Der Dada

ta |e dadazam ko| su n|egov c|ev u Nemako|?

Istorijski kontekst
Spartakovsk ustanak u Bernu zb|a u novembru 1918. Ugusen |e vec u |anuaru 1919, a
n|egove vode, Roza Luksemburg Kar Lbkneht, ub|ene na na|brutan| nan. Gavn oruzan
osonac prvremene soc|ademokratske vade, pored demorasane redovne vo|ske, b su
Frekorps, grupe vo|nka-pacenka, ko|e su tumarae Nemakom pose poraza z 1918.
Soc|ademokratsk posank Narodn opunomocenk za ptan|a vo|ske mornarce, Gustav Noske,
ko| |e preuzeo komandu nad tm trupama, neposredno pred napad na Bern, z|av|u|e: Ako |e to
ono sto hocete, onda neko mora da bude pas gon (dosovno, Schweinhund, krvosednk, pas
svetog Huberta, ko| sed mrs krv progon|ene dv|a). Necu ustuknut pred tom
odgovornoscu. Ipak, ustanc, stra|kov pokusa| osnvan|a sov|etskh repubka nastav su se
sve do |esen 1919 (Rur, Sakson|a, Ra|nska obast, Trng|a, Bremen, Hamburg, Mnhen). U martu
1919, u Bernu ponovo zb|a|u masovn radnk stra|kov, sa |os krvav|m shodom (oko 1.200
ub|enh cva, naoruzanh nenaoruzanh, opet po nareden|u Noskea). To |e ba kma u ko|o| |e
1918. osnovana bernska dadastka grupa, ko|a |e u |unu 1919. ob|ava ova| manfest. (AG)
ta je dadaizam i koji su njegovi ciljevi u Nemakoj?
I
Dadazam zahteva:
1. Medunarodno, revouconarno u|edn|en|e svh |ud, stvaraaca nteektuaaca, z ceog sveta,
na osnovama radkanog komunzma.
2. Uvoden|e progresvne nezaposenost, pomocu sve vece mehanzac|e, u svm deatnostma.
Samo kroz nezaposenost po|ednac moze da stekne pouzdan uvd u zvotne n|ence da se
konano pragod samom skustvu.
3. Da se smesta ukne prvatno vasnstvo (soc|azac|a) uvede komunana shrana za sve;
pored toga, podzan|e gradova svetost vrtova ko| b prpada drustvu kao cen prprema
|ude za stan|e sobode.
II
Centrano vece zahteva:
a. Bespatne, svakodnevne obroke, za sve stvaraoce nteektuace, na trgu Potsdam (Bern).
b. Obavezno prstupan|e ceokupnog svestenstva svh ute|a dadastko| verospovest.
c. Na|brutan|u borbu protv svh tendenc|a samozvanh duhovnh pregaaca (Her, Ader),
|1|
protv n|hovog zakamuranog burzu|stva, protv ekspresonzma postkasnog obrazovan|a,
ko|e vea grupa Sturm.
|2|
d. Da se odmah pone sa zgradn|om drzavnog Centra za umetnost, da se ukne oseca| vasnstva
u novo| umetnost (ekspresonzam), buduc da |e duh posedovan|a potpuno sk|uen z
nadndvduanog dadastkog pokreta, ko| osobada svekoko oveanstvo.
e. Uvoden|e smutane poez|e
|3|
kao motve komunstke drzave.
f. Rekvzc|u crkava za zvoden|e brutstke,
|4|
smutane dadastke poez|e.
g. Uspostav|an|e Dadastkog veca za redza|nran|e zvota, u svakom gradu sa vse od 50.000
stanovnka.
h. Da se smesta u vekm razmerama pokrene dadastka propagandna kampan|a, sa 150
crkusa, rad edukac|e proetar|ata.
. Da se sv zakon props podnose na odobravan|e Centranom dadastkom vecu.
|. Da se smesta regusu sv seksuan odnos, u skadu sa stavovma medunarodnog dadazma,
kroz osnvan|e Dadastkog seksuanog centra.
|1|
Kurt Her (1885-1972, greskom Hter, u prevodu kn|ge Dada: istorija jedne subverzije, u
ko|o| se naaz ova| manfest): ese|sta, pacsta soc|asta, saradvao sa radkanm
ekspresonstkm asopsom Der Aktion. Afred Ader (1870-1937), osnva ndvduane
pshoog|e.
|2|
Der Sturm, na|utca|n|a na|dugotra|n|a ekspresonstka pubkac|a (1910-1932).
|3|
I pored sve potke navnost bernskh dadasta, ko|a se rutnsk navoda kao |edan od
n|hovh gavnh atrbuta, ko|u su nek od n|h kasn|e aka srca prznava (Rchard Huesenbeck,
Hannah Hch), ova| deo |e posebno zanm|v - ako skoro svaka taka manfesta zasuzu|e
poseban osvrt - zbog raskoraka, u st mah ucdnog tragnog, sa onm sto ce komunzam
postat samo mao kasn|e: name, dadastka smutana poez|a |e znaa paraeno tan|e
zvoden|e na|dsonantn|h tekstova, odnosno govora. Iz nerazgovetne esto nesnosne arme,
ponekad se radao nov, osobada|uc skad. Pokazao se da ona| ozb|n, nedadstk
komunzam n|e mao mnogo poveren|a u tu pofon|u. (AG)
|4|
Brutzam, umetnost buke.