na pod-
logu prstima upereni'm prema nazad. Ovo e omoguiti lake
odTavatije grudnog dela kime praTOm, kao i manje angaova-
nje vel'ifcog grudinog miia. Pri ovakvom poloaju aka nee
doi do povijanja ramenog pojasa prema napred.
V e b a 1
Iz p. p. dizati naizmeniono jednu
pa drugu nogu opruenu u kole-
nu.
V e b a 2
Iz p. p. podizati obe noge istovre-
memo, opruene u kolenu.
V e b a 3
Iz p.p. opruenim nogama kruiti
u jednu pa u drugu stranu.
V e b a 4
Iz p. p. opruene noge ukrtati
naizmeniino levu preko desne
desnu preko leve.
ORDOZA
45
V e b a 5
Iz p.p. opmeaie noge raznoiti,
sa&taviti pa smistdti u p. p.
V e b a 6
Iz p. p. saviti kiolena sa stopalima
podignutim nezaiatno iznad tla,
pa ih opruiti i lagano spustiti u
p.p.
V e b a 7
Iz p. p. dii opruene noge uz isto-
vremeno privlaenje grudnog ko-
a i ruku dodiimuvii akama sto-
pala podignutih nogu.
V e b a 8
Iz p. p. opruenim gomjim de-
lom tela ii unazad. Paziti da ne
doe do pojaane krivine u sla-
binskom delu.
V e b a 9
Iz p. p. podii opruene noge u
kolenima, saviti ih, opmiti i la-
gano spustiti u p. p.
V e b a 10
Raditi nogama kao u prothodnim
vebama, sa rukama postavlje-
nim o bok, laktovi nazad, a na-
gib tela zadrati kao pri osloncu
rukama iza tela.
46
LORDOZA
Poetni poloaj vis leima prema ripstolu, stopalima oslonje-
nim na podlogu ili klupicu (Sl. 5156)
Kako se ove vebe rade preteno u istam visu, izbegavati
ih kod dece najmlaeg uzrasta, atoniine muiskulatjuire i sl.
V e b a 1
Iz p.p. diooi u visei poloaj, pa
istovremeno podiizati obe noge do
hopizontale sa-viijajui ih u kole-
nima.
V e b a 2
Iz p. p. naizmeniano jednu pa dru-
gu opmenu nogu u kolenu di-
zati do horizootale.
IORDOZA
47
V e b a 3
Kao i u vebii 2 samo sada obe
noge zajedno dii do horizontale.
Ve. ba 4
Iz p. p. savijajui butine prema
j'jiiudnom kou odvojiti karldcu
od ripstola, koleniiima prema bra-
ili.
V e b a 5
Iz p. p. savijene noge u kolenima
dii do horizontale, opruiti ih i
polako spustiiti do poetnog polo-
aja.
48
LORDOZA
V e b a 6
Iz ,p. p. opruene noge istovreme-
no podizati do honizontalnc^ po-
loaja, zaitim ih saviti u kolenima
i vratiti u poetni poloaj.
56
Poetni poloaj leiei na ledima sa opruzenim nogama (Sl.
5766)
Ovaj poetni poloaj primenjuje se tek kada je postignuta
izvesna korekcija i kada su ojaali odgovarajui miii.
V e b a 1
U p. p. zatezanjem trbune mus-
kulature pripojiti slabinski deo
kiomenog stuba uz podlogu. U po-
etku dozvoliti savijainje kolena,
a kajsmje vebu raditi uz njihovo
mabsiimalno opruanje.
V e b a 2
Iz p. p. podioi desnu ruku, rame
i glavu i dohvatiti levu aku koja
je na tlu sa leve sfarane tela. Na-
izmeniino jedina pa druga ruka
idu preko tela.
V e b a 3
Iz p. p. savijajui noge u koleni-
ma vuoi stopala po podlozi do
pume savijenos<ti kolena. Istovre-
meino podizati i glavu ^sve dok se
bradom ne dodirne grudini ko.
I.ORDOZA
49
V e b a 4
P. p. poeti sa rukama na trbuhu.
Podizati glavu i rameni pojas od
tla. Kasnije sa rukama preplete-
nih pnstiju na potiljku.
50
V c b a 5
Iz p. p. opruene noge podii ma-
lo od podloge i putati ih naiz-
meniono prema jednoj pa drugoj
stranii.
V e b a 6
Iz p. p. obe noge istovremeno dii
od tla ufcrtajui ih leva pre-
ko desne i obratno.
V e b a 7
P. p. sa rukama ukrtenim na po-
tiljku. Podizati gornji deo tela do
ugla od 45".
V e b a 8
Iz p. p. iistovremeno ne^natTio odi-
/.ati od t!a noge, glavu i rameni
pojas. U kasmijem periodu ruke
savijetne sa prepletenim prstima
na pofiilj'ku.
50
LORDOZA
65
V e b a 9
Iz p.p. istovremeno odizati gla-
vu, ramenii pojas ,i oipruene noge,
sa rotacijom trupa u jednu pa u
drugu S'tranu.
V e b a 10
Iz p. p. dizati desnu ruku, rame i
glavu. Obe noge podioi od podlo-
ge i pomeriti ih na suiprotnu stra-
rni od rotacije tru.pom. Vratiti
se u poetni poloaj pa to isto
ponoviti pirema suprotnoj strani.
66
TEI STADIJUM LORDOZE
Poetni poloiaj etvorononi (Sl. 6772)
Primenjujui ovaj poetni pdloaj treba paziti da se slabin-
ska krivina jo vie ne povea, stoga bokovi u poetnom poloaju
treba da su iza oslonca kolena. U toiku vebanja potrebno je
ee kontrolisati osobu i ukaziivati j oj na pravilan poloaj.
V e b a 1
Iz p.ip. bokove povlaiti Lmazad
sve do seda ma pete. Ruke ispru-
iti to vie napred i opustiti se.
V e b a 2
Iz p.p. napravitii pokret kao u
vebi 1. Glavu savijati dok se e-
lom ne dodimu kolena.
V e b a 3
Iz p. p. naizmeniono odizati jed-
no pa drugo koleno ka grudnom
kou. Pri ikraju pokreta oslomiti
se na tlo vrhovima prstiju.
I.ORDOZA 51
V e ib a 4
I/. p.p. naizmeniiano provlaidti
potkolenicu izmeu aka kao u
prethodnoj vebi, do potpunog
opmanja kolena. Sake na tlu
oslonjene celim dlanovima.
V e b a 5
P.ip. sa osloncem na prste obeju
nogu. Dizati bokove do potpunog
opruanja kolena. Zatim nai^ame-
monim povlaemjem aka u prav-
cu stopala dooi do momenta osla-
njanja celim stopalom na tlo.
V e b a 6
Iz p. p. uz pomo ruku doi do
unja osloncem na celo stopalo.
ake ostaju na tlu.
I'oetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu
iSl. 7377)
Ve ' ba 1
l'. p. sa ru'kama oslonjenim na
l>i eku ripstola u visiini ramonog
l>()jasa. Spustiti se polako do u-
inja.
52
LORDOZA
V e b a 2
P.p. kao u vebi 1, samo su sto-
pala udaljeoija od ripstola. Po-
vlaei bokove unazad, savijati
trup (pretklon) do vodoravnog iij
poloaja. Ruke opruene. j
7A
V e b a 3
P. p. sa nukama na preki ripsto-
la u visini ramena. Podiui jed-
nu nogu savijenu u kolenu, oslo-
niti je stopalom na preku to
TOlje. Istovrememo primdcati gru-
dni ko butinii podignute noge.
Naizmenino raditi jednom pa
dmgom inogom.
V e b a 4
P. p. kao u vebi 3. Naizmenino
podizati levu pa desnu nogu sa-
vijene u kdleoiima. Osloniti sto-
palo na preiku u visiinii kolena
noge na kojoj se stoji. Istovre-
meno piovlaiaiti bokove unazad do
punog opnuatnja podignute noge
i trujpom j oj prdi to blie.
V e b a 5
P.ip. sa stopalima oslanjeaiim na
ripstol. Povlaiti bokove unazad
do punog opruanja ruku i no-
gu. Vratiiti se u poetni ix>loaj i
uhvatiti se obema rUkama za ni-
u preku i ponoviti gornji pok-
ret. U tdku vebe' mkama poste-
pono ii to nie po mogustvu
sve do seda sa opruenim noga-
ma.
ORDOZA
Poetni poloaj u sedu sa opruenim nogama (Sl. 7882)
V e b a 1
Iz p. p. saviti oba kolena i mika-
ma ih privuai ka grudinom kou.
Glavu spustiti na privuena ko-
lena.
V e b a 2
U p.p. obiuhvatiitd akama kolena
odozdo. Privilaaiti gomjd deo te-
la, tako da se stomaJcom dodirnu
butine. Kolena su opruena.
V e b a 3
P. p. sa rukama na butinama. Po-
miui obe ake istovremeno doh-
vatiti stopala. Ne savijati noge u
kolenima.
Vel ba 4
P. p. sa ruikama na leima. a-
kom jedne ruke obuhvatiiti lakat
dmge. Gomji deo tela savijati
to v!ie unapred, ne putajui
mke. Noge opimene.
V e b a 5
P. p. sa rastavljemm nogama. Prs-
ti mku prepletemi sa dlanovima
(^kirenuitim unapred. Savijajui
gornji deo tela unapred i u stranu
clohvatiti prste prvo jedne, pa-
(li'uge noge.
K I F O Z A K Y P H O S I S
. Kifozam se nazi-va pojaanje fizioloke krivine kimenog stu-
ba u sagitalnoj ravnii, oiji je konvdksitet okironut unazad, To je
dakle pogrbljenost i ona je najee lokalizovana u gmdnom
(lenom) delu kimenog stuba, ali se izuzetno moe javiti i u
dmgim delovima. Ve je reeno da se vrlo esto javlja u kombi-
naoiiji sa Iordo2x>m, jer odstuipanja u jednom pravou obavezno
povlae za sobom i odstupanja u dmgom pravcu.
Kifoza takoe moe biti uroena ili steema po svom po-
raklu. Kod steienih deformacija najei uzirok je opet rahitiis,
zat)im razne povrede u predelu kiomenog stuba itd. Postoje kao
posebno opisaiie juvenilna, zatim zapaljiva kifoza kao posledica
razliiitiih zapaljivih procesa koji nastaju u predelu kimenog
stuba (tuberkiuioiaia, reumatska itd.) i idiopatska fcifoza, karakite-
ristina po tome to se raizvija sa irastom dejeg organizma.
Za nas je svakako najinteresaaitnija kifoza koja kao osnov-
ni uzironiik ima rahitis i pomentrta juvenillna kifioza. Tek posle
toga Im dole traumatskai i zapaljiiva odniosno adolescentna iidiopat-
sika kifoza, jer one ve predstavljaju odmaklije isitadijume i ne spa-
daijiu direiktno lu domein rada nastavmika fiaiokog vaspiitainja, mada
to ne znai da taikviu deou ako se ve nalaze u fcoli treba pus-
tdtii liskljuivD da mimju i ne sprovode nikakve akitivnosti. Sa maJo
vie uduibljivanja u svaki pojedini sluaj u konsultaciji sa leka-
rom, moe se odrediti poseban kompleks vebi koje e imati
izrazitu korktiivnu notu, a koje takvo dete moe izvoditi za vre-
me redovne lilii posebne, speoijalne nastave. Takvo dete se moe uk-
Ijuiivati u opti rad kad god elemeinti koje sva deca izvode ne bu-
du koinitradindikacija njegovom stanju.
Juvenilne kafoze su naroito zapaene kod omladine u po-
jediruim stirunim kolama sa praM'nom nastavom, gde sam
sadraj redovnog rada u koli esto moe da utie na pojavu
ovih deformacija.
I OZA
S?!
I ovoga puta emo se zadrati na opisivanju simptoma k i f o-
t i n o g l o e g d r a n j a , koje se karakterie sledeim zna-
cima: (Slika 83).
glava savijena uinapred ispred
liini'je vertiikdle,
ramena pomerena unapred,
pojaana pogrbljenost u le-
nom piredeliu,
grudi uvuene,
lopatice istaJcnute i odvojeme
od kimenog stuba,
trbuh mlitav, ispuipen,
kolena lako savijema i pome-
rena u celini unapred,
stopala vrlo esto insuCicijent-
na.
Adolescentna kifoza (M. bcheuerman)
Ovde rana dijagnostika takoe ima posebnu vanct, jer e
se tako spreiiti razvitak daljdh, teih stadujuima.
Na kraju treba pomenuti i o k r u g l a l e a (dorsum
kyphoticum) koja su vflo slina ve opisanoj kifozi, jer dolazi do
ispupenosti lenog dela kimenog stuba, tako da se nazivaju i is-
pupenim leima. Meutim ovde je krivina kimenog stuba blaa
u celini, nego to je to kod kifoze (Slika 84).
Sree se relativno esto, ne-
kad je vezana za izvesne nasledne
momenite, ali uzrok moe biti u
negativnom uticaju pojedinih
spK)ljinih faktora. Verovatno je da
neodgovairajue kolske klupe
imaju svog udela u nastanku ove
deformacije. Veina autora sma-
tra da se vie via u muke nego
u enske dece.
56 KIFOZA
Da ne bi dolo do negatiivnog uticaja na razvoj kotanog 'sis-
tema, poto su u ovom, kolskom dobu, deji organizmii uglavnom
u punom razvoju, i u ovom sluaju veojna je vana raoia dijagno-
za i preduzimanje korektivnih vebi.
L e e n j e ,
\
Kao i u svim drugini sluajevima, saradnja sa lekarom treba
da se ogleda u otkrivanju osnovnog oboljenja, odnosoo uzronika
same defprmacije. Istoviremcno zadatak e bitii primena odgova-
rajuih korektivnih vebi koje treba da imaju kao gla'v'im oilj ja-
anje i taniziranje oslabljenih miia lea, uz prethodno stvaranje
uslova za primenu ovih vebi istezanjem miia prednje strane
grudnog koa, ako se radi o teem stadijumu. No, pogreno bi bi!o
ako bismo se zadrali samo na pomenutim miiima. Najee je
potrebno aktivirati najvei deo muiskuilature trupa, jer e se tako
postii i popravljanje opteg statusa organizma u celini. Poseban
zmaaj u ovim sluajevima dobijaju ranije ve opisane vebe di-
sanja.
U primeni korektivniih vebi kod okruglih lea nema bitnih
razlika u odnosu na priimenu vebi za otklanjanje kifoze, tako da
smatramo da je dovoljno rei da se ovde mogu koristiti ug'iavnom
sve vebe koje e biti opisane kod kifoze. Treba samo dati izraziti
naglasak na jaanje lene muskulatua^e i na primenu vebi disanja
u cilju odravanja normalne disajne funkcije.
Vebe za otklanjanje kifoze
I. KIFOTICNO LOE DRIANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
Poetni poloaj leei na trbtihu (Sl. 8599)
U ovom poloaju glava se pri dizanju zadrava licem prema
tlu u produetku kimenog stuba. Nadlaktice i u poetnom po-
loaju i pri izvoenju vebi, kao uostalom i kod drugih poetnih
poloaja, tsreba uvrtati u smislu spoljanje rotacije.
Da bi se spreilo neeljeno pojaavanje slabinske krivinc,
stavlja se pod trbunii predeo jedno okruglo jastue. Meutim, sva-
kako je efikasnije obuiti osobu da prvo voljino zategne trbunu
muskiiiaturu, pa da to zadri tokom izvoenja pokreta.
I OZA 57
V e b a 1
Iz poetnog poloaja (ruke po-
i cd tela) dizanjem ramena priipa-
jali lopatice uz kimend stub. Ts-
lovremeno dizati glavu od tla.
86
V e b a 2
Iz p. p., kao u vebi 1. Dizati lai-
ke sa dlaiiovima okrenutim pre-
ma tlu i glavu licem prema pod-
lozii.
V e b a S
U p. p. prsti ruku su prepleteni
tia leima sa dlanovima okrenu-
tiim umazad. Dizanjem opruenih
i^iiku i ramanog pojasa pripajati
lopat'ice uz kimeni stub.
V e b a 4
U p.p. ruke su u odruenju dla-
njovima okrenute prema tlu. Diza-
nje ruku i ramenog pojasa sa
pripajainjem lopatica uz kimeni
stub. Glava u produetku kiome-
nog stuba.
V e b a 5
U p. p. nuke su na podu, savijeine
u laktovima, tako da podlaktica
I nadlalktica ine ugao od 90".
Laktovi su u visini ramenog
pojasa. Dizati glavu, grudni deo
kiome i ruke do primicanja lopa-
tiica uz kimeni stub.
V e b a 6
U p. p. mke su savijene u lakto-
vima pa-epletendh prstiju na po-
ti'ljiku. Dizati laJctove to vie od
tla, glavu i grudni deo kime.
58
KIFOZA
V e b a 7
U p. p. ruke su savijene u lakto-
vima, a ake su na tlu pored ra-
mena (potpor leei za mkama).
Istovremeno podlizati rameni po-
jas i ru^ke, a ake uvrtati dlano-
vima prema gore. Pokiret glavom
kao u vebi broj 4.
V e b a 9
P. p. sa ruikama opruenim na tlu
ispred glave. Dizati ruke istovre-
meno oikreui dlanove nagore
i priibliavati lopatice kimenom
stubu.
V e b a 8
Iz p. p. diizatli glavu to vie go-
re. Lice okrenuto prema tlu. Ru-
kama iprepletenih prstiju na pa-
tiljku davati snaan otpor.
V c b a 10
Poetni poloaj je kao u vebi 9,
ruke su opruene ispred glave
na tlu, sa prstima prepletenim i
dlaniovima ofcrenutim unapired.
Dizati obe ruke istovremeno. Gla-
va prati pokiret licem okrenuta
prema tlu.
V e b a 1]
Iz p. p. kao u vebi 10, opruene
ruke podigniuti od tla, saviti ih u
laktovima i ake osloniti na poti-
Ijak. Zatim ih opruiti i spustiti
u p.p.
V e b a 12
Iz p. p. mke pored tela, dlanovi
prema podlozi. Odiuoi ruke, do-
vesti ih kroz odruenje do uzru-
enja. Ceo pofcret se odvija -iznad
nivoa ramenog pojasa uz dizanje
grudnog dela kime i glave. Istim
putem vratiti se u p. p.
KIFOZA S9
V e b a 13
Iz p. p. ruke u uzruenju. Diui
grudni deo kimenog stuba i gla-
vu, ruke saviti u laktovima kao,
u vebi 5, opruiti ih pa se vratiti
u p.p.
y 7
V e b a 14
U p. p. snano zategnuti trbunu
i sedalnu mustalaturu. Rukama
prepletemh prstiju na potiljku
davati otpo-r dizanju glave.
V e b a 15
U p. p. ruke savijene u laktovima
malo udaljene od trupa. Diui
glavu podlaiktiice pomerati u stra-
nu, a lafctovi ostaju vrsto pritis-
nuti na podlogu.
Poetni poloaj u sedu sa opruenim kolenima (Sl. 100109)
Prl izvoenju vebi u ovom poloaju paziiti da ne doe do
savijanja u zglobu kolena. Zadnja loa buta, koja je kod kifo-
tine deoe neelastijna, oteava ispiravijanje grudoog dela kime-
nog stuba. Njena neelastinost potencirana opraenim kolenom
predstavlja snagu kojiu treba iskoristiti za jaanje oipruaa lea
u ovom poloaju. U kaBnijem peniodu uz opruanje bolena traiti
i povlaenje stopala prema potkolenici.
V e b a 1
Iz p. p. sa ruikama oslonjenim na
kairlicu istegniutii kimeni stub
odupirui se ruikama. Pri tome
glava ostaje u produetku kime-
nog stuba, a ramemi pojas povla-
iti prema dole.
60
KIFOZA
V e b a 2
U p.p. ru'ke su dza tela sa preiple-
tenlim prstima. Opruati ruke po-
vlaei ih to vre unazad i gore
sa astovremeniim okretanjem dla-
nova unazad i pripajanjem lopati-
ca uz kdmenii stub.
V e b a 3
U p. p. ruke su opruene u zaru-
enju. Povlaei nadlaikticu prema
gore savijaiti laktove.
V e b a 4
U p. p. nulke su padiigruute do visi-
ne ramena (odiruenje). Nadlakti-
ca i podlaktica ine ugao od 90"
i u vodoravnom su poloaju. Dla-
novi su okrenuti prema tlu. U
tom poloaju povlaiti ruke to
vie unazad, pokreui ih samo
u ramenom zglobu i pazei da se
laktovi ne sputaju ispod nivoa
ramena.
V e b a 5
Iz p. p. ruike savitd, laktovi u visi-
ni ramena. Nadla'ktioa i podlakti-
ca p>od uglom od 90. Uz oprua-
nje gradnog dela kimenog stuba
(eloogacija) povlaoili podlakticu
to vie u nazad.
V e b a 6
U p. p. ruke su savijene u lakto-
vima, prsiti prepleteni, dlanovi na
potilj'ku. Povlaii'tii laktove to vi-
e unazad ne od'vajajui dlanove
od potiljika, grudni ko isturiti
unapred.
KIFOZA
V e b a 7
U p. p. ruke su oslonjene dlano-
vima na potiljku sa laktovima
povuenim imazad. Opruati ru-
ke u odruenje to vie iza tela,
sa dlanovima okrenutim unapred
i gore.
Ve ' ba 8
U p. p. ruke su saviijene, prsti
preipleteni sa dlanovima na po-
tiljku. Oporuati ruke iznad gla-
ve, otoreouoi dlanove na gore. Ne
rasipliui prste povlaiiti ruke
to vie unazad.
V e b a 9
U p. p. ruke su u odruenju sa
dlanovima okrenutim unapred.
Povlaiti ruke unazad, pripajaju-
i lopatice uz kiimeni stub. Pri
izvoenju ovog pokreta paziti da
ruke ne idu ispod nivoa ramena.
V e b a 10
U p.p, doi u sed sa savijenim
kolenima taban prema tabanu.
Ruke staviti izmeu butina, pod-
laktice provuene ispod kolena
akama sa spoljne strane obu-
hvataju skone zgloibove. Uz elon-
gaciju kime povlaliti rameni po-
jas preana nazad, stopala se ne
pomeraju.
62
KIFOZA
Sve vebe u sedeem poloaju kada to pokiret ruikama doz-
voljava mnogo su efektodje kada se rade uza z:id, pa isitovremeno
sa ellongacijom kime vriti snaan pritisak glavom o zid (ea pri-
mor veba i, 6, 7, 8, 9, 10).
Poetni poloaj etvorononi (Sl. 110119)
Pri vebanju u ovorn poloaju treba u poeCku grudni deo
kiimenog stuba spustiti nisko sa osloncem na podlaktiou udalje-
nu od tela, a bokove pomeriti unazad..
U kasinijem pei-iodu moe se dati i pravilan etvorononi po-
loaj ali uvek sa oisloncem kolemma ispred kiikova, kako bi se
spreilo neeljeno kiiivljenje kime u slahiiniskoim delu. Ovo je ne-
ophodno i radi odravanja ravnote'nog pdloaja pri izvoenju
pokireta.
Glava kao i fcod ostalih poloaja treba da bude u produetku
kiomeinog stilba, licem okreimta preima podlozi.
Pri opruanju kimenog stuba donji deo lea ne opruati,
to se po'Stie time to trbuni zid ostaje uz, ili to blie buti-
nama.
Kod dece u pubertetu, sa izraziito asteninim habitusom,
treba izbegavati dugo zadravanje u ovom poloaju, zbog
slabosti muslkulatiure i nemogunosti duge koncenitraoije panje.
V e b a 1
Iz p. p. oslotncem na podlaktice.
odizati grudm deo kime do ho-
rizontale, licem prema podlozi.
Ruike opruiti nazad i podizati ih
gore, dlanovima prema podlozi.
V e b a 2
Iz p. p. (ikao u vebi 1), vrsto
O'slanjati laktove na podlogu ne-
to unazad od nivoa ramena i
udaljene od tela. Uz pokuaj od-
vajanja, podlaktica od tla odvo-
diti ih u stranu. Pokret je vrlo
naporan.
KIFOZA
V e b a 3
Iz p.p. (ikao u vebi 1), podiza i
gmdni deo kime do horizontale.
Ruke su savijene u laktovi.ma,
nadlaktica i podlaktica pod ug-
lom od 90, laJcat u visini ramena.
Povlaei ruke prema gore i u
stranu podliiktica treba da ide
vilje od nadlaktice.
V e b a 5
Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui
grudni deo kinie do horizontale,
ruke opruene u laktovima dizati
u stranu i gore. U odruenju uvr-
nuti dlanove prema goore.
V e b a 4
Iz p. p. (kao u vebi 1) podiui
gnudni deo kime do horiizontale,
preplesti pcrsite na ,poti'Ijiku sa lak-
tovima izmad nivoa ramenog poja-
sa.
V e b a 6
Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui
grudni deo kime do horizontale,
oprueaie riuke u lalk'tovima ispru-
ati napired i gore. Veba je vrlo
naporna pa je u poetku raditi
pooavljajud je manjli biroj puta.
V e b a 7
Iz pravilnog etvorononog polo-
/aja sa kolenima neto ispired
k-ukova, odravati tokom vebe
horizon'talan poloaj gnudnog dela
kime. Odiui ruJce od podloge
preplesti prste na potiljku i pri-
tisifcom na glavu spireiti njeno
pomeranje prema nazad.
64
KIFOZA
V e b a 8
Iz p. p. (kao u vebi 7), praviti
palukruind pokret oprueiiim ru-
kama nazad, u stiranu i gore.
Ceo pokret tireba da se izvede iz-
nad nivoa ramenog pojasa.
V e b a 9
Iz p. p. (ikao u vebii 7), jedmi om-
u vezanu za noki vrsitO fiksiran
predimet, staviti na potiljak. Po-
vlaCei ceo trup ma!lo unazad za-
drati njegpv horizontalan polo-
aj. Pomeraiti glavu prema nazad
savlaujui otjx>r. Paziti da oma
118 ne spadne na vratni deo kiime.
V e b a 10
Vebe e biti jo napomije u
ovom poloaju ako se rade uz po-
mo suvebaa. U p.p. sa kuko-
viirAa izsnad kolena osloniti se na
laktove sa ipreipletenim prstima
na potiljku. Piodizaiti grudni deo
kime do horizontale uz povlae-'
nje la'fctova iznad nivoa ramenog
pojasa.
119
Stojei poetni polozaj (Sl. 120129)
U ovom poloaju je pokireitljiivost tela najvea i treba ga
primeiniti tek na hraju vebanja kada se u drLigiim poloa|ima
ulsikladila jaoina kako oslabljenih tako i zategnutih miia, ija
je neusklaeonost esito uzroik nastanika deformacije.
U prvo vreme mogu se pnimenjivati vebe u sitavu kod kojeg
re noge biti razmaknute u pravcu naprednazad kako bi se bar
unekoliko spreoilo obrtanje karlice i neeljena pokretljivost u
slabinskom delu.
K I O Z A
65
V e b a 1
U p. p. ruke su iza tela preplete-
11 ih prstiju i uvirnutih dlanova
prema nazad. Uz elongaciju ki-
me u oelini, savijajui laktove vu-
i gamjii deo aka po leima .to
vie gore. Tirbuine miie za vre-
me celog pOkreta drati snano
zategniutim.
V e b a 3
U p. p m'ke pored tela. Uz isteza-
nje kimenog stuba ruke odruiti.
Poifciret iz\'oditi to vie iza tela.
U odruenju dlanove oferenuti
prema gore. Ruke istim putem
vratiti do p. p.
V e b a 2
U p. p. ru'ke su iza tela sa prstima
prepletenim i dlanovima okrenu-
tim unazad. Opruene ruke povla-
oitii to vie nazad i gore uz pri-
pajanje lopatica kimenom stubu.
Trbuh uvui.
V e b a 4
Iz p. p. ruke ispruene pored tela
dizati kroz odruenje do uzrue-
nja, okreui dianove prema na-
zad. Tribunu muskulaturu sna-
no zategnuti.
66 KIFOZA
V e b a 5
Iz p. p. dizati ruke u odruenje
savijajui ih u laktovima. U visi-
ni ramenog pojasa lakat povlai-
ti unazad sa naglaenim povlae-
njem podlaktice. Trbune miie
snano zategnuti i kao kod svih
vebi u ovom poloaju kimeni
stub elongirati i zadrati u oko-
mitom poloaju.
12A
V e b a 6
Iz p.p. dizati opruene ruke do
uzruenja. U uzruenju uz sna-
no zategnutu trbuoiu muskula-
luru, to viie povlaiiti opruene
ruke unazad.
V e b a 7
U p. p. savijati gomji deo tela do
vodoravnog poloaja licem okre-
nutim dole. Ruke povlaiti u za-
ruenje sa dlanovima okrenutim
prema tlu.
V e b a 8
U p..p. ruke su na potiljiku. Savi-
jati zatim gornji deo tela sve do
vodoravnog poloaja, a istovre-
meno laktove povlaitd to vie
una^ad.
K 1 i'OZA
67
Iz slededah primera moe se videti da paliou, biidce i dnige
siine sprave treba koristiti, kada god to poetni poloaj i po-
ki-et dozvoljavaju. U poetku kada se koriste buice, poeti sa
hikim (0,5 kg) pa vebajuoi dui period vremena postepeno po-
vcavati njihovu teinu i do 56 kg.
V e b a 9
I/, p. p. uhvaenu palicu ispred
lcla, dlanovima prema napred
l>odizati dio uzruenja. Savijati
i Like u laktovinja i dovesti palicu
i/.a lopatinog pojasa. Pri pokre-
lu glava mora ostati u produet-
ku kimenog stuba.
V e b a 10
Drati budce u a,kama, ruke po-
red tela. Iz p.p. savijati ruke u
laktovima tako da laktovi ostanu
u istoj visini. Podlaktlice sa bui-
cama poVlaiti napred i gore ta-
ko da podlaktica dodime nadlak-
tiou. Zatim ih povlaiti nazad i to
vie podlakticu nego nadlakticu.
II TEII STAJIUM KIFOZE
l'oetni poloaj etvoronolni (Sl. 130136)
V e b a 1
U p. p. privlaiti lopatice kime-
nom slubu. Paziti da ne doe do
|X)jaania krivtine u slabinskom
predelu. Ukoliko se slabinska kri-
\ iiia poveava, karlinli pojas po-
vui malo unazad prema petama.
(Ilava je u produetku kimenog
stuba.
130
r
68
KIFOZA
V e b a 2
Iz p. p. sa prstima ruku okrenu-
tim unutra i u irini ramena, spu-
tati gomj i deo tela dok brada
ne dodime tlo. Laktovi idu u po-
Ije dok se bokovi minimalno po-
meraju unapred. Vratiti se u po-
etni poloaj kroz sed na pete.
V e b a 3
Iz p. p. neznatno povlaiti bokove
unazad, a ruke u visini ramenog
pojasa iriti do odmenja, klizei
po podu. Istovremeno sputati
gomj i deo tmpa, dok brada ne
dodime tlo. Vratiti se u poetni
poloaj bez pomoi ruku.
V e b a 4
Iz p. p. povlaiti bokove unazad.
Istovremeno ruke istezati to vi-
e unapred, pri emu ramena tre-
ba da su to blia podlozii.
V e b a 5
Iz p.p. oslanjajuoi se na prste
nogu, dizati bokove sve do pK>t-
punog oipmanja nogu. Pomera-
njem bokova unazad stati celim
stopalom. Tada gmdni ko pri-
bliiti to vie kolenima. Ruke
ostaju na tlu, ne pomerajui se.
K I ! OZA
69
V e b a 6
I/. p. p. spustiti grudni deo kime
prema tlu do oslonca o podlak-
lice. U tom poloaju potiskivati
Ki udni deo kime do dodira bra-
(iom o podlogu.
135
V e b a 7
U p. p. osloniti ake savijenih, ili
opruemh ruku na neki predmet.
U tom poloaju potiiskivati grud-
ni deo kime prema dole, uz po-
vlaenje laktova gore, kada su
ruke savijene u p. p.
Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu
(Sl. 137141)
V e b a 1
lluke su u visini ramenog pojasa
oslonjene akama na preku
inalo dre od ramenog pojasa.
Stopala su neznatno udaljena od
ripstola. Ii u uanj sa pribli-
/avanjem gomjeg dela tela rip-
stolu.
70
KIFOZA
V e b a 2
U p. p. ruke su kao u vebi 1. Sto-
pala su udaljena unazad. Savijati
gornji deo tela do vodoravnog
pretklona sa glavom u produ-
etku kimemog stuba, potiskuju-
i ramena to vie nadole. Kole-
na su pri tome potpuno opruie-
na.
V e b a 3
P. p. kao i u vebi 2. Savijajui
laktove u polje i odravajui ih
u visini ramenog pojasa, celim te-
lom ii pretma riipstolu dok bra-
da ne dodirne preoku. Cdo telo
je tokom vebe opnieno.
V e b a 4
U p. p. ruke su postavljene kao u
vebama 1, 2 i 3. Naizmenino,
savdjajuoi jednu nogu u kolenu
doai do unja, drugu nogu
pruiti unazad.
IFOZA 71
V e b a 5
Pomeriti se to vie od ripstola
osloniti ake na najviu dostupnu
preku i kao u vebi 4 sa prue-
nim telom, osloncem na oba sto-
pala, grudni deo kime pomerati
prema ripstolu.
Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu
leima prema ripstolu (Sl. 142149)
Ove vebe u istom visu ne forsirati kod slabe muskulature
ramenog pojasa.
U kasnijem periodu vebanja, mogu se davati vebe i s lei-
ma okreinutim prema ripstolu. U ovom poloaju paziti da ne
doe do pojaavanja slahinske krivine.
V e b a 1
U p. p. ruke su oslonjene o pre-
ku iznad glave neto iire od ra-
menog pojasa, maksimalno opru-
ene. Stopalo je oslonjeno samo
prstima o prekiu. Sputati pete
to vie nadole isteui ceo ki-
meini stiub.
72 KIFOZA
V e b a 2
Iz p. p. doi u vis skidanjem no-
gu s preoke ripstola. Celo telo
potpumo olabaviti. U p. p. se vra-
titi oslanjanjeni stopala na najbli-
u preku i to podiui stopala, a
ne povlaenjem celog tela ruka-
ma.
V e b a 3
U p.p. pokreti su isiti kao u ve-
bi 2, samo to u visu treba glavu
(osovinska ekstenzija glave i vra-
ta) povui to vie unazad, zaje-
dno sa vratnim delom.
V e b a 4
Iz p. p. doi u vis kao u vebi 2.
Obe noge udaljiti to vie od rip-
stola (zanoenje). Vratitli se u po-
etni poloaj bez povlaenja tela
rukama.
KFOZA
Kako je poloaj, okrenuti leima prema ripistolu teak kod
istruikturalnih Ikifoza, u cilju isitezanja veiikog gmdnog miiia,
spoljnih rotatora ramenog pojasa, kao i ligameaiata kimenog
stuba u podtku ga davatii u sedu, u stojeem poloaju na rip-
stdliu, pa tek onda /u istom visu.
V e b a 5
Iz p.p. sed na slolici pored rip-
stola leima ofcrenuti. Uhvatiti
riipstol u visini koja odgovara o-
sobi koja veba. Hvat akama,
kada to stanje dozvoli treba da
bude sa potpuno opruenim ru-
kama.
Iza tela poistaviti neki manji pa
vei predmet. U sedu se treba ola-
baviti.
V e b a 6
Sed, na tlu, leima Okrenuti rip-
stolu, sedalni deo odvojen od rip-
stola. Rukama uhvatiti za najvi-
u dostuipnu preiku. Snano za-
tegoutii trbunu i sedalnu musku-
latuiru, a gornji deo tdla isturiti
napred.
Kolena moraju biti opruena, ka-
ko bi se vebom delovalo i na is-
tezanje zadoje loe buta.
Kod kue gde nema ripstola ili suvebaa treba ugao sobe
ili ragastov od vrata isikoristiiti vie puta u tokiu dana da se po-
''iiKne isti cilj istezanja neelastinih elemenata.
74
KIFOZA
V e b a 7
U uglu sobe savijene ruke oslo-
niti podlakticom na zid (nadlakat
i podlakat iine ugao od 90"). Sto-
pala su udaljena, a celo telo ma-
lo nagnuto prema uglu. Poteui
grudini ko prema uglu ne pove-
avati slabinsku krivinu. Pokret
se vri celim telom iz skonih
zglobova.
U ragastovu od vrata moe se isto
postii, samo sa rukama u odru-
enju.
Kod teih stanja kifoze niisu dati primeri vebi u sedu sa
.oprueniim kiolenima. Meutim, kako je ovo vrlo dobar poloaj
za pasitizanje elastiniosti svih navedenih elemenata daemo pri-
mer samo jedne vebe.
V e b a 8
P. p. sed sa opruenim kolenima,
prsti prepleteni na potiiljku. Su-
veba koji mora uvek da asisti-
ra kod teih stanja kifoze, hvata
nadlakticu vebaa, a kolenorn
vri pritiisak ba na onaj deo gru-
dnog dela kiome koji je najistu-
reniji. Priti&kom kolena na ki-
mu, suveba povlai nadlakticu
nazad.
KIFOZA
Vebe za otklanjanje kifo-lordoze
Ako postoji takva defo>rmacija kimenog stuba gde su zah-
vaeni i siabimski i leni deo i to jedan u smiislu lordoze, a drugi
u smiislu fcifoze, onda vebe treba tako odabrati i kombiinovati
da se korigovanjem jednog deformiteta ne pogorava drugi.
Odabirajui pogodne vebe iz komipleksa koji su dati za
otklanjanje lordoze, odnosno kifoze, usipeno emo se boriti i
protiiv ovog kom'binovanog deformiteta. Ako je pojaana lordoza,
a kifoza postoji kao primarni defoirmitet, te je jae izraena,
moe se prijmeniiti i leei poloaj na trbuhu koii u stvari nije
pogodan za ispravljanje lordoze.
U takvim sluajevima, da ne bi poferetima gornjih delova
tela pogoravali slabinsku krivinu, treba podmetnuti jedno tvre
jastue ispod slabinskog predela i tako bar do-nekle spreiti po-
goravanje krivine (sl. 150). Meutim, sigurno je da e veba biti
bolja ako se snanim zatezanjem trbune muskulature izazove isti
rfekat.
Ako je lordoza jae izraena,
tj. ako je ona primarni deformii-
lct, onda poloajima ruku treba
spreoiti odnosno umanjiti pogor-
avanje lene kifoze. To sc moc
sprovesti, na primer, prepLita-
nji-Tn prstiju ruku na potiljku
(.Slika 151).
76
KIFOZA
Izbor poetnih poloaja za ove
deformacije, kao i kombinacija
odabrajnih vebi treba da su takvi,
kao to je ve napomenuto, da
na oba ova iskriivljenja deluju u
'smislu popravljanja (SMka 152
-155) .
R A V N A L E A D O R S U M P L A N U M
Kod ove deformacije iz razliitih uziroka, ne dolazi do formi-
ranja normalnih, fiziolokih krivina kimenog stuba u sagital-
noj ravni, o kojima je ve ranije bilo govora. Ovo ne treba pois-
tovetiti sa ravnim leima novoroeneta kod koga se fizioloke
kiriivine formiraju oko prve godine divota. (Sllika 156).
Uzroci su nekad uroeni, ali je vrlo esto rahitis jedan od
vanih momenata u nastajanju ove deformacije, koja naroiti
znaaj dobija zbog toga to moe biti pogodno tlo za kasniji raz-
vitak skolioze.
Ovakvim osobama treba zabraniti dugotrajna statika napre-
zanja, naroito u periodu ubrzanog rasta, treba vrlo obilato ko-
risitiiti vebe disanja, a od ostalib vebi najvie koreiktivne vebe
opteg dejistva, sa cdljem popravljanja pakretljivosti Mmenog
S 'tuba i oblikovanja fiziolokih brivina.
Naroita panja se poklanja vebama za predeo lea i trbu-
ha, a prepomuje se jo i plivanje, pri emu poikreiti moraju biti
posebno odreenli (Delfinov stil).
78 RAVNA LEA
Vebe za otklanjanje ravnih lea
Za otklanjanje ove deformacije mogu se koristiti nekoliko
poetnih poloaja. Odabrali smo tri koja se najee kordste i
dali samo po nekoliko primera vebi, tako da nastavnik shvati
prinoipe kojih treba da se pridrava u radu sa decom kod koje
se nade ova deformaaija.
Poetni poloaj lezei na trbuhu (Sl. 157161)
(ispod grudnog dela kime staviti okrugao jastui, okrenut u
pravcu glava karlica).
V e b a 1
U p. p. ruke su pored tela. Noge
oprueiie naizmeniono podizati
to vie goire.
V e b a 2
U p. p. ruke su savijene u lakto-
vima i oslonjene o tlo ispod ra-
menog pojasa. Opiranjem aka o
podlogu dizati gornji deo t^la do
opruanja ruku.
V e b a 3
U p. p. ruke su u odruenju s dla-
novima okrenutim prema podlo--
zi. Opiranjem aka o podlogu, di-
zati rameni pojas. Glava prali po-
kret savijanjem prema grudiima.
RAVNA LEA
V e b a 4
n p. p ruike su ispred glavc oslo-
njenc dlanovima o podlogu. Obc
noge odizati od podloge.
160
V e b a 5
P. p. kao u vebl 4, samo dodati
po'kret irenja nogu u stranu (ra-
161 znoenje).
Poetni poloaj leei na leirna (Sl. 162166)
V e b a 1
U p. p. ruke su pored tela. Sla-
binski deo kiome odizati od pod-
loge.
V e b a 2
U p. p. ruike su kao u vebi 1.
Oslanjajui se na pete dizati bo-
kove od podloge. Glavu podii
dok bradom ne dodime grudi.
V e b a 3
U p. p. ruke su pored tela. Saviti
noge u kolenima. Odii bokove
to vie gore.
V e b a 4
Iz p. p. opruene noge dizati gore.
Isto-viremeno slabinski deo kime
odizati od podloge. Mogu se dati
jo kruenja i odnoenja, kao i
savijanje i opruanje u kolenima.
80
RAVNA LEA
V e b a 5
P.p. noge savijeine u kiolenima,
ruke opruene iznad glave. Odi-
zati slabinski deo kime od pod-
loge sa istovremeaiim podizanjem
7 55 glave licem prema tavanici.
Poetni poloiaj etvoronoini (Sl. 167171)
V e b a 1
Iz p. p. isturati lea to vie na-
gore.
V e b a 2
Iz p. p. opruene noge naizmeni-
no dizati gore. Glavu potiskivati
nadole.
V e b a 3
U p. p. uvijati se u slabinskom
predelu, a glavu potiskivati pre-
ma grudima.
AVNA LEA
V e b a 4
1/ p. p. pomerati bokove unapred,
ilok ne dodiiirnemo podlogu. Ruke
i>>vlaju opruene i ne pomeraju
SL' lokom vebe.
170
V e b a 5
P. p. boko-Mima oslonjeinih na pod-
logu kao u vebi 4 podizati na-
izmenino opruene noge u kole-
nima.
S K O L I O Z A S C O L I O S I S
Krivina kimenog stuba koja se naziva skoliozoan, nastaje
u frontalnoj ravni, za razliku od do sada pomenutih, koje su
bile u sagitalnoj ravni. Kod skolioze devijacija moe biti u levu
ili u desnu stranu, meutim moe postojati i tzv. kompenzator-
no iskrivljonje kod koga je u jednom ddlu kiomeni stub iskriv-
' ljen na primer u levu, a u susednom u desnu straaiu.
Skolioza je jedna od najeih deformacja krmenog stuba.
Vrlo retko se javlja kao uroetna ali je zato veMki broj raziliitih
negativnih uticaja koji dovode do nastanka steenih skolioza.
Pravi uzrok skolioza nije ni do danas u potpunosti reen,
mada se veliki broj autora bavio ovom problematikom. Skolioza
se moe javiti kao posledica itavog niza oboljenja ili biti samo
njihov propratni simptom. Izuzetno ona sama moe biti osnovno
oboljenje. Ne treba svaku lateralnu devijaciju kime smatrati
skoliozom u pravom smiski, jer ona to postaje tek tada kada
primenom uobiajenih testova ne dolazi do korekcije.
Prema savremenim shvatanjima skoMoze se dele na:
funkcionalne i stnikturalne.
Funkcionalne skoMoze su uglavnom reduktibilne, jer nema
promena na kotanim delovima kimerLog stuba. Ako je uzrok
poznat i ako se moe otkloiniti, onda se takve skoMoze mogu ko-
rigovati u potpunosti. Ove vrste skolioza nastaju najee kao po-
sledica loeg dranja tela, odnosno loih navika (neadekvatno no-
enje kolske torbe, lo poloaj pri sedenju u kolskoj klupi, ne-
odgovarajua postelja itd.). (SMka 172, 173). Pored toga uzrok sko-
lioze moe biti poremeaj statike, zatim razliite periferne oduze-
tosti pojedinih miinih grupa to dovodi do asimetrije njihove
zategnutosti, zatim neuromiini bol, itd.
KOI.IOZA
H3
Strukturalne skolioze predstavljaju tea oteenja, jer nisu
vie reduktibilne, zbog postojeih promena na kotanim delovi-
ma. Tela prljenova se na konkavnoj strani krivine pribliavaju,
/aostaju u razvoju, deformiu i uvru oko uzdune osovine. Javlja
se i deformacija rebra, tzv. rebarna grba sa zadnje strane na
konveksnoj, a sa prednje na konkavnoj strani. Obino na mestu
iivrtanja nastaje primarna krivina, dok se konipenzatorno javljaju
krivine na susedinrm delovima kiimenog stuba, uglavnom na sup-
r'otnu stranu.
U ovoj grupi su najee tzv. i d i o p a t s k e skdlioze, iji
uzrak nije poznat, a karaikteristino je da se javljaju, u inae
/jdrave dece i napreduju zajedno sa raistom organizma ili se spon-
tiMio poiviiiku jo u najranijem dobu ivota. Zhog toga ova vrsta
skolioze zaskiuije posebnu panju d moe se donekle ublaiti, saimo
ako se na vreme prdmeti 1 zapone sa korekcijom od Siamog poet-
ka, pa sve do momenta kada dodie do potpunog zavretka okota-
vanja i rasta.
Sledee po brojnosti u ovoj grupi su tzv. p a r a l a t i k e
skolioze, koje su uglavnom posledica preleane deje paralize
(PoIiomyeIitis) ili cerebralne (sipastine) paralize. One obino nas-
taju u mlaem ivotnom dobu, ali mogu da se pogoravaju i da-
Ije i posle zavretka rasta.
U grupu struktiiralnih skolioza spadaju jo i uroene, kon-
gonitalne skolioze i najzad tzv. torakogene skoJioze, koje nasitaju
kao posledica razliitih oboljenja plune maramice, rebara, even-
lualnih operativnih zahvata na grudnom kou itd.
Tok kada se sa sigumou utvrdi koja jc vrsta skolioze u
pitanju onda se moe pristupiiti daljem ispitivanju samili klini-
kih manifestaoija, odmosno njihovoj korekciji.
SKOLOZA
Prema svojoj lokalizaciji, odnosno prema veliini zahvae-
nih dclova kimenog stuba mogu se razlikovati:
totalna skolioza, kod koje dolazi do iskrivljenja itavog
lcimanog stuba u levu ili desnu stranu. Da li e se skolioza oka-
raktarisati kao leva ili desna zavisie od toga u koju je stranu
okronut konveksitet krivine.
parcijalna skolioza, koja zahvata samo pojedine delove
kimenog stuba, tako da se razlikuje, na primer, vratna, lena
ili slabinska skolioza. Meutim, ona moe biti proirena i na
dva susedna dela kimenog stuba, ali krivljenje je samo u jednu
stranu. U ovim sliiajevima moe se uoiti leva ili desna vratna,
lena ili slabinska sko'lioza.
kompenzatoma skolioza, kod koje se u jednom delu ki-
memi stub krivi u desnu, a u susednom delu u levu stranu. Ona
u tom sluaju ima oblik slova S, te se naziva jo i S-skolioza.
Neki je autori nazivaju dupplex, kao to onu, koja se istovre-
meno javlja u sva tri dela kimenog stiiba ali uvek u suprotnu
stranu, nazivaju itripplex.
Kao i kod ostalih deformacija fcimenog stuba, razMkuju se
i u ovom sluaju ve pomenuti stadijumi u njenom razvoju, od
kojih e za nas biti najvaniji funkoionalni stadijum, ili s ko l i -
o t i i no l o e d r a n j e .
Potrebno je napomenuti da u klasifikacijama pojedinih auto-
ra, pa i onih ije smo miljenje prihvatili, ovaj tip loeg dranja
nije pomenut. Meutim, postojanje skoliotinog dranja je da-
nas injenica pa e, kao i kod ranije opisanih deformacija,
biti date oisnovne karaikteristike i ovog tipa loeg dranja:
glava je istorivljena u jednu stramu (to zavisi od klinike
manifestacije skolioze),
rame je neto povieno na konveksnoj strani,
istaknutija i blia lopatica kimenom stubu na konveks-
noj stirani,
iprostori ogranieni linijom unutranje strane ruku i grud-
nim koem i bokovima (takozvani Lorencovi trougli) nejednaki,
trbuh mlitav i ispupen,
jae izraena glutealna muskulatura na jednoj strani,
jedna noga u lako savijenom poloaju (fleksiji) ili u
hiperekstenziji (Slika 174).
KOLIOZA
Ukoliko se radi o funkcioiialnom stadijumu, odinosno o lo-
i>in dranju, svd ovi znaci dobrim delom nestaju prilikom zauzi-
inanja aktivnog stava zatezanjem muskulature lea ili trupa u
celini. To isto se moe konstatovati pr'iilikom podizanja ruke na
konkavnoj strani ili pretklonom trupa (Slika 175).
Razumljivo je da se sve ove promene pogoravaju ukoliko
sc dozvoli da se ovo stanje i dalje razvija.
I, e e n j e
Primena odgovarajuih vebi, kao i kod prethodno opisanih
tloformacija, zavisie od uzrasta, loikalizacije i stopena ve izra-
/onih promena.
Kod skoliotinog loeg dranja, o'snovno je vriti korekciju
statike, i to kako pri mirovanju, tako i pri hodanju. Tom prili-
kom se mogu koristiti razliita pomagala koja e, pasivno, sa
svoje strane doprinositi izvesnoj korekciji i koja nee dozvoliti
tla se umanjuje efekat primenjenih vebi.
Kao pomagala najee se koriste razliite vrste podmetaa,
korzeta, itd. Istoviremeno treba nastojati da se osnovni uzronik
otkloni. Ako su to loe navike, ili, na primer kratkovidnost vie
izraena na jednom oku, onda treba uputiti decu, odnosno njiho-
ve roditelje, da van kole preduzmu sve to je potrebno da se
ovi uzroonioi odstrane.
SKOLIOZA
Tek tada se poinje sa aktivnim vebama i kompletnim an-
gaovamjem osobe, shodno njenim mogunostima. Osnovmi zada-
tak koji e se primenjivati bie toniziranje, jaanje istegnutih
miia, ispupene, konveksne strane. Treba koris'titi sve poetne
poloaje koji mogu bitd od koristi, vodei rauna da se u poetku
i-ada orijoBtie na takve poloaje koji e zahtevati miinimum na-
pora i utroika energije. Tek kasnije, paralelno sa popravljanjem
objektivnog i subjektivnog stanja, mogu se koristiti i drugi, na-
porniji poetni poloaji.
Cesto e biti veoma teko da se izabere pravi poetni po-
loaj, jer e, naroiito kod komplikovanrjih sluajeva, dolaziti
do popraviljainja stanja u jednom delu, a do pogoranja u drugom
delu kimeinog stiiba. Ovo se posebno odnosi na takozvane kom-
penzatoirne ili S-iskoMoze te e se u praktinom prikazu vebi
o ovome posebno voditi raoLma (Slika 176).
Osim pomenutih gimnastikih vebi, kod skolioze se u odre-
enom momentu moe vrlo korisno primeniti plivanje, zahvalju-
jiui ve pometnutim pozitivnim osobinama i uticajima vode. Ovde
je posebno vano ikorektivno plivanje, jor nije dovoljno samo
detetu dati da pliva, ve treba plivanje taono iskoristiti samo u
posebnom obliku koji omoguava popravljanje dePormacije. Zato
je neobiono vano strpljivo uitvrditi koje vrste pokreta u vodi
detetu korisite, pa nastojati da ono usvoji i redovno pnimenjuje
samo one pokrete koji su opravdani sa aspekta korekcije.
SKDI.IO/A 87
I'oscban znaaj kod nastajanja ovc dcformacijc irna prc-
MMiiiva, gdc u'loga na/slavnika fizikog vaspitanja dolazi do izra-
/,ii;i. 'Io nc mora da sc sprovodi kroz nokc spccijalnc formc rada,
ncgo naproliiv, kroz rcdovnu kolsku nastavu fizikog vaspitanja.
Ako sc ovo nc sprovodi, onda moc doi do napredovanja
skoiiozc, to moc da dovede do tek'ih deformacija grudnog
kua i negativnih uticaja na normalan razvoj umitranjih organa
j'i'ndnc duplje. Poto su u grudnoj duplji smeteni srce i plua,
() ijcm maaju za opstanak organizma ne treba ni govoribi, mis-
limo da se dovoljno jasno uoava vanost preduzimanja pome-
luitih mara.
Rad sa decom koja imaju skoliotino dranje ili ak tei
stadijum skolioze mnogo je delikatnijii nego kod ostalih deforma-
c ija kimenog stuba.
Neophodno je pri radu obavezno zahtevati da deca budu
skinuta do pojasa, kako bi se svako negativno odraavanje datih
vcbi na susedne delove kimenog stuba korigovalo na odgova-
rajui nain.
Zbog raznoliikosbi klinikih manifestacija u datim primeri-
ma opisane su vebe za desnu grudnti i levu slabinsku skoliozu,
s tim da oni koji se budu sluili ovim prininikom mogu svaku
od ovih vebi sami adaptirati prema odreonom sluaju.
Vebe za otklanjanje skolioze
/. SKOLIOTINO LOE DRANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
D e s n a gr udna skolioza
Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 177188)
Prilikom davanja vebi za ovu vrstu skolioze, uostalom kao
i kod drugih oblika, treba uvek imati na umu da pakreti ruku
delluju vie na goTnje partije, dok pokreti nogu vie deluju n,a
donje partije kimenog stuba. Ovo ne iskljuuje mogunost i
kombinovanja pokreta oba ekstremiteta prema lokalizaciji defor-
maoije na kimenom stubu, o emu i ovde treba voditi rauna.
SKOLIOZA
V e b a 1
U p. p. osioeiti se rukama na kar-
licu. Snanim istezanjem kime,
sa glavom liicem prema podlozi,
povlaiti rameni pojas dole. Ovo
istezanje treba da prethoi svakoj
vebi kod deformaoija kiome, a'
posebno onih koje su lokalizova-
ne u grudniom dellu.
V e b a 2
U p.p. leva rulka je iznad glave,
^ a desna pored tela. Dizati glavu i
rameni pojas zajedno sa mkama,
uz 9to jae istezanje kimenog
stuba.
V e b a 3
Iz p. p. raditi isto kao u vebi 1
sa otklonam u gradnom delu fci-
me.
V e b a 4
Iz p. p. leva ruka opmena iznad
glave, desna savijena u laktu po-
red tela. Uz elongaoiju kime po-
dizati glavu i levu ruku, a des-
-nom vriti snaan pritisak pod-
lakticom na podlogu. U kasnijem
periodu moe se kombinovati sa
otklonom prema desnoj strani,
to pa-itiskom desne podlakticc
treba spreiti.
SKOLIOZA
V e b a 5
Iz p.p. leva ruka opruena, des-
na savijena u laktu i akom oslo-
njena na obraz. Odiui glavu od
IKvdloge pomerati je prema des-
noj sitrani, to se pritiskom des--
ne ake u potpunosti spreava.
fstovremeno levu ruku savijaju-
ci malo u laktu, akom povlaiti
|irema dole.
V e b a 6
Iz p. p. desnom rukom u odrue-
nju sa malo savijenam laktom
osloniti a'ku na zid, prstima
okrenutim prema gore. Leva ru-
ka je u uzrueiiju. Kao u svim ve
bama snano longirati kimeni
stub, odiui glavu i levu ruku
Opruajuoi lakat dsne ake, vu
i akom prema gore po zidu uz
pokuaj otklona prema desnoj
strani.
V e b a 7
l' p.p. leva ruka je pored tela,
dlan okrenut nadole. Suveba
daje odgovarajui otpor na pod-.
laktici, a pacijent pokuava is-
pruenu levu ruiku da digne una-
/.ad (u zaruenje).
SKOLIOZA
V e b a 8
U p. p. leva ruka je iznad glave,
a desna opruena u stranu u vi-
sini ramenog pojasa. Suveba
daje odgovarajui otpor, a paci-
jent pokuava opruenu desnu
ruiku da privue telu.
Da bi se pojaala efikasnost vebi, poetni poloaj se moe
neto izmeniti, tako da je gornji deo tela izvan vedske klupe
koja slui kao podloga. Glavni oslonac je na trbuhu, a pomagati
se jo i oslanjafnjem laktovima na mediciiniku ili nobi drugi pogo-
dan predmet koji je neto nii. Noge su fiiksirame.
V e b a 9
Iz pomenutog p.p. dizati gomji
deo tela malo iznad horizontale.
Leva ruka je opruena, a desna
je u visini ramena sa savijenim
laktom, tako da nadlaktica i pod-
laktica ine ugao od 90. Dlan je
okrenut nadole.
V e b a 10
Iz p. p. diui rameni pojas sta-
viti prepletene ake na potiljak.
Desni lakat zatim povlaiti to;
vie nagore zasulkom trupa, a le-
vi lakat se pri tome povlai do'
sredine oslonca.
V e b a 11
Iz p. p. diizati gornji deo tela sa
prstima prepletenim na potiljku.
Uvroui dlanove uinapred, ne raz-
dvajajui prste, opruati ruke.
Istovremeaio praviti otklon udes-
no.
SKOLIOZA
Ve ' ba 12
U p.p. preplesti prste na leima
i dizati gomji deo tela. Zatim
praviti atkloii udesno, sa dstovire-
meniim opruanjem i dizanjem
ru'ku, ne raizdvajajui ih.
Poetni poloaj leei na levom boku (Sl. 189193)
Vebe na boku kod skolioze su veoma naporne, te se daju
tek kad je pacijent u stanjii da ih podnese bez tekoa. U prvo
vreme mogu se oHakati tako to bi samo rameoi pojas bio van
podloge, oslonjen na pogodan predmet. Kasnije, pomerajui se
sve vie na gore oslobaa se ceo gomji deo tela. Noge kod ovog
poloaja moraju biti fiksirane ili rukom suvebaa ili pomou
neke sipirave. Tireba obratiti panju da sitolica na kojiu se paoijent
O'Slanja laktom ne bude previe nika, taiko da se deformacija ne
bi poloajem vie potencirala.
V e b a 2
U p. p. desna ruka je oslonjena
ispred trbuha na podlogu. Leva
ruka je oslonjena akom ispod
desmog pazuha. Ne odupirui se
ru'kom odii glavu i ramena.
V e b a 3
U p. p. leva ruika je iznad glave
opruena na podlozi. Zatim savi-
jajaii levu ruku u laktu osloniti
glavu na nju. Dizanjem glave po-
dii i lakat od podloge. Noge su
fiksirane.
SKOLIOZA
V e b a 4
Iz p. p. diui gornji deo tela od
podloge, levu ruku opruati iznad
glave, a desnu mku povui u za-
menje nazad i dole. Noge su
fifcsirane.
192
V e b a 5
Iz p. p. odiui gomji deo tela
od podloge preplesti prste na po-
liljku. Laktove postaviti to vie
unazad. Dsnom akom davati ot-
par pokretu.
Poetni poloaj etvorononi (Sl. 194203)
V e b a 1
Iz p. p. sa bokovima na potkole-
nicama osloniti se ispruenom le-
vom mkom. Desna ruka oslonje-
na podlaktioom o podlogu sa lak-
tom udaljenim od tela. Podizati
gmdni deo kime sa opruenom
levom rukom uz elongaciju ki-
me. Desna ruika ostaje na podlo-
zi.
V e b a 2
Iz p. p., kao u vebi 1, desnu
podlakticu odignuti od podloge i
odvoditi u stranu. Leva ruka os-
taje na podlozi. Kasnije se moe
kombinovati sa podizanjem i le-
ve ruke.
SKOLIOZA
V e b a 3
Iz p. p., kao u vebi 1. Odizati
grudni deo kime, uz elongaciju,
sa rukama kao u poetnom polo-
aju.
V e b a 4
U p. p. oslondti se na elo, ruke
prepletenih prstiju na potiljku.
Opruajui grudni deo kime do
horizontale davati otpor akama.
V e b a 5
U p. p. leva ruka opruena iznad
glave, desna koso gore. Elongiran
kimeni stub dizati sa rukama do
horizontale.
V e b a o
Iz p. p. povlaei bokove unazad,
ruke preplesti na potiljku. Nap-
raviti otklon u grudnom ddu ki-
me udesno dajui istovremeno
otpor desnom rukom pokretu.
Napomena: Sed sa opruenim kolenima se moe takoe ko-
ristiti kod funkcionalnih skolioza lakalizovanih u gruidnom delu
kime. Uz nekoliko primera (slika 200-203) mogu se samoinici-
jativno odabirati poloaji ruku dati u prethodnim poloajiima.
SKOLIOZA
II. TEI STADIJUM SKOLIOZE
Poetni poloaj stojei pored ripstola licem i bokom prema
npstolu (Sl. 204208)
V e b a 1
U p. p. levu rukiu osloniti o pre-
ku u visini glave, a desnu u visini
ramenog pojasa. Stopala razmak-
nuta. Pomerati gornjii deo tela
ulevo, ne pomerajuoi noge do
opruanja leve ruke.
V e b a 2
U p. p. leva iiuka je dznad desne,
obe oslonjone o preke ripstola
u viisini rameinog pojasa. Stopala
su udaljena od ripstola. Cunuti
do os'lonca cclim stopa'lima o pod-
logu.
SKOLIOZA
V e b a 3
U p.p. leva ru'ka je oslonjena o
preku ripstola u viisini ramenog
pojasa, a desna za preku nie.
Povlaenjem boikova unazad, ra
mena potiskivatl nadole.
V e b a 4
U p. p. bokom prema ripstolu de-
sna rulka je pored tela naslonjena
o preku koja je u visini ake.
Levu ruku preko glave istezati
to vie nagore i prema ripstolu.
V e b a 5
U p. p. desna ruka je postavljena
kao u vebi 4, a leva je iznad gla-
ve oslonjena o preku. Odvajati
gomji deo tela od ripstola. Sto-
pala razmaknuta.
SKOLOZA
Poetni polozaj etvoronoini {Sl. 209215)
V e b a 1
Iz p. p. lemi mku saviti u laktu,
dohvatitii desno rame preko glave.
V e b a 2
Iz p.p. doi u sed na pete, isteg-
nuti obe ruke to vie unapred i
prebaciti levu preko desne.
V e b a 3
Iz p. p. desno koleno povlaiti to
vie napred izmeu aka. Gor--
njim delom tela se osloniti na bu-
tinu desne noge, uz istovremeno
istezaoje leve ruke napred i gore.
V e b a 4
Iz p. p. obe ruke postaviti neto
ispred ramenog pojasa prstima
okrenutim prema unutra. Savija-
jui trup preana podiozi, laktove
zadrati to vilje. Pomerati se
prema napred, bradom iznad sa-
me podloge.
SKOLIOZA
V e b a 5
fz p. p. sawti pr&te nogu i podii
bokove do potpimog opruanja >
oslonca na cela sitopala. Grudni
deo kime povlaoiti prema buti-
nama. Kasnije staviti levu mkii
ispred desne.
213
V e b a 6
Iz p. p, pomeriti bokove prema
napred i osloniti se akama is-
pred ramenog pojasa. Sputati
grudni deo kiome do punog op-
ruanja ramenog pojasa.
V e b a 7
U p. p. desnu aku postaviti po-
red desnog kolena, levu ispred
ramenog pojasa. Gornjim deloin
tela ii u otklon prema desnoj. _
ruei, ievu ruku pomerati unap-
red i odii je do horizontalnog
poloaja.
/. SKOLIOTICNO LOSE DRANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
L ev a slahinska skolioza
Poetni poloaj lelei na trbuhu (Sl. 216225)
V e b a 1
U p. p. levu nogu izvrui u polje
odvoditi u stranu. Desnu nogu gu-
rati unazad i nadole, ne odvaja-
jui je od podloge.
')8
SKOLIOZA
V e b a 2
1/ p. p. napiraviiiti otlclon itavim
gornjim delom tela ulevo. Levoan
Sakom dohvatiti levo koleno.
V e b a 3
U p. p. gomj i deo tela i opruc-
nu levu nogu povlaiti ulevo. Ot-
klon treba da je u predelu poja-
sa. Desna noga ostaje na tlu.
V e b a 4
Iz p. p. levu nogu savijajui u ko-
lenu i izvrui u polje natkoleni-
cu, odnoiti. Pokret se odvija iz-
nad same podloge. Desnu nogu
opruenu odii od podloge.
V e b a 5
U p. p. saViti obe noge u kolenu.
Natkolenica i potkolenica ine
ugao od 90. Obe butine odii od
podloge, ne menjajiui odnos bu-
tine-potkolenice.
V e b a 6
U p. p. savijene noge u kolenima
kao u vebi 5. Celom povrinom
potkolenica i unutranjim ivica-
ma stopala snano pritiskati no-
gu o nogu.
V e b a 7
U p. p. obe noge opruene podi-
i od podloge. Aiko se skolioza
ne koriguje, levu nogu malo odno-
iti.
SKOLIOZA
Ve b a 8
U p. p. elongirati kimeni stub,
(jdii glavu, rameni pojas od pod-
loge, licem prema podlozi. Levu
iiogu savijenu u kolenu odii od
podloge, pa opruiti. Sputajui
gornji deo trupa, spustiti oprue-
iiu nogu u p. p.
V e b a 9
U p. p. levu nogu potiskivati u
stranu, a suveba daje otpor.
Gornji deo tela je fiksiran des-
nom stranom o neki vrst pred-
met. Moe i sa ukrtenim stopali-
ma (desno preko levog). Bez su-
vebaa osoba pokuava da izve-
de pokret sa vrsto fiksiranim
stopalima.
V e b a 10
Iz p. p. obe noge malo podii o
podloge i povlaoiti ih ulevo.
etvorononi poetni poloaj (Sl. 226230)
V e b a 1
U p. p. levu nogu opruati u levu
stranu. Stopalo je okrenuto unu-
tTanjom iviicom ka podlozi, a
prsti napred. Goirnji deo tela tre-
ba da bude to vie u miru.
SKOLIOZA
V e b a 2
Iz p. p. savijenu levu nogu povla-
iti prema grudnom kou. Stopa-
]o ne dodiruje podlogu.
227
V e b a 4
U p. p. levo kdleno ispred desnog.
Desnu nogu opruiti u kolenu i
podii je do horizontalnog polo-
aja.
V e b a 3
Iz p. p. dizati bokove do potpu-
nog opruanja kolena i osloncem
celim stopalima o podlogu. Iz tog
poloaja levu nogu dii u stranu.
V e b a 5
Iz p.p. levu nogu opruenu od-
noiti, podii je od tla do visine
boka.
Poetni poloaj na ripstolu licem prema ripstolu (Sl.
231233)
V e b a 1
Iz p. p. doi u vis. Levu nogu
opruenu u kolenu odnoiti to
vie u stranu.
SKOLIOZA
V e b a 2
1/ p. p. obe noge istovremeno po-
V laiti ulevo.
V e b a 3
Iz p. p. desnu nogu olabavljenu
prebaaiti preko leve, pa je zatim
levom nogom pomerati ulevo.
Poetni poloaj na
234236)
ripstolu leima prema ripstolu (Sl.
V e b a 1
U p. p. odvojiti obe noge od pre-
ke ripstola i dlabaviti ih. Levu
nogu saviti u kolenu i povlaiti
}>rema grudnom kou. Koleno de-
sne noge opruiti.
SKOLIOZA
V e b a 2
Iz p.p. u visu, obe noge saviti u
kolenima i butine podii do grud-
nog koa. U tom poloaju karlicu
pomeriti prema levoj strani.
V e b a 3
Iz p. p. savijajui kolena podii
butine do horizontalnog poloa-
ja. U toj visini praviti deo luika
kolenima prema levoj strani. De-
smu polovinu karlice odvajati od
ripstola samo kOliiko pokret noga-
ma zahteva.
II TEII STADIJUM SKOLIOZE
Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu
(Sl. 237241)
V e b a 1
Iz p. p. doi u uanj na desnoj
nozi, levu odvoditi u stranu (od-
noiti).
SKOLIOZA
V e b a 2
\Iz p. p. povlaiti bokove unazad,
iz istovremeno povlaenje i desne
fioge ne odiuoi je od tla.
V e b a 3
U p. p. levu nogu saviti u kole-
nu i podii do visine boka i oslo-
niti prste na preku ripstola. Os-
lanjajui se zatim na levu nogu
i obe ruke, opmati desnu nogu
unazad, povlaei je ulevo.
V e b a 4
U p. p. povlaiti bokove unazad
i istovremeno savijati gomji deo
tela do vodooravnog poloaja. Le-
vu nogu zatim dioi u stranu do
visine boka. Telo je za to vreme
u miru.
SKOLIOZA
V e b a 5
U p. p. nastojei da gornji deo
tela bude u miru, bokove povla-
iti u desnu stranu.
Poetni poloaj etvorononi
(Sl. 242246)
V e b a 1
Iz p. p. neznatno povui bo-kovc
prema napred. U tom poloajii
slabinski deo kiome to vie uviti
pa ga zatim maksimalno podii
prema gore.
V e b a 2
Iz p. p. oslonivi se na prste nogu
podii bokove do opruanja kole-
na. Zatim levo stopalo pomerati
napred za jednu duinu stopala.
Koleno leve noge mora ostati op-
meno.
V e b a 3
Iz p. p. provlaei levu nogu savi-
jenu izmeu aka opruiti potko-
lenicu. Ruke su ispruene u lak-
tovima, oslonjene celim dlanom
na podlogu.
SKOLIOZA
ins
V e b a 4
Iz p. p. desnu nogu opruati po
podu i odvoditi je prema levoj
strani uz istovremeno sedanje na
lcvu petu.
V e b a 5
Iz p. p. prei u sed pored desne
potkolenice pomerajui bokove
to vie unazad.
Poetni poloaj sedei sa opruenim kolenima (Sl. 247-251 j
V e b a 1
U p. p. osloniti se dlanovima na
karlinu kost. Potiskujui aka-
ma karlione kosti, vui ramena
nadole. Kimu snano istezati-
Kolena moraju ostati opruena.
V e b a 2
U p. p. akama obuhvatiti buti-
ne sa donje strane. Opruiti ki-
meni stub, privlaiti se mkama
savijajui laktove. Kolena ostaju
opniena.
V e b a 3
I' p. 'p. savitii noge u kolenima i
okrenuti taban prema tabanu.
Opruiti kiomeni stub a rukama
potiskivati butine prema van.
SKOLIOZA
V e b a 4
U p. p. levu nogu savijati u kole-
nu odvodei je u stranu uz unu-
tranju rotaciju buta. Doi do pre-
poins'kog iseda.
V e b a 5
U p. p. prvo desnu pa levu nogu
saviti u kolenu tako da peta sa-
vijene noge bude to bMe sedal-
noj povrini. Suiprotnu nogu op-
ruenu u kolenu odnoiti. Vriti
otklon i zasuk trupa prema opru-
enoj nozi.
I. SKOLIOTINO LOE DRANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
L ev a totalnaskolioza
Poto se relativno esto moe sresti i totalna sJsolioza u je-
dnu ili u drugu stranu, mi emo u sledeih nekoliko vebi dati
primere korienja razliitih poetnih poloaja za levu totalnu
skoliozu, s tim to e svaka od opisanih vebi posluiti kao osnov
od kojeg e vaki nastavnilc odabrati onaj poloaj i one vebe
koje mu budu odgovarale prema svakom pojedinom sluaju.
Poetni poloiaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu
(Sl. 252)
V e b a 1
U p. p. desnom rukom se uhvatiti
za preoku vie od leve. Skinuti
zatim noge sa preke ripstola i
doi u visei poloaj. Odvoditi
obe noge u levu stranu.
SKOLIOZA
Poetni poloaj lezei na desnom boku (SI. 253)
V e b a 1
U p. p. leva ruka je oslonjena na
tlo ispred gmdi, a desna ispod le-
vog pazuha. Podizati gornji deo
tela, to vie od tla.
Poetni poloaj leei na trbuhu sa rukama savijenim na po-
tiljku (Sl. 254)
V e b a 1
Iz p. p. podii glavu, laktove i ra-
meni pojas od tla, raditi otklon
u levu stranu istovremeno sa le-
vom nogom.
Poetni poloaj etvorononi (Sl. 255)
V e b a 1
Iz p. p. levo koleno povlaiti
ispred mku. Istovremeno ispm-
enu desnu rnku i podii do ho-
rizontale.
Poetni poloaj leei na ledima (Sl. 256)
V e b a 1
Iz p. p. levu nogu savijati u kolc-
nu i butinu privlaiti desnom ru-
kom prema grudnom kou. Pri
tome desna noga ostaje opruena
u kolenu celom povrinom na
pod'lozi.
SKOLIOZA
D e sna grudna lev a slab in s k a
kompenzatorna skolioza
Najzad, zavravajui izlaganje o vebama za skoldozu, evo
kao i u pirethodnom sluaju, nekoliko primera korienja razli-
itih poetnih poloaja i za kompenzatomu skoliozu. Vebe koje
e biti opisane odnosie se na desnu grudnu u kombinaciji sa
levom slabiniskom skoliozom, ali svaki nastavnik, shvativi ovo
kao princip, moi e da odabere i odgo^'arajui poloaj i korisne
vebe i za drugi oblik kompenzatorne skoMoze.
Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu (Sl.
257)
V e b a 1
U p. p. levom rukom se uhvatiti
za jednu preku vie nego de-
snom. Doi u visei pOloaj. Od-
voditi obe noge u levu stranu.
Poetni poloaj etvorononi (Sl. 258)
V e b a 1
U p. p. istovremeno podizati levu
rufcu napred i udesno, a desmi
nogu nazad i ulevo. Oba ekstre-
miteta podizatd do visine trupa.
SKOLIOZA
Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 259)
V e b a 1
U p. p. ruike su na potiljku sa
prepletenim prstima. Podizati la-
ktove i gornji deo tela uz otklon
u desnu stranu. Obe noge opru-
ene u kolemi pomerati u levu
stranu.
Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu
(Sl. 260)
V e b a 1
U p. p. leva ruika je u visini ra-
mena, a desna za jednu prelku
nie. Stopala su udaljena od rip-
stola. Povlaiti bokove unazad
gurajui ramena nadoLe. Desnu
nogu opruenu u kolenu pomera-
ti ulevo ne oslanjajui je na tlo.
h) GRUDNI KOS
I S P U P C E N E G R U D I
P E C T U S C A R R I N A T U M
Ispupene grudi se jo nazivaju i kokoje grudi jer je grud-
ni ko spljoten tako da je preonik u frontailnoj ravni iaraizito ma-
nji od preonika u sagitalnoj ravni, a'grudna kost svojim donjim
delom podignuta unapred i nagore (Slika 261).
Ove promene oblika grudnog koa esto negativno utiu na
eksikurzije grudnog koa i unutranje organe ija se funkcija vre-
menom oteuje.
Uzrok ove deformacije u naj-
veem 'hroju sluajeva je rahitis,
mada moe biti i uroena kada
je ohiono uidruena sa ostalim de-
formacijama, poto se uroene
deformacije ree javljaju kao po-
jedinane.
Lokalizacija je najee ohostrana, mada nekad moe hitl i
jednostrana tako da se ovakvi sluajevi nazivaju asimetrinim, za
raziliku od obostranih koji su s.imetrini.
I E N E GRUD
l. e e n j e
Pored terapije u oilju otklanjanja osnovinog uzronika, koju
ireba prepiiistiti lekaru, zadatak korelotivnih vebi e biti angao-
vanje muskulature itavog tela. Posebnu panju treba obratiti mi-
iima grudnog koa i trbuha, ukljuujui odgovarajui oblik ve-
bi disanja i korektivno plivanjc, opet sa taono odreenim oblici-
ma pokreta u vodi.
Vebe za otklanjanje ispupenih grudi
Poetni poloaj leiei na leima sa savijenitn nogama (Sl.
262268)
V e b a 1
U p. p. udahniiti, irei grudni
ko. Trbuh ispupiti.
V e b a 2
U p. p. ruke osloniti na rebarue
lukove. Udahnuti, Jirei grudni
ko. Zatim izdahnutii i olabaviti
se. Ruke stoje na rebamim luko-
vima, da bi se kontrolisalo ire-
nje grudnog koa u poprenom
pravcu.
V e b a 3
U p. p. udahnuti. Najipre ispupi-
ti trbuh, a zatim grudni ko. Pri
izdisaju prvo se sputa grudni
ko a zatim se uvlai trbuh.
V e b a 4
Iz p. p. iruke cxivodiiti u stranu i
nagore. Udahnuti, a zatim izdisa-
ti do vraanja ruku u poetni po-
ioa j.
112
ISPUPCENE GRUDI
V e b a 5
U p. p. ruke osloniti na rebarne
lukove sa prstima okrenutim iJina-
pred. Udahnuti dajui otpor ru-
kama. Izdiui lagano rukama
potis'kivati rebame lukove.
266
V e b a 6
U p. p. ruke savitii u laktovima u
visini ramenog pojasa. Podlaktice
i nadlaktice ine ugao od 90",
Udahnuti, pritiskujui celom po-
vrinom ruku, podlogu. Izdahnu-
ti olabavljujui ruke.
V e b a 7
U p. p. ruike su rairene u stranu
sa dlanovima nagore. Udahnuti.
Zatim obe noge podii od podlo-
ge i pri tom izdisati. Ponovo uda-
hnuti i sputajui noge u poetni
Dol o aj lagano izdisati.
Poetni poloaj sedei na vedskoj klupi (Sl. 269271}
Veba 1
U p. p. ruke osloniti na bokove.
Udahnuti podiui ramena. Pri
izdisaju sputati rameni pojas.
ISPUPCENE GRUDI
V e b a 2
U p. p. prsti abejti ruku su pre-
pleteni na potiljku. Udahnuti di-
ui laktove nagore. Pri izdahu
spuistiti laktove do visine rame-
nog pojasa.
V e b a 3
U p. p. suveba svojim rukama
ftksira skone zglobove. Pomera-
jui telo unazad, udahnuti. Vra-
ajui se u poetai poloaj izda-
hnuti.
Poetni pololaj stojei u hodu (Sl. 272276)
V e b a 1
U p. p. opruiti ruke i povlaiti
ih zajedno sa ramenima unazad.
Dlainovi su okrenuiti napred. Uda-
hnuti, a zatim vraajui se u po-
etni poloaj olabaviti ruke i iz-
dahnuti.
114 I U E N E GRUDI
V e b a 2
U p. p. rairiti obe ruke u stranu
sa dlanovima ofcrenutim napred.
Povlaiti ruke to vie unazad,
udahnuti. Vraajui ruke u poe-
tni poloaj izdahnuti.
V e b a 3
U p. p. prsti obeju mku su pre-
pleteni na potiljiku. Povlaei la-
ktove imazad u visini ramenog
pojasa, udahnuti. Olabavljujui
zatim laktove izdahaiuti.
V e b a 4
U p. p. obe mke istegnuti iznad
glave i udahnuti. Zatim olabavlju-
jui mke lizdahnuti.
V e b a 5
U p. p. udahnuti, a ramena i gla-
vu zabaciti imazad. Vraajud se
u poetni poloaj izdahnuti.
r Z D U B L J E N E G R U D I
P E C T US E X C A V A T U M
Ova deformacija se naziva uBterske gi'udi jeir se smatoralo
da se i kod odraslih osoba jaVlja kao posledica profesije. Gru.djni
ko je sipljoten u suproitnom smisiu nego kod ispupenih grudi,
ovde je izrazito smanjen prenik u sagitalnoj ravni, tako da je
iitav grudni ko izmenjen: irok, zdepast i kratak (Slika 277).
U predelu takozvanog maonog nastavka u donjem delu gru-
dne kosti, moe se nai udubljenje, nekad tako veliko da se u
njega moe smestiti oveja pesnica.
Poseban problem predstavlja negativan uticaj dubokih udi-
saja zbog postojeeg pripoja dijafragme na manoni nastavku
grudne kosti. Prilikom maifcsimalnog udaha dijafragma, koja tci
da se sputa nanie, povlai za sobom i mani naistavak grudnc
116 IZDUBUENE GRUDI
kosti, te na taj naiin pogorava postojeu deformaciju. Progredi-
ranje ove deformacije ugroava normalnu funkoiju dasajnog i sr-
ano-'sudovnog sistema, to treba imati na umu prilikom korekti-
vnog rada.
Uzroci ove deformacije su ree uroeni, a najei uzroonik
je rahitis.
L e e n j e
Pored opte, uzrone teirapije, u obzir dolaze korektivne ve-
be opteg dejstva, a posebno vebe disanja. Kod primene oviii
vebi treba koristiti pogodne poetne poloaje, tako da se sprei
dalje uvlaenje grudnog koa prilikom udaha, simanjenjem ekskur-
zija dijafragme, a forsiranjem izdaha na razne naine.
V^ebe za otklanjanje izdubljenih grudi
Kod ove deformacije, kao i kod prethodno opisanih ispup-
enih gmdi, pored pojedinano opisanih vebi, mogu se koristiti
i vebe' za jaanje veliikih grudnih miia koje e biti opisane uz
ravne grudi.
Poetni poloaj leei na leima sa savijenim nogama (SL
278285)
V e b a 1
U p. p. ruke su pored tela. Uda-
hnuti kroz nos, a zatim izdisati
lagano brojei ili zvidei.
V e b a 2
U ip. p. ruke osloniiti na rebame
lukove. Udahnuti, a zatim pri iz-
disanju pritisikivati mkama re-
barne lukove sve do potpunog
izdaha.
118 IZDUBLJENE GRUDI
V e b a 8
U p. p. ruke su u odruenju. Uda-
hnuti. Pi i kraju izdaha primiati
nadlaktice prema tmpu uz otpor
suvebaa.
Poetni poloaj sedei na stolici (Sl. 286287)
285
V e b a 1
U p. p. osioniti se rokama o bo-
kove. Udahom povlaiiti laktove i
ramema unaizad, a zatim olabav-
Ijujui laktove lagano izdisati zvi-
dei ili brojei.
V e b a 2
U p. p. preplesti prste na potilj-
ku. Naizmemino okretati telo u
jednu pa u drugu sLranu. Pri
okretanju tela izdahnuti, a pri
vraanju u poetai poloaj uda-
hnuti.
Poetni poloaj stojei u hodu (Sl. 288292)
V e b a 1
U hodu iiriti ruke do odruenja
sa dlanovima okrenutim imapired.
Udahnufti, a zatim izdiisati lagano
vraajui ruike ispa-ed tela i prl-
tiskujui dlan o dlain.
I ZDUBENE GRUDI
V e b a 2
U p. p. pruanim rukama kruiti
pored teia (booni krugovi). Uda-
hnuti diui ruke napred, a zatim
izdahnuti olabavljujui gornji deo
tela i ruke.
V e b a 3
U p. p. diui ruke iznad glave
okrenuti dlan prema dlanu. Uda-
hnuti, a zatim pritiskivajui dlan
o dlan duboko izdahnuti.
V e b a 4
Naizmemino savijati gornji deo
tela u levu i desnu sitranu. Za
vreme otklona udahnuti, a vraa-
jui se u poetni poloaj lagano
i duboko izdisati.
V e b a 5
Uz korienje sitnih spravica ote-
avati izdah savlaujui otpor ko-
ji one pruaju (balon, cevice,
gaeaije svea, itd.).
R A V N E G R U D I P E C T U S P L A N U M
Ovo, po nekim autorima, ne treba uveik ubrajati u stanja
koja u velikoj meri odstupaju od normale, ali je iaijenica da po-
stoje izvesni defekti u razvoju muskulature grudinog koa.
Ovde je, sasvim suprotno od prethodne dve deformacije
osoovna promena u muslkuJaturi. Aii, pored slabije razvijene mu-
skulature mogu se konstatovati i izvesne anomalije na samom
grudnom kou, koje se ugiavnom ogledaju u odsustvu fiziolokih
i'spupenja gmdnog koa. Taikva osoba izgleda uska, tanka, ne
razlikuje se uobiajeni reljef muskulaiture, jer je ona obino u
celini hipotrofina (Sl. 293).
Uzrok nastanka ove deformacije obiono ima koren u pojavi
laliitinih znakova tako da su to slabo razvijena, astenina deca.
RAVNE GRUDI
121
L e e n j e
I ovde je veoma vano preduzeti leenje u smislu otklanja-
nja osnovnog uzroka, ali istovremeno treba poeti i sa primenom
korektivnih vebi. One treba da imaju za cilj razvijanje itave
muisfculaituire, a posebno miia grudnog koa. Osim toga, veoma
vanu ulogu dobijaju i vebe disaoja o kojima je ve<3 ranije
bilo rei.
Vebe za otklanjanje ravnih grudi
Kod ove deformacije, pored datih primera vebd, neaphodmo
je koristiti i vebe disanja koje su opisane uz ispupene i izdu-
bll'jene grudi, poto se njima razvija disajna muslkulatura i po-
boljava pokretljivost grudnog koa. Isto taiko, ovde date vebe
za jaanje grudne muskulatuTe mogu se pramenjivati, kao to je
ve naglaeno, kod izdubljenih grudi.
Poetni poloiaj leei na trbuhu (Sl. 294295)
V e b a 1
U p. p. ruke akama osloniti is-
pod ramenog pojasa. Oprueno
telo podii od podloge oslanjaju-
i se na prste nogu i aka (skle-
kovi).
V e b a 2
U p. p. nike su opruene u stra-
nu, dlamovi okrenuti nadole. Di-
ui rameni pojas i glavu, dlano-
vima upiirati o podlogu.
122 RAVNE GRUDI
Poetni poloaj u visu na ripstolu ili na krugovima (Sl. 296)
V e b a 1
U p. p. prMaenjem doi do zgi-
ba. Glava je izmeu aka, a la-
ktovi savijeni.
Poetni poloiaj stojei
(Sl. 297298)
V e b a 1
U p. p. dlanovi su oslanjeni je-
dan o drugi ispred grudne kosti.
Laktovi su okrenuti upolje. Po-
tiskivati dlanave to jae jedan
o diTugi, a laktove zadrati u visi-
ni ramenog pojasa.
V e b a 2
U p. p. ruke oipruiti ispred tela.
Dlariovi su okrenuti jedan prema
drugom. Potisikivati obadve opru-
ene mke, jednu prema dmgoj,
(Klupirui dlan o dlan.
c) DONJI EKSTREMITETI
X N O G E G E N U V A L G U M
Naziv koji je naveden u naslovu je istovremeno i najee
upotrebljavani naziiv u domaoj literatori za ovu vrstu deforma-
cije, aija je lokalizacija u predelu zgloba kolena (Slika 299).
U najveem broju sluajeva to je obostrana deformacija, a
samo izuzetno jednositrana. Kod ovakvih osoba moe se konsta-
tovati luno iskrivljenje natkolenice i potkolenice iji je konvek-
sitet okrenut unutra. Vrh ili teme luka je u predelu zgloba ko-
lena. U izvesnim skiajevlima ovo iskrivljenje moe biti u toj meri
izraeno da koleno jedne noge delimino prellazi preiko kolena
diruge noge.
Uzirak ove deformacije je uglavnom rahitis, zatim izuzetno
nepravilino 'repK>nirani prelomi spoljanjeg okrajka butne kcjsti i
razliiiti zapaljivi procesi u ovom predelu. Due stajanje, prcko
124
X NOGE
merna debljina itd. potenciraju ovo iskrivljenje, naroito u doba
razvoja organizma, tj. u doba pretpuberteta, ili samog puberteta.
Kod osoba kod kojih je izraena ova deformacdja postoje
bolovi u nogama. Hod je unekoliko oteam, a naroito ako se radi
o jednostranoj deformacijd. Usled ovakvog naina hoda i stajanja
moe doi do nastanka skolioze u slabinskom predelu. Konveksi-
tet ove kompenzatome skolioze je okrenut u >^bolesmi stranu.
Rolona se kod ovakvih osoba tam jedno o drugo, a i stopala
se nalaze u nepovoljnom poloaju, tako da se pasebno neprijatne
tegobe javljaju pri brem hodanju ili tranju. Vrlo esto se usled
toga na ovu deformaciju nadovezuje ravno stopalo.
Kao posledica promena oivih odnosa nastaje istezanje mekih
delova, prvenstveno miia unutranje strane natkolenice i pot-
kalenice, a i sfkraenje mus'kulatUTe spo'ljanje strane.
Samo iskrivljenje (valgiditet) moe nekad biti izraeno u
veoj mari u natkolenici, a nekad u potkolemci. To se tanije
moe utvrditi jednostavnim opitom. Zatraiti od osobe da stane
na jednu nogu, a da drugu savije maksimalno u kolenu. U nor-
malnom sluaju zadnja strana petne kosti treba da dotakne kvrgu
sedallne kosti. Ova proba se moe izvoditi i u leeem poloaju na
tribuhu. Ukoliko postoji izraem valgiditet u natkolenici, onda e
petna kost da dota<kne predeo koji se nalaai medijalno od kvrge
sedalne kosti, a ako je vie iaraen u potkolenici, onda e peta
dodimuti predeo lateralno od fcvrge sedaLne kosti. To je takozva-
na proba makisimalne fleksije.
Sam valgiditet moe se odrediti mercnjem razdaljine unu-
tranjih glenjeva obe noge pomou santimetarskc pantljike
(Slika 300)..
X NOGE
L e e n j e
Po otklanjanju osnovnih uzroka, moe se pristupiti korek-
tivnim vebama, ali u ovom siuaju je nuan neposiredan kon-
takt sa lekarom, jer je esto potrebno aktivnu terapiju dopunLti
i izvesnim pasivnim pomagalima. To su, na primer, razni aparati
koji e imati za cilj da odravaju nogu u poloaju koji je najbli-
i normalnom. Najbolje je ako se poveu upotreba ovih aparata
i aktivne vebe, tako da aparati dopunjuju i odravaju uinak datih
vebd. Ova pomagala mogu nekad biti i korekcione ine, koje se
stavljaju samo nou, ili tokom mirovainja. Jedna od najjedno-
stavnijih mogunosti korekcije je stavljanje tampona od vate iz-
meu kolena i istovremeno bandairanje skoonih zglobova pri-
bliavajui ih to je mogue vie (Slika 301).
Neobino je vano poboljati lo-
kalnu cirkulaciju krvi, mobilisati
zglobove, itd.
Najee se upotrebljavaju, prili-
kom davanja vebi, leei ili se-
dei poetni poloaj.
Vebe za otklanjanje X nogti
Poetni poloaj leei na leima (Sl. 302-305)
V e b a 1
U p. p. sk'oni zglobovi su jedan
preiko drugog, vrsto spojeni. Od-
vojiti kolena ne savijajui ih.
Umesto ovog naima fifcsirainja
skonih zglobova moe i suve-
ba da aaistira.
V e b a 2
U p. p. osloiniti kolena jedino o
drugo. Zatim privlaiti skone
zglobove jedam prema drugom,
nastojei da se potpuno sastave.
Kolena moraju ostati opruena.
126 X NOGE
V e b a 3
Iz p. p. naizmenino dizati jednu
pa dimgu nogu opruenu u kole-
of)/ nu. Stopalo je u pronaciji (prsti
okrenuiti upolje).
V e b a 4
U p. p. pamagalam korigava'ti po-
loaj kolena i potkolenica. Stav-
Ijanjem nekog predmeta ispod
ko'lena, a kasnije u predelu sko-
nih zglobova ateavati progresiv-
no podizanje nogu. Pri tome sna-
no zategnuti trbuniu muskula-
turu.
Poetni poloaj turski sed (Sl. 306)
V e b a 1
U p. p. akama potisikivati kolena
prema tlu. Pokuati sa ustaja-
njem.
Poetni poloaj stojei i hodajui (Sl. 307)
V e b a 1
U p. p. oslamjati se na spoljine
ivice stopa'la, rastarvljati kolena.
Veba 1
U p. p. korigovati poloaj kolena
kao na slici 308. Odizati gornji
deo trupa od podloge. Vebu ra-
diti i na levom i na desnom baku.
Poetni poloaj leei na boku (Sl. 308)
O N OGE GE N U V A R U M
Kod ove deformacije, suprotinG prethodnoj, naitkolenica i
potkolenica ine luno iskrivljenje iji je konveksitet o'krenut
upolje (Slika 309).
Ova se deformacija najee susree kao obostrana i vrlo
su retko zabeleene jeidnostrane deformacije ovog tipa.
Uziroonik je i ovde, u najveem broju sluajeva, rahitis, sa
svim posledicama koje sobom nosi, te je i razumljivo da ova de-
formacija naistaje mnogo pre poiberteta. Pored rahitiisa, lazirok
mogu biti i druga stanja, oboljenja, ili povirede u predelu zigloba
kolena.
IskriVljenje se obino nalazi u donje dve treine nalkolenice
i u gomj i m dvema treinama potkoilenice, tako da je teme iiskri-
vljenja u predelu zgloba kolana.
U svakom sluaju treba dobro obratiti panju i ne dozvoliti
preveliko optereenje iHi due statike aktivnosti miia.
128
O NOGE
L e e nj e
Lokalnu, aktivnu terapiju treba sprovoditi paralelno sa op-
tom teraipijoim, za odstranjeaKje osno'vmog uzroon,ika. Koriste se
osim toga i pasivna pomagala u vidu raznih aparata ili korekcio-
nih ina, kao i bandairanje predela oba kolena sa cilljem njiho-
vog primicanja uz istovremeno stavljanje tampona od vate izmeu
unutranjih glenjeva (Slika 310).
U primeini vebi najee se ko-
riste leei, sedei ili stojei po-
etni poloaj, to e zavisiti od
moguonosti same osobe.
Vebe za otklanjanje O nogu
Poetni poloaj lezei ili sedei sa opruenim nogama (Sl.
311313)
1 V e b a
Iz p. p. obe noge istovremeno
odioi od podloge. Stopala se uvr-
u tabam prema tabanu.
V e b a 2
U p. p. fiksiraiti vrsto skone
zglobove jedan uz drugi. Privlai-
ti kolena jedno prema dmgom.
O NOGE 129
V e b a 3
U p. p. staviti medicinku izmeu
skonih zglobova. Obe noge isto-
vremeno dizati od podloge, drei
vrsto medicinku, pribliavati ko-
Icna jedno drugom.
Poetni poloaj stojei (Sl. 314316)
V e b a 1
U p. p. zahtevati od paoijenta da
to vie priblii kolana jedno dru-
gom uz snano pritiiskanie stopa-
la o tlo.
V e b a 2
U p. p. hodati sa optereenjem
na unutranjoj ivici stopala, ko-
leno stajae noge notiskivati unu-
tra.
316
V e b a 3
P. p. noga omom fiksirana za
neki predmet. Odvajati nogu u
stranu naazmenino savlaujui
otpor. Koleno se mora tokoni i/-
voenja pokreta ispmiti.
R A V N O S T O P A L O P E S P L A N U S
Ravno stopalo je deformaoija koja se najee nalazi u kol-
ske dece. Svakako da nastajanje ove deformacije prouzrokuje,
ili bar doprinosd njenom irazvitku, sadanji nain ivota. Koni-
enje prevoznih i&redstava dovodi do sve manje aktivnosti mus-
kulatuire stopala koja se kod dece naiazi u razvoju. Kretanje do-
bija poisebnu vanost zbog t'oga to muskulatuira ne ostaje na
jednom istom nivou, ve, naprotiv, dolazi do progredijencije opa-
danja imiionih kvaliteta.
Kod inormalnog stopala razlikuju .se dva svoda: uzduni i
popreini. Obino najpre poputa uzduni isvod, mada nije AsiMju-
eno da doe do poputanja oba isvoda iistovremeno.
Mada prioriteit imaju steeriii faktoiri koji se pojavljuju kao
usaroniioi nastajanja ravmog istopala, nije iskljueno da se ono
javi i kao uiroeno. Ovo ne treba izjednaiti sa ravnim stopa-
lom sa kojim se raa svako dete, jer je poznato da se ono gubi
im dete aktivno pone da se oslanja na svoje noge i samim tim
angauje svoju sopstvenu muskulatum, koja postepeno dovodi
do uobliavanja svoda stopala.
Od akviriranih ili steenih uzronika najee se susreu
rahitine pojave, zatim mllitave ili atomne oduzetosti nekih mi-
da nogu i stopala razzliitog porekla, kao i razne povrede i oho-
Ijenja. Jedan od faktora koji doprinosi brem sputanju stopala
moe biti i preterana gojaznost u periodu irazvoja. Tada ostali
elementi organizma nisu u stanju da izdre preikomernu teinu
bez posledica.
Opisano je i istatiko ravno stopalo koje se javlja kao pos-
ledica insuficijencije imusbulatuire i liigamentoznog aparata, koje
izvesne profesije potenciiraju. Naravno, do ovoga dolazi tek u
kasnijem, zrelom dobu ivota, tako da te uzroonike ne naiazimo
u kolske dece, koja su glavni predmet naeg interesovanja.
RAVN STOPAL
Kada je potpoano izraena, ova deformacija moe da bude
veoma neprijatna, jer ne samo da oteava hodanje i stajamje, ve
stvara i suibjelktivne tegobe. Javljaju se bolovli ne samo u preddu
stopalla i nogu, ve i ti predelu krsta, pa dolazi i do optih tegoba.
Ova deformacija se via veinom u poetnom stadijumu, ti
veliikom broju kod kolske om'ladine. Po nekim domaaim statis-
tikama taj procenat iznosi oko 65%, a u -poneikim kolama, koje
imaju (specifine uslove pri izvoenju naistavnih zadataka, taj
pirocenat je jo i vei.
Iz ovih raziloga je i posveena tdlika panja opdsivanju ove
deformacije, jer ukoliko se nita ne uiini u periodu koji je jo
dostupan korektivnim uticajima, posledice mogu biti, kako je ve
reeno, teke i dalekosene.
U razvoju ove deformaaije vida se nekoliko stadijuma. Na-
ravno, ova podela zavisi i od kraterijuma, ali za potrebe nastav-
nika fizikog vaspitanja bie dovoljno ako budu opisani samo
oni stadijumi koji se uglavnom sreu u koiske omladine u i-
rem smislu. Razume se, kao i kod deformaaija kimenog stuba,
i ovde je funkcionalni stadijum najvie zastupljen.
Najlaki oMik ravnog stopala karakterie se slabljenjem i
poputanjem miia stopala j to prvenstveno onih koji odravaju
uzduni svod. Ovaj stepen se naziva pes valgus.
Njegove karaktenistike su:
vrlo malo luno iskriVljenije Ahiilovih tetiva, pri emiu je
konveksitet okrenut unutra,
stopalo je u izvesnoj meri ipostavljeno u valgus polo-
aj, tj. preteno se pokazuje tendencija optereenja unutranje
strane svoda stopala (Slika 317318).
317 318
132 RAVNO STOPALO
Svod je meutim ouvan, mada je moda neto nii nego
normalno. Ovo se moe utvnditi ako se od osobe zartrai da stane
samo na tu nogu koju treba ispdtati. Piri tome se ipasmatra s boka
kako bi ise moglo videti da li se uzduini svod stopala u ovom
poloaju popravlja, odnosno podie.
Dalji stadijum u razvoju ravnog stopala naziva se pes pla-
no-valgus i on se karakteirie poputanjem muiskulature u neto
veem obimu, a dola^i i do promena na iligamentima. Ahilove
tetiive se jo vie luno isikri'viljuju put unutra i jo je vie izra-
en oslonac takvih osoba na unutranju stranu svoda stopala (Sl.
319).
Utvrivanje ovog stadijuma vri se na isti nain ikao i u
prethodnom isluaju, samo se vddi da se isvod istopaila ili uopte
ne popravlja, ili se za ikratko vreme popravi, pa ubrzo ponovo
popusti i istopalo doe u raniji poloaj.
Najtei stadijum spada u domen fizioterapeutskih odnosno
rehabilitacionih ustainova, pa e ovde toiti ireii saimo o njegovim
osnovnim karaJkteristikama.
Ovaj stadijum se odliikuje ve i lizvesniim ipomeranjem kos-
tiju, odnoisno promenom odnosa medu kostijma stopala. U ovim
isluajevima ise 'sputa unasta kost prema unutranjoj istrani isto-
pala, tj. potenciira se pomenuti valgus ipoloaij. Kasmije moe
doi i do spuStanja skone kosti, tako da ise javljaju dva Sspup-
enja na unutranjoj ivici stopala, pri emu svod stopala prakti-
no ne pastoji (Slika 320). Takve osobe gaze i'tavom irinom
stopala, to izaziva patkasti hod, a osim toga usled pojave
bola nastaju i subjefctivne tegobe. Konstrulkcija isamog istopala je
RAVNO STOPALO
jo uvek lu celini ouvana. Ahilove itetive su jalko iskrivljene i
izrazitonaglaen njihov konveksitet unutra.
Postoje i tei stepeni ove defoirmacije, pri emu dolazi do
promena u samoj konstruikcdji istopala, mastaju spazmi miia i
skraenje ligamenata. To izaziva pojavu kontraiktura, te samim
tim i promene u izgledu stopala. Kasnije moe doi i do kotanili
promena na z^obovima, tako da oni postaju aaepobretni, to se
nazi'va ankiioza.
Dakle, ova deformaeija moe dovesti do vrlo meprijatnih
posledica, te je veoma vano preventivno delovanje u smislu ja-
anja muskulature donjih ekstremiteta i stopala posebno.
Najiranije poputaju miii prednje strane potkolenace, tako
da dolazi do prevage njihovih antagonista pod iijira 'se dejstvom
linija tee pomera unutra. Ukoliko se ne preduzme nita u cilju
spireiavanja ovih slabosti, doi e zatim do poputanja i zadnje
girupe miia potkolenice i kraitkih miia iStopalla tafco da e
ova deformacija rapidno napredovati.
U cilju utvrivanja stepena defoirmacije koTisti se najpre
metoda inispekcije. Osobu treba posmatrati sa isvih strana i pri-
meniiti sve poloaje koji bi moigli biti od koristi. Meutim, da bi
sc preciznije odredio stepen razvoja deformacije uaima se otisak
stopala tzv. plantogram. Postoje utvrene norme koje odgova-
raju normalnom (Stopalu, tako da svako odstuipanije kojc sc lako
registruje moe da bude vaan dijagnostiki znak.
134 RAVNO STOPALO
Otisak stopala dobija &e tako to se uzme jedna posuda
pravouigaonog oblika isa vrlo malim boinim zidovima. Njena ve-
Mina treba da bude 6070 om X 3040 cm, a visiina boonlh
strana 3 om. Najbolje da to bude nainjeno od metaHa, tako da
se izbegne prolivanje tenosti koja se upotrebljava za dobijanje
otisaka. U ovu posudu, na dno, staVlja ise gaza u nekoliko slojeva,
tako da slui kao jastue za peate, a zatim se, oajbolje prema-
zujui je jednom etkom, natopi nokom neutralnom bojom koja
se lako brie. Najvie se upotrebljava u praksi plavo ili crveno
mastilo
Ispred te posude staviti dva tosa grubog papira koji se
upotrebljava za getetner. Ovaj papir itreba da je postavtljen na
taikvom rastojanju da odgovara normalnom iiskoraiku deteta.
Kad 'se sve ipripremi, onda osoba najpre sitane obema noga-
ma u posudu, tako da se tabani navlae bojom, a zatim normalno
iskorali jednom nogom na 'blii tos papira, pa zatim drugom
nogom na drugi tos papira (Slika 321).
Prilikom iskoraivanja preko papira ostaje otisak stopala
na gomjem listu, na -kome odmah treba napisati ime i prezime
osobe da :se otdsci ne bi pomeali.
Na tako dobijenom otisku ili plamtogramu videe se, uikoli-
iko postojd, odstupanje od normale. Ali da bi se moglo zapaziti
odstupanje potrebno je najpre objasniti izgled normalnog otiska:
peta je krukastog oblika,
postoji uska spojnica pete i prodnjeg dela stopala,
na prelazu iz spojnice u proireni prednji dco stopala
postoji jcdan naznaeni ugao,
RAVNO STOPALO
postoje otisci svih pet prstiju koji su lako irazmakinuti
jedan od dmgog. Palac se nalazi u produetkiu liniije koja spaja
unutranju ivicu peta i prednjeg dela stopala (Slika 322).
U cilju utvirivanja istepena sputanja svoda stapala u praksi
se najvie koriste Thomisenova i iin-ova metoda.
Kod teih stepena ravnog stopala na plantogramu e se
du unutranje ivice ocrtavati i otisci oim.jiste i skOne kositi u
vidu manjih ili veih lunih izboenja prema unutranjoj strani
Metodom inspekcije i itumaenjem plantograma odrediti ste-
pen sputenosti stopala i tako postavdti osnov za najbolji kore-
ktivni Iretman u svakom ,pojedinom sluaj.u.
Thomsen-ovom metodom se dobija procenat sputenosti sto-
pala. Na otisku, najisturenije delove pate i metatarzusa spojiti
linijom AB na unutranjoj strani. Zatim ifcroz idealnu sredinu pete
povui liniju koja dotie lateralnu ivicu I I I prsta '(Mayer-ova lini-
ja). Od Mayerove linije do najueg dela uzdunog svoda na
plantogramu, povui inormalu i is5meri)ti njenu vrednost (a). Iz
temena normale a povui drugu noimiaLu prema liniji AB i
izmeriti i njenu vrednost (b). Indebs siputenosti stopjila e si-
dohiti kada se ove dve vrednosti postave u odnos:
136
RAVNO STOPALO
I = . 100 = % isputenoisti stopala (Slika 323)
b
Za ocenu sputenosti stopala prema Ciinu povue ge linija
AB, koja spaja najistuirenija mesta na plantogramu sa unutranje
strane stopala i linija CD koja spaja sredinu II prsta sa sredi-
nom najisturenijeg dcla zadnjeg luka pete. Linija CD se na palo-
vini podeli jednoim upravmo povuenoan linijom EF na 'kojoj se
obelee take a (na spoljnoj ivici istopala), b (na unutranjoj
strani spojnice otiska stopala) i e (na preseku sa linijom AB).
Izmere se duine ab i be i postave u odnos:
ab
I = . (Sl. 324)
be
L e e n j e
Ve je napomenuto da je preventiva u ovom sluaju veoma
vana i da, ukoliko se sve potrehne mere na vreme preduzmu,
obiono do teih formii i ne dolazi. To je idealna prilika da nas-
tavnik fizikog vaspitanja, ak i u viio iskromnim p'rostoimim
uslovima za sprovoenje nastave u koli, moe da pireduzme izvo-
enje izvesnih vebi u leeem ili sedeem poloaju ikoje e ima-
ti za cilj jaanje miiskulature stopala.
RAVNA STOPALA 137
U normalnim kolskim uslovima kod najveeg broja dece
mogu se veoma pozitivno odraziti vebe koje e se primanjivati
toikom redovnih asova fizikog vaspitanja.
Poto su ove promene na stopalu uglavnom poetnog ste-
pena, to oe se posebno odabiranim kon^pleksom vebi veoma
uspeno moi da suprotstavi ovoj dei?ormaciji i u najveem
bro[ju sluajeva da sprefi njen ddlji irazvoj. Posbno bi bilo 'ko-
risno da nastavnik pozove roditeilje i da im objasni znaaj prime-
njivanja vebi za koirekciju ovog poetnog sputanja isvoda isto-
pala kod dece. Osim toga, treba da zahteva da dete i kod kue
svakodnevno izvodi pohazane vebe, jer je sigurno da e tada
uinak biti jo vei.
Pored ovoga, uloga nastavnika moe jo vie doi do izra-
aja tokom zajednikih izleta, logorovanja. letovanja itd. Nuno
je da isam nastavnik shvati kolike su njegove imogunosti i uticaj
na pravilan razvoj dece sa kojom radi, pa e uvek nai odgova-
rajuu foirmu ikroz koju e moi poziitivno da delluje.
Ukohko se radi o izraenijem stepenu sputanja svoda sto-
pala, onda je svatkaiko ipotirebna ikansulitacija leikara, a zatim i
primena pojedinih pomagala. Najee su u upotrebi ulloci ili
specijalne oipele. Ovi uloci isu od pogodnog materijala danas
je to sve ee neka laika plastiona masa, tako da se moe sitaviti
u obuu koj;u dete nosi, a da mu ne smeta pri nonmalnom hodu.
Mnogo se grei ako se fomsira noenje ovih uiloaika bez
postepenoig navikavanja. Naime, alko ih je potrebno nositi to jo
uvak ne znai da dete treba od prvog imomenta da nosi uloike
neprekidno. Treba da se navikne na novi poloaj svoida s'topala
koiji zahteva uloalk, te je dobro da ga prvog dana nosi samo
izvesno krae vreme. Zatim se to vreme ipostepeno, tokom odre-
denog vremeais'kog parioda, produava. Ovaj vremenski period
nee biti isti za isvaku osobu, jer e ise jedna bre inavii na ulo-
^k, a druiga sporije, te treba ostaviti to iindividuallnoj proceni.
Ali, ,s druge strane, ne bi trebalo suvde veliki znaaj pridavati
ovim ulocima, jer oni sami, bez aiktivnih vebi, inee dati eljene
irezultate. Najefikasnija je kompleksna primena uloaka i vebi,
jer e ulloi u toj situacija imati zadataik da ouvaju ono stanje
koje je vebanjem postignu/to.
Osim ovoga, preporuDiije se da deca hoaju bosa po nerav-
nom tarenu, ljunilcu, itd., jer se na taj naiin alktiviraju miii
svoda stopala. To vrlo dobro moe posluiti i u preventivne svrhe
za svu decu, bez obzira imaju li izraeno ravno stopalo ili ne.
Tako se u koli moe napraviti ljunana staza po kojoj e deca
u itoku asa fizikog vaspitamja prei bosa, nekoliko puta te na
taj nain podstai muskulaturu na aktivnost.
f
138
RAVN STOPAL
Naravno, da i higijena stopala umnogonie moe doprineti po-
pravljanju stanja.
Vebe se pir.imenjuju ikorienjeirn vie poetnih poloaja,
aili je svalkaiko sedei poloaj u prvoj fazi najpogodniji, zatim
stojei na ripstolu, pored ripstola ili u hodu. Stojei poetni po-
loaj moe se i pireventivno primenjivati, tj. kada promene niisu
izraene do te mere da e stajanje i optereenje negativno uti-
cati na samu defomiaoiju.
Vebe za otklanjanje ravnog stopala
Poetni poloiaj sedei sa savijenim kolenima (Sl. 325336)
V e b a 1
U p. p. stopala odvojiti od pod-
loge, pnsite zgriti. Pete ostaju
na ti'U.
V e b a 2
Iz p.p. naiizmenino odizati pete
i prednje delove stopala od pod-
loge. Pri tom tabane oikrenuti je-
dan iprema dmgom. Koleoa spo-
jena.
V e b a 3
U p. p. prste zgriti, okretnuti ta-
ban prema tabanu. Povlaiti sto-
pala prema potkolenici.
RAVNA STOPALA 139
V e b a 4
U p. p. pruene prste priVlaiti
petama, a isredinu stopala podii.
V e b a 5
U p. p. grei prste nabirati ma-
ramicu.
V e b a 6
U p. p. manji suner staviti ispod
prstiju jedne noge. Zatim ga obu-
hvatiti, odii od tla i pirebaoiti
pod prste druge noge, uvrui
taban prema tabanu.
V e b a 7
U p.p. ispod prstiju staviti dui
tap. Savijati prste i gurati .tap
unazad pa unapred.
V e b a 8
U p.p. rukama se a.sloniti o pod-
logu fieto iza tela. Dizati boko-
ve i premeti teinu na pete. -Pred-
nji deo stopala podii od tla.
140 RAVN STOPAL
V e b a 9
U p.p. stopalo staviti preko sto-
pala. Podizati prednji deo jednog
stopala, a drugim davati otpor. 333
V e b a 10
Iz p. p. dizati bokove i osloniti
se na pete. Valjajiui stopalo du
spoljne ivice, idui od pete k.a
prstima, vratiti se u sed.
V e b a 11
Iz p.p. kolena odvojiti a tabane
spojiti. Drei rukama noge iz-
nad iskonih zglobova ne odvaja-
ti pete. Prste odvajati to vie u
polje tako da mali prst bude u
kontaktu sa podlogom
V e b a 12
Iz p. p. kao u vebi 11 samo sada
odvajati to vie pete. Prsti osta-
ju oslonjeni jedni na druge.
RAVNA STOPALA 141
Poetni poloaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 337346)
V e b a 1
U p. p. povlaiti stopaila prema
potkolenicama (dorzalna fleksija)
sa grenjem prstiju.
337
V e b a 2
U p. p. raditi isto to i u vebi 1,
samo sa irenjem prstiju.
V e b a 3
U p. p. neznatno poVlaiti stopala
prema potkolenicama, okreui
jedan taban prema drugom. Ko-
lena opruena.
V e b a 4
U p. p. stopala malo odvojiti. Po-
vlaiti zatim istopala jedno prema
dmgom dok se oba pailca ne do-
dirnu, ne pomerajui pete. Pri
tome stopala privlaiti potkole-
nicama.
RAVN STOPAL
V e b a 5
U p. p., isto kao u vebi 4, povu-
i stopala prema potikolenicama
(dorzalna fleksija), a zatim ih ola-
baviti.
34 1
V e b a 6
U p. p. tabane okrenuti jedan pre-
ma drugom i sastaviti ih petama.
Sada pokuati sa pribliavanjem
oba tabana du njihovih unutra-
njih ivica od peta ka prstima.
V e b a 7
U p. p. naizmeniono savijati jed-
nu pa drugu nogu u kolenu od-
vodei ga u stranu, a stopalo
okrenuti unutra i pogledati ta-
ban.
V e b a 8
Iz p. p. iprebaciti jedno stopalo
preko drugog. Zatim tabanom jed-
nog, savijajui prste, pM>kuati
obuhvatiti drugo stopalo. Moe
da se 'daje i otpor povlaei do-
nje stopalo prema potkolenici.
V e b a 9
Iz p. p. sa malo razmaknutim no-
gama privui stopala potkolenica-
ma. Zatim prstima i prednjim
delom istopala vriti pokrete kru-
enja prema unutra.
RAVNA STOPALA 143
V e b a 10
Iz p. p. osloniti jedino stopalo ta-
banom na gornju stranu drugog.
Povlaei donje stopalo davati ot-
por gornjem. Zatim ss stopala iz-
menjaju. Osim ovog naina, mo-
e i suveba isvoj.im rukama da
daje otpor na oba prednja dela
stopala istoviremeno.
Poetni poloiaj stojei porecl ripstola licem prema ripstolu
(Sl. 347349)
V e b a 1
U p. p. stopala su udaljena od
ripstola za duiiiu ruku. Prue-
no telo naginjati prema ripstolu
prihvatajui se za preku u visini
ramenog pojasa. Stopala ostaju
celom povrimom na podlozd.
V e b a 2
Iz p.p. drei se za preku rip-
stola u "visini ramenog pojasa, u-
onuti pri emu stopala ostaju os-
lonjema celom povrinom o pK>d-
logu.
144 RAVN STOPAL
V e b a 3
U p. p. ruke su pored tela. Vrho-
ve prstiju podvui pod najniu
preku riipstola. Prueno telo po-
merati unazad, odupirui se vrs-
to istopalima o preku.
Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu
(Sl. 350351)
V e b a 1
U p. p. oslanjajui se na najniu
preku ripstola prednjim delom
stopala, povlaiti pete nadole. Is-
tovremeno savijati prste pritiska-
jui preku.
V e b a 2
P. p. je i'Sti kao u vebi 1. Ii u
uanj sa ipovlaenjem peta to
vie prema tlu.
RAVNA STOPALA 145
Poetni poloaj u hodu (Sl. 352361)
V e b a 1
U p. p. hodati aia spoljanjoj ivici
stopala, prsti zgreni.
352
V e b a 2
U p. p. hodati na petama. Predn ji
deo stopala je podignut, a prsti
zgreni.
V e b a 3
U p. p. stopalo se osloni najpre
na petu, pa se zatim oslonac pre-
nosi du spoljanje ivice sve do
prstio'u.
146
RAVN STOPAL
V e b a 4
U p.p. hodati bosim nogama po
ljunku.
355
V e b a 5
U p. p. hodati po kosoj ravni. Sre-
dinji deo stopcila podii visoko go-
re.
V e b a 6
U p. p. bosim nogama hodati po
konopcu, prueoom po podu, ta-
ko da je spoljna ivica stopala po-
red konopca, a palac na konopcu.
Odii to vie svod stopala.
RAVNA STOPALA
147
V e b a 7
U p. p. nonim prstima hvatati
maramu, poneti je, a zatim pusti-
ti. To isto ponoviiti i sa drugom
nogom.
V e b a 8
U p. p. hodati bono po vedskoj
khipi. Prsti su van podloge i obu-
hvataju ivicu klupe.
V e b a 9
U p. p. oslanjaj'Ui se na spoljnu
ivicu stopala dizati visoko unu-
tranji svod stopala.
V e b a 10
U p. p. u hodu oslonivi se ,na celo
stopalo privlaiti prste petama.
148
RAVN STOPAL
Poetni poloaj sedei u klupama (Sl. 362371)
V e b a 1
U p. p. osloniti stopala na tlo
ispod kolena. Dizati stopala na-
gore sa savijenim prstima. Pete
ostaju na tlu.
V e b a 2
Isti p. p. kao u vebi 1. Ne razd-
vajajui mnogo kolena okrenuti
tabane jedan prema drugom.
V e b a 3
Isti p. p. kao u vebi 2. Osloniti
se na pete, pa du spoljane ivice
stopala, gurajui ih upolje, oslo-
niti se najzad na celo stopalo.
V e b a 4
U p. p. privlaiti prste petama sa
odizanjem svoda stopala, opirui
se o podlogu.
RAVNA STOPALA
149
V e b a 5
Iz p. p. prebaciti potkoleniou jed-
ne noge preko kolena druge i po-
gledati u taban okreui ga to vi-
e prema licu.
V e b a 6
Iz p. p. podizati potkolenice naiz-
menino od podloge sa povlae-
njem stopala prema gore i savija-
jui prste.
V e b a 7
Iz p. p. podizati neznatno rastav-
Ijena stopala prema potkolenica-
ma. Zatim privlaiti prednje de-
love stopala jedan prema dru-
gom dok se oba palca ne dodimu.
V e b a 8
U p. p. ukrstiti potkolenice tako
da se spoljanje ivice stopala do-
diruju. Potiskujui stopala jed-
no prema drugom griti prste.
Tabani su okrenuti prema tlu.
150
RAVN STOPAL
V e b a 9
U p. p. stopala su oslonjeina unu-
tranjim ivicama jedno o drugo.
Potiskujui potkolenicu i stopala
jedno prema drugom izdizati svod
stopala to vie nagore.
V e b a 10
U p. p. prednji deo stopala fiksi-
rati o neiki predmet. Zatim guirati
taj predmet unapired ne odiui
tabane od podloge.
R A S P L I N U T O S T O P A L O
P E S T R A N S V E R S O P L A N U S
Sve to je do sada reeno o ra'vnom istopalu odnosilo se
uglavnom na sputanje uzdiinog svoda stopala. Ali, ikako je ve
napomenuto, postoji i drugi takozvani popreni svod stopala.
N-ormaltno je da ise prednji deo stopala oslanja na tio glavicom
prve i pete kosti donoja (metatarzalne kosti).
Meutim, nije retka pojava da doe do promena u ovom
osloncu sputanjem poprenog svoda, koji grade druga, trea i
oetvrta kost donoja, tako da se stopalo sada oslanja svim ovim
kostima na tlo. Vremenom dolazi do poputanja najpre miia,
pa zatim ligamenata u ^pomemitom predelu, te kao posledica
toga dolazi kasnije dio skretanja palca prema spoljnoj strani, tj.
prema drugom prstu. (SI. 372). Cesto se palac okree oko svoje uz-
dune osovine, tako da nokat biva okrenut unutra i napred, a ne
nagore. Poto sputanjem poprenog svoda stopala dolazi do raz-
micanja kostiju donoja, prsti se ire lepezasto a u kasnijem peri-
odu dobijaju jo i ekiast oblik. (SI. 373). Palac se esto podvlai
pod drugi prst. Usled ovog podvlaenja paloa na plantogramu sc nc
moe da primeti otisak dnigog prsta.
152 RASPLINUTO STOPALO
Uzroike ovoj deformaciji treba traiti u slabosti muS'kula-
ture stopala, zatim razliitim deliminim ili potpunim oduzetos-
tima pojedinih miia stopala (pareze ili paralize), eventualnim
povredama noja i donoja (tarsus i metatarsus), ili insuficijen-
ciji muskulature porneinutog predela koja moe nastati iz bilo
kojeg dmgog razloga.
Subjektivni simptomi se javljaju u vidu bolova u prednjem
delu stopala, naroito pri duem stajanju, zatim se veoma teko
podnose makakva optereenja, tako da biva funikcija oteena
u pri'linoj meri.
Plaintogram se u ovom sluaju odlikuje irinom prednjeg
dela stopala, zbog postojeeg ulja u predelu druge, tree i etvr-
te kosti donoja. Boja na otisku tog predela izgleda kao irazli-
vena, usled izrazitog pritiska. Prsti ostavljaju neznatne otiske,
a otisak drugog prsta, kao to je ve reeno, ponekad nedostaje.
L e e n j e
Ovde je osnovno da se sputanje poprenog svoda to ranije
primeti i na otisku stopala utvrdi. Zatim treba dete uputiti spe-
cijalisti radi propisivanja posebnog uloka. Ovaj uloak treba
da potpomogne izdizanje srednjeg dela popreonog svoda, tj. pre
dela I I I i IV kosti donoja.
Ukoliko je poetni stadijum, korisno je i preporuuje se
da se prstom jedne ruke potisne sredina prednjeg dela stopala
navie, a zatim da se taj predeo stopala obmota zavojem, kako
bi se postignuti poloaj zadrao. U torn cilju moe se jo u
sredini udubljenja koje je dobijeno potiskivanjem pomenutog
predela staviti tampon vate.
U cilju spreavanja pomeranja palca ka drugom prstu do-
bro je takoe staviti jedan tamipon od vate ili sunera izmeu
palca i drugog prsta. Na taj nain e se postii njihovo razmica-
nje i samim tim i popraviti postojee stanje.
Pored korienja pasivnih pomagala, maporedo se poinje i
sa primenom pasivnih i aktivnih vebi u cilju jaanja muskula-
ture koja odrava oba svoda stopala. Paralelno treba davati i
vebe za toniziranje miia itavog ekstremiteta.
Naravno, i ovde e najpogodniji poetni poloaj biti sedei,
a samo izuzetno u kasnijoj fazi i stojei, naroito kada se
daju vebe u hodu.
(
RASPLINUTO STOPALO
Vebe za otklanjanje rasplinutog stopala
(sa palcem u abdukciji)
Kod ove deformacije, kao i kod ranije opisanog sputamja
uzdiinog svoda stopala, koje se naziva ravno stoipalo, osim na-
vodcnih poetnih poloaja moe se koristiti i leei poloaj. Meu-
tim, nc treba insistirati ni u jednom ni u drugom sluaju na lee-
em poloaju zato da bi mogla da postoji vizuelna kontrola vebi
koje se primenjuju, kaiko bi se one lake zapamitile i mogle i
kasnije, kod kue da sprovode.
Poetni pololaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 374375)
V e b a 1
U p. p. savijati prste to je mogu-
ce vise.
V e b a 2
U p p. stopala su pribijena jed-
no uz drugo. Pribliavati paleve,
ne odmiui pete.
Poetni poloaj sedei sa savijenim nogama (Sl. 376380)
V e b a 1
U p. p. stopala su razmaknuta.
Privlaiti po podu prednje delove
stopala pritiskujui podlogu. Pe-
te pri tom ne odmicati.
RASPLINUTO STOPALO
V e b a 2
U p. p. opruene prste celom po-
vrinom osloniti o podlogu, uz
pokuaj odizanja srednjih delova
stopala.
V e b a 3
U p. p. predn'je delove stopala
odizati od tla oslanjajui se pri
tom na prvi pa'na peti prst.
V e b a 4
U p.p palac uz palac, pete sas-
tavljene. Povlaiti palcem tkani-
nu, koja je zalkaena ispod nekog
predmeta, taOco da daje ofcpor.
V e b a 5
U p. p. osloniti stopala na fcnjigu,
tako da pnsti budu izvan njene
povrine. Omom od lastia sas-
taviti paleve. Savijajui ih sna-
no gurati kmjigu, a istoviremeno
pritiskati i petom, kako se knji-
ga ne bi pomerila.
P OGOV OR
Zavravajui ovo izllaganje, moramo podviui da je izbor
materije koja je izloena bio uglavnom podeen tako da odgo-
vara kompetencijama nastavnika fizikog vaspitanja, te da ovaj
priruniik treba tako i posmatrati. Meutim, sigumo je da e biti
od korTisti i fizioterapeutima, mladim lekarima-^pecijalizantima fi-
zikalne medicine i rehabiMitacije i sportske medioine, pa i fizijat-
nima, posebno ako rade u dejim ustanovama i bave se poremeca-
jdma u dranju.
Nesumnjivo, jo mnogo bi se moglo rei, kako o navede-
nim, tako i o onim deformacijama koje ovde nisu izloene.
Takoe korisno bi bilo da je i vie praktinih vebi uz korie-
nje najiraznovrsnijih poetnih poloaja. Meutim, cilj nam je bio,
kao to je to ve na samom poetku reeno, da damo jedan prak-
tini prirunik, kao vodi u prakitinom svakodnevnom radu sa
osinovnim ciljem da pomognemo prvenstveno nastavniku fizikog
vaspdtanja. Takoe simatramo da e svaikd nastavnik ild oeko od po-
menuitdh struonjaka moi iz navedeniih poloaja i vebi da shvatd
osnovne ptdnoipe korektivnog rada kod pojedindh deformacija, pa
da ih i sam 'fcasniije komponuje i proiruje tokom svog nada.
Ovaj primnik dakle treba da koristi nastavniku fizifcog
vaspitanja u svim situacijama u kojima je ix>zvan da pomogne
svojim uenicima, ne samo da se harmonino razvijaju, ve i da
odstrane sve one uticaje i poremeaje koji bi se mogli negativno
odraziti na njihov razvoj. Na taj nain nastavnik e moi u do-
broj meri da sprei niz komplikacija koje bi kasnije mogle da
daju veoma teke posledice i tako da bude jedan od prvih sarad-
nika kolskog lekara.
I.l t e r a t ur a
1. GatriSmith, O.: Rehabilltacija povreenih i obolelih, Medicinsko
izdavaJso preduzee Medicinska knjiga, Beograd Zagreb,
1952.
2. Konc, E.: Ravno stopalo i njegovo leenje, Fizika kultura br. 34,
Beograd,, 1953.
3. Jankovi, M.: O ravom dranju tela kod kolske omladine, Fizika
kultura, br. 12, 1953.
4. Poli, B., Opavski, P., Vitas, M.: Vebe oblikovanja, Partizan,
Beograd, 1954.
5. Konc, E.: O insuficijentnoj nozi sa povienim svodom, Fizika
kultura, br. 34, 1955.
6. Zec, ., Konforti, N.: Ispitivanje snage miia, Centar za osposo-
bljavanje invalida, Beograd, 1956.
7. Smodlaka, V.: O deformitetima tela u jednoj beogradskoj osmo-
Ijetki, Fizika kulltura, br. I polugode, 1956.
8. RadojiFinkeltajn, Lj.: Poetni poloaj i njegov znaaj u kine-
ziterapiji i posebno u korektivnoj gimnastici, Fizika kultura,
br. 78, 1957.
9. Lyons, D., Kelly, R., Chaffee, E.: Corrective Physical Education,
Los Angeles City School, 1958.
10. Rasch, T. J., Burke, R.: Kinesiology and Applied Anatomy, Henry
Kimpte, London, 1959.
II. Wells, K.: Kinesiology, W. Saunders Company, Philadelphia, Lon-
don, 19601968.
12. Lindemann, R., TeirichLeube, H., Heipertz, W.: Lehrbuch der
Krankengymnastik in vier Banden), G. Thieme Verlag Stuttgart,
1963.
13. Maneva, M., Sokolov, B., Markova, G.: Ispravitelna gimnastika,
Medicina i fizkultura, Sofija, 1964.
14. Klisi, P.: Skolioze i mogunost njihovog leenja Povratak u
ivot, broj 3, Beograd, 1965.
15. Zec, .: Kineziterapija, Skripta, Via medicinska kola, Beogratl,
1965.
16. Hohman, G., Stumpf, L.: Ortopadische Gymnastik, G. Thieme Vn
lag, Stuttgart, 1967.
17. Bokovi, M.: Anatomija oveka, Medicinska knjiga, Bfogiiul
Zagreb, 1967.
18. Keros, P. i suradnici: Funkcionalna anatomija, Medicinska naKlada,
Zagreb, 1968.
19. Gergieva, E., Lilov, L V.: Podvini igri s izpravdtelen karakter,
Narodna prosveta, Sofija, 1968.
20. Zec, 2.: Osnovi kineziologije, Institut za fizikalnu medicinu i reha-
hilitaoiju, Zavod za rehabilitaciju, Beograd, 1969.
21. Stani, ., Solari, S.: Osnovi kineziterapije i Idneziterapija loko-
motomog aparata (I deo), Skripta, Visoka kola za fiziku kultu-
ru, Zagreb, 1972.
22. Koturovi, Lj., Jerievi, D.: Kineziterapija, Skripta, Fakultet za fi-
ziko vaspitanje, Beograd, 1973.