BURDIJE

Druteni proctor- je simbolika oznaka za drutvenu stvarnost ili drutveni ivot .

Delovi drutvenog prostora- habitus I razni oblici kapitala
-polja, simbolike borbe
2 naina razumevanja- Objektivistiki- supstancijalistiki, posmatranje objektivnih struktura
-Subjektivistiki- drutvena stvarnost je soc. konstrukcija ljudi koji u njoj ive,
delaju I razmiljaju
Vrste!odusi teorijs"og znanja- F!O"!O#O$%O-prvobitno iskustvo praktino& upoznavanja dru.
sveta
-O'(%)I*IS)I+%O-uspostavlja objektivne odnose
-,-.%SO#O$%O- dijalektiki odnosi izme/u objektivnih struktura I
struktuiranih dispozicija u kojima se one ostvaruju I koje tee da ih reprodukuju
Drutveno polje- razlike u odnosu na pojam strukture i podsistema. Socijalna distanca- de0iniu se klase,
poloaj, pojedinaca u odnosu na dru&e
#a$itus- je sistem obrazaca ponaanja I vrednovanja, koji se sastoji od struktura spoznavanja I procenjivanja
koje akteri stiu kroz trajno iskustvo zauzimanja odre/eno& poloaja u drutvenom svetu. !ae predstave se
stvaraju ili menjaju zavisno od nae& habitusa.
-habitus izaziva I drutvenu distancu izme/u objektivno& poloaja pojedinca i drutvenih &rupa.
-habitus oznaava onu vrstu dru. sposobnosti poj. da bez veliko& razmiljanja odi&ra 1pravi potez2 u
odre/enoj dru. Situaciji

%un"cije &a$itusa- O,-.)O-- kojim se uspostavljaju odnosi izme/u sis. proizvodnje habitusa I sticaja
okolnosti
-3O,$).*.(34 ,OS-5O*.!(- ini da prakse koje nemaju izriit razlo& niti
znaenje koje im pridaje namera poj. aktera, ipak budu smetene u or&anizovano polje smisleno& I razumno&
delovanja
-%.)6O-I7.8I(.- smisao za svoje i mesto dru&o&a
'im$oli"a mo(- je mo9 konstrukcije realnosti nad kojom se uspostavlja poredak saznanja i neposredno
znaenje, smisao sveta. Simbolika mo9 doprinosi uspostavljanju gnoseolokog poretka.
'im$oli"a mo(- Instrument dominacije :nametanje znaenja i smisla;
-Instrument he&emonije :dobijanjem sa&lasnosti ili konsenzusa javno& mnjenja o postoje9em
poretku;
)oliti"o polje- je o&ranieno polje, nema svako pristup :e0ekat nevidljive cenzure;<
,olitiko polje se moe razmeti kao- ,olje socijalnih sna&a- ve9ina &ra/. liena materijalnih i kulturnih
insrumenata
,otrebnij da bi se aktivno uestvovati u politici- smanjen interes za politiko polje
-,olje drutvene borbe
)oliti"a $or$a- 0orma simbolike borbe za odranje ili trans0ormaciju drutveno& sveta. !ajvaniji a&enti su
politike partije.
)oliti"e partije- borbene or&anizacije specijalno prila&o/ene za an&aovanje u ovoj sublimentarnoj 0ormi
&ra/ansko& rata kroz du&otrajnu i upornu mobilizaciju najve9e& mo&u9e& broja a&enata opskrbljenih istim
vizijama drutveno& poretka u budu9nosti.
)oliti"i "apital- je 0orma simboliko& kapitala, iji uticaj poiva na poverenju ili verovanju i priznanju, tj. na
bezbrojnim radnjama i postupcima poverenja, kojima a&enti prenose na linost ili objekat stvarne i priznate
mo9i.
)oliti"i "apital mo*e $iti- #ini- slava i popularnost :pr. =eoriji u vreme kriza i ratova;
-5eli&irani : Institucionalni;- pojavljuje se i akumulira u or&anizacijama i institucijama.

Vrste "apitala- nisu nita dru&odo mo9i ili ulozi kojima se de0iniu anse za dobit u datom polju.
- ekonomski, kulturni, socijalni, politicki, simboliki


%U+,
)olazne pretpostav"e- odbacuje klasina shvatanja mo9i i vlasti
-odbacuje dvostruku vrstu ekonomizma u teoriji moci :mo9 se ne poseduje i nije
oblikovana po modelu robe> analiza mo9i i vlasti ne moe se izvesti iz ekonomije;
2 #ipoteze- -.(=O*.- sutina mo9i i vlasti je ono to pokorava prirodu, instinkte, klasu i pojednice. Sutina
mehanizma mo9i i vlasti sastoji se u represiji. Svojstvo mo9i je da bude represivna, potiskuje beskorisne
ener&ije, intenzitet uitka i nepravilna ponaanja.
-!I+O*.- sr odnosa mo9i i vlasti ini ratoborno sukobljavanje sila. "o9 :politika; je rat
nastavljen dru&im sredstvima- blia Fukou.
,osledice dru&o& stava>hipoteze?
@.odnosi mo9i i vlasti za sidrinu taku imaju odre/eni odnos sna&a ustanovljenkroz rat
A.politike borbe i sukobi oko vlasti tumae se kao nastavak rata
B.konana odluka dolazi kroz rat, tj. upotrebu sile, oruje treba da bude sudija
Uloga politi"e mo(i- da neprestano, tihim ratom, ponovo upisuje odnos sna&a u institucije.
)oliti"a- je rat nastavljen dru&im sredstvima.

-i dis"urs )rinca. ni dis"urs /evijatana- Celi da iskljui lana oinstva koja se pripisuju tom istorijsko-
politikom diskursu :=obs i "akijaveli;. 3mesto da se istraivanja mo9i usmeravaju prema vladaru
ili premasuverenitetu drave, Fuko usmerava analizu na oblike i veze lokalno& potinjavanja i dominacije, kao
i na odre/eni tip i mehanizme znanja koji tome slue. )o je mikromehanika vlasti ili mikro0izika mo9i

%u"o-Dominacija i proizvo0enje podani"a-
-odbacuje klasino shvatanje politike mo9i kao suverene vlasti u kojoj pojed. mora da se pokori.
-inioci, odnosi i mehanizmi dominacije.
-proizvo/enje podanika umesto &eneze suverena.
- inioci dominacije suverena se oslanjaju jedni na dru&e stvaraju9i &lobalni aparat dominacije.

Rat- Dmotor ustanova reda>i0ra mira1

-8ivilno poredak je u osnovi borbeni poredak, moderna drava nastaje tek tad kad je opremljena institucijom
vojske.

Fukcije istorijsko& diskursa- @. rodoslovna osovina istorije :veliina do&a/aja i linosti prolosti treba da jami
vrednost sadanjosti;
A.0unkcija istorijsko& pam9enja :zapisivanje istorije slui jaanju vlasti;
B.omo&u9avanje primera, uzora :primer je slava koja je postala zakon koji 0unkcionie u sjaju
neko& imena;

Dva udru*ena lica predstavljanja mo(i i vlasti u zapadnoj ili indoevrops"oj civilizaciji1
@.pravni aspekt E mo9 i vlast obavezuju obe9anjem, zakonom
A.ma&ino dejstvo E vlast opsenjuje, okamenjuje

Dve osnovne politi"e 2un"cije istorijs"og dis"ursa?
@.rimska istorija suvereniteta E zakon, poredak, vlast, racionalnost,konzervativizam
A.biblijska istorija suanjstva i pro&ona E pobune, iracionalnost, revolucionarnidiskurs

3 ,$li"a za$rane- potvrditi da neto nije doputeno
-spreiti da se neto kae
-poricati da neto postoji
,ru*ije za"ona- smrtF
2 ,$li"a prava maa- smrtna kazna
-pravo na vo/enje ratova
!o( nad *ivotom se razvila u 2 pravca?
@. usmeren na telo pojedinca- anatomno-politika ljudsko& roda
A. usmeren na telo vrste- bio-politika stanovnitva
!o(. sila i istina
Istina se danas moe spoznati samo u perspektivi borbe, preivljavanja i pobede.
3modernim drutvima vlast nas primorava na proizvodnju istine i vlast moemo da vrimo jedino
proizvodnjom istine. Svako drutvo ima svoj reim istine, svoju politiku istine.

4 istorijs"i va*ni& taa"a politi"e e"onomije istine1
@.istina je usredsre/ena na 0ormu nauno& diskursa i institucije koje &a proizvode
A.istina je potinjena konstantnom ekonomskom i politikom podsticanju
B.istina je objekat di0uzije i neizmerne potronje
G.proizvedena je i prenoena pod kontrolom malo& broja velikih politikih iekonomskih aparata
H.istina je ulo& u i&ri itave jedne politike debate i socijalno& sukoba

Istina-skup normiranih procedura za proizvodnju i stavljanje u opticaj i0unkcionisanje stavova i tvrdnji. Ona je
nuno vezana za sisteme mo9i koji je proizvodei podravaju kao i za sopstvene uinke mo9i koje ona inducira
i koji nju reprodukuju kaosvojevrsni drutveni reim istine.

!o(. znanje i u*ita"- su povezani pomo9u sloenih, realnih mehanizama nadraavanja i podsticaja. Odnos
mo9i ve9 postoji tamo &de postoji elja za uitkom.

%u"o nastoji da pronadje 1
@.instance diskurzivne proizvodnje :upravlja 9utnjom< cenzura;
A.instance proizvodnje mo9i :0unkcije zabrane;
B.instance proizvodnje znanja :ubacuje u javni opticaj &reke ili sistematska neznanja;

'ta -IJE moc prema %u"ou 1
@. "oc kao skup institucija I aparata koji jamce potcinjenost &radjana u odredjenojdrzavi<
A. !acin potcinjavanja koji bi imao oblik pravila :za razliku od nasilja;<
B. Opsti sistem vladavine kojim neko ili &rupa sprovodi vladavinu nad dru&ima<
G. !ije institucija niti struktura<
H. Stanovita spososbnost kojom su neki obdareni<
I. !e postulira se u suverenosti drzava, obliku zakona ili &lobalnom jedinstvu vladavine E oni su pre samo
njeni konacni oblici.

'ta moc JE'5E prema %u"ou ?
@. "nostvo odnosa sna&a koji su urodjeni podrucju u kome se ocituju I tvore nje&ovuor&anizaciju<
A. I&ra koja ih putem neprestanih borbi I suceljavanja preobrazava, jaca, obrce<
B. Oslonci sto ih ti odnosi sna&a nalaze jedni u dru&ima tako da stavraju lanac ili sistemili pak raskorake,
protivurecja koja ih medjusobno razdvajaju<
G. Strate&ije u kojima oni postaju delatni, a ciji se opsti obrazac ili
institucionalnakristilizacija utevoljuju u drzavnim aparatima, u 0ormiranju zakona, u drustvenojhe&emoniji.

,dli"e"ara"teristi"e mo(i- sveprisutnost
-relacijski karakter
- uvek povezana sa otporom

5rava- je taktika vladanja, dinamika 0orma i istorijska stabilizacija drutvenih odnosa mo9i.

5iskurs- proizvodi i prenosi mo9.

)ostupci ili principi is"ljucenja
@. 7abrana ?@.@. tabu predmeta &ovorenja,
@.A. ritual okolnosti &ovora,
@.B. privile&ovano ili iskljucivo pravo subjekta koji &ovori<
A. ,odela I odbacivanje<
B. Suprotsavljanje istinito& I lazno& :moze se predstaviti kao volja za istinom, sustina volje za istinom je zelja
za moci;
Disciplina je vazan princip kontrole proizvodnje diskursa.

!oderna drustva su diskurzivna drustva koja imaju zadatak da cuvaju ili da produkuju diskurs.
/ogo2ilija-ljubav za istinom, uvazavanje diskursa.
/ogo2o$ija E vrsta nemo& straha odmnostva diskurzivnih do&adjanja od mase izrecenih stavova I iskaza.
-ova e"onomija moci se odnosi na pristup moci kao produktivnoj snazi.

Fuko na&lasava potrebu da se u promisljanju moci prekoraci pra& I okvir drzave. )akvo prekoracivanje ima
dvostruki smisao?
@. 5a pokaze da je drzava daleko od mo&ucnosti da prekrije citavo realno polje odnosa moci<
A. 5a omo&uci da shvatimo da drzava moze da 0unkcionise na osnovu ranije postojecihodnosa
moci koji se uspostavljaju u citavom drustvenom tkivu.

-Fuko je nastojao da otkrije sustinsku povezanost izmedju prirode savremeno& drustva slobode I zavisnosti
pojedinaca.

3 glavna vida pra"se su$je"tivizacije?
@. ,raksa klasi0ikovanja,
A. ,raksa odvajanja,
B. ,raksa samosubjekstvizacije.

6lavna polja su$je"tivizacije :telo, stanovnistvo, individua; su prila&odljiva podrucjima za 0ormiranje I
cirkulaciju moci.

Izraz 6overnmentalit7 ?
.. Semanticki povezuje pojmove upravljanja>vladanja sa nacinom misljenja, odn.mentalitetom<
'. %oristi &a kako bi pokazao kako se pojava moderne suverene drzave I moderneautonomije individualno&
medjusobno uslovljavaju
8. I&ra odlucujucu ulo&u u nje&ovim analizam moci u nekoliko po&leda ?
8.@. povezivanje tehnolo&ije sel0a I tehnolo&ijom dominacije<
8.A. na moc s onu stranu perspektive centrirane ili na konsensus ili na nasilje I prisilu<
8.B. povezivanje konstituisanja subjekta sa 0ormacijom drzave<
8.G. pomaze da se uspostavi razlika izmedju moci I dominacije<
5. uveo je pojam kako bi istrazivao kapacitete autonomne individue za samokontroluI kako je to povezano sa
0ormama politicke vladavine I ekonomske eksploatacije.

3 relacije moci?
@.odnosi se na strateske i&re medju slobodama<
A. stanje dominacije<
B. upravljacke tehnolo&ije.

)astir"a moc E pokazuje da je cilj upravljanja promovisanje bla&ostanja svojih podanika sredstvo detaljno& i
sveobuhvatno& re&ulisanja njihovo& ponaanja.

3 centralne idje pastir"se moci?
@. ,astir upravlja stadom, a ne teritorijom<
A. Stado postoji dok postoji pastir<
B. ,astir brine o stadu I kao o kolektivu I kao o svakom pojedinacnom clanu I njihovim potrebama.


-azlika izem/u pastirske moi i modela suverene mo9i je u percepciji da pastir ima superiornu poziciju koj
amu omo&u9ava da stado deluje na traeni nain i bez potrebe na pristanak sa nje&ove strane. :pr. 5rava
bla&ostanja;

3 argumenta protiv neoli$eralizma?
@. 3kazuje na neolib. kao na ideolo&iju I tretira &a kao manipulaciju I krivo znaje odrustvu I ekonomiji<
A. Smatra da je neolib. ekonomsko-politicka realnost, ali kritikuje ekspanziju ekonomije udomen politike,
odbacuje trijum0 kapitalizma nad drzavom I ne prihvata da &lobalizacijau potpunosti izmesti politicku re&ulativu
iz okvira nacionalne drzave<
B. ,osmatra neolib. kao prakticni anti-humanizam I kritikuje nje&ove destruktivne e0ektena drustveni zivot.