Čarls F. Hanel - Ključ Uspeha

DECENIJAMA SKRIVANA TAJNA USPEHA
KLJUC JE U VASIM RUKAMA

jedna je od prvih knjiga koja govo
ri o zakonu privlaenja ili najveoj tajni, koju su
donedavno najmoniji i najbogatiji ljudi sveta uva
li samo za sebe. Mnogim milionerima dvadesetog
veka omoguila je da steknu bogatstvo pre nego to
je
"
nestala
"
1933. godine (sumnja se da ju je zabra
nila Rimokatolika crkva, ali zvanini dokazi o tome
ne postoje). Silikonskom dolinom krui pria da je
mladi Bil Gejts na Harvardu pronaao kopiju ove
knjige i zahvaljujui njoj odluio da napusti studije i
zapone avanturu I svetu raunara, osnivajui kom-
paniju Majkrosof.
Originalno. knjiga je zamiljena kao prirunik sa
24 lekcije koje imaju uvodni deo i pitanja na kraju.
Posle nekih delova I zagradi je dat poseban osvrt,
komentar ili objanjenje kako bi sadraj bio blii
savremenom itaocu.
Nau stvarnost karakterie ovek slobodnog uma,
visokih mogunosti i slobodnog duha. Kljul uspeha
je vaa karta za novo doba.
PORTALIBRIS
www.ponalibris.rs
ARLS F. HANEL
Prevod, dopuna i komentari:
MARIJO KRI
PORTALI BRIS
Naslov originala
Te Master Key System
Charles F Haanel
Copyright 1912 by Charles F Jaanel.
Prvo izdanje I SAD 1916. godine objavili
Psychology Publishing, St. Louis i Master Key institul. New York
Copyright 2009 za srpsko izdanje, portaLibris.
Sva prava zadrana ukljuujui pravo na reprodukciju
I bilo kom obliku u cclosti ili delimino.
Predgovor izdanju na srpskom
ljU uspeha (The Master Key System) jedna je od prvih knjiga

izdatih na temu univerzalnih. ali gotovo nepoznatih zakona
koji vladaju nevidljivim univerzumom, zakona zbog koj i h nam se
II ivotu deava ba ono to nam se deava. Neki to nazivaju za
kon priv/aenja (Law of Allractiot) i l i najveom tajnom koju su
donedavno najmoniji i najbogatiji ljudi sveta uvali samo za sebe.
Danas postoji itavo more knjiga o tome, ali sva ta
"
savremena dela
"
inspiraciju su dobila iz dve, tri knjige napisane pre stotinak godina.
Klju uspeha je jedna od njih.
Autor. kao jedan od najuspenijih biznismena i mentora svoga vre
mena, u ovoj knjizi otkriva ne samo metode i tehnike nego i itavu
nauku koja se krije iza zakona privlaenja. Polazei od injenice
da se kreativna snaga svakog oveka krije u njegovim mislima, on
nam otkriva metode kojima moemo da doslovno otvorimo vrata
kosmike inteligencije i tako
"
privuemo" sebi sve ono o emu sa
njamo. Ovo je knjiga koja je omoguila mnogim milionerima dva
desetog veka da steknu svoje bogatstvo, pre nego to je
"
nestala oko
1933. godine (pria se da je knjigu zabranila Rimokatolika crkva,
ali zvanini dokazi o lome ne postoje). Silikonskom dolinom krui
pria da je mladi Bil Gejts na Harvardu pronaao kopijU ove knjige
i zahvaljujui njoj odluio da napusti studije i zapone avanturu II
svetu raunara, osnivajui kompaniju Majkrosof.
Originalno. knjiga j e zamiljena kao prirunik sa 24 lekcije koje
imaju uvodni deo i pitanja na kraju. Poto je ona zaista i bila pri
runik i poto je pisana jezikom starim sada ve stotinu godina.
posle nekih delova smo u zagradi dali poseban osvrt. komentar il i
objanjenje kako bismo gradivo objasnili i pribliili ga savremenom
itaocu.
Autor predlae da se ita samo jedno poglavlje nedeljno da bi se u
potpunosti ovladalo tehnikama i znanjima koje knjiga prua, to i
mi preporuujemo. Nije neophodno da se iznetim gradivom bavite
tano 24 nedelje. ali prave rezultate moete oekivati samo ako ste
detaljno prouili poglavlje i u potpunosti shvalili poruku koju ono
nosi. pre nego to predete na sledee. Takoe, preporuujemo da
praktikujete preporuene vebe, jer ete tako dostii visok nivo kon
centracije i vizuelizacije, koji e vam omoguiti da materijalizujete
svoje elje nesluenom brzinom.
Zakon priv/aenja nije uenje, nije religija, nije flozofja, a ipak je
sve to zajedno. Najbitnije od svega jeste da je to neosporna nauna
injenica. Preporuujemo da samostalno istraite ovu oblast i ga
rantujemo da ete biti zapanjeni injenicom da veliki broj naunih
studija i eksperimenata govori u prilog ovom zakonu. Nova era je
konano zapoela i nju ne karakteriu nacije, religije, drutvena
uredenja i velike korporacije, ve ovek slobodnog uma, visokih
mogunosti i slobodnog duha. Klju uspeha je vaa karta za novo
doba.
Marijo Kri
Sadra;
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II
Pitanja za vebu sa odgovorima . . . . . . . . . . . 19
Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Pitanja za vcbu sa odgovorima . . . . , . . . . . . 29
Trei deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
etvrti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Pitanja za vebu sa odgovorima . . . . . . . . . . 46
Peti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Pitanja za vcbu sa odgovorima . . . . . . . . . . . 54
Sesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Pitanja za vebu sa odgovorima . . , . . . . . . . . 62
Sedmi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . 63
Osmi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Deveti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Pitanja za vebu sa odgovorima . . . , . . . . . . . 92
Deseti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Jedanaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Pitanja za vebu sa odgovorima . . . . . . . . . . 1 1 1
Dvanaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Trinaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
(etrnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Petnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Sesnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Sedamnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Pitanja 1a vebu sa odgovorima . . . . . . . . . . 166
Osamnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Pitanja 1a vebu sa odgovorima . . . . . . . . . . 175
Devetnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
D vadeseti deo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Dvadeset prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Dvadeset drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Dvadeset trei deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Dvadeset etvrti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Uvod
P
riroda nas sve podstie da idemo napred. Ma koliko eleli ne
moemo mirovati. stajati u mestu. Svaka osoba koja ispravno
razmilja ne eli da se kroz ivot provlai polagano, kao biljka, ve
da se razvija, da napreduje i da nastavi svoj metalni razvoj do kraja
svog ivota.
Medutim, taj razvoj moe da nastupi jedino ako se unapredi kvalitet
misli i ideal pojedinca, odnosno akcije i situacije koje su posledica
tih misli. Zbog toga je za svakog od nas izuzetno vano da proui
kreativne misli i kako da ih primeni. Ta znanja zapravo odreuju da
li e i koliko e se ubrzati i unaprediti evolucija ljudskog ivota.
L
oveanstvo traga
"
za istinom
"
i istrauje svaku
"
uliicu
"
na koju
naide. Na tom putu nastala je gomila speCifine literature sa iro
kom rasponom ideja: od trivijalnih do subIiminainih, od otkrovenja,
brojnih flozofskih pravaca, do konane istine koja se nalazi u knjizi
Klju uspeha.
Klju uspeha je knjiga data svetu s namerom da mu bude veza s
monom kosmikom inteligencijom i pokazatelj kako da iz te inteli
genCije privue sve ono to odgovara ambicijama i tenjama svakog
itaoca.
Svaki predmet ili institucija koje vidimo oko sebe a koje je stvorio
ovek, najpre je moralo da postoji kao misao u ljudskom umu. Zbog
toga je misao konstruktivna po prirodi. Ljudska misao je duhovna
snaga kosmosa koja deluje kroz svoju kreaciju - oveka. Klju us
peha obuava itaoca kako da koristi tu mo. Stvari i okolnosti za
2
KLJU USIEHA
koje elimo da se ostvare, najpre moraju biti stvorene I mislima.
Ova knjiga vam objanjava i vodi vas kroz taj proces.
Klju lspeha je uenje i publikovano je kao pratei materijal za
odgovarajui kurs I 24 lekCije, koji se polaznicima predaje 24 ne
delje.
italac koji kroz ovu knjigu odjednom dobija sve 24 lekcije
upozoren je da j e ne ita kao novelu. ve da j e tretira kao kurs
vredan studiranja i da pre nego to prede na sjedee, iznova ita
svako poglavlje sve dok potpuno ne upije
"
njegovo znaenje. U
suprotnom, kasniji delovi se vrlo lako mogu pogreno razumeti, a
italac bi tako uzalud potroio i vreme i novac. Ako je koristi kao
to je predloeno, ova knjiga e mu omoguiti da razvije snaniju i
bolju linost, naoruanu novim moima, da dostigne svaki vredan
!itni cilj i da stekne nove sposobnosti da uiva u lepalama i udima
ivota.
F H Berdes
Predgovor
N
eki ljudi kao da privlae uspeh, mo, bogatstvo i druga do
stignua bez mnogo truda; drugi pokuavaju da to postignu
uz velike napore i probleme, a na kraju ipak ne uspevaju da do
stignu svoje ideale i ostvare svoje ambicije i elje. Zbog ega je to
tako? Zbog ega bi neki ljudi ispunjavali svoje ambicije s lakoom,
drugi uz mnogo muke, a neki nikad? Uzrok ne moe da bude fzike
prirode, u protivnom ljudi koji su fiziki najblii savrenstvu bili i
najuspeniji. Razlika bi, prema tome, morala biti mentalna - mo
rala bi biti u umu. Dakle um bi morao biti ta kreativna snaga, um
bi morao biti ono u emu se ljudi sutinski razlikUju. Zbog toga je
UM, zapravo ono to zaobilazi okruenje i prepreke koje se nalaze
na ovekovom putu.
Kada se kreativna snaga uma bude u potpunosti razumela, videe
se da su njeni efekti udesni! Medutim, to se ne moe postii bez
pravilnog prilaza, truda i koncentracije. Citalac e nauiti da su za
koni koji vae u mentalnom i duhovnom svetu podjednako vrsti i
nepogreivi kao oni koji vae u materijalnom svetu. Zbog toga, da
bismo ostvarili oekivane rezultate, neophodno je da upoznamo
zakon i povinujemo mu se. Pravilna primena tog zakona donee
eljene rezultate s nepromenljivom preciznou. Citaiac koji naui
da se snaga nalazi u njemu samom, da je slab samo zbog toga to
oekuje da mu pomo dade spolja i koji se bez oklevanja baci u
svet SVOjih misli, istog momenta e se uspraviti, biti vrst, zauzeti
dominantan stav i na kraju stvarati uda.
Onaj ko ne uspe da u potpunosti istrai i iskoristi prednosti na
pretka koji j e nastao I ovoj najmladoj i najsjajnijoj nauci, zaostae
4 KLjU USPEHA
kao ovek koji bi odbio da prizna i prihvati korist koje je ovean
stvu donelo otkrivanje zakona elektriciteta.
Naravno, um stvara negativne okolnosti podjednako esto kao i one
koje su poeljne, pa zato kada svesno ili nesvesno vizuelizujemo bilo
kakav nedostatak, ogranienje ili neslaganje, zapravo stvaramo te
okolnosti. Upravo je to ono to mnogi potpuno nesvesno rade sve
vreme.
Ovaj zakon, ba kao i svaki drugi zakon nema obzira prema bilo
kojoj osobi, ve se neprekidno primenjuje, nemilosrdno donosei
svakoj osobi tano ono to je stvorlia, drugim reima, kako poseje,
onako e i da ianje.
Izobilje zbog toga zavisi od toga koliko razumemo zakon o izobilju
i injenice da um nije samo kreator nego JEDINI kreator svega to
postaj i. Naravno, nita ne moe biti napravljeno pre nego to imamo
spoznaju da to moe biti napraVljeno, a zatim uloimo odgovarajui
napor. U svetu ne postoji vie elektriciteta nego to ga je bilo pre sto
godina, ali sve dok neko nije shvatio zakonitosti po kojima bi nam
on mogao koristiti, nismo imali nikakvu korist od njega. Medutim,
kada je zakon shvaen, to je doslovno osveti ilo itav svet. Isto tako
je i sa zakonom o izobilju - samo oni koji ga shvate i usklade se s
njim mogu da uivaju u povlasticama koje prua.
Nauni duh sada dominira svakom oblasti kojoj se posveti napor.
Relacije izmedu uzroka i posledice vie niko ne ignorie.
Otkria zakonitosti obeleila su svaku epohu ljudskog napretka.
Ona elirniniu elemenat neizvesnosti i udi u ivotima ljudi, kao i
vetake zakone, razloge i sigurnost.
Ljudi danas razumeju da svaka posledicu ima odreden i nedvosmi
slen uzrok, pa kada ele postii odreden rezultat, oni trae uslove
pod kOjima se taj rezultat moe dostii.
PREDGOVOR 5
Osnove na kojima se svi zakoni zasnivaju otkrivene su induktivnim
razumevanjem, koje se sastoji od meusobnog poreenja odrede
nog broja odvojenih dogaaja, sve dok se ne otkrije zajedniki faktor
koji ih uzrokuje.
Upravo toj metodi prouavanja civilizacija duguje zahvalnost za
napredak i veinu znanja koja posedujemo, ona je produila ivot,
ublaila bol, premoslila reke, obasjala noi, proirila granice per
cepcije, ubrzala kretanje, smanjila razdaljine, olakala veze i omo
guila oveku da uroni u more i vine se u vazduh. Zbog toga i nije
udno to je ovek ubrzo poeo da ulae napor da blagoslov tog
sistema prouavanja proiri i na svoje metode razmiljanja, pa kada
je postalo sasvim Oigledno da odredeni rezultati prate odredeni
proces razmiljanja, jedino to je preostalo bilo je da se ti rezultati
razvrstaj u.
Ova metoda je nauna i to je jedina metoda po kojoj bi nam se
trebalo dozvoliti da odravamo stepen slobode koji smo navikli da
posmatramo kao svoje neotudivo pravo jer su ljudi, kod kue i u
svetu, sigurni samo ako je drutvo takvo da se unapreduje zdravlja,
akumulira efikasnost u javnom ili privatnom biznisu bilo koje vrste,
obezbeduje neprekidan napredak nauke i neprekidno uveavaju
napori da se ti i svi drugi aspekti razvoja drutva okreu oko unapre
denja pojedinanog i kolektivnog ivota, za koje nauka, umetnost i
etika ureduju uputstva i kontroliu motive.
Ova knjiga je zasnovana na apsolutnoj naunoj istini i otkrie mo
gunosti koje lee uspavane u svakom pojedincu i nauiti ga kako
i h moe pokrenuti u snanu akcijU koja e mu uveati efektivne
sposobnosti, donosei mu dodatnu energiju, intuiciju, entuzijazam
i mentalnu elastinost. Litalac koji dostigne razumevanje umnih
zakona koje otkrivamo, stei e sposobnosti da postigne rezultate
6 KLJU USPEHA
o kojima je do sada mogao samo da sanja i koji nagraduju na nain
koji je teko opisati reima.
Ona objanjava pravilnu upotrebu receptivnih i aktivnih elemenata
uma i pouava itaoce da uoe prilike. Ona osnauje volju i razu
mevanje i objanjava kako kultivisati i najbolje upotrebljavati ima
ginaciju, strasti, emocije i intuiciju. Ona daje inicijativu, upornost
I traenju svrhe, mudrost pri izborima, inteligentnu naklonost i
potpuno uivanje u ivotu na njegovim najviim nivoima.
Klju uspeha vas ui upotrebi Snage Uma, istinske Snage Uma, a ne
nekakvih surogata; ovo nema nikakve veze sa hipnozom, magijom
ili bilo kojom drugom, vie ili manje fascinantnom obmanom, koja
mnoge navede da misle kako se neto moe imati iz niega.
Klju /spelJa uzgaja i razvija razumevanje koje e vam omoguiti
da kontroliete svoje telo, a samim tim i zdravlje. Ona unapreduje i
uvruje memoriju. Razvija pronicljivost, onu retku vrstu pronic
ljivosti po kojoj sc odlikuje svaki uspean biznismen, koja oveku
omoguava da vidi, kako mogunosti, tako i probleme u svakoj si
tuaciji, koja omoguava da iskoristite prilike kada su vam na dohvat
ruke kao to su i hiljadama drugih, ali oni ne uspevaju da ih vide,
ve se marljivo bave situacijama koje ni pod kojim uslovima nee
rezultirati bilo kakvom znaajnijom dobiti.
Klju uspeha razvija mentalnu snagu, to znai da e drugi instin
ktivno znati da ste vi osoba od moi, od karaktera, da e hteti da
rade ono to vi radite; to znai da privlaite ljude i stvari, da ste
vi onaj kojeg zovu sretnikom, da vam Hstvari
"
same dolaze, da ra
zurnete osnovne zakona prirode i da ste u skladu s njom i sa be
skonacnim, da razumete zakon privlaenja, prirodni zakon rasta
i pSiholoke zakone od kojih zavise sve prednosti zdravstvenog,
SOCijalnog i poslovnog sveta.
PREDGOVOR 7
Mentalna snaga j e kreativna snaga, ona vam daje sposobnost da
stvarate za sebe, ona ne znai sposobnost da uzmete neto od nekog
drugog. Priroda tako nikada ne radi. Priroda stvori dva lista trave na
mestu gde je prethodno nikao jedan list, a oveku isto omoguava
snaga uma.
Klju uspeha uveava nezavisnost i sposobnost i razvija proniclji
vost i mudrost, i narav da se bude od pomoi. Ona unitava nepo
verenje, depresiju, strah, melanhalinost i svaki oblik nedostatka,
ogranienja i slabosti, ukljuujui bol i bolest. Ona budi zakopane
talente, snabdeva inicijativom, snagom, energijom i vitalnou. Ona
budi zahvalnost lepotama umetnosti, knjievnosti i nauke.
Ona je promenila ivote hiljadama ljudi, zarnenjujui nesigure i
maglovite metode za konane principe, principe kaji su osnova na
kojima bi trebalo da se zasniva svaki sistem efikasnosti.
Elbert Geri, predsednik korporacije Ju-Es stil, rekao je:
"
Usluge
savetnika, instruktora i eksperata za uspean biznis nezamenljive
su za mnoge enterprajz biznise, ali smatram da j e mnogo vanije
uoiti i prihvatiti ispnvna naela:' Ova knjiga vas ui ispravnim
naelima i sugerie metode za njihovu praktinu primenu; po tome
se razlikuje od svih drugih kurseva ili udbenika. Ona ui da jedina
mogua vrednost nekog principa u njegovoj primeni. Mnogi citaju
knjige, ue kod kue i odlaze na predavanja ceo svoj ivot, a da nisu
pokazali nikakav napredak u korienju vrednosti principa koje ue.
Klju uspeha sugerie metode kojima se vrednosti nauenih prin
cipa mogu pokazati i zaista primeniti u svakodnevnom ivotu.
Svetska misao se promenila. Ta promena se polako pojavljuje pred
naim oima i ona e biti znaajnija od bilo koje promene kroz koju
je svet proao.
8 KLIU USIEHA
Sadanja revolucija I miljenjima bilo kojeg sloja ljudi, od najviih
i najuenijih, pa do radnike klase. nenadmana j e I istoriji ove
anstva.
Nauka je odnedavno dola do tako raznovrsnih pronalazaka, ot
krila tako beskonane izvore resursa, otkrila enormne mogunosti
i neoekivane sile da se naunici sve vie kolebaju da li da odredene
teorije afirmiu kao usvojene i nesumnjive ili da neke druge pore
knu kao apsurdne i l i nemogue - tako je nova civilizacija rodena.
Obiaji, veroispovesti i okrutnosti nestaju, a njihovo mesto zauzi
maju vizija, poverenje i uslunost. Okovi tradicionalnog su skinuti
sa oveanstva i dok se konzumiraju poslednji ostaci materijalnog,
misao biva osloboena i istina se uzdie u punom sjaju pred zapa
. .
I1Jel1l ll1 masama.
Ceo svet je pred budenjem nove svesnosti, nove snage i nove spo
znaje prirodnih bogatstava koja se nalaze II nama. Prethodni vek je
doneo najvelianstveniji materijalni napredak u istoriji, a ovaj vek
e proizvesti najvei napredak mentalne i duhovne snage.
Fizika je objasnila materiju pomou molekula, molekule pomou
atoma, atome pomou energije i na kraju je ser Ambrouzu Flemingu,
u njegovom obraanju Kraljevskom institutu preostalo da razjasni
energiju pomou uma. On je rekao:
"
U svojoj krajnjoj sutini, ener
gija bi mogla biti neshvatljiva za nas eksperte, kao neto to je direk
tno izloeno manipulaciji onog to nazivamo umom i l i voljom.
Pogledaj mo koje su to najmonije sile u prirodi. U svetu minerala
sve je vrsto i nepromenijivo. U kraljevstvu ivotinja i biljaka sve
je u stanju fluksa, beskonanih promena, uvek biva stvarano i ob
navljano. U atmosferi nalazimo toplotu, svetlost i energiju. Svaki
svet postaje fniji i sve duhovniji kako se kreemo od vidljivog ka
nevidljivom, od grubog ka prefnjenom, od niskog potenCijala ka
PREDGOVOR 9
visokom potencijalu ... Kada dostignemo nevidljivo, pronalazimo
energiju I njenom najistijem i najprostijem obliku.
Kao to su najmonije sile I prirodi nevidljive, tako su i najmonije
snage I oveku njegove nevidljive snage. njegova duhovna snaga,
a jedini nain na koji se duhovna snaga moe ispoljiti to jc misao.
Miljenje je jedina aktivnost koju duh poseduje, a misao je jedini
proizvod miljenja.
Zbog toga su sabiranje i oduzimanje duhovne operacije, zakljuiva
nje je duhovni proces, ideje su duhovni koncepti, pitanja su duhovna
traganja, a logika, argumenti i flozofija duhovna mainerija.
Svaka misao pokree neko fziko tkivo. delove mozga, nerv ili mi
i. Kako to uzrokuje stvaru promenu u fizikom sklopu tkiva,
shvatamo da je dovoljno da imamo odredeni broj misli o neemu
da bismo potpuno promenili organizaciju ovekovog tela.
To je proces kojim neuspeh menjamo u uspeh. Mislima kao to
su: odvanost, snaga, inspiracija i l i sklad zamenjujemo misli o ne
uspehu, oaju, nedostatku, ogranienjima i neskladu, a poto se tc
misli ukorenjuju, fziko tkivo se menja i tada osoba poinje da vidi
ivot u dr.ugaijem svetlu, stare navike praktino odumiru, stvari
postaju nove. Osoba se ponovo rada, puna duha, ivot joj ima pot
puno novo znaenje, ona je rekonstruisana i ispunjena radou,
samopouzdanjem, nadom i energijom. Ona vidi prilike za uspeh
za koje je ranije bila slepa. Ona uvida mogunosti koje ranije za
nju nisu imale nikakav znaaj. Misli o uspehu kojima je ispunjena
zrae na one oko nje i oni joj za uzvrat od tada sve vie pomau. Ta
osoba privlai nove i uspene saradnike i to za uzvrat menja njeno
okruenje; pa s tom jednostavnom vebom misli ovek menja ne
samo sebe ve i svoje okruenje, prilike i uslove.
l
10 KLJ U USPEHA
Videete, morate videti, da se nalazimo pred svitanjem novog dana,
da su mogunosti divne, fascinantne, neograniene, da je lO gotovo
zavodljivo. Pre nekog veka, bilo koji ovek koji bi imao avion ili ak
automatsku puku, pokorio bi itavu armiju naoruanu tadanjim
orujem. Tako j e i danas. Bilo kOji ovek sa znanjem mogunosti
koje su objanjene I knjizi K/ju uspeha ima nepojmljivu prednost
nad mnotvom.
Prvi deo
P
red vama je prvi deo Kljua uspeha. Da biste I svoj ivot uneli
vie snage - steknite svest o snazi, vie zdravlja - steknite svest
o zdraviju, vie sree -sleknite svest o srei. Zivite I duhu ti h stva ri
sve dok one ne postanu vae jer imale pravo na njih. Tada vam ih
nee biti mogue oduzeti. Sl vari u svetu su nestabilne pred snagom
koja se nalazi u oveku, pomou koje on njima upravlja.
Ne treba da steknete tu snagu. Ve je imate. Ono to hoete to je da
je razumete, da je koristite, da je konlroliele, da se ispunite njome,
tako da moete da krenete napred i nosite svet pred sobom.
Dan za danom, kako idete napred, kako dosliete momentum, kako
vam se inspiracija produbljuje, kako vam se planovi kristaliu, kako
postiete razumevanje, poeete da shvatatc da ovaj svet nije go
mila kamena i drveta, ve ivo bie - sainjeno je od otkucaja srca
oveanstva. Ono je stvar puna ivota i lepote.
Oigledno je da je potrebno razumevanje da bi se radilo s materi
jalom koji opisujemo, ali oni koji steknu do to razumevanje bivaju
inspirisani novom svetlou, novom silom, oni svakog dana stiu
samopouzdanje i veu snagu i shvataju da im se nade i snovi ostva
ruju, a ivot ima dublje, punije i jasnije znaenje nego ranije.
1. Da "mnogo
"
privlai jo na svakom nivou egzistencije, istinito je,
a da
"malo
"
vodi ka veim gubicima podjednako je tano.
2. Um je kreativan i uslovi, okruenje i sva ivotna iskustva rezultat
su naih navika i preovladujuih mentalnih stavova.
12 KLJU USPEHA
3. Stav naeg uma neizbeno zavisi od toga ta mislimo. Zbog toga,
tajna snage. svih uspeha i sveg imetka zavisi od naeg razmilja
n,a.
4. Ovo je istinito zbog toga to moramo da .. budemo
"
pre nego
moemo da
"
uradimo': a moemo da
"
uradimo
"
samo do granica
do kojih
"
jesmo'; a ta "jesmo
"
zavisi od toga ta
"
mislimo':
5. Ne moemo da ispoljimo snagu koju ne posedujemo. Jedini na
in na kOji moemo da obezbedi mo dodatnu snagu jeste da posta
nemo svesni te snage, ali nikada neemo postati svesni te snage ako
ne shvatimo da sva snaga dolazi iznutra.
6. Postoji itav svet unutar nas - svet misli, oseanja i snage. svet
svetlosti, ivota i lepote i bez obzira to je nevidljiv, njegove sile su
mone.
7. Unutranji svet je upravljan mislima. Kada otkrijemo ta; svet,
pronai emo reenje za svaki problem, uzrok za svaku posledicu,
a poto je unutranji svet potinjen naoj kontroli, svi zakoni moi
i posedovanja takode su pod naom kontrolom.
8. Spoljanji svet je odraz unutranjeg sveta. Ono to se pojavljuje
spolja, jeste ono to je pronadeno ullutra. U unutranjem svetu
moemo pronai beskrajnu mudrost, beskrajnu snagu i beskrajno
skladite svega to je potrebno, to eka da bude raspakovano. ra
zvijeno i izraeno. Ako spoznamo te mogunosti unutranjeg sveta,
oni e dobiti oblik i u spoljanjem svetu.
9. Sklad unutranjeg sveta odrazie se u spoljanjem, u potpuno
skladnim uslovima, prihvatljivom okruenju, reju, najboljem od
svega. To j e temelj zdravlja i neophodna osnova za sve veliko, za
svu snagu, svu dobit, sva dostignua i sve uspehe.
PRVI [)EO 1 3
10. Sklad unutranjeg sveta znai sposobnost da kontro]iemo
svoje misli, da sami odredimo kako e na nas delovati bilo koja
iskustva.
l l . Sklad unutranjeg sveta je rezultat optimizma i obilja, a obilje
iznutra rezultira obiljem spolja.
12. Spoljanji svet odslikava pri! ike i uslove unutranje svesnosti.
13. Ako pronaemo mudrost u unutranjem svetu, razumeemo
kako da uvidimo udesne mogunosti koje su u njemu skrivene
i bie nam data snaga da te mogunosti ispolji mo u spoljanjem
svetu.
14. Kada budemo postali svesni mudrosti unutranjeg sveta, men
talno emo doi u posed te mudrosti, a lim mentalnim posedova
njem zapravo dolazimo do snage i mudrosti koje su potrebne za
ispoljavanje neophodnih stvari za na potpun i skladan razvoj.
15. Unutranji svet je praktian svet u kome ljudi koji poseduju
snagu stvaraju odvanost, nadu, enluzijazam, samopouzdanje, po
verenje i veru, pomou kojih dobijaju ono fno znanje da stvore
viziju i praktine vetine da lu viziju ostvare.
16. :ivat je odmotavanje. a ne izrastanje. Ono to nam dolazi u
spoljanjem svetu jeste ono to ve posedu;emo u svetu u nama.
17. Sve to posedujemo je zasnovano na svesnosti. Sva dostignua
su rezultat akumulirane svesnosti. Svi gubiCi su rezultat rasipanja
svesnosti.
18. Mentalna efkasnost je mogua uz sklad; nesklad OZllaava kon
fUZijU; zbog toga onaj koj i eli da poseduje mo, mora biti u skladu
sa zakonima prirode .

l4 KL)U USPEHA
19. Povezani smo sa spoljanjim svetom svojim objektivnim (sve
snim) umom. Mozak je glavni organ ura, a sistem nerava nas stavlja
I svesnu komunikaciju sa svakim delom tela. Taj sistem nerava rea
guje na svaki nadraaj svetlosti, toplote, mirisa. zvuka, ili ukusa.
20. Kada um pravilno razmilja, kada shvati istinu, kada su misli
koje I telo alje kroz nervni sistem konstruktivne, oseaj i su prijatni,
skladni.
21 . Rezultat toga je da razvijamo snagu, vitalnost i sve druge kon
struktivne sile u svom telu, ali upravo misao tog istog svesnog uma
jeste ono to u na ivot unosi stresove, bolesti, nedostatke i svaki
drugi vid nesklada. Zbog toga kroz svesni um, kada pogreno raz
miljamo. stupam o u vezu sa svim destruktivnim silama.
22. Povezani smo sa unutranjim svetom svojim podsvesnim
umom. Solari pleksus je organ tog uma; osebjni sistem nerava
(simpatini, u anatomiji) nadvladava nad svim subjektivnim nadra
zajima, kao to su radost, strah, ljubav, emotivnost, disanje, imagi
nacija i svi drugi podsvesni renomeni. Upravo smo kroz podsvest
prikljueni na univerzalni um i povezani s neogranienim konstruk
tivnim silama kosmosa.
23. Upravo je koordinacija ta dva centra naeg bia i razumevanje
njihOVih funkcija, velika ivotna tajna. S tim znanjem moemo do
vesti objektivni i subjektivni um u svesnu saradnju i time koordini
sati konano i beskonano. Naa budunost je potpuno pod naom
kontrolom. Ona nije ostavljena na milost bilo kojim udljivim ili
nesigurim spoljanjim silama.
24. Svi se slau da postoji jedan princip ili jedna svest koja se pro
stire itavim kosmosom. Ona zauzima sav prostor i sutinski je
identina u svakoj taki svog prisustva. Svugde je mona. svugde
PRVI DEO 1 5
mudra i uvek prisutna. Sve misli i sve stvari su unutar samih sebe.
To je sve I svemu.
25. Postoji samo jedna svesnost I kosmosu koja j e sposobna da
razmilja i kada ona razmilja, njene misli za nju postaju stvarnost.
Poto je ta svesnost sveprisutna, ona mora biti prisutna i I svakoj
individui; svaka individua mora biti ispoljavanje te svemogue, sve
znajue i sveprisutne svesnosti.
26. PolO u kosmosu postoji samo jedna svesnast koja je sposobna
da razmilja, to neizbena znai da je vaa svest identina univer
zalnoj svesti, odnosno drugim reima, svi umovi su jedan um. Ovaj
zakljuak se ne moe izbei.
27. Svest koja sc rormira u naim modanim elijama identina je
svesti koja se formira u modanim elijama bilo koje druge osobe.
Svaka osoba nije nita drugo do individualizacija univerzalnog, ko
smikog uma.
28. Univerzalni um je statika ili potencijalna energija; on jedno
slavno jeste; on moe da se izrazi jedino kroz individualni, dok se in
dividualni moe izraziti iskljuivo kroz univerzalni. Oni su jedno.
29. Sposobnost individualnog da misli jeste sposobnost da deluje
na univerzalni um da bi ga ispolji o (odnosno, da bi ga iskazao u
vidljivoj, fizikOj rormi). Ljudska svest se sastoj i jedino iz sposobno
sti oveka da misli. Za um se smatra da je to nena forma statike
energije iz koje se razvija aktivnost koju nazivamo misao, to je
dinamika faza uma. Um je statika. a misao dinamika energija
dva stanja jedne iste stvari. Misao je zbog toga vibraciona sila koja
nastaje prelaskom statikog uma u dinamiki.
30. Poto se zbir svih osobina nalazi u univerzalnom umu, koji j e
svemogu. sveznajui i sveprisutan, ovi atributi se u potenCijalnoj
16 KLJ U U51'EHA
formi moraju nalaziti i I svakoj individui. Zbog loga, kada indivi
dua razmilja, misao je po svojoj prirodi prisiljena da se otelotvori
I stvarima ili uslovima koji je predstavljaju. (Drugim reima, ono o
emu razmiljate e se morali prikazati, odnosno ispoljiti I vaem
okruenju.)
31. Zbog toga je svaka misao uzrok, a svaka okolnost (ili dogadaj)
posledica, te je zbog toga apsolutno neophodno da kontrolisete svoje
misli da bi vam one donele samo eljene okolnosti. {Ova misao se I
vie navrata provlai kroz knjigu i potrebno ju je od samog poetka
snano istaknuti. MOETE da kontroliete svoje misli. Drite tu
injenicu II mislima sve vreme dok itate naredna poglavlja. Najvei
problem s kojim se ljudi moraju izboriti jeste mentalna lenjost. Naa
sudbinu, na ivot iskljuivo u naim rukama, a lo je najbolji poklon
koji nam jc mogao biti dat. Ipak, ovek c, iz iste lenjosti, radije
pokunti da uzroke i rcenja za svoje probleme prenese na nekog
ili neto drugo. samo da ne mora da se trudi, da razmilja, da
"
lupa
glavu': Svaka misao je UZROK, a svaki dogadaj POSLEDICA neke
misli i mi moemo da kontroliemo svoje misli!
32. Sva snaga dolazi nam i7lutra i ona j e apsolutno pod naom
kontrolom. Ona dolazi (i moemo je posedavati i kontrolisati) ako
steknemo precizna znanja i voljno primenjujemo precizne principe
(odnosno, ako svesno nameravamo da ta steena znanja i prime
nima).
33. Trebalo bi da je jasno da, kada potpuno shvatimo ovaj zakon i
kada budemo mogli da kontroliero svoje misaone procese, moi
emo ih primeniti na bilo koje okolnosti; drugim reima, svesno emo
saradivati sa svemoguim zakonom. to je i osnov svih stvari.
34. Kosmiki um je ivotni princip svakog atoma koji postoji; svaki
atom neprekidno tei da ispolji vie ivota; svi su inteligentni i svi
tee ka tome da ispune svrhu zbog koje su stvoreni.
PIIV! DEO
1 7
35. Veina oveanstva ivi u spoljanjem svetu; samo nekolicina
je pronala unutranji svet iako je unutranji svet onaj koji stvara
spoljanji. Zbog toga je on kreativan i sve ono to moete pronai
u svom spoljanjem svetu, ve smo stvorili u svom unutranjem
svetu.
36. Ovaj sistem nam omoguava da ostvarimo snagu koja e postati
naa kada shvatimo odnos izmedu spoljanjeg i unutranjeg svela.
Unutranji svet je uzrok, spoljanji je posledica; da bismo promenili
posledice, moramo promeniti uzrok.
37. Istog momenta emo uoiti da je to radikalno nova i druga
ija ideja, jer veina ljudi pokuava da promeni posledice radei na
posledicama. Oni ne primcuju da je to jednostavno presipanje iz
jednog oblika nevolje u drugi. Da bismo uklonili nesklad, moramo
promeniti njegov uzrok, a uzrok moemo pronai jedino I unu
tranjem svetu.
38. Sve raste iznutra. To je oigledno svugde u prirodi. Svaka biljka,
svaka ivotinja, svaki ovek iva je potvrda tog velianstvenog za
kona i greka svih epoha je u tome to se za snagom ili moi tragalo
.,spolja
39. Unutranji svet je univerzalna fontana resursa, a spoljanji svet
je izlazna cev. Naa mogunost da primamo zavisi od toga da li
smo uoili tu univerzalne fontane, tu bezgraninu energijU na koju
je svaka individua prikljuena i na taj nain j e jedno sa svakom
drugom individuom.
40. Uoavanje jc mentalni proces, zato jc mentalna akCija zapravo
interakcija (uzajamni odnos, akcija i reakcija) individualnog uma
sa univerzalnim, a poto je univerzalni um inteligencija koja zau
zima sav prostor i pokree sva iva bia, mentalna akcija i reakcija
jesu zakon prouzrokovanja. Naela prouzrokovanja ne obitavaju u
18 KLJU USPEHA
individualnom, ve u univerzalnom umu. To nije objektivna spo
sobnost, nego subjektivan proces i rezultati su vidljivi u beskrajnoj
raznolikosti uslova i iskustava.
41. Da bi se iskazao ivot, mora postojati razumj nita ne moe
postojati bez razuma. Sve to postoji jeste nekakva manifestacija te
bazine supstance iz koje i od koje su sve stvari stvorene i nepre
kidno bivaju iznova stvarane.
42. 2ivimo u beskrajnom moru plastine umne supstance. (Kada
kaemo plastine, mislimo obradive supstance, neeg to se moe
modelirati.) Ta supstanca je uvek iva i aktivna. Ona je osetljiva do
najviih granica. Ona dobija oblik spram mentalnih zahteva. Misli
formiraju kalup, odnosno matricu iz koje supstanca dobija izraz.
43. Upamtite da se vrednosti nalaze u samoj primeni i da e vam
praktino razumevanje ovog zakona zameniti siromatvo za bo
gatstvo, neznanje za mudrost, nesklad za harmoniju i ropstvo za
slobodu i Siguro jc da, posmalrano s materijalnog i SOcijalnog sta
novita, ne postoji vei blagoslov od tog.
4. Izaberite sobu u kojoj ete biti sami i neometani. Sedite usprav
ljeni, da vam bude udobno (izbegnite poloaj I kojem postoje velike
anse da zadremate). Pustite mislima da lutaju gde ele, ali budite
savreno miri izmedu petnaest minuta i pola sata. Nastavite s time
tri, etiri dana ili preko cele nedelje, sve dok ne postignete potpunu
kontrolu nad svojim fzikim biem.
45. Mnogima e to biti krajnje teko, drugi e to savladati s lako
om, ali apsolutno je najvanije da steknete potpunu kontrolu Ilad
svojim telom pre nego to ste spremni da idete dalje. U sledeoj
lekCiji dobiete uputstvo za sledei korak. U meduvremenu, morate
savladati ovaj.
Pitanja za vebu sa odgovorima
l. Sta je spoljanji svet u odnosu na unutranji? Spoljanji svet j e
odraz unutranjeg sveta.
2. Od ega zavisi sve ono to posedujemo? Sve to posedujemo
zasniva se na svesti.
3. U kakvoj je vezi ovek sa stvarnim svetom? (ovck je povezan
sa stvarnim svetom pomou objektivnog (svesnog) uma; mozak je
organ tog uma.
4. U kakvoj je on vezi sa univerzalnim umom? (ovek je povezan
sa univerzalnim umom svojim podsvesnim umom; solarni pleksus
je organ tog uma.
5. Sta j e univerzalni um? Univerzalni um je ivotni princip svakog
atoma koji postoji.
6. Kako moe Individualno da utie na univerzalno? Sposobnost
individualnog da misli jeste njegova sposobnost da deluje na uni
verzalno i na taj nain ga ispoljava.
7. Sta je rezultat te akcije i interakcije? Rezultat te akcije i interak
cije su uzrok i posledica - svaka misao je uzrok, a svako stanje je
posledica.
8. Kako se obezbeduju skladni i eljeni uslovi? Skladni i eljeni
uslovi se obezbeduju ispravnim razmiljanjem.
9. ta je razlog svih nesklada, nedostataka i ogranienja? Neskladi,
nedostaci i ogranienja rezultat su pogrenog razmiljanja.
20
KLJ U USIEHA
10. ta j e izvor svake moi? Izvor svake moi j e unutranji svet,
univerzalna fontana resursa, beskonana energija na koju je svaki
ovek prikljuen.
Drugi deo
N
ai problemi nastaju uglavnom zbog toga sto su nam ideje kon
ruzne i lo zanemarujemo svoje stvarne interese. Zakone pri
rode prema kojima treba da sc ophodima leko je otkriti. Zbog toga
su jasno razmiljanje i moralna pronicljivost neizmero vred ni. Svi
procesi, ukljuujui i misaone, zasnivaju sc na vrstim temeljima.
Sto su dublja oseanja, to je jasnije rasuivanje, to je prefnjeniji
ukus, to su jasnije odredena i moralnija oseanja, to je suptilnija
inteligencija, to su uzvienije tenje - istije su i inlenzivnije na
grade koje nam postojanje donosi. Otuda i zakljuak da prouavanje
onog to se u svetu smatra najboljim, donosi vrhunske uitke.
Snaga, primena i mogunosti uma su, po novom tumaenju, neu pa
redivo udesniji od najekstravagantnijih dostignua ili ak snova o
materijalnom napretku. Misao je energija. Aktivna misao je aktivna
energija; koncentrisana misao je koncentrisana energija. Misao kon
centrisana na neki konaan cilj postaje snaga. To je ona snaga koju
su koristili oni koji ne veruju u vrline siromatva ili lepotu samoa
dricanja. Oni smatraju da je to renik slabia.
Sposobnost da se ta snaga prihvati i ispolji zavisi od sposobnosti da
se spozna kako bezgranina energija sveprisutna u oveku nepre
kino stvara njegovo telo i um i koja moe da se u svakom momentu
kroz njega izrazi u bilo kom potrebnom obliku. Svaka individua
e se ispoljavati II spoljanjem ivotu apsolutno proporcionalno sa
spoznavanjem te istine.
Drugi deo objanjava kako to postiete.
22 KLJ U USPEHA
1 . Sve aktivnosti uma su proizvod dva paralelna vida aktivnosti:
jedan je svesni, a drugi je podsvesni. Profesor Dejvidson je rekao:
.. Onaj koji eli da obasja itav niz mentalnih akcija svetlou svoje
svesti, ne razlikuje se mnogo od onog koji eli da obasja itav ko
smos baterijskom lampom.
"
2. Logiki procesi I podsvesti se izvravaju s velikim stepenom
sigurnOSli i pravilnosti, koji bi bio nemogu ako bi postojala bilo
kakva mogunost za greku. Na um je takav da on za nas priprema
najbitnije osnove za spoznaju, a da mi nemamo ni najmanju ideju
kako to funkcionie.
3. Podsvesna dua, kao neki milosrdni stranac, radi i stvara uslove
kOji idu nama II korist, sputajui II nae krilo samo sazrelo voe; ta
bitna an<lliza mentalnih procesa nam kae da je podsvest pozorite
najvanijih mentalnih renomena.
4. Podsvest je ono kroz ta je ekspir morao. bez i malo naprezanja.
opaati velike istine. skrivene od svesnog uma njegovih studenata,
ono lo je Fidijasu omoguilo da se divi mermeru i bronzi. Raraelu
da naslika Madonu i Betovenu da komponuje simfonije.
5. Lakoa i perfekcija u potpunosti zavise od stepena u kom presta
nemo da zavisimo od svesnog; perfektno sviranje klavira, skijanje.
rad sa tamparskom mainom i umena trgovina zavise od pro
cesa I podsvesnom umu. Cudesno sviranje briljantnog komada na
klaviru. dok u isto vreme vodimo ivu konverzaciju. dokaZUju svu
veliinu naih podsvesnih mogunosti.
6. Svi srno mi svesni toga koliko zavisimo od podsvesnog i sto su
vee. plemenitije i briljantnije nae misli, sve nam je oiglednije
da poreklo lei duboko ispod granica naeg znanja. Shvatamo da
smo obdareni merom. instinktima, smislom za lepotu u slikarstvu,
DI(UGI I)EO 23
muzici i tako dalje. ali smo potpuno nesvesni njihovog porekla ili
mesta boravka .
7. Vrednost podsvesnog j e ogromna, ono nas inspirie. ono nas

upozorava. ono nas oprema Imenima, cln}elllcama I scenama IZ
uskladistene memorije. Ono upravlja naim mislima, naim ukusom
i izvrava toliko zamrene zadatke za koje svesni um, ak i kada bi
imao snagu, nema kapacitet.
8. Moemo da hodamo kako nas je volja, moemo podii ruku kad
god odluimo da je podignemo, moemo obratiti panju, pogledati
i posluati bilo koji dogaaj koji elimo. S druge strane, ne moemo
zaustaviti svoje otkucaje srca, cirkulaciju krvi, svoj rast, formiranje
nerava i miinog tkiva, izgradnju kostiju, ili bilo koji drugi vaan
vitalni proces.
9. Ako uporedimo te dve grupe aktivnosti: onu koja je odredena
voljom trenutka i onu koja tee dostojanslvenom, ritmikom puta
njom, neometana i neprekidna u svakom momentu, zastaemo puni
strahopotovanja prema ovoj drugoj, zahtevajUi da nam misterija
bude objanjena. Istog momenta shvatamo da su to vitalni procesi
naeg fzikog ivota i ne moemo izbei zakljuak da su te vane
funkcije planski uklonjene izvan granica nae spoljanje svesti, sa
svim njenim varijacijama i naglim prelazima i da su smetene pod
upravu stalnih i pouzdanih snaga koje se nalaze unutar nas.
10. Od te dve grupe snaga, spoljanje i promenljive su nazvane
svesni um ili objektivni um (zato to on upravlja spoljanjim objek
tima). Unutranje snage su nazvane podsvesni um ili subjektivni um
i osim to radi na mentalnOj ravni, on kontrolie i regularne runkcije
koje fziki ivot ine mogUim.
1 1. Neophodno je da jasno razumemo njihove osobite runkcije na
mentalnoj ravni, kao i odredene druge osnovne principe. Opaajui
24 KLJ U USPEHA
i delujui kroz naih pet fzikih ula, svesni um se bavi utiscima i
predmetima spoljanjeg ivota.
12. On ima sposobnost da pravi razlike, ime nosi odgovornost
za izbore. On ima mo rasuivanja - bilo da je ono induktivno,
deduktivno, analitiko, ili logiko - i ta mo moe biti razvijena
do najvieg stepena. On je sedite volje sa svim energijama koje
odatle teku.
13. Ne samo da moe da zadivi druge umove (da na njih ostavlja
utiske) nego moe i da usmerava podsvesni um. Tako svesni um
postaje voa i zatitnik podsvesnog uma. Upravo j e to ona visoka
funkcija koja moe potpuno da preokrene uslove u naem ivotu.
14. esto j e istina da nad nama vlaaju strah, zabrinutost, siroma
tvo, bolest, nesklad i svakakvo zlo samo zbog toga to je na um
prihvatio pogrene sugestije. Sve to istrenirani svesni um moe u
potpunosti da sprei svojim paljivim, zatitnikim aktivnostima.
Sasvim slobodno ga moemo nazvati uvarom kapije velikog po
svesnog carstva.
15. Jedan pisac j e glavnu razliku izmedu dva stanja uma iz.razio
na sledei nain: "Svesni um su razumne odluke. Podsvesni um su
instinkti, rezultat prethodnih razumnih odluka.
"
16. Podsvesni um izvlai pravedne i precizne zakljuke iz premisa
prikupljenih iz spoljanjih i:vora. Kadaje premisa istinita, posve
sni um donosi be:grean zakljuak, ali kada je premisa ili sugestija
nekakva greka, cela struktura se uruava. Podsvesni um nikada
ne dokazuje ispravnost. On se oslanja na svesni um, na to da e ga
uvar kapije zatiti od pogrenih utisaka.
17. Prihvatajui bilo koju sugestiju kao istinitu, podsvesni um mo
mentalno poinje da po njoj nadalje deluje, u celokupnom podruju
DRUGI DEO 25
svoje ogromne oblasti rada. Svesni um moe da sugerie samo istinu
ili greku. Ako sugerie greku, to je po cenu irokodosene opa
snosti po celokupno bie.
18. Svesni um bi trebalo da je na strai sve vreme dok smo budni.
Kada j e straar van dunosti ili kada je zbog razliitih okolnosti
njegovo mirno rasuivanje poremeeno, tada je podsvesni um ne
zatien i potpuno otvoren za sugestije sa svih strana. Za vreme
divljeg paninog uzbudenja, pod snanim uticajem besa, impulsa
neodgovorne rulje, ili bilo kog stanja neobuzdanih strasti, nastaju
izuzetno opasne okolnosti. Tada je podsvesni um otvoren za su
gestije straha, mrnje, sebiluka, pohlepe, samoomalovaavanja
i drugih negativnih sila koje ire osobe ili dogadaji iz okruenja.
Rezultat toga najee je krajnja bolest, s posledicama koje mogu
na dui period nastaviti da zabrinjavaju, pa j e veoma bitna zatita
podsvesnog uma od lanih utisaka.
19. Podsvesni um opaa intuicijom. Zbog toga su njegovi procesi
brzi. On ne eka na spore metode svesnog rezonovanja. U stvari,
on ih ne moe ni koristiti.
20. Podsvesni um nikada ne spava, nikada se ne odmara, ba kao
ni vae srce ili va krvotok. Otkriveno je da, kada se podsvesnom
umu jasno predstavi ono to treba da obavi, pokreu se snage koje
vode ka eljenom rezultatu. Tu se, znai, nalazi izvor moi koji nas
spaja sa svemogunostima. To su ti duboki principi koji su i te kako
vredni naeg najiskrenijeg uenja.
21. Nain rada ovog zakona veoma je zanimlj iv. Oni koji ga prime
njuju, kada na primer krenu da se nadu sa osobom s kojom oekuju
da e imati teak razgovor, iznenada saznaju da je pre njih tu bilo
neto to je izbrisalo oekivane razlike, sve se promenilo, sve je izne
nada harmonino. Saznaju da kada na ide neki leak poslovni pro
blem koji ne smeju odlagati, neto iznenada sugerie odgovarajue
26 KLJU U51'EHA
reenje i sve se uredi na odgovarajui nain. U stvari, oni koji su
nauili da veruju podsvesnom otkrivaju da pod svojom komandom
imaju neograniene resurse. (Kada kaemo da je neto donela re
enje, ne mislimo na nekakvu natprirodnu silu, natprirodno bie,
ili slino, ve elimo da istaknemo da obinom oveku to deluje
neobjanjivo i obino e rei da se dogodilo udo ili da je imao
neverovatnu sreu.)
22. Podsvesni um je sedite naih tenji i naih principa. To je izvor
naih umetnikih i neobinih ideala. Ti instinkti mogu biti svrgnuti
53mo detaljnim i pastepenim podrivanjem urodenih principa.
23. Podsvesni um ne moe preispitivati kontroverzno. Zbog toga,
ako jc prihvatio pogrenu sugestiju, siguran nain da sc to prebrodi
jeste kontrasugestija. koja se esto ponavlja i koju um mora da pri
hvati. , to e vremenom razviti nove i zdrave navike miljenja i
ivljenja. (Ovde se zapravo objanjavaju znaaj i snaga autosugestije.
koju mnogi ljudi praktikuju iako zapravo i ne znaju kako i zbog ega
ona funkcionie.) Podsvesni um je sedite naih navika. One koje
stalno ponavljamo postaju mehanike. vie nisu stvar rasudivanja.
ve su pustile korene duboko u podsvesni um. Ako je navika celo
vita i ispravna. lO moe da nam koristi, ali ako je pogrena i tetna.
pomo sc nalazi u tome da spoznamo svemogunost podsvesnog
uma i sugeriemo da postoji apsolutna sloboda. Podsvest. kao neto
kreativno i jedno s naim boanstvenim iZvorom. istog momenta
e izazvati slobodu koju sugeriemo.
24. Da sumiramo: normalno funkcionisanje podsvesnog uma na
fizikom nivou ima veze s redovnim i vitalnim procesima. sa ou
vanjem ivota i obnavljanjem zdravlja. s brigom za naslede koja
ukljuuje instinkt za ouvanjem celokupnog zivota i poboljanjem
optih uslova.
DI WGI DEO 27
25. S mentalne strane on je skladite memorije. skrovite udesnih
glasnika misli. koji rade neometani vremenom i prostorom. on je
fontana praktinih inicijativa i konstruktivnih ivotnih snaga. On
je sedite navike.
26. S duhovne strane. on je izvor ideala. tenji. imaginacija i kanal
kroz koji mi spoznajemo svoj boanstveni izvor i u onolikoj propor
ciji u kojoj prepoznamo tu bozanstvenost. toliko emo i razumeti
taj izvor moi.
27. Neko e moda upitati kako podsvest moe da promeni nae
okolnosti. S obzirom na to da je podsvest deo univerzalnog uma.
deo mora biti istog lipa i kvaliteta kao i eelino - jedina razlika je
u stepenu. Celina je. kao to znamo kreativna. u stvari. lo je jedini
kreator koji postoji. pa samim tim shvatamo da je i Lim kreativan. a
poto je misao jedina aktivnost koju um poseduje, i ona neizbeno
mora da bude kreativna.
28. Shvatiemo da postoji ogromna razlikJ izmedu jednostavnog
razmiljanja i svesnog. sistematinog i konstruktivnog usmeravanja
misli. Kada to uradimo. dovodimo svoj um u sklad sa univerzalnim
umom. dolazimo u sklad s beskonanim. pokreemo najsnanije
sile koje postoje. kreativne snage univerzalnog uma. To je. kao i sve
drugo. upravljano prirodnim zakonom i taj zakon je zakon privla
enja. koji kae da je um kreativan i da e automatski doi u odnos
s predmetom razmiljanja i zatim ga ispoljiti.
29. Cilj vebe koja je data uz prvu lekciju jeste ostvarivanje kontrole
nad fzikim telom. Ako ste to postigli. spremni ste za nastavak.
Ovog puta ete zapoeti s kontrolom svojih misli. Uvek idite u istu
sobu. na istu stolicu. u isti poloaj. ako je mogue. U nekim situa
cijama nije pogodno koristiti istu sobu. ali u ovom sluaju jedno
stavno na najbolji nain iskoristite uslove kakve imate. kako su vam
raspoloivi. Budite savreno mirni kao i ranije. ali spreite sve misli.
28 KLJU USPEHA
To e vam dati kontrolu nad svim mislima o brizi i strahovima i
omoguiti vam da gajite samo onu vrstu msli koje elite. Nastavite
sa ovom vebolll dok ne steknete potpunu nadmo.
30. Neele moi da lo radite due od nekoliko trenutaka, ali veba
je vredna zato to e praktino pokazati veliki broj misli koje ne
prekidno tee da udu u na mentalni svet.
31. U sledeoj lekciji dobiete uputstva za vebu koja e biti inte
resantnija, alj je neophodno da najpre ovladate ovom.
"
Uzrok i posledica su apsolutni i neodvojivi u skrivenom kraljevstvu
misli, ba kao i u svetu vidljivih i materijalnih stvari. Um je glavni
kroja, kako odee unutranjih karaktera, tako i odee spoljanjih
okolnosti': Dejms Alen.
l l . Koja dva modela mentalnih aktivnosti postoje? Postoje svesna
i podsvesna mentalna aktivnost.
12. Od ega zavise lakoa i perfekcija? Lakoa i perfekcija pot
puno zavise od stepena u kom prestanemo da zavisimo od svesnog
uma.
13. U emu je vrednost posvesnog? Podsvesno nas vodi, upozorava
nas, kontrolie vitalne procese i sedite je celokupne memorije.
14. Koje su funkcije svesnog uma? Svesni um ima sposobnost da
razlikuje, ima mo da rezonuje, on jc sedite volje i moe da utiskuje
u podsvest.
15. Kako se izraava razliitost izmedu svcsnog i podsvesnog?
Svesni um j e razumna volja. Podsvesni um su inslinkti, rezultat
prethodne razumne volje.
16. Koja metoda je neophodna da bi se utisak preneo na podsvest?
Neophodno je da mentalno (ormuliemo ono to elimo.
17. Kakav e biti rezultat? Ako j e elja u skladu s naprednim proce
som velike celine, pokrenute se snage koje e dovesti do rezultata.
18. Sta je rezultat rada ovog zakona? Nae okruenje odraava stO
nje koje odgovara naem pretenom mentalnom stavu.
19. Koko se zove taj zakon? To je zakon privlaenja.
20. Kako gtasi taj zakon? Misao je kreativna energija i ona e auto
matski doi u odnos sa SVOjim objektom i potom ga ostvariti.
Trei deo
S
aznali ste da pojedinac moe uticati na univerzalno i da su rc
zultat te aktivnosti i meusobnog odnosa uzrok i posledica.
Zbog loga je misao uzrok, a iskustva na koja nailazile I ivotu su
posledica.
EJiminiite zbog toga svaku moguu sklonost ka lome da se alite na
uslove koji su bili ili koji jesu, zato to je na vama da ih promenile i
uinite onakvim kakvi biste eleli da budu.
Usmerite svoj napor ka spoznavanju mentalnih resursa, koji su uvek
pod vaom komandom i iz kojih dolazi sva istinska i dugotrajna
snaga.
Praktikujte ovo uporo sve dok ne uvidite injenicu da ne moe doi
ni do kakve greke I ostvarenju bilo kakvog svrsishodnog ivotnog
cilja ako razumete svoju snagu i istrajete I nameri zbog toga to su
snage uma uvek spremne da se prepuste odlunoj volji, u naporu
da misao i elju kristaliu u akciju, dogadaj i uslove.
Mada je svaka ivotna funkcija i svaka akcija na samom poetku
rezultal svesnog miljenja, uobiajene akcije, odnosno navike, po
staju automatske i misli koje ih kontroliu odlaze u svet podsvesnog,
mada su (te misli) i dalje podjednako inteligentne. Neophodno je da
one postanu automatske, tj. podsvesne da bi na svesni um mogao
da se posveti drugim stvarima. Medutim, i te nove akcije e, kada
na njih dade red, postati navike, potom automatske, a potom pod
svesne, sve da bi se um ponovo oslobodio tih detalja i napredovao
ka nekim drugim aktivnostima.
TREI DEO 31
Kada ovo budete razumeli, pronai ete iZvor snage koja e vam
omoguiti da se nosite s bilo kojom situaCijom koja moe da se
razvIJe.
I . Sva neophodna interakcija svesnog i podsvesnog uma zahteva
i slinu aktivnost izmedu odgovarajuih sistema nerava. Dad
Trouard ukaZUje na predivnu metodu u kojoj se ta interakCija de
ava. Centralni nervni sistem je organ svesnog uma, a oseaj ni si
stem j e organ podsvesti. Mozak i kimena modina su kanal kroz
koji svesno doivljavamo percepcije naih fizikih ula i kroz koji
kontroliema pokrete tela. Centar tog sistema nerava nalazi se U
mozgu.
2. Oseajni sistem se nalazi u ivanom sreditu u pozadini sto
mane duplje koji nazivamo solarni pleksus i on je kanal mentalnih
akcija koje podsvesno kontroliu vitalne funkcije naeg tela.
3. Ta dva sistema spojena su pomou nerava koji se prostiru iz
modane regije, kao deo voljnog sistema, do torza, putajui krake
do srca i plua i na kraju, prolazei kroz dijafragru, oni gube svoj
spol;ni omota i sjedinjuju se s nervima oseajnog sistema, te tako
formiraju vezu izmedu dva dela i omoguavaju oveku da fiziki
bude celovit entitet.
4. Uvideti smo da mozak, organ svesti, prima svaku misao koja je u
njemu tema nae sposobnosti rasudivanja. Kada j e subjektivni um
zadovoljan i uveren da je misao prava, on j e alje u solarni piekstls,
tj. u mozak naeg podsvesnog uma da bi se ugradila u nae telo, od
nosno da bi se iskazala u stvarnom svetu. Ona nakon loga vie nije
oscLljiva ni na kakve dodatne argumente. Podsvesni um ne moe
da razmatra, on samo deluje. On prihvata zakljuke subjektivnog
uma kao konane.
32
KLJ U USPEHA
5. Solarni pJcksus je smatran suncem tela, delom zbog toga to j e
centralna taka za distribuciju energije koju telo neprekidno rege
nerie. Ta energija je veoma stvarna i to sunce je i te kako stvarno
sunce, C energija se distribuira veoma stvarnim nervima I sve de
love tela i zatim se isputa I atmosferu, koja okruuje telo.
6. Ako je to zraenje dovoljno snano, kaemo da je osoba pri
vlana, da je ispunjena nekakvim linim magnetizmom. Takva
osoba bi mogla ovladati ogromnom moi zauvek. esto e samo
prisustvo takve osobe doneti utehu zabrinutima kada sc nade pored
nj i h.
7. Kada je solari pleksus aktivan i kada zrai ivot, energiju i vital
nost I svaki deo tela i ka svakom koga sretne, tada su oseaj i prijatni,
telo je ispunjeno zdravljem i svi oni s kojima je u drutvu doive
prijatan oseaj. (Setimo se kako i koliko uivamo u razgovoru ili
samo u prisustvu osobe koja, kako nam to deluje, zrai pozilivnom
energijom.)
8. Ako se poremeti to zraenje, oseaji su neprijatni, ivot i energija
ne dotiu u neke delove tela, i to je uzrok svake bolesti ljudske rase:
fizike, mentalne ili bolesti okruenja.
9. Fizike, zbog toga to sunce tela vie ne stvara dovoljno ener
gije da bi se osveili pojedini delovi tela; mentalne, zbog toga to
svesni um zavisi od podsvesnog da bi imao neophodnu vitalnost
za odravanje miljenja; bolesti okruenja zato to je veza izmedu
podsvesnog i univerzalnog uma prekinuta.
10. Solarni pleksus je taka u kojoj se delovi susreu sa celinom,
gde konano postaje beskonano, gde nepostojee postaje stvoreno,
univerzalno postaje individualizovana, nevidljivo postaje vidljivo.
To je taka u kojoj nastaje ivot i ne postoje granice za koliinu
ivota koje pojedinac moe da stvori iz tog solarnog centra.
TRE! DEO
33
l l . Taj energetski centar je svemogu zato to je on taka u kojoj se
dodiruju sav ivot i sva inteligencija. Zbog toga on moe da ostvari
sve ono to mu je dato da ostvari i u njemu je mo svesnog uma;
podsvesni um moe i hoe da ostvaruje planove i ideje koje mu
sugerie svesni um.
12. Zbog toga je svesna misao gospodar tog sunanog centra i z
kojeg teku ivot i energija itavog tela. Kvalitet misli koje mi gajimo
odredie kvalitet misli koje e to sunce isijavati, osobine misli koje
gajimo odredie osobine misli koje e to sunce isijavati, a priroda
misli koje gajimo odredie prirodu misli koje e to sunce isijavati i
shodno tome, odrediti prirodu iskustava koje e iz toga nastati.
13. Zbog toga je oigledno da sve to treba da uradimo jeste da
pustimo svoju svetlost da Sija, jer to vie energije moemo da zra
ima, bre emo moi da promenimo neeljene okolnosti u izvor
zadovoljstva i profta. Zato se i namee vano pitanje: kako da pu
stimo tu svetlost da sija, kako da stvorimo tu energiju.
14. Misao koja je neotpora (na koju moemo uticati) proiruje so
larni pleksus, a otporna misao ga suava. Neprijatne misli ga sua
vaju, prijatne prOiruju. Misli kao to su: odvanost, snaga, povere
nje i nada prouzrokuju odgovarajue stanje, ali postoji praneprijatelj
solarnog pleksusa koji apsolutno mora biti uniten pre bilo kakve
mogunosti da nam svetlost zasija - to je strah. Taj neprijatelj mora
biti potpuno uniten, mora biti ukinut, mora biti proteran zauvek,
on je oblak koji zaklanja sunce i stvara venu tamu.
15. To je onaj lini demon zbog kojeg se ljudi plae prolosti, sa
danjosti i budunosti, plae se sebe samih, svojih prijatelja i ne
prijatelja, svega i svakoga. Kada se strah efektno i potpuno uniti,
svetlo e zasjati. oblaci e se razii i tada pronalazimo izvor snage,
energije i ivota.
34 KLI U USI'EHA
16. Kada shvatite da ste vi zaista jedno sa neogranienom snagom i
kada svesno otkrijete tu snagu, praktinom upotrebom sposobnosti
da snagom svojih misli pobedite bilo kakvu nepovoljnost, tada vie
neete imati ega da se plaite. Strah e biti uniten i vi ete doi u
posed svojih prava koja ste imali po rodenju.
17. Upravo je na mentalni stav prema ivotu ono to odreduje
iskustva s kojima emo se susretati. Ako nita ne oekujemo, nita
neemo ni imati. Ako zahtevamo mnogo, dobiemo vee pare.
Svet je grub samo ako ne uspemo sebe da zatitimo. Kritike su ne
prijalne samo za one kaji ne uspe;u da stvore prostor za svoje ideje.
Upravo je strah od kritike ono zbog ega mnoge ideje ne ugledaju
svetlost dana.
18. Medutim, ovek kOji je svestan da poseduje solarni pleksus
nee se plaiti kritika ili bilo ega drugog, on e biti isuvie zauzet
zraenjem odvanosti, poverenja i energije. on e uivati u uspehu
zbog svog mentalnog stava. lomie prepreke u komade i preskakati
provalije sumnji i oklevanja koje strah postavi na njegovom putu.
19. Znanje da imamo sposobnost da svesno zrai mo zdravlje. snagu
i sklad omoguie nam da uvidimo da nemamo ega da se plaimo
zalo lo smo u dodiru sa neogranienom snagom.
20. Do ovog znanja se moe doi samo praktinom primenom
ovih podataka. Uimo kroz rad, kao to sportista vebom dostie
rekorde.
21. Poto je sledea tvrdnja neizmerno vana, objasniemo j e na
nekoliko naina da biste uvideli njen puni znaaj. Ako ste religi
ozno vaspitani, moete pustiti svoje sunce da zasija. Ako va um
vie naginje ka fizikim naukama, moete da probudite svoj solarni
pleksus. odnosno ako vie volite striktnu naunu interpretaciju,
moete ostaviti utisak (impresiju) na svoj podsvesni um.
TREI DEO 35
22. Ve je reeno ta e biti rezultat te impresije, a ono za ta ste
sigurno sada zainteresovani. jeste nain na koji ete to postii. Do
sada ste ve nauili da j e podsvest inteligentna, da je kreativna i da
odgovara na volju svesnog uma. ta je naj prirodniji put da se na nju
ostavi odgovarajui utisak? Mentalno se koncentriite na predmet
svoje elje jer kada se koncentriete, tada svoju elju utiskujete u
podsvest.
23. To nije jedini nain, ali je to vrlo jednostavna i efikasna metoda
i najdirektniji nain, onaj koji vremenom obezbeduje najbolje re
zultale. To je metod koji proizvodi tako neverovatne rezultate da
mnogi misle da se u stvari dogadaju uda.
24. Ovo je metoda koja je omoguila svakom velikom izumitelju,
svakom velikom fnansijeru, svakom velikom dravniku da preobrati
svoje suptilne i nevidljive elje, veru i samopouzdanje u stvarne,
opipljive i konkretne injenice u stvarom svetu.
25. Podsvesni um je deo univerzalnog uma. univerzalni um je kre
ativni princip kosmosa, a deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i
celina. To znai da je ta kreativna snaga apsolutno beskonana, da
nije ograniena nikakvim presedanima i shodno tome ne postoje
nikakvi utvrdeni abloni prema kojima se primenjuju njeni kreativni

pnnclpl.
26. Otkrili smo da podsvesni um odgovara na volju naeg svesnog
uma, to znai da su bezgranine kreativne snage univerzalnog uma
pod kontrolom svesnog uma svakog pojedinca.
27. Kada budete praktino primenjivali ovaj princip, u skladu s
vebama koje su vam date u narednim lekcijama, potrebno je dobro
upamtiti da nije neophodno naglaavati nain na koji e podsvest
dovesti do rezultata koje oekujete. Konano ne moe da poduava
beskonano. Vi samo treba da kaete ta elite, ne i kako ete to
36
KLJU USPEHA
ostvariti. (Drugim reima, mislite o tome ta elite, zbog ega elite,
za ta e vam koristiti i na koji nain ete to upotrebiti, a ne o tome
na koji nain ete to stei.)
28. Vi ste kanal kroz kOji opte postaje posebno i to se postie
prisvajanjem. Potrebno je samo da se to shvati, pa da se pokrenu
okolnosti koje e dovesti do rezultata I skladu s vaim eljama. lo
se postie zbog loga to univerzalno moe da deluje samo kroz
pojedinca i pojedinac samo kroz univerzalno - oni su jedno.
29. U vebi uz ovu lekciju oli i ete korak dalje. Treba ne samo
da budete savreno miri i da spreavale misli lo je due mogue
ve i da sc opustite, da vam miii budu I njihovom normalnom,
prirodnom stanju; to e ukloniti sav pritisak s nerava i tenziju zbog
koje smo tako esto fziki iscrpljen.
30. Fizika reiaksacija je svesna veba volje i videete da je vcba
izuzetno vredna zato to omoguava da krv slobodno cirkulie kroz
mozak i itavo telo.
31 . Tenzije vode do mentalnog nemira i nenormalnih mentalnih
aktivnosti uma, one prouzrokuju bojazni, brige, strahove i nemire.
Oputanje je zbog toga apsolulno neophodno da bi se mentalnim
sposobnostima omoguilo da dostignu najveu slobodu.
32. Vebajte oputanje to je mogue potpunije, svesno odluite
da ete opustiti svaki nerv i svaki mii, sve dok ne osetite tiinu i
mirou, potpuni sklad sa sobom i sa celim svetom.
33. Solari pleksus e tada biti spreman za posao i rezultati e vas
iznenaditi.
21. Koji sistem nerava je organ svesnog uma? Centralni nervni si
stem je organ svesnog uma.
22. Koji sistem nerava je organ podsvesnog uma? Osea;ni (sim
patini) sistem je organ podsvesnog uma.
23. StO je centralna taka za irenje energije koju telo neprekidno
stvara? Solarni pleksus je centralna taka u telu iz koje se alje ener
gija koju telo neprekidno stvara.
24. Kako distribucija energije moe biti poremeena? Ako su nam
misli neeljene i neprijatne, a posebno ako se plaimo, poremetie
se distribucija energije koju telo stvara.
25. ta j e rezultat takvog poremeaja? Rezultat poremeene dis
tribucije koju telo neprekidno stvara jesu sve bolesti od kOjih ove
anstva moe da oboli.
26. Kako se ta energija moe kontrolisati i usreravati? Distribucija
energije se moe kontrolisati svesnim miljenjem.
27. Kako strah moe potpuno da se ukloni? Ako spoznama i pot
puno razumemo stvarni izvor svih mogunosti, potpuno emo eli
minisati strah.
28. Sta odreduje iskustva s kojima se susreemo u ivotu? Nai
preovladujui mentalni stavovi odreduju ono s ime se susreemo
u ivotu.
38 KL) U USPEHA
29. Kako moemo probuditi solarni pleksus? Mentalnom koncen
tracijom na okolnosti koje elimo da se ostvare I naim ivotima
budimo solarni pleksus.
30. Sta je kreativni princip univerzuma? Univerzalni um je krea
tivni princip kosmosa.

v
Cetvrti deo
P
red vama je etvrti deo, I kojem emo vam pokazati zbog ega
je ono to mislite, radite ili oseate pokazatelj toga ta ste vi .
Misao je energija, a energija je mo i upravo zbog toga to su se sve
religije, nauke i flozofje koje j e svet do sada poznavao zasniva I e
na ispoljava nju te energije, umesto na samoj energiji, svel je bio
ogranien na rezultate, dok su uzroci bili zanemarivani ili pogreno
shvaeni.
Zbog toga I religiji postoje bog i davo, pozitivno i negativno u nauci,
a dobro i zlo u flozofiji.
Ova knjiga se bavi samo uzrokom i u pismima koja dobijamo od
polaznika ovog kursa ispriane su udesne prie. Sva ona potvrduju
da polaznici pronalaze uzroke, te da time sebi obezbeuju zdravlje,
sklad, bogatstvo i sve drugo to im treba za miran ivot i sreu.
Zivot je izraavanje i na je zadatak da sebe izrazimo srene i
skladne. Tuga, mizerija, nesrea, bolest i siromatvo niSll neop
hodnosti i mi ih neprestano uklanjamo.
To uklanjanje sastoji se od uzdizanja iznad i bilo kakvih granica.
Onaj koji je uvrstio i proistio svoju misao ne treba da se optere
uje mikrobima, onaj koji shvati zakon bogatstva istog momenta
e otii do izvora zaliha. Tada e srea i sudbina biti pod punom
kontrolom, ba kao to kapetan kontrolie svoj brod ili mainovoa

svoJ voz.
40 KLI U USPEHA
1. Fiziko telo nije vae JA, ono je jednostavno instrument kojim
se JA sluii da bi postigao svoju svrhu. JA ne moe biti ni um, jer je
i um samo jo jedan instrument koji JA koristi da bi mislilo. zaklju
ivala i planiralo.
2. J A mora biti neto to rukovodi telom i umom, neto to odre
duje ta e Dili raditi i kako e se ponaati. Kada budete shvatili
pravu prirodu tog JA, poeete uivati I oseaju moi za koju do
sada niste znali.
3. Vaa linost je sainjena iz nebrojenih pojedinanih karnkterislika,
osobina, navika i linih crta. One su rezultat vaih prethodnih naina
razmiljanja, ali oni nemaju nikakve veze s vaim stvarnim JA.
4. Kada kaete: ja mislirn, vae JA govori vaem umu ta da misli.
Kada kaete: ja idenz, JA kae fizikom telu gde da krene. Stvara
priroda tog JA je duhovna i izvor je istinske snage koju ljudi steknu
kada shvate svoju pravu prirodu.
5. Najvea i J1njudesnija mo koja je data tom JA jeste mo da
misli. ali mali broj ljudi danas zna kako da misli konstruktivno, od
nosno pravilno i shodno tome, oni postiu samo osrednje rezultate.
Veina ljudi doputa svojim mislima da se bave sebinim razlozima,
to je neizbean rezultat nezrciog uma. Kada um sazri. on poinje
da shvata da se crv poraza nalazi u svakoj sebinoj misli.
6. Istrenirani um zna da svaki posao mora biti od koristi svakoj
osobi koja jc na bilo koji nain vezana za taj posao i svaki pokuaj
da se proftira na slabosti, neznanju ili potrebama druge osobe ne
izbena e voditi ka neuspehu.
7. Ovo je zbog toga to je pojedinac deo univerzalnog. Jedan deo ne
moe da bude suparnik drugom, naprotiv, uspeh svakog dela zavisi
od razumevanja interesa celine.
ETVRTI DEO 41
8. Oni koji shvate taj princip I velikoj su prednosti I ivotu. Oni
sebe ne iskljuuju. Oni se s lakoom mogu osloboditi lutajuih mi
sli. Oni su spremni da se na bilo koju temu koncentriu do najvieg
mogueg nivoa. Oni ne gube vreme i novac na stvari koje im nisu
ni od kakve koristi.
9. Ako vi to ne moete da radite to je zbog toga to do sada niste
ulagali potreban napor. Sada je vreme da uinite taj napor. Rezultati
e biti upravo u proporciji s naporom kaji ste utroili. jedna od naj
snanijih tvrdnji koju moete da iskoristite da ovrsnete volju i ste
knete snagu za uspeh jeste:
"
Ja mogu da budem ono to u biti:'
10. Svaki put kada to ponovite, budite svesni ta ili ko j e to JA.
Pokuajte da dostignete duboko razumevanje prave prirode tog JA;
ako to postignete, biete nesavladiv i, naravno ako su vai predmeti
i ciljevi konstruktivni i samim tim I harmoniji s kreativnim prin
cipom univerzuma.
l l . Ako vam ta tvrdnja moe koristiti, ponavljajte je neprekidno,
danju i nou, koliko god puta j e mogue u toku celog dana i to
nastavite da radite sve dok ona ne postane deo vas; dok ne formira
naviku.
12. Ako to ne uradite, bolje da niste ni zapoinjali, zato to nam
moderna psihologija kae da kada neto zaponemo, a ne dovrimo
ili donesemo odluku koje se ne pridravamo, formiramo naviku
neuspeha, apsolutnog, sramnog neuspeha. Ako ne nameravate da
neto dovrite, nemojte ni zapoinjati, ali ako zaponete, posve
tite mu se makar se nebo ruilo. Ako se odluite neto da uradite,
uradite to, ne dozvolite da vam se iko ili ita umea; JA u vama je
odluno, stvari su spremne, kocka je baena i sva dalja opravdanja
su izlina.
42 KLJU USPEHA
13. Ako prihvatite ovu ideju, zaponite s malim stvarima za koje
znate da moete da ih kontro!iete, pa postepeno poveavajte napor,
ali nikad i ni pod kakvim okolnostima ne dozvolite svom JA da bude
nadvladao. Vremenom e vam se razviti sposobnost da moete sebe
kontrolisati, jer mnogi ljudi su shvatili da je lake upravljati itavim
carstvom nego samim sobom.
14. Kada nauite da sebe kontroliete, otkriete unutranji svet.
onaj koji kontrolie spoljanji, postaete neodoljivi, ljudi i stvari
e odgovarati na svaku vau elju bez ikakvog posebnog napora s
vae strane.
15. To i nije toliko udno ili nemogue kako to na prvi pogled
izgleda, kada se seti te da je
"
svet iznutra
"
kontrolie JA, a da je to
JA deo beskonanog JA, koji je univerzalna energija ili duh najee
nazivano bog.
16 To nije puka tvrdnja ili teorija iji j e cilj da potvrdi ili ustolii
ideju, ve injenica koju su prihvatili kako najbolji religiozni, tako i
najbolji nauni mislioci.
17. Herbert Spender je rekao:
"
Od svih misterija kojima smo okru
eni, nita nije sigurnije od toga da smo neprestano okrueni besko
nanom i venom energijom, od koje sve stvari nastaju:'
1 8. Liman Abot, I svom obraanju na tradicionalnom teolokom
seminaru I Bangorll j e rekao:
"
Poinjemo da razmiljamo o bogu
radije kao o onom to stanuje I oveku. nego onom to spolja deluje
na oveka.
"
1 9. Nauka napreduje malim koracima I svojim traganjima i zasto
jima. Nauka je otkrila sveprisutnu venu energiju, ali religija shvata
da se mo koja stoji iza te energije nalazi unutar samog oveka.
To ni sluajno nije novo otkrie. Biblija kae potpuno istu stvar,
ETVRTI DEO 43
na potpuno isti, jednostavan i uverljiV nain:
"
Zar vi ne znate da
ste vi hram ivog Boga?" To je dakle tajna udesne kreativne snage
"
unutranjeg sveta':
20. Ovo j e tajna moi, uspeha. Prevazii. ne znai izbegavati.
Samonegiranje nije uspeh. Ne moemo dati ako ne dobijemo. ne
moemo biti od pomoi ako nismo snani. Beskonano nije ban
krotirala. pa zato ni mi, koji smo predstavnici beskonane snage ne
bi trebalo da bankrotiranQ, pa ako elimo da smo na raspolaganju
drugima. moramo imati dovoljno snage, a da bismo je dobili. mo
ramo je dati. moramo biti na usluzi.
21. lO vie dajemo, vie emo dobijati, moramo postati kanal kroz
koji se univerzalno moe izraavati. Univerzalno neprestano lei ka
tome da se izrazi, da bude od koristi i ono traga za kanalom u kom
bi bilo najaktivnije, kroz koji bi moglo da ini najvea dobra, kroz
koji bi bilo od najvee koristi oveanstvu.
22. Univerzalno se ne moe izraziti kroz vas dokle god ste preza
uzeti linim planovima, linim ciljevima. Utiajte ula, potraite
inspiraciju, usredsredite se na
"
unutra': budite svesni svog jedi nstva
sa svemoi.
"
Tiha voda breg roni:' Razmiljajte o mnogobroj nim
mogunostima kojima imate duhovni pristup zbog sveprisutne
snage.
23. Predstavite sebi dogadaje, prilike i uslove za ije ispoljavanje
vam te duhovne veze mogu pomoi. Shvatite injenicu da su sutina
i dua svih vih bia duhovne i da je duhovno stvarno zato to j e
ono ivot svega to postoji. Kada duh ode i ivot odlazi. Mrtvo je.
Prestalo je da postoji.
24. Te mentalne aktivnosti pripadaju unutranjem svetu, svetu
uzroka, uslova i prilika. iji su rezultat posledice. To je nain na
koji postajete stvaralac. To je vaan posao i to su ideali koje elite

I
44 KtJ U USPEHA
da dostignete vii, otmeniji, grandiozniji i plemenitiji, to e posao
biti znaajniji.
25. Preterani rad, preterana igra ili fzike aktivnosti bilo koje vrste
prOizvode stanje mentalne apatije i stagnacije zbog ega je nemo
gue obavljati mnogo vaniji posao - koji te dovesti do razume
vanja snaga svesti. Zbog toga bi esto trebalo da teimo ka tiini.
Snaga dolazi kroz mirovanje. Tiina je ono lo nam omoguava da
budemo mirni, a kada smo mirni, moemo da mislimo; a misao
je tajna svih dostignua. (Neretko kaemo: Toliko sam umoran,
da ne mogu da razmiljam:' Umno i fziko su povezani i kao to
dugotrajan mentalni proces moe da nas fziki umori, tako nas i
preterane fzike aktivnosti umaraju i mentalno. Zbog toga to ee
treba praktikovati bilo kakvu vrstu fzikog i mentalnog oputanja.
Kada se oputate i kada niste ometan i, kada oputa te i telo i misli.
uranjate u pomenutu tiinu.)
26. Misao je vrsta kretanja i noena je zakonom vibracije, isto kao i
svetlost ili elektricitet. Njoj se vitalnost daje pomou emOcija, kroz
zakon ljubavi i ona dobija rormu i izraz kroz zakon rasta. Ona je
prOizvod duhovnog JA i stoga je boanska, duhovna i kreativna.
27. Ako elimo dostii mo, bogatstvo ili bilo koju drugu kon
struktivnu svrhu, mora biti prizvana emocija koja e dati oseanje
toj misli da bi ona dobila formu. Kako se to moe postii? Ovo je
vano pitanje: kako moemo razviti veru, odlunost i oseanje koji
e rezultirati uspehom?
28. Odgovor je: vebom. Mentalna snaga se postie ba kao i fzika
snaga: vebom. Mislimo na neto, prvi put moda uz malo tekoa.
Ponovo mislimo na istu stvar i tada je malo lake, zatim mislimo
opet, pa opet i to onda postane mentalna navika. Nastavimo li da
mislimo istu stvar, ona e konano postati automatska i nakon toga
vie nije ni od kakve koristi da se i dalje na to misli; tada smo sigurni
ETVRTI DEO
45
u vezi sa onim to mislimo. Tada vie nemamo nikakvih sumnji.
Sigurni smo i znamo.
29. U vebi uz prethodnu lekciju od vas se trailo da se fziki opu
slile. U vebi uz ovu lekciju takoe treba da se opustite, ali men
talno. Ako ste praktikovali prethodnu vebu po datim uputstvima,
petnaest ili dvadeset minuta dnevno, bez sumnje se fziki moete
opustiti. J svako ko ne moe da to svesno, brzo i potpuno postigne,
taj nije gospodar samog sebe. Taj nije dostigao slobodu, on je i dalje
rob okolnosti. Pretpostaviemo da ste ovladali lom vebom i da ste
spremni za sledei korak - mentalnu slobodu.
30. Nakon to ste zauzeli uobiajeni poloaj, uklonite sve tenzije
potpuno se oputajui, a zatim mentalno uklonite sva nepovoljna
stanja, kao to su: mrnja, bes, zabrinutost, ljubomora, zavist, tuga,
nevolja ili razoarenja bilo koje vrste.
31. Moda ete rei da ne moete da se oslobodite svega toga, ali
verujte da moete. Vi to moete, tako to ete svesno odluiti da
moete, svojevolj nom namerom i upornou.
32. Neki to ne mogu da urade zato to dozvoljavaju da njima uprav
ljaju emocije umeslo razuma. Oni koji se budu vodili SVOjim razu
mom, izvojevae po bedu. Neete uspeti kada prvi put pokuate, ali
veba donosi savrenstvo, kako u ovome, tako i u bilo emu drugom
i zbog toga morate uspeti u odbaCivanju, uklanjanju i potpunom
unitavanju tih negativnih i destruktivni h misli, jer one su seme koje
neprestano isklijava u neskladne uslove bilo koje vrste.
Ne postoji vea istina od te da je kvalitet misli koje upranjavamo
u uzajamnom odnosu sa odredenim pojavama u spoljanjem svetu.
To je zakon od kojeg nema beanja. Upravo je taj zakon, ta korela
cija misli i dogaaja, ono to je od drevnih vremena vodilo ljude da
veruju u bolju budunost': Vilma ns.
31. ta je misao? Misao je duhovna energija.
32. Kako je ona noena? Misao je noena zakonom vibracije.
33. Kako ona dobija vitalnost? Misao postaje ivotna primenom
zakonom ljubavi.
34. Kako ona poprima oblik? Misao poprima oblik primenom za
kona rasta.
35. ta je tajna kreativne snage misli? Duhovna aktivnost ini misao
kreativnom.
36. Kako mo.emo razviti veru, hrabrost i entuzijazam koji e rezul
tirali uspehom? Tako to emo spoznati svoju duhovnu prirodu.
37. ta je tajna moi? To je korienje moi.
38. Zbog ega j e to tako? Zbog toga to dobijamo ono to da
jemo.
39. ta je
"
tiina
"
? Ti ina
"
je fizika mirnoa.
4. Od kakve je ona koristi? Fizika mirnoa j e prvi korak ka sa
mokontroii, ka vladanju sobom.
Peti deo
P
red vama je peti deo. Poto ga paljivo prouite, shvatiete da je
svaka sila, predmet ili injenica koju moete zamisliti rezultat
akcije uma.
Aktivnost uma je misao i ona je kreativna. Ljudi danas razmiljaju
kako nikada pre nisu razmiljali. Zbog toga je ovo era kreativizma i
svet mislioce nagraduje svoj im najbogatijim nagradama.
Materija j e siaba, pasivna, inertna. Misao je snaga, sila, energija.
Misao stvara i kontrolie materiju. Svaka forma koju materija dobija
nije nita drugo nego izraz neke, ve postojee misli.
Medutim, misao ne izvodi arobne preobraaje. Ona se pokorava
prirodnim zakonima, ona pokree prirodne procese. oslobada pri
rodnu energiju. ispoljava se u vaem ponaanju i aktivnostima koje
zatim utiu na vae prijatelje i saradnike i eventualno, na vae ce
lokupno okruenje.
Moete stvoriti misli. a poto su misli kreativne. sebi moete stvoriti
stvari za kojima udite.
l. Najmanje devedeset odsto naeg mentalnog ivota je podsvesno,
pa zbog toga oni koji ne iskoriste tu mentalnu snagu ive prilino
ogranieno.
2. Podsvest moe i hoe da rei svaki na problem ako znamo kako
da je usmerimo. Pods vest uvek radi, a jedino pitanje koje se postav
lja jeste: da l i emo biti samo pasivni posmatrai tih aktivnosti il i
emo ih svesno usmeravati? Da l i emo imati viziju cilja koji elimo
48 I KLJU USPEHA
da dostignemo, opasnosti koje treba da izbegnemo, ili emo jedno
stavno ii niz vetar.
3. Shvatili smo da um ispunjava svaki deli fzikog tela i da je uvek
spreman da bude usmerava n i da prima utiske od autoriteta koji
poseduje objektivni, odnosno dominantniji deo uma (ili svest).
4. Um koji proima telo uglavnom je rezultat naslea koje je, s
druge strane, rezultat uticaja svih okruenja svih prethodnih ge
neracija na oseLjive i uvek pokretne ivotne sile. Razumevanje te
injenice c nam pomoi da iskoristimo svoj autoritet kada prime
tima da sc ispoljava; u neke neeljene karakterne osobine.
5. Moemo svesno da koristimo sve poeljne osobine koje su nam
date, a takoe moemo i da suzbijemo i odbijemo da se ispoljava;u
sve one koje su nepoeljne.
6. Medutim, laj um, koji proima nae fziko telo, nije samo re
zultat nasleda ve i mesta stanovanja, posla kojim se bavimo ili
sOcijalnog okruenja u kojem primamo nebrojene hiljade impresija,
ideja, predrasuda i slinih misli.
7. Mnogo toga smo primili od drugih kao rezultat miljenja, su
gestija i tvrdnji, mnogo toga je rezultat samog naeg miljenja, ali
gotovo sve lo je prihvaeno s malo ili ak nimalo ispitivanja ili raz
matranja.
8. Idcja se uinila prijatnom, svest ju je primila, prosledila je u pod
svest gde ju je oseajni sistem prihvatio i zatim prosI edia da bude
ugradena u nae fziko telo. Re je postala telo.
"
9. To je nain na kOji sebe neprekidno gradimo i obnavljamo. tako
da smo mi danas rezultat prethodnih miljenja, a trebalo bi da smo
ono o emu danas razmiljamo. Zakon privlaenja nam ne donosi
stvari koje bi trebalo da volimo. koje prieljkujemo ili koje neko
PETI DEO 49
drugi poseduje. ve nam donosi "ono to je nae stvari koje smo
stvorili svojim misaonim procesima, bilo svesno ili podsvesno.
Naalost, veina nas te stvari stvara podsvesno.
10. Ako bi bilo ko od nas za sebe zidao kuu, koliko bismo bili
paljivi u pogledu projekta, koliko bismo paljivo posmatrali svaki
detalj, koliko bismo obraali paznju na materijale i birali samo naj
bolje od svega? S druge strane, koliko smo nepaljivi kada gradimo
svoj mentalni doma, koji je bezgranino vaniji od bilo kakvog fizi
kog, zbog toga to sve ono to bi moglo da ude u nae ivote zavisi
od kvaliteta materijala koji smo utroili u izgradnju svoje mentalne
kue.
l l . Kakve su osobine tog materijala? Videli smo da je to rezultat
utisaka koje smo nakupili u prolosti i uskladitili duboko u pod
svesnu menta/nost. Ako su to bili strahovanja, brige, zabrinutosti.
oaj, negativnosti, sumnje. materijal od kojeg smo danas 5ltkani
je potpuno isti. Umesto da bude od bilo kakve vrednosti, bie pun
kukolja i trulei i donee nam samo patnju, brigu i alost. Zauvek
emo biti zauzeti pokuavajui da ga zakrpi mo i uinimo da izgleda
dobro.
12. Ako nismo uskladitili nita osim ohrabrujuih misli, ako sro
bili optimistini, pozitivni i momentalno odb<cili svaku negativnu
misao na dubrite, odbili da imamo ikakvu vezu s njom, odbili da
se s njom poveemo ili identifkujemo na bilo koji nain, ta je rc
zultat? Na mentalni materijal je od najboljeg kvaliteta. moemo
se ogrnuti kakvom god hoemo tkaninom, ali znamo da je sastav
postojan, da je materijal vrst, da nee izbledeti i nije nas strah, nili
smo zabrinuti za svoju budunost; nema ta da se prikriva, nema
zakrpa koje treba sakriti.
13. Ovo su psiholoke injenice. Ne postoje teoretske postavke
ili nagadanja o tim misaonim procesima. nita u vezi s njima nije
50 KL,U USPEHA
tajanstveno, u stvari, oni su toliko jednostavni da svako moe da
ih razume. Da biste to postigli, morate da izvrite mentalno
"
veliko
spremanje
"
i da nastavite da svakodnevno istite, da odravate kuu
istom. Mentalna, moralna i fzika istoa su apsolutno neizo
stavne ako elimo da napredujemo na bilo kOji nain.
14. Kada je mentalno "veliko spremanje
"
zavreno, materijal koji
preostane bie sasvim odgovarajui za izgradnju one vrste ideala ili
mentalnih slika koje elimo da nim se ostvare.
IS. Postoji predivan plac koji eki na kupca. Prostire se hektarima,
s bogatim usevima, tekuom vodom i predivnim umarkom, irok
koliko god oi mogu da dosegnu. Na njemu je velika gospodska
kua, prostrana i udobna, s retkim umetnikim delima, opremlje
nom bibliotekom, bogatim ukrasima i svim drugim udobnostima i
luksuzom. Budui vlasnik samo treba da poloi svoje pravo, uzme je
u posed i iskoristi sve te blagodeti. Medutim, on mora da ih koristi,
ne sme ih ostaviti da propadaju jer je jedini uslov da j e dobije I vla
snitvo to da je koristi. To vlasnitvo gube oni koji ga ne koriste.
16. U carstvu uma i duha, u carstvu praktinih sposobnosti. vi ste
u posedu takvog placa. Vi ste car! Vi moete ureivati svoje carstvo
i posede i koristili to bogato naslee. Jean od njegovih plodova
je mo nad okolnostima. a zdravlje, sklad i prosperitet su imovina
kojom je ravnomera prekriven. Ono vam nudi mir i ravnoteu.
Jedina cena koju treba da platite jeste rad utroen za izuavanje
i eksploatisanje njegovih velianstvenih resursa. Ono ne zahteva
nikakvu rtvu, osim gubitka linih ogranienja. linog ropstva i
linih slabosti. Ono vas odeva samopouzdanjem i preputa vlast
u vae ruke.
17. Da biste posedovali to zemljite. morate ga iskreno eleti. mo
rate ga zahtevati i morate ga preuzeti.
PETI DfO 51
18. Priznaete da to nisu teki uslovi.
19. Upoznati ste s pojmom naslea. Darvin. Haksli. Hejkel i drugi
naunici su sakupili itavo brdo dokaza da je naslee zakon koji
prati sve napredne tvorevine. Napredno naslee je ono to je uspra
vilo oveka. omoguilo mu da se kree, stvorilo organe za varenje.
cirkulaciju krvi, snagu nerava, strukturu kostiju i uzrokovalo sve
druge fizike osobine. Vie zadivlju;u injenice koje se tiu naslea
duhovnih sila. Sve to je nabrojana sainjava ono to nazivamo na
im ljudskim naslecm.
20. Postoji naslee na koje fzike nauke nisu obratile panju. Ono
lei ispod i ispred svih njihovih istraivanja. U momentu u kom oni
diu svoje ruke u oajanju, tvrdei da ne mogu da objasne ono to
vide. otkriva se potpuni uticaj ovog bo7.anstvenog nasleda.
2 L To j e ona dobroudna sila koja odluuje o prvobitno; kreaciji.
Ona vibrira iz boanskog. direktno u svako ivo bie. Ona stvara
ivot, to naunici nikada nisu mogli, niti e ikada moi. Ona stoji
iznad svih sila. superiorna i nedostupna. Nijedno ljudsko naslee
joj ne moe pristupiti. Nijedno ljudsko naslede se ne moe s njom
meritL
22. Taj beskonani ivot tee kroz tebe. on j e TI. Njegove vratnice
su znanja od kojih je sainjena vaa svesnost. Drati ta vrata otvo
rcnim jeste tajna moi. Zar to nije dovoljno vredno da bi se uloio
napor?
23. Najbitnija injenica jeste da izvor sveg ivota i svih moi dolazi
iznutra. Osobe, okolnosti i dogadaji mogu da sugeriu potrebe i
prilike, ali pronicljivost, snaga i mo da se odgovori na te potrebe
dolazi iznutra.
52
KLJ U US1EHA
24. [zbegnite kopije. lzgradite solidan temelj za svoju svest pomou
sila koje teku direktno iz beskonanog izvora. univerzalnog uma, ija
ste vi slika i kopija.
25. Oni koji dodu I posed tog naslea nikada vie nee biti isti. Oni
dolaze I posed oseaja snage o kakvoj do sada nisu sanjali. Oni vie
nikada ne mogu biti bojaljivi, slabi, neodluni ili uplaeni. Oni su
nerazdvojivo povezani sa svemoguim. Neto se I njima probudilo,
odjednom su otkrili da poseduju silne skrivene sposobnosti kojih
su od tog momenta potpuno svesni.
26. Ta mo dolazi iznutra, ali ne moemo dobiti pre nego to damo.
Korienje je uslov pod kojim moemo posedovati to naslee. Svako
od nas nije nita drugo do kanal kroz koji svemogua sila dobija
oblik, ali ako ne damo, kanal je ometen i vie ne moemo da pri
mamo. To je istina na svim ravnima postojanja, na svim poljima
rada i pri svim ivotnim koracima. to vie dajemo, vie emo do
bijati. Sportista koji eli snagu mora iskoristiti snagu koju ve po
seduje i to je vie daje, vie e je imati. Finansijer kOji eli da zaradi
vie novca mora iskoristili novac koji ve poseduje jer jedino ako
ga koristi, dobija vie.
27. Trgovcu koji ne dozvoli da mu se roba prodaje uskoro e pre
stati da dolazi nova. Korporacija koja ne uspe da prui efkasnu
uslugu uskoro e ostati bez kupaca, advokat bez rezultata ostae
bez klijenata i tako dalje. Snaga je mogua tek nakon pravilne upo
trebe one snage koju ve poseduje mo, a ono to je istinito na svim
poljima u kojima ulaemo napor, u svim ivotnim iskustvima, jeste
da je duhovna snaga ono iz ega sva druga mo koju oveanstvo
poznaje potie. Oduzmite duh i ta preostaje? Nita.
28. Ako je sve to postoji duh, onda bi to moralo znaiti da od pri
hvatanja te injenice zavisi naa sposobnost da ispoljima svu snagu:
bilo fziku, mentalnu ili duhovnu.
PETI DEO
53
29. Sve to posedujemo rezultat je akumuliranih stavova uma, a
to je novac svesti. To je arobni tapi koji e omoguiti da dodete
do ideje. On e za vas formulisati planove koje treba da izvrite i
shvaliete da je njihovo izvravanje podjednako prijatno kao i za
dovoljstvo zbog dobitaka ili dostignua.
30. U vebi uz ovu lekcijU zauzmite isti poloaj kao i ranije II svojoj
sobi i mentalno izaberite mesto ili predeo koji vam budi prijatna
seanja. Stvorite potpunu mentalnu sliku o tome, graevine, dr
vee, prijatelje, kolege, sve ... U poetkU ete verovatno razmiljati
o svemu ivom to postaji pod nebeskom kapom, samo ne o onom
na ta elite da se koncentriete. Ne dozvolite da vas to obeshrabrio
Upornost e pobediti, ali upornost podrazumeva da ovu vebu ne
izostavno svakodnevno upranjavale.
41. Koji procenat naeg mentalnog ivotaje podsvestan? Podsvest
ini devedeset odsto naeg mentalnog ivota.
42. Da li je ovo prostrano mentalno skladite iskorieno? To men
talno skladite nije iskorieno.
43. Zbog ega nije? Malo ljudi razume ili shvata injenicu da je to
aktivnost kojom mogu mentalno upravljati.
44. Odakle je svesni um dobio osobinu da rukovodi? Iz nasleda, to
znai da je to rezultat svih okruenja svih prethodnih generacija.
45. Sta nam donosi zakon privlaenja? Zakon privlaenja nam do
nosi ono to je
"
nac
46. StO je to to je
"
nae
"
? To je ono to smo po nasledu i to je
rezultat naih prethodnih miljenja, kako svesnih. tako i podsve
snih.
47. Od ega se sastoji materijal kojim zidamo svoju mentalnu kuu?
Svoju mentalnu kuu gradimo od misli koje upranjavamo.
48.
o
ta j e tajna moi? Tajna moi j e shvatanje sveprisutne sve
moi.
49. Odakle ona potie? Sav ivot i sva mo dolaze iznutra.
50. Od ega zavisi posedovanje snage? Da li emo posedavati snagu
zavisi od pravilne upotrebe snage koju ve posedujemo.
esti deo
Z
adovoljstvo je predstaviti esti deo. koji e vam omoguiti iz
vrsno poznavanje najdivnijeg mehanizma koji je ikada naprav
ljen - mehanizma pomou kojeg moete sebi obezbedili zdravlje.
snagu. uspeh. napredak i sve drugo t\! <ebdelite. Neophodnosti
stvaraju zahteve. zahtevi pokreu akciju. a akcija dovodi do rezul
tata. Evolutivni proces neprestano gradi nau budunost iz nae
sadanjosti. Individualni razvoj. kao i univerzalni razvoj. mora biti
postepen sa stalnim uveanjem kapaciteta i obima.
Ako znamo da naruavanjem prava drugih postajemo moralni
"
tr
u oku i da se neprekidno
"
upetljava mo
"
na svakoj krivini na naem
putu. to bi trebalo da nam je pokazatelj kako uspeh zavisi od najvi
eg moralnog ideala koji glasi:
"
Najvee dobro najveem broju:'
Aspiracija. udnja i skladni odnosi koje stalno i uporno odra
vamo dae rezultate. Najvea prepreka su pogrene i nepromen
ljive ideje.
Da bismo bili u slozi s venom istinom. moramo posedavati unu
tranju ravnoteu i sklad. Da bi mogao da primi informaciju. prije
mnik mora biti na istoj frekvenciji kao i predajnik.
Misao j e prOizvod uma. a um je kreativan. Ipak, to ne znai da e
kosros promeniti svoj modus operandi da bi sluio nama ili naim
idejama. ve znai da se mi moemo uskladiti s njim, a kada to po
stignemo, moi emo da zatraimo sve ono to nam pripada i put
ka tome e se jasno pokazati.
56 KLf U USIEHA
1. Univerzalni um j e toliko udesan da je teko razumeti njegove
praktine moi i mogunosti i njegovu bezgraninu produktiv
nost.
2. Otkrili smo da univerzalni um nije samo sva postojea inteli
gencija ve i sva postojea supstanca. Kako on moe da se iskae I
formi? Kako da obezbedimo efekat koji prieljkujemo?
3. Upitajte bilo kog elektriara ta su efekti elektriciteta i on e
vam odgovoriti da j e elektricitet vrsta kretanja, a da njegovi efekti
zavise od mehanizma na koji je prikljuen. Upravo od log meha
nizma zavisi da li tero dobiti toplotu, svetlost. snagu. muziku ili
bilo kojeg drugog velianstvenog ostvarenja snage koja eksp!oatie
tu vanu energiju.
4. Koji efekti mogu nastati pomou misli? Odgovor na to glasi da
j e misao zapravo um u pokretu (ba kao to je vetar vazduh u po
kretu) i njegovi efekti e u potpunosti zavisiti od
"
mehanizma na
koji je prikljuen'
5. To je tajna celokupne mentalne moi: ona potpuno zavisi od
uredaja na koji je prikljuena.
6. ta je taj uredaj? Znate neto o uredajima koje su izumeli Edison,
Bel, Markoni i drugi arobnjaci elektronike, zahvaljujui kojima su
mestu, prosloru i vremenu potpuno ukinute granice. ali da li ste
ikada razmiljali o tome da j e mehanizam koji vam j e dat za pre
tvaranje univerzalne. sveprisutne potencijalne snage izumeo neki
mnogo vei izumitelj od Edisona?
7. Mehanizam kojim obradujero zemljite prvo prouimo. takoe
pokuavamo da shvatimo mehanizam automobila koji vozimo. ali
veina nas je upora u apsolutnom zanemarivanju najveeg meha
nizma koji je ikada napravljen. ljudskog mozga.
SESTI DEO 57
8. Ispitajmo udesa tog mehanizma. Moda emo tada bolje shva
titi razliite efekte koje on uzrokuje.
9. Kao prvo. postoji ogroman mentalni svet u kome ivimo. kre
emo se i postojimo. Ta; svet j e svemogu. sveznajui i sveprisutan.
On e odgovarati na nae elje u direktnoj proporciji s njihovom
svrhom i naom verom. Svrha mora biti u skladu sa zakonom na
eg bivstvovanja, to jest mora biti kreativna i konstruktivna. Naa
vera mora biti dovoljno snana da bi stvorila polje koje ima onoliku
snagu kolika je potrebna da se na cilj ostvari.
"
Onako kako veruje,
tako neka ti i bude'; nauno je dokazano.
10. Efekti koji nastaju u spoljanjcm svetu rezultat su akcija i re
akCija indiVidualnog nad univerzalnim; to je proces koji nazivamo
razmiljanjem. Mozak je organ kroz koji se taj proces ostvaruje.
Razmislite o udima svega ovoga! Da li volite muziku, cvee, knji
evnost ili ste inspirisani mislima antikih ili modernih genija?
Upamtite, svaka lepota na koju reagujete mora imati odgovarajue
osnovne crte u vaem mozgu pre nego to uopte moete da je
cenite.
l l . U skladitu prirode ne postoji ni jedna jedina vrlina ili princip
koju mozak ne moe da izrazi. Mozak je embrionski svet. u sva
kom momentu spreman da se razvije kada to bude potrebno. Ako
moete da prihvatite da je to nauna injenica i jedan od najlepih
prirodnih zakona. bie vam lake da shvatite mehanizam kojim se
ti nesvakidanji rezultati mogu postii.
12. Nervni sistem se uporeduje sa elektrinim kolima, sa svojom
baterijom od elija u kojima nastaje snaga i belim materijalom koji
izoluje ice kroz koje tee struja. Pomou tih kanala se svaki impuls
ili elja sprovode kroz taj uredaj.
58 KLJ U USPFHA
13. Kimena modina je veliki motor i staza za oseaje kroz koju
se poruke prenose do mozga i iz njega. Osim toga. tu j e zaliha krvi
koja tee kroz vene i arterije, obnavljajui nau snagu i energiju,
perfektno organizovana struktura od koje zavisi itavo nae telo. I
na kraju, delikatna i predivna koa, odea celokupnog mehanizma.
kao ogrta lepote.
14. Ovo j e zato
"
hram ivog boga
"
i svakom individualnom JA data
je kontrola, a rezultati e zavisiti iskljuivo od toga koliko razume
uredaj kojim upravlja.
15. Svaka misao pokree modane elije. U poetku supstanca na
koju je misao usmerena ne odgovara, ali ako je misao dovoljno pre
iena i usredsreena, supstanca e se konano pokoriti i savreno
se izraziti.
16. Takav uticaj uma moe se usmeriti na bilo koji deo tela, pa da
se tako ukloni bilo koje neeljeno delovanje.
17. Savreno poznavanje i razumevanje zakona koji vladaju II
mentalnom svetu moraju biti dragocene u obavljanju posla, jer to
razvija pronicljivost i omoguava jasnije razumevanje i shvatanje
injenica.
18. ovek koji obraa panju na unutranje, umesto na spoljanje.
ne moe. a da ne iskoristi mone sile koje e vremenom odrediti tok
njegovog ivota i uskladiti ga sa svime to je najbolje. najsnanije i
najpoeljnije.
19. Panja ili koncentraCija je verovatno najbitnija osnova u razvoju
mentalne kulture. Kada je panja pravilno usmerena, mogunosti su
zapanjujue. Kultivisanje panje j e odlika svakog uspenog oveka i
to je najvee lino dostignue koje se moete stei.
ESTI DEO 59
20. Mo panje se lake moe shvatiti ako se uporedi sa uveavaju
im staklom kroz koje usmeravate suneve zrake. Oni ne poseduju
nikakvu posebnu snagu dokle god pomerate staklo i premetate
zrake s jednog mesta na drugo, ali ako ga ne pomerate, pa su zraci
usmereni na jednu taku, rezultat e veoma brzo biti oigledan.
21. Isto je i sa snagom misli. Ako je rasipate mislei as na jedno
as na drugo, skaete s jedne teme na drugu, nikakav rezultat nee
nastati. Ali usredsredite se i usmerite tu snagu na bilo koji konkre
tan cilj dovoljno vremena i nita nee biti nemogue.
22. Neko e rei da je to veoma jednostavan lek za veoma sloene
Situacije, ali neka pokua svako koji nema iskustva u koncentrisa
nju misli na neki krajni cilj ili neki predmet. Izaberite bilo kakav
jednostavan cilj i koncentriite svu svoju panju na njega na barem
deset minuta. Ne moete. Um e lutati i na desetine puta ete mo
rati da ga vratite nazad, na prvobitan cilj i svaki put ele ostati bez
rezultata. [ na kraju, posle deset minuta, nita nee biti postignuto
jer niste bili u stanju da vrsto zadrite svoje misli na onome to
ste naumili.
23. Medutim. upravo ete zahvaljujui panji konano biti spo
sobni da. od sada i na dalje. predete preko bilo kakvih prepreka
koje vam se nadu na putu, a jedini nain da obezbedi te tu predivnu
sposobnost jeste da vebate - veba dovodi do savrenstva, u ovom,
ba kao i I bilo emu drugom.
24. Da biste razvili mo panje, I sobi II kojoj vebate, sedite na
stolicu na kojoj sedite dok vebate, zauzmite isti poloaj kao i uvek
kada vebate i desetak minuta paljivo posmatrajte neiju fotogra
fju. Obratite panju na izraz u oima. crte lica, odeu, nain na koji
je kosa ureena. U stvari, paljivo pogledajte svaki detalj na foto
grafiji. Potom pokrijte fotografiju, zatvorite oi i pokuajte da je vi-
60 KIJ U USPE'A
dite mentalno. Pokuajte da dozovete svaki detalj i formirale dobru
mentalnu sliku fotografje. Vebajte sve dok ne uspete I tome.
25. Tom vebom pripremamo teren. Savladavanjem sJedee lekcije
biemo spremni da zasadimo seme.
26. Upravo zbog takvih vebi na kraju ete biti sposobni da kontro
liete svoje mentalne stavove, raspoloenje i svoju svesnost.
27. Veliki fnansijeri sve vie ue da se izvuku iz gomile da bi imali
vie vremena za planiranje, razmiljanje i stvaranje pravilnog men
talnog raspoloenja.
28. Uspean biznismen neprestano pokazuje da se isplati bili I
kontaktu s mislima drugog uspenog biznismena.
29. Jedna ideja moe biti vredna milione dolara i te ideje mogu doi
samo onima koji su receptivni, koji su spremni da ih prime, iji je
um uokviren uspehom.
30. Ljudi ue kako da se postignu sklad sa univerzalnim umom.
Oni se ue jedinstvu sa svim stvarima. Oni ue osnovne metode i
principe miljenja i to menja uslove i umnoava rezultate.
31 . Oni shvataju da okolnosti i okruenje prate mentalni i duhovni
progres. Oni shvataju da rast prati znanje, akcije prate inspiraciju,
prilike prate percepciju, uvek najpre duhovno, a zatim preobraaj
u beskonane i neograniene mogunosti za dostignua.
32. Poto je pojedinano kanal za izraavanje univerzalnog, te mo
gunosti su neizostavno neiscrpne.
33. Misao je proces kojim moemo da apsorbujemo duh moi i da
drimo rezultat u naoj unutranjoj svesnosti sve dok on ne postane
deo nae uobiajene svesnosti (automatske svesnosti, odnosno na
vike). Nain, da se upornim vebanjem nekoliko principa postignu
SEST! DEO 61
ti rezultati, jeste, kao to j e objanjeno u ovoj knjizi, klju uspeha
kOji otkljuava skladite univerzalne istine.
34. Dva najvea izvora ljudske patnje danas su: telesne bolesti i
mentalna ravnodunost. Njihovi uzroci mogu se nai u krenju ne
kih prirodnih zakona. To je, bez ikakve sumnje, posledica injenice
da je do sada znanje o tome (o pravom poreklu uzroka) uglavnom
bilo delimino. Medutim, tamni oblaci koji su se nagomilavali eo
nima, poinju da se razbijaju i s njima odlaze i mnoge misterije koje
karakteriu nepotpune informaCije.
..Da ovek sebe moe da promeni, unapredi, obnovi, kontrolie svoje
okruenje i ovlada svojom sudbinom, zakljuak je svakog uma koji
je potpuno svestan moi koju poseduje prava misao u konstruktiv
nom pokretu'; Larson.
SL Koji su neki od efekata delovanja elektriciteta? To su toplota,
svetlost, snaga, muzika itd.
52. Od ega zavise ti razliiti efekti? Zavise od uredaja na koji je
doveden elektricitet.
53. ta je rezultat akcije i uzajamnog odnosa individualnog uma sa
univerzalnim? To su uslovi i iskustva s kOjima se sreemo.
54. Kako se mogu promeniti ti uslovi? Mogu se promeniti tako to
se promeni mehanizam kojim se univerzalno izraava u formi.
55. ta je taj mehanizam? Taj mehanizam je mozak.
56. Kako se to moe promeniti? Moe se promeniti procesom koji
nazivamo miljenjem. Misli proizvode modane elije i te elije re
aguju na odgovarajue misli univerzalnog.
57. Kakva je korist od moi koncentracije? To je najvie lino do
stignue koje se moe dosegnuti i ujedno je to karakteristika svakog
uspenog oveka.
58. Kako se to moe postii? Moe se postii vebom.
59. Zbog ega je to vano? Zbog toga to e nam to omoguiti da
kontroliero svoje misll, a poto su misli uzrok, okolnosti moraju
biti posledica. Ako moemo da kontroliemo uzroke. moi emo
da kontroliemo posledice.
60. ta menja uslove i umnoava dostignua u stvarom svetu?
Ljudi koji ue osnovne metode konstruktivnog razmiljanja.
Sedmi deo

C
ovek je kroz celokupnu svoju istoriju verovao u nevidljivu mo
iz koje su i kroz koju su sve stvari nastale i neprekidno se ob
navljaju.
Moemo personifikovati tu silu i nazvati je bog ili moemo verovati
da je to neka esencija ili duh koji proima sve to postoji, ali kako
god je nazivali, rezultat je uvek isti.
Kada govorimo o oveku. sve to je objektivno: opipljivo, fziko
i vidljivo jeste linost, neto to se moe osetiti fzikim ulima.
Sastoji se od tela, mozga i nerava. Ono to je subjektivno jeste du
hovno, neVidljiVO, tj. bezlinost.
Linost je svesno, jer ono predstavlja entitet, pojedinca. Bezlinost,
s obzirom na to da je istog tipa i kvaliteta kao i sva druga bia, nije
svesno sebe i zbog toga je nazvano podsvest. Linost ili svesnast
ima mo volje i izbora i zbog toga moe da bira izmedu raspoloivih
reenja da bi prebrodilo probleme. Bezlinost ili duhovnost, budui
da j e deo. tj. jedno sa izvorom, mestom nastanka sveukupne moi,
nee nuno doi pred takav izbor, ve ono pod svojom komandom
ima bezgranine resurse. Ono moe doi i ono dolazi do rezultata
pomou metoda o kojima ovek ili pojedinani um nema ni naj
manju ideju.
Zbog toga ete videti da imate posebnu privilegiju da izaberete da l i
ete da zavisite od ljudske volje, sa svim ogranienjima i zabludama
ili ete pak shvatiti da moete da iskoristite mogunost beskona
nog, korienjem svog podsvesnog uma. Pred vama se zato nalazi
64 KI.Ju USI> EHA
nauno objanjenje neizmernih mogunosti koje su vam date I
ruke. ali samo ako ih ruzumete, cenite i shvatite.
Jedna metoda svesnog korienja te svemogue snage objanjena
j e u sedmom delu.
1. Vizuelizacija je proces stvaranja mentalnih slika. a slika je a
bion, tj. model koji e sluiti kao kalup iz kog e vaa budunost
naslati.
2. Stvorile jasan i [ep ablon. Nemojle se plaiti. Uinite ga ogro
mnim. Upamtite da vam niko ne moe nametnuti ogranienja, osim
sami sebi. Niste ogranieni cenom ili materijalom. Potraite gradu
II beskrajnom, konstruiite ga svojom imaginacijom i ono e morati
da se tu pojavi. pre nego to se pojavi bilo gde drugde.
3. Neka slika bude ista i otra, vrsto je drite I svome umu i tako
ete je postepeno i neprekidno privlaiti blie sebi. Moete biti ono
to ete biti.
4. Ovo je jo jedna psiholoka injenica koja je dobro poznata, ali
naalost, samo itanje o njoj vam nee doneti rezultate kojima se
nadate. Nee vam pomoi da stvorile mentalnu sliku, a manje e
vam pomoi da dovedete do njene materijalizacije. Neophodan je
rad, ozbiljan mentalni rad, ona vrsta napora koju je mali broj ljudi
voljan da uloi.
5. Prvi korak j e stvaranje ideje. To je takode najvaniji korak jer on
predstavlja plan po kojem ete kasnije graditi. On mora da bude
vrst, mora da bude postojan. Arhitekta, kada projektuje trideseto
spratnicu, unapred pred sobom ima sliku, sa svakom linijom, sva
kim detaljem. I nenjer koji premouje provaliju, najpre odreduje
izdrljivost miliona razliitih delova.
SEDMI DEO 65
6. Oni vide zavretak pre nego to su uopte napravili prvi korak, pa
zbog toga i vi morate da naslikate u svom umu ono to elite. Ako
sejete seme, sigurno je da pre toga elite znati ta e iz njega iznii.
To je stvaranje ideje. Ako niste sigurni, vraajte se na svoju stolicu
za vebanje svakodnevno, sve dok slika ne postane jasna. To e se
dogoditi postepeno. U poetku c opti plan biti maglovit, ali e
dobiti oblik: najpre okvir, pa zatim detalje i vi ete vremenom razviti
sposobnost koja e vam omoguiti da formuliete planove, koji e
se potom materijalizovati u stvarom svetu. Potom ete saznati ta
vam budunost donosi.
7. Sledee j e vizuclizacije. Morale videti sliku sve potpunije i pot
punije, videti detalje i potom, kako sc detalji budu otkrivali. poee
da se otkrivaju putevi, znaenja ili sama materijalizacija. Jedna stvar
e voditi ka drugOj. Misao e pokrenuti akciju, akcija e razviti me
tode, metode e dovesti prijatelje, a prijatelji e stvoriti okolnosti i
na kraju e, kao trei korak, dOi do materijalizacije.
8. Svi smo shvatili da je kos mos morao biti zamiljen u odrede
nom obliku pre nego je ikada mogao postati materijalna stvarost.
Ako smo spremni da pratimo put glavnog arhitekte ulliverzllIna,
videemo da i nae misli mogu da poprimaju formu, ba kao to jc
i univerzum poprimio konkretnu formu. To je upravo isti taj um,
koji deluje kroz pojedinca. Ne postoji razlika u vrsti ili kvalitetu,
jedina razlika je u stepenu.
9. Arhitekta vizuelizuje svoju zgradu, on je vidi onakvom kakvom
eli da j e vidi. Njegova misao postaje plastini ablon iz kog e
zgrada konano izrasti. Visoka ili niska, predivna ili obina, njegova
vizija najpre dobija formu na papiru, potom se iskoristi odgovarajui
materijal i zgrada je na kraju pred njim, zavrena.
10. Izumitelj vizuelizuje svoju ideju u potpuno istom maniru. Na
primer, Nikola Tesla, jedan od najveih izumitelja svih epoha, ovek
66 KLJ U USPEHA
koji nas je zapanjivao otkriima, uvek bi vizuelizovao svoj izum pre
nego to bi i pokuao da radi na njemu. On nije jureaa da ga otelo
tvori, da bi potom gubio vreme ispravljajui nedostatke. Najpre bi
izgradio ideju I svojoj imaginaciji, a zatim je tu drao kao mentalnu
sliku da bi j e rekonstruisao i unapredivao svojim mislima . .. Na taj
nain .. :; pisao j c I ELektrikar eksperimenleru, " ... ja imam mogu
nost da drastino razvija m i usavravam koncept, a da nita i ne
dotaknem. Kada toliko uznapredujem da sam I pronalazak ugradio
svako mogue poboljanje kojeg sam se mogao setiti i kada vie
nigde ne vidim greku, tada mogu da konkretizujem taj proizvod
mog mozga. Moj uredaj tada radi bez greke, ba kao to sam oe
kivao i za dvadeset godina mi se nije desio nijedan izuzetak.

l l . Ako svesno pratite ova uputstva. razviete veru, onu vrstu vere
koja je sutina stvari kojima smo se nadali, dokaz nevidenih stvari.
Razviete sigurost, onu vrstu sigurnosti koja vodi ka strpljenju i
odvanosti. Razviete sposobnost koncentracije koja e vam omo
guiti da izbacite sve misli. osim onih koje su u vezi s vaim ci
ljem.
12. Zakon kae da e se misao ispoljiti u formi i samo onaj koji ume
da i sam bude boanski mislilac svojih misli, moi e sesti na mesto
majstora i s pravom o tome govoriti.
13. Jasnoa i preciznost se postiu samo ako iznova zamiljamo
sliku u svom umu. Svaka ponovljena akcija boji sliku jasnije i preci
znije nego prethodni put i u proporciji s time bie i njena spoljanja
manirestacija. Morate j e izgraditi paljivo i oprezno u Svom men
talnom svetu, unutranjem svetu, pre nego lO ona dobije oblik u
spoljanjem svetu, ali nita to je vredno ne moe biti izgradeno bez
odgovarajueg materijala, ak ni u unutranjem svetu. Kada imate
materijal, moete izgraditi bilo ta na ovom svetu, samo ga prvo
proverite. Ne moete izgraditi komotnu odeu od okova.
SEDMI DEO 67
14. Taj materijal e vam doneti milioni neujnih mentalnih radnika
i bie oblikovan po modelu vae mentalne slike.
15. Razmislite o ovome! imate vie od pet miliona tih mentalnih
radnika, spremnih i aktivnih - oni se zovu modane elije. Osim
njih, postoji jo jedna rezervna armija otprilike istog broja, spremna
da bude pozvana u akCiju i kada je potreba najmanja. Zbog toga je
vaa sposobnost da mislite gotovo neograniena, to znai i da je
praktino neograniena vaa sposobnost da stvorite odgovarajuu
vrstu materijala neophodnog da sebi izgradite kakvo god okruenje
da elite .
16. Pored tih miliona mentalnih radnika vi imate i na milijarde
drugih mentalnih radnika u vaem telu i svi do jednog su opremljeni
s dovoljno inteligencije da razumeju i ponaaju se spram poruka ili
zadatih sugestija. Sve te elije su zauzete izgradnjom i obnovom tela,
ali su i dodatno obdarene psihikom aktivnou, pomou koje sebi
mogu privui supstance koje su im neophodne za savren razvoj.
17. One to rade po istom zakonu i na isti nain na koji svaki ivotni
oblik ka sebi privlai materijale koji su mu neophodni za razvoj.
Hrast, rua, ljiljan, svi oni zahtevaju odredeni materijal za svoj sa
vren izgled i oni ga obezbeduju neujnim zahtevom, zakonom
privlaenja, najsigurnijim putem kojim i vi moete da obezbedite
sve to je potrebno za va potpuni razvoj .
18. Stvorite mentalnu sliku. Neka bude ista, odredena, savrena.
vrsto je drite. Putevi i sve to je potrebno razvie se. Resursi e
doi po zahtevu. Vi ete biti usmereni ka odgovarajuim stvarima, u
pravo vreme, pravim putem. Iskrena udnja e stvoriti Sigurno oe
kivanje. koje e je zauzvrat morati da se pojaa vrstim zahtevom.
To troje mora da dovede do postignua, zato to je iskrena udnja
oseanje, sigurno oekivanje - misao. a vrst zahtev - volja, a kao
68 Kt'u USPEIIA
to smo ve videli, misao e iz oseanja dobiti vitalnost, dok e je
volja vrsto drati, sve dok je zakon rasta ne ispolji.
19. Zar nije divilo to ovek ima takve fantastine moi, takva tran
scendentalna znanja o kojima nije ni slutio? Zar nije udno to su
nas uvek uili da snagu i mo traimo spolja? Govorili su nam da
gledamo svuda, samo ne unutra i kad god bi se ta mo ostvarila I
naim ivolima, govorili bi nam da je I pitanju neto natprirodno.
20. Postoje mnogi koji su uspeli da shvate tu predivnu mo. ali koji
i pored ozbiljnih i svesnih napora ne uspeva;u da ostvare zdravlje.
mo ili druge uslove. Oni kao da ne uspeva;u da pokrenu zakon.
U gOLOvo svim tim sluajevima problem je I lome to se oni bave
spoljanjim. Oni hoe novac, mo, zdravlje i bogatstvo, ali ne us
pevaju da shvate da su to samo posledice koje mogu nastati samo
kada se pronade uzrok.
21 . Oni koji nimalo ne pridaju panju spoljanjem svetu, leie
samo kn utvrivanju istine, traie samo mudrost i videe da c im
ta mudrost otkriti i razotkriti izvor sve moi; da e se manifestovati
kao Ilisao i svrha, koji c izazvati eljene spoljasnje uslove. Ta istina
e pronai izraz u plemenitoj svrsi i odvanoj akciji.
22. Stvorite samo ideale, ne posvetite nijednu misao spoljanjim
uslovima, stvorite unutranji svet - divan i bogat - i spoljanji svet
e izraziti i manifestovati uslove kakve imale unutra. Tada ete ra
zumeti svoj u mo da stvorite ideale, a ti ideali e se projektovati u
svet posledica.
23. Na primer, ovek je u dugovima. On e neprestano da misli na
dugove, koncentrisae se na njih, a kako su misli uzrok, rezultat e
biti ne samo da e on jo vre sebe vezati za dugove. ve e ih
zapravo i uveati. On pokree zakon priv[aenja sa uobiajenim i
neizbenim rezultatom - gubitak vodi ka veem gubitku.
SEDMI DEO
69
24. Sta je ispravan princip? Koncentriite se na stvari koje elite, a
ne na one koje ne elite. Mislite o bogatstvu, idealizujte metode i
planove za pokretanje zakona o bogatstvu. Vizuelizujte uslove koje
stvara zakon o bogatstvu i to e rezultirati manifestacijom.
25. Ako zakon savreno radi kada treba doneti siromatvo, nedo
statak i svaku drugu formu ogranienja onima koji neprestano upra
njavaju misli o nedostatku i strahu, tada e sa istom sigurou
raditi i da bi stvorio obilje i bogatstvo onima koji upranjavaju misli
o hrabrosti i moi.
26. Ovo j e teak problem za mnoge. Previe SIlO zabrinuti.
Prikazujemo zabrinutost, strah i bol. Hoemo neto da uradimo,
hoemo da pomognemo. Mi smo kao dete koje samo to je zasadilo
seme i sad svakih petnaest minuta ide i eprka po zemlji da vidi da
li raste. Naravno. pod takvim uslovima seme nikada nee proklijati.
a upravo je to ono to veina nas radi u mentalnom svetu.
27. Moramo poscjati seme i ne uznemiravati ga. To ni I kom slu
aju nc znai da treba da sednemo i ne radimo nita. Obuviemo
vie posla i bolje nego to smo ikada ranije, novi kanali e nam ne
prestano biti davani. nova vrata otvarana. Sve to je potrebno jeste
imati otvoren um i biti spreman za delovanje kada dade vreme.
28. Misaone snage su najmoniji nain za sticanje znanja i ako se
koncentriu na bilo koji subjekat. problem e biti reen. Nita nije
iznad moi ljudskog razumevanja. ali potreban je izvestan rad da
bismo mogli koristiti misaone snage da bi one izvravale nae na
redbc.
29. Upamtite da je misao vatra koja stvara paru koja pokree toak
sree od kojeg e zavisiti vaa iskustva.
70 KLJ U USPEHA
30. Postavite sebi nekoliko pitanja, a potom saekajte odgovor. Zar
s vremena na vreme ne oselite svoju pravu prirodu. svoje bie? Da li
vi istiete to bie ili pratile masu? Upamtite da su mase uvek voene,
one nikada ne vode. Upravo mase su bile one koje su se na krv i
no borile protiv parne maine, automatskog razboja i svih drugih
napredaka ili poboljanja koja su predlagana.
31. Uz ovu lekCiju vebaete tako to ete vizuelizovati svog pri
jatelja - vidite ga tano onako kako ste ga poslednji put videli, vi
dite sobu, naretaj, prisetite se razgovora, potom mu vidite lice,
vidite ga potpuno jasno, razgovarajte s njim o neem ili potraite
zajedniki interes, gledajte mu promene na licu, vidite ga kako se
osrehuje. Moete li to da uradite? Ako moete, dodatno ga zainte
resujte, ispriajte mu avanturistiku priu, vidite kako mu oi sijaju
ispunjene duhom zabave i uzbudenja. Moete li sve lo da uradite?
Ako moete, vaa imaginacija je odlina i izvrsno napredujete.
61. ta je vizuelizacija? Vizuelizacija je stvaranje mentalnih slika.
62. ta je rezultat te misaone tehnike? Drei sliku ili skicu u svom
umu moemo, postepeno i siguro, privlaili stvari sebi. Moemo
biti ono to emo biti.
63. ta je stvaranje ideala? To je vizuelizacija ili stvaranje ideje o
planovima koji e se kasnije materijalizavati I naem stvarom
svetu.
64. Zato su jasnoa i preciznost neophodni? Zato to videti stvara
o$etiti, a osetiti stvara biti. Prvo mentalno, potom emotivno, a zatim
su neograniene mogunosti za ostvarenja.
65. Kako se oni postiu? Svako ponavljanje stvara sliku koja je pre
ciznija od prethodne.
66. Kako se obezbeUje materijal za stvaranje mentalne slike?
Pomou miliona mentalnih radnika. Oni se zovu modane elije.
67. Kako se obezbeduju odgovarajui uslovi da bi se vaa ideja ma
terijalizovala u stvarnom svetu? Pomou zakona privlaenja. To j e
prirodni zakon pomou kojeg nastaju sve okolnosti i sva iskustva.
68. Koja tri koraka su neophodna da bi se aktivirao ovaj zakon?
Iskrena udnja, sigunlo oekivanje, vrst zahtev.
69. Zato mnogi ne uspevaju? Zato to se oni koncentriu na gu
bitak, bolesti i katastrofe. Zakon perfektno funkcionie; stvari kojih
se plae e im doi.
72 Kuu USPEHA
70. ta je alternativa? Koncentriite se na one ideale za koje elite
da se prikau I vaem ivotu,
Osmi deo
U
avom delu ete saznati da moete potpuno slobodno da iza
berete o emu ete misliti, ali e rezultatom vaeg miljenja
upravljati nepromenljiv zakon. Zar to nije divno? Zar nije divno
znati da naim ivotima ne upravljaju sluajnosti i promenljive bilo
koje vrste?
Njima upravlja zakon. Ta stabilnost je naa ansa zato to povi
nujui se zakonu, moemo sebi obezbedi ti oekivane rezultate s
nepromenijivom preciznou. Upravo je taj zakon ono zbog ega
j e kosInos ogromna inija sklada. Da nije tog zakona, kosmos bi bio
haos, a ne kosmos.
Tajna porekla i dobra i zla su tu, to je ono gde su sva dobra i sva zla
uvek bila i gde e uvek bitL
To se moe objasniti na sledei nain. Misao rezultira akcijom. Ako
je vaa misao konstruktivna i skladna, rezultat e bili dobro, a ako
je vaa misao destruktivna i neskladna, rezultat e biti zlo.
Ne postoji nita vie do samo jedan zakon, jedan princip, jedan
uzrok, jedan izvor moi, a dobro i zlo nisu nita drugo do rei stvo
rene da opiu rezultat naih akcija, to jest naeg prilagodavanja ili
ne prilagodavanja tom zakonu.
Koliko je to vano veoma lepo se vidi u ivotima Emersona i Karlajla.
Emerson je voleo dobro i njegov ivot je bio mirna simfonija. KarIajI
je mrzeo zlo i njegov ivot je bio rekordan primer nesklada.
74 KLJU U5fEHA
Ovde imamo dva velika oveka koja ele da dostignu iste ideale, ali
jedan koristi svoje konstruktivne misli, pri emu je I harmoniji s
prirodnim zakonom, dok drugi koristi destruktivne misli, zbog ega
sebi privlai nesklad svake vrste i oblika.
Zbog toga j e oigledno da ne treba bilo ta da mrzimo. pa makar to
bilo i neto loe zato to je mrnja destruktivna i uskoro emo videti
da upranjavajui destruktivne misli, zapravo sadimo povetarc da
bismo ponjeli tomado.
L Misao u sebi sadri vitalni princip zato to je to kreativni princip
kosmosa i ona e se, I skladu sa svojom prirodom. kombinovati s
drugim slinim mislima. (OvoJ je veoma bitno naglasiti. Prisetite
se momenta kada vam neka misao padne na pamel. Ne prode ni
trenutak i ve ste odlutali I misli, ve ste I glavi sklopili itavu priu,
nali gomilu razloga i naina zbog kojih bi to, na ta ste pomislili,
moglo zaista i da vam se dogodi. Misao. kada je oslobodimo, privlai
sebi sline misli. Naravno. to uopte ne bi trebalo naglaavati da
mi prirodno to ne radimo preteno kada pomislimo na neto loe!
Kada pomislimo na neto to prieljkujemo, obino emo odbaciti
tu misao uz opravdanja: Nisam ja tesree. to se zanosim .. . Ili: Imam
veih probletna o kojima treba da mislim. Medutim. ako pomislimo
na neto loe, na neto ega se plaimo, istog momenta emo kon
struisati itavu gomilu uzroka koji mogu dovesti do tog neeljenog
dogadaja ili rezultata.)
2. Kako je rast jedan od ciljeva ivota, svi principi koji su bitni za
postojanje moraju dati svoj doprinos da bi se on ostvario. Misao
tako dobija formu, a zakon rasta j e polom ostvaruje.
3. Potpuno slobodno moete izabrati o emu ete misliti, ali e
rezultatom vaeg miljenja upravljati nepromenljiv zakon. Svaki
odravani tok misli nekog pojedinca ne moe. a da ne proizvede
rezultat u drugim osobama, vaem zdravlju ili okolnostima. Zbog
OSMI DEO 75
toga su od primarne vanosti tehnike kOjima naviku da stvaramo
misli koje nam donose neeljene efekte moemo zameniti konstruk
tivnim razmiljanjem.
4. Svi znamo da to nije lako. Mentalne navike je teko kontrolisati,
ali to moe da se uradi, a nain je da tog momenta ponete menjati
destruktivne misli za konstruktivne. Stvorite naviku da analizirate
svaku svoju misao. Ako je potrebna. koliko e njeno ostvarenje biti
korisno. ne samo vama nego i drugima na koje moe uticati na bilo
koji nain, onda je zadrite. uvajte je. Ona je vredna. ona je u skladu
sa beskonanim. ona e rasti, razvijati se i roditi voe na stotinu
grana. S druge strane, za vas bi bilo dobro da upamtite sledee rei
Dorda Metjusa Adamsa:
"
Nauite da drite vrata uma zatvorena,
ne putajte u njega ni u svoj svet bilo koji element koji trai dozvolu
za ulaz ako izgleda da od njega nikada nee biti nikakve koristi.
"
5. Ako je vaa misao bila kritika ili destruktivna i ako je rezultirala
bilo kakvim stanjem nesklada u vaem okruenju, neophodno je da
ponete da gajite mentalno ponaanje koje e voditi ka konstruk
tivnim mislima.
6. Otkrie se da je imaginacija neto to je od velike pomoi kada
idemo u tom smeru, jer gajenje imaginacije vodi ka razvitku ideja
od kojih e vaa budunost nastati.
7. Imaginacija prikuplja materijal od kojih um pravi tkaninu u koju
e ogrnuti vau budunost.
8. Imaginacija je svetlost kojom prodiremo u nove svetove misli i
iskustava.
9. Imaginacija je moni instrument kOjim svaki istraiva i svaki
pronalaza kri put od presedana do iskustva. Presedan je rekao:
"
To je nemogue uraditi': iskustvo j e reklo:
"
To j e uradeno:'
76 KlJ U USPEHA
10. Imaginacija je plastina snaga, koja stvari koje oseamo uobli
ava u nove oblike i ideje.
l l . Imaginacija je konstruktivna forma misli koja mora da prethodi
svakoj konstruktivnoj formi akcije.
12. Gradi telj ne moe da izgradi bilo kakvu strukturu ako pret
hodno nije dobio planove od arhitekte, a arhitekta mora da ih dobije
iz svoje imaginacije.
13. Niko ne moe da izgradi gigantsku korporaciju, koja e uprav
ljati stotinama manjih korporacija i hiljadama radnika i koristiti
milione dolara kapitala ako prethodno nije izradio itav posao u
svojoj imaginaciji. Predmeti u materijalnom svetu su kao glina u
grnarevim rukama; stvari su stvorene u umu majstora i taj posao je
obavljen upravo pomou imaginacije. Stvaranje imaginacije se mora
vebati. Veba je neophodna da bismo izgradili mentalne miie,
ba kao to to radimo i sa fizikim miiima. Moramo ih snabdevati
hranom ili nee moi da rastu.
14. Nemojte da pomeate imaginaciju sa fantazijom ili onom vrstom
sanjarenja kojoj neki ljudi vole da se preputaju. Sanjarenje je vrsla
mentalnog rasipanja koje moe da dovede do mentalne kalastrofe.
1 5. Konstruktivna imaginacija znai mentalni rad, to je, kao to
neki smatraju, jedan od najteih poslova, ali koji vodi ka najveim
povratnim rezultatima zato to su sve velike stvari I iVOlu dole
upravo onim ljudima koji su imali sposobnosl da misle, da zami
ljaju i da ostvare svoje snove.
16. Kada potpuno postanete svesni injenice da je um jedini krea
tivni princip, da je svemogu, sveznajui i sveprisutan i da vi svesno,
snagom svojih misli, moete doi u sklad sa svemogunou, to e
znaiti da ste napravili ogroman korak u pravom smeru.
OSM I DEO 77
17. Sledei korak je da se dovedete u stanje da moete da primite
tu mo. Poto je ona sveprisutna, ona mora biti u vama. Znamo da
je to tako zato to znamo da sva snaga dolazi iznutra, ali ona mora
biti razvijana, otkriva na, uzgajana. Da bismo to postigli, moramo
biti sposobni da primamo, a ta sposobnost se dobija ba kao i fizika
snaga - vebom.
18. Zakon privlaenja e vas sigurno i nepogreivo dovesti u to sta
nje. okruenje i ivotna iskustva, odgovaraj ui na vae uobiajene,
karakteristine, dominirajue mentalne stavove. To nije ono na ta
povremeno pomislite, kada ste u crkvi ili nakon to proitate neku
dobru knjigu NEGO su to vai dominirajui mentalni stavovi.
19. Ne moete upranjavati slabe, tetne, negativne misli deset sati
dnevno i oekivati da dozove te lepotu, snagu i dobre uslove sa deset
minuta snanih, pozitivnih, kreativnih misli.
20. Prava snaga dolazi iznutra. Sva snaga koju bi iko mogao koristiti
nalazi se unutar oveka i samo eka da se pojavi, prvo tako to e on
spoznati tu snagu, a zatim shvatiti da je ona njegova, svesno radei
na tome sve dok ne postanu jedno.
21. Ljudi govore kako ude za bogatstvom, to jeste tako, ali veina
misli da e dostii bogatstva kojima tee u ivotu ako veba miie
ili die nauno, jede odgovaraj uu hranu na odgovarajui nain,
pije dnevno odredenu koliinu aa vode odredene temperature
ili se kloni promaje. Rezultat takvih metoda je upravo suprotan.
Medutim, kada se ovek probudi u istini i prihvati da j e jedno s
celokupnim ivotom, otkrie da se snabdeo otrim vidom, lakim
korakom i snagom mladosti, shvatie da je otkrio izvor sveukupne
snage.
22. Nijedna greka nije nita drugo do greka zbog ravnodunosti.
Sticanje znanja i snaga koja iz tog proizlazi jeste ono to odreduje
78 KL) U USPEHA
rast i evoluciju. Uoavanje i pokazivanje znanja jeste ono to ini
snagu. Ta snaga je duhovna i ta duhovna snaga jeste ona mo koja
lei I srcima svih stvari, to j e dua kosmosa. (Ovde je moda kori
sno napomenuti da to to itate i uite ovaj tekst ne znai i da time
stiete znanje. Znanje ste stekli onog trenutka kada zaista poveru
jete I ono to sle nauili, kada ponete to znanje da primenjujete,
ne zato to se nadate da e vam ono pomoi. ve zbog toga to ste
uvereni I njegovu apsolutnu istinitost.)
23. To znanje je rezultat ovekove sposobnosti da misli; misao je
dakle seme evolucije ovekove svesti. Kada ovek prestane da na
preduje I svojim mislima i idejama. njegove sile istog momenta
ponu da se dezintegriu i njegove crte lica postepeno poinju da
registruju te promenjene uslove.
24. Uspeni ljudi se bave dranjem ideja o okolnostima koje ele da
im se dogode. Oni neprestano dre u mislima neophodan sledei
korak ka idealima kojima streme. Misli su materijali kojima grade, a
imaginacija je njihova mentalna radionica. Um je sila koja je stalno
u pokretu i kojom oni sebi obezbeuju osobe i prilike koje su ne
ophodne za uspenu izgradnju njihove tvorevine, a imaginacija je
matrica po kojoj su sve dobre stvari uobliene.
25. Ako ste bili vern i svojim idealima. uete poziv onog momenta
kada okolnosti budu spremne da materijalizuju vae planove i rezul
tat e u tanoj proporciji odgovarati tome koliko ste im bili verni.
Ideali kojih se vrsto drimo je ono to uslovljava i privlai neop
hodne okolnosti za njihovo ostvarenje.
26. Tako moete utkati konac duha i snage u mreu svog celoku
pnog postojanja. Tako moete voditi romantian ivot i zauvek biti
zatieni od svih povreda. Tako moete postati pozitivna sila kojom
e vam imustvo i sklad moi biti privueni.
OSMI DEO 79
27. To je kvasac kaji postepeno proima optu svesnast i najvie je
odgovoran za stanja nemira koja su svugde oigledna.
28. Uz poslednju lekciju veba1i ste tako to ste stvarali mentalnu
sliku. doveli ste je iz nevidljivog u vidljivo. a uz ovu ete uzeti neki
predmet i pratiti ga nazad do njegovog mesta nastanka da vidite od
ega se zaista sastoji. Ako to radite. razvijaete imaginaCiju, pro
nicljivost. percepciju i otroumnost. One ne dolaze natprirodnim
posmatranjem mnotva, ve paljivim, analitikim posmatranjem
kojim se vidi ispod povrine.
29. Malo je onih koji znaju da su stvari koje vide samo posledica i
koji razumeju uzroke zbog kojih su te posledice nastale.
30. Zauzmite isto mesto kao i ranije i stvorite sliku ratnog broda.
Vidite runo udovite kako plovi po povrini vode. Izgledae kao
da nigde nema ivota i bie potpuna tiina. Vi znate da se daleko
najvei deo broda nalazi ispod vode. van Vidokruga. Znate da je
brod velik i teak kao neka dvadesetospratnica. Znate da je tu na
stotine ljudi spremnih da momentalno pristupe zadacima kOji su
im dodeljeni. Znate da je svako odeljenje pod rukovodstvom spo
sobnih. obuenih i vetih ofcira, koji su se dokazali sposobnim za
upravljanje tim udesnim mehanizmom. Znate da, iako lei oi
gledno nesvestan ieg drugog, on ima o koje vide kilometrima
unaokolo i da nita ne moe da promakne njegovoj budnoj panji.
Znate da je, iako deluje tiho, pokorno i nevino, spreman da ispali
eline projektile teke hiljade kilograma na neprijatelja udaljenog
kilometrima. Uz ovo moete jo mnogo toga drugog da zamislite
uz veoma malo napora. Medutim, kako je taj brod doao tu gde je
i, pre svega, kako je uopte nastao - sve to biste hteli znati ako ste
paljiv posmatra.
31. Pratite velike eline ploe do proizvodaa, vidite hiljade ljudi
koji rade na njihovoj proizvodnji. Idite jo dalje i vidite rudu kako
8 0 KL! U USPEHA
izlazi iz rudnika, vidite je utovarenu na barie ili vozila, vidite je
istopijenu i praVilno obraenu. Idite jo dalje i vidite arhitekte i
inenjere koji su projektovali brod. Pustite mislima da vas vode
jo dalje i vidite zbog ega su uopte projektovali brod. Tada ete
pomisliti da ste sada otili toliko daleko da je brod neto nedoku
ivo, on vie ne posloji, sada postoji samo misao u mozgu arhitekte.
Ali odakle je stigla porudbina da se brod napravi? Verovatno od
ministarstva odbrane. Verovatno je taj brod planiran i pre nego to
se razmiljalo o ratu i da vlada je Sigurno morala da usvoji budet
kojim e obezbedili novac. Verovatno je tu bilo opozicije i govora
protiv odvajanja sredstava za njegovu izgradnju. Koga predstavlja
ta vlada? Oni predstavljaju vas i mene (mi smo ih izabrali). Tako je
sada na tok misli, koji je poeo od ratnog broda, zavrio na nama
samima i mi I poslednjoj analizi shvatamo da su nae roene misli
odgovor kao za to tako i za mnoge druge stvari o kojima retko
razmiljamo, a iz dublje analize e proistei i najbitnija injenica: da
neko nije otkrio zakon po kojem ta izuzetna masa gvoda i elika
moe da se sastavi tako da moe da plOVi po moru umesto da mo
mentalno zavri na dnu, ratni brod nikada ne bi ni nastao.
32. Taj zakon kae da specifna teina neke supstance jeste te
ina bilo kolike njene zapremine naspram jednake zapremine vode.
Otkrie tog zakona je donela revoluciju U svakoj vrsti prekooke
anskog putovanja, trgovinskog ili vojnog i omoguilo je nastanak
ratnih brodova, nosaa aviona i krstarica.
33. Otkriete da su takve vebe od neprocenjive vrednosti. Kada
je misao istrenirana da gleda ispod povrine, sve dobija drugaiji
izgled, beznaajno postaje znaajno, neinteresantno interesantno,
stvari za koje smo mislili da nemaju nikakvog znaenja poinju da
izgledaju kao jedine vitalne stvari koje postoje.
OSMI DEO
Gledajte na dananji dan
ler to je ivot, ivot svih ivota.
Na njegovom kratkom putu Lee sve razlike
i stvarosti vaeg postojanja;
Blagoslov rasta;
Slava akcije;
Sjaj lepote;
Jer jue je samo san,
A sutra je samo vizija;
Ali dobro proivljeno danas, uinie svako
lue snom o srei i
Svako sutra vizijom o nadi.
Zato dobro uvajte danafji dan.'
(iz Mahabharate)
81
71 . ta je imaginacija? Imaginacija j e oblik konstruktivnog mi
ljenja, svetlost kojom prodircl1o I nove svetove misli i iskustava,
moni instrument kojim svaki izumitelj iJi istraiva kri put od
nezamislivog ka iskustvenom.
72. ta je rezultat imaginacije? Razvijanje imaginacije vodi ka ra
zvoju ideala iz kOjih e nastati naa budunost.
73. Kako se ona moe razvijati? Imaginacija se moe razvijati ve.
born. Mora da se hrani, inae ne moe da ivi.
74. Kako se imaginacija razlikuje od sanjarenja? Sanjarenje je oblik
mentalnog rasipanja, dok jc imaginacija oblik konstruktivnog mi
ljenja. koje mora da prethodi svakoj konstruktivnoj akciji.
75. ta su greke? Greke su rezultat ravnodunosti.
76, ta je znanje? Rezultat ovekove sposobnosti da misli.
77. ta je snaga pomou koje uspeni ljudi izgraduju svoj uspeh?
Um j e veoma pokretna sila kojom oni sebi obezbeduju ljude i okol
nosti neophodne da upotpu ne svoje planove.
78. ta predodreduje rezultat? Ideje koje se vrsto dre u mislima
privlae neophodne uslove za svoje ispunjenje.
79. ta je rezultat dubokog analitikog posmatranja? RaZVOj ima
ginacije, pronicljivosti. percepcije i otroumnosti.
80. Ka emu oni vode? Ka bogatstvu i skladu.
Deveti deo
U
ovom delu nauiete da koristite alate pomou kOjih moete
izgraditi okolnosti kakve god elite.
Ako elite da promenite okolnosti, morate promeniti sebe. Vaa
ud, elje, fantazije ili vae ambicije mogu biti ometane na svakom
koraku, ali vae najintimnije misli e nai nain da se izraze, isto
onako Sigurno kao to biljka nie iz seme na.
Pretpostavimo da elimo da promenimo okolnosti. Kako emo to
postii? Odgovor je jednostavan: pomou zakona o rastu. Uzrok
i posledica je neto to je podjednako apsolutno i nepromenljivo
kako u skrivenom svetu misli, tako i u svetu materijalnih stvari.
Drite u mislima eljene okolnosti, tvrdite sebi da su ve postale
injenica. To ukazuje na znaaj snane tvrdnje. Neprestanim ponav
ljanjem, ona postaje deo nas. Mi zapravo sebe menjamo i stvaramo
sebe onakvima kakvi bismo eleli da budemo.
Karakter nije stvar sluajnosti nego rezultat ponavljajuih napora.
Ako ste bojaljivi, kolebljivi, zbunjeni, prezabrinuti ili zlostavljani
mislima o strahu ili neizbenOj opasnosti, prisetite se injenice da
dve stvari ne mogu postojati na istom mestu, u isto vreme. Apsolutno
isto vai i u mentalnom i duhovnom svetu, pa je zbog toga za vas
reenje da te misli o strahu, nedostatku ili ogranienjima zamenite
mislima o hrabrosli, moi, samopouzdanju i sigurnosti.
Najlaki i najprirodniji put da to uradite jeste da izaberete tvrdnju
koja naizgled odgovara vaem odreenom sluaju. Pozitivna misao
84 KLIU USPEHA
e unititi negativnu potpuno sigurno. kao to svetlost unitava
tamu, a i rezultat e biti podjednako efektan.
Akcija je misao koja procvetava, a nastale okolnosti su rezultat te
akcije, tako da neprestano posedujete alate kOjima ete sigurno i
neizbena sebe unapreivati ili degradirati, a radost ili patnja e
vam biti nagrada.
l . U spoljanjem svetu postoje samo tri stvari koje se mogu pocleti
i svaka od njih se moe nai i I unutranjem svetu. Tajna njihovog
pronalaska je I korienju odgovarajueg .. mehanizma
"
za priklju
ak na svemoguu snagu. kojoj svaki pojedinac ima pristup.
2. Tri stvari koje celokupna oveanstvo prieljkuje i koje su neop
hodne za najVii nivo izraaja i potpun razvoj su: zdravlje, bogatstvo
i ljubav. Svi e priznati da je zdravlje osnov; niko ne moe biti srean
ako je fiziko telo u bolovima. Nee svi rado priznati da je bogatstvo
neophodno, ali e se ipak sloiti da je neophodna odgovarajua
zaliha, mada treba naglasiti da ono to neko smatra neophodnim,
za drugog predstavlja sreu. Medutim, poto nas priroda snabdeva,
ne samo dovoljno, ve bogato, raSipniki i izdano, uvidamo da je
bilo kakvo ogranienje zapravo samo ogranienje koje je rezultat
vctakih metoda raspodclc.
3. Svi e se sloiti da je ljubav trea, za neke moda i prva osnova
neophodna za sreu oveanstva. Oni koji poseduju sve troje:
zdravlje, bogatstvo i ljubav u bilo kojem procentu, sigurno ne mogu
navesti nita etvrto to bi dodali u svoj pehar sree.
4. Otkrili smo da je univerzalna supstanca zapravo sve zdravlje,
sva materija i sva ljubav, a da j e na nain razmiljanja mehanizam
kojim se svesno moemo povezati sa tim bezgraninim skladitem.
Zbog toga razmiljati ispravno znai ui u tajno mesto Ilajvieg.
DEVETL DEO 85
5. Kako da razmiljamo? Ako bismo to znali, otkrili bismo odgova
rajUi mehanizam za prikljuak koji bi nas povezao s bilo ime to
poelimo. Taj mehanizam izgleda prilino jednostavan kada vam ga
objasnimo, ali itajte dalje. Shvatiete da je on U stvarosti klju us
peha ili, ako vam se vie dopada, Aladinova lampa. Shvatiete da je
on osnov, neophodan uslov, apsolutno pravilo ispravnog postupka,
koje vodi ka blagostanju.
6. Razmisijati pravilno, precizno, znai poznavati istinu. Istina je
dakle princip kaji se provlai kroz svaki biznis ili socijalni odnos. To
je uslov koji prethodi svakoj pravoj akciji. Znati istinu, biti Siguran ili
ubeden, prua zadovoljstvo koje se ni sa im drugim ne moe pore
diti. To je jedino vrsto lIo u svetu sumnji, sukoba i opasnosti.
7. Poznavati istinu znai biti u skladu s beskonanom i svemogu
om snagom. Poznavali istinu znai povezati se s neodoljivom sna
gom koja e kao metlom oistiti svaki vid nesklada, nesloge, sumnje
ili greaka bilo koje vrste, zatO sto je istina mona i pobedie.
8. Cak i skroman intelekt moe bez problema da predvidi rezultat
bilo koje akcije ako zna da je ona zasnovana na istini, ali se zato i
najmonija inteligencija i najdublji i najprodoriji um beznadeno
gubi i ne moe ni da nasluti rezultat koji sledi iz akcije zasnovane
na postavkama za koje se zna da nisu tane.
9. Nijedna akcija koja nije u skladu sa istinom, bilo da je namerno
ili sluajno neistinita, rezultirae neskladom i eventualnim propor
cionalnim gubitkom njenog obima ili karaktera.
10. Kako moemo da znamo istinu kojom bismo pokrenuli meha
nizam koji e nas povezati sa beskonanim?
1 1. Ne moemo pogreiti ako shvatimo da je istina vitalni princip
univerzalnog uma i da je sveprisutna. Na primer, ako zahtevate
86 KLJ U USPEHA
zdravlje, time to ete shvatili injenicu da je JA u vama duhovno
i da su sve due jedno, da svaki deo mora biti i celina, donee vam
zdravlje, jer svaka elija u telu mora ispoljiti istinu kakvu vidite. Ako
vidite bolest, one e ostvariti bolest. Ako vidite savrenstvo, one
e ostvariti savrenstvo. Tvrdnja: la sam potpun, savrsen, snaan,
moan, voljeli, harmonian j srean donee vam skladne okolnosti.
To je zato to je tvrdnja u strogoj saglasnosti sa istinom. a kada je
istina prisutna. svaki oblik greke ili nesklada mora nestati.
12. Saznali ste da je JA duhovno i zato ono obavezno mora biti nita
manjc nego savreno, pa je zato tvrdnja: la sam potpun, savren,
snaa.n, moan, voljeli, harmonian i srean nauna tvrdnja.
13. Misao j c duhovna aktivnost, a duh je kreativan, pa zbog toga
rezultat dranja te misli u umu obavezno mora doneti uslove koji
su u skladu s tom misli.
14. Ako zahtevate bogatstvo. shvatite injenicu da j e JA u vama
jedno sa univerzalnim umom, koji je sva materija i svemogu. To
e vam pomoi da pokrenete zakon privlaenja, koji e vas dovesti
u vezu sa silama koje izazivaju uspeh i koji e vam stvoriti uslove
za snagu i obilje u di rektnoj proporciji s tipom i namenom vae
tvrdnje.
15. Mehanizam za prikljuak koji vam j e potreban jeste vizueli
zacija. Vizuelizacija je potpuno drugaija od gledanja. Gledanje je
fziko i samim tim se odnosi na stvaran svet, tj. spoljanji svet, dok
je vizuelizacija rezultat imaginacije i samim tim proizvod subjek
tivnog uma, tj. unutranjeg sveta. Ona zbog toga poseduje vital
nost i ona e rasti. Stvar koja se vizuelizuje e se iskazati u fzikoj
formi. Mehanizam je savren, stvorio ga jeglavni arhitekta kaji sve
stvari dobro pravi, ali naalost, operater je ponekad neiskusan ili
neefikasan. Medutim, veba i upornost e pomoi da ispravite taj
nedostatak.
DEVET1 DEO 87
16. Ako zahtevate ljubav, pokuajte shvatiti da je jedini nain da
dobijete ljubav to da je date, da ete to vie dajete. vie i dobijati i
da treba da sebe njome ispunite, sve dok ne postanete magnet. Ta
metoda je objanjena u drugoj lekciji.
17. Onaj ko je nauio da dovede najvee duhovne istine u dodir sa
takozvanim beznaajnim ivotnim stvarima, shvatio j e tajnu reenja
ovog problema. Taj je uvek ivlji, promiljeniji, pristupniji velikim
idejama, velikim dogaajima, velikim prirodnim stvarima i velikim
ljudima. Za Linkolna se govorilo da bi on u svakom ko bi mu se
pribliio stvarao oseaj slian onom koji se javlja kada se pribliimo
planini, a da to ima smisla najjasnije se potvruje kada se shvati da
se on drao samo onog to je veno, a to je snaga istine.
18. Treba posluati nekoga ko je stvaro lestirao ove principe, ne
koga ko ih je prikazao u svom ivotu. Pismo Frederika Endrusa
nudi sledee:
19. Imao sam trinaest godina kada je doktor T. V. Marsi, pokoj mu
dui. rekao mojoj majci: Nema nikaJ c sanse, gospodo Endrus. I ja
sam izgubjo svog sila na isti nain i pored toga sto sam za njega
uinio sve sto se moglo uiniti. Napravio san i posebnu studjju od
togsluaja i znam da on nuna nikakve salse da ozdravi.
20. Ona se okrenu prema njemu i ree: Doktore, ta biste vi uradili
da je ovo va deak, a on odgovori: Borio bih se i borio, sve dok po
stoji i jedan dah ivota za koji se vredi borili.
21. To je bio pocetak dugake, iscrpljujue bitke, sa mnogo uspona
i padova. Svi lekari su se slagali da nije postojala nikakva ansa za
izleenje, iako su pokuavali da nas ohrabre i oraspoloe koliko god
su mogli.
88 KLJU USPEHA
22. Ali na kraju sam pobedio i iz malog, uvijen og. ubogaljenog,
izrastao u snanog, uspravnog. dobro formiranog oveka.
23. Znam da sada hoele formulu i ja u vam j e dati. to bre i
jasnije mogu.
24. Ja sam sebi osmislio tvrdnju, uzimajui u obzir kvalitete koji
su mi bili najpotrebniji, ponavljajui sebi stalno i iznova: Ja sam
potpun, savren, sna ali, moan, voljen, harmonial1 i srean. To je
bila poslednja stvar na mojim usnama nou i prva stvar ujutro.
25. Ne samo da sam to tvrdio za sebe nego i za druge za koje sam
znao da im je potrebno. elim da to naglasim. Kad god elite neto
za sebe, poelite to i drugome i tako ete oboma pomoi. Kako se
je, tako e i njeti. Ako odailjemo misli o ljubavi i zdraviju, one
e nam se vratiti kao med i mleko, ali ako su misli koje odailjema
o strahu, brizi, ljubomori, besu. mrnji i tako dalje, takve rezultate
emo ponjeti U svojim ivotima.
26. Govorilo se da se ovek potpuno obnovi svakih sedam godina,
ali neki naunici sada tvrde da se celokupna obnavljamo svakih
jedanaest meseci, to znai da smo u stvarnosti samo jedanaest
meseci stari. Ako iz godine u godinu iznova ugradujemo defekt u
svoje telo, nemamo koga drugog da kriviro do sebe.
27. ovek je zbir svojih misli. pa je pitanje kako moemo da imamo
samo dobre misli i da odbacimo one loe? Kao prvo, ne moemo
spreiti loe misli, ali moemo se uzdrati od bavljenja njima. Jedini
nain da to postignemo jeste da ih zaboravimo. Tada treba pripre
mljene tvrdnje da udu u igru.
28. Kada se misao o besu, ljubomori, strahu ili zabrinutosti uunja,
samo pokrenite svoju tvrdnju. Protiv mraka se borimo svetlou,
protiv hladnoe toplotom, a protiv zla dobrotom. "Lino nisam
DEVETI DEO 89
otkrio nlkakvu pomo koju bih dobio negiranjem. Tvrdite dobro i
zlo e nestati'; Fredrik Alajz Endrus.
29. Ako vam je bilo ta potrebno, bie dobro da koristite ove tvrd
nje. Koristite ih ba takve kakve su, ponesite i h sa sobom u tiinu
sve dok ne utonu u vau podsvest, tako da ih moete koristiti bilo
gde, u svojim kolima, na poslu, kod kue; to je prednost duhovnih
metoda - uvek su nam na raspolaganju. Duh je sveprisutan, uvek
spreman, sve to je potrebno jeste da spoznamo njegove svemogu
nosti, kao i to da elimo ili teimo da postanemo primalac njegovog
korisnog dejstva.
30. Ako je na mentalni stav a moi. odvanosti, ljubaznosti i sao
seajnosti dominantan, videemo da nae okruenje odbija uslove
koji nisu u skladu s tim mislima, a ako mislimo da smo slabi, ako
su nam misli kritike, zavidne i destruktivne, videemo da nam je
okruenje upravo u skladu s takvim razmiljanjem.
31. Misli su uzroci, a okolnosti posledice. U lome je objanjenje
nastanka dobra i zla. Misao je kreativna i automatski e se doi u
uzajamnu vezu sa onim to joj je objekat. To je kosmoloki zakon
(univerzalni zakon), zakon privlaenja, zakon uzroka i posledice.
Poznavanje i primena ovog zakona odredite i poetak i kraj, to je
zakon po kome su ljudi svih epoha i svih vremena bili vodeni da
veruju u snagu molitve.
"
Onako kako veruje, tako neka ti i bude
"
samo je jo jedan, krai i bolji nain da to kaemo.
32. Uz ovu lekciju ete vebati tako to ete vizuelizovati biljku.
Neka to bude cvet kome se najvie divite, dovedite ga iz neVidljivog
u vidljivo, posadite majuno seme, zalijte ga, pazite ga, stavite ga
na mesto na kom e direktno dobijati zrake jutarjeg sunca. Vidile
seme kako puca - ono je postalo ivo bie, neto to je oivelo i
poinje da traga za razlogom postojanja. Vidite korenje kako pro
dire kroz zemljU, gledajte njegove ilice kako se pruaju u svim
90 KLJ U USPEHA
pravcima i ne zaboravite da su to ive elije koje se dele i mnoe i
da e ih biti na milione, da je svaka elija inteligentna, da zna ta eli
i kako to da dobije. Vidite stabljiku kako se razvija i raste, gledajte
kako se probija kroz povrinu zemlje, vidite kako se deli i formira
granice, vidite kako je simetrina i savrena svaka grana koja je
stvorena, vidite lie koje poinje da se formira, a zatim i majune
drke visoko I vazduhu, koje drie pupoljke. I dok to posmatra te,
primeujete pupoljak kako poinje da se razmotava i va omiljeni
cvet se pojavljuje. Ako biste se potpuno koncentrisali, osetili biste
miris kako se iri, dok povetarac neno njie prekrasnu sliku koju
ste vizuelizovali.
33. Kada budete mogli da viziju uinite jasnom i potpunom, moi
ete da udete u duu onog to vizuelizujete, ono e vam postati ve
oma stvaro. Uiete da se koncentriete i treba znati da je proces
uvek isti, bilo da se konccntriete na zdravljc, omiljeni cvet, ideal,
komplikovan poslovni predlog ili bilo koji drugi ivotni problem.
34. Svaki uspeh je postignut uporom koncentracijom na predmet

paznJe.
(Na kraju ove lekcije moramo jo jednom naglasiti znaaj tvrdnje.
ak i ako ne verujete u sve ovo to ste do sada proitali, shvatite
jedno: tvrdnja vam moe pomoi da neverovatnom brzinom izba
cite iz glave nepoeljne misli, ukljuujui i onc koje su postale na
vika! Mui li vas neki problem, osmislite tvrdnju, odnosno reenicu
koja je suta suprotnost tom problemu, koja tvrdi ono to biste u
stvari eleli. Ljudski um ne moe da misli na dve stvari u isto vremc,
tako da im primetite da se nepoeljne misli roje, istog momenta
ponite da u sebi izgovarate tu reenicu, tu pripremljenu tvrdnju
i na taj nain ete i h rasterati. U poetku ete to moda morati da
radite svakih nekoliko minuta, zavisno od toga koliko su vam te ne
eljene misli postale navika, ali budite uporni (na kraju krajeva, niko
DEVETI \10

9l
i ne uje ta vi ponavljate u mislima) i za veoma kratko vreme ete se
u potpunosti osloboditi tih misli. Ne samo to ve e vam tada vaa
tvrdnja postati navika. To je osnova svakog uenja o autosugestiji i
svih kola koje nas ue samopomoi. Tako veoma brzo moete sebi
izgraditi pozitivno miljenje. A ako nita drugo, Sigurno da svakom
vie prija da razmilja o lepim i pozitivnim stvarima.
81. ta je neizbean uslov za sveukupno blagostanje? To je ispravan
postupak.
82. ta je uslov za svaku pravilnu akciju? To je pravilno razmilja
ilje.
83. ta je obavezan uslov za svaku poslovnu transakciju ili socijalni
odnos? Uslov je da znamo istinu.
84. Kakav je rezultat ako znamo istinu? Spremno moemo pred
videti rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na istinitim po
stavkama.
85. ta je rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na pogrenim
postavkama? Ne moemo ni priblino zamisliti rezultat koji moe
nastati.
86. Kako moemo saznati istinu? Istinu moemo saznati ako slwa
tima injenicu jc ona ivotni princip kosmosa i da je samim tim
sveprisutna.
87. Kakva je priroda istine? Priroda istine je duhovna.
88. ta je tajna reenja za svaki problem? Primena duhovne
istine.
89. ta je prednost duhovnih metoda? Prednost duhovnih metoda
j e to to su one uvek raspoloive.
PITANJA ZA VEBU SA ODGOVORIMA 93
90. ta su neophodni preduslovi? Neophodni preduslovi su spo
znati da je duhovna snaga svemogua i eleti da budemo primalac
njenih pozitivnih efekata.
"
Misao znai ivot, jer oni koji ne misle ive bez imalo velikog ili
realnog smisla. Miljenje ini oveka': A. B. Alkot.
Deseti deo
A
ko I potpunosti shvatite misao koja se provlai kroz ovaj
deo, nauiete da se nita ne deava bez stvarnog uzroka.
Obezbediete potrebno znanje da pravilno (ormuliete svoje pla
nove. Znaete kako da kontroliete bilo kakvu situaciju dozivajui
I igru odgovarajue uzroke. I kada pobedite, to i hoete, znaete
tano zbog ega ste pobedili.
Obinog oveka, koji ne zna tano ta su uzroci i posledice. vode
oseaji i emocije. On samo razmilja o tome kako c opravdati svoju
aktivnost. Ako je propao kao biznismen, kae da mu je srea okre
nula leda. Ako ne voli muziku, rei e da je muzika luksuz. Ako je
siromaan inovnik. govorie da bi vie uspeo da je radio negde
izvan kancelarije. Ako nema prijatelje, tvrdie da je samostalnost
suvie profnjena da bi je ljudi cenili.
On nikada nee razmiljati o svom problemu sve do samog kraja.
Ukratko, on ne zna da je svaka posledica rezultat odredenog kona
nog uzroka, ve tei ka tome da sebe utei objanjenjima i opravda
njima. On razmilja jedino o samoodbrani.
Nasuprot tome, ovek koji shvata da ne postoj i posledica bez odgo
varajueg uzroka, zapravo razmilja objektivno. On uranja u more
injenica bez obzira na posledice. On je spreman da prati trag istine,
gde god da vodio. On problem vidi jasno od poetka do kraja, ispu
njava zahteve potpuno i poteno, a kao rezultat toga svet mu daje
sve to ima da da, kroz prijatelje, poasti, ljubav i potvrdivanje.
l . Bogatstvo je prirodan zakon kosmosa. Dokaz za postojanje tog
zakona je ubedljiv jer njegovu primenu uoavamo u svakoj situaciji.
DeSETI DEO 95
Priroda je svugde puna ljubavi, izdana i rasipna. Nigde se ne prime
uje ekonominost u njenim ostvarenjima. Obilje je manifestovano
u svemu. Milioni i milioni drveta, cvelova, biljaka i ivotinja, kao i
ogromna reproduktivnost zbog koje su stvaranje i obnavljanje be
skonani, ukazuju na ljubav s kojom je priroda oveku pripremila
zalihe. Potpuno je oigledno da za svakog postoji dovoljno bogat
stva, ali da mnogi ne uspeva;u da uivaju u tom bogatstvu. Takode
je oigledno da oni jo uvek nisu shvatili univerzalnost sve materije,
kao i da j e um aktivni princip kojim smo povezani sa stvarima za
kojima udimo.
2. Sve bogatstvo je plod moi, posedi imaju vrednost samo dok
predstavljaju mo, dogadaji su znaajni samo ako utiu na mo.
Dakle, sve stvari predstavljaju odredenu formu ili stepen moi.
3. Poznavanje uzroka i posledice, kao to je pokazano zakonima
koji upravljaju elektricitetom, hemijskim vezama ili gravitacijom,
omoguavaju oveku da
odvano planira i neustraivo izvrava':

Ti zakoni se zovu prirodni zakoni. Oni upravljaju fzikim svetom,
ali nije sva mo fzika, postoji i mentalna snaga, zatim i moralna
i duhovna snaga.
4. Duhovna snaga jc superiora zalo to postaj i na vioj ravni. Ona
je omoguila oveku da otkrije zakon kOjim sc tc predivne snage
prirode mogu pokrenuti i staviti u slubu stotina i hiljada ljudi.
Omoguila j e oveku da otkrije zakone kojima se briu prostor i
vreme, a zakon gravitacije prevazilazi. Primena tog zakona zavisi
od duhovnog kontakta, jer kako kae Henri Dramond:
5.
"
U fzikom svetu, kakvog ga mi poznajemo, postoji organsko i
neorgansko. Neorgansko, svet minerala, potpuno je odseeno od
biljnog i ivotinjskog sveta; prolaz je hermetiki zatvoren. Te pre
preke do sada jo nisu nadvlada ne. Nikakva promena supstance,
promena okruenja, nikakva hemija, elektricitet, nikakva forma
96 KLJU USPEHA
energije. nikakav evolutivni proces nee nikad moi da jedan jedini
alom mineralnog sveta ispuni atributima ivota.
"
6. Ti mrtvi atomi mogu se obdariti odgovarajuom vitalnou je
dino ako se spuste I svet mrtvog neke ivotne forme. inae e. bez
tog kontakta sa ivotom, zauvek ostati fiksirani I neorganskom po
druju. Haksli kae da teorija o biogenezi (ili ivot samo iz ivola
"
)
nosi pobedu na svim frontovima, dok je Tindal prisiljen da kae:
"
Tvrdim da ne postoji ni najmanji trag nekog pouzdanog dokaza da
jc ivol, kakav danas postoji. ikada postojao kao nezavisan od nekog
prethodnog ivota.
"
7. Fiziki zakoni mogu objasniti neorgansko, biologija objanjava
i obrazlae razvoj organskog, ali kada je taka dodira u pitanju, na
uka tu ostaje nema. Slian prolaz postoji i izmedu duhovnog sveta
i sveta prirode i taj prolaz priroda je hermetiki zatvorila. Vrata su
zatvorena, nijedan ovek ih ne moe otvoriti i nikakva organska
promena, mentalna energija, moralni napor, nikakav napredak bilo
kakve vrste ne moe ljudskom biu omoguiti da ude u duhovni
svet.
8. Medutim, kao to biljka dosee u svet minerala i dodiruje ih
tajnom ivota, tako i univerzalni um dosee u ljudski um i daruje
ga novim, nepoznatim, divnim i ak udesnim kvalitetima. Svi ljudi
kOji su bilo ta postigli I svetu industrije, trgovine ili umetnosti, to
su uinili zahvaljujui lom procesu.
9. Misao j e veza za spoj beskonanog i konanog, univerzalnog i
pojedinanog. Videli smo da postoj i neprolazna prepreka izmedu
organskog i neorganskog, a da se materija moe rairiti jedino ako
je oplode na ivotom. Kao to seme dosee u svet minerala, a zatim
poinje da se odmotava i izbija na povrinu, mrtva materija poi
nje da ivi i hiljade nevidljivih prstiju poinje da plete okruenje
za jo jednu prinovu. Potom, kako zakon rasta pone da deluje, taj
DESETI DEO 97
proces se nastavlja, sve dok se ljiljan konano ne pojavi, a ak ni
.. Solomon u svoj svojoj slavi nije bio tako impresivan, kao jedan od
tih cvetova':
10. Isto tako se i misao isputa u nevidljivu supstancu univerzal
nog uma, onu supstancu od koje su sve stvari stvorene i im ona
zapone da puta korenje, poinje da deluje zakon rasta, tako da na
kraju shvatamo kako su uslovi i okruenje upravo materijalizovane
forme te nae misli.
l l . Zakon kae da je misao aktivna vitalna forma dinamike ener
gije, koja ima mo da dade u odnos sa SVOjim objektom i iz nevid
ljive supstance, od koje su sve stvari napravljene iznese ga u vidljivi.
stvari svet. To je zakon pomou kojeg i kroz koji sc sve stvari
ispoljavaju, on je klju kOji nam omoguava da udemo tajno mesto
najveeg i koji nam
"
daje vlast nad svim stvarima': Ako shvatite taj
zakon, moete
"
zahtevati stvari i one e vam se dati':
12. Drugaije nije moglo da bude. Ako je dua kosmosa kakvog
ga poznajemo univerzalni duh, tada je kosmos zapravo okruenje
koje j e univerzalni duh stvorio za sebe. Mi smo jednostavno indi
vidualizovane due, tako da i mi na isti nain stvaramo okruenje
za sopstveni razvoj.
l3. Kreativna snaga zavisi od toga da li smo spoznali potencijalnu
snagu duha i uma - ne smero je pomeati sa evolucijom. Stvaranje
je prizivanje u stvarnost onog to ne postoji I materijalnom svetu.
EvolUCija je prosto odmotavanje potencijala koji se nalaze u stva
rima koje ve postoje.
14. Dok koristimo prednosti tih divnih mogunosti koje nam se
otvaraju primenom ovog zakona, ne smero zaboraviti da mi sami
nita ne doprinosimo njegovoj efkasnosti, kao to je veliki uitelj
rekao:
"
Nisam ja taj koji obavlja posao, ve otac koji boravi u meni,
98 KLJ U USPEHA
on obavlja posao Mi moramo da zauzmemo potpuno isto meslo,
jer ne moemo da uradimo nita ime bismo pomogli u ispoJja
vanju, mi se jednostavno povinujemo zakonu, a sveizvorni um e
doneti rezultat.
15. Velika greka dananjice jeste teorija da ovek treba da odredi
kako e beskonano poeti da donosi odreden rezultat ili svrhu.
Nita takvo nije potrebno. Moemo se potpuno osloniti na univer
zalni um, na to da e on pronai puteve i naine da dozove potrebne
okolnosti. Medutim, mi moramo zamisliti i ta zamisao mora biti
savrena.
1 6. Znamo da su zakoni koji upravljaju elektricitetom formulisani
tako da ta nevidljiva sila moe biti kontrolisana i koriena na hi
ljadu naina zarad nae dobrobiti i komfora. Znamo da se podaci
prenose oko sveta, da glomazne mainerije izvravaju naredbe, da
je praktino itav svet osvetljen, ali isto tako znamo da ako svesno
ili nenamero prekrimo taj zakon dodirujui golu icu, koja nije
propisno izolovana, rezultat e bili neprijatan, a mogue i katastro
falan. Ako ne razumemo zakone kOji upravljaju nevidljivim svetom,
posledica je ista - mnogi ljudi zbog toga ispataju.
17. Objasnili smo da zakon uzroka zavisi od polariteta, mora se
zatvoriti kolo, ali lo nije mogue ako ne radimo u skladu sa zako
nom. Kako emo raditi u skladu sa zakonom ako ne znamo ta je
zakon? Kako emo znali ta j e zakon? Odgovor je uenjem, po
smatranjem.
18. Vidimo da se zakon primenjuje svuda oko nas. Celokupna pri
roda svedoi o primeni zakona - tihom i neprestanom primenom
zakona rasta. Gde postoji rast, mora postojati i ivot. Gde postaji
ivot, mora postojati sklad da bi sve to poseduje ivot neprestano
sebi privlailo okolnosti i resurse neophodne za njegov najpotpuniji

Izraza).
DESETI DEO 99
19. Ako je naa misao u harmoniji s kreativnim principima prirode,
ona je tada u skladu s beskonanim umom i zatvorie kolo. Ona
nam nee vratiti prazninu. Medutim, moemo imati i misli koje nisu
u skladu sa beskonanim, a kada nema polari teta, kolo nije zatvo
reno. ta j e u tom sluaju rezultat? Kada dinamo stvara elektricitet,
kolo se prekine i nema prikljuka i dinamo stane.
20. Isto e se dogoditi i s nama, jer ako gajimo misli koje nisu I
skladu sa beskonanim i samim tim se ne mogu polarizovati, nee
se zatvoriti kolo. Tada smo izolovani. Misao nam se prikai, uzne
mirava nas, brine nas i na kraju nam donese bolest, a moda i smrt.
Lekari verovatno nee napraviti takvu dijagnozu, verovatno e dati
neko od imena koja su data razliitim bolestima iako im je uzrok
uvek isti.
21. Konstruktivne misli moraju biti kreativne, ali kreativna misao
mora biti skladna i ona unitava sve destruktivne ili suprotne misli.
Mudrost, snaga, hrabrost i ostali harmonini uslovi rezultat su moi,
a videli smo da sva mo dolazi iznutra. Takode, svaki nedostatak,
ogranienje ili nepovoljne okolnosti rezultat su slabosti, a slabost je
jednostavno izostanak mOi; dolazi niotkuda, ona je nita. Reenje
je da jednostavno razvijamo mo, a to se postie na potpuno isti
nain na koji se sve snage razvijaju - veibom.
22. Veba se sastoji I primenjivan;u vaeg znanja. Znanje se nee
primeniti samo po sebi. Vi ga morale primeniti. Bogatstvo vam nee
doi s neba i pasti vam u krilo, ati svesno razumevanje zakona pri
vlaenja i namera da se on pokrene zbog odredenog, specifinog i
konanog cilja, kao i volja da se u tome islraje primenom prirodnog
zakona prenosa vaa ela e sc materijalizovati. Ako se bavite nekim
biznisom, to e vam uveati i razviti regulare kanale, verovatno e
se otvoriti novi ili ak neoekivani kanali za distribuciju i na kraju,
100 KL)U USPEHA
kada zakon bude potpuno operativan, shvatiete da su stvari kojima
ste teili poele da lee ka vama.
23. Uz ovu lekciju, s mesta na kom obino sedite izaberite neko
prazno mesto na zidu ili bilo koju drugu taku koja vam odgovara,
a zatim mentalno naerlajte vodoravnu liniju, oko petnaest centi
metara dugaku i pokuajte da je vidite to jasnije, kao da je zaista
nacrtana na zidu. Potom nacrtajte dve uspravne linije koje su spo
jene s krajevima vodoravne, a zatim i jo jednu vodoravnu tako da
dobijete kvadrat. Pokuajte da ga vidite perrektno. Kada to uspele,
u kvadratu nacrtajte krug. Zatim u sredini kruga nacrtajte laku.
Sada privucite sebi taku za oko trideset centimetara. Sada ste dobili
kupu, na kvadratnoj podlozi. Primetiete da ste sve to radili u croj
boji; promenile j e u belu, u crvenu, u utu.
24. Ako moete lo da uradite, znai da izvrsno napredujete i da ete
moi da se umno konccnlriete na bilo kOji problem. "
Kada se bilo
kaji predmet ili cilj jasno dri u mislima, samo je pitanje vremena
kada e se pojaviti u opipljivoj i vidljivoj rormi.

"
Vizija uvek prethodi i ona sama odreduje ostvarenje Lilijen
Vajling.
91. ta j e bogatstvo? Bogatstvo je plod moi.
92. Koliko je vredno ono to posedujemo? Ono ima vrednosti samo
ako predstavlja mo.
93. Koliko je vano znati zakone i posledice njegove prime ne? To
oveku omoguava da odvano planira i neustraivo izvrava pla-

mrano.
94. Kako ivot nastaje u organskom svetu? Zivot u organskom svetu
nastaje iskljuivo u dodiru s nekom drugom ivotnom formom. Ne
postoj i drugi nain.
95. ta je karika koja povezuje konano sa beskonanim? Misao
je ta karika.
96. Zbog ega je misao ta karika? Tako je zato to se univerzalno
moe iskazati samo kroz individualno.
97. Od ega zavisi uzroni erekat? Uzroni erekat zavisi od polari
teta, mora se zatvoriti kolo. Univerzalno je pozitivna strana baterije
ivota, individualno je negativna, a misli zatvaraju kolo.
98. Zato mnogi ne uspevaju da obezbede skladne okolnosti? Oni
ne razumeju zakon, nema polariteta, nisu uspeli zatvoriti kolo.
99. ta je lek za to? Zakon privlaenja se mora razumeti uz nameru
da se on prizove zarad nekog utvrdenog cilja.
102 KLJ U USPEHA
100. Sta e biti rezultat? Misao e doi u vezu s predmetom te misli
i ispoljiti ga zato to je misao proizvod duhovnog oveka, a duh je
kreativni princip kosmosa.
"Snana misao daje mo da se ona oboji, a snaga njene projekcije je
u proporciji s dubinom njenog izvora'; Emerson.
Jedanaesti deo
N
aim ivotom upravlja zakon - stvaran, postojan princip koji
ni kada ne varira. Zakon je u funkciji sve vreme, na svim me
stima. Lvrsti zakoni se provlae kroz sve ljudske aktivnosti. Zbog
toga ljudi koj i upravljaju velikim industrijama imaju sposobnost da
sa apsolutnom preciznou odrede koliki e procenat, na svakih sto
hiljada ljudi, reagovati na bilo koji skup uslova.
Medutim, treba upamtiti da pored toga to je svaka posledica rezul
tat uzroka i sama posledica potom postaje uzrok, izazivajui druge
posledice, koje takode stvaraju nove uzroke. Zbog toga, kada pokre
nemo zakon privlaenja, moramo se setiti da zapravo pokreemo
beskonanu kompoziciju uzroka. U protivnom, imaemo beskrajan
broj mogUih rezultata.
Lesto ujemo kako se kae:
"Situacija koja je nastala u mom i
votu veoma je stresna i nemogue da je ona rezultat mog razmi
ljanja jer ja Siguro ne bih gajio misli koje bi imale takav rezultat:'
Zaboravljamo da se u mentalnom svetu slino privlai i da nam
misli koje gajimo donose odgovarajua prijateljstva, partnerstva
odredene vrste, a oni zauzvrat sa sobom donose okolnosti i okru
enja koja su odgovorna za one prilike na koje se alimo.
1. Induktivno rasudivanje je proces svesnog uma, kojim uporedu
jemo odreden broj razliitih sluajeva jedan s drugim, sve dok ne
pronademo zajedniki inilac koji ih uzrokuje.
2. Indukcija poinje poredenjem injenica. Ova metoda proua
vanja prirode je omoguila da otkrijemo zakon ija je vladavina
obeleila epohe ljudskog napretka.
104 KLJU USPEHA
3. To je linija koja razdvaja praznoverje i inteligenciju. Ona je uklo
nila elemente nesigurnosti i sluajnosti iz ljudskih ivota i zamenila
ih zakonitostima, razlozima i sigurou.
4. To je onaj uvar kapije koji j e pominjan u prethodnim lekci-

Jama.
5. Kada je svet na koji su ula navikla doiveo revoluciju zahvalju
jui virtuoznosti ovog principa, kada je Sunce uhvaeno u svojoj
putanji, naizgled ravna Zemlja se preoblikovala u loptu i zavrtela
oko njega. To se dogodilo nakon to se statina materija razloila
na aktivne elemente i nakon to se kosmos poeo pokazivati gde
god bismo uperili teleskop i mikroskop, pun snage, kretanja i ivota.
Tada nismo morali da se zapitamo na koji nain se odravajU u
redu i kako se obnavljaju ti osetljivi oblici organizacije u njegovom
sreditu.
6. Slini polovi i sline sile meusobno se odbijaju ili ne mogu da
prodru jedna kroz drugu i ini se da je taj razlog sasvim dovoljan da
bi drao zvezde. ljude ili sile na odgovarajuem mestu i rastojanju.
Kada osoba s drugaijim vrlinama ude u vezu. tako da suprotni
polovi ponu da se privlae. elementi koji nemaju nita zajedniko.
kao to su kiseline i gasovi. sa osobitom sklonou prilepe se jedni
za druge. odravajui optu razmenu izmedu vikova i potreba.
7. Kao to oi tragaju i bivaju zadovoljene bojama onog to ih po
seduje, tako u najirem smislu i potreba, elja i udnja, zapoinju.
usmeravaj u i odreduju akciju.
8. Biti svestan principa i ponaati se u skladu s njim naa je privi
legija. Lod Kuvije pronalazi zub koji pripada izumrloj ivotinjskoj
vrsti. Taj zub zahteva telo da bi izvravao svoje funkcije i on to, sebi
svojstveno telo utvrduje s toUkom preciznou da Kuvije moe da
rekon stru ie ceo skelet te ivotinje.
JEDANAESTI DEO 105
9. Primeene su smetnje I kretanju Urana. ozef Lcverije traga
za drugim nebeskom telom koje bi na solarni sistem odravalo
u poretku i na mestu i u vreme na koje je ukazao - i pojavio se
Neptun.
10. Instinktivne potrebe ivotinja i intelektualne potrebe [uvijea,
potrebe prirode i Leverijeov um su slini, pa odatle i rezultat. Tu
misao o postojanju, tamo postojanje. Zbog toga dobro defnisana,
zakonita potreba stvara razloge za sloenije operacije prirode.
II. Ako paljivo belei mo odgovore koje nam priroda priprema i s
tim rastuim znanjem pruamo svoja ula po njenoj povrini drei
se za polugu koja pokree Zemlju, postajemo svesni tako bliskog,
raznolikog i dubokog kontakta sa spoljanjim svetom. Tako naa
svrha i nae potrebe postaju usklaene sa skladnim operacijama te
ogromne organizacije, ba kao to se ivot. sloboda i srea oveka
poistoveuju s postojanjem njegove vlade.
12. Interesi pojedinca su. pored njegOVih, zatieni i rukama dr
ave, pri emu njegove potrebe mogu zavisiti od odredenih zaliha,
I smislu da se one doivljavaju kao opte i redovne. Na potpuno isti
nain, sklapajui savez sa superiornim snagama, svesni stanovnici
republike prirode spreavaju podredene inioce da nas uznemira
vaju. Pozivajui se na osnovne zakone otpora ili indukovanja koji
vladaju mehanikim ili hemijskim silama, oni rasporeduju posao
kOji treba da se obavi izmedu ljudi da bi se najbolje koristilo stvo
ritelju.
13. Da je Platon mogao da vidi slike koje pravi Sunce uz pomo
fotografa (ili uzmite bilo koji od stotine slinih primera onog to
ovek danas ini zahvaljUjui indukciji), to bi ga verovatno podse
tilo na intelektualno akuerstvo njegovih uitelja i u svom umu bi
verovatno razvio viziju o Zemlji u kojoj su sve mehanike radnje
i ponavljanja preputene silama prirode. u kojoj se nae potrebe
106
KLJ U USPEHA
potpuno zadovoljavaju mentalnim operacijama koje pokree volja
i II kojoj se zalihe stvaraju po zahtevu.
14. Koliko god daleka ta zemlja delovala, indukCija je oveka nau
ila da se kree u njenom pravcu i okruilo ga povlasticama koje su
istovremeno i nagrada za prethodnu vernost i podstrek na istrajniju
predanost.
15. Ona takoe pomae da se koncentriemo i jaamo mentalne
sposobnosti za deo koji je tek pred nama, dajui nam nepogreiva
reenja kako za individualne, tako i za univerzalne probleme, pro
stim operacijama uma, I njihovoj najistija; formi.
16. U duhu toga verujemo da e ono to traimo biti i ostvareno,
nalazimo metodu kojom lo i postiemo: metodu koju nam je zave
taa taj isti Platon, koji nije mogao, van granica ove sfere, da otkrije
drugi nain na koji bi ideje postale realnost.
17. Taj koncept je takoe detaljno izloio Sveden borg II svojoj dok
trini o koresp,?ndenciji, a jedan uitelj vei od njega j e rekao: "Koje
god stvari eleli. kada se molite, verujte da ih dobijate i vi ete ih i
dobiti': Marko 1 1 :24. Razlika u vremenu u ovom odlomku vredna

Je paznJe.
18. Prvo treba da verujemo da se ono emu udimo ve dogodilo
i njegovo ostvarenje e uslediti.
19. Ovo je saet put za korienje kreativne snage misli. Utiski
vanjem eljenog objekta na univerzalni subjektivni um kao neega
to injenino ve postoji.
20. Tako razmiljamo na apsolutnoj ravni uklanjajui sva razma
tranja uslova ili ogranienja i sejemo seme koje e, ako ga ne uzne
miravamo, konano isklijati u spoljanje ostvarenje.
JEDANAESTI DEO 107
21. Da ukratko ponovimo: induktivno rasudivanje je proces sve
snog uma, kojim uporeujemo odreden broj razliitih sluajeva
jedan s drugim, sve dok ne naemo zajedniki inilac kOji ih uzro
kuje. U svakoj civilizovanoj zemlji na planeti sreemo ljude koji
dolaze do rezultata pomou odredenih procesa, koje na izgled ne
razumeju i kojima obino kae etiketu s manje ili vie misterije.
Nama j e razum dat da bismo doznali zakone pomou kojih su ti
rezultati postignuti.
22. Dejstvo tih misaonih procesa se vidi kod onih srenika koji
poseduju sve ono to drugi moraju obezbedi ti tekim radom, kaji
se nikada nisu morali boriti sa saveu jer su se uvek ponaali ko
rektno i koji sebe ne mogu voditi drugaije do s taktom, uei sve s
lakoom, veto zavravajui sve ono to zaponu, ivei u venom
skladu sa samim sobom, a da nikada mnogo ne razmiljaju o tome
ta rade ili iskuavaju probleme i mukotrpan rad.
23. Plod takve misli je, kao to je uvek i bio, dar bogova, ali dar
koji je malo njih do sada uvidelo, cenito iti razumelo. Neizmerno je
vano uoiti udesnu mo koju um pod odgovarajuim uslovima
poseduje, kao i injenicu da je ta mo uvek na raspolaganju pri
reavanju svakog ljudskog problem i da je moemo iskoriavati i
usmeravati.
24. Sve istine su identine, bilo da su izgovorene modernom na
unom terminologijom ili jezikom iz vremena apostola. Postoje
plaljive due koje ne shvatajU da apsolutno kompletiranje istine
zahteva razliite izjave, to jest da nijedna ljudska formula nee pri
kazati svaku njenu stranu.
25. Promena onog to se naglaava, novi jezik kOji se koristi. sa
vremena tumaenja i do tada neuobiajene perspektive nisu, kako
neki pretpostavljaju, znaci odstupanja od istine, ve su dokaz da se
108 KLJU USPEHA
istina posmatra u novoj relaciji prema ljudskim potrebama i da sve
vie postaje opte shvaena.
26. Istina svakoj generaciji i svim ljudima mora biti prenoena no
vim i razliitim terminima tako da kada veliki uitelj kae: .. Veruj
da ti dobija i ti e i dobiti'; kada Pol kae: "Vera j e supstanca stvari
kojima smo se nadali. dokaz o nevidenim stvarima
"
ili kada mo
dera nauka kae: "Zakon privlaenja je zakon po kojem je misao u
uzajamnom odnosu sa objektom te misli': shvatimo da svaka od tih
izjava. kada se proanalizira. sadri potpuno identinu istinu. Jedina
razlika je u nainu njenog predstavljanja.
27. Nalazimo se na pragu nove ere. Dolo je vreme kada j e ovek
nauio tajne nadmoi i pripremljen j e put u novi sOcijalni poredak.
mnogo udesniji nego ijedan o kome je do danas iko sanjao. Sukobi
moderne nauke i teologije, prouavanje komparativnih religija,
ogromna snaga novih socijalnih pokreta - sve to proiava put ka
novom poretku. Moda su unitene tradicionalne forme. koje su
zastarele i slabe, ali nita to je vredno nije izgubljeno.
28. Nova vera je rodena i ona zahteva novi vid izraavanja. Ta vera
dobija oblik u dubokoj svesnosti snage koja je ispoljena u dananjim
duhovnim aktivnostima koje svugde vidamo.
29. Duh koji spava u mineralima, die u povru, pokree se u .ivo
tinjama i dostie svoj najvii razvoj u oveku jeste univerzalni um
i on nam je potreban da premostimo ponore izmedu biti i initi.
teorije i prakse, tako to emo pokazati da razumemo nadmo koja
nam je data.
30. Mo misli j e ubedljiVO najvee otkrie do sada. Njegov znaaj je
prilino sporo dosezao do opte svesnosti, ali je ipak stigao i uveliko
se na svim istraivakim poljima predstavlja njegov znaaj.
JEDANAESTI DEO 109
31. Kreativna mo misli sastoji se od stvaranja ideja, a one za uzvrat
sebe ostvaruju izdvajanjem, izumevanjem, promatranjem, raspo
znavanjem, otkrivanjem, anaiiziranjem, upravljanjem, vladanjem,
kombinovanjem i primenjivanjem materije i sile. Ona to moe zato
to je ona inteligentna, kreativna snaga.
32. Misao dostie svoju najuzvieniju aktivnost kada se zagnjuri I
svoj u tajnu dubinu, kada se probije iz svog uzanog podruja i pone
preletati iz istine I istinu, sve do podruja veite svetlosti I kojem
se sve to jeste, sve to je bilo ili e biti, stapa I potpuni sklad.
33. Iz tog razmiljanja o sebi nastaje inspiracija, koja je kreativna
inteligencija i koja je neosporno superiorna nad svakim elementom,
silom, ili zakonom prirode jer moe da ih shvati, promeni, regulie i
primeni za ostvarenje svojih ciljeva, a samim tim i da ih poseduje.
34. Mudrost zapoinje sa svitanjem rasudivanja, a rasudivanje je
razumevanje znanja i principa pomou kojih moemo saznati pravo
znaenje stvari. Mudrost je zbog toga prosvetljeni razum i ona vodi
ka skromnosti, jer skromnost je veliki deo mudrosti.
35. Svi znamo mnoge koji su postigli naizgled nemogue. koji su
ostvarili ivotne snove. koji su promenili sve, ukljuujui i sebe
same. Ponekad se udimo prikazu Oigledno nesvakidanje snage.
koja kao da je uvek na raspolaganju ba kada je najpotrebnija, ali je
ba sada nigde nema. Sve to je potrebno jeste shvatanje odredenih
principa i njihova pravilna upotreba.
36. Uz ovu lekciju ete vebati tako to ete se koncentrisati na
citat iz Biblije:
"
Koje god stvari vi eleli. kada se molite, verujte da
ih dobijate i vi ete ih i dobiti:' Primetite da nema ogranienja, koje
god stvari je veoma odredeno i govori da je jedino ogranienje.
koje nam je nametnuto, naa sposobnost da mislimo, da budemo
povod. da podignemo do nivoa hitno. da upamtimo da vera nije
liO KLJ U USPEHA
senka, ve supstanca. supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz o
jo nevielim stvarima.
"Smrt nije nita drugo do prirodan proces kojim se materijalne
forme bacaju I posudu za reprodukciju I svee razliitosti:'
101. Sta je induktivno rasuivanje? Induktivno rasuivanje je pro
ces svesnog uma kojim uporedujemo odreden broj razliitih slu
ajeva jedan sa drugim, sve dok ne naemo zajedniki inilac koji
i h uzrokuje.
102. ta se dobilo lakvim nainom prouavanja? Takvim prouava
njem su otkriveni vladajui zakoni koji su obeleili epohe ljudskog
napretka.
103. ta j e to lO odreduje akciju i upravlja njome? To je potreba,
ielja ili udnja, to I najirem smislu zapoinje, usmerava i odreduje
akciju.
104. ta je nepogreiva formula za reenje svakog individualnog
problema? Treba da verujemo da su se nae elje ve ostvarile; nji
hovo ostvarenje e potom uslediti.
105. Koji veliki uitelji ovo zastupao? To su zastupali Isus, Platon,
Sveden borg.
106. ta je rezultat tih misaonih procesa? Mi razmiljamo na ap
solutnoj ravni i sejemo seme koje e, ako ga ne uznemiravamo,
konano isklijati u ostvarenje.
107. Zbog ega je to nauno tano? To je zakon prirode.
108. ta je vera? Vera je supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz
o jo nevidenim stvarima.
1 1 2 KLJ U USPEHA
109.
ta je zakon privlaenja? To j e zakon po kom se vera ostva-
1 10. Kakva se vanost pridaje razumevanju ovog zakona? Ono je
uklonilo elemente nesigurosti i sluajnosti iz ivota ljudi i zame
nilo ih zakonom, razlozima i sigurnou.
Dvanaesti deo
P
red vama je dvanaesto poglavlje. U etvrtom paragrafu pronai
ete sledeu izjavu:
"
Prvo, morate poznavati svoju snagu, drugo,
morate imati hrabrost da neto uradite i tree, morati imati veru da
moete to da uradite.
"
Ako se koncentriele na odredene misli, ako im posvetile svu pa
nju, pronai ete u svakoj reenici itav svet znaenja i sebi privui
druge misli koje su s njima u skladu. Tako ete vrlo brzo shvatiti
potpuni znaaj tih vitalnih znanja, na koja se koncentriete.
Znanje se ne primenjuje samo od sebe. Mi, kao individue, moramo
da ga primenimo, a primena se sastoji u oplodavanju misli odgo
varajuom svrhom (onim to nam je aktuelno, to elimo da po
stignemo).
Vreme i misli koje veina ljudi uludo troe na besciljne napore, mo
gli bi da uine uda kada bi se pravilno usmerili, na neto konkretno.
Da biste to postigli, neophodno jc da skoncentrietc svoje mentalne
snage oko odredene misli i tu i h zadrite sve dok ne iskljuite sve
druge misli. Ako ste ikada gledali kroz objektiv kamere, shvatili ste
da ukoliko objekat ne bi bio fokusiran, slika bi bila nejasna i vero
vatno zamuena, ali kada bi se upotrebio odgovarajui fokus, slika
bi bila jasna i ista. To i1ustruje snagu koncentracije. Sve dok se
ne moete koncentrisati na objekat koji imate u vidu, neete imati
nita drugo do maglovit, osrednji, blcd, nejasan i zamuen rezultat
svojih ideja, a taj rezultat e biti u saglasnosti s vaom mentalnom
slikom.
1 1 4 KLJ U USPEHA
1. Ne postoji ivotni cilj koji ne bi mogao da bude ostvaren kroz
nauno razumevanje kreativne snage misli.
2. Ta mo miljenja je zajednika svima. Covek jeste zato to misli.
ovekova mo da misli je beskonana, a samim tim i njegova mo
je neograniena.
3. Znamo da nam misao izgrauje ono o emu mislimo, zapravo
nam ga privlai, ali opet nalazimo da nam je teko da se oslobo
dima straha, nestrpljivosti i gubitka hrabrosti. to su takoe snane
misaone sile koje od nas neprekidno udaljavaju stvari koje prielj
kujemo, tako da sc najee sve svodi na: jedan korak napred, dva
koraka nazad.
4. Jedini nain da sebe spreimo da idemo unazad jeste da idemo
unapred. Vena opreznost j e cena uspeha. Postoje tri koraka i svaki
od njih je apsolutno neophodan. Prvo. poznavati svoju snagu. drugo.
morate imati hrabrost da uradite ncto i tree. morate imati veru
da moete da to uradite.
5. Sa ovim. kao osnovom, moete izgraditi idealan posao. idea
lan dom. idealne prijatelje i idealno okruenje. Niste ogranieni
niti materijalima niti cenom. Misao je svemogua i ima mo da iz
beskrajne banke primarne supstance povlai koliko god joj je po
trebno. Beskrajni resursi su zato pod vaom upravom.
6. Da biste to postigli. vaa ideja mora biti otra. nedvosmislena i
konana. Imati jednu ideju danas. drugu sutra. a treu sledee nede
lje. znai razbacati svoje snage i ne postii nita. Va rezultat e biti
beznaajna i haotina kombinacija uludo utroenog materijala.
7. Naalost, to je rezultat kOji mnogi postiu, a razlog je Oigledan.
Ako bi vajar zapoeo rad s komadom mermera i dIetom i svakih
petnaest minuta menjao ideju, kakav rezultat bi mogao da oekuje?
DVANAESTI IEO
1 15
Zato biste vi oekivali bilo kakav drugaiji rezultat pri modeliranju
najvee i najplastinije od svih tvari, jedine prave supstance?
8. Rezultat te neodlunosti i negativnih misli najee se ogleda u
gubljenju materijalnog bogatstva. Podrazumevana nezavisnost, koja
je zahtevala godine tekog rada i truda, najednom nestaje. Zbog toga
se esto i zakljuuje da novac i imovina ne predstavljaju nikakvu
nezavisnost. Upravo suprotno, jedina nezavisnost jeste praktino
korienje znanja o kreativnoj snazi misli.
9. Ta metoda praktinog korienja nee vam doneti nita ako ne
nauite da je jedina istinska sila, koju moete posedovati. zapravo
sposobnost da sebe prilagodite boanskom i nepromenijivom prin
cipu. Ne moete promeniti beskrajno, ali moete r:lzumeti prirodne
zakone. Nagrada za to razumevanje jeste svesno otkrivanje svoj ih
sposobnosti da svoje misaone moi prilagodite univerzalnoj misli,
koja je sveprisutna. Vaa sposobnost da saradujete sa svemoguim
nagovestie stepen uspeha koj i ete postii.
10. Snaga misli ima mnoge falsifkate koji su manje ili vie zadiv
ljujui, ali rezultati su obino tetni umesto korisni.
l l . Naravno, zabrinutost. strah i sve druge negativne misli pro
izvode plodove istog tipa i oni koji gaje misli te vrste neizbeno
moraju ponjeti to to su posejali.
12. Postoje tragaoci za fenomenima koji se nasladuju takozvanim
dokazima i demonstracijama ostvarenim na materijalizacijskim
seansama. Oni irom otvore svoja mentalna vrata i zarone u naj
otrovni)u struju koja se moe nai u duhovnom svetu. Oni kao da
ne shvataju da je ono to im omoguava da izazovu te vibracione
misaone forme. zapravo njihova sposobnost da postanu negativni,
receptivni i pasivni. ime iz sebe iscrpljuju svu ivotnu snagu.
I I 6
KLJ U USPEHA
13. Tu su takode i potovaoci hinduizma, koji I fenomenima mate
rijalizacije koje izvode takozvani ve taci vide izvor snage, pri tome
zaboravljajui ili naizgled nikada ne shvatajui da istog momenta
kada se volja povue, forme uvenu, a vibracione sile od kOjih su
sainjene nestanu.
14. Telepatija ili prenos misli privlaila je zavidnu panju, ali kako
ona zahteva negativno mentalno stanje onoga ko je prijemnik, zbog
toga je tetna. Misao moe biti poslata da bi se ulo ili videlo, ali
e sa sobom doneti odredene kazne obrtanjem principa kOji su
korieni.
15. U mnogim sluajevima hipnoza j e sigurno opasna. kako za
onog koji joj jc izloen, tako i za hipnotizera. Ko god j e upoznat
sa zakonima kOji vladaju I mentalnom svelu ne bi razmiljao o
dominaciji nad voljom drugog, jer ako to radi, on e postepeno (ali
Siguro) liili sebe sopstvene moi.
16. Sve le izopaenosti pruaju privremeno zadovoljstvo onima
koji to prieljkuju, ali postOji beskrajno vea oaranost u istinskom
razumcvanju sveta unutranje moi, moi koja raste korienjem,
koja je stalna. koja nije prolazna. koja ne samo da je silna kao agen.
cija koja c ispraviti prethodne greke i rezultate pogrenog miije.
nja nego nas titi od opasnosti svih vrsta i oblika. I na kraju. koja je
istinska kreativna snaga. kojom moemo izgraditi nove okolnosti
i novo okruenje.
1 7. Zakon kae da e misao doi II odnos sa onim to je predmet te
misli i zatim doneti u materijalni svet ono to odgovara stvari o kojoj
se mislilo ili j e prOizvedeno u mentalnom svetu. Stoga uoavamo
da je apsolutno potrebno videti da svaka misao sadri neodvojivu
klicu istine da bi zakon rasta mogao da ispolji dobro. jer samo se
dobro moe dodelili svakoj trajnoj moi.
DVANAEST1 DEO I 1 7
18. Princip koji mislima daje dinamiku snagu. tako da one mogu
da dou u odnos sa onim to im je predmet, a samim tim i da
gospodare svim ljudskim iskustvima, jeste zakon privlaenja, to je
samo drugi naziv za ljubav. Toje veni osnovni princip. nerazdvojiv
od svih stvari, u svakom filozofskom sistemu. svakoj religiji. svakoj
nauci. Ne moe se pobei od zakona ljubavi. To je oseanje koje
mislima daje ivotnost. Oseanje je udnja, a udnja je ljubav. Misao
oplodena ljubavlju postaje nepobediva.
19. Tu istinu vidimo naglaenu gde god je shvaena snaga misli,
univerzalni um nije samo inteligencija nego j e i supstanca, a ta sup
stanca je privlana sila. koja po zakonu privlaenja okuplja elektrone
da bi rormirali atome. Alomi se zauzvrat. po istom zakonu okupljaju
da bi formirali molekule. Molekuli uzimaju fiziki oblik i tako mi
otkrivamo da je zakon ljubavi kreativna sila koja se nalazi u pozadini
svakog ostvarenja, ne samo atoma nego i svelova, kosmosa i svega
to imaginacija moe da uoblii.
20. Funkcionisanje po tom udesnom zakonu privlaenja jeste ono
zbog ega su ljudi svih uzrasta i svih epoha verovali da postOji neko
bie koje odgovara na njihove molbe i elje i manipulie dogadajima
da bi odgovarali njihovim zahtevima.
2L Kombinacija misli i ljubavi, ijoj se moi ne moemo odupreti,
jesle ono to nazivamo zakonom privlaenja. Ni jednom prirodnom
zakonu se ne moemo odupreti: zakonu gravitacije. zakonu elek
triciteta ili bilo kojem drugom zakonu koji funkcionie s matema
tikom preciznou. Ne postoje varijacije, jedino kanal za irenje
moe biti nesavren. Ako se most srui, za to ne krivimo oscilacije
u zakonu gravitacije. Ako nas izda sijaliea. ne zakljuujemo da se
ne moemo osloniti na zakon o protoku struje. Zbog toga, ako nam
deluje da je zakon privlaenja nesavreno predstavila neiskusna i
neinformisana osoba, neemo zakljuiti da j e najvei i nepogreivi
I
1 18 KLJ U USPEHA
zakon, od kojeg zavisi itav sistem kreacije, na trenutak prestao da
se primenjuje. Trebalo bi da zakljuimo da je potrebno malo bolje
razumeti taj zakon, isto kao to ni tano reenje za teak matema
tiki problem nije uvek dobijena lako i jednostavno.
22. Stvari nastanu I mentalnom ili duhovnom svetu pre nego to
se iskau I spoljanjim delima ili dogaajima. Jednostavnom kon
trolom svojih misli danas pomaemo I stvaranju dogaaja koji c
doi I na ivot II budunosti, mozda ve i sutra. Razvijena udnja
(udnja koju smo odgajali, koju smo vebali, trenirali) najsnaniji
je vid aktiviranja zakona privlaenja.
23. ovek je tako konstituisan da najpre mora da napravi alate ili
sredstva kojima e stei mo da misli. Um ne moe da shvati neku
potpuno novu zamisao pre nego to se odgovarajue vibracione
modane elije ne pripreme da j e prihvate. To objanjava zbog ega
nam je teko da primamo ili razumemo potpuno nove zamisli.
Nemamo modane elije koje su sposobne da ih prime i zbog toga
smo skeptini. Zbog toga ne verujemo.
24. Zbog toga, ako niste bili upoznati sa svemogunosti ma zakona
privlaenja i naunih metoda kOjima se on moe pokrenuti ili ako
niste bili upoznati s neogranienim mogunostima koje se pruaju
onima kOji su spremni da uivaju u resursima koje on prua, za.
ponite sada i pripremite neophodne modane elije koje e vam
omoguiti da razumete neograniene moi koje mogu biti vae ako
saradujete s prirodnim zakonima. To se postie koncentracijom j

paznJom.
25. Namera upravlja panjom. Snaga dolazi odmaranjem. Koncen.
tracija je ta kojom se postiu dubokoumne misli. mudre rei i druge
snage visokih mogunosti.
DVANAESTI DEO 1 1 9
26. U tiini dolazimo u dodir sa svemonim silama podsvesnog
uma iz kojeg se sve moi razvijaju.
27. Onaj koji udi za mudrou. snagom ili trajnim uspehom bilo
koje vrste. pronai e ih samo iznutra; to je razmotavanje. Nepro
miljeno se moe zakljuiti da se tiina postie veoma jednostavno
i lako. ali treba upamtiti da se samo u apsolutnoj tiini moe dOi u
kontakt s boanskim, uiti iz nepromenIjivog zakona i sebi otvarali
kanali kojima e se stalna veba i koncentracija dovesti do savren
stva.
28. Uz ovu lekciju ete vebati u istoj sobi, na istoj stolici i u istom
poloaju kao i ranije. Budite sigurni da ste potpuno oputeni i men
talno i fziki. Uvek tako radite, nikada ne pokuavajte da se ba
vite bilo kakvim mentalnim poslom kada ste pod pritiskom. Pazite
da nema nikakvog grenja miia ili nerava i da vam je apsolutno
udobno. Sada prepoznajte svoje jedinstvo sa svemonim. Stupite u
vezu s tom silom. Udite u duboko i ivotno shvatanje i razumevanje
injenice da je vaa sposobnost miljenja zapravo sposobnost delo
vanja na univerzalni um i njegovog dovodenja u stvarost, shvatite
da e on ispuniti bilo kOji. svaki zahtev i da posedujete potpuno
jednake potencijalne sposobnosti kakve je bilo koji pojedinac imao
ili e imati; jer svako je nita drugo do odraz ili manifestacijajednog,
svi su deo jedne celine. ne postoje razlike u tipu ili kvalitetu, a jedina
razlika je u stepenu.
"
Misao ne moe smisliti nita to ne bi moglo biti iskazano u stvar
nosti. Moda je onaj koji je ovo prvi izgovorio bio samo predlaga,
ali vrilac e se ipak pojaviti Vilson.
I l l . Kako se najbolje moe postii bilo koji ivotni cilj? Svaki i
volni cilj najbolje se moe ostvariti kroz nauno shvatanje duhovne
prirode misli.
112. Koja tri koraka su apsolutno neophodna? Neophodno j e po
scdovali znanje. snagu, hrabrost j veru I vlastitu sposobnost.
1 13. Kako se osigurava praktino korienje ovog znanja? Ovaj za
kon se koristi ako se razumeju prirodni zakoni.
1 14. ta je 110 grada za razumevanje tih zakona? Nagrada je to to
svesno uoavamo svoje sposobnosti da se prilagodimo boanskom
i nepromenijivom principu.
1 15. ta odreduje stepen uspeha koji emo postii? Stepen uspeha
zavisi od stepena I kom smo shvatili da ne moemo promeniti
beskonano. ve da s njim moramo saraivati.
1 16. ta j e princip koji mislima daje dinamiku snagu? Zakon pri
vlaenja je taj koji mislima daje dinamiku snagu. On se oslanja na
vibracije i potom na zakon ljubavi. Misao oploena ljubavlju postaje
nepobediva.
1 17. Zbog ega se ne moemo odupreti tom zakonu? Zato to je
to prirodni zakon. Svi prirodni zakoni su moni i nepromenijivi
i funkcioniu s matematikom preciznou. Nema odstupanja ili
118. Zato nam se nekada ini da je teko pronai reenje za i
votne probleme? Iz istog razloga zbog kojeg je nekada mukotrpno
PITAN f A ZA VEBU SA ODGOVORIMA 1 21
doi do reenja za neki teak matematiki problem. Operater je
neinformisan i neiskusan.
1 19. Zbog ega j e za um nemogue da odmah prihvati potpuno
novu ideju? To je zato lo nemamo odgovarajue vibracione mo.
dane elije, sposobne da prime tu ideju.
120. Kako se obezbeduje mudrost? Mudrost se obezbeuje kon
centracijom; to je
"
odmotavanje
"
i ono dolazi iznutra.
Trinaesti deo
F
izike nauke su zaslune za udesnu eru izuma I kojoj danas
ivimo. Medutim, duhovne nauke sada poinju da razvijaju mo
gunosti koje niko nije mogao predvideti.
Duhovne nauke su do sada bile teren za neobuene, sujeverne i
mistine, ali danas, ljudi su zainteresovani samo za nedvosmislene
metode i dokazane injenica.
Saznali smo da jc miljenje duhovni proces, da vizija i imaginacija
prethode akciji i dogaaju, da je doao dan za one koji sanjaju. Upravo
su I vezi s tim zanimljive sledee rei Herberta Kaufmana:
"
Oni su arhitekte najveeg. njima vizije dolaze iz due, oni izvi
ruju preko vela i magli sumnji i rue zidove nerodenog vremena.
Pojasni toak, traka od elika i vihorno okretanje su osobine unka
na razboju kojim oni tkaju magine tapiserije. Tvorci imperije su se
borili za stvari vee od krune i sedita via od trona. Vai domovi su
uzdignuti na zemlji koju je otkrio sanjalac. Slike na njenim zidovima
su vizije iz due sanjaoca.
Oni su izabrana nekolicina, oznaka za pravac na drvetu. Zidovi se
tresu i imperije rue, plima nadire s inora i kida tvrdavu sa stena.
Trule nacije otpadajU s grana vremena i j;dino jo ive stvari koje
su sanjaoci izgradili:'
Trinaesti deo objanjava zato snovi sanjalaca postaju stvarnost.
On objanjava zakon uzroka kojim sanjaoci, pronalazai, autori ili
finansijeri ostvaruju svoje elje. Objanjava zakon po kom stvar
nacrtana u naim mislima jednog dana postaje naa SVOj ina.
TR INAEST! DEO 123
1. Nekada je bila tendencija i ak, kao to se pokazivalo. potreba
da nauka traga za objanjenjima svakodnevnih injenica uopta
vanjem onih drugih, manje uestalih injenica, onih koje ine izu
zetak. Tako, erupcija vulkana izraava toplotu koja se neprestano
stvara u sreditu Zemlje i zbog koje Zemlja ima upravo ovakvu
konfguraciju.
2. Tako, munja otkriva suptilnu silu koja je neprestano zauzeta
stvaranjem promena u neorganskom svetu. Ba kao to su mrtvi
jezici, koji se danas retko uju, jednom vladali nacijama, tako i di
novski zub u Sibiru ili fosil u dubini zemlje, ne samo da nosi zapiS
evolucije prethodnih epoha ve nam lime objanjava i poreklo brda
i dolina koje danas naseljavamo.
3. Uoptavanje injenica koje su retke, udne ili koje su izuzetak
bilo je tako magnetna igla koja je vodila do svih otkria induktivne
nauke.
4. Ova metoda se zasnivala na iskustvu i rasuivanju, te je unita
vala praznoverje, presedane i konvencionalnost.
5. Prolo je skoro etiri stotine godina od kada je Lord Bejkon pre
poruio ovu metodu prouavanja kojoj civilizovane nacije duguju
najvei deo svog napretka i najvredniji deo svog znanja; istei um
od uskih predrasuda i sitnih teorija, mnogo efikasnije od najo
trije ironije; skreui panju ljudi s neba na zemljU iznenadujuim
eksperimentima uspenije nego najsilovitijom demonstracijom
njihovog neznanja; poduavajui inventivnim sposobnostima tako
to su svima bacani pod noge minimalni izgledi za korisna otkria
mnogo efkasnije nego priama o rasvetljavanju uroenih zakona
naega uma.
6. Bejkonova metoda je ugrabila duh i cilj velikih starogrkih flo
zofa i upotrebi la ga za potpuno nov nain posmatranja u odnosu
1 24 KLIV USI'EHA
na onaj koji je prethodno doba nudilo. Tako je postepeno otkrivala
udesnu oblast znanja u beskonanom svemiru astronomije, mi
kroskopski malom jajetu embriologije i nejasnim era ma arheologije,
obelodanjivala poredak impulsa koji Aristotelova logika nikada nije
mogla otkriti i ralanjivala kombinacije materije koje ni dijalekti
ari ni skolastiari nisu mogli razdeliti u elemente koji su do tada
bili nepoznati.
7. Ona je produila ivot, ublaila bo\
'
ugasila zaraze, uveala plod
nost zemljita, dala novu sigurnost pomorcima, premostila najvee
reke tipovima mostova nepoznatim naim oevima. vodila munju
od neba ka zemlji, osvetlila no sjajem dana, proirila granice ljud
skih vidika, umnoila snagu ljudskih miia, ubrzala kretanje, sma
njila razdaljine, olakala veze i korespondenciju u svim prijatnim
kancelarijama i u svim poslovnim poiljkama; ona j e omoguila
oveku da uroni u dubine mora, da se vine u nebo i da bezbedno
prodre u opasne Zemljine pukotine.
8. To prava priroda i polje induktivnog razmiljanja, ali to je vei
bio uspeh koji bi ljudi ostvarili induktivnom naukom, toliko je nas
vie itav smisao njihovih uenja i primera zadivio potrebom da
paljivo, strpljivo i precizno osmatraju svim instrumentima i re
sursima koji su im pod komandom da bi doli do pojedinanih
injenica, a izbegavaj ui opasnosti navodenja optih zakona.
9. Da bismo shvatili kako se pod bilo kojim okolnostima prenosi
varica dobijena iz elektrine maine, verovatno bi nas Frenklin
ohrabrio da oblacima poaljemo pismo, u vidu zmaja, s pitanjem o
prirodi nastanka munje. Da bismo sebe uverili u nain na koje telo
pada s Galilejevom tanou, verovatno bismo se, kao Njutn, usudili
da upitamo Mesec o sili koja ga vezuje za ZemljU.
10. Ukratko, na osnovu vrednosti koju odredimo za istinu, na
osnovu nae nade u stabilan i univerzalan proces, neemo dozvoliti
TI NAESTI DEO 125
tiranskim predrasudama da nam zabaure ili umanje nepoeljne
injenice, ve emo podizati nauku na irokim i nepromenijivim
osnovama pridavanja pune panje kako najeim, tako i najredim
fenomenima.
l l. Posmatranjem se neprestano moe prikupljati materijal, ali pri
kupljene injenice mogu imati sasvim razliite vrednosti za obja
njavanje prirode i kao to najvie potujemo one korisne ovekove
osobine koje se na;rede ispoljava; u, tako i prirodna filozofja prose
java injenice i pridaje najveu vanost onoj upadljivo; grupi koju
ne moemo objasniti uobiajenim, svakodnevnim posmatranjem
ivota.
12. Ako otkrijemo da odredena osoba naizgled poseduje neuobi
ajene moi, ta moemo da zakljUimo? Kao prvo, moda emo
rei da to nije tako, ime emo samo priznati da nemamo podataka,
a i svaki poten istraiva e priznati da postaji mnogo udnih,
neobjanjivih pojava, koje neprekidno nastaju. Medutim, oni koji
se upoznaju s kreativnim snagama misli, nee ih vie smatrati za
neto neobjanjivo.
13. Kao drugo, moda emo rei da su one rezultat nekog natpri
rodnog uticaja. ali nauno razumevanje prirodnih zakona e nas
uveriti da nita nije natprirodno. Svaka pojava j e rezultat nekog
odredenog uzroka, a uzrok je nepromenljiv zakon, odnosno princip
koji funkcionie s nepromenl;ivom preciznou, bilo da je zakon
primenjen svesno ili podsvesno.
14. Tree, moda emo rei da smo na Hzabranjenom terenu': da
postoje neke stvari koje je bolje da ne znamo. Taj razlog je kori
en protiv svakog napretka ljudskog znanja. Svaki pojedinac koji
je ikada isticao neku novu ideju (Kolumbo, Darvin, Galileo, Fuiton,
Emerson ... ) bio je predmet ismevanja i progona, pa taj razlog ne
bi trebalo ozbiljno uzimati u obzir. Naprotiv, trebalo bi da paljivo
126 KL) U USPEHA
razmotrimo svaku injenicu koja nam j e skrenula panju jer emo
tako mnogo lake dokuiti zakon na kom se to zasniva.
15. Shvatiemo da se svako mogue stanje ili iskustvo, bilo fziko,
mentalno ili duhovno, moe objasniti kreativnom snagom misli.
16. Misao e proizvesti uslove koji odgovaraju preovladujuem
mentalnom stavu. Tako, ako se plaimo katastrofe, s obzirom na
to da je strah veoma snaan tip misli, katastrofa e i biti siguran
rezultat naeg miljenja. Upravo je to vrsta misli koja najee, ona
kao metlom poisti godine mukotrpnog rada i naprezanja.
17. Ako razmiljamo o nekom obliku materijalnog bogatstva, mo
emo ga obezbediti. Pomou koncentrisane misli nastae neop
hodni uslovi i bie uloen odgovarajui napor koji e rezultirati
time da se prouzrokuju okolnosti potrebne za ostvarenje nae elje.
esto vidimo da kada obezbedimo stvari koje smo eleli, one ne
maju onakav erekat kakav smo oekivali, to e rei, zadovoljstvo je
samo privremeno ili ak suprotno od oekivanog.
18. ta je pravilan metod? ta treba da mislimo da bismo obezbe
dili ono to zaista elimo? Ono to vi i ja elimo, to svi elimo i
ka emu svi tee jesu srea i sklad. Ako moemo biti zaista sreni,
imaemo sve to nam svet moe dati. Ako smo mi sreni, moemo
i druge usreiti.
19. Ne moemo biti sreni bez zdravlja, snage, srodnih prijatelja,
prijatnog okruenja i zaliha dovoljnih ne samo za nae osnovne
potrebe nego i za onaj komfor i luksuz koji nam pripada.
20. Stari nain razmiljanja j e bio da budemo
"
kao crv': da bu
demo sreni s delom kaji nam je pripao koliki god da bio. Medutim,
modera ideja je da budemo svesni da nam pripada najbolje od
TR1 NAI:STl DEO 127
svega, da smo
"
otac i ja jedno
"
i da je
otac
"
univerzalni um, kreator,
originalna supstanca, iz koje sve stvari nastaju.
21. Ako prillvatimo da je sve navedeno teoretski tano, da se o tome
govori pune dve hiljade godina, da je to osnova svakog flozofskog
ili religioznog sistema, kako da to praktino primenima u ivotu?
Kako da dobijemo stvarne, opipljive rezultate, sada i ovde?
22. Na prvom mestu, moramo primeniti svoje znanje. Nita se ne
moe postii ni na jedan drugi nain. Sportista moe ceo svoj ivot
da ita knjige i lekcije o fizikom treningu, ali ako ne pone da troi
snagu praktinim radom, nikada. ne," dobiti dodatnu snagu. On
e postepeno dobiti tano ono to je dao, ali e ipak prvo morati
da da. Potpuno je isto i s nama. Dobiemo tano ono to smo dali,
ali najpre moramo da damo. To e nam onda vratiti mnogo, pri
emu je davanje jednostavno mentalni proces jer misli su uzrok, a
okolnosti posledica. Zbog toga, time to dajemo misli O odvanosti,
inspiraciji, zdravlju ili pomoi bilo koje vrste, pokreemo uzroke
koji e dovesti do njihovih posledica.
23. Misao je duhovna aktivnost i zbog toga je kreativna, ali misao
nita nee stvoriti ako nije svesno, sistematino i konstruktivno
usmerena. Upravo j e to razlika izmedu praznog miljenja, to j e u
stvari proerdan napor i konstruktivnog miljenja, koje znai prak
tina neograniena ostvarenja.
24. Rekli smo da nam sve to dobijamo dolazi po zakonu privlae
njao Srena misao ne moe da postaji u nesrenoj svesti, zbog toga
se svest mora promeniti, a kako se svesl menja, moraju se postepeno
menjati i svi uslovi neophodni da zadovolje promenjenu svest da bi
ispunili zahteve nove situacije.
25. Stvarajui mentaLnu sliku ili zamisao projektujemo misao u uni
verzalnu 5upstancu, od koje su sve stvari napravljene. Univerzalna
128 KLJ U USPEHA
supstanca j e sveprisutna, svemogua i sveznajua. Da li treba da
obavestimo sveznajue o tome koji je pravi put kojim treba ii da
bi nam se materijalizovali zahtevi? Moe li ogranieno da savc
tuje beskonano? Upravo je to uzrok neuspeha. svakog neuspeha.
Prihvatimo sveprisutnosl univerzalne supstance, ali zaboravimo na
injenicu da ta supstanca ne samo da je sveprisutna ve i svemogua
i sveznajua i da e zbog toga pokrenuti uzroke o kojima mi nita
ne moramo ni znati.
26. Svoje interese na najbolji nain moemo zatititi tako to emo
spoznati beskrajnu snage i beskrajnu mudrosti univerzalnog uma
i tako postati kanal kroz kOji e beskonano ostvariti nae elje.
To znai da spoznaja dovodi do ostvarenja, pa u veibi uz ovaj deo
treba da iskoristite taj princip, shvatite da ste vi deo celine i da deo
mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Jedina razlika koja moie
da postoji j e u procentu.
27. Kada ta izvanredna injenica pone da proima vau svest, kada
zaista postanete svesni injenice da ste vi - ne vae telo, nego va
ego, ono JA, duh koji misli -sastavni deo mnogo vee celine, da ste
isti po materijalu, kvalitetu i tipu, da kreator nije mogao napraviti
nita to je drugaije od njega, tada ete i vi moi da kaete:
"
Otac
i JA smo jedno i tada ete razumeti lepotu, veliinu i transcenden
talnost mogunosti koje su vam date na raspolaganje.
Uveaj L meni tit mudrost
Koja otkriva moje istinske interese,
Osnai moju odlunost
Da izvedeni to to mudrost diktira.
Frenklin
121. Kojom metodom prirodni flozof dobijaju i upotrebljavaju
svoje znanje? Paljivim, strpljivim i preciznim posmatranjem po
jedinanih injenica, koristei sve instrumente i resurse koji su im
na raspolaganju, pre nego upadnu u zamku navodenja generalnih
zakona.
122. Kako moemo biti sigurni da je ta metoda tana? Ne dozvolja
vajui tiranskim predrasudama da zabaure ili umanje nepoielj ne
injenice.
123. Koja grupa injenica se najvie ceni? Ona koja se ne oekuje
uobiajenim svakodnevnim posmalr:lIljem ivota.
124. Na emu se zasniva ovaj princip? Na razumu i iskustvu.
125. Sta on unitava? Praznoverje, presedane i konvencionalnost.
126. Kako su ti zakoni otkriveni? Uoptavanjem neuobiajenih,
retkih i udnih injenica koje ine izuzetak.
127. Kako moemo objasniti mnoge ud ne i neobjanjive reno
mene koji se neprestano deavaj u? Kreativnom snagom misli.
128. Zbog ega je to tako? Kada shvatimo injenice, moemo biti
sigurni da je to rezultat nekog konkretnog uzroka i da e taj uzrok
funkcionisati s nepromenijivom preciznou.
129. ta je posledica tog znanja? Ono e objasniti uzrok svakom
moguem stanju, bilo da je ono fziko, mentalno ili duhovno.
130
130. Kako e biti zatieni nai najbitniji interesi? tako to emo

spoznati da nas znanje o kreativnoj pn odi povezuje sa beskrajnom
snagom.

y
Cetrnaesti deo
I
Z onoga to ste do sada uili, saznali ste da je misao duhovna
aktivnost i da je zbog toga ima kreativnu snagu. To ne znai da
su neke misli kreativne, ve da su sve misli kreativne. Isti princip
postoji i I suprotnom smeru, poricanjem.
Svesno i nesvesno nisu nita drugo do dve faze aktivnosti istog uma.
Odnos podsvesnog sa svesnim slian je odnosu izmedu vetrokaza i
atmosfere. Ba kaoto i najmanji atmosferski pritisak izaziva aktiv
nost I nekom delu vetrokaza, tako i najmanja koliina misli kojima
se svesni um pozabavi I naem podsvesnom umu proizvodi aktiv
nosti koje su potpuno proporcionalne dubini oseanja koje karak
terie tu misao. kao i jaini kojom ta misao nama preovladava.
Iz toga sledi da ukoliko poriete nezadovoljavajue uslove. izvlaite
kreativnu snagu svojih misli iz tih uslova. Vi ih seete u korenu. Vi
isisavate njihovu vitalnost.
Setite se da zakon rasta neminovno upravlja svakim ispoljavanjem
u stvarnosti. tako da poricanje nezadovoljavajuih okolnosti nee
izazvati odmah promene. Biljka e. nakon to joj preseemo koren,
jo neko vreme stajati potpuno vidljiva, ali e postepeno venuti i
konano nestati, pa e tako i uklanjanje misli u kojima razmiljate
o nezadovoljavajuim uslovima postepeno. a sigurno okonati te
uslove.
Shvatiete da je to potpuno suprotan pravac od onog ka kojem
bismo mi prirodno naginjali. Zbog toga e on i imati potpuno su
protan efekat od onog koji bismo obino postigli. Veina osoba
se koncentrie na nezadovoljavajue okolnosti i tako im daje onu
132 KLJ U USPEHA
koliinu energije i vitalnosti koja im je neophodna da jo vie o;a-

eaJu.
1 . Univerzalna energija, iz koje nastaju sva kretanja, svetlost, to
plota i boje. ne uestvuje I ograniavanju efekata kOjima je uzrok,
ve ona njima komanduje. Univerzalna supstanca je izvor sve snage,
mudrosti i inteligencije.
2. Spoznati tu inteligenciju znai upoznati se sa znalakim kvalite
tima uma i kroz lo se podii do univerzalne supstance i dovesti je I
skladan odnos sa svojim poslovima.
3. To je neto to ni najbolji uitelj fzikih nauka nije ni pokuao
- polje otkria kojim jo nije poeo da se bavi, I stvari, samo je
nekoliko ll1aterijalistikih kola ikada uspelo uhvatiti poneki zraak
tc svetlosti. Izgleda kao da I njima jo nije osvanulo saznanje da je
mudrost svugde podjednako prisutna, kao i snaga ili supstanca.
4. Neki e rei: ako su ti principi tani, zbog ega ih mi ne predsla
vi mo. Poto je osnovni princip oigledno taan, zato ne dobijamo
odgovarajue rezultate? Medutim, mi ih dobijamo. Dobijamo rezul
tate koji su u potpuno; saglasnosti s naim razumevanjem zakona i
naom sposobnosti da ga pravilno primenimo. Nismo mogli imati
nikakve rezultate iz zakona koji upravljaju elektricitetom sve dok
neko nije formulisao laj zakon i pokazao nam kako da ga prime-

nuno.
5. To nas stavlja u potpuno nov odnos s naim okruenjem, otva
rajui nam mogunosti o kOjima prethodno nismo ni sanjali i sve
to uredeni m nizom elemenata tog zakona, koje prirodno upliemo
u svoje nove mentalne stavove.
6. Um je kreativan i princip na kojem se taj zakon zasniva je ispra
van i legitiman i nerazdvojiv je deo prirode svih stvari. Medutim,
ETRNAESTI DEO 133
ta kreativna snaga ne nastaje u pojedinanom, ve u univerzal
nom, jer individualno je jednostavno kanal za irenje te energije.
Individualno j e nain na koji univerzalno proizvodi razliite kom
binacije koje rezultiraju formiranjem pojava.
7. Znamo da su naunici razloili materiju na neizmeran broj mo
lekula, ti molekuli su potom ralanjcni na atome, a atomi na elek
trone. Otkrie elektrona u staklenim vakuumiranim cevima, koje
sadre uvrene krajeve (odnosno polove) tekih metala, ubed
ljivo dokaZUje da ti elektroni ispunjavaju sav prostor, da oni svugde
postoje, da su sveprisutni. Oni ispunjavaju sva materijalna tela i u
potpunosti okupiraju ono to nazivamo praznim prostorom. To j e
ta univerzalna supstanca, od koje sve stvari nastaju.
8. Elektroni e zauvek ostati elektroni, osim ako ne budu usmereni
gde da odu da bi formirali atome i molekule, a to to ih usmerava
jeste um. Odredeni broj elektrona, koji se obru oko centralne sile,
sainjava atom, atomi se potom ujedinjuju u apsolutno pravilnom
matematikom odnosu i formiraju molekule. a oni se ujedinjuju i
stvaraju mnotvo sinteza, koje ujedinjenc sainjavaju kosmos.
9. Najlaksi poznati atom je vodanik. On j e 1.700 puta tei od elek
trona. Atom ive je 300.000 puta lei od elektrona. Elektroni su ist
ncgativni elektricitet, a poto oni imaju potpuno istu potencijalnu
brzinu kao i druge kosmike energije, kao to su svetlost, toplota,
elektricitet ili misao (oko 300.000 kilometara u sekundi), ni vreme
ni prostor nisu vredni razmatranja. Zanimljiv je nain na koji j e
izraunata brzina svetlosti.
10. Brzinu svetosti je 1676. godine izraunao danski astronom
Remer posmatrajui pomraenja Jupiterovih satelita. Kada je Zemlja
bila najblia Jupiteru, pomraenja su nastajala osam i po minuta pre
vremena u odnosu na raunice. a kada je Zemlja bila najudaljenija
od Jupitera, ona su kasnila oko osam i po minula. Remer je zakljuio
134
KLJU USPeHA
da je to zato to j e svetlosti potrebno 17 minuta da proputuje ceo
prenik Zemljine orbite, a to j e i bila razlika I udaljenosti od
Jupitera. Ta raunica j e kasnije proverena i dokazano j e da svetlost
putuje brzinom od oko 300.0( kilometara I sekundi.
l l . Elektroni se I telu izraavaju kao elije i sadre um i inteli
genciju, dovoljne da bi obavljali svoje funkcije I ovekovoj fzikoj
anatomiji. Svaki deo tela se sastoji iz elija, od kOjih neke funkcio
niu samostalno. a druge I zajednicama. Neke su zauzete izgrad
njom tela, dok su druge zauzete formiranjem razliitih izluevina
neophodnih za tclo. Neke rade kao prenosioci materijala, neke su
hirurzi iji je posao popravka kvarova, neke su mesoderi koji od
nose otpatke, a neke su stalno spremne da se suprotstave uljezima
ili drugim nepoeljnim napadaima iz familije klica.
12. Sve te elije se pokreu sa zajednikim ciljem i svaka od njih
ne samo da je iv organizam ve ima dovoljno inteligencije koja joj
omoguava da obavlja neophodna zaduenja. Takode, proete su
i sa dovoljno inteligencije da bi sauvale svoju energiju i odravale
sopstveni ivot. Zbog toga moraju da obezbede dovoljno hrane i
otkriveno je da one same biraju hranu.
13. Svaka elija se rada, umnoava, umire, a zatim se apsorbuje.
Odravanje zdravlja i samog ivota zavisi od stalne regeneracije
elija.
,
14. Oigledno da um postoji u s\ilkom atomu tela. Taj um je ne
gativni um, a mo pojedinca da misli ini ga pozitivnim i tako mu
omoguava da kontrolie negativni Utn. To je nauno objanjenje
za metafizika izleenja i omoguie svakom da shvati princip na
kom se zasniva taj renomen.
(
ETRNAESTl DEO 135
15. Negativni um, koji se nalazi u svakoj eliji tela, naziva se pod
svesni um, zato to on postupa bez naeg svesnog znanja. Nauili
smo da se taj podsvesni um povinuje volji svesnog uma.
16. Sve stvari nastaju u umu i njihova pojavljivanja (u stvarnosti)
rezultat su misli. Znai, vidimo da stvari ne nose u sebi poreklo,
stalnost ili realnost. S obzirom na to da ih j e misao stvorila, misao
ih moe i izbrisati.
17. U mentalnim, ba kao i u prirodnim naukama, vreni su ekspe
rimenti i svako novo otkrie je uzdizalo oveka jedan stepen vie ka
njegovim eventualnim ciljevima. Shvatamo da je svaki ovek odraz
SVOjih misli, koje je imao tokom svog ivota. Taj odraz je utisnut
na njegovom licu, njegovoj rormi. njegovom karakteru i njegovom
okruenju.
IS. Svaka posledica ima svoj uzrok i ako bismo pratili njen trag sve
do poetne take, pronali bismo kreativn i princip iz kog je nastala.
Dokazi o tome su sada potpuni, te je t: istina opte prihvaena.
19. Stvarni svet kontroliu nevidljive i samim tim neobjanjive sile.
Do sada smo personali zavali te sile i nazivali ih bog, ali sada smo
nauili da na to posmatramo kao na sutinu koja proima, odnosno
princip svega to postoji - beskrajni ili univerza/nj um.
20. Univerzalni um, budui da je beskrajan i svemogu, ima neo
graniene resurse pod svojom komandom, a kada se setimo da je
on takode i sveprisutan, ne moemo pobei od zakljuka da i mi
moramo biti izraz, odnosno manifestacija tog uma.
21. Spoznaja i razumevanje resursa podsvesnog uma ukazae na to
da je jedina razlika izmedu podsvesnog i univerzalnog u stepenu.
Razlikuju se samo koliko se kap vode razlikuje od okeana. Oni su
isti u tipu i kvalitetu, razlikuju se samo u stepenu.
1 36 KLI U USPEHA
22. Da li moete da shvatite vrednost te opte vane injenice? Da ti
razumete da ako spoznate tu injenicu, stupate u vezu sa svemoi?
Poto je podsvesni um veza izmedu univerzalnog i svesnog uma,
zar onda nije oigledno da svesni UI moe svesno da sugerie mi
sli koje e podsvesni um pokrenuti? Poto je podsvesni um jedno
sa univerzalnim, zar nije oigledno da ne postoje ogranienja za
njegov krug delovanja?
23. Nauno razumevanje tog principa objasnie rezultate koji se
ostvaruju snagom molitava. Rezultati postignuti na taj nain nisu
doneti nikakvim posebno datim prvidenjem, naprotiv, oni su rezul
tat funkcionisanja savreno prirodnog zakona. Zbog toga tu nema
nieg mistinog ili religioznog.
24. Ipak, postoje mnogi kaji nisu spremni da sprovedu neophodnu
disciplinu da bi ispravno razmiljali, ak i nakon to im poslane
oigledno da pogreno razmiljanje donosi neuspebe.
25. Misao je jedina realnost, prilike su nita drugo do spoljanja
manifestacija. Kako se menja misao, sve materijalne ili spoljanje
okolnosti se moraju promeniti da bi bile u skladu sa svojim stvara
ocem, a to j e misao.
26. Medutim, misao mora biti otrih ivica, vrsta, stabilna, ne
promenljiva. Ne moete se kretati jedan korak napred, dva koraka
nazad, niti moete provesti dvadeset ili trideset godina svog ivota
izgraujui negativne okolnosti, kao rezultat negativnog miljenja, a
potom oekivati da se sve one istope poto ste petnaest ili dvadeset
minuta ispravno mislili.
27. Ako ste spremni da se disciplinujete, to je neophodno da biste
uneH korenite promene u svoj ivot, to morate da uradite promi
ljeno, nakon to briljivo i paljivo prouite materiju. Nakon toga
ne smete niemu da dozvolite da vam se mea u odluku.
CETNAESTI DJ:O 137
28. Ta diSciplina, ta promena miljenja, taj mentalni stav nee vam
doneti samo materijalne dobiti koje su neophodne za vae blagosta
nje, ve e vam doneti i zdravlje i dobre uslove uopte.
29. Ako u ivotu elite skladne uslove, morate razviti skladan men
talni stav.
30. Va spoljanji svet bie odraz vaeg unutranjeg sveta.
3l. U vebi uz ovu lekciju koncentriite se na sklad. Kada kaemo
koncentriite se, bukvalno mislimo na sve ono na ta ta re po
drazumeva. Koncenlriite se toliko duboko, toliko iskreno, dok na
kraju ne budete svesni samo sklada. Upamtite, mi se uimo radei.
Litanje ovih lekcija nee vas nigde odvesti. Vrednost je u praktinoj

prtmen!.
"
Nauite da drite vrata zatvorena, ne putajte u svoj um i u svoj
svet bilo koji elemenat koji trai dozvolu za ulaz, a deluje kao da
nikada nee biti ni od kakve koristi': Dord Met ju Adams.

131. Sta je izvor sve mudrosti, moi i inteligencije? Izvor sve mu
drosti. moi i inteligencije je univerzalni um.
132. Gde nastaju sva kretanja, svetlost, toplota i boje? Sva kretanja.
svetlost, toplota i boje nastaju I univerzalnoj energiji, koja je ispo
ljavanje univerzalnog ura.
133. Odakle potie kreativna snaga uma? Kreativna snaga uma po
tie iz univerzalnog ura.
14. Stu je misao? Misao je um I pokretu.
1 35. Kako se univerzalno razlikuje I formi? Individualno je nain
na kOji univerzalno proizvodi razliite kombinacije koje rezultiraju
izgradnjom pojava.
136. Kako se to postie? Mot individualnog da misli jeste njegova
sposobnost da deluje na univerzalno i da ga ispolji I obliku.
137. ta je, na osnovu onoga to do sada znamo, osnovna forma iz
koje univerzalno uzima? Osnovna forma iz koje univerzalno uzima
jesu elektroni, koji ispunjavaju sav prostor.
138. Gde nastaju sve stvari? Sve stvari nastaju u umu.
139. ta je rezultat promene u miljenju? Rezultat promene u mi
ljenju jeste promena u okolnostima.
140. ta je rezultat skladnog mentalnog stava? Rezultat skladnog
mentalnog stava jesu skladni ivotni uslovi. Misao, ma kako nema
terijalna bila, matrica je koja oblikuje ishode u ivotu.
PI TANJ A ZA VEU SA QOGOVOIUMA 139
"Tokom ovog plodnog veka um je bio aktivan na svim poljima, ali
ono u emu moramo potraiti misli koje su oblikovale sve miljenje
jeste nauka:'
Petnaesti deo
E
ksperimenti s biljnim parazitima ukazuju na to da ak i najnii
oblici ivota mogu da iskoriste prirodni zakon. Taj eksperiment
je izveo lak Loh, magistar i doktor, lan Instituta Rokreler.
"
Da bismo imali materijal za eksperiment, I prostoriju bismo uneli
saksije s ruinim grmovima i postavili ih ispred zatvorenog prozora.
Ako bismo pustili biljke da se osue, paraziti (lisne vai) koji nemaju
krila pretvorili bi se I krilate insekte. Poto bi se preobrazile. one bi
napustile biljku, doletele do prozora, a zatim puzale uz staklo:'
Oigledno je da su ti mali insekti shvatili da j e biljka na kojoj su
iveli umrla i da vie ne mogu da se hrane i poje s tog izvora. Jedini
nain na koji su mogli da izbegnu sigurnu smrt od gladi bio je da
im privremeno izraslu krila i da odlete, to se i dogodilo.
Eksperimenti kao to je taj pokazuju da je sveznajue, isto kao i
svemogue, sveprisutno i da ak i najmanja stvorenja mogu to da
iskoriste ako su u velikoj nevolji.
Ovaj deo e vam otkriti nelo vie o zakonu po kojem ivimo.
Objasniemo da nam ti zakoni daju prednost, da su sve okolnosti
i iskustva koja doivljavamo radi nae koristi, da stiemo snagu u
proporciji sa utroenim naporom, a da svoju sreu najbolje posti
emo kroz svesnu saradnju s prirodnim zakonima.
I . Zakoni po kojima ivimo postoje iskljuivo radi naeg napretka.
Ti zakoni su nepromenljivi i ne moemo izbei njihovo delovanje.
PI:TNAI:STI DIO 141
2. Sve velike i vecne sile deluju u apsolutnoj tiini, ali mi imamo
mo da uemo u sklad s njima i da tako ispunimo ivot mirom i

srecom.
3. Problemi, neskladi i prepreke ukazuju na to da odbijamo da
damo ono to nam vie ne treba ili odbijamo da prihvatimo ono
to nam pripada.
4. Rast nastaje zamenom starog za novo, loeg za dobro, to je uslov
ljena i reciprona akcija zato to je svako od nas potpun misaoni
entitet, a ta potpunost nam omoguava da dobijamo samo ako da
jemo.
5. Ne moemo stei ono to nam nedostaje ako se uporno drimo
onoga lo imamo. Kako zapoinjemo da shvatamo name nu onog to
privlaimo, dolazimo u mogunost da svesno kontrolierno okol
nosti i postajemo sposobni da iz svakog iskustva izvuemo samo
ono to nam je potrebno za budui razvoj. Naa sposobnost da to
uradimo odreduje stepen sklada i sree koju postiemo.
6. Sposobnost da dobijamo ono to nam je neophodno za razvoJ
neprestano raste, kako dostiemo vie ravni i jasnije vizije i to
su vee nae sposobnosti da znamo ta nam je potrebno, sigurniji
emo to otkrivati, privlaiti i usisavati. Nita ne bi smelo da nam
dode osim onog to je neophodno za na razvoj.
7. Sve okolnosti i iskustva koja nam dolaze, to ine zbog nae ko
risli. Problemi i prepreke e nastavili da dolaze sve dok ne upijemo
njihovu mudrost i ne izvuemo iz njih osnove budueg razvoja.
8. cinjenica da emo ponjeti ono to smo posejali matematiki
je tana. Mi sticemo trajnu snagu identinu koliini napora koji je
potreban uloiti za prevazilaenje problema.
I
142 KLI U USI>EHA
9. Neumoljivi zahtevi rasta zahtevaju da se napregnemo do naj
vieg stepena privlaenja onog to je I savrenom skladu s nama.
Nau najveu sretu najbolje emo osigurati ako razumemo pri
rodne zakone i svesno saradujemo s njima.
10. Da bi posedovala ivotnost, misao mora da bude ispunjena
ljubavlju. Ljubav je proizvod oseanja. Zbog toga je sutinski bitno
kontrolisati emocije, da ih vode intelekt i razlozi.
l l. Ljubav je ono to daje ivotnost misli i omoguava joj da isklija.
Zakon privlaenja - ili zakon ljubavi, jer oni su jedno te isto - do
nee joj neophodne materijale da bi izrasla i sazrela.
1 2. Prva (orma koju e misao pronai (tj. otkriti da bi mogla da
se izrazi, da nam se prikaze) jeste jezik. To ukazuje na znaaj rei.
One su prvo ispoljavanje misli - brod kojim se misao prenosi. One
koriste etar tako to ga pokreu i tako prenose misao drugim oso
bama u formi zvuka.
13. Misao moe pokrenuti akciju bilo kog tipa, ali kakva god da je
akcija, ona je i dalje jednostavno misao koja pokuava da se izrazi
u vidljivoj formi. Zbog toga j c oigledno da ako hoemo odredene
uslove, tada sebi moemo dozvoliti bavljenje samo odredenim mi
slima.
14. [z log zakljuujemo da ako elimo da ostvarimo bogatstvo u
svom ivotu, moemo sebi da dozvolimo da mislimo samo o bo
gatstvu, a pOLO su rei samo misli koje poprimaju formu. moramo
posebno da budemo oprezni i da koristimo samo konstruktivan i
skladan jezik, koji e se vremenom kristalizavati u stvare forme,
iskazati se u nau korist.
15. Ne moemo pobei od slika koje neprestano fotografemo
u svesti, a te fotografje pogrenih zamisli upravo su ono to j e
PETNAJ:STl DEO
143
stvoreno korienjem rei ako koristimo bilo koju formu jezika koja
ne predstavlja nae blagostanje.
16. Kako se naa misao proiuje i dostie vie ravni, mi ispo
ljavamo sve vie ivota. To se postie sa sve veom lakoom kako
koristimo rei-slike koje su jasno utvrdene i oslobod,ene koncepata
koji i m se kae na niim misaonim ravnima.
17. Svoje misli moramo izraziti reima, pa ako elimo da iskori
stimo uzviene forme istine, smero koristiti samo one materijale
koji su izabrani paljivo i inteligentno, s tim ciljem u vidu.
18. Predivna mo odevanja misli u formu rei jeste ono to raz
dvaja oveka od ostatka ivotinjskog carstva. Korienjem pisane
rei moemo gledati unazad kroz vekove i videti uzbudljive scene
zahvaljujui kojima smo doli do sadanjeg nasleda.
19. Coveku je omogueno da dode u prisnu vezu s najveim pis
cima i misliocima svih vremena i zbog toga je kombinovana prolost
koju mi danas posedujemo zapravo izraavanje ulliverzalne misli
koja je teila da dobije formu u ovekovom UI1U.
20. Znamo da je cilj univerzalne misli stvaranje oblika i znamo da
isto tako individualna misao veno pokuava da se izrazi u formi.
Znamo da je svet misaoforma i da su reenice kombinacija mi
sli-formi. Zbog toga, ako elimo da na ideal bude divan ili snaan,
moramo paziti da potpuno iste budu i rei iz kojih e se vremenom
taj zamak izgraditi, da su one paljivo izabrane jer je preciznost u
izgradnji rei i reenica najvia arhitektonska forma civilizacije i
ifra za uspeh.
21. Rei su misli i zbog toga su one nevidljiva i nesavladiva snaga i
vremenom e se pojaviti u formi u kojoj su izreene.
144 KIJ u USPEHA
22. Rei mogu postati mentalna palata koja e zauvek iveti ili
mogu postali umez kOji e prvi povetarac odneti. One mogu oa
rati kako uho tako i oko, mogu da sadre potpunu znanost. U njima
pronalazimo istoriju prolosti kao i nadu budunosti. one su ivi
glasnik od kojeg svaka ljudska i nadljudska aktivnost nastaje.
23. Lepota rei se nalazi u lepoti misli, snaga rei se nalazi u snazi
misli. a snaga misli je u njenoj ivotnosti. Kako emo otkriti ivotnu
misao? Cime se ona odlikuje? Mora da postoji princip. Kako emo
otkriti taj princip?
24. Postoji male matiki princip. a ne greaka. postoji zdravstveni
princip, a ne princip bolesti. postoji princip istine. a ne nepotenja.
postoji princip svetlosti, a ne tame, pa tako i princip bogatstva, a
ne siromatva.
25. Kako emo znati da je to tano? Znaemo ako ispravno prime
nima matematiki princip i tada moemo biti sigurni u rezultate.
Tamo gde j e zdravlje nema bolesti. Ako znamo istinu. ne moe nas
obmanuti greka. Ako pustimo svetlost da ude, tu ne moe biti
tama. pa tako i tamo gde je bogatstvo, ne moe biti siromatvo.
26. To su Oigledne injenice, ali najbitnija istina - da j e misao
koja sadri princip ivotna i zbog toga sadri ivot. zbog toga pu
ta korenje i vremenom izvesno i sigurno izbacuje negativne misli.
koje po svojoj prirodi ne poseduju ivotnost - jeste neto to se
oigledno previdelo.
27. Ali to je injenica koja e vam omoguiti da unitite svaku vrstu
nesloge, nedostatka ili ogranienja.
(Sutina navedene izjave je u tome da negativna misao, suprotno po
zitivnoj. ne poseduje ivotnost. ta to u stvari znai? Negativna mi
sao koju gajimo odravae nam negativne okolnosti. odnosno stanje
PETNAESTI DEO 145
ili situacije u kojima ne elimo da budemo, da ivimo. Medutim,
ona ne poseduje ivotnost, to znai da ne moe usloviti rast. a rast
je neto emu celokupan kosmos prirodno tei. Negativne i nee
ljene okolnosti e se odravati samo dok im obnavljamo energiju.
negativnim mislima. Onog momenta kada prestanemo da gajimo
takve misli. okolnosti koje im odgovaraju lagano e poeti da gube
energiju i ubrzo e nestati iz naeg okruenja. Medutim, pozitivna
i kreativna misao je neto to poseduje ivotnost. tj. ona podstie
rast. Kada ponemo da negujemo takvu vrstu misli. ne samo da
utiemo na to da nae okruenje i okolnosti ponovo stvaraju te misli
ve svemu tome dajemo ivot i on poinje da raste, da se razvija.
Upravo zbog toga u slinim knjigama moete pro(:itati da pozitivna
misao poseduje stotinu puta vie energije od negativne. Pozitivna
misao e izroditi pozitivne okolnosti koje e rasti i razvijati se, ne
gativna misao e ih ometati i usporavati.)
28. Ne moe se dovesti u pitanje da e onaj koji je dovolj no mudar
da razume, spremno spoznati da kreativna snaga misli stavlja u
njegove ruke nevidljivo oruje. inei ga gospodarom sudbine.
29. U fzikom svetu postoji zakon kompenzaCije, koji kae da
"
kada se odredena koliina energija bilo gde pojavi, tada ista ko
liina energije nestane negde drugde
"
i na taj nain saznajemo da
moemo dobiti samo ako dajemo. Ako se zaloimo za neku aktiv
nost, moramo biti spremni da preuzmemo odgovornost za razvoJ
te aktivnosti. Podsvest ne moe da preispituje razloge. Ona nas dri
za re, mi smo neto traili i to emo i dobiti. namestili smo krevet
i sada treba u njega da legnemo, kocka je baena, konac e pratiti
putanju kojom smo ga uili.
30. Zbog toga se mora vebati pronicljivost. tako da misli koje
upranjavamo ne sadre mentalne, moralne ili fzike klice koje ne
elimo da vidimo ostvarene u naim ivotima.
146 KLJ U USPEHA
31. Pronicljivost j e sposobnost uma koja nam omoguava da pro
uimo injenice i uslove na duge staze, kao neka vrsta ljudskog
teleskopa. Ona nam omoguava da razumemo kako tekoe, tako
i mogunosti, I bilo kom poduhvatu.
32. Pronicljivost nam omoguava da se pripremimo za prepreke
koje emo sresti; tako ih moemo prebroditi pre nego to dobiju
priliku da nam izazovu probleme.
33. Pronicljivost nam omoguava da planiramo zarad dobitka i da
okrenemo svoje misli i panju I pravom smeru, umesto ka tokovima
koji nam zauzvrat nee nita doneti.
34. Pronicljivost je zbog toga apsolutno neophodna za razvoj bilo
kog velikog dostignua i s njom moemo ui, istraiti i zaposesti
bilo koje mentalno polje.
35. Pronicljivost je rezultat unutranjeg sveta i razvija se u tiini,
koncentracijom.
36. U vebi uz ovu lekciju koncentriile se napronicjivosl. Zauzmite
mesto na koje ste navikli i usredsredite se na injenicu da posedo
vati znanje o kreativnoj snazi misli ne znai posedovati umetnost
miljenja. Pustite misli da se zadre na injenici da se znanje ne
primenjuje samo po sebi i da nae akcije nisu upravljane znanjem,
nego navikom, obiajem, ponavljanjem, da sebe moemo navesti da
primenimo znanje jedino odlunim svesnim naporom. Dozovite u
um injenicu da znanje koje se ne koristi nestaje iz uma, da vrednost
informacije lei u primeni principa. Nastavite da pratite taj tok misli
sve dok ne steknete dovoljno pronicljivosti da moete formulisati
nedvosmislen program kako da taj princip primenite na svo; spe
cifan problem.
Mislite ispravno j ta misao
Nahranie svetsku glad,
Govorite ispravno j svaka ta rel
Bie plodno seme lad,-
ivite ispravno i ivot vam bie

Istaknut j plemenit od sad.
Harado Bonar
PETNAESTI DEO 147
141. $ta odreduje stepen harmonije koju postiemo? Stepen har
monije koju postiemo odreduj e naa sposobnost da iz svakog isku
stva dobijemo ono to je potrebno za na razvoj.
142. Na ta ukazuju problemi i prepreke? Problemi i prepreke uka
zuju na to su neophodne za nau mudrost i duhovni razvoj.
143. Kako moemo izbei te probleme? Te probleme moemo iz
bei tako to emo razumeli prirodne zakone i saradivati s njima.
144. Sln je princip po kom se misao ispoljava u formi? Princip po
kom se misao ispoljava u formi jeste zakon privlaenja.
145. Kako se obezbeduje materijal neophodan za rast, razvoj i sa
zrevanje ideje? Zakon ljubavi, to j e kreativni princip univerzuma,
daje misli ivotnost. a zakon privlaenja donosi neophodne sup
stance zakonom rasta.
146. Kako se obezbeduju poeljni uslovi? Poeljne uslove stvaramo
samo ako su nam misli poeljne.
147. Kako se privlae neeljeni uslovi? Neeljene uslove priv!aimo
razmiljanjem, disku tovanjem i vizuelizacijom nedostataka, ograni
enja, bolesti, nesklada i nesloge bilo koje vrste. Tu mentalnu foto
grafiju pogrenih pojmova podsvest preuzima i zakon privlaenja
e je neizbena krista!izovati u stvarnu formu. Nauna je injenica
da anjemo ono to smo posejali.
PI TANI A ZA VEBU SA ODGOVO!UMA 149
148. Kako moemo prevazii bilo kaji vid straha, nedostatka, ogra
nienja, siromatva i nesklada? Bilo koji vid straha, nedostatka,
ogranienja, siromatva i nesklada prebrodiemo ako greke za
. . .
meOlmo pnnclpom.
149. Kako moemo spoznati princip? Princip moemo spoznati
ako shvatimo da istina nepromenijivo unitava greke. Ne moramo
muno da lopatamo da bismo izbacili tamu. Sve to je potrebno
jeste da upalimo svetlo. Isti princip vai za svaki oblik negativne
misli.
150. Kakvu vrednost ima pronicljivost? Pronicljivost nam omo
guava da shvatimo vrednost primene steenog znanja. Izgleda da
mnogi misle da e se znanje samo po sebi. automatski primeniti,
to apsolutno nije tano.
Svakom oveku oivorell je put,
Vie due e se peti viim,
Nie e po niem pipkal;;
A u srednjoj, maglovitoj ravIi,
Ostale napred, nazad skitati.
Ali svakom oveku je olvoren
I vii put i nii
I svaki e ovek izabrati
Put koji mu je dui blii.

Sesnaesti deo
V
ibraCijO

I
.
anetarn
.
og kosmos

upravlja zakon
eriodinostL
Sve to ZIV I Ima penode rodenja, rasta, sazrevanja i opadanja.
Tim periodima upravlja zakon sedmice.
Zakon sedmice upravlja danima nedelje, meseevim fazama, har
monijom zvuka, svet!om. taplotom, elektricitetom. magnetizmom.
strukturom atoma. On upravlja ivotima pojedinaca j nacija i do
minira I komerCijalnim poslovima.
ivot jc rast, rast je promena. Posle svakih sedam godina ovek
ulazi II novi ciklus. Prvih sedam godina j e period ranog detinjstva.
Sledeih sedam godina je period detinjstva. Detinjstva karakteriu
prve individualne odgovornosti. Sledeih sedam godina je period
adolescencije. (etvrti period obeleava postizanje punog razvoja.
Peti period je konstruktivni period, kada ovek poinje da obez
beduje imetak, svojinu, dom i porodicU. Sledei period, od 35. do
42. godine je period reakcija i promena, potom period obnavljanja,
podeavanja i oporavka, U kojem se spremamo za sledei period, a
on poinje sa pedesetom godinom.
Oni koji su upoznati s tim ciklusom nee se brinuti kada stvari
naizgled krenu naopako, ve e primeniti principe koji su opisani
u ovim lekcijama, potpuno sigurni da e vii zakon nepogreivo
nadgledati sve druge zakone i da e zato to razumeju i svesno
primenjuju duhovni zakon moi da bilo koji oigledan problem
preobrate u blagoslov.
1. Bogatstvo je rezultat rada. Kapital je posledica, a ne uzrok, on je
sluga, f ne gospodar, on je sredstvo, a ne cilj.
SESNAESTI DEO l 51
2. Najprihvaeniji opis bogatstva jeste da se ono sastOji od svih
onih korisnih i prijatnih stvari koje poseduju vrednost za razmenu .
Upravo je ta vrednost za razmenu dominirajua karakteristika bo
gatstva.
3. Kada razmotrimo taj mali dodatak srei vlasnika, koje donosi
bogatstvo, shvatamo da prava vrednost bogatstva nije u njegovoj
koristi, ve u njegovoj mogunosti za razmenu.
4. Ta vrednost za razmenu ga ini sredstvom kojim obezbedujemo
vredne stvari i kroz koje se nai ideali mogu ostvariti.
5. Zbog toga bogatstvo nikada ne treba da bude krajnji cilj, ve
samo sredstvo za postizanje cilja. Uspeh zavisi od viih ideala nego
to je puko gomilanje bogatstva i onaj koj i tei takvom uspehu mora
formulisati ideju za koju je spreman da se bori.
6. S takvom idejom, naini i putevi e moi i biti obezbedeni, ali ne
sme se napraviti greka, sredstvo ne sme postati cilj. Mora postojati
konaan vrst cilj - ideal.
7. Prentis Malford je rekao: "Uspean ovek je onaj koji je opsednut
najveim duhovnim razumevanjem i svako najvee bogatstvo dolazi
od superiorne i istinski duhovne moi.
"
Naalost, postoje oni koji
ne uspevaju da uvide tu mo, zaboravljajui da je majka Endrua
Karnegija morala da izdrava familijU kada su doli u Ameriku, da je
Harimanov otac bio siromani svetenik sa svega 200 dolara godis
njom platom, da je ser Tomas Lipton zapoeo sa samo 25 centi. Ti
ljudi su se mogli osloniti samo na tu mo i ona ih nije izneverila.
8. Mo stvaranja u potpunosti zavisi od duhovne snage. Postoje
tri koraka: stvaranje ideje, vizuelizacija i materijalizacija. Svaki in
dustrijalac zavisi iskljuivo od te snage. U lanku objavljenom u
magaZinu Evribadis, Henri M. Flejder, multimilioner kompanije
152 KL) U USPEHA
Staldard oil priznaje da j e tajna njegovog uspeha mo da stvari
zamisli potpuno. Iz razgovora s novinarom saznajemo da on moe
da stvori ideju. koncentrie se i vizuelizuje je, to su sve duhovne
sposobnosti.
9. Pitali su ga: .. Da li ste zaista predvideJi celokupnu stvar? Hou
da kaem, da li zaista moete da zatvorite oi i vidite kolosek? I vo
zove kako prolaze? J da tujete sirene kako zvide? Da l i idete toliko
daleko? Koliko jasno?
"
On je odgovorio:
"
Veoma jasno.
"
10. Upravo jc tu vidimo uzrok i posledicu. vidimo kako misao ap
solutno prethodi i uslovljava akciju. Ako smo mudri, shvatiemo
ogromnu injenicu da ni na trenutak ne mogu postojati nikakve
proizvoljne okolnosti i da je ljudsko iskustvo rezultat uredenog i
skladnog niza.
l l . Uspean biznismen ee je idealista i on uvek tei ka sve vi
im standardima. Suptilne snage naih misli, kristaliui se I naim
dnevnim raspoloenjima, jcsu ono to ustanovljava ivot.
J 2. Misao je plastian materijal kojim izgraujemo slike svog ra
stueg poimanja ivota. Upotreba odreduje njegovo postojanje. Kao
i kod drugih stvari, naa sposobnost da ga spoznamo i pravilno
koristimo neophodan jc uslov za postignue.
13. Preuranjeno bogatstvo je nita drugo do pretea za ponienje
i katastrofu zato to ne moemo trajno zadrati nita to ne zaslu
ujemo ili to nismo zaradili.
14. Uslovi koje sreemo u spoljanjem svetu predstavljaju uslove
koje nalazimo u unutranjem svetu. Oni su doneti zakonom privla
enja, pa kako da odredimo ta moe da ue u unutranji svet?
15. Sve to ude u um kroz ula, ili svesni um, ucrtae se u umu, a re
zultat je mentalna slika koja e postati uzorak za kreativne energije.
ESNAESTI DEO 1 53
Ta iskustva su umnogome rezultat okruenja, prilika, prethodnih
razmiljanja i drugih oblika negativne misli i moraju biti paljivo
analizirana pre nego to se ponu upotrebljavati. S druge strane,
moemo kreirati svoje mentalne slike svojim internim razmilja
njem, bez obzira na spoljanje uslove, bez obzira na bilo kakvo okru
enje. Upravo tako to upotrebljavamo tu mo moemo kontrolisati
svoju sudbinu, telo, um i duu.
16. Upravo tako to upotrebljavamo tu mo otimamo svoj u sud
binu iz ruku sluajnosti i sebi svesno stvaramo iskustva koja elimo,
jer kada svesno predoimo okolnost, ta okolnost e se vremenom
ispoljiti u naem ivotu. Zbog toga je i po ovoj poslednjoj analizi
oigledno da je miljenje najvei uzrok u ivotu.
17. Stoga, kontrolisati misli znai kontrolisati situacije, okolnosti,
okruenje i sudbinu.
18. Kako onda moemo da kontrolie mo misao? Misliti znai iza
zvati misao, ali rezultat misli e zavisiti od njenog oblika, kvaliteta
i njene ivotnosti.
19. Oblik e zavisiti od mentalnih slika iz kojih e ona potei, to
zavisi od dubine impresije, dominantne ideje, jasnoe vizije, sme
losti kojom gradimo sliku.
20. Kvalitet zavisi od grae, a ona od materijala od kojih je um
sainjen. Ako je taj materijal satkan od misli o snazi, vrstini, od
lunosti. odvanosti, i sama misao e posedovati te kvalitete.
21. Konano, ivotnost zavisi od oseanja kojima je misao oplo
dena. Ako je misao konstruklivna, ona e posedovati ivotnu snagu,
imae ivot, rae, razvijae se, iriti, bie kreativna, ona e sebi
privui sve to je neophodno za njen potpun razvoj.
154 KLI U US?EHA
22. Ako je misao destruktivna, nosie u sebi klicu sopstvenog ra
stvaranja, umree, ali e i u umiranju doneti bolesti, zaraze i svaki
drugi oblik nesklada.
23. To nazivamo zlom i kada ga dozovemo sebi, neki od nas bivaju
raspoloeni da sopstvene probleme pri piu uzvienom biu, ali to
uzvieno bie je prosto um koji odrava ravnoteu.
24. On niti je dobar, niti lo, on jednostavno jeste.
25. Naa sposobnost da ga izdvojimo u formu (da mu damo stvaran
oblik) jeste naa sposobnost da ispolji mo dobro ili zlo.
26. Dobro i zlo nisu dakJe entiteti, to su jednostavno rei koje mi
upotrebljavamo da ukaemo na rezultate naeg delovanja, a to de
lovanje je s druge strane odredeno karakterom naeg miljenja.
27. Ako je naa misao konstruktivna i skladna, ispoljavamo dobro,
a ako je destruktivna i neskladna, ispoljavamo zlo.
28. Ako elite da vizuelizujete drugaije okruenje, postupak je da
jednostavno drite ideju u umu sve dok vaa vizija ne postane stvar
nost. Ne posveujte misli konkretnim osobama, mestima i stvarima,
oni nemaju mesta u apsolutnom, okruenje koje prieljkujete e
imati sve to je potrebno; prave osobe i prave stvari e doi u pravo
vreme i na pravo mesto.
29. Ponekad nije jasno kako linosti, sposobnosti, dostignua, us
pesi, okruenje i sudbina mogu da se kontroliu snagom vizueliza
cije, ali to je nauna injenica.
30. Lako ete videti da ono to mislimo odreduje kvalitet uma, a da
kvalitet uma za uzvrat odreduje nau sposobnost i mentalne mo
gunosti, a lako ete i razumeti da e unapredivanje naih sposob
nosti prirodno pratiti vea ostvarenja i vea kontrola okolnosti.
SESNAESTI DEO l55
31. Prema tome, videemo da prirodni zakoni funkcioniu u sa
vreno prirodnom i harmoninom maniru: sve izgleda kao da se
"upravo dogodilo': To ete dokazati ako uporedite rezultate svojih
napora u sopstvenom ivotu - kada je vae delovanje bilo uslovljeno
visokim idealima i kada ste imali sebine ili neke zadnje namere.
Nikakav drugi dokaz vam nije potreban. Ako elite da prizovete
ostvarenje bilo koje elje, stvorite u svom umu mentalnu sliku o us
pehu, svesnom vizuelizacijom te elje. Tako etc prisiljavati uspeh,
ostvariti ga naunom metodom.
32. Moemo da vidimo samo ono to ve postoji u stvarnom svetu,
ali ono to vizuelizujemo ve postoji u duhovnom svetu i ta vizu
elizacija je ujedno i stvaran simbol onoga to e se jednog dana
pojaviti i u stvarnom svetu ako smo veri svojoj ideji. Razlog za toje
prost: vizuel izacija je oblik i maginacije. Taj proces miljenja ostavlja
otisak na umu, a ti otisci zauzvrat formiraju koncepte i ideje, koji su
planOVi iz kOjih eglavni arhitekta satkati budunost.
33. Psiholozi su doli do zakljuka da postoji samo jedno ulo, ulo
oseanja i da sva druga ula nisu nita drugo do modifikacije tog
jednog ula. Poto je to tano, shvatamo zbog ega su oseanja
istinsko vrelo snage, zato emocije tako lako nadvladaj u intelekt i
zbog ega moramo da pustimo oseanja u svoje misli ako elimo
rezultate. Misli i oseanja su neodoljivi.
34. Vizuelizacija, naravno, mora biti usmeravana voljom. Treba
da vizuelizujemo tatno ono to hoemo, moramo biti oprezni da
ne dozvolimo imaginaciji da napravi nered. Imaginacija je dobar
sluga, ali lo gospodar i, osim ako nije kontrolisana, moe lako da
nas navede na svakakve spekulacije i zakljuke kaji nemaju razloga
ili osnova u bita emu. Svako miljenje koje deluje verodostojno
podlono je prihvatanju bez ikakvog analitikog ispitivanja, a neiz
bean rezultat toga je mentalni haos.
156 KLJU USPEHA
35. Zbog toga moramo izgraditi samo one mentalne slike za koje
znamo da su nauno tane. Analizirajte svaku ideju i ne prihvatajte
nita to nije nauno ispravno. Kada to uradite. neete pokuavati
nita osim onog sa ime znate da moete da se nosite i uspeh e
biti kruna vaih napora. To je ono to poslovni ljudi zovu .. daleko
vidost': Prilino je slino intuiciji i jedna je od velikih tajni uspeha
svih velikih poduhvata.
36. U ve.bi uz ovu lekCiju pokuajte da razumcte vanu injenicu
da su sklad i sreta stanja svesti i da ne zavise od posedovanja stvari,
da su stvari efekat koji nastaje kao posledica ispravnih mentalnih
stanja. Tako, ako elimo da posed uje mo bilo koje stvari, na glavni
interes treba da bude postizanje mentalnog stava koji e dovesti do
eljenih rezultata. Taj mentalni stav se dostie spoznavanjem nae
duhovne prirode i naeg jedinstva sa univerzalnim umom, koji je
supstanca svih stvari. Ta spoznaja e privui sve to je neophodno
za na potpuni uitak. To je nauno i ispravno razmiljanje. Kada
uspeno izgradimo takav mentalni stav, bie uporedo lako shvatiti
i da je naa elja ve postignuta injenica. Kada to budemo mogli
da uradimo, pronai emo istinu koja nas oslobaa od bilo kakvog
nedostatka ili ogranienja.
"ovek moe da uoblii, a zatim i pusti zvezdu da se valja u svojoj
orbiti, a da opet pred bogom ne uradi tako vrednu stvar, kao onaj
koji pusti zlatnu misao da se valja kroz generacije koje dolaze Henri
Vord Bier.
1 51. Od ega zavisi bogatstvo? Bogatstvo zavisi od toga koliko ra
zumemo kreativnu snagu misli.
152. U emu je prava vrednost bogatstva? Prava vrednost bogatstva
je u lome to moe bili razmenjeno.
153. Od ega zavisi uspeh? Uspeh zavisi od duhovne snage.
1 54. Od ega zavisi duhovna snaga? Duhovna snaga zavisi od ko
rienja, a korienje odreduje postojanje.
155. Kako moemo istrgnuti svoju sudbinu i z "ruku
"
sluajnosti?
Svoju sudbinu moemo uzeti u svoje ruke ako shvatimo prilike koje
bismo 'eleli videli ostvarene u svom ivotu.
156. Sta je istinski posao ivljenja? Istinski posao ivljenja je mi
ljenje.
157. Zbog ega je tako? Zato to je misao duhovna, a samim tim
i kreativna? Svesno kontrolisati misao znai kontrolisati okolnosti.
uslove. okruenje i sudbinu.
158. Sta je izvor sveg zla? Izvor sveg zla je destruktivno razmilja
nje.
159. Sta je izvor svega dobrog? Izvor svega dobroga je nauno
ispravno razmiljanje.
160. Sta je nauno razmiljanje? Nauno razmiljanje je spozna
vanje kreativne prirode duhovne energije i nae sposobnosti da je
kontroliemo.

158 KLJ U USPEHA
.. Najvei dogadaji neke epohe su njene najbolje misli. U prirodi misli
je da pronae svoj put kojim e prei u delo Bovi.
Sedamnaesti deo
V
rsta boanstva koje ovek svesno ili nesvesno potuje ukazuje
na intelektualni status oboavaoca.
Upitajte Indijanca O bogu i on e vam opisati monog vou slavnog
plemena. Upitajte paganina o bogu i on e vam priati o Bogu vatre.
Bogu vode, bogu ovog, onog i ostalog.
Upitajte Izraelca o bogu i on e vam priati o Mojsijevom Bogu.
koji je osmislio zgodan nain da vlada prinudnim merama - otuda
deset zapovesti.
Pagani su crtali svoje bogova koje su navikli da oboavaju i ako
nita, one su bile vidljive take oslonca. koje su im omoguavale da
se mentalno koncentriu na kvalitete koje su prieljkivali materija
lizovane u svojim iivotima.
Mi danas oboavamo boga ljubavi. I leoriji. ali u praksi sebi "cr
tama
"
bogatstvo, mo, modu. obiaje i konvencionalnosti. Njima se
klanjamo i oboavamo ih. Na njih se koncentriema i oni se stoga
ispoljavaju I naim ivotima.
italac koji savlada sadraj sedamnaestog dela nete pobrkati sim
bole i realnost. njega e pre zanimati uzrok nego posledica. On e
se koncentrisati na realnosti ivota i nee ga razoarati rezultati.
1. Reeno nam je da ovek ima "mo nad svim stvarima"; ta mo
se ostvaruje kroz um. Misao je aktivnost koja kontrolie svaki nii
princip. Najvii princip. zbog svoje superiore biti i kvaliteta, ne-
160 KLJU USPEHA
minovno odreduje prilike, aspekte i relacije svega sa ime dode u
dodir.
2. Vibracije mentalnih sila su najfnije i zbog toga najmonije.
Onima koji opaze prirodu i transcendentalnost mentalnih sila, sve
druge fzike sile utonu u beznaajnost.
3. Navikli smo da posmatramo kosmos kroz objektiv od pet ula i iz
tih iskustava nastaju nae antropomorfstike ideje. Medutim, prave
ideje su mogue samo ako posedujemo duhovnu pronicljivost. Ta
pronicljivost zahteva da se oive vibraCije uma, to se postie samo
ako je um neprekidno koncentrisan u odredenom smeru.
4. Neprekidna koncentracija znai ravnomeran, neprekidan tok
misli i rezultat je strpljivog, upornog, istrajnog i dobro uredenog
sistema.
5. Velika otkria su rezultat dugotrajnih istraivanja. Matematika
zahteva godine koncentrisanog napora da bi se savladala, pa se tako
i najvea nauka - ona o umu - otkriva samo kroz koncentrisan
napor.
6. Koncentracija je prilino pogreno shvaena; izgleda da postaji
uverenje da ona ima veze s nekakvim naporom ili aktivnou, a
upravo je potrebno sasvim suprotno. Veliina nekog glumca je u
injenici da on pri predstavljanju svog karaktera zaboravi na sebe
samog, da se toliko s njim identifkuje da je publika pod uticajem
realizma izvedbe. To e vam dati dobru ideju ta znai istinska kon
centracija, morate toliko biti zainteresovani za svoju misao, toliko
zaneseni temom da niste svesni nieg drugog. Takva koncentra
cija vodi do intuitivne percepcije i trenutnog pronicanja u prirodu
objekta nae koncentracije.
SEDAMNAEST1 DEO 161
7. Sva znanja su rezultat takve vrste koncentracije. Tako su otete
tajne neba i zemlje, tako um postaje magnet i silna elja da se zna,
on dovlai znanje, neodoljivo ga privlai, ini ga naim.
8. Ludnja je najveim delom podsvesna. Svesna udnja retko
ostvaruje svoj Cilj. Medutim, podsvesna udnja pobuduje skrivene
sposobnosti uma, tako da se komplikovani problemi naizgled sami
reavaju.
9. Podsvesni um moe koncentracijom biti pobuden i aktiviran u
bilo kom smeru i naveden da nam slui za bilo koji Cilj. Praktikovanje
koncentracije zahteva kontrolu fizikog, mentalnog i duhovnog
bia. Svako stanje svesti, bilo da je fiZiko, mentalno ili duhovno,
mora biti pod kontrolom. Duhovna istina je zbog toga kontrolni
faktor, to je ono to e nam omoguili da prcrastemo ograniene
rezultate i dostignemo taku u kojoj emo moi da modele misli
prevedemo u karaktere i svest.
10. Koncentracija ne znai puko redanje misli, ve pretvaranje tih
misli u praktine vrednosti. Prosena osoba nema ideju o znae
nju koncentracije. Uvek je tu vapaj
"
da se ima': a nikad vapaj "da
se bude Ona ne shvata da jedno bez drugog ne moe imati, da
prvo mora pronai "carstvo
"
pre nego to moe da ga "proiruje':
Trenutni entuzijazam nema nikakvu vrednost, cilj se postie samo
uz neogranieno samopouzdanje.

l l . Um moe da postavi ideal previsoko i da tako ne dostigne cilj,
moe pokuati da se vinc neistreniranim krilima i da padne na ze
mlju umesto da poleti, ali to nije razlog da se ne pokua ponovo.
12. Slabost je jedina prepreka za mentalna dostignua; pripiite
svoju slabost fzikim ogranienjima ili mentalnim neodredeno
stima i pokuajte ponovo. Lakoa i perfekCija sc postiU ponavlja-
162 KI. ) U USPEHA
13. Astronom usredsreduje svoj um na zvezde i one mu otkrivaju
svoje tajne. geolog usredsreduje svoj um na konstrukciju zemlje i
dobijamo geologiju; isto j e sa svim stvarima. Ljudi usredsreduju
svoje misli na ivotne probleme i rezultati su oigledni u ogromnom
i sloenom socijalnom poretku dananjice.
14. Sva mentDlnD otkria i postignua su rezultat udnje i koncen*
tracije. udnjD je najsnaniji oblik delovanja. Sto je udnja istrajnija.
otkrovenje je monije. udnja dodata koncentraciji e iupati bilo
koju tajnu iz prirode.
15. Pri ostvarivanju velikih misli. pri doivljavanju velikih emocija
koje odgovaraju velikim mislima. um se nalazi u stanju u kojem ceni
vrednost viih slvari.
16. Intenzitet najiskrenije koncentracije jednog trenutka i duboka
udnja da se postane i da se postigne. mogu nas odvesti dalje nego
to bi lo uinile godine sporog. normalnog i forsiranog napora. Ono
e iU
P
Dti zatvorske reetke neverice. slabosti. nemoi i samooma*
lovaavanja i doneti nam radost jer smo ih nadvladDIi.
17. Duh inicijative i originalnosti je razvijen uporim i neprekid*
nim mentalnim naporom. Biznis nas ui o vrednosti koncentracije
i podstie odlunost linosti. To razvija praktinu pronicljivost i
brzinu zakljuivanja. Mentalni elemenat dominira kao kontrolni
faktor u svakoj komercijalnoj trci, a udnja je preovladujua sila.
Svi komercijalni odnosi su spoljni izraz udnje.
18. Mnoge od snanih i bitnih vrlina razvijene su kroz komercijalnu
upotrebu. Um je stabilniji i usmereniji i postaje efkasan. Glavna
potreba j e ovrivanje uma. tako da ga ne moe ometati nagonski
ivot i njegovi svojevoljni impulsi i tako da uspeno prevazie su*
kobe izmeu vieg i nieg sebe.
SEDAMNAESTI DEO 163
19. Svako od nas je dinamo. ali dinamo sam po sebi nije nita. Um
mora pokretati dinamo i tek tada je koristan i tek tada se njegove
energije mogu apsolutno usredsrediti. Um je maina o ijoj snazi ne
moze ni da se sanja. a misao je svemogua snaga. To je gospodar i
stvaralac svih oblika i svih deavanja koja se pojave. Fizika energija
ne predstavlja nita u poredenju sa svemogunostima misli jer mi*
sao omoguava oveku da iskoriava sve druge prirodne snage.
20. Vibracija je aktivnost misli. vibracija je ta koja prua ruku i
privlai materijal neophodan za konstrukcijU i gradnju. Nita nije
mistino kada je u pitanju snaga misli. koncentraCija jednostavno po*
drazumeva da se svest moe usredsrediti do take u kojoj sc identifi*
kuje s predmetom njene panje. Kao to telo apsorbuje hranu. tako i
um apsorbuje predmet svoje panje. daje mu ivot i postojanje.
21 . Ako se koncentriete na neku bitnu stvar. pokrenue se intu
itivne snage i doi e pomo u vidu informacija koje e vodili ka
uspehu.
22. Intuicija stie na samom kraju. bez pomoi iskustva ili memo
rije. Vrlo esto intuicija reava probleme koji su van dometa moi
razuma. Intuicija esto nailazi tako iznenada da je to zapanjujue.
otkriva nam istinu za kojom tragamo toliko direktno da deluje kao
da nam ju je poslala via sila. Intuicija se moe gajiti i razvijati. ali da
bismo to postigli. moramo je priznati i ceniti. Ako se intuitivnom
posetiocu organizuje kraljevski doek kada stigne. on e doi opet.
Sto je doek srdaniji. ee e biti i njegove posete. ali ako je igno*
risan ili zanemarivan. proredie svoje posete. (Ovde se eli rei da
ako .. ne sluamo svoju intuiciju'; ukoliko zanemarujemo podsvesne
intuitivne signale i smatramo ih za neto to je neosnovano. to je
protivno
"
zdravom razumu" i slino. u stvari razvijamo naviku da te
Signale ignoriema i vremenom ih vie neemo ni primeivali.)
164 Kl. j U USPEHA
23. Intuicija I glavnom dolazi I lii"i, veliki umovi esto trae usa
mljenost - upravo se tu svi vei ivotni problemi zavravaju. Zbog
toga svaki biznismen, koji to moe sebi da priusti. ima privatnu
kancelariju I kojoj nee biti ometan. Ako ne moete sebi priutiti
privatnu kancelariju. moete pronai mesto gde ete biti sami ne
koliko minuta dnevno da biste trenirali misli I smeru koji e vam
omoguiti da razvijete tu nepobeivu snagu koju elite postii.
24. Upamtite da je podsvest I osnov] svemona, da ne postoje gra
nice za stvari koje moe uinili kada joj se da mo da slui. Stepen
vaeg uspeha je odreden prirodom vae udnje. Ako je priroda vae
udnje I skladu s prirodnim zakonom ili univerzalnim umom, to e
vremenom emancipovati um i dati vam nesavladivu odvainost.
25. Svaka savladana prepreka i svaka ostvarena pobeda e vam pru
iti vie vere u vau mo i imaete vee sposobnosti da pobedu;ete.
Vaa snaga je odredena vaim mentalnim stavom. Ako je to stav o
uspehu, kojeg se stalno driite s nepokolebljivom odlunou, pri
vui ete iz nevidljivog kraljevstva stvari koje neujno zahteva te.
Misao koja se zadrava u umu postepeno e dobiti opipljivu formu.
Nedvosmislena svrha pokree uzroke koji izlaze u nevidljivi svet i
pronalaze neophodan materijal koji e posluiti vaoj svrsi.
26. Moda tragale za simbolima moi umesto za samom moi.
Moda tragate za slavom umesto za potovanjem, za blagom ume
sto za blagostanjem, za poloajem umesto za sluienjem. U svakom
sluaju otkriete da se oni pretvaraju u pepeo im ih dostignete.
27. Prevremeno bogatstvo ili poloaj ne mogu se odrati jer nisu
zaslueni. Dobiemo samo ono to dajemo i oni koji pokuaju da
uzmu, a da ne daju. redovno otkrivaju da se zakon kompenzacije
nemilosrdno primenjuje.
SEDAMNAESTI DEO 165
28. Uglavnom se vodi trka za novac i druge pue simbl moi. ali
ako razumemo pravi izvor moi, moemo sebI dozvol ttt da Igno
riemo simbole. ovek s poprilini m bankovnim raunom nema
vie potrebu da puni svoje depove zlatom, a isto je i sa oni koji
pronade pravi izvor moi - on vie nije zainteresovan za njegove
varke i pretvaranja.
29. Misao obino vodi spoljanjost u evolutivnom pravcu, ali ona
mOe biti okrenuta i ka unutranjem, gde e se baviti osnovnim
principima stvari, srcem stvari, duhom stvari. Kad doprete do srca
stvari, lake ete da ih razumete i da im komandUJete.
30. To je zato to je duh neke stvari zapravo sama ta s
.
tvar
:
nje
.
na
ivotnost, islinska supstanca. Forma je jednostavno spoljanja (v1d
ljiva) ispoljavanje unutranje duhovne aktivnosti.
31. U vebi uz ovu lekcijU koncentriite se to j e blie mogue u
skladu sa uputstvima ove lekCije. Ne treba vam nikakav svesni napor
ili delovanje u vezi s vaim ciljem. Potpuno se opustite, izbegvajte
bilo kakvu zabrinutost za rezullate. Upamtite da snaga dolaZI kroz
odmor. Dopustite mislima da se zadre na vaem predmetu sve dok
se potpuno ne identifkuju s njim, sve dok ne prestanete da budete
svesni ieg drugog.
32. Ako elite da uklonite strah, koncentriite se na hrabrost.
33. Ako elite da uklonite nedostatak, koncentriite se na obilje.
34. Ako ielite da uklonite bolest, koncentriite se na zdravlje.
35. Uvek se koncentriite na ideju kao da ve postoji. To je klica,
ivotni princip koji ide napred i pokree uzroke koji vode, usmera
vaju i uzrokuju neophodne relacije koje e se na kraju ispoljiti.
"Misao je vlasnitvo samo onih koji
Emerson.
. . . . .,
mogu da Je upraznJavaJu ,
1 61 . ta j e ispravan nain koncentracije? Potpuno smo koncen
trisani ako smo toliko identifkovani s predmetom misli da nieg
drugog nismo svesni.
162. ta je rezultat takvog naina koncentracije? Koncentracija
pokrete nevidljive sile koje neodoljivo privlae okolnosti koje su I
skladu s naom misli.
163. ta je kontrolni faktor takve metode miljenja? Kontrolni fak
lar takve metode miljenja je duhovna istina.
164. Duhovna istina je kontrolni faktor takve metode miljenja zato
lO priroda nae udnje mora bili I skladu s prirodnim zakonom.
165. ta je praktina vrednost takvog naina koncentracije? Misao
se pretvara II karakter, a karakter je magnet koji stvara okruenje
pojedinca.
166. ta je kontrolni faktor I svakoj komercijalnoj trci? Kontrolni
faktor u svakoj komerCijalnoj trci je mentalni elemenat.
167. Kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci je mentalni ele
menat zbog toga to je um gospodar i stvaralac svih oblika i svih
dogadaja koji se ispolje.
168. Kako deluje koncentracija? Koncentracija razvija snagu per
cepcije, mudrosti, intuicije i inteligenCije.
PITANjA ZA VEzav S A ODGOVORI MA
167
169. Zato je intuicija nadreena razumu? Zato to ne zavisi od
iskustava ili pamenja i esto nam donosi reenja za probleme me
todama o kojima nemamo nikakvog znanja.
170. ta je rezultat jurnjave za simbolima rcalnosli? Simboli se e
sto pretvore I pepeo im ih dostignemo zato to je simbol samo
spoljanja forma unutranje duhovne aktivnosti. pa zato, ako ne
poseujemo duhovnu realnost, forma e nestati.
Osamnaesti deo
D
a bismo mogli da rastemo, moramo da obezbedi mo ono to
je neophodno za na rast. To se postie primenom zakona
privlaenja. Taj princip je jedino po emu se pojedinano razlikuje
od univerzalnog
Sta bi ovek bio da nije suprug, roditelj, brat ili sestra, kada ne bi bio
zainteresovan za socijalni, ekonomski, politiki ili religiozni svet?
On ne bi bio nita drugo do apstraktni teoretiki ego. On zbog toga
postoji samo I svom odnosu sa celinom, svom odnosu s drugim
ljudima i II svom odnosu sa drutvom. Njegovo okruenje je sastav
ljeno od tih odnosa i nikako drugaije.
Zbog toga je oigledno da je pojedinac jednostavno diferencijal jed
nog univerzalnog uma "koji obasja svakog oveka koji doe na svet
"
i da se njegova takozvana individualnost ili karakter ne sastoji ni od
ega drugog nego od naina koji ga dovodi u vezu s celinom.
To nazivamo njegovim okruenjem i ono je prouzrokovana (i do
vedeno u stvarost) zakonom privlaenja. Ovaj deo govori neto
vie O tom zakonu.
I , U svetu je nastupila promena u mislima. Ta promena se neujno
nazire u naoj sredini i vanija je od bilo koje druge kroz koju je
svet proao.
2. Ta tekua revolucija u miljenju ljudi svih stalea, od radnike
klase do najuzvienijih i najobrazovanijih, nenadmana je u svetsko;
istoriji.
OSAMNAEST1 DEO 169
3. Nauka je odskora nainila ogromna oLkria, pronala besko
nane resurse i otkrila tako ogromne mogunosti i tako neoeki
vane moi da se ljudi od nauke sve ee dvoume da li da potvrde
neke teorije kao zasnovane i nesumnjive ili da opovrgnu druge kao
apsurdne ili nemogue.
4. Nova civilizacija se raa. Obiaji, veroispovesti i presedani pro
laze, a vizija, vera i sluba zauzimaju njihova mesta. Humanost ra
skiva okove tradicije i kako neistoe materijalizma bivaju istroene,
oslobaa se misao, a istina, u svom punom sjaju, uzdie se pred
zadivljenim mnotvom.
5. Citav svet je pred svitanjem nove svesti, nove moi i novog shva
tanja sebe.
6. Fizike nauke su materiju objasnile molekulima, molekule
atomima, atome energijom, a ono to je preostalo ser Donu A.
Flemingu bilo je da tu energijU objasni umom. U svom obraanju
Kraljevskom institutu rekao je: "U svojoj krajnjoj sutini, energija
bi mogla biti neshvatljiva, za nas eksperte, kao neto to je direktno
izloeno manipulaciji onog to nazivamo umom ili voljom
7. Taj um je sveprisutan i konaan. On nastanjuje materiju koliko
i duu. To je duh kOSmOS( koji sve odrava, svemu daje energiju i

sve prozira.
8. Svako ivo bie mora biti proeto tom svemonom inteligenci
jom i shvatamo da se razlike u individualnim ivotima I velikoj meri
mogu iskazati stepenom te inteligencije koju oni ispoljavaju. Upravo
je vea inteligencija ono to na skali ivih bia smeta ivotinje na
vie mesto nego biljke, a oveka na viu nego ivotinje. Otkrivamo
da je to uveanje inteligencije iskazano sposobnou pojedinog bia
da kontrolie oblike vladanja i samim tim sebe svesno prilagodi
okruenju.
170
KL1 U USPEHA
9. Ba to prilagodavanje okupira panju najveih umova, a ono se
ne sastoji ni od ega drugog do od spoznaje postojeeg uredenja I
univerzalnoj svesti, jer dobro je poznato da e nam se ta svest po
vinovati I tano onoliko koliko se mi najpre njoj povinujemo.
10. Spoznaja prirodnih zakona je ono to nam j e omoguilo da
ukrotimo vreme i prostor, da se vinero I nebo i uinimo da elik
zaplovi i to je vei stepen inteligencije, dublja e biti naa spoznaja
tih prirodnih zakona i vea mo koju posedujemo.
l l . Spoznavanje sebe kao individuaHzacije te univerzalne i'te[i
gelcije omoguie pojedincu da kontrolie one oblike inteligencije
koje jo nisu dostigle taj nivo samospoznaje, koje ne znaju da ta
univerzaLna inteligencija ispunjava sva bia i da je spremna da bude
pozvana u akciju. ne znaju da ona odgovara na svaki zahtev. Zbog
toga su oni zatvorenici sopstvenog bia.
12. Misao je stvaralaka. a princip na kome se ta; zakon zasniva
ispravan je i nerazdvojiv od prirode svih stvari. Medutim, la krea
tivna snaga ne potie iz pOjedinanog. ve iz univerzalnog. koje je
izvor i osnova sve energije i materije; pojedinano j e samo kanal za
irenja le energije.
13. Pojedinano je prosto nain na koji univerzalno proizvodi ra
zliite kombinacije iji je rezultat izgradnja pojava. to zavisi od
zakona vibracije. po kome razliita brzina pokreta u primarnoj sup
stanci formira nove supstance, ali samo u odredenoj preciznoj nu
merikoj proporciji. (Kvantna fzika odavno to objanjava: u kratkim
crtama. sve ono to vidimo, ujemo il i osetimo nije nita drugo do
.. hologram'; sve se sastOji od potpuno istog materijala i jedina razlika
izmedu pojedinih materija. oblika ili predmeta samo je u frekven
ciji, odnosno u stepenu vibracije, brzini kretanja. Naa percepcija
.. raznolikosti
"
oblika i boja nije nita drugo do program kojim na
mozak prevodi razliite vibracije u razliite oblike ili oseaje. U
OSAMNAEST1 DEO
171
protivnom, sve to bismo videli. odnosno doivljavali svuda oko
scbe, bila bi bezgranina koliina gue ili rede grupisanih elek
trona, koji bre ili sporije vibriraju.)
14. Misao je neVidljiva veza kojom pojedinano komunicira sa uni
verzalnim. konano sa beskonanim, videno s /evidenim. Misao j e
magija kojom se ovek preobraava u bie koje misli, zna. osea i
postupa.
15. Kako j e odgovarajua aparatura omoguila oku da otkrije
spoljne svetovc, udaljene milionima kilometara. tako je i sa od
govarajUim razumevanjeIll oveku omogueno da komunicira sa
univerzalnim umom. izvorom sve snage.
16. Razumevanje koje ovek najee razvija korisno je koliko i
video rikorder bez video kasete. u stvari, to najee nije nita vie
nego .. verovanje': to ne znai apsolutno nita. Divljaci sa ljudoder
skih ostrva veruju U neto. ali to nita ne dokazuje.
17. Jedino ubedenje koje bilo kome donosi bilo kakvu korist jeste
ono koje j e testirano i pokazano da je injenica. Posle toga to vie
nije ubeenje. ve j e postalo iva vera ili islina.
18. Tu istinu (o kojoj govori ova knjiga) testirala je stotine hiljada
ljudi i shvatilo se da je ona istina tano onoliko koliko je koristan
bio aparat koji su koristili.
19. ovek ne moe da oekuje da e locirati zvezde udaljene stoti
nama miliona kilometara bez odgovarajue jakog teleskopa i zbog
toga je nauka neprestano zauzela izgradnjom veih i monijih te
leskopa. Zahvaljujui tome neprekidno je nagradivana novim zna
njima o nebeskim telima.
172 KLJ U USPEHA
20. Isto j e i sa razumevanjem. Ljudi neprekidno napreduju u meto
dama koje koriste da bi mogli komunicirati sa univerzalnim umom
i njegovim beskonanim mogunostima.
21. Univerzalni um se ispoljava u objektivnom kroz princip pri
vlaenja, koji svaki atom primenjuje na drugi atom u beskonanim
stepenima intenziteta.
22. Stvari su meusobno povezane po tom principu kombinovanja
i privlaenja. Taj princip ima univerzalnu primenu i on je jedini
nain na koji se svrha postojanja dovodi I ivot.
23. Primenom tog univerzalnog principa na najlepi mogu nain
vidimo kako se izraava rast.
24. Da bismo rasli, moramo da imamo ono to je osnovno za na
rast, ali kako smo sve vreme u potpunosti misaono bie, ta potpu
nost nam dozvoljava da dobijamo samo ako dajemo. Rast je zbog
toga uslovljen uzajamnim delovanjem i otkrivamo da se na mental
noj ravni iste stvari privlae, a da mentalne vibracije reaguju samo
do stepena sopstvenog vibracijskog sklada. (Zbog ovoga su izuzetno
vani ranije pomenuti stepen udnje i dubina emocije koje vezu
jemo za svoju misao, jer vea udnja i snanija emocija uveavaju
stepen vibracije nae misli i samim tim snanije i vie privlae svoje
objekte.)
25. Zbog toga j e jasno da e misli o bogatstvu reagovati samo na
sline misli; na bogatstvo pojedinca gleda se kao na neto neod
vojivo od njega. Otkriveno je da je bogatstvo iznutra tajna za pri
vlaenje bogatstva spolja. Shvatilo se da j e pravi izvor bogatstva
pojedinca njegova sposobnost da proizvede. Zbog toga je onaj koji
radi s punim srcem siguran da e postii neogranien uspeh. On e
dati i neprekidno davati i to vie daje vie e i primati.
OSAMNAESTI DEO 173
26. Koliko samo veliki fnansijeri na Vol stritu. industrijalci, dr
avnici, advokati, pronalazai, lekar i, autori ... - koliko samo svaki
od njih doprinosi zbiru ljudske sree, niim drugim do moima
njihovog uma?
27. Misao je energija kojom se pokree zakon privlaenja, to e se
I jednom momentu ispoljiti kao bogatstvo.
28. Univerzalni um je statian um ili supstanca u rvnotei. On
se izdvaja I formu naom snagom misli. Misao je dinamika faza
uma.
29. Snaga zavisi od svesnosti te snage. Ako je ne koristimo, izgubi
emo je, a ako je nismo svesni, ne moemo je ni koristiti.
30. Koliko emo koristiti tu snagu zavisi od panje. Stepen panje
odreduje na kapacitet za prihvatanje znanja, to je drugi naziv za
snagu.
3 L. Smalra se da je panja ona oznaka koja razlikuje genija. Gajenje
panje zavisi od vebanja.
32. Podstrek za panju je interesovanje. Sto je vee interesovanje,
to je vea panja, a to je vea panja, vee je interesovanje - akcija
i reakcija. Zaponite s pridavanjem panje i ubrzo potom probu
diete interesovanje. Interesovanje e privui veu panju, a ta pa
nja e produbiti novo interesovanje i tako dalje. Ova veba e vam
omoguiti da izgradite mo panje.
33. U vebi uz ovu lekciju koncentriite na svoju mo da stva
rate. Potraite pronicljivost, percepciju, pokuajte pronai loginu
osnovu za veru koja je u vama. Pustite misli da se zadre na injenici
da sc ovek kao fziko bie kree i ivi odravan vazduhom, ba
kao i sva druga organska bia, tj. da mora da die da bi iveo. Zatim
pustite misli da zastanu na injenici da se ovek kao duhovno bie
174 Kl) U USPEHA
takode kree, ivi i postoji pomou sline, a fnije energije od koje
mu zavisi ivot i da kao to u stvarnom svetu nijedan ivot ne moe
nastati pre nego to se zasadi seme i to plod ne moe nastati kao
via forma od one koju su roditelji obezbedili, tako i u duhovnom
svelu nijedna posledica ne moe nastati pre nego to se zasadi seme,
a i plod e zavisiti od prirode semena. To znai da e rezultat koji
ostvarite zavisiti od vaeg shvatanja zakona koji vae u monom
carstvu uzroka, najvioj evoluciji ljudske svesti .
..u mojoj svesti ne postoji misao koja ne tei da se brzo preobrazi u
mo i organizuje ogromna pomona sredstva': Emerson.
171. Cime se mere razlike izmedu individualnih ivota? Razlike
izmedu individualnih ivota mere se stepenom inteligencije koji
oni ispoljavaju.
172. Sta je pravilo po kom individua moe da kontrolie druge
oblike inteligencije? To je spoznaja sebe kao individualizacije uni
verzalne inteligencije.
173. Odakle potie stvaralaka mo? Stvaralaka mo potie iz
uni verzall1og.
174. Kako univerzalno stvara oblik? UniverzalIo stvara oblik kroz
individualno.
175. Sta je to to povezuje individuabIO i univerzalno? Individualllo
i univerzalno povezuje misao.
176. Sta je princip koji moguu egZistencij u pretvara u ivot? Zakon
ljubavi je taj koji egzistenciju pretvara u ivot.
177. Kako se taj princip iskazuje? Taj princip se iskazuje zakonom
rasta.
178. Od kojih uslova zakon rasta zavisi? Zakon rasta zavisi od uza
jamnog delovanja. Individua je od samog poetka potpuna i zbog
toga moe da prima samo ako daje.
179. Sta je to to dajemo? Dajemo misao.
176 KLIU USPEHA
180. ta je to to dobijamo? Dobijamo misao, to je u stvari sup
stanca u mirovanju koja se neprekidno izdvaja u formi onoga o
emu mislimo.
Devetnaesti deo
S
trah je snana forma misli. On paralizuje nerv ne centre utiui
tako na Cirkulaciju krvi. To zauzvrat paralie miini sistem,
tako da strah utie na celokupna bie, telo, mozak i nerve, fziki i
mentalno.
Naravno, nain da nadvladamo strah jeste da postanemo svesni
snage. Sta j e to to nazivamo snagom? To ne znamo, kao to ne
znamo tano ni la je to elektricitet. Medutim, ono to znamo jeste
da ako se povinujemo zakonu koji upravlja elektricitetom, elektri
citet postaje na posluni sluga - osvetlic nam domove i gradove,
pokrenuti maine i sluiti nam na mnoge korisne naine.
Isto je i sa ivotnom snagom. lako ne znamo ta je to u stvari i
verovatno nikad i neemo znati, znamo da je to primarna snaga
koja se ispoljava kroz sva iva tela i da se moemo otvoriti, ako se
povinujemo zakonima i principima koji njome upravljaju, ka mnogo
bogatijem prilivu tc ivotne energije i tako izraziti najvii mogu
stepen mentalne, moralne i duhovne efikasnosti.
Ovaj deo govori o veoma jednostavnom nainu razvoja ivotne
energije. Ako vebate kao to je naglaeno u ovoj lekciji, ubrzo ele
razviti oseaj za snagu koja je uvek bila karakteristina crta genija.
l. Potraga za istinom vie nije nasumina avantura, ve sistematski
proces iji j e tok logian. Svakoj vrsti iskustva se pridaje panja dok
se uobliava reenje.
2. U potrazi za istinom tragamo za krajnjim ciljem. Znamo da je
svako ljudsko iskustvo posledica, pa ako moemo da dokuimo
178 KLJ U USPEHA
uzrok i ako pri tom otkrijemo da je taj uzrok neto to moemo
kontrolisati, to znai da e i rezultat ili iskustvo takode biti pod
naom kontrolom.
3. Ljudsko iskustvo tada vie nee biti utakmica sluajnosti, ovek
nee biti dete sree, nego dete sudbine. (Ovde se ne misli na sudbinu
kao predodredenu budunost, neto to ne moemo menjati, ve
na lini, unutranji ivotni cilj, za kojim svako od nas traga.) Sretu
i sluajnost emo redovno kontrolisati, kao to kapetan kontrolie
svoj brod ili mainovoda svoj voz.
4. Sve stvari su konano razloene na potpuno istovetan elemenat
(na elektrane), a kako su one tako protumaene, kao jedna II dru
goj, tada moraju biti u odnosu i nikada ne mogu biti u suprotnosti
jedna s drugom.
5. U fzikom svetu postoje nebrojeni kontrasti i oni se mogu, da bi
bilo pogodnije, oznaiti razliitim imenima. Postoje veliine, boje,
nijanse ili krajevi za sve stvari. Postoje Severni i Juini pol, unutra i
spolja, vidljivo i nevidljivo, ali ti izrazi slue samo da bi se krajnosti
stavile u kontrast.
6. To su imena dala za dva razliita dela jedne koliine. Dva kraja
su relativna, lo nisu razdvojeni entiteti, ve dva dela ili dve strane
celine.
7. U mentalnom svetu nailazimo na isto pravilo, priamo o znanju
i neznanju, a neznanje je samo nedostatak znanja i zato shvatamo
da j e to samo re koja objanjava da znanja nema, to samo po sebi

niJe pnnclp.
8. U morainom svetu pronalazimo isto pravilo, govorimo O dobru
i zlu, ali dobro j e realnost, neto opipljivo, dok j e zlo jednostavno
negativno stanje, stanje u kojem nema dobrog. Za zlo se ponekad
DEVETNAESTI DEO 179
misli da je to veoma realno stanje, ali ono nema princip, nema ivot.
To znamo zato to ono uvek moe biti uniteno dobrim. Kao to
istina unitava zabludu i kao to svetlo unitava tamu, tako isto i zlo
nestaje kada se dobro pojavi. Zbog toga u moralnom svetu postoj i
samo jedan princip.
9. Otkrivamo da potpuno isti zakon obitava i u duhovnom svetu.
Priamo o umu i materiji kao o dva razliita entiteta, ali postaji
samo jedan funkcionalni princip. a to je um.
10. Um je stvaran i vean. Materija se uvek menja. Znamo da je
period od sto godina isto to i samo jedan dan kada posmatramo I
vremenskom razdoblju koje se oznaava eonima. Ako stojimo u bilo
kom velikom gradu i zadrimo pogled na nebrojenim velikim i ve
lianstvenim zgradama, ogromnim kolonama automobila, elektri
noj rasveti i svim drugim udobnostima modere civilizacije, setimo
se da nita od svega toga nije postojalo samo stotinak godina ranije,
a ako bismo mogli zastati na tom istom mestu, ali sto godina kasnije,
najverovatnije bi samo neke od tih udobnosti jo postajale.
l l . Sa istim zakonom promene susreemo se i u ivotinjskom
carstvu. Milioni i milioni ivotinja dolaze i odlaze svakih nekoliko
godina koliko traje njihov ivot. U svetu biljaka promene su bre.
Mnoge biljke i gotovo sve vrste trava dolaze i odlaze u samo jedno;
godini. U neorganskom svetu oekujemo da emo pronai neto
postojanije, ali dok zurimo u oigledno vrst kontinent, govore nam
da je on izrastao iz okeana, vidimo dinovsku planinu, ali nam kau
da se na njenom mestu nekada nalazilo jezero, dok stojimo sa stra
hopotovanjem ispred velikih litica kanjona, veoma lako moemo
pratiti putanju kojom su gleeri nosili sve pred sobom.
12. Nalazimo se u prisustvu neprekidne promene i znamo da je ta
promena u stvari evolucija univerzalnog uma, velianstveni proces
kojim se sva bia neprekidno iznova stvaraju i tako saznajemo da
180 KLJ U USPEHA
materija nije nita drugo do oblik kaji um poprima i da j e ona na
prosto stanje. Materija nema princip, um j e jedini princip.
13. Um je jedini princip koji funkcionie u fzikom, mentalnom.
moralnom i duhovnom svetu.
14. Takode znamo da j e um statian, um koji odmara. Znamo da
sposobnost individualfog da misli jeste njegova sposobnost da de
luje na univerzalni um i preobrati ga u dinamiki um, um u po
kretu.
15. Da bismo to postigli. moramo obezbediti gorivo, u vidu hrane,
jer ovek ne moe da misli, a da ne jede. Tako slwatamo da ni du
hovna aktivnost, kao to je miljenje, ne moe biti pretvorena u izvor
zadovoljstva i profita, sem ako ne koristimo materijalna sredstva.
16. Potrebna je neka vrsta energije da sakupi elektricitet i pretvori
ga u dinamiku snagu. potrebni su sunevi zraci da bi se obezbe
dila energija neophodna za opstanak biljnog ivota, pa je tako isto
i individui potrebna odredena energija u vidu hrane da bi mogla da
misli i time deluje na univerzalni um.
17. Moda znate da um neprekidno i veno uzima formu. zauvek
tei ka izraavanju. Medutim, ostaje injenica da e, ako je vaa
misao snaina, konstruktivna i pozitivna. to biti veoma oigledno u
vaem zdravstvenom Slanju. vaem poslu i vaem okruenju. Ako
je vaa misao slaba. kritika. destruktivna i uopte negativna, to e
se ispoljiti u vaem telu kao strah, briga, nervoza. u vaim fnansi
jama kao nedostatak ili ogranienje i u neskladnim okolnostima u
vaem okruenju.
18. Sve bogatstvo je izdanak moi. Posedi imaju vrednost samo ako
daju mo. Dogadaj i su znaajni samo ako utiu na mo. Sve stvari
predstavljaj u odredeni oblik ili stepen moi.
DEV!TNAESTI DEO 1 81
19. Ako znamo uzroke i posledice. kao to je pokazano pomou
zakona koji upravljaju parom, elektricitetom. hemijskim privlae
njem i gravitacijom, moemo odvano da planiramo i nestraivo
izvravamo plan. Ti zakoni sc nazivaju prirodnim zakomma zato
to oni upravljaju fzikim svetom. Medutim. nisu sve snage fzike.
Postoji takode mentalna snaga, kao i moralna i duhovna snaga.
20. ta su drugo nai obrazovni univerziteti nego mentalne elek
trane, mesta na kojima se razvija mentalna snaga?
21. Kao to postoje mone elektrane za snabdevanje monih ma
ina snagom. pri emu se sirov malcrijal sakuplja i pretvara u po
trebe i udobnosti ivota, tako i mentalne elektrane prikupljaju sirov
materijal. a zatim ga obraduju i razvijaju u snagu koja je beskrajno
superiorna nad svim snagama prirode, koliko god one bile ude
sne.
22. ta j e sirov materijal koji se prikuplja u hiljadama lih mentalnih
elektrana irom sveta, a zatim razvija u mo koja oigledno kontro
lie svaku drugu snagu? U svojoj statiko; rormi, to je um, a u svojoj
dinamikoj formi to je misao.
23. Ta mo je superiorna zato to je na vioj ravni. zato to je omo
gUila oveku da otkrije zakon kojim te udesne moi prirode mogu
biti upotrebljene i pokrenute da obave posao stotina ili hiljada ljudi.
Ona je oveku omoguila da otkrije zakone kojima su zauzdani
vreme i prostor. a zakon gravitacije ukroeno
24. Misao je ivotna snaga ili energija koja se razvija i koja je u
poslednjih pola veka proizvela zapanjujue rezultate da bi stvori
.
l
svet koji bi bio apsolutno nepojmljiv oveku koji je iveo pre 50 Ih
ak 25 godina. Ako su takvi rezultati postignuti organizovanjem tih
mentalnih elektrana za samo 50 godina, ta se sve moe oekivati
za narednih 50 godina?
182 KLJ U USPEHA
25. Koliina supstance i z koje su sve stvari stvorene je beskonana.
Znamo da svetlost putuje brzinom od 300.000 kilometara I sekundi
i znamo da postoje zvezde toliko udaljene da je svetlosti potrebno
2.000 godina da stigne do nas i da takve zvezde postoje na svakom
delu neba. Takoe znamo da ta svetlost dolazi I talasima, pa ako
etar na kom ti talasi putuju ne bi bio neprekidan, svetlost ne bi stigla
do nas. Zbog toga moemo da zakljuimo da je ta supstanca, ili etar,
i l i sirovi materijal, prisutna svuda.
26. Kako se ona ispoljava? U elektronici se baterija formira spaja
njem suprotnih krajeva cinka i bakra, sto omoguava struji da tee
od jednog do drugog kraja i tako stvara energiju. Isto se ponavlja u
svakom polaritetu, a poto svi oblici zavise samo od brzine vibra
cije i doslednog medusobnog odnosa atoma, moramo promeniti
polaritet ako elimo da promenimo oblik ispoljavanja.
27. U vebi uz ovu lekciju koncentrisite se, a kada to kaemo, mi
slimo na sve ono ta ta re znai. Upijte se u predmet svoje misli
toliko da nieg drugog niste svesni i radite to nekoliko minuta sva
kog dana. Troite neophodno vreme na jelo da bi se tclo moglo
nahraniti, pa zato onda ne biste utroili vreme da unesete i men
talnu hranu?
28. Neka se misao zadri na injenici da su pojave obmanjujue.
Zemlja nije ravna, niti j e nepokretna, nebo nije kupola, sunce se ne
pomera, zvezde nisu mrljice svetlosti, a materija, za koju se nekada
mislilo da je nepromenIjiva, znamo da se neprekidno kree.
29. Pokuajte da shvatite da brzo dolazi dan - njegova zora j e na
pragu - kada e naini miljenja i delanja morati da budu prilago
deni brzom uveanju znanja o venim principima.
.. Neujna misao je, na kraju krajeva, najmonije sredstvo u ljudskim
poslovima'; ening.
181. Kako se krajnosti stavljaju I suprotnost? Krajnosti se obele
avaju posebnim imenima, kao to je unutra i spolja, gore i dole,
svetlo i tama, dobro i loe.
t82. Da li su krajnosti zasebni entiteti? Krajnosti su delovi ili strane
jedne celine.
183. Sta je jedini kreativni princip u fizikom, mentalnom i du
hovnom svetu? Jedini kreativni princip u fizikom, mentalnom i
duhovnom svetu je univerzalni um ili vena energija iz koje sve
stvari nastaju.
184. Kako smo mi povezani s tim kreativnim principom? Mi smo s
kreativnim principom povezati svojom sposobnou da mislimo.
185. Kako kreativni princip poslaje upotrebljiv? Misao je seme koje
stvara akciju, a akcija stvara formu.
186. Od ega zavisi forma? Forma zavisi od brzine vibracije.
187. Kako se moe promeniti brzina vibracije? Brzina vibracije se
moe promeniti mentalnom aktivnou.
188. Od ega zavisi mentalna aktivnost? Mentalna aktivnost zavisi
od polariteta, akcije i reakcije izmedu pojedinca i univerzaLnog.
189. Da li kreativna energija dolazi iz pojedinca ili iz univerzalnog?
Kreativna energija dolazi iz univerzalnog, ali univerzaLno se moe
iskazati samo kroz pojedinano .
184 KLJU USPEHA
190. Zato je pojedinano neophodno? Pojedinano je neophodno
zato to je univerzalno statino i zahteva energiju da bi se pokre
nulo. To se postie hranom, koja se pretvara u energiju koja poje
dincu omoguava da misli. Kada pojedinac prestane da se hrani,
on prestaje da misli, tako on vie ne deluje na univerzall10 i samim
tim nema vie akcije i reakcije. Univerzalno je tada samo ist um u
statikom obliku - um koji se odmara.
Dvadeseti deo
G
odinama su se vodile beskrajne diskusije o poreklu zla. Teolozi
su nam govorili da je Bog ljubav i da je Bog sveprisutan. Ako bi
to bilo istina, onda ne bi postojalo mesto na kome nema boga. Gde
su onda z/o, satana i pakao? Pogledajmo:
Bog j e duh.
Duh j e kreativni princip kosmosa.
(ovek je stvoren po liku Boga i slian Bogu.
(ovek je prema tore duhovno bie.
Jedina aktivnost koju duh poseduje jeste mo da misli.
Miljenje j e prema tome kreativni proces.
Svi oblici su zbog toga rezultat misaonih procesa.
Unitenje oblika takode mora biti rezultat misaonog procesa.
Fiktivni prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u hi-

pnozl.
Vidljivi prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u spi
rituaJizmu.
Izumi, organizovani i konstruktivni poslovi bilo koje vrste rezultat
su kreativne snage misli, kao pri koncentraciji.
Kada kreativna snaga misli ispolji neto korisno za oveansto,
rezultat nazivamo dobrim.
1 86 KLI U USPEHA
Kada se kreativna snaga misli ispolji I destruktivnom ili loem ma
niru, rezultat nazivamo zlim.
To ukazuje na poreklo i dobra i zla, to su prosto rei skovane da
bi ukazale na prirodu rezultata nastalog iz misljenja, odnosno I
kreativnom procesu.
Misao obavezno prethodi i odreduje akciju. a akcija prethodi okol
nostima i uslovljava ih.
Ovaj deo e malo vie govoriti o tome.
L Duh neke stvari je ta stvar. on je nuno fiksiran. nepromenljiv i
vean. Va duh to ste vi. bez duha bili biste nita. On postaje aktivan
time to spoznajete njega i njegove mogunosti.
2. Moete posedavati sve bogatstvo hrianskog sveta, ali ako ga ne
spoznate i ne upotrebite. ono nee imati nikakvu vrednost. Isto je
i s vaim duhovnim bogatstvom. Ako ga ne spoznate i ne koristite,
ono nee imati nikakvu vrednost. Jedan jedini uslov duhovne snage
jeste da je spoznate i koristite.
3. Sve velike stvari dolaze sa spoznajom. Skiptar moi je svest, a
misao je njen glasnik i taj glasnik neprekidno modelira realnost
nevidljivog sveta u uslove i okruenja stvarog sveta.
4. Miljenje je istinski posao ivljenja, a mo je rezultat. Sve vreme
se nosimo s maginom snagom misli i svesti. Dokle god smo ne
svesni moi koja nam je data I ruke, kakve rezultate moemo oe
kivati?
5. Dokle god je tako, ograniavamo se na povrne prilike i od sebe
pravimo tovarnu ivotinju za one kaji misle. one koji spoznaju mo.
one koji znaju da ako nismo voljni da mislimo, moraemo da ra
dimo. to manje mislimo, sve vie emo morati da radimo i sve
manje emo dobijati za svoj rad.
DVADESETI DEO 187
6. Tajna moi je I savrenom shvatanju principa, sila, metoda i
kombinacija uma, kao i I savrenom razumevanju naeg odnosa
sa univerzalnim umom. Dobro je upamtiti da je taj princip nepro
menljiv, jer da nije tako. ne bismo se na njega mogli osloniti - svi
principi su nepromenijivi.
7. Ta stabilnost je naa ansa; mi smo njen aktivni atribut, kanal
za njenu aktivnost. Univerzalno moe da deluje samo kroz pojedi
nano.
8. Kada ponete da opaate da je sutina univerzalIlog u vama - da
ste to vi - poeete da inite stvari. poeete da oseate svoju mo.
To je gorivo koje pali imaginaciju. koje osvetljava baklju inspiracije,
koje daje ivot mislima, koje vam omoguava da se poveete sa svim
nevidljivim silama kosmosa. To je ona mo koja e vam omoguiti
da neustrasivo planirate i struno izvravate.
9. Percepcija e doi samo u tiini. Izgleda da je to uslov kaji je po
treban za sve velike ciljeve. Vi ste bie koj i Vizuelizuje. I maginaCija je
vaa radionica. To je mesto na kome e se vae ideje vizuelizovati.
10. Poto j e savreno razumevanje prirode te moi osnovni uslov
za njeno ispoljavanjc, neprestano vizuelizujte itavu metodu tako
da je moete iskoristiti svaki put kada prilike to zahtcvaj u. Beskraj na
mudrost znai pratiti metodu, pomou ega e nam inspiracija sve
mogueg univerzalnog uma biti na raspolaganju u bilo koje doba.
l l. Moe se desiti da ne otkrijemo unutranji svet i tako ga isklju
imo iz svoje svesti, ali on e i dalje biti osnovna injenica svakog
postojanja. Kada nauimo da ga uvidimo, ne samo u sebi, ve u
svakoj osobi, dogaaju, stvari ili okolnosti, pronai emo nebesko
carstvo za koje su govorili da je u nama.
188 KI.JU USPEHA
12. Nai neuspesi su rezultat rada potpuno istog principa. Princip je
nepromenljiv, njegove operacije su precizne, nema odstupanja. Ako
razmiljamo O nedostatku, ogranienju il i neslozi. pronai emo
njihove plodove na sve strane. Ako mislimo o siromatvu, nesrei
ili bolestima, glasnik misli e raznositi sudske pozive potpuno spre
mno, kao i za bilo koju drugu misao, a i rezultati e biti podjednako
siguri. Ako se plaimo nadolazee propasti, moi emo kao i Jov da
kaemo:
"Stvari kOjih sam se plaio dogodile su mi se:' Ako mislimo
sirovo i neznalaki, privui emo rezultate svog neznanja.
13. Ta mo misli je, ako se razume i ispravno koristi, najvei ureaj
za utedu rada o kom se ikad sanjalo, ali ako se ne razume ili nepra
vilno koristi, rezultati e u svim varijantama biti katastrofalni, kao
to smo ve videli. Pomou te sile moete se prihvatili stvari koje su
naizgled nemogue jer ta sila je tajna svih inspiracija, svih genija.
14. Postati inspirisan znai skrenuti sa utabanog puta, van trase,
zato to neoekivani rezultati zahtevaju neoekivana sredstva. Kada
spoznam o jedinstvo svih stvari i to da je izvor sve snage unutra,
poeemo koristiti izvor inspiracije.
15. Inspiracija je umetnost samoostvarenja, umetnost prilagoava
nja individualnog uma, umetnost upijanja univerzalnog uma, umet
nost povezivanja odgovarajueg mehanizma na izvor sve snage,
umetnost pretvaranja bezoblinog u oblik, umetnost da se postane
kanal za protok beskrajne mudrosti, umetnost vizuelizacije savren
stva, umetnost prepoznavanja sveprisutnosti svemogueg.
16. Razumevanje i potovanje injenice da je beskonana snaga
sveprisutna i da je samim tim beskrajno mala koliko i beskrajno ve
lika, omoguie nam da upijemo njenu sutinu. Dalje razumevanje
injenice daje ta snaga duh i samim tim nevidljiva, omoguie nam
da potujemo njeno postojanje na svim mestima u isto vreme.
DVADI:SETI DEO 189
17. Shvatanje tih injenica, najpre intelektualno, a potom emo
tivno, omoguie nam da pijemo iz dubina tog okeana beskrajne
moi. Samo intelektualno razumevanje nije ni od kakve pomOi,
emocije se moraju aktivirati, misao bez oseanja je hladna. Potrebna
kombinacija glasi: misao i oseanje.
18. Inspiracija dolazi iznutra. Tina je neophodna, ula moraju bili
mira, miii oputeni. Kada to postignete, javie var se oseaj uve
renosti i snage i biete spremni da primale informacije, inspiraciju
ili mudrost, neophodnu za ostvarenje svog cilja.
19. Nemojte da pobrkate te metode s vidovitou, one nemaju ni
ta zajedniko. Inspiracija je umetnost primanja i slui za sve no
to je najbolje II ivotu. U ivotu morate da shvatite i komanduJt
tim nevidljivim snagama, umesto da dozvolite da one komanduJu I
vladaju vama. Snaga implicira upotrebu, upotreba implicira snagu,
razumeti i primeniti metode inspiracije znai postati sllperovek.
20. Mogli bismo da ivimo bogatije svaki put kada udahnem o, ako
svesno diemo s takvim ciljem. To AKO je veoma bitan uslov u
ovom sluaju zato to namera upravlja panjom, a bez panjom
moete osigurati samo one rezultate koje i svi drugi obezbeduju,
to bi se reklo zalihe su jednake zahtevima.
21. Da biste obezbedili vee zalihe, morate uveati zahteve, te kako
svesno poveavate zahteve, zalihe e to ispratiti. Otkriete da dola
zite u posed sve veih i veih zaliha ivota i ivotne snage.
22. Razlog za to nije teko razumeti, ali to je jo jedna od sutinskih
misterija ivota, koja izgleda kao da se ne ceni dovoljno. Ako je p
.
ri
hvati te, shvatiete da je ona jedna od najveih ivotnih realnostI.
23. Reeno nam je da "U Njemu mi ivimo, kreemo se i posto
jimo
"
i reeno nam je da je On duh i takode da je On ljubav, tako
190 KL)U USPEHA
da svaki put kad udahnem D, mi udiemo taj ivot, ljubav i duh. TD
je energija prane ili etar prane. (U hinduizmu, re prana oznaava
dah ili disanje.) Ne bismo mogli postojati ni trenutak bez njega. To
je kosmika energija, t je ivot solarnog pleksusa.
24. Svaki put kada udahnem d, ispunjavamo vazduhom svoja plua
i u isto vreme oivljavamo svoje telo tim etrom prane koji je sam
ivot, to nam omoguava da se svesno poveemo sa svim ivotom,
svor inteligencijom i svom supstancom.
25. Znanje da ste u vezi i jedinstvu s tim principom koji upravlja
kosmosom i da se jednostavnom metodom moete s njim poisto
vetiti, prua vam nauno razumevanje zakona, kojim sebe moete
osloboditi od bolesti i bilo kakvog nedostatka ili ogranienja. U
stvari, to vam omoguava da udiete
"
dah ivota
"
kroz sopstvene
nozdrve.
26. Taj
"
dah ivota
"
je podsvesna realnost. To je sutina
"
Ja jesam':
To je isto bie ili univerzalna supstanca i naa svesna povezanost
s njim nam omoguava da ga otkrijemo, a samim tim i koristimo
snage te kreativne energije.
27. Misao je kreativna vibracija, a kvalitet stvorenih okolnosti e
zavisiti od kvaliteta naih misli zato to mi ne moemo izraavati
mo koju ne posedujemo. Moramo da budemo pre nego radimo
i moemo da radimo samo u granicama onoga to jesmo, tako da
e se ono to radimo obavezno podudarati sa onim to jesmo, a to
to jesmo zavisi od onog to mislimo. Svaki put kada mislite, po
kreete kompoziciju uzroka, koji e proizvesti okolnosti potpuno
saglasne s kvalitetom misli iz koje su nastale. Mjsao koja j e I skladu
sa univerzalnim umom donee odgovarajue okolnosti. Misao koja
je destruktivna ili neskladna, proizvee odgovaraj ue rezultate.
Moete misliti konstruktivno ili destruktivno, ali nepromenijivi
zakon vam nee dozvoliti da zasadite misao jedne vrste, a berete
DVADESETI DEO 1 91
plodove druge. Slobodni ste da koristite tu udesnu mo kako vam
je volja, ali morate prihvatiti posledice.
28. To je opasnost onoga to se zove snaga volje. Ima onih koji
misle da silom ili voljom mogu suzbiti taj zakon, da mogu posejati
seme jedne vrste, a zatim snagom volje uiniti da uberu plod druge.
Medutim, osnovni princip kreativne snage je u univerzalnom, pa je
samim tim zamisao da joj snagom individualne volje nametnemo
da popusti naim eljama suprotan koncept, koji neko vreme moe
izgledati kao da uspeva, ali je vremenom osuen na neuspeh zato
to on ljuti samu tu mo na koju se oslanja.
29. To j e pojedinano koje pokuava da primora univerzalIlo, ko
nano u sukobu sa beskonalnir. Nae trajno blagostanje e se
najbolje sauvati svesnom saradnjom s neprekidnim naprednim
kretanjem velike ceiine.
30. U vebi uz ovu lekciju udite u tiinu i koncentriite na injenicu
da je izreka:
"
U Njemu mi ivimo, kreemo se i postojimo
"
doslovno
i nauno tana - vi JESTE zato to ON JESTE, ako je ON svepri
sutan, ON mora biti I vama, ako je ON sve I svemu, vi morate biti
u NJEMU, ON duh i vi ste stvoreni po njegovon Uku i slici i jedina
razlika izmedu NJEGOVOG i VAEG duha je u stepenu, a deo
mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Kada to jasno shvatite,
pronai ete tajnu kreativne snage misli, pronai ete izvor i dobra
i zla, pronai ete tajnu udesne snage koncentracije, pronai ete
klju za reenje svih problema, bilo fizikih, fnansijskih ili problema
okruenja.
.. Sposobnost da se neprestano, duboko i jasno misli javni je i smrtni
neprijatelj grekama i zabludama, praznoverjll, nenaunim teori
jama, iracionalnim uverenjima, neobuzdanom oduevljenju, fana
tizmu Hedok.
191. Od kojih uslova zavisi mo? Mo zavisi od toga da l i smo je
spoznali i da li je koristimo.
192. StO je spoznaja? Spoznaja je svesnost.
193. Kako postajemo svesni moi? Miljenjem postajemo svesni
moi.
194. ta j e istinski
"
posao
"
ivljenja? Istinski
"
posao
"
ivljenja je
ispravno nauno razmiljanje.
195. ta znai ispmvno nauno razmiljanje? Sposobnost da prila
godiro svoje misaone procese volji univerzalnog. Drugim reima,
da saradujemo s prirodnim zakonima.
196. Kako se to postie? S prirodnim zakonima saradujemo tako
to savreno razu Ille mo razumemo princip, silu, metode i kombi
nacIJe uma.
197. Sta je univerzalni um? Univerzalni um je osnovna injenica
svog postojanja.
198. ta j e uzrok nedostatku, ogranienju, bolesti i neskladu?
Nedostaci, bolesti, ogranienja i nesklad posledica su delovanja
istog zakona, zakona koji deluje nemilosrdno i neprekidno prou
zrokuje okolnosti koje odgovaraju mislima iz kojih su nastale, lo
jest koje su ih stvorile.
199. ta j e inspiracija? Inspiracija j e umetnost spoznavanja svepri
sutne svemoi.
PI TANJ A ZA VEBU SA ODGOVORI MA 193
200. Od ega zavise okolnosti s kojima se sreemo? Nae okolnosti
zavise od kvaliteta naih misli, zato to ono to radimo zavisi od
toga ta smo mi, a ono ta smo mi zavisi od loga to mislimo.
Dvadeset prvi deo
I
Z ovog dela saznaete da je jedna od tajni uspeha, jedna od teh
nika za organizovanje pobede, jedno od dostignua mobIg uma,
sposobnost da se misle velike misli. Takoe, saznaete i to da sve
ono to drimo II svojoj svesti. ma koliko dugo, postaje utisnuto I
nau pods vest i postaje obrazac koju e kreativna energija utkati I
Ila ivot i okruenje. To je tajna udesne moi molitava.
Znamo da jc kosmosom upravljaju zakoni. da mora postojati uzrok
za svaku posledicu i da isti uzrok. pod istim okolnostima, mora
nepromenIjivo izazvati islu posledicu. Shodno tome, ako jc na mO
litvu ikada odgovoreno, bie uvek odgovarano ako se odgovarajue
okolnosti poklapaju. To mora biti tano, u suprotnom bi univerzum
bio haos. a ne kos mos. Odgovor na molitvu je prema tome stvar za
kona i taj zakon j e izrian. precizan i nauan, kao lo su i zakoni koji
upravljaju gravitacijom i elektricitetom. Razumevanje ovog zakona
izvlai osnove hrianstva iz granica praznoverja i lakovernosti i
smeta ih na vrst kamen naunog razumevanja.
Naalost. postoji relativno malo lica koja znaju kako se moli. Ljudi
su shvalili da postoje zakoni koji upravljaju elektricitetom. matema
tikom i hemijom. ali iz nekog neobjanjivog razloga izgleda kao da
im nikada nije palo na pamet da postoje i duhovni zakoni i da su i
ti zakoni izrini, nauni, precizni i funkcioniu s nepromenljivom
preciznou.
1. Prava tajna moi jeste svesnost te moi. Univerzalni um j e be
zuslovan. pa zato to vie postajemo svesni naeg jedinstva s tim
umom, to emo manje biti svesni okolnosti i ogranienja. a kad se
DVADESET [IVI DEO 195
emancipujemo ili prestanemo zavisiti od okolnosti, razumeemo
bezuslovnost. Postaemo slobodni!
2. (im postanemo svesni neiscrpne snage unutranjeg sveta, po
eemo da crpimo tu snagu i da primenjujemo i razvijamo vee
mogunosti koje tom pronic1jivou shvatamo jer sve ono ega po
stanemo svesni nepromenijivo se ispoljava u stvarnom svetu, rada
se u opipljivoj formi.
3. To j e zato to je beskrajni um, koji je izvor iz kog su sve stvari
nastale. jedan i nedeljiv, a svaka individua je kanal kroz koji se ta
veita energija izraava. Naa sposobnost da mislimo je naa spo
sobnost da delujemo na univerzalnu supstancu. a ono to mislimo
jeste ono to je stvoreno ili proizvedeno u stvarom svetu.
4. Rezultat tog otkria je velianstven i on znai da je um izvan
rednog kvaliteta. neograniene koliine i da sadri nebrojene mo
gunosti. Biti svestan te moi znai postati
"
iva ica
"
jer to ima
isti efekat kao i dovodenje obine ice u kontakt sa onom koja je
naelektrisana. Univerzalno je iva ica. Ono poseduje snagu koja
je dovoljna za svaku Situaciju koja moe nastati u iivotu svakog
pojedinca. Kada individualni um dodirne univerzalni um. on dobije
svu snagu koja mu je potrebna. To je unutranji svet. Sve nauke
spoznaju realnost ovog sveta i sva mo zavisi od le spoznaje.
5. Sposobnost da se uklone nesavreni uslovi zavisi od mentalne
akcije, a mentalna akcija zavisi od svesnosti snage, pa zato, to po
stanemo svesniji naeg jedinstva sa izvorom sve snage. vea e biti
i naa mo da kontroliemo svaku situacijU i upravljamo njome.
6. Velike ideje imaju tendenciju da odstrane male ideje, tako da je
dobro driati se ideja koje su dovoljno velike da se mogu suprotsta
viti i unititi sve male i nepoeljne ciljeve. To e ukloniti nebrojene
sitne i dosadne prepreke na vaem putu. Takode, postaete svesni
196 KLJ U USI'EHA
veeg sveta misli uveavajui svoje mentalne kapacitete i omogu
avajui sebi da postignete neto od vrednosti.
7. To j e jedna od tajni uspeha, jedna od metoda za organizovanje
pobede. jedno od dostignua monog uma. On misli velike misli.
Kreativnim energijama uma nije nita tee da se bave velikim si
tuacijama nego malim. Um je podjednako prisutan u beskonano
velikom, koliko i u beskonano malom.
8. Kada shvatimo te injenice koje se tiu uma. shvatamo kako
sebi moemo privui bilo koje uslove tako to emo stvoriti odgo
varajue uslove u svojoj svesti, zato to sve ono to se dri u svesti.
ma koliko dugo, vremenom biva utisnuta u podsvest i na taj nain
postaje obrazac koji e kreativna energija utkati u ivot i okruenje
pojedinca.
9. Na taj nain se stvaraju okolnosti i shvatamo da su nai ivoti
jednostavno odraz naih pretenih misli, naeg mentalnog slava.
Tada vidimo da je nauka o pravilnom miljenju jedna nauka, da ona
obuhvata sve druge nauke.
10. Uimo da svaka misao stvara odraz na mozgu, da ti odrazi stva
raju mentalne tendencije. a te tendencije stvaraju karakter, sposob
nost i svrhu i da kombinovana aktivnost karaktera, sposobnosti i
svrhe odreduje iskustva s kOjima emo se sretati I ivotu.
l l . Ta iskustva nam dolaze kroz zakon privlaenja. Primenom tog
zakona mi se I spoljanjem svetu susreemo sa iskustvima koja
odgovaraju naem unutranjem svetu.
12. Dominirajua misao ili mentalni stav je magnet. a zakon kae
da .. se slini meusobno privlae'; stoga e mentalni stav nepromen
ljiva privui onakve okolnosti kakve odgovaraju njegovoj prirodi.
DVADESET [' RVI DEO 197
13. Taj mentalni stav je naa linost i kompa nova n je od misli koje
smo stvorili u svom umu, pa zato, ako hoemo da promenimo okol
nosti, sve to treba to je da promenimo svoje misli. To e zauzvrat
promeniti na mentalni stav, to e potom promeniti nau linost,
a to e se odraziti u promenama ljudi, stvari i okolnosti - jednom
reju iskustava - s kojima se sreemo u ivotu.
14. Medutim, nije lako promeniti mentalni stav, ali sa istrajnim
naporom to se moe postii. Mentalni stav je uoblien mentalnim
slikama koje su uslikane na mozgu, pa ako vam se slike ne dopadaju,
unitite negative i napravite nove slike; to je umetnost vizueliza-
. .
cIJe.
lS. tim to budete uradili, poee te da privlaite nove stvari i te
nove stvari e odgovarati novim slikama. Da biste to postigli, ureite
u svest savrenu sliku onog za ime udite i nastavite da drite tu
sliku u svesti sve dok se ne ostvari.
16. Ako je udnja neto to zahteva odlunost, sposobnost, talenat.
odvanost. snagu ili bilo koju drugu duhovnu mo, to su neophodne
osnove za vau sliku, pa ih zato ugradite. to su vitalni delovi slike, to
su oseanja koja se kombinuju s mislima i tako stvaraju neodoljivu
magnetnu silu koja vam privlai stvari koje zahteva te. Sve to vaoj
slici daje ivot. a ivot znai rast i im pone da raste. rezultati su
praktino ostvareni.
17. Ne ustruavajte se da teite ka najviim moguim dostignUima
u svemu to zaponete, jer snage svesti su uvek spremne da sebe
posude odlunoj volji. u pokuaju da svoje najvie tenje kristaliu
u radnje. dostignua i dogadaje. Kako te snage funkcioniu moemo
pokazati na tome kako se formiraju sve nae navike. Neto uradimo,
onda to ponovimo opet i opet, sve dok ne postane lako i moda go
tovo automatski. Isto pravilo se primenjuje za prekid nekih ili svih
navika. Prestanemo da radimo neku stvar, zatim je izbegnemo opet
198 KLI U USPEHA
i opet, sve dok je se potpuno ne oslobodimo. ak ako ponekad i ne
uspemo. ne znai da treba da izgubimo nadu jer zakon je apsolutan
i nesavladiv i nagrauje nas za svaki napor i svaki uspeh, ak i ako
se nai napori i uspesi naizgled javljaju na mahove.
18. Ne postoje granice onoga to taj zakon moe da uradi za vas.
Usudite se da verujete u sopstvenu ideju. Upamtite da je priroda
plastina prema ideji. mislite o ideji kao ve ostvarenoj injenici.
19. Prava bitka ivota je ona sa idejama. nju nekolicina vodi proliv
gomile. S jedne strane je konstruktivna i kreativna misao. a s druge
strane je destruktivna i negativna. Kreativnim mislima dominira
ideja. pasivnim mislima dominira spoljanjost. Sa obe strane nalaze
se ljudi od nauke. ljudi od slova i ljudi od biznisa.
20. N< kreativnoj strani su ljudi koji svoje vreme provode u labo
ratorijama. pored mikroskopa ili teleskopa. rame uz rame s ljudima
koji dominiraju komercijalnim. politikim i naunim svetoI. S ne
gativne strane su ljudi koji svoje vreme provode istraujui zakone i
presedanc. ljudi koji brkaju teologiju i religiju. dravnici koji brkaju
Il O i pravo i milioni drugih koji izgleda vie vole da presedani na
preduju. koji veito gledaju unazad umesto unapred. koji vide samo
spoljanji svet. a ne znaju nita o unutranjem.
21. U poslednjoj analizi vidimo da postoje samo dve klase. Svaki
ovek e morati da zauzme svoje mesto na jednoj ili drugoj strani,
morae da ide ili napred ili nazad, jer ne moe se stajati u mestu u
svetu II kom je sve u pokretu. Upravo taj pokuaj da se stoji mirno
dovodi do kazni i silom namee proizvoljne i nejednake zakonske
propise.
22. Da se nalazimo u periodu tranzicije, evidentno je po nemiru
koji je svugde oigledan. Zalbe oveanstva su kao rulanje nebeske
artiljerije, koje zapoinje s tihim i preteim prizvukom i uveava
DVADESET I' RVI DEO 199
se sve dok zvuk ne pone da se prenosi izmeu oblaka i munja ne
pocepa nebo i zemlju.
23. tuvari koji patroliraju najnaprednijim ispostavama industrij
skog, politikog i religioznog sveta meusobno se zabrinuto dozi
vaju. Sta se to deava sa noi? Opasnost i nesigurnost poloaja koji
zauzimaju i pokuavaju da zadre, svakog sata postaju sve oigled
niji. Nova era svie i neminovno objavljuje da postojei poredak
stvari ne moe jo dugo da se odri.
24. Sporna pitanja izmedu starog i novog reima. sr SOCijalnog
problema. u potpunosti je pitanje ubcdenja u svesti ljudi o prirodi
kosmosa. Tek kada shvate da je nenadm<lna snaga duha, odnosno
uma kosmosa un ular svakog pojedinca, bie mogue uobliiti za
kone koji e uzeti u obzir slobode i prava veine, umesto privile
govane nekolicine.
25. Dokle god ljudi kosmiku snagu budu smatrali neljudskom ili
stranom oveanstvu, dotle e za naizgled privilegovanu klasu biti
lake da upravlja boanskim pravima. uprkos svakom protestu sa
SOCijalnim prizvukom. Zato je pravi interes demokratije da uzdi
gne, emancipuje i spozna boanstvenost ljudskog duha, da spozna
injenicu da sva snaga dolazi iznutra i da nijedno ljudsko bie nema
veu mo od bilo kojeg drugog ljudskog bia. osim ako mu ono
to ne prepusti dobrovoljno. Stari reim je hteo da verujemo da je
zakon vii od zakonodavaca i u tome je sr socijalnog zloina bilo
kog oblika privilegije i personalne nejednakosti i institucionalizacije
fatalistike doktrine boanskog izbora.
26. Boanski um j e univerzalni um, on ne pravi izuzetke, ne uba
cuje favorite, ne ponaa se iz istog efa ili iz besa, ljubomore ili
gneva. Njemu se ne moe ulagivati, laskati ili ga pokretati simpati
jama il i peticijama bi vas opskrbiO nekim potrebama koje smatrate
neophodnim za svoju sreu ili ak opstanak. Boanski um ne pravi
200 KLJU USPEHA
izuzetke I korist bilo kog pojedinca, ali kada pojedinac shvati i
razume svoje jedinstvo sa univerzalnim principom, izgledae kao
da j e privilegavan, zato to e pronai izvor svog zdravlja, svog
bogatstva i sve moi.
27. U vebi uz ovu lekciju koncentriite se na istinu. Pokuajte
shvatiti da e vas istina osloboditi. da nita ne moe veno sta
jati na putu vaeg savrenog uspeha poto nauite da primenjujete
nauno ispravne misaone metode i principe. Shvatite da u svom
okruenju ispoljavale svoje neodvojive duhovne snage. Shvatite da
tiina prua uvek raspoloivu i gotovo neogranienu priliku za bu
denje najvieg razumevanja istiile. Pokuajte shvatiti da je svemo
gue samo po sebi apsolutna tiina. sve drugo je promena, aktivnost
i ogranienje. Neujna misaona koncentracija je stoga istinski nain
za dostizanje. buenje, a potom i izraavanje udesne potencijalne
snage unutranjeg sveta.
"
Mogunosti za misaoni trening su beskrajne. rezultati su Sloga
veni, a ipak, malo ljudi se potrudi da usmeri svoje misli I pravce
koji e im doneti dobro, ve sve preputaju sluaju Marden.
201. ta je istinska tajna moi? Istinska tajna moi je svest o po
stojanju moi. Bez obzira na to da li postanemo svesni moi, ona se
nepromenijivo ispoljava u spoljanjem svetu, dokazuje se opipljivim
rezultatima.
202. ta je izvor moi? Izvor moi je univerzalni um iz kojeg na
staju sve stvari, a univerzalni um je jedan i nedeljiv.
203. Kako se mo ispoljava? Mo se ispoljava kroz pojedinca. Svaki
pojedinac je kanal kroz kOji se ta energija izraava u formi.
204. Kako moemo da se poveemo sa svemoguim? Naa sposob
nost da mislimo jeste naa sposobnost da delujemo na univerzalnu
energiju. a ono to mislimo je ono to e se proizvesti ili izgraditi
u stvarnom svetu.
205. Kakvi su rezultati tog otkria? Rezultati su velianstveni, oni
otvaraju nevidene i neograniene mogunosti.
206. Kako moemo ukloniti neodgovarajue okolnosti? Neodgo
varajue okolnosti emo ukloniti kada postanemo svesni da smo
jedinstveni sa izvorom sve moi.
207. ta je jedna od karakteristika monog uma? Moni um misli
velike misli, on se dri ideja koje su dovoljno velike da se suprotstave
i unite sve sitne i dosadne prepreke.
208. Kako nam nadolaze iskustva? Iskustva nam nadolaze prime
nom zakona privlaenja.
202 KLJ U USPEHA
209. Kako se taj zakon pokree? Na dominirajui mentalni stav je
presudan za pokretanje prime ne zakona privlaenja.
210. ta su sporna pitanja izmedu starog i novog reima? Sporna
su pitanja ubedenja, kao to su ona za prirodu kosmosa. Stari reim
pokuava da se dri fatalistike doktrine boanskog izbora. Novi
reim prepoznaje boanstvenost pojedinca, demokratiju ovean
stva.
Dvadeset drugi deo
U
dvadeset drugom delu ete saznati da su misli duhovno seme
koje, kada se poseje u podsvesni um, ima tendenciju da isklija
i raste, ali njegov plod nam najee nije simpatian.
Razliiti oblici zapaljenja, paraliza, nervoza i bolesti uopte su ma
nifestacija straha, brige, uznemirenosti, zebnje, ljubomore, mrnje
i slinih misli.
Zivotni tokovi se odravaju pomou dva veoma jasna procesa:
prvo, kroz uzimanje i korienje hranljivih materija, neophodnih
za izgradnju elija i drugo, kroz razgradnjU i izluivanje otpadnog
materijala.
Sav ivot se zasniva na lim konstruktivnim i destruktivnim aktivno
stima, a poto su hrana, voda i vazduh jedini preduslovi za izgradnju
elija, moglo bi nam izgledati da ne bi bio veliki problem da se ivol
beskonano prodUi.
Uzrok svih bolesti je, koliko god udno to delovalo i uz retke izu
zetke, ovo drugo, tj. destruktivna aktivnost. Otpadni materijal se
sakuplja i zasiuje tkivo, to uzrokuje autointoksinaciju. To moe
biti delimino ili opte. U prvom sluaju, poremeaj e biti lokalni,
a u drugom sluaju e uticati na ceo sistem.
Problem koji je pred nama, a u vezi s letenjem od bolesti, jeste kako
uveati protok i raspodelu vitalne energije kroz sistem, a to se je
dino moe postii eliminacijom misli o strahu, brizi, uznemirenosti,
zebnji, ljubomori, mrnji, kao i bilo koje druge destruktivne misli
204 KLJ U USPEHA
koja tei ka tome da pocepa i uniti nerve i lezde koje kontroliu
izluenje i uklanjanje otrovnog i otpadnog materijala.
Bolja ishrana i napici za snagu ne mogu podariti ivot zato to su
to, za ivot. sekundare manifestacije. Primarna manifestacija i
vota i nain na koji s njom moete doi u kontakt jeste ono to je
objanjeno u ovom delu.
I . Znanje je od neproccnjive vrednosti, zato to primenom znanja
moemo svoju budunost napraviti onakvom kakvu bismo eleli.
Kada shvatimo da su naa linost, nae okruenje, nae mogunosti
i nae fziko stanje rezultat ranijeg naina razmiljanja, poeemo
da dobijamo sliku o vrednosti znanja.
2. Ako nae zdravstveno stanje nije u potpunosti onakvo kakvo
bismo eleli, ispitajmo kako razmiljamo. Ne zaboravimo da svaka
misao ostavlja ulisak na umu, da je svaki utisak seme koje e utonuti
u podsvest i stvoriti sklonost koja e potom privui druge sline
misli i pre nego to toga postanemo svesni imaemo usev koji mo
ramo ponjeti.
3. Ako te misli nose bolesno seme, berba e biti bolest, slabost,
raspad i neuspeh. Pitanje glasi: ta mi to mislimo, ta to stvaramo,
ta emo to obrati?
4. Ako je palrebno da promenimo bilo kakvo fziko stanje, zakon
koji upravlja vizuelizacijom bie veoma efkasan. Stvorile mentalnu
sliku o fizikom savrenstvu, drite je u umu sve dok je svest ne
upije. Mnogi su tom metodom za samo nekoliko nedelja ukloI
hronina oboljenja i mnogi su za samo nekoliko dana prebrodlh I
uklonili razne vrste uobiajenih fzikih smetnji, ponekad ak i za
samo nekoliko minuta. (Pored vizuelizacije, prisetima se i znaaja
"
tvrdnje
"
o emu je bilo rei u prethodnim poglavljima. Snana
tvrdnja e ponekad biti sasvim dovoljna da ukloni misli o bolesti,
DVADESET DRUGI DEO 205
ime ete praktino ugasiti iZvor energije iz koje ta bolest crpi
snagu. U svakom sluaju, dobitna kombinacija bi mogla da glasi:
im primetite da ste poeli da se mentalno koncentriete na bolest,
iskoristite pripremljenu tvrdnju da biste uklonili tu misao iz uma,
a kad god moete, vizuelizujte sebe kao zdravo, savreno i sreno
bie i vase telo e odslikati vae misli.)
5. Um kroz zakon vibracije kontrolie telo. Znamo da je svaka men
talna akcija vibracija i znamo da je svaki oblik nita drugo do vid
kretanja, stepen vibraCije. Prema tome, svaka vibracija koju prene
semo menja svaki atom u telu, svaka ivotna elija je dodirnUla i
potpuna hemijska promena nastupa u svakoj grupi elija.
6. Sve u kosmosu je lo to jeste, na osnovu stepena sopstvene vi
bracije. Promenite brzinu vibracije i promeniete prirodu, kvalitet
i oblik. Siroka panorama prirode, kako vidljive tako i nevidljive ne
prekidno se menja tako to sc jednostavno promeni brzina vibracije,
a poto je misao VibraCija, mi takode moemo iskoristiti tu mo.
Moemo promeniti vibraciju i lime proizvesti bilo kakvo stanje koje
bismo eleli da se ispolji u naim telima.
7. Svi koristimo tu mo, svakog minuta. Problem j e u tome to ve
ina nas to radi nesvesno i tako proizvodi neeljene rezultate. Izazov
jc iskoristili je razumno i tako ostvariti samo poeljne rezultate. To
ne bi trebalo da bude teko zato to smo svi imali dovoljno iskustva
da znamo ta proizvodi prijatne vibracije u telu, a koji uzroci stva
raju neprijatne i neugodne oseaje.
8. Sve to j e pOlrebno jeste konsultavati se s naim sopstvenim
iskustvom. Kada su nae misli uzviene, napredne, konstruktivne,
odvane, plemenite, nene ili na bilo koji drugi nain poeljne, tada
pokreemo vibracije koje e doneti odgovarajue rezultate. Ako su
nae misli bile ispunjene zaviu, mrnjom, ljubomorom, kriticiz
rom ili bilo kojim drugim od hiljadu i jednog oblika nesklada, tada
206 KL[ U USPEHA
SU se pokrenule odredene vibracije koje e doneti nekakve drugaije
rezultate, rezultate drugaije prirode. Svaki od tih stepena vibracije,
ako se odrava, iskristalisae se u neki oblik. U prvom sluaju re
zultat je mentalno, moralno i fziko zdravlje, a u drugom nesklad,
konflikt i bolest.
9. Dakle, moemo zakljuiti da um poseduje nekakvu mo nad
telom.
10. Svesni um izaziva neke efekte na telu koje su lako prepoznat
ljive. Neko vam kae neto to vam je veoma smeno i vi se ponete
smejali, moda ak toliko da vam se celo telo trese, to pokazuje
da um ima kontrolu nad miiima. Ili neko kae neto to kod vas
izaziva saoseanje i vae oi se napune suzama. to pokazuje da
misao irna kontrolu nad lezdama vaeg tela. Ili neko kae neto to
vas toliko razljuti da vam se krv popne u obraze, to pokazuje da
misao ima kontrolu nad cirkulacijom vae krvi. Ali kako su sva ta
iskustva rezultat delovanja vaeg svesnog uma na telo, rezultati su
samo privremeni, oni brzo umiru i vraaju se u prethodno stanje.
ll. Po emu se razlikuju uticaji podsvesnog uma na telo. Vi se po
vredite i istog momenta hiljade elija pone da radi na isceljenju i
nekoliko dana ili nedelja kasnije posao je gotov. Moete ak i kost
da slomile. Nijedan hirurg na svetu ne bi mogao da spoji sve de
love - ovo se ne odnosi na ubacivanje ipki i drugih naprava za
uvrivanje ili zamenu kostijU. On moe za vas postaviti kost, a su
bjektivni um e istog momenta zapoeti da spaja delove i za kratko
vreme kost e biti vrsta kao to je i bila. Moete progutali otrov i
subjektivni um e istog momenta otkriti opasnost i uinili estok
napor da ga ukloni. Moete se zaraziti opasnom klicom i podsvest
e momentalno poeti da gradi zid oko zaraenog dela i unititi
infekcijU tako to e je apsorbavati belim krvnim zrncima, kOjima
e se snabdeti za tu svrhu.
DVADESET DR UGI DEO
207
12. Te radnje podsvesnog uma uglavnom zapoinju bez naeg zna
nja il usmeravanja i dokle god se ne me3mo, rezultat je savren.
Poto su ti milioni elija inteligentne i odgovaraju na nau misao,
one se esto paraliu i ostaju nemone zbog nekih naih misli, kao
to su sumnje. strahovi i zebnja. One su kao armija radnika, spre
mnih da obave neki odgovoran posao, ali im zaponu da ga izvr
avaju, dade poziv na trajk ili se planovi promene, sve dok se na
kraju potpuno ne obeshrabre i ne odustanu.
13. Put ka zdravlju je u zakonu vibracije, to je osnova svih nauka, a
taj zakon se pokree pomou uma, .. unutranjeg sveta' On je stvar
individualnog napora i prakse. Na svet moi se nalazi iZnutra i ako
smo mudri, neemo gubiti vreme i snagu pokuavajui da se nosimo
s posledicama, onakvim kakve ih nalazimo u spoljanjem svetu jer
to je samo spoljanji odraz.
14. Uvek emo moi da u unutranjem svetu pronademo uzrok jer
kada promenimo uzrok. menjamo posledice.
15. Svaka elija u vaem telu je inteligentna i odgovara na vaa
uputstva. Sve elije su stvaraoci i one e izraditi tano onakav ablon
kakav ste i m zadali.
16. Zbog toga e, kada se subjektivnom uru ponude savrene slike,
kreativne energije izgraditi savreno telo.
17. Modane elije su izgradene ne isti nain. Kvalitetom mozga
rukovodi stanje uma, odnosno mentalni stav, pa ako se subjektiv
nom prenesu neeljeni mentalni stavovi, oni e se zauzvrat preneti
u telo. Zbog toga moemo vrlo jasno videti da ako elimo da nam
telo odie zdravljem, snagom i vitalnou, i nae preovladujue misli
moraju biti takve.
18. Znamo da je svaki deo ljudskog tela rezultat stepena vibracije.
208 KLf U USPEHA
19. Znamo da su mentalne aktivnosti stepeni Vibracije.
20. Znamo da vii stepen vibracije rukovodi, menja, kontrolie,
prilagodava, ili unitava nii stepen vibracije.
21. Znamo da je stepen vibracije odreden karakterom modanih
elija.
22. Znamo kako da stvorimo te modane elije.
23. Zbog svega toga znamo kako da utiero na bilo kakvu fziku
promenu koju prieljkujemo u telu, a poto imamo primenIjivo zna
nje o snazi uma, do tog nivoa, shvatamo da praktino ne posloji
ogranienje koje se moe postaviti na nau sposobnost da sebe do
vedemo u harmoniju sa prirodnim zakonom, koji j e svemogu.
24. Taj uticaj ili kontrola tela umom sve vie e biti shvaena i mnogi
lekar i ve sada tome pridaju najiskreniju panju. Doktor Albert T
Sofi ld , koji je napisao nekoliko vanih knjiga O tome, kae:
"
Tema
mentalne terapije se generalno jo veoma ignorie u medicinskoj
praksi. Nikakva panja se ne daje centralnoj kontrolno; snazi u naoj
fziologiji, koja upravlja telom zarad njegovog dobra, a mo uma nad
telom se retko pominje:'
25. Mnogi lekari, bez sumnje, kvalitetno i mudro tretiraju nerv ne
bolesti funkcionalnog porekla, ali ono to tvrdimo jeste da znanje
koje oni iskazuju nije naueno u koli, nije naueno iz knjiga, ve je
intuitivno i empirijsko.
26. To nije onako kako bi trebalo da bude. Snaga mentalnog letenja
bi trebalo da je predmet paljivog, posebnog i naunog pristupa
uenju, u svakoj medicinskoj koli. Mogli bismo se dalje i detaljno
baviti pogrenim leenjem ili nedostatkom letenja i opisati katastra
fal ne rezultate sluajeva zanemarivanja, ali to bi bilo pakosno.
DVADI:SET DRUGI DEO 209
27. Nema sumnje da je nekoliko pacijenata svesno toga koliko sami
za sebe mogu uiniti. Sta sve pacijent moe uiniti za sebe, koje
snage moe pokrenuti jo nije poznato. Skloni smo verovanju da
su one mnogo vee nego to bi iko mogao zamisliti i da e se bez
sumnje sve vie koristiti. Mentalnu terapiju bi sam pacijent mogao
usmeravati ka smirivanju uzbudenog uma, tako to bi izazvao ose
anja radosti, nade, vere i ljubavi; sugeriui razloge za neophodan
napor, redovnim mentalnim radom, uklanjajui misli o bolesti.
28. U vebi uz ovu lekcijU koncentriite se na Tenisonove predivne
rei:
"
Obratite se Njemu, vi, jer On uje i duh se s duhom moe
sresti, prisniji je On nego dah i blii nego ake i stopala:' Zatim po
kuajte da shvatite da kada se vi
"
Obratite Njemu': vi ste u dodiru
sa svemoguim.
29. Spoznaja i shvatanje svemogue snage brzo e unititi bilo koji
oblik bolesti ili patnje i zameniti ga za sklad i savrenstvo. Potom
se setite da postoje oni koji izgleda misle da je bog poslao bolest
i patnju. Ako je tako, svaki lekar, svaki hirurg i svaka medicinska
sestra prkose bojoj volji, a bolnice i sanatorijuri su mesta pobune,
umesto kue milosrda. To je oigledno apsurd, ali postoje mnogi
koji e podrati tu ideju.
30. Dozvolite da se misao zadri na injenici da je donedavno teo
logija pokuavala da nas ui o nemoguem kreatoru, onom koji je
bia stvorio sposobnim da zgree, a potom im omoguio da budu
veno kanjeni zbog tih grehova. Naravno, obavezan ishod takvog
neverovatnog neznanja je bilo stvaranje straha umesto ljubavi, pa
tako, nakon dve hiljade godina takve propagande, teologija je danas
prezauzeta izvinjavanjem zbog hrianstva.
31. Na taj nain ete spremnije ceniti idealnog oveka, oveka stvo
renog po bojem liku i mnogo ete spremnije ceniti sveprisutni um
koji oblikuje, podrava, odrava, iz kog sve nastaje i koji stvara sve
I
210
KLJ U U51EHA
to postoji . Sve je nita drugo do jedna udesna celina, ije je telo
priroda, c dua bog:' Mogunosti slede panju, akcija prati inspira
ciju, rast proizlazi iz znanja, uzvienost nastaje iz napretka. Uvek
prvo duhovno. a potom preobraaj I beskonane i neograniene
mogunosti za postignua.
211. Kako se bolest moe eliminisati? Ozdraviemo ako se uskla
dimo s prirodnim zakonom koji je svemoan.
212. Kakav je postupak? Prvo je neophodno shvatiti da je ovek
duhovno bie i da taj duh obavezno mora biti savren.
213. NKakav je rezultat? Poto spoznamo tu savrenost - najpre
intelektualno. potom emocionalno - prouzrokuje tu savrenost.
214. Zbog ega je tako? Misao je duhovna i samim tim kreativna i u
uzajamnom je odnosu sa svojim predmetom i prouzrokuje njegovo
pojavljivanje.
215. Koji prirodni zakon se pokree? Pokree se zakon vibracije.
216. To sve funkcionie zbog toga to vie vibracije upravljaju, me
njaju, kontroliu, prilagodavaju ili unitavaju nie vibracije.
217. Da li je taj nain mentalne terapije opte prihvaen? Postoje mi
lioni ljudi irom sveta koji to koriste, u jednom ili drugom obliku.
218. Sta je rezultat takvog naina razmiljanja? Po prvi put u istoriji
ljudi s najviim zahtevima za uenje kroz rasuivanje mogu biti
zadovoljeni predstavljanjem istine koja sada plavi svet.
219. Da li je taj sistem primenljiv na druge tipove snabdevanja? On
e zadovoljiti sve ljudske zahteve i potrebe.
220. Da ti je taj sistem nauni ili religiozni? Oboje. Istinska nauka
i istinska religija su sestre bliznakinje, gde ide jedna, druga je oba
vezno prati.
Dvadeset trei deo
U
avom delu otkriete da je novac utkan I svaku tkaninu nae
egZistencije, da je zakon uspeha servis, da dobijamo ono to
dajemo i da bismo zbog toga sposobnost da dajemo trebalo da sma
tramo privilegijom.
Saznali smo da je misao kreativna aktivnost koja stoji iza svake
konstruktivne inicijative. Zbog toga ne postoji nila to bismo mogli
dati, a da ima veu praktinu vrednost od naih misli.
Kreativna misao zahteva panju, a mo panje je. kao to smo sa
znali, oruje superJjudi. Panja razvija koncentraciju, koncentracija
razvija duhovnu snagl, c duhoVIf snaga je najmonija sila koja
postoji.
To je nauka koja obuhvata sve nauke. To je umetnost koja je pri
mcnljivija na ljudski ivot nego druge umetnosti. U usavrava
nju te nauke i te umetnosti postaji prilika za beskrajan napredak.
Savrenstvo u tome sc ne postie za est dana, est nedelja ili est
meseci. To je posao ivota. Ne ii unapred znai ii unazad.
Pozitivne, konstruktivne i nesebine misli neizbena imaju dugoro
an efekat na dobro. Kompenzacija je kljuna re kosmosa. Priroda
neprekidno tei da postigne ravnoteu. Tamo gde se neto da, neto
mora da se dobije, u protivnom, bi tu nastao vakuum. Ako prihvatite
to pravilo, morate da proftirate u tolikOj meri da e vam to sasvim
opravdati napore koje pri tom ulaete.
I . Svest o novcu je stanje urna, to su otvorena vrata za arteriju tr
govine. Toje predusretljiv stav. Ludnja je privlana sila koja pokree
DVADESET TREI DEO 2. 3
tok, a strah je velika prepreka koja taj tok zaustavlja ili ga potpuno
okree unazad, dalje od nas.
2. Strah je upravo suprotno od svesti o novcu, to je svest o siro
matvu, a kako je zakon nepromenljiv, dobiemo upravo ono to
dajemo. Ako se plaimo, dobiemo ono ega smo se plaili. Novac
je utkan u sav materijal naeg opstanka, on zauzima najbolje misli
najboljih umova.
3. Stvaramo novac stvarajUi prijatelje, a svoj krug prijatelja uvea
vamo stvaranjem novca za njih. pomaui im, bivajui im na usluzi.
Tako je prvo pravilo uspeha uslunost i to se gradi na integritetu
i pravednosti. ovek koji nije fer u SVOjim namerama jednostavno
je neuk, on je propustio osnovni zakon svakolike razmene, 011 je
nemogu. on e sigurno i izvesno izgubiti. Moda on to nee znali,
moda e misliti da pobeduje, ali on e biti osuden na Siguran gubi.
tak. On ne moe da vara neogranieno. Zakon razmene e od njega
zahtevati oko za oko i zub za zub.
4. 2ivotne snage su nestalne, one su sastavljene od naih misli i
ideja, a misli su opet uobliene u formu. Na zadatak je da drimo
um otvorenim, da neprestano idemo za novim, da uoimo priliku,
da nas zanima trka, a ne cilj, jer vee zadovoljstvo se nalazi u tra
enju nego u posedovanju.
5. Moete od sebe stvoriti magnet za novac, ali da biste to postigli,
najpre morate razmotriti kako moete obezbediti novac za druge
ljude. Ako posedujete neophodnu pronicljivost da opaate i iskori
avate prilike i povoljne okolnosti, kao i da znate ta su vrednosti.
moete sebe postaviti u situaciju da ih iskoristite. Medutim, va
najvei uspeh e naii kako budete postajali sposobni da pomaete
drugima. ta koristi jednom, mora koristiti svima.
I
I
214
KLJ U USPEHA
6. Dareljiva misao je ispunjena snagom i ivotnou, dok sebina
sadri klice rastvaranja, ona e se raspasti i nestati. Veliki finansijeri
su naprosto kanali za irenje bogatstva. Ogromne sume dolaze i
odlaze i bilo bi opasno zaustaviti kako od liv tako i priliv. Oba kraja
moraju stajati otvorena, a na najvei uspeh e doi kada shvatimo
da je davati podjednako bitno kao i dobijati.
7. Ako spoznam o da j e svemona snaga izvor sveg snabdevanja,
prilagodiemo svoju svest tom izvoru tako da e to neprekidno sebi
privlaiti sve to je neophodno i shvatiemo da to vie dajemo, vie
emo dobijati. Davanje I tom smislu podrazumeva uslugu. Bankar
daje svoj novac, trgovac daje svoje proizvode, pisac daje svoje misli,
radnik svoje vetine -svi imaju neto da daju, ali to vie mogu dati,
vie e dobijati, a to vie dobijaju, vie e moi da daju.
8. FinanSijer dobija mnogo zato to mnogo daje. On razmilja, on
j e retko ovek koji e preputati drugima da misle za njega. On eli
da zna kako e se obezbedi ti rezultati, to mu morate pokazati i kada
to budete mogli da uradite, on e obezbediti sredstva pomou kojih
bi stotine ili hiljade mogle da profitiraju, a u proporciji s tim koliko
su uspeni i on e biti uspean. Morgan, Rokfeler, Karnegi i drugi
nisu se obogatili zato to su izgubili novac drugih ljudi. Naprotiv,
oni su zaradili novac drugim ljudima i to ih je uinilo najbogatijim
stanovnicima najbogatije zemlje na planeti.
9. Prosena osoba je potpuno nevina u pogledu bilo kakvog du
bokog razmiljanja. Ona prihvata ideje drugih i ponavlja ih, slino
papagaju. To se mnogo bolje vidi kada shvatimo nain koji se koristi
da se formira javno mnjenje, a taj posluni stav u delu velike veine,
koja deluje savreno voljna da dopusti da nekoliko osoba misli za
njih, jeste ono to u veini zemalja omoguava nekolicini ljudi da
uzurpira sve pristupe moi i dri milione potinjenima.
DVADESET THEJ DEO 21 5
10. Mo panje se naziva koncentracija. Ta mo se usmerava vo
ljom i iz zbog toga moramo odbiti da se koncentriema ili mislimo
na bilo ta osim na stvari koje elimo. Mnogi se stalno koncentriu
na alost, gubitak i nesklad bilo koje vrste. Poto j e misao kreativna,
obavezno sledi da ta koncentracija neizbena vodi ka jo vie gu
bitka, vie alosti i vie nesklada. A kako bi i bilo drugaije? S druge
strane, kada se susretnemo sa uspehom, napretkom ili bilo kojim
drugim poeljnim stanjem, mi se prirodno koncentriemo na po
sledice tih stvari i samim tim stvaramo vie, iz ega sledi da mnogo
vodi ka jo vie.
l l . Kako razumevanje tog principa moe biti iskorieno u poslov
nom svetu tepa je objasnio moj kolega:
12.
"
Duh, ta god drugo rogao ili ne mogao biti. mora da se po
smatra kao sutina svesti, tvar uma, realnost koja se provlai kroz
misao, a poto su sve ideje samo faze aktivnosti svesti, uma ili misli,
iz toga sledi da je duh, i samo on, konana injenica, prava stvar
ili ideja:'
l3. Razuman zakljuak je da bi pravo razumevanje duha i njegovih
zakona ispoljavanja mogla biti najkorisnija stvar kojoj bi se prak
tina osoba mogla nadati. Zar ne deluje izvesno da kada bi praktini
ljudi sveta mogli da shvate tu injenicu, pali bi na teme samo da
dodu u situaciju u kojoj bi mogli da dobiju takvo znanje o duhovnim
stvarima i zakonima? Ti ljudi nisu budale, njima je samo potrebno
da se doepaju te fundamentalne injenice da bi se pokrenuli prema
onome to je osnova svih postignua.
14. Sledi konkretan primer. Poznajem oveka u ikagu za koga sam
uvek smatrao da je poprilian materijalista. On je imao nekoliko
uspeha, kao i nekoliko neuspeha u ivotu. Poslednji pul kad sam
s njim razgovarao, on je bio
"
potonuo': u poredenju s nekim pret
hodnim poslovnim situacijama u kojima je bio. Izgledao je kao da
I
I
1
I
216 KLJ U USPEHA
je zaista dotaknuo dno, a s obzirom na to da je ve bio I srednjim
godinama, ideje su mu dolazile sporije i rede nego ranije.
15. U sutini, ono to mi je rekao bilo je: "Znam da su sve stvari
kojefkcioliu I poslu rezultat misli, svaka budala to zna. Jedino
to sada izgleda da sam malo kratak na mislima i dobrim idejama.
ali ako je to uenje sav um tano, trebalo bi da pojedinac moe
ostvariti direktnu vezu s beskonanim umom, I kome moraju po
stojati svakakve mogunosti i sve vrste dobrih ideja koje bi ovek s
mojim iskustvom i odvanou mogao iskoristili I poslovnom svetu
i samim tim postii velik uspeh. To mi dobro zvui, ba u morati
da se time pozabavim:'
16. To je bilo pre nekoliko godina. Nedavno sam ponovo uo o tom
oveku. Razgovarajui s prijateljem, upitao sam ga: .. ta se dogo
dilo s naim zajednikim prijateljem? Da li je ikada ponovo stao na
svoje noge?
"
Prijatelj mc je pogledao zaudeno. "ta'; upitao je,
"
nisi
uo za veliki uspeh kaji je postigao? On je velika faca kompanije X
(ne navodi se ime kompanije). On je tom preduzeu dao VELIKU
IDEJU. Slua;, on je ve dobar pola miliona i ubrzano napreduje ka
milion u i to sve samo u roku od osamnaest meseci.
"
Tog oveka,
o kom smo priali, uopte nisam povezivao s tom kompanijom,
iako sam znao za fantaslian uspeh koji je postigla. Moje kasnije
istraivanje pokazalo je da je pria istinita i da navedene injenice
nisu nimalo preterane.
17. To znai da je taj ovek zaista ostvario direktnu vezu s besko
nanim umom - duhom - i naavi ga, podesio ga da radi za njega.
To je iskoristio I svom poslu.
18. Da li to zvui kao svetogrde ili bogohuljenje? Nadamo se da
ne zvui, ne elimo to. Uklonite podrazumevan;e personalnosti ili
velianstvene ljudske prirode iz ideje o "beskonanom
"
i ono to
e vam ostati jeste ideja o beskonanoj prisutnoj snazi, o svesti kao
DVADESET TRE] DEO 217
kVintesencji - na kraju krajeva, zapravo o duhu. (Kvintesencija je
u kosmologiji hipotetika odbojna sila, koja zauzima sav prostor
i kontratea je sili gravitacije.) Taj ovek takoe, na kraju krajeva,
mora biti posmatran kao ispoljenje duha. Nije nikakvo svetogrde
ideja da je on, budui da je duh, mogao toliko da se uskladi s pore
klom i izvorom da bi mogao da ispolji makar mali procenat njegovih
moi. Svi to manje ili vie radimo kada usmeravamo svoj um ka
kreativnoj misli. Taj ovek je uradio i vie, on je prionuo na posao
na veoma praktian nain.
19. On nije izvlaio iz beskrajnog skladita samo ideje koje su mu
trebale i koje su stvorile seme njegovog uspeha nego je i koristio
kreativnu snagu misli da bi sebi izgradio idejni uzorak onog emu
se nadao da e mu se prikazati u materijalnom obliku, dodajui na
njega, menjajui ga i unapredujui mu detalje s vremena na vreme
dakle idui od opteg okvira do zavrnih detalja. Pretpostavljamo a
su to injenice tog sluaja, ne samo na osnovu naeg razgovora od
pre nekoliko godina, ve i zbog toga to sam otkrio da je ista stvar
vaila i za druge istaknute ljude, koji su imali slino ispoljavanje
kreativne misli.
20. Oni koji bi mogli zazirati od te ideje upoljavanja beskonane
snage radi pomoi jednoj osobi, za posao koji ima u materijalnom
svetu, trebalo bi da upamte da ako bi beskonano imalo i najma
nju zamerku na takvu upotrebu, stvari se nikada ne bi dogodile.
Beskonano je prilino sposobno da se brine o sebi.
21. Duhovnost je prilino praktina, veoma praktina, intenzivno
praktina. Ona nas ui da je duh prava slvar, kompletna stvar, a da
je materija nila drugo do plastina stvar koju duh moe da stvori,
izmeni, obraduje i oblikuje po svojoj elji. Duhovnost je najprak
tinija stvar na svetu - jedina stvarna i apsolutno praktina stvar
koja postoji!
21 8 KLJ U USPEHA
22. U vebi uz ovu lekciju koncentriite se na injenicu da ovek
nije telo s duhom, ve duh s telom i da su zbog toga njegove udnje
nesposobne da donesu bilo kakvo trajno zadovoljstvo I bilo emu
to nije duhovno. Novac zbog toga nema vrednost, osim za stvara
nje situacija koje prieljkujemo. pri emu su te situacije obavezno
skladne. Skladne situacije zahtevaju neophodne zalihe. pa ako se
ini da postoji bilo kakav nedostatak, trebalo bi da shvatimo da se
ideja iH sutina novca nalazi I sluenju. Kako ta misao bude popri
mala oblik. otvarae se kanali za snabdevanje i dobijaetc zadovolj.
stvo zbog znanja da su duhovne metode sasvim praktine.
"Otkrili smo da uredno razmiljanje o svrsi, razmiljanje unapred,
dovodi do sazrevanja te svrhe u vrst oblik, pa moemo biti apso
IUlno siguri u rezultat naeg dinamikog eksperimenta': Frensis
Lerimer Vorer.
221. Sta je prvo pravilo uspeha? Prvo pravilo uspeha je uslunost.
222. Kako moemo biti najvie usluni? Budite otvorenog uma,
budite zainteresovani za trku, a ne za cilj, za traenje, a ne za po
sedovan;e.
223 Sta j e rezultat sebine misli? Rezultat sebine misli sadri seme
ponitenja.
224. Kako moemo obezbediti svoj najvei uspeh? Uspeemo ako
znamo da je davali podjednako sutinsko kao i dobijati.
225. Zbog ega su fnansijeri najee uspeni? Zbog toga to ne
doputaju da drugi misle za njih.
226. Zbog ega velika veina u svim zemljama ostaje posluan i
Oigledno dobrovoljan alat nekolicine ljudi? Zbog toga to su pre
pustili nekolicini da misli za njih.
227. Sta je posledica konccntrisanja na lugu i gubitak? Ako smo
koncentrisani na tugu i gubitak, sledi nam vie tuge i gubitaka.
228. Sta je posledica koncentrisanja na dobitak? Ako smo koncen
trisani na dobitak, sledi nam vei dobitak.
229. Da li se taj princip primenjuje u poslovnom svetu? To je je
dini princip koji se primcnjivao i kOji e moi da se primenjuje. Ne
postoji drugi princip. injenica da se on moe koristiti nesvesno
ne menja situaciju.
220 KLJ U USPEtA
230. Sla je praktina primena tog principa? Cinjenica je da je uspeh
posledica, a ne uzrok i ako elimo da imamo posledicu, moramo
imati uzrok, tj. ideju, tj. misao kojom se stvara posledica.
"
Hranile svoj um velikim mislima, vera I heroizam stvara heroje':
Dizraeli.
Dvadeset etvrti deo
o vo je zavrni deo ovog kursa.
Ako ste uprainjavali svaku vebu nekoliko minuta dnevno,
kako je savetovano, saznali ste da od svog ivota moete da dobijete
tano ono to elite tako to tu svoju elju najpre oivite i sigurno
ete se sloiti sa uenikom koji je rekao: "Misao je gotovo neodo
ljiva, tako ogromna, tako raspoloiva, tako odredena, tako razumna
i tako korisna
Plod ovog znanja je, kao to je uvek i bio, dar bogova, ono je istina
koja oslobada oveka, ne samo od svakog nedostatka i ogranienja
ve i tuge i brige. Zar nije predivno shvatili da taj zakon ne uzima
u obzir linost, odnosno karakter? Uopte nije bitno ta ste navikli
da mislite, put e biti pripremljen.
Ukoliko naginjete ka religiji, najvei religiozni uitelji koje je svet
ikada znao pripremili su put toliko jasan da ga svi mogu pratiti. Ako
je vaa mentalna pristrasnost okrenuta ka fizikim naukama, zakon
e funkcionisati s matematikom tanou. Ako naginjete ka flozo
fji, Platon ili Emerson vam mogu biti uitelji, ali u svakom sluaju,
moete dostii stepen moi koji nema nikakvog ogranienja.
Verujemo da je razumevanje tog principa tajna za kojom su stari
alhemiari uzaludno tragali jer on objanjava kako zlato u mislima
moe biti pretvoreno u zlato u srcima i u zlato u rukama.
1. Kada su naunici prvi put smestili sunce u centar Solarnog si
stema i poslali Zemlju da se vrti oko njega, nastalo je neizmerno
iznenadenje i zapanjenost. Cela zamisao je oigledno bila pogrena,
222 KLJ U USPEHA
jer nita nije bilo sigurnije nego kretanje Sunca preko neba i svako
je mogao da ga vidi kako zalazi iza zapadnih brda i uranja u more.
Uenjaci su besneli, a naunici odbacivali ideju kao besmislenu, ali
na kraju su dokazi ulili uverenje u svaiji um.
2. Mi o zvonu govorimo kao o zvunom telu, a ipak znamo da sve
to zvono moe da uradi jeste da proizvede vibracije u vazduhu.
Kada le Vibracije dostignu brzinu od esnaest u sekundi, one iza
zivaju zvuk kaji um uje. Um je takode sposoban da uje vibracije
do stepena od 38.000 vibracija u sekundi. Ako broj naraste iznad
toga, ponovo nastaje tiina. Tako da znamo da zvuk nije u zvonu,
ve u naem umu.
3. Govorimo i ak mislimo o Suncu kako ono daje svetlost, a znamo
da ono jednostavno emituje energijU koja proizvodi vibraciju u etru
brzinom od 400 milijardi u sekundi, izazivajui ono to se nazva
svetlosnim talasima, tako da na kraju shvatamo da j e ono to nazi
vamo svetlost prosto oblik energije i da je jedina svetlost koja postoji
zapravo senzacija koju kretanje talasa izaziva u naem umu. Kada
se broj uvea, svetlost menja boju, a svaka promena u boji uzro
kovana je kraim ili brim Vibracijama;, pa iako za ruu kaemo
da je crvena, da je trava zelena ili nebo plavo, znamo da te boje
postoje samo u naem umu i da su te senzacije koje doivljavamo
rezultat vibracije svetiasnih talasa. Kada vibracije padnu ispod 4
milijardi u sekundi, one na nas vie ne utiu kao svetlost, ve tada
doivljavamo oseaj toplote. Zbog toga je Oigledno da ne moemo
da zavisimo od onog to je oigledno naim ulima da bismo dobili
informacije o stvarosti. Jer da je tako, verovali bismo da se Sunce
okree, da je Zemlja ravna umesto okrugla i da su zvezde komadii
svetlosti umesto ogromna sunca.
4. Zato se ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafzikog sistema
sastoji u poznavanju istine u pogledu vas i sveta u kome ivite, u
DVADESET ETVRTI DEO
223
znanju da morate misliti skladno ako biste da izrazite sklad, da mo
rate misliti zdravo da biste postigli zdravlje, a da morate razmiljati
bogato da biste dobili bogatstvo. Da biste to postigli, morate obrnuti
ono to je vaim ulima oigledno.
5. Kada shvatite da su svaki vid zaraze, bolesti, nedostatka ili ogra
nienja jednostavno rezultati pogrenog miljenja, doi ete do zna
nja o istini koja e vas osloboditi. Videete kako se planine mogu
pomera ti. Ako se te planine sastaje samo od sumnji, straha, pore
meaja ili drugih tipova obeshrabrenja, one su ni manje ni vie nego
stvarne i moraju se ne samo ukloniti ve i .. baciti u more':
6. Va pravi zadatak se sastoji u ubedivanju sebe u istinitost te tvrd
nje. Kada uspete u tome, neete imati tekoa da mislite istinu, a kao
to je pokazano, istina sadri ivotni princip i sama e se iskazati.
7. Oni koji mentalnim tehnikama lee bolesti saznali su tu istinu,
oni su je svakodnevno predstavljali u svojim ivotima i ivotima
drugih. Oni znaju da su ivot, zdravlje i bogatstvo sveprisutni, da
ispunjavaju sav prostor i znaju da oni koji dozvoljavaju da se bolest
ili bilo koja vrsta nedostatka prikae, jo nisu shvatili taj zakon.
8. Kako su sve prilike misaone kreacije i prema tome mentalne,
tako su bolest i nedostatak samo mentalne okolnosti u kojima osoba
proputa da opazi istinu. eim se ukloni greka, i prilike e se pro
meniti.
9. Nain da se ta greka otkloni jeste da se ude u tiinu i sazna
istina. Kako je sav um jedan um, to moete uiniti kako za sebe,
tako i za bilo koga drugog. Ako ste nauili da sastavite mentalne
slike eljenih okolnosti, to e biti najlaki i najbri nain da OSigurate
rezultat. U suprotnom, rezultat se moe postii argumentovanjem,
ubedivanjem sebe u apsolutnu istinitost svojih tvrdnji.
224
KLJ U USPEHA
10. Upamtite - a to je jedan od najteih, kao i jedan od najudesni
jih iskaza za koje se treba uhvatiti - upamtite da bez obzira kolika je
tekoa, nebitno gde je, na koga utie, vi nemate drugog pacijenta
do sebe samog. nemate ta drugo da radite sem da ubedite sebe I
istinitost onog to elite da se ispolji.
l l . To je I saglasnosti sa svakim postojeim sistemom metafzike i
nikakvi trajni rezultati se nikada nee obezbediti na bilo koji drugi
nain.
12. Svaki oblik koncentracije, stvaranja mentalnih slika, argumen
tacije i autosugestije prosto su metode kojima moete da shvatite
istinu.
13. Ako elite da nekom pomognete da unitite neki vid nedo
statka, ogranienja ili greke, ispravan nain nije da mislite o osobi
kojoj elite da pomognete. Namera da joj pomognete j e sasvim do
voljna jer vas to stavlja u mentalni dodir s tom osobom. Nakon toga
izbacite iz uma bilo kakvu ubedenost u nedostatak, ogranienje,
bolest, opasnost, tekou ili ta god da je problem. Istog momenta
kada uspete to da uradite, bie postignut rezultat i ta osoba e biti
slobodna.
14. Medutim, upamtite da je misao kreativna i zato svaki put kada
dopustite sebi da vam se misli zadre na bilo kakvim neskladnim
prilikama, shvatite da su te prilike samo spoljanjost, one nemaju
realnost, duh je jedina realnost i on nikada ne moe biti manje od
savrenog.
15. Svaka misao j e oblik energije, stepen vibracije, ali misao o
istini je od najvieg poznatog stepena i zbog toga unitava svaki
oblik greke, potpuno isto kao to svetlost unitava tamu. Nikakav
vid greke ne moe postojati kada se pojavi istina, tako da se va
sav mentalni posao sastoji u tome da shvatite istinu. To e vam
DVADESeT ETVRTI DEO 225
omoguiti da prebrodile svaki vid nedostatka, ogranienja ili bilo
koje vrste oboljenja.
16. Ne moemo stei nikakvo razumevanje istine kroz spoljanji
svet. Spoljanji svet je samo relativan. [stina je apsolu tna. Zbog toga
je moramo nai I unutranjem svetu.
17. Istrenirati um da vidi samo istinu, znai izraziti samo prave okolno
sti. Naa sposobnost da to uradimo bie pokazatelj naeg napretka.
18. Apsolutna istina je da je JA savreno i potpuno, istinsko JA je
duhovno i zbog toga ne moe biti manje od savrenog, ono nikada
ne moe imati nikakav nedostatak, ogranienje ili bolest. Blesak
genija nema poreklo u molekularnim kretanjima u mozgu, njega j e
inspirisao ego, duhovno JA koje je jedno sa univerzalnim umom,
a naa sposobnost da spoznamo to jedinstvo jeste ono to je uzrok
svim inspiracijama, svim genijima. Ti rezultati su dalekodoseni i
utiu na generacije koje e tek doi. Oni su svetianici koji oznaa
vaju put za milione koji ga prale.
19. Istina nije rezullat treniranja logike ili eksperimentisanja, pa
ak ni posmatranja, ona je proizvod razvijene svesnosti. Istina je
u Cezaru izraena kroz Cezarevo ponaanje, u njegovom ivotu
i njegovim aktivnostima, njegovom uticaju na SOCijalne modele i
napredak. Va ivot, vae aktivnosti i va uticaj na svet e zavisiti od
stepena istine koju ste spremni da opazite jer istina se nee ostvariti
kroz verovanje, nego kroz vladanje.
20. Istina se izraava u karakteru i karakter nekog oveka bi trebalo
da bude interpretacija njegove religije, to jest onoga to je za njega
istina. To e se izraziti u osobinama onoga to poseduje. Ako se
ovek ali na besciljno lutanje svoje sree, on j e nepravedan prema
sebi kao kada bi morao da negira racionalnu istinu, iako ona stoji
oigledna i neporeciva.
226
KLJ U USPEHA
21. Nae okruenje i nebrojene okolnosti i sluajnosti naih ivota
ve postoje I podsvesnoj linosti koja sebi privlai mentalne i fzike
materijale srodne njenoj prirodi. Tako je naa budunost odredena
naom sadanjou i ako bi postojala Oigledna nepravda u bilo
kojoj crti ili fazi naseg ivota, morali bismo potraiti uzrok "iznutra"
i tako pokuati da otkrijemo mentalnu injenicu koja je odgovorna
za spoljni prikaz.
22. To je ona istina koja nas oslobaa, a svesno poznavanje ove
istine e nam omoguiti da savladamo svaku potekou.
23. Prilike s kojima se sreemo u spoljanjem svetu nepromenijivo
su rezultat prilika koje postoje u unutranjem svetu, iz toga nau
nom precizno sledi da ako driimo savrenu ideju u umu, moemo
stvoriti snvrene prilike u svom okruenju.
24. Ako vidite samo nepotpuno, nesavreno, relativno, ogranieno,
te e se okolnosti iskazati u vaem ivotu, ali ako trenirate svoj um
da vidi i razume duhovni ego, JA koje je zauvek savreno i potpuno.
a zatim i skladno, iskazae se samo dobre i zdrave okolnosti.
25. Poto je misao kreativna, a istina je najvia i najsavrenija misao
koju bilo ko moe misliti. Oigledno je da misliti istinu znai stvoriti
ono to je istinito, te je ponovo oigledno da kada istina ue u neko
bie, ono to je Iaina mora prestati da postoji.
26. Univerzalni um je zbir sveg uma kaji postaj i. Duh je um, zato
to je duh inteligentan. Rei su, dakle, sinonim ne.
27. Potekoa s kojom morate da se izborite jeste razumevanje
injenice da um nije individualan. On je sveprisutan. On postoji
svugde. Drugim reima, ne postoji mesto na kom ga nema. On je
zbog toga univerzalan.
DVADESET ETVRTI DEO
227
28. Ljudi su do sada uglavnom koristili re bog da iskau taj uni
verzai, kreativni princip, ali re bog ne prenosi pravo znaenje.
Mnogi ljudi shvataju da ta re oznaava neto izvan njih samih, a
injenica je upravo suprotna. To je sam na ivoL Bez toga bismo
umrli. prestali da postojimo. U momentu kada duh napusti telo, mi
vie nismo nita. Prema tore, duh je zapravo sve ono lo jesmo.
29. Dakle, jedina aktivnost koju duh poseduje jeste sposobnost da
misli. Prema tome, misao mora biti kreativna, zato to je duh krea
tivan. Ta kreativna mo je ravnodu sn a i vaa sposobnost da mislite
je vaa sposobnost da je kontroliete i iskoristite zbog pogodnosti
za sebe i druge.
30. Kada se istinitost te tvrdnje shvati, razume i pone ceniti, dOi
ete u posed
"
kljua uspeha': ali upamtite da samo oni koji su do
voljno mudri da shvate, dovoljno irokoumni da izvagaju dokaze,
dovoljno vrsti da prate sopstvene procene i dovoljno snani da se
rtvuju koliko se zahteva, mogu ui i posluiti se.
31. Za kraj, pokuajte da shvatite da je svet t kojem ivimo istinski
predivan, da ste vi velianstveno bic, da sc mnogi bude spoznajui
istinu i da koliko se brzo bude i dolaze do saznanja o stvarima koje
su za njih pripremljene, toliko brzo i shvatajU da oko nije videlo, niti
uho ulo, niti je u srca ljudi uao sjaj koji eka na one kaji pronadu
put do obeane zemlje. Oni su preli sudnju reku i doli do take
razlike izmeu istine i lai i otkrili da je sve ono to su ikada eleli
ili sanjali, nila drugo do bleda senka zaslepljujue realnosti.
"
Iako naslee poseda moe biti zavetano, naslede znanjn i mudrosti
ne moe. Bogat ovek moe platiti druge da za njega obave neki
posao, ali je nemogue da njegovo razmiljanje obavi neko drugi za
njega ili da porui bilo kakav tip samonapredovanja': S. Smajls.
231. Od kog principa zavise teorija i praksa svakog postojeeg me
tafzikog sistema? Ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafzikog
sistema sastOji I poznavanju isline I pogledu nas i sveta u kome
ivi u kom ivimo.
232. Sta je istina? Istina je stvaro JA, tj. ego je duhovno i prema
tome, ne moe biti manje od savrenog.
233. Kako se unitava bilo kakav tip greke? Mi treba da se apso
lutno ubedimo u istinu koja se tie uslova koje elimo da nam sc
ostvare.
234. Moemo li to uiniti i za druge? Univerzalni um I kojem i
vimo i kreemo se i imamo svoju sutinu jeste jedan i nedeljiv, pa
je zbog toga mogue pomoi drugima koliko i sebi.
235. Sta je Univerzalni um? Univerzalni um je zbir svih umova
koji postoje.
236. Gde se nalazi univerzalni um? Univerzalni um je sveprisutan,
nalazi se svugde. Ne postaji mesto gde ga nema. Prema tome, on se
nalazi i u nama. On je unutranji svet. On je na duh. nas ivot.
237. Kakva je priroda univerzalnog uma? Univerzalni umje duhovni,
a samim tim on je i kreativan. On tei da se iskae u obliku.
238. Kako moemo da delujemo na univerzalni um? Naa sposob
nost da mislimo jeste sposobnost da delujemo na univerzalni um i
dovedemo ga u stvarost radi svoje koristi i koristi drugih.
PI TANJ A ZA VEZBU SA ODGOVORIMA 229
239. ta se podrazumeva kada se kae misliti? Misliti znai imati
jasnu. odlunu, mirnu, promiljenu, odravanu misao, s kraj nim
Ciljem I vidu.
24. ta je rezultat miljenja? Moi ete da kaete: "Nisam ja taj koji
je uradio posao, ve olac koji boravi u meni, on je obavio posao:'
Doi ete do saznanja da je otac univerzalni um i da on stvarno i
istinski boravi I nama, drugim reima, znaemo da su udesna
obeanja data u Bibliji injenice, a ne iz miljotina i da ih bilo ko s
dovoljnim razumevanjem moe dokazati.
"
Hramovi imaju svoje svete slike i vidimo kakav su uticaj odu
vek imali na veliki deo oveanstva, ali u stvarnosti, ideje i slike II
ljudskim umovima su one nevidljive snage koje neprekidno njima
upravljaju - i kojima sc, generalno, svi oni spremno pokoravaju';
Donatan Edvards.
Carls F Hand
KLJUC USPEH
tekur
Ied rija Arsi
Graftkki l/dnik
Predr.g Bujit
Urednik
DubF.lvka Drgo\'it-Seho\it
Zn iZtCllltl
ZonI n Fida!1ovski
Timi
1000 primeraka
SllI/npl!
"SvelIos!", Caak
b.dllVllt
porlaLibris, Beograd
Kncz Mihailova 6
porlalibriS@cl.rs
www.portalibris.rs
CI P - Kar/lo,..tUlljay uy6nt1KaIlnjIt
HapOI\tta6,,6.,o,,"KaCp6ui, Jorpa.
159.957.)(0)5)
XAUEJI, 'Iap:'c 0., 11 -1949
Klju uspehaI CarIs P. llanel ; pr(\oo,ordai komentari

Mmri;o Krti. - Rogld : PorlaLibris. 2009 (Caak: S,cr!ost). -
238 m. ; 21 cm. - (libHOIl.hLica i nalija; knj.br. 14)
Irc\oo dela: lhl MaSler Key SystemI Charles F Haanel. - Tr
1.000. - Str. t I-li) : Predgovor izdanju n srpskomI Marijo Kri,
-Str. 1-2: Uvod I F. II. IkrMn.
ISBN 978867818122-\
nl 3aKnn np"UJ13'ICII,a 6) nCIXOIlol'1tja ycnexa - nplpy'll1t
CQIJSS.SR1D 170529548

Čarls F. Hanel - Ključ Uspeha

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Čarls F. Hanel - Ključ Uspeha

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DECENIJAMA SKRIVANA TAJNA USPEHA

KLJUC JE U VASIM RUKAMA

ljU uspeha (The Master Key System) jedna je od prvih knjiga

odvano planira i neustraivo izvrava':

130. Kako e biti zatieni nai najbitniji interesi? tako to emo

ivite ispravno i ivot vam bie

Klju uspehaI CarIs P. llanel ; pr(\oo,ordai komentari

You might also like