1

Panevropski univerzitet APEIRON Banja Luka

Fakultet informacionih tehnologija








Prof. dr LAZO ROLJI


ELEKTRONSKO POSLOVANJE JAVNOG SEKTORA
e-UPRAVA (IV dio)












Banja Luka, februar 2010. godine
2

SADRAJ

3. Elektronsko poslovanje javnog sektora .......................................................................... 3
3.1 Ciljevi uvoenja elektronske uprave ......................................................................... 3
3.2 Istorijski razvoj ......................................................................................................... 5
3.3. Koncepcijeske osnove e-uprave ............................................................................. 12
3.2 Tri aspekta elektronske uprave ............................................................................... 18
3.3. Tipovi poslovnih transakcija i modeli e-poslovanja u javnom sektoru ................. 19
3.3.1. G2B ............................................................................................................. 20
3.3.2. G2C ............................................................................................................. 22
U daljem tekstu data je lista usluga ovog tipa elektronske uprave, koje su na
raspolaganju graanima: ............................................................................................... 23
3.3.3. G2G ............................................................................................................. 25
3.3.4. G2E ............................................................................................................. 26
3.3.5. E-Obrazovanje (e-Learning) ....................................................................... 27
3.3.6. E-Zdravstvo (e-Health) ............................................................................... 27
4. Stanje e-Uprave u BiH .............................................................................................. 28
5. Strategija razvoja e-Uprave u BiH ............................................................................ 29
6. Pravni okvir za regulisanje elektronskog poslovanja................................................ 32

3

3. Elektronsko poslovanje javnog sektora
Elektronsko poslovanje javnog sektora, odnosno elektronska uprava (e-Uprava) je oblik
izvoenja poslovnih procesa u organima, organizacijama i slubama javne uprave i
lokalne samouprave, koja se bazira na korienju savremene informaciono-
komunikacione tehnologije i usmjerena je krajnjim korisnicima (graani, poslovni
subjekti, zaposleni u upravi). Njena svrha je da se postigne vea razpoloivost,
preglednost i kvalitet usluga korisnicima, te bolja interna efikasnost rada. E-uprava
obuhvata obezbjeivanje uea razliite javnosti i institucija pri obradi dravno
znaajnih tema te djelovanju javne uprave i lokalne samouprave. Pri tome su iskoritene
razliite metode za automatizaciju poslova, naroito u vanjskoj komunikaciji (zahtjevi za
uslugama, distribucija otpravaka, e-Demokratija), ali i u unutranjoj komunikaciji
(povezivanje evidencija, samoinicijativne obrade). Uvoenjem e-Uprave u sve segmente
javne uprave i lokalne samouprave bie ostvareni znaajni dugoroni sinergetski efekti u
vezi s preglednou, racionalizacijom i fleksibilnosti poslovanja.


3.1 Ciljevi uvoenja elektronske uprave

Osnovni ciljevi uvoenja e-uprave su:
-Smanjenje trokova: postavljajui usluge dostupnim onlajn, sigurno se viestruko
smanjuju trokovi razliitih transakcija, poveava brzina i tanost u odnosu na
upravljanje papirima.
-Ekonomski razvoj tehnologija omoguava vladi da pojednostavljuje, razvija bolje
odnose sa poslovnim organizacijama, kreira pozitivnu klimu u svim sferama poslovanja.
-Direktan uticaj na razvoj ekonomiju i trita je oigledan kod e-nabavki.
-Poveava se transparentnost i dostupnost: publikuju se raznovrsne informacije-budeti,
prihodi, rashodi, debate, odluke, itd.
-Poveava se raspoloivost usluga: obezbjeuju se raznovrsne usluge, poveava
dostupnost, sadraj.
4

-Poboljava se rad administracije - kompjuterizacija, integracija finansija, kadrova,
upravljanja i kontrola trokova i stalna analiza podataka poveavaju efikasnost.
-Formiranje e-drutva: moda i najbitniji segment razvoja e-uprave, sveobuhvatni
napredak drutva, integraciju svih graana ka zajednikom cilju.

Uvoenjem e-poslovanja u javnu upravu dolazi do promjene:
-naina rukovoenja,
-naina razgovora i komunikacije,
-naina donoenja odluka,

5


-naina pristupa uslugama,
-naina obavljanja poslovnih transakcija,
-naina obrazovanja kadrova,
-naina prihvata povratnih informacija, i
-naina organizovanja i dostavljanja informacija korisnicima.

3.2 Istorijski razvoj
Izraz elektronska uprava-eGovernment prvi put je upotrebljen 1993. godine u SAD, u
asopisu National Performance Review (NPR) (Kamensky 2001
1
). Jedan meuagencijski
zadatak je marta 1993. godine dat da se reformie Federalna uprava u SAD za vrijeme
Clinton-Gor-ove administracije o tome kako bi mogla da radi bolje, efikasnije i uz manje
trokove. Izvjetaj o tome podnesen je u septembru 1993. godine u navedenom asopisu.

Meutim, prema raspoloivim podacima, Juna Koreja je prva drava u kojoj je sistem
elektronske javne uprave praktino poeo sa funkcionisanjem, i to 1. novembra
2002.godine. Graanima ove zemlje je stavljeno na raspolaganje 4000 razliitih
kategorija, a mogli su da izvre 393 razliite aktivnosti vezane za komunikaciju sa
javnom upravom. Ubrzo zatim su je slijedile sve 236 razvijenije i ekonomski jake zemlje.

Naravno, teko je govoriti o istorijskom razvoju ovog pojma, ili pak navesti tzv. vane
datume - iz ove perspektive se ini da je sve to teklo prirodnim tokom, ali i vrtoglavom
brzinom. Jo prije 15-ak godina, na raznim simpozijumima strunjaka javljale su se ideje
o jedinstvenim elektronskim bazama, primjeni Interneta u funkcionisanju javne uprave,
usvajane su zajednike strategije, planovi na nivou Evropske zajednice i ugovori o
meusobnoj saradnji po pitanju e-governmenta.

Od kraja 90-ih godina do danas, u okviru Evropske unije usvojeno je nekoliko stratekih
dokumenata koji se tiu razvoja informacionog drutva, a koji se prirodno bave i

1
Izvor: http://govinfo.library.unt.edu/npr/whoweare/historyofnpr.html (accessed: July 10, 2007).

6

pitanjima elektronske uprave i pruanja javnih usluga onlajn. Ovi dokumenti ukazuju da
su i evropske strategije informacionog drutva i razvoja elektronske uprave evoulirale
zajedno sa Unijom koja je, od ekonomske zajednice, prerasla u entitet vrlo slian
pojedinanim dravama koje je sainjavaju.

U prilog istorijskim idejama razvoja elektronske uprave naveemo neke odrednice iz
stratekih dokumenata Evropske unije
2


U decembru 1999. Evropska komisija je pokrenula eEurope inicijativu Informaciono
drutvo za sve (engl. Information Society for All) sa ciljem da se prednosti
informacionog drutva priblie svim Evropljanima. Inicijativa je postavila tri kljuna
cilja:
-Dovesti onlajn svakog graanina, domainstvo i kolu, svako preduzee i upravu;
-Stvoriti digitalno pismenu Evropu, podranu preduzetnikom kulturom spremnom da
finansira i razvija nove ideje;
-Omoguiti da itav proces bude socijalno inkluzivan, da gradi povjerenje korisnika i jaa
socijalnu koheziju.

U to vrijeme, usvajanje inicijative bilo je, prije svega, motivisano ekonomskim razlozima
i dostizanja stadija na kome su se u sferi e-poslovanja nalazile SAD. U tom trenutku,
Evropska unija prepoznaje 10 oblasti u kojima bi, imajui u vidu tadanje stanje stvari,
zajednika akcija zemalja lanica imala smisla i mogla da dovede do pozitivnog pomaka.
To su:
-Obrazovanje (European youth into the digital age)
-Jeftiniji pristup Internetu
-Intenziviranje e-trgovine
-Brz Internet za istraivae i studente
-Smart kartice za siguran elektronski pristup
-Mogunosti za finansiranje high-tech malih i srednjih preduzea
-E-participacija za hedikepirane

2
Izvor: Elektronsko poslovanje-skripta za pripremu prijemog za master studije, Beograd
7

-Onlajn zdravstvena zatita
-Inteligentni transport
-Onlajn prisustvo vlada, odnosno uprava.

Za svako od ovih pitanja postavljeni su ciljevi do kraja 2000, 2001 i 2002. godine. Da bi
se stekao uvid u stanje stvari u trenutku kada je ova inicijativa usvajana, iz perspektive
diskusije o elektronskoj upravi, vrijedi navesti da su se meu ciljevima zacrtanim za
onlajn prisustvo uprave, nali:
-omoguavanje pristupa osnovnim javnim podacima (informacijama),
-proirenje korienja Interneta za konsultacije,
-prikupljanje povratnih informacija u pogledu vanih inicijativa u oblasti javne politike
obezbjeivanje dvosmjernog elektronskog pristupa bazinim uslugama tj. omoguavanje
prijema i podnoenje informacija.

U junu 2000. godine efovi drava i vlada EU usvojili su akcioni plan eEurope 2002.
Akcioni plan je zamiljen kao putokaz za realizaciju ciljeva eEurope inicijative i
pripremljen je kao rezultat pozitivne reakcije na izvjetaj o implementaciji eEurope
inicijative, podnijet Lisabonskom Evropskom savjetu u martu 2000. godine. Ovaj akcioni
plan zapravo predstavlja razradu i proirenje eEurope inicijative u svjetlu zakljuaka
Lisabonskog Evropskog savjeta, kao i reakcija drugih EU institucija npr. Evropskog
parlamenta. Plan je identifikovao tri osnovne grupe ciljeva, koje je trebalo dostii do
2002. godine:
-Jeftiniji, bri, sigurniji Internet;
-Investiranje u ljude i vjetine;
-Stimulisanje korienja Interneta.

U ovom dokumentu je primjetno da su, nakon manje od godinu dana od usvajanja
eEurope, zacrtani rezultati daleko ambiciozniji. Tako akcioni plan nalae dravama
lanicama da do 2003. godine omogue generalizovani elektronski pristup bazinim
javnim uslugama. U namjeri da se ukljue u zapoeti proces, 13 zemalja-kandidata za
lanstvo u EU je u junu 2001. godine pokrenulo inicijativu za usvajanje tzv. eEurope+
akcionog plana, koji je usvojen na sastanku Evropskog savjeta u Geteborgu. Ovaj akcioni
8

plan razrauje identina tri cilja postavljena u eEurope 2002 akcionom planu naravno,
iz perspektive zemalja-kandidata, uz dodatak jo jednog, nultog cilja: Ubrzano
uspostavljanja temelja informacionog drutva, koji ukljuuje ubrzano pruanje jeftinih
komunikacionih usluga za sve i usvajanje i primjenu pravila EU (acquis communitaire)
relevantnih u oblasti informacionog drutva. Ve iz ovog cilja je jasno da je osnovni
zadatak eEurope+ akcionog plana bio da zemlje-kandidati dostignu stadijume na kojima
su se u tom trenutku nalazile zemlje lanice i da se nakon toga ravnopravno sa njima
ukljue u realizaciju daljih ciljeva. Tako se od zemalja-kandidata oekivalo da za godinu
dana dostignu ciljeve zacrtane za zemlje lanice 1999. godine onlajn dostupnost
osnovnih javnih informacija a da u roku od narednih est mjeseci (do sredine 2003.
godine) dostignu zemlje lanice u obezbjeivanju generalizovanog onlajn pristupa
osnovnim javnim uslugama. Konani izvjetaj o realizaciji eEurope+ akcionog plana
prezentovan je u februaru 2004. godine, neposredno pred ulazak 10 novih lanica u
Evropsku uniju. Generalni zakljuak ovog izvjetaja je da su zemlje kandidati postigle
znatan napredak u odnosu na 2001. godinu, kada je akcioni plan usvojen, ali da tri godine
kasnije i dalje znaajno zaostaju za 15 starih lanica EU. Posebno, iz perspektive
elektronske uprave, iako se istie da je postignut znaajan napredak u onlajn dostupnosti
javnih usluga graanima i privredi. Napominje se da je u ovim zemljama potrebno
posvetiti kontinuiranu panju ovakvom nainu pruanja usluga tanije, napretku od
prostog pruanja informacija ka potpuno transakcionim uslugama koje odgovaraju
potrebama korisnika i, to je jo vanije, dostizanju visokih nivoa korienja tih usluga.
Konano, treba istai da nakon pristupanja 10 novih lanica EU, ni one a ni druge zemlje
kandidati nisu zasebno tretirane u stratekim dokumentima vezanim za ovu oblast. I
citirani konani izvetaj iz 2004. godine upozorava da e ukljuivanje novih lanica u
implementaciju slijedeeg akcionog plana (eEurope 2005) biti veoma teak proces. Prvi
akcioni plan govori o onlajn dostupnosti javnih usluga (availability of public services
online), a drugi o uslugama za koje se oekuje potpuna onlajn dostupnost (full online
availability). Ovdje posebno treba istai i cilj identifikovan u vezi sa javnim nabavkama
po kome je preporueno dravama lanicama da se, pored obezbjeivanja dostupnosti, do
kraja 2005. godine znaajan dio javnih nabavki zaista i obavljaju elektronski. Kao to
emo vidjeti kasnije, javne nabavke svakako predstavljaju javnu uslugu (postupak) sa
kojom se najdalje odmaklu u potpunoj onlajn dostupnosti i realizaciji, a jedan od razloga
9

za to je neposredna zainteresovanost biznis sektora za poveanjem efiksanoti, brzine,
transparentnosti i konkurentnosti.

Dokument EU koji je trenutno na snazi - novi strateki okvir i2010 A European
Information Society for growth and employment i akcioni plan za oblasti elektronske
uprave koji je uslijedio nakon njega. Novi strateki dokument i2010, usvojen u junu
2005. godine, kao to se vidi iz njegovog naziva, orijentisan je ka razvoju informacionog
drutva u slubi ekonomskog rasta i zapoljavanja. U tom pravcu, Komisija je predloila
tri prioritetne oblasti u kojima bi trebalo usvojiti odgovarajue dokumente javne politike
na nivou EU:
1. Zavretak kreiranja Jedinstvenog evropskog informacionog prostora Single European
Information Space;
2. Jaanje inovacija i investicija u istraivanje IKT u cilju promocije razvoja i brojnijih i
boljih poslova;
3. Dostizanje inkluzivnog evropskog informacionog drutva koje promovie rast i
zapoljavanje na nain koji je konzistentan sa odrivim razvojem i koji daje prioritet
boljim javnim uslugama i kvalitetu ivota.

Jedan pogled na dokument i2010, pokazuje nam da su strateki pravci koje je Evropska
unija zauzela u razvoju informacionog drutva evoluirali tokom godina, u kojima je ak i
znaajno proirila svoje lanstvo, i da su u potpunosti ispratili put Unije od proste
ekonomske zajednice do gotovo-drave iji se fokus sve vie pomjera na korisnike javnih
usluga. Akcioni plan je identifikovao 5 osnovnih ciljeva, a u okviru svakog od njih po
nekoliko specifinih ciljeva:
1. Ni jedan graanin ne smije biti zapostavljen. (No citizen left behind) do 2010.
godine svi graani, ukljuujui i socijalno ugroene ili marginalizovane grupe, trebalo bi
da postanu znaajni korisnici elektronske uprave, a uprave u zemljama-lanicama EU bi
trebalo da pruaju vjerodostojne javne informacije i usluge koje su lake dostupne i
uivaju povjerenje graana.

2. Stvarna efikasnost i djelotvornost do 2010. elektronska uprava bi trebalo da
doprinese visokom nivou zadovoljstva korisnika javnih usluga, kao i da znaajno oslabi
10

administrativne terete koje trpe graani i privreda. Takoe, i sam javni sektor bi trebalo
da profitira kroz inovativnu primjenu IKT - u pogledu efikasnosti, poveanja
transparentnosti i odgovornosti. Kao mjere za realizaciju ovog konkretnog cilja istiu se
redovna mjerenja i razmjena informacija.
3. Pruanje kljunih usluga sa visokim uticajem (high-impact). Kao prva takva usluga
identifikovani su postupci javnih nabavki. Do 2010. godine, trebalo bi omoguiti onlajn
obavljanje 100% javnih nabavki uz 50% stvarnog korienja tih postupaka. Takoe,
nagovjetavaju se i posebni sporazumi za druge, sline usluge za graane.
4. Uspostavljanje mehanizama koji omoguavaju pristup uslugama (enablers). To se
posebno odnosi na sredstva za elektronsku identifikaciju (eIDM electronic
identification management) u cilju korienja javnih usluga; elektronsku provjeru
autentinosti dokumenata i elektronsko arhiviranje. Dakle, potrebno je osigurati da do
2010. godine graani i privreda mogu da imaju korist od sigurnih i zgodnih elektronskih
usluga, izdatih na svim nivoima lokalnom, regionalnom, nacionalnom i da mogu da se
identifikuju pred organima uprave u svojoj i drugim dravama EU.
5. Jaanje participacije i demokratskog donoenja odluka do 2010. godine trebalo bi
uspostaviti mehanizme za djelotorne javne rasprave i uee graana u donoenju odluka.

U oktobru 2007. godine godine potpisana je S AGENDA+ za razvoj informacionog
drutva u zemljama Jugoistone Evrope 2007-2012, koja je definisala strateke ciljeve
usklaene sa ciljevima koje su prihvatile zemlje lanice EU dokumentom i2010
evropsko informaciono drutvo za rast i zaposlenost. Za elektronsku upravu uveden je
novi skup indikatora prikazan u narednoj tabeli.

G2B(Government to Business, Uprava-Pravna lica)
Plaanje poreza: registracija, plaanje i analiza;
ivotna sredina i graevinske dozvole;
Kako dobiti dozvolu;
Elektronski katastar i vlasnike knjige s njim u vezi;
Zdravstveno osiguranje i penzija: plaanje i pregledi;
Registracija preduzea;
Registracija prihoda kompanije;
11

PDV;
Carinske deklaracije;
Jedinstveni prozor za jednokratno zavoenje svih informacija vezanih za
spoljno-trgovinske tran sakcije;
Javna nabavka;
Registracija hipoteka pravnih lica;
Podnoenje statistikih podataka dravnom statistikom sistemu (ukljuujui
usklaivanje sa EUROSTAT zahtjevima)

G2C (Government toCitizens, Uprava-Graani)
Traenje zaposlenja;
Naknade socijalne zatite: za nezaposlene, djeiji dodatak, naknade za
zdravstvenu zatitu, studentski krediti i stipendije;
Lina dokumenta: lina karta, paso, ili vozaka dozvola;
Registracija vozila: novih, polovnih ili uvezenih;
Javne biblioteke: pregledanje kataloga i naruivanje;
Izvodi iz matinih knjiga: roenih, umrlih i vjenanih;
Upisi u visoko obrazovanje;
Prijava boravka: u sluaju promjene adrese;

Od 1993. do danas mogu se uoiti tri faze razvoja elektronske uprave: 1. faza
Informatiki bazirana e-uprava (u SAD 1947-1984), 2. faza Elektronska uprava bazirana
na personalnim raunarima (1984-1995) i 3. faza Elektronska uprava zasnovana na web-
u (1995-2010). Svaka faza ima dominantnu osnovnu karakteristiku e-uprave koja je
definie informatiku, personalni raunar i World Wide Web.

U poetku e-government i servisi koje je pruao graanima bili su limitirani, uglavnom
na informacije postavljene na sajt. Meutim, tek uplivom elektronskog poslovanja u
javnu upravu, dolazi do ekspanzije - sve vei broj razliitih transakcija se obavlja po
uzoru na e-poslovanje, a graani vie nisu samo pasivni posmatrai. Neoekivano snaan
i brz razvoj elektronskog poslovanja ponajvie je ubrzao uvoenje i implementaciju
12

elektronske uprave, ono je bilo toak zamajac ostvarenju elektronske uprave u dananjem
obliku

3.3. Koncepcijeske osnove e-uprave
Razvoj e-uprave nije cilj sam za sebe, ve je u funkciji optijih ekonomskih i drutveno-
politikih ciljeva, a to su:
- Modernizacija dravne uprave;
- Razvoj nacionalne ekonomije;
- ire angaovanje i vee uee graana u demokratskim procesima.

Modernizacija dravne uprave predstavlja korjenitu promjenu tradicionalnog naina na
koji se obavljaju administrativni procesi u okviru drave. Ta promjena znai da graani
ne moraju vie da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa vlade, kao to
se to obino danas radi, i da gube svoje vrijeme i novac prikupljajui potrebna dokumenta
da bi podnijeli neki zahtjev. Umjesto toga zahvaljujui IKT, koja omoguava potpunu
automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuisanih organa,
graani mogu da zadovolje svoje potrebe podnosei svoje zahtjeve sa jednog mjesta (npr.
Internet portal e-uprave), bez obzira na broj razliitih organa koji uestvuju u postupku
obrade zahtjeva. Osim toga graani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o
trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtjevi. Na taj nain, e-uprava obezbjeuje
efikasnije, transparentnije i odgovornije javne slube koje su prilagoene potrebama
graana i privrede. Koncept e-uprave predvia interaktivne elektronske usluge
prilagoene potrebama graana i privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog
sektora. Koncept e-uprave prikazan je na slici 28.

Glavne karakteristike koncepta e-uprave su:

1. Postoji vie razliitih komunikacionih kanala koji omoguavaju pristup javnim
uslugama, a koji se biraju od strane graana i privrede shodno njihovoj prednosti i
pristupanosti.
13

2. Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. prema ivotnim
i poslovnim situacijama graana i privrede, a ne prema internoj organizaciji dravnih
organa.
3. Usluge koje dravni organi pruaju su potpuno meusobno integrisane, umjesto da
predstavljaju izolovane cjeline.
4. Zahtjevi korisnika prihvaeni na prijemnim mjestima transparentno se obrauju u
pozadini, bez obzira na broj razliiih organa koji uestvuju u obradi. U pruanju svojih
usluga, neki organ se moe oslanjati na usluge drugih organa.
5. Graanima u privredi je potrebna minimalna dokumentacija da bi podnijeli zahtjev i
zadovoljili svoje potrebe. Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posjedu nekog
dravnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar dravne uprave korienjem
integrisanih usluga.



Slika 28: Koncept e-uprave

U najnovije vrijeme elektronska uprava u svijetu ne odvija se samo putem web sajtova
nego i putem drugih tehnika i tehnologija, kao to su: portali (Portals), glasovni portali
14

(Vocal Portals), fortali (Vortals)
3
, servisi kratkih poruka-SMS servisa (Short Message
Service)
4
. Zatim, tu su mogunosti elektronske uprave pomou servisa instant poruka na
mobilnom telefonu (Instant Messaging on Phone), koji je mnogo jeftiniji od SMS servisa.
Tu je i servis elektronske pote (E-mail), koji je kao alat E-uprave potcjenjen iako ima niz
prednosti nad nekim drugim tehnikama i tehnologijama. Sljedea mogunost su onlajn
diskusione grupe (Online Discussion Groups), koje se esto nazivaju jo i e-grupe (e-
groups). One su zamjena za raniji BBS sistem (bulletin board system) ili message board
iz 1980-tih, kojim su se poruke prenosile pomou tekstualnih fajlova (Textfiles).
Ove diskusione grupe postale su vaan izvor povratne veze (feedback) vladinim
politikama i programima i kao kreatori miljenja. Tamo gdje je doputeno oni omoguuju
slobodu miljenja lanstva. Obino ih postavlja jedna ili dvije osobe, takve grupe su
lino vlasnitvo njenih osnivaa, koji se nazivaju moderatori (moderators) i oni
odraavaju njihov vrijednosni sistem u postavljanju parametara za uee u grupama.

Da bismo si pomogli u boljem razumijevanju, moemo razviti tipologiju ovakvih onlajn
diskusionih grupa zasnovanu na odabranim kriterijima:
(i) Prema tipu lanstva (1. Otvorene pri emu ulanjenje ne zahtijeva moderatorovo
odobrenje i 2. Zatvorene-kod ega se za ulanjenje zahtijeva odobrenje
moderatora),
(ii) Prema postavljanju poruka (1. Trai se doputenje moderatora, i 2. Ne treba
doputenje moderatora),
(iii) Prema nivou aktivnosti (bazirano na broju postavljenih poruka, 1.Dobro, i 2.
Skromno), i
(iv) Prema performansama moderatora (zasnovanog na doputanju postavljanja
suprotnih miljenja, 1. Demokratsko kod kojih je doputeno postavljanje
suprotnih miljenja, i 2. Nedemokratsko kod kojih nije doputeno
postavljanje suprotnih miljenja).

3
Glasovni portal (vocal portal) je portal koji upite prima glasovnim putem preko telefona i alje
ih raunaru. Odgovor se isto tako prima glasovno ime se eliminie upotreba ekrana, tastatura i
kliktanja miem. Oni su postal dostupni u SAD u ljeto 2000. godine. Fortal (vortal) je vertikalni
portal, to znai da jse odnosi na konkretnu industriju, uslugu, itd. ili na konkretnu temu.
4
Usluge kratkih poruka-SMS (Short Message Service) koji nam omoguuje da aljemo i
primamo tekstualne poruke pomou mobilnog telefona ograniene na 160 alfa-numerikih
znakova i bez ikakve slike ili grafike, koji je zavladao svijetom.
15


Na kvalitetnim sajtovima obino su postavljene ikone za pojedine servise, najee u
slijedeem obliku:



RSS Feed (Standardna ikona). RSS je skraenice od Rich Site Summary, RDF Site
Summary, Really Simple Syndication - stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom
feed format i protokol , koji pripada "porodica" HTTP protokola/formata koji omoguuju
distribuciju podataka
5
. To je veoma dobar alat za automatsko povezivanje i agregaciju
6

web sajta. RSS je tehnologija-jednostavan program koji omoguava automatski pristup
Internetu i blogu. RSS slui za brz pregled sadraja na Internetu, jer su podaci "oieni"
od suvinih podataka koji u sebi sadri HTML jezik; na kojem poiva Internet.

RSS prua pogodan nain za editore (izdavae) sadraja da informacije distribuiu u
standardnom formatu. Standardizovani XML format datoteke omoguuje da jednom
publikovana informacija bude pregledana pomou vie razliitih programa kao to je, na
primjer, Outlook. Opti primjer sadraja RSS-a je izvori informacija kao to su naslovne
vijesti (news headlines) koje se esto auriraju.

Korist od RSS-a je agragacija sadraja sa vie Web izvora na jedno mjesto. Ubudue vie
ne morate posjeivati razliite Web sajtove da biste dobili najnovije informacije o

5
Really Simple Syndication (RSS) is a way for content publishers to make news, blogs, and other content
available to subscribers. You can view RSS content in Microsoft Office Outlook 2007. Using RSS,
publishers can make content and updates available for download by subscribers automatically. The content
on all Web sites is not available as an RSS Feed, but the list is growing daily.
6
Agregacija sajta oznaava postavljanje inae razbacanih podataka tako da budu dostupni sa jedne lokacije,
obino preko Web stranice. Agregacija je neophodna da bi se obezbijedio smisao u gomili inae korisnih
korporacijskih podataka (meu koje se ubrajaju razne informacije, od kataloga do cijena materijala,
podrke za proizvode, vijesti ili marketinkih materijala), koja se stvara kada se poveu prethodno zasebni
raunarski sistemi u okviru kompanije i njenih partnera.
16

poglavljima koja vas interesuju. Pomou RSS, saetci sadraja vam se upuuju, a vi
zatim, klikom na link, odluujete koji lanak elite da proitate.

Sadraj RSS-a je obino tekstualan, objavljen u razliitim izvorima ali prvenstveno
medija (medijskih mjesta) ili linih web blogova poznatih kao blogovi. Blog se moe
usporediti sa on-line urnalom. Kako je rasla popularnost RSS-a pojavili su se novi tipovi
sadraja, ukljuujui multimedijalne sadraje. Razmjena ovih tipova sadraja poznata je
kao blogcasting ili podcasting (standardna ikona je: . Na primjer, neka medijska
mjesta nude neke audio kopije od nekih njihovih novosti.
Mehanizam isporuke RSS sadraja zove se RSS Feed. Postoje milioni RSS Feed-ova koji
sadre aktuelne vijesti ili kratke saetke tog sadraja sa linkom na originalni izvor. Feed
takoe moe da sadri kompletan sadraj i obuhvata atamente (priloge) uglavnom bilo
kojeg tipa. Ostali nazivi za RSS Feed su Web feed, XML feed, RSS kanali i
administrirani sadraj (syndicated content).
Veina ljudi koristi prednosti nekog oblika klijentskog softverskog programa da ita
njihove RSS Feed-ove. Ti progami poznati su pod imenom RSS agregatori ili RSS
itai.

17

Blogovi i Wiki. Blog (Blog) i wiki (Wiki) esto izazivaju konfuziju da su to isti koncepti,
a oni, iako imaju dosta slinosti, su fundamentalno drugaiji i zbog toga ih moramo
razlikovati.
Na primjer, i blog i wiki su alati za publikovanje na webu, programska oprema za grupni
rad i mogu imati RSS feed. Ali, i pored toga oni imaju drugaije pravce (namjene). I
blogovi i wikiji su veoma korisni alati za e-upravu. Wikiji mogu, na primjer, da budu
koriteni za postovanje prirunika (za usluge graanima, saradnju na projektu, pisanje
zajednikog izvjetaja nakon posjete na terenu ili omoguavanje graanima da razviju
njihov vlastiti forum, kao klirinku kuu za informacije, itd.). Nekoliko Britanskih
organizacija u dravnom sektoru postavile su svoje vlastite wikije (na primjer:
Mathieson 2996 i vladin wiki (Government Wiki) zvanino nazvan GovIT wiki.

Znaaj blogova za elektronsku upravu je dvojak. Prvo, blog moe da bude moan
menaderski alat za poboljanje internog rada ministarstva/slube omoguavanjem
interaktivnog foruma ako se on postavi unutar ministarstva ili slube. Drugo, oni mogu
biti veoma vaan izvor kod angaovanja stanovnitva-graana radi dobivanja povratnih
informacija o politici uprave i o programima i za njihovu preorijentaciju da bi se
zadovoljile njihove potrebe.

Kada va brauzer (pretraiva Web-a), ili raunar, na ekranu ima RSS ita tada moete
da se prijavite (pretplatite) na bilo koji broj RSS feed-a. Feed je jednostavan nain na koji
italac moe da se prijavi (pretplati) na sadraje biznis web sajtova, najee na opte
blogove ili sajtove sa novostima. Sajt sa vijestima moe da sadri najnovije naslove ili
cijele lanke, na primjer o hrani, uvijek kada novi lanak bude objavljen.


Tabela 4: Razlika izmeu Bloga and Wikija
Karakteristike Blog Wiki
1 Godina nastanka 1999 Mart 1995
2 Fokus Individual Collaboration
3 Sadraj Lini dnevnik Korisniki izmjenjiv referentni sajt
18

4 Uee Mogu se postovati
komentari
Mogu se postovati komentari ali se
mogu objavljivati i sadraji
5 Gledita/Pogledi /Miljenja Dogmatina Konsenzusna
6 Interna maina za pretraivanje
(Search Engine)
Obino ne postoji Obino postoji


3.2 Tri aspekta elektronske uprave

Primjenu IKT u javnom sektoru moemo da posmatramo sa etiri aspekta: drutvenom
(socijalnom) i ekonomskom, politikom, kulturolokom. To su:
Bolje pruanje usluga: izgradnja nove javne infrastrukture, transparentnost,
jednostavniji pristup, efikasnost i nii trokovi usluga.
Informisanje: novi javni resurs?
E-Demokratija: proirenje javnog prostora?
Naa dalja razmatranja bie usmjerena ka ovom prvom aspektu posmatranja.
Ovi aspekti se tretiraju kao teme koje su proistekle iz diskusija sa mnogim osobama koje
na tome rade ili razmiljaju o tome kako IKT mogu da poboljaju rad javne uprave. Oni
se identifikuju kao osobe sa razliitim interesima kada pristupaju diskusiji o e-upravi. Mi
takve osobe moemo zvati e-government stakeholders (zainteresirani korisnici za
elektronsku upravu).

Kako vrijeme protie sve je jasnije da je Internet, kao jedan segment informaciono-
komunikacionih tehnologija, postao sastavni dio ivota i nezaobilazni alat u
poslovanju. U javnim ustanovama, u organima, organizacijama i slubama javnog
sektora, kao i u okruenju, dogaa se isto komunikacija se sve vie odvija preko
Interneta, on se koristi kao jedan od moguih kanala za distribuciju informacija, sve vie
postajui stalno otvoren alter. Sve je to stvorilo potrebu da se itavom poslu pristupi sa
sistemske strane i da se ponudi rjeenje koje e predstavljati jedinstveni nastup upravnih
struktura prema korisnicima.

19

Graani oekuju da u naprednijem korienju informaciono-komunikacionih tehnologija,
u prvom redu na Internetu, pronau servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa
javnim sektorom, a sa druge strane i strukture u javnom sektoru imaju svoje razloge za
bri prelazak na e-upravu. Osnovni razlog za to je mogunost utede. Transakcija
obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo
kojim drugim komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraena preko Interneta
moe se posmatrati kao samousluni servis bilo da je u pitanju graanin, zaposleni u
javnim institucijama ili poslovni partner.

3.3. Tipovi poslovnih transakcija i modeli e-poslovanja u javnom sektoru
Sve usluge e-Uprave fokusirane su na etiri glavna korisnika: graane, poslovnu
zajednicu, zaposlene u javnom sektoru i organe, organizacije, agencije i slube u javnom
sektoru. E-Uprava ima za cilj da ostvari mnogo bolju, ugodniju, transparentniju, jeftiniju i
efikasniju interakciju sa graanima, privredom, zaposlenim u upravi i organima,
organizacijama, agencijama i slubama u javnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

U e-Upravi pojedinci su u mogunosti da iniciraju i podnesu zahtjev za odreenom
uslugom iz domena javne uprave i da tu uslugu dobiju putem Interneta, intraneta ili
nekog drugog informaciono-komunikacionog mehanizma. U nekim sluajevima, usluga
iz domena javnog sektora se isporuuje putem jedne kancelarije umjesto mnogo njih. U
drugim sluajevima javna transakcija se kompletira bez direktnog kontakta sa zaposlenim
u javnom sektoru.

Korisnici poslovanja e-Uprave mogu se svrstati u slijedee kategorije:
1. G- Government (javna uprava-organi, organizacije, agencije i slube)
2. E- Employee (zaposleni u javnoj upravi)
3. B- Business (preduzea i ostala pravna lica)
4. C- Citizen (graani).

Iz prethodnog proizilazi da se u e-upravi mogu javiti slijedei osnovni odnosi izmeu
korisnika, koji istovremeno i definiu tipove aplikacija koje se prave:
20

G2G (komunikacioni podsistem javne uprave, informacije, servisi)
G2E (zaposleni u javnom sektoru, chat room, oglasna tabla, uenje)
G2B (snabdjevanje, informacije, servisi)
G2C (on-line servisi, digitalna demokratija)
G2C (komunikacija vlade, organa uprave, javnih organizacija i javnih slubi sa
graanima).

Tu jo treba dodati e-Obrazovanje i e-Zdravstvo, kao jedne od najmasovnijih vidova
korienja elektronskog poslovanja u javnom sektoru.

3.3.1. G2B
G2B (engl. Government to Business): javna uprava-poslovni subjekti (vertikalna
povezanost) predstavlja e-poslovanje i saradnju izmeu organa, organizacija i slubi u
javnom sektoru sa drugim poslovnim subjektima kao i drugim pravnim licima. Analogno
je standardnom elektronskom poslovanju B2B samo to je jedan od uesnika javna
uprava. Komunikacija javne uprave sa poslovnim subjektima predstavlja potencijalno
najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije. Postie se skraenje vremena
izvrenja sloenih transakcija, smanjenje trokova poslovanja i stvaraju se dobre podloge
za kvalitetno odluivanje

Taj dio javne uprave dobiva sve veu ulogu radi oekivanja preduzea, mogunosti
smanjenja trokova, poboljanja djelovanja sistema javnih narudbi (poboljanja
preglednosti aktivnosti u realnom vremenu), cjenovne efikasnosti, manjih trokova,
razvoj aplikacija za ispunjavanje obrazaca, poveane konkurentnosti i preglednosti
procesa dravnog nadzora nad poslovanjem preduzea.

Koritenjem elektronskog poslovanja s javnom upravom firme mogu bitno pojednostaviti
svoje radne procese. S obzirom da svoje obaveze prema dravi mogu bre i ekonominije
podmiriti putem Interneta, lake e se koncentrisati na svoje poslovanje. Na globalnom
tritu moi e bre napredovati i postati konkurentniji. Odnos uprave s privrednim
subjektima nije samo kupovina roba i usluga. Vaniji cilj je jaanje takmiarskog duha na
21

nacionalnom nivou, davanje podsticaja manjim firmama i kljunim sektorima industrije
te stvaranje uslova za potenu konkurenciju. Uprava moe i mora, putem pravne
infrastrukture, dati doprinos zdravom e-okruenju da bi privredni subjekti to lake preli
na savremeno e-poslovanje.

Tehnoloki posmatrano G2B je servis za komunikaciju javne uprave sa poslovnim
subjektima a zasnovan na je konceptu Interneta i Ekstraneta. Osnovne komponente su
snabdjevanje, informacije, servisi. Ovi servisi olakavaju rad poslovnim subjektima,
nudei im verifikovane podatke i eliminiui redundantno sakupljanje podataka, te
stvaraju komunikacione i druge osnove za ostvarivanje e-poslovanja izmeu njih.
Inicijative vlada prema poslovnom sektoru privlae najvie panje, prvenstveno zbog
elje i pritiska poslovnog sektora za poboljanjem brzine obavljanja usluga i mogueg
smanjenja trokova. Mada se ne oslanjaju direktno na informacione tehnologije,
nekoliko razliitih metoda transparetnih javnih nabavki se ve koristi u odnosu sa
poslovnim sektorom, to doprinosi poveanju demokratizacije i postepenoj promjeni
kulture u javnim institucijama. U kasnijim fazama e-uprave vlade se ovoj grupi
pribliavaju implementacijom aplikacija za elektronsko obavljanje usluga koje im se,
inae, pruaju neelektronskim putem (registracija preduzea, izdavanje raznih uvjerenja i
potvrda, statistike analize, pristupi bazama podataka, itd.).

Neke usluge servisa G2B za preduzea su:
Socijalni dodaci za zaposlene
Kompanijski porezi: prijava, notifikacija
Porez na dodatu vrijednost: prijava, notifikacija
Registracija nove kompanije
Dostavljanje podataka organizacijama za statistiku
Carinske deklaracije
Dozvole koje se odnose na zatitu ivotne sredine
Elektronske javne nabavke

B2G - Servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom zasnovan je na
konceptu Interneta i Ekstraneta. Komunikacija javne uprave sa poslovnim partnerima -
22

povezivanje i udruivanje dravnih institucija i preduzea sa ciljem razmene potrebnih
informacija.

3.3.2. G2C
G2C (engl. Government to Citizen): javna uprava-stanovnitvo (vertikalna povezanost)
predstavlja saradnju javne uprave i graana. Analogno je poslovanju B2C. Omoguava
korisniku da lako odredi koji dio usluge mu je potreban i kako da mu pristupi. Servis je
dostupan 24 asa dnevno, a takoe je lako dostupan i hendikepiranim osobama koje nisu
u mogunosti da lako mijenjaju loakciju. Javna uprava moe lako da dobije odgovor na to
ta graani misle o njenim uslugama i na osnovu toga da ih koriguju, to podspjeuje rad
uprave i poveava zadovoljstvo graana upravom.

Cilj kojem se tei u ovom modelu elektronskog poslovanja sa javnom upravom je Single
touch point, tj. - mora se omoguiti da jednim ulaskom na Internet korisnik moe da
pristupi svim potrebnim informacijama. Ovo se omoguava od kue preko PC raunara
ili nekim od alternativnih naina pristupa (infokiosk, fiksni telefon i preko mobilnog
telefona).
Pri korienju usluga javne uprave korisnik mora da plati administrativnu taksu, tako da
je neophodno omoguiti plaanje putem Interneta, ali takoe i neke druge alternativne
sisteme plaanja. Ovaj domen kod nas jo nije rijeen u potpunosti i predstavlja jedan od
najveih problema omasovljavanju e-poslovanja preko Interneta.

Graani danas od javne uprave oekuju mnogo vie nego ranije. Oni zahtjevaju tane i
njima prilagoene informacije. ele da ih javna uprava tretira kao osobe za koje su oni tu
i za koje oni vre usluge, i da djelotvorno reaguje na pojedine okolnosti i ivotne situacije
svakog pojedinca. Informatiko drutvo od javne uprave trai da se potpuno reformie i
nudi joj priliku da pobolja svoje usluge, povea efikasnost i ponovno zaslui povjerenje
graana. G2C model elektronskog poslovanja stanovnitva sa javnom upravom kreiran je
sa namjenom unapreenja interakcije izmeu stanovnitva i javne uprave, to je jedan od
glavnih poticaja za nastanak e-poslovanja javne uprave. Poticaji su usmjereni na bre,
jednostavnije i preglednije obavljanje raznih elektronskih usluga (u daljem: e-usluge),
23

kao na primjer: dobivanje i produenje vaenja linih dokumenata, dokumenata iz
katastra, dobivanje dozvola, dobivanje uvjerenja iz matinih knjiga, plaanje naknada,
kao i osnovnih usluga iz obrazovanja, zdravstvene njege, zdravstvenog i penzijskog
osiguranja, biblioteka i drugo. Za graane to znai da je dovoljan samo telefonski poziv
ili Internet za pristup potrebnim informacijama.


G2C - Servis za komunikaciju javne uprave sa graanima zasnovan na konceptu
Interneta. Osnovne komponente su posjetioci, informacije, on-line servisi, digitalna
demokratija. Pomenuti servisi podrazumijevaju omoguavanje transakcija kao to su
podnoenje zahtjeva, obnove dozvola, plaanje poreza, a obavljaju se jednostavnije u
kraem vremenskom roku. G2C inicijative takoe esto pokuavaju da pomou sredstava
kao to su Internet prezentacije i info-kiosci uine informacije dostupnijima. S drugog
aspekta, G2C inicijative se odraavaju na samu vladu tako to utiu na promjenu
poslovnih procesa u organizaciji. Mnogi smatraju da bi jedan od osnovih ciljeva G2C
inicijativa trebalo da bude kreiranje takozvanih one-stop shops- jedinstvenih mesta sa
kojih graani mogu obavljati razne usluge, naroito one koje zahtijevaju saradnju
nekoliko agencija, a za koje im nee biti potrebno da kontaktiraju svaku agenciju
pojedinano. Potencijalni rast G2C inicijativa odnosi se na poveanu interakciju graana
meu njima samima i na poveano uee graana u vlasti.
U daljem tekstu data je lista usluga ovog tipa elektronske uprave, koje su na raspolaganju
graanima:
- Prijava poreza na dohodak graana
- Potranja za zaposlenjem
- Dodaci socijalne zatite
- Lini dokumenti
- Registracija vozila
- Aplikacija za dozvole za gradnju
- Prijave policiji
- Javne biblioteke
- Izvodi iz matinih knjiga (roenje, vjenanje)-zahtjevi i isporuka
24

- Konkursi za vie i visoko obrazovanje
- On-line prijava promjene adrese prebivalita
- Servisi koji se odnose na zdravstvo (npr. zakazivanje pregleda u bolnicama)



C2G je servis za komunikaciju graana sa javnom upravom zasnovan na konceptu
Interneta. U svojoj naprednoj varijanti modeli C2G i G2C prelaze u koncept G-CRM
(javna uprava orijentisana prema graanima).



Slika 29: Komunikacija u elektronskoj upravi
25

3.3.3. G2G
G2G (engl. Government to Government): javna uprava-javna uprava (horizontalna veza)
predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje izmeu razliitih organa javnog
sektora. Dravni organi mogu efikasno koristiti Internet servise na nivoima upravljanja.
Ovaj model e-poslovanja predstavlja osnovnu kimu e-poslovanja javne uprave i
oznaava upravljanje s podacima i elektronske interakcije kako unutar istog organa tako
izmeu organa na lokalnom, entitetskom i dravnom nivou.

G2G poslovanje u BiH moe se odvijati izmeu :
- Vijea ministara i ministarstava BiH i entitetskih vlada,
- Izmeu vlade entiteta i kantonalnih vlada (u FBiH i Distriktu Brko) i organa
lokalne samouprave (gradova i optina) u Republici Srpskoj.
- Pri meuresornom upravljanju.

Ovaj vid poslovanja predstavlja poslovanje od baze, koju ine lokalne uprave, ka viim
nivoima. U proteklom periodu kod nas su postojale razne inicijative da se ovo rijei na
najbolji nain, ali rezultata jo uvijek nema. Kod nas postoji saradnja na lokalnom nivou i
podaci koji su razmjenljivi na lokalu (tzv. horizontalna razmjena podataka). Plan je da se
u najskorije vreme rijei ovaj problem i da se postigne vertikalna razmjena, a time i
jedinstveni informacioni sistem u BiH.

Tehnoloki gledano, G2G servis javne uprave zasnovan je na konceptu Intraneta.
Omoguava unapreenje saradnje organa raznih nivoa dravne uprave i stvaranje punog
partnerstva izmeu njih, u pruanju servisa graanima i drugim subjektima. Iz mnogo
razloga realizacija G2G odnosa predstavlja kljuni faktor e-uprave. Veina strunjaka se
slae u ocjeni da vlade na svim nivoima moraju ojaati i unaprijediti svoje interne sisteme
i procedure prije nego to omogue bilo kakvu elektronsku interakciju sa javnosti,
odnosno, graanima i poslovnim sektorom. G2G ukljuuje dijeljenje podataka
elektronskim putem izmeu zaposlenih u vladi na dravnom, entitetskom, kantonalnom i
lokalnom nivou.

26

3.3.4. G2E
G2E (engl. Government to Employees) javna uprava-zaposleni u javnoj upravi obuhvata
G2C usluge kao i neke specijalizovane usluge samo za zaposlene u javnoj upravi i
predstavlja korienje informacione i komunikacione tehnologije za bolju saradnju i
koordinaciju zaposlenih u organima i organizacijama u javnoj upravi. Ovo predstavlja
nain korienja najnovijih informaciono-komunikacionih tehnologija u formiranju
informacionih sistema unutar samih uprava, njenih organa i organizacija, radi poveanja
performansi rada javne uprave i to boljeg servisa svim graanima na teritoriji rada
organa i organizacija javne uprave.
Ovaj model e-poslovanja podrazumijeva:
- Meusobnu komunikaciju meu zaposlenima u javnoj upravi,
- Blagovremeno obavjetavanje i protok informacija, kako podataka koji su
neophodni za svakodnevni rad (pisarnica, razni materijali) tako i interne
informacije za slubenike,
- Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama, i za
- Upravljanje znanjem kao najveim resursom nekog preduzea
- Vladine interne poslove za meusobno poslovanje i komunikaciju zaposlenih u
njenim slubama, poslovi kao to je upravljanje elektronskim dokumentima i/ili
njihova priprema za Web korienje
- On-line servise koji su postavljeni i za vanjske korisnike i poslovni svijet. Do
danas je vei broj usluga stavljen na korienje u ovoj grupi poslova. Najee su
to poslovi tipa FAQ (Frequently Asked Questions-najee postavljena pitanja),
zatim sistem naplate parkiranja, takse na nekretnine i poslovne licence i dozvole, i
- Intranet, koji kao korisniku populaciju ima zaposlene u javnim slubama i
pojavljuje se kao vaan informacioni, komunikacioni i organizacioni alat u okviru
G2E poslovanja. Jedan od najveih izazova za bilo koju organizaciju je efikasna
distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog
komunikacionog kanala sa njima. Korienje intraneta za distribuciju informacija
poveava stepen meusobne komunikacije i omoguava voenje transakcija i
prua ogromne mogunosti za poveavanje efikasnosti organizacije. ta vie,
intranet moe da ima centralnu ulogu da organizacija postane uionica na
daljinu gdje su resursi za uenje uvijek na raspolaganju zaposlenima, oglasna
27

tabla chat room i forum za uenje. Cijena koju treba platiti za ovakav interni
sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je
manja uz pomo web tehnologija, a pitanje je da li bi bilo mogue na drugi nain i
postii sline rezultate.


G2E servis koriste zaposleni u javnoj upravi a zasnovan je na konceptu Intraneta.
Osnovne komponente su chat room oglasna tabla, uenje, servisi koji su interni
(unutranji), servisi javne uprave, koji primjenom novih IKT smanjuju trokove
funkcionisanja, a poveavaju efikasnost pouzdanost, sigurnost i kvalitet rada ukupne
administracije.

3.3.5. E-Obrazovanje (e-Learning)
Podizanje kvaliteta i pristupanosti svih oblika obrazovanja smatra se katalizatorom
razvojnih procesa u modernom drutvu. Opremanje obrazovnih ustanova informatikim i
komunikacijeskim resursima treba da prati edukacija na podruju informatike i novih
tehnologija (sticanje ECDL kao i raznih usko-specijalizovanih profesionalnih certifikata).
itav taj proces treba da bude pokriven odgovarajuim pravnim mehanizmima i
rjeenjima: zakoni koji se odnose na nauno istraivaki rad i djelatnost; zakoni koji
reguliu oblast zatite linih podataka; zatita autorskih prava; zakonska rjeenja vezana
za nabavku softvera od strane obrazovnih ustanova... Sve to treba da omogui snaan
razvoj drutva znanja, odnosno razvoj drutva u cjelini.


3.3.6. E-Zdravstvo (e-Health)
E-zdravstvo oznaava korienje modernih IKT da bi se udovoljilo potrebama graana,
korisnika zdravstvene zatite, zdravstvenih strunjaka, ustanova koje pruaju zdravstvene
usluge i kreatora zdravstvene politike (ona podrazumjeva, ali se ne ograniava na:
elektronsku zdravstvenu dokumentaciju, elektronski zdravstveni karton, komunikaciju
28

pacijenata sa doktorima putem interneta, podnoenje prijava na zdravstveno osiguranje
putem internet i dr.). Saradnja i razmjena podataka izmeu subjekata zdravstvene zatite,
kljuna je za poboljanje zdravstvene zatite korisnika, unapreenje interakcije izmeu
specijalista i pacijenata i poboljanje javnog zdravlja. Kljuni element u procesu
razmjene elektronskih zdravstvenih informacija je uspostavljanje pouzdanih mehanizama
za zatitu bezbjednosti i privatnosti informacija o korisniku (propisi koji se odnose na
zatitu linih podataka), kako bi korisnici imali kontrolu nad sopstvenim informacijama.

4. Stanje e-Uprave u BiH
7

Razvoj eUprave u Bosni i Hercegovini je u poetnoj fazi. U toku su izgradnja
informacionih sistema na dravnom nivou (CIPS, IS dravne granine slube, IS
policijskih izvjetaja, poreskog sistema itd.), web sajtovi BiH, entiteta, optina i snimak
stanja u javnoj administraciji BiH. U narednom dijelu navodime neke od konkretnih
problema koji su evidentni u javnoj upravi u BiH.

Problemi u radu :
administracija ne radi po evropskim standardima,
principi i praksa rada na nivou jedne optine su razliiti od principa na nivou rada
druge optine ili entiteta,
loa preglednost rada i poslovanja,
ne postoje jedinstvene baze podataka na bilo kojem nivou,
nedostaje elektronsko komuniciranje i po horizontalnom i po vertikalnom nivou,
nedostaju hardverski i softverski standardi, na primjer, koriste se razliiti
operativni sistemi, aplikacije i baze podataka,
ne postoji globalni plan automatizacije administracije,
postojei sistemi djeluju odvojeno, nepovezano i ne mogu obezbijediti graanima
potrebne informacije,
gotovo nikako se ne koriste moderni naini komuniciranja e-mail, Internet,...
ne postoje usluge graanima preko Web sajtova,

7
Izvor: Diskusija na Drugoj tematskoj konferenciji Kako smanjiti trokove administracije u BiH,
Udruenje graana Tolerancijom protiv razliitosti-ToPeeR, Doboj, 24. Avgust 2006.
29

e-Government nije u upotrebi.

Graani se uglavnom ale na:
sloenost procedura,
birokratiju,
guve,
ekanje u redu,
ponaanje slubenika,
neljubaznost,
lou organizaciju,
zastarjelost naina rada i opreme,
nepostojanje pisanih uputstava i mapa,
komplikovane formulare,
visoke takse.

Zaposleni su nezadovoljni:
uslovima rada,
informacionim sistemom,
materijalnom situacijom,
time to se previe radi,
nesposobnim rukovodstvom,
agresivnim strankama,
propisima.

5. Strategija razvoja e-Uprave u BiH
Strategija razvoja e-Uprave u BiH pripremljena je na osnovu slijedeih dokumenata:
Memorandum o razumijevanju, potpisan izmeu Vijea ministara BiH i UNDP, eEurope
Action Plan (Feira 2000), Plana e-Europe+ za informatizaciju zemalja kandidata za
Evropsku Uniju, Agende za razvoj informacionog drutva, koju su usvojile zemlje
Jugoistone Evrope i, na kraju, Politika razvoja informacionog drutva u BiH.
30

Jedini dokumenat na koji se Strategija oslanjala, i na osnovu koje je i izraena, bio je
Politika razvoja informacionog drutva.
Strategija razvoja informacionog drutva BiH odnosi se na slijedee pravce djelovanja:
IKT infrastruktura
IKT industrija
e-obrazovanje
e-uprava i
e-legislativa.
Strategijom su utvreni pravci djelovanja na slijedee segmente u okviru uprave u BiH:
o reinenjering javne uprave
o tehnoloko-razvojne osnove
o komunikaciona i informatika infrastruktura
o meuoperativnost
o sigurnost
o fundamentalni registri
o informatizacija zajednikih i specijaliziranih funkcija uprave
o e-demokratija
o elektronski servisi
o portali i
o pristupne take.
Za svaki od navedenih segmenata data je analiza stanja u Bosni i Hercegovini, aktuelni
trendovi, ciljevi koji se ele postii te pravci i akcije djelovanja. Iz navedenih razmatranja
proistekli su razvojni projekti i mjere u Akcionom planu.
Za praenje realizacije Akcionog plana predvieno je korienje skupa meunarodno
standardizovanih indikatora.
Transformacijom uprave u e-upravu bi se omoguilo graanima, poslovnim partnerima,
nevladinim i drugim institucijama permanentan pristup uslugama uprave kao i
31

jednostavno, efikasno i jeftino obavljanje poslova. Takve usluge bi znaajno doprinjele
poveanju efikasnosti poslovnih sistema i smanjenju trokova poslovanja.
Na osnovu Strategije razvoja e-uprave u BiH za period od 2004. do 2007. godine izraen
je odgovarajui Akcioni plan razvoja informacionog drutva u BiH, u kojem su navedeni
konkretni razvojni programi i projekti sa odgovarajuim opisima, nosiocima realizacije,
rokovima, procjenom potrebnih resursa i oekivanim efektima realizacije. Sline
strategije i akcione programe prije toga izradile su Slovenija, Hrvatska i Srbija. To su
znaajni segmenti na putu integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju do 2010.
godine, jer zahtijevaju ispunjenje uslova konkurentnosti i prisutnosti drave u
informatikoj djelatnosti.
Ciljevi strategije poinju od imperativa da se podigne nivo razumijevanja o potrebi
razvoja ove oblasti, obezbijede resursi za njihovu realizaciju, izgradi institucionalna
infrastruktura za implementaciju, modelom saradnje javnog i privatnog sektora,
promocijom svih efekata ICT tehnologija,
Projekat razvoja informacionog drutva uspjee u onoj mjeri u kojoj bude implementiran.
Zato je za teu fazu proglaena njegova primjena. A da bi bilo uspjene primjene treba
obezbijediti partnerstvo javnog i privatnog sektora. Ovom prilikom je ocijenjeno da to
ustvari zavisi od politike volje i svijesti da je ICT neto to je neohodno.
Pored toga, uoen nedostatak u dijelu telekomunikacione strukture, strunjacima djeluje
kao nepoznanica s kojom se strategija razvoja informacionog drutva ne moe smatrati
zavrenom i stoga predstavlja znaajan hendikep. ula su se miljenja da ovom
strategijom treba uvrstiti opredjeljenje da razvoj segmenata ICT svoju pravu vrijednost
stiu u razvoju domaih informacionih sistema i da to treba da rade domae kompanije
uz, eventualnu, pomo stranih konsultanata.
Jedno vano poglavlje ovog materijala posveeno je zakonodavstvu. Kreatori su se
opredjelili da slijede pravila i instrukcije koje vae u Evropskoj uniji smatrajui da e
njihovo usvajanje i primjena u stvari biti preica za pridruenje EU, bar u ovom domenu.
I tako, definisane su oblasti koje treba normativno regulisati s oko 40. zakona, kao na
primjer: kompjuterski kriminal, kako ga sprijeiti i kako ga sankcionisati, meunarodna
32

saradnja u suzbijanju te vrste kriminala, razmjena poslovnih informacija i njihova zatita,
poslovne transakcije, digitalni potpis, o Internetu i td. Ovo je obiman posao i potreban
zbog harmonizacije domaih propisa sa zakonima Evropske unije.
Sastavni dio strategije, nazvan E-uprava, naglaen je kao jedan od kljunih elemenata
zbog ciljeva razvoja strategije ovog segmenta. Rije je o modernizaciji rada javne uprave
(podrazumijeva reformu javne uprave), razvoju nacionalne ekonomije i irem
angaovanju i veem ueu graana u demokratskim procesima i predstavlja radikalnu
promjenu rada javne uprave. Ipak, i ovde se ponavlja konstatacija da je kljuni faktor
uspjeha politika volja, mada je ocijenjeno i da je potrebna svijest s odlikama stratekog
razmiljanja o potrebi za uvoenjem i razvojem e-uprave.
6. Pravni okvir za regulisanje elektronskog poslovanja
Veliki problem mnogih zemalja u oblasti elektronskog poslovanja je da se postojei
pravni okvir ne moe adekvatno da prilagodi elektronskom poslovanju, i da postojei
zakoni koji su usmjereni na sistem zasnovan na papirnim dokumentima mogu da
predstavljaju prepreku rastu globalnog e-poslovanja.

Reforma javne uprave ima za cilj da dovede do sutinskih promjena naina i metoda rada
uprave, uz mijenjanje ponaanja i sistema vrijednosti prema zahtjevima vremena.
Provoenje reformi podrazumijeva promjenu strukture, organizacije i pravila. Male
promjene najee mogu biti neadekvatne, dok potpuno novo koncipiranje javne uprave
moe da bude isuvie ambiciozno.
Reforma javne uprave treba da obezbijedi zakonodavni okvir za razvoj e-Uprave
donoenjem, usvajanjem i sprovoenjem potrebnih zakona. Primjenom menaderskog
pristupa, treba obezbijediti precizno definisanje radnih zadataka, mjerenje uinka
efekata i kvaliteta rada u odnosu na postavljene ciljeve, odgovarajuu organizaciju rada i
kontrolu troenja resursa, adekvatne mehanizme nagraivanja i sankcionisanja, sistem
nadgledanja te sistem praenja i izvjetavanja.

Reforma i modernizacija javne uprave zasnovana je na irokoj upotrebi informaciono-
komunikacione tehnologije i predstavlja jedan od kljunih elemenata nastojanja koja
33

vode ka tranziciji Bosne i Hercegovine u moderno informaciono drutvo. Stoga je
potrebno izgraditi takav pravni sistem i zakonodavni okvir koji e graanima,
privrednicima i drugim korisnicima usluga javne uprave i lokalne samouprave omoguiti
dobijanje pouzdanih i mjerodavnih informacija i usluga koristei sve prikladne naine
komunikacije. Taj proces je zapoet donoenjem mnogih zakona (Zakon o elektronskom
potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskom poslovanju) kako bi se
postigla iroka primjena IKT u javnom sektoru. Za uspjenu realizaciju eUprave posebna
panja treba da se posveti bezbjednosti transakcija i zatiti informacija, pravu na pristup
informacijama kao i zatiti privatnosti na internetu (ta oblast treba biti regulisana
Zakonom o zatiti linih podataka). Zatim je potrebno pristupiti i izmjeni krivinog
zakonodavstva, unoenjem krivinih djela protiv bezbjednosti raunarskih podataka kako
bi se u potpunosti obezbjedilo iroko korienje elektronskih interakcija.

Poto su pravna sigurnost i povjerenje glavna pitanja u bilo kojoj poslovnoj transakciji,
kredibilitet elektronskog poslovanja e u cjelini zavisiti od kapaciteta domaih
zakonodavaca da definiu i stvore vrsto i sveobuhvatno pravno okruenje za e-
poslovanje koje bi izgradilo povjerenje. Iskustvo govori da zemlje koje ele da
obezbijede pravno vaee, obavezujue i sprovodive elektronske transakcije moraju da
daju odgovore na slijedea tri osnovna pitanja:
Da li je transakcija primjenljiva (ima li pravnu mo) u elektronskom obliku?
Da li partneri u transakciji vjeruju poruci?
Koja pravila vae za transakciju realizovanu elektronskim putem?

Polazei od navedenog, kljune oblasti koje treba da budu razmotrene prilikom izgradnje
pravnog okvira za elektronsko poslovanjeobuhvataju:
- zatitu podataka,
- sigurnu formu ugovora u pravnom i komercijalnom smislu,
- regulisanje Internet okruenja,
- punovanost elektronskog potpisa,
- e-privatnost,
- zatitu od terorizma (anti-teroristike mjere, mjere za spreavanje pranja novca,
pitanja neeljenih poruka),
34

- prava intelektualne svojine,
- propise o regulisanju sadraja na Internetu,
- zakon o elektronskom dokumentu,
- zakon o elektronskom arhiviranju,
- zakon o slobodnom pristupu informacijama, i
- zakon o zatiti linih podataka.

Za sada dinamika donoenja ovih zakona je nesrazmjerna u odnosu na potrebu i veoma je
razliita za pojedine entitete i kantone u BiH i Distrikt Brko.