Masinska Merenja

V I A T E H N I K A K O L A S U B O T I C A
Dorman Lajos, dipl.in.

M E R E N J E

KONTROLA PROIZVODA U MAINOGRADNJI

Ispravljeno izdanje

S U B O T I C A 2 0 0 6

I
SADRAJ:
I POGLAVLJE........................................................... 1
UVODNARA ZMATRANJA .1
1. OSNOVNI POJMOVI ..1
1.1. POJMOVI VEZANI ZA METOD MERENJA.... 1
1.2. POJMOVI U VEZI MERILA .............................. 2
1.3. OSNOVNE METROLOKE
KARAKTERISTIKE MERILA.................................. 2
1.4. FAKTORI KOJI UTIU NA REZULTAT
MERENJA.................................................................. 3
1.4.1. Greke merenja.................................................. 3
1.4.1.1. Stalne greke ................................................. 4
1.4.1.1.1. Greke merila ............................................. 4
1.4.1.1.2. Line greke ............................................... 5
1.4.1.1.3. Greke usled uticaja okoline....................... 5
1.4.1.2. Sluajne greke.............................................. 7
2. POMONI PRIBOR.............................................. 7
2.1. PLOE................................................................ 7
2.2. PRIZME ZA OSLANJANJE .............................. 7
2.3. ILJCI I TRNOVI............................................... 8
2.4. KONTROLNI LENJIRI ...................................... 8
2.5. MERNI BLOKOVI ............................................. 8
2.6. DRAI MERILA.............................................. 8
II POGLAVLJE........................................................ 10
MERENJE DUINA................................................ 10
3. JEDNOSTRUKAMERILA.................................. 10
3.1. UPOREDNE MERKE....................................... 10
3.2. GRANINA MERILA...................................... 12
3.2.1. Granina merila za kontrolu krunih
otvora ....................................................................... 13
3.2.2. Granina merila za kontrolu osovina krunog
poprenog preseka.................................................... 17
3.3. ABLONI I KALIBRI ...................................... 21
4. MEHANIKA MERILA..................................... 22
4.1. LENJIRI ............................................................ 22
4.2. MERILA SA NONIJUSOM............................. 22
4.2.1 Pomina merila................................................ 23
4.2.2. Dubinomeri..................................................... 26
4.2.3. Visinomeri...................................................... 26
4.2.4. Merilo za rupe ................................................ 26
4.3. MIKROMETRI ................................................. 27
4.3.1. Mikrometri za odredjivanje spoljnih mera ..... 27
4.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom................. 29
4.3.3. Mikrometar - visinomer.................................. 30
4.3.4. Mikrometri za odredjivanje unutranjih mera 30
5. KOMPARATORI................................................. 32
5.1. MEHANIKI KOMPARATORI...................... 33
5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera.......... 33
5.1.1.1. Poluni komparatori .................................... 33
5.1.1.2. Zupani komparatori ................................... 33
5.1.1.3. Opruni komparatori ................................... 37
5.1.1.4. Kombinovani komparatori........................... 38
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutranjih mera..... 39
5.1.3. Dubinomer sa mernim satom.......................... 43
5.1.4. Vienamenska merila sa komparatorom......... 43
5.2. OPTIKI KOMPARATORI ............................. 45
5.3. ELEKTRINI KOMPARATORI ..................... 47
5.3.1. Kontaktni elektrini komparatori ................... 47
5.3.2. Induktivni elektrini komparatori................... 49
5.3.3. Kapacitivni elektrini komparatori................. 51
5.4.PNEUMATSKI KOMPARATORI .................... 51
5.4.1. Sistem niskog pritiska .................................... 52
5.4.2. Sistemi visokog pritiska..................................52
6. OPTIKA MERILA.............................................55
6.1. MERNE MAINE.............................................56
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna maina.........57
6.2. MIKROSKOPI ..................................................59
6.2.1. Merni mikroskop.............................................59
6.2.2. Alatni mikroskop ............................................63
6.2.3. Univerzalni merni mikroskop .........................64
6.3. PROFILPROJEKTORI......................................66
6.4. MERENJE DUINA INTERFERENCIJOM
SVETLOSTI.............................................................68
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne staklene ploe .....................................68
6.4.2. Interferometri ..................................................69
6.4.2.1. Laserski interferometar ................................70
III POGLAVLJE.......................................................71
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA.......................71
7.1. UVODNA RAZMATRANJA ...........................71
7.2. UPOREDNE METODE ....................................71
7.2.1. Uporedne merke..............................................71
7.2.2. Granina merila...............................................71
7.2.3. Ugaonici..........................................................72
7.2.4. abloni ............................................................73
7.3. TRIGONOMETRIJSKE METODE ..................73
7.3.1. Sinusni lenjir...................................................73
7.3.2. Tangentni lenjir...............................................75
7.3.3. Primena mernih pribora ..................................75
7.3.3.1. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg
konusa pomou dva para kolutova............................76
konusa pomou para valjia....................................76
konusa pomou dva prstena......................................77
7.3.3.4. Odreivanje veliine ugla unutranjeg
konusa pomou dva koluta .......................................77
konusa pomou dve kugle.........................................78
7.4. GONIOMETRIJSKE METODE .......................78
7.4.1. Uglomeri .........................................................78
7.4.1.1. Mehaniki uglomeri .....................................78
7.4.1.2. Optiki uglomer ...........................................79
7.4.2. Optike podeone glave....................................79
7.4.3. Libele..............................................................80
7.4.3.1. Mainska (bravarska) libela .........................81
7.4.3.2. Okvirna libela ..............................................81
7.4.3.3. Uglomer sa libelom......................................81
7.4.3.4. Koincidencna libela .....................................82
7.4.3.5. Elektronska libela ........................................82
IV POGLAVLJE ......................................................83
GREKE POVRINA I OBLIKA............................83
8. KONTROLA KVALITETA OBRAENIH
POVRINA..............................................................83
8.1. UVODNA RAZMATRANJA ...........................83
8.2. MERENJE POVRINSKE HRAPAVOSTI......84
8.2.1. Metoda svetlosnog preseka.............................84
8.2.2. Topografske metode .......................................86
9. KONTROLA OBLIKA I MEDJUSOBNOG
POLOAJA POVRINA.........................................87
9.1. KONTROLA URAVNJENOSTI ......................87
9.1.1. Metoda mrlje...................................................87
9.1.2. Metoda svetlosnog procepa.............................87
9.1.3. Kontrola pomou lenjira .................................87
9.1.4. Optika metoda...............................................88
II
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti........................88
9.2. KONTROLA KRUNOSTI..............................88
9.3. KONTROLA PARALELNOSTI.......................89
9.4. KONTROLA UPRAVNOSTI ...........................90
9.5. KONTROLA KRUNOSTI I RAVNOSTI
OBRTANJA.............................................................90
9.6. KONTROLA KUICA ZUPANIH
PRENOSNIKA.........................................................91
V POGLAVLJE........................................................92
10. KONTROLA NAVOJA .....................................92
10.1. OSNOVNI POJMOVI .....................................92
10.2. GRANINA MERILA....................................93
10.2.1.Kompleksna kontrola unutranjih navoja ......93
10.2.1.1. Navojni epovi...........................................93
10.2.2. Kompleksna kontrola spoljnih navoja ..........93
10.2.2.1. Navojni prstenovi.......................................93
10.2.2.2. Navojne rave ............................................94
10.3. SIMPLEKSNA KONTROLA
SPOLJNJEG NAVOJA...........................................94
10.3.1. Kontrola velikog prenika navoja.................94
10.3.2. Kontrola srednjeg prenika navoja ...............95
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima..........95
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg prenika ................96
10.3.2.3. Odreivanje srednjeg prenika pomou
kalibrisanih ica........................................................96
10.3.2.3.1. Mera preko tri ice..................................96
10.3.2.3.2. Mera preko dve ice..............................101
10.3.2.3.3. Mera preko jedne ice...........................101
10.3.2.3.4. Merne ice ............................................102
10.3.2.4. Odreivanje srednjeg prenika
optikim putem.......................................................103
10.3.2.4.1. Odreivanje srednjeg prenika primenom
krsta konia uglomerne glave ...............................103
10.3.2.4.2. Odreivanje srednjeg prenika
pomou mernih noia............................................104
10.3.3. Kontrola malog prenika navoja.................105
10.3.4. Kontrola koraka navoja...............................105
10.3.4.1. abloni .....................................................105
10.3.4.2. Merilo sa komparatorom..........................105
10.3.4.3. Odreivanje koraka navoja na
Cajsovoj mernoj maini ..........................................106
10.3.4.4. Odreivanje koraka navoja
na mikroskopu ........................................................106
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja.......................107
UNUTRANJEG NAVOJA...................................107
10.4.1. Kontrola velikog prenika navoja...............108
10.4.2. Kontrola srednjeg prenika navoja .............108
10.4.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima........108
10.4.2.2.Merila za brzu kontrolu srednjeg
prenika ..................................................................108
10.4.2.3. Kontrolu srednjeg prenika pomou
kuglica.................................................................... 109
10.4.2.4. Kontrolu srednjeg prenika pomou
specijalnih metoda.................................................. 110
pomou otiska ........................................................ 110
pomou Rentgenovih zraka.................................... 111
10.4.3. Kontrola malog prenika navoja ................ 111
10.4.4. Kontrola koraka navoja .............................. 111
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja ...................... 111
VI . POGLAVLJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
11. KONTROLA ZUPANIKA............................ 112
11.1. UVODNA RAZMATRANJA. ..................... 112
11.2. KONTROLA TELA ZUPANIKA.............. 112
11.3. KOMPLEKSNA KONTROLA
ZUPANIKA......................................................... 112
11.3.1. Radijalna kontrola sprezanja ...................... 113
11.3.2. Tangencijalna kontrola sprezanja............... 114
11.3.3. Uporeivanje metoda kontrole sprezanja... 116
11.3.4. Kontrola traga noenja ............................... 116
11.3.5. Kontrola uma ............................................ 117
11.4. SIMPLEKSNA KONTROLA....................... 118
11.4.1. Kontrola profila zubaca.............................. 118
11.4.2. Kontrola pravca bone linije zubaca .......... 122
11.4.3. Kontrola povrinske hrapavosti
bokova zubaca........................................................ 124
11.4.4. Kontrola koraka profila zubaca .................. 124
11.4.4.1. Kontrola podeonih koraka profila ........... 125
11.4.4.2. Kontrola osnovnih koraka profila............ 128
11.4.4.3. Kontrola ugaonih koraka profila ............. 129
11.4.4.4.Uporeivanje razliitih metoda
kontrole koraka ...................................................... 130
11.4.5. Kontrola debljine zubaca............................ 131
11.4.5.1. Merenje tetivne debljine zubaca.............. 131
11.4.5.2. Merenje konstantne tetive zubaca ........... 134
11.4.5.3. Mera preko zubaca .................................. 136
11.4.5.4. Mera preko valjia, odnosno kuglica..... 139
11.4.5.5.Uporeivanje razliitih metoda
kontrole debljine zubaca ....................................... 144
11.4.6. Kontrola centrinosti i aksijalnosti
ozubljenja............................................................... 145
11.4.7. Kontrola tanosti ugradnje ......................... 148
11.4.7.1. Greke osnog rastojanja .......................... 148
11.4.7.2. Greke paralelnosti osa obrtanja
zupanika ............................................................... 148
11.4.7.3.Greke osnog ugla.................................... 149
11.5. SAVREMENE 3D MERNE MAINE ZA
KONTROLU ZUPANIKA.................................. 149
11.6. TOLERANCIJA ZUPANIKA I
OZUBLJENJA........................................................ 153
LITERATURA....................................................... 160
12. PRILOG........................................................... 161

1
I P O G L A V L J E
UVODNA RAZMATRANJA
1. OSNOVNI POJMOVI
U proizvodnom procesu mainogradnje jedna od naj-
vanijih oblasti je kontrola ostvarenih mera i oblika
radnih predmeta, kako u meufaznoj tako i u zavrnoj
kontroli. U toku kontrole utvruje se ispravnost odno-
sne mere i predmeti se razvrstavaju na grupe ispravnih
i neispravnih, a neispravni se dalje dele na kart koji
se odbacuju i na predmeta za doradu, kod kojih se
neispravne mere jo mogu dovesti na traenu veliinu.
Metrologija je nauka o merenjima, zbir teorijskih i
praktinih saznanja. Ona tretira metode i postavke me-
renja svih fiziko - tehnikih veliina. U mainograd-
nji, to je primenjena nauka o kontroli mera.
Merenje je uporeivanje prihvaene jedinice mere sa
veliinom koja se meri, radi dobijanja brojne vred-
nosti merne veliine. Znai: merna veliina - Q je
proizvod brojne vrednosti merne veliine - q (merni
broj) i jedinice mere - M.
Q = q M (1.01.)
Kontrola je proces, pomou kojeg se utvruje ispav-
nost mernog predmeta. Ako se mere tog predmeta
nalaze u propisanim granicama (koje su odreene za-
danim tolerancijama), predmet je dobar, dok je u pro-
tivnom lo.
to se tie jedinica mera, danas se iskljuivo mogu
primeniti one koje su odreene meunarodnim siste-
mom mera, tj. osnovne, dopunske i izvedene SI jedi-
nice, odnosno, ije upotrebe taj sistem jo dozvoljava .
Od svih jedinica mera, predvienih SI sistemom, u
tehnici merenja duina i uglova upotrebljava se samo
nekoliko. To su:
za duinu: metar (m),
za povrinu: kvadratni metar (m
2
),
za masu: kilogram (kg),
za vreme: sekunda (s)
za silu: njutn (1N = 1 kgm/s
2
),
za pritisak: paskal (1Pa = 1 N/m
2
), odnosno bar,
(1bar = 10
5
Pa ),
za apsolutnu termodinamiku temperaturu: kelvin
(K). Termodinamika apsolutna temperatura je:
T= t + 273,15, t je temperatura u
o
C ),
za temperaturu: stepen celzijusa (1
o
C). Kod
razlike temepratura K 1 C 1
o
= .
za ugao u ravni: radijan (rad) i prav ugao ( ),
odnosno, stepen (1
o
= /180 rad) i njegovi manji
delovi: minuta (1 = 1/60
o
) i sekunda (1 =
1/60), kao i gradus ili gon (1
g
= /200 rad) i nje-
govi manji delovi: nova minuta (1
c
= 1/100
g
) i
nova sekunda (1
cc
= 1/100
c
).
Neke jedinice u odreenom sluaju mogu biti premale
ili prevelike. Zbog toga su uvedeni standardni inioci
za obrazovanje decimalnih mernih jedinica. inioci se
izraavaju brojkom 10 na odreenom stepenu, kao to
je navedeno u tablici 1.01. Svaki inioc ima odreeni
naziv i oznaku. Oznaka za decimalnu mernu jedinicu
se sastoji od oznake inioca i oznake osnovne jedinice
i piu se zajedno (napr. 1000 m = 1km - kilometar).
Tablica 1.01. inioci za obrazovanje decimalnih jedinica
Naziv Oznaka Vrednost Naziv Oznaka Vrednost
Eksa E 10
18
Deci d 10
-1

Peta P 10
15
Centi c 10
-2

Tera T 10
12
Mili m 10
-3

Giga G 10
9
Mikro 10
-6

Mega M 10
6
Nano n 10
-9

Kilo k 10
3
Piko p 10
-12

Hekto h 10
2
Femto f 10
-15

Deka da 10
1
Ato a 10
-18

1.1. POJMOVI VEZANI ZA METOD
MERENJA
Ne pos r e dno ( di r e kt no) me r e nj e : na merilu
se direktno oitava merna veliina.
Pos r e dno ( i ndi r e kt no) me r e nj e : merilom se
odreuje neka veliina koja je u matematikoj funkciji
sa mernom veliinom.
Si mpl e ks no me r e nj e : odreivanje veliine ili
odstupanja samo jedne mere.
Kompl e ks no me r e nj e : istovremeno odreivanje
vrednosti i meusobnog poloaja vie mernih veliina
ili njihovih odstupanja kod jednog mernog predmeta.
Me r e nj e s a dodi r om: merna povrina elementa
merila je u kontaktu sa povrinom mernog predmeta,
to se ostvaruje silom odreene veliine. Ona se zove
me r na s i l a , koja izaziva tzv. me r ni pr i t i s a k.
Dodir po mogunosti treba ostvariti u taki, poto to
obezbeuje veu tanost merenja (ali potrebno je ob-
ratiti panju da merni pritisak ne pree dozvoljenu ve-
liinu). Zbog toga kod ravnih povrina mernih pred-
meta primenjuju se merni pipci sa sferinim zavr-
etkom (sl.1.01a), kod valjkastih i slinih povrina
pipci sa otricom (sl.1.01b) a kod sferinih povrina se
koriste merni pipci sa ravnim zavretkom (sl.1.01c).

a) b) c)
Slika 1.01. Primena razliitih mernih pipaka
Me r e nj e be z dodi r a : merilo nije u kontaktu sa
mernim predmetom. Ovakvo merenje je izvodljivo
2
samo kod optikih, laserskih i nekih pneumatskih
mernih ureaja.
Upor e dno me r e nj e : merilom se odreuje odstu-
panje od etalona ili etalonom podeene mere.
Pa s i vno me r e nj e : merilom se samo odreuje me-
ra, odnosno njeno odstupanje, ali merilo se ne mea u
proizvodni proces.
Akt i vno me r e nj e : merilo prati ostvarivanje propi-
sane mere predmeta i u sluaju da postoji opasnost od
pojave greaka, umea se u proizvodni proces: ili za-
ustavlja radnu mainu, ili koriguje njen rad.
1.2. POJMOVI U VEZI MERILA
Me r i l o je telo, instrument ili ureaj koji slui za re-
produkovanje jedne ili vie mera u odreenoj oblasti.
Merila mogu biti:
jednostruka ili
viestruka.
J e dnos t r uk a me r i l a slue za reprodukovanje
jedne odreene mere. Ova se merila koriste za upo-
redna merenja. Izrauju se bez skale i zbog toga po-
mou njih se moe odrediti samo jedna mera, odnosno
njeno odstupanje. U ovu grupu merila spadaju:
uporedne merke,
granina merila i
abloni i kalibri.
Vi e s t r uk a me r i l a slue za odreivanje bilo koje
mere u granicama merne oblasti dotinog merila. U o-
vu grupu spadaju sva univerzalna merila i u mai-
nogradnji ona se najvie primenjuju. Merila, koja po-
kazuju samo odstupanje od nominalne (odnosno bilo
koje podeene) mere, ali ne omoguavaju oitavanje
same mere, nazivaju se kompa r a t or i ma . Viestru-
ka merila su veoma raznovrsna. Na osnovu naina re-
gistrovanja mernih veliina, mogu biti:
mehanika,
optika,
elektrina,
elektronska,
pneumatska i
hidraulina.
esto puta postoji i kombinacija ovih osnovnih tipova.
Primena elektronike u mernoj tehnici stvorila je mo-
gunost usavravanja postojeih merila. Veliki broj
mehanikih i elektrinih merila se danas izrauju i kao
kombinovana sa dodatkom elektronskih delova, ime
je poveana njihova osetljivost i tanost.
1.3. OSNOVNE METROLOKE KARAK-
TERISTIKE MERILA
Pravilan izbor merila za ostvarivanje odreenog met-
rolokog zadatka (merenja) moe se izvriti samo na
osnovu poznavanja metrolokih karakteristika merila.
Odabiranje odgovarajueg merila iz grupe prikladnih,
vri se na osnovu propisane tolerancije mernog pred-
meta. Preporuuje se, da najvea greka merenja ne
bude vea od 1/10 (ali nikako vea od 1/5) veliine
tolerancije. Metroloke karakteristike merila uslovlje-
ne su konstruktivnim reenjima i primenjenim dodat-
nim priborom.
Poka z i va je deo merila, na kome se oitava merna
veliina koja moe da bude sama mera ili njeno od-
stupanje. Pokazivanje merne veliine moe da bude a-
nalogno ili digitalno.
Kod anal ognog (kontinualnog) pok az i v anj a,
merna veliina se odreuje nekom analognom velii-
nom. Takav je sluaj kod merila sa s ka l om i ka -
z a l j kom, odnosno, sa dve s ka l e , od kojih je jedna
pokretna.
Kod di gi t al nog pok az i v anj a, merenje se vri
pomou niza impulsa, pa zbog toga promene merne
veliine se ne mogu oitati kontinualno, ve se brojke
pojavljuju na pokazivau u skokovima.
Ska l a slui za pokazivanje izmerene vrednosti, po-
mou kazaljke (ili druge skale), i sastoji se iz niza oz-
naka.
Oz nak a s k al e je znak (crta, linija, taka, i sl.) koji
odgovara nekoj posebnoj vrednosti merne veliine.
Kod oznake se redovno nalazi i neka brojka. U za-
visnosti od tipa skale, brojka moe da bude kod svake,
odnosno kod svake druge, pete ili desete oznake. Nul-
ta taka je uvek oznaena a ona moe da bude na po-
etku ili na sredini skale. Debljina oznake zavisi od
tanosti merila, sa poveanjem tanosti ta debljina
treba da se smanjuje. Ona obino iznosi 1/10 veliine
podeoka skale. Radi lakeg oitavanja vrednosti, sva-
ka druga, peta i/ili deseta oznaka je dua.
Ve l i i na pode ok a s k al e (a) je rastojanje izme-
u osa dvaju susednih oznaka (sl.1.02.). Veliina po-
deoka moe da bude jednaka po celoj skali ili razliita
i treba da iznosi 0,7...2,5 mm to obezbeuje mogu-
nost tanijeg procenjivanja desetina te podele. Kod di-
gitalnih skala veliina podeoka je interval izmeu dve
susedne najmanje brojke koje se skokovito pojavljuju
na ekranu.

Slika 1.02. Veliina podeoka skale
Vr e dnos t pode ok a s k al e (c) je promena merne
veliine koja odgovara premetanju kazaljke za ve-
liinu jednog podeoka. Vrednost podeoka moe da bu-
de konstantna po celoj skali, ili promenljiva. Kod ne-
kih tipova merila, promena veliine podeoka skale se
usaglaava sa promenom vrednosti podeoka, ime se
3
obezbeuje konstantna vrednost podeoka po celoj ska-
li. Kod digitalnih skala vrednost podeoka odgovara
razlici dve susedne najmanje brojke koje se skokovito
pojavljuju na ekranu.
Donj a gr ani c a me r e nj a je najmanja mera koja
se moe odrediti merilom.
Gor nj a gr ani c a me r e nj a je najvea mera koja
se moe odrediti merilom.
Obl a s t pr i me ne je razlika izmeu gornje i donje
granice merenja merila. Sastoji se od oblasti pokaziva-
nja skale, odnosno oblasti merenja i oblasti pomeranja
podeljivog mernog pipka.
Obl a s t poka z i va nj a s ka l e je ukupna merna ve-
liina koja se moe oitati na skali i odreena je do-
njom i gornjom granicom oitavanja.
Obl a s t me r e nj a je ona oblast u kojoj se vrednosti
oitavaju sa utvrenom tanou. To znai da greke
merenja u toj oblasti ostaju manje od maksimalnih
dozvoljenih vrednosti. Oblast merenja je obino jed-
naka oblasti pokazivanja skale.
Obl a s t pome r a nj a pode l j i vog me r nog
pi pka je uslovljena konstrukcijom. Podeavanje tog
pipka za odreeni merni zadatak se vri pomou me-
rila vee tanosti ili etalona tako, da kazaljka pokazuje
nulu. Ako merilo nije snabdeveno podeljivim pip-
kom, ova oblast je ravna nuli.
Pr a z a n hod je mogunost pomeranja mernog pipka
izvan oblasti pokazivanja skale.
Os e t l j i vos t (e) predstavlja odnos relativnog pome-
ranja kazaljke ili skale prema stvarnoj promeni merne
veliine koja je izazvala to relativno pomeranje. Oset-
ljivost je osobina koja govori o sposobnosti reago-
vanja merila na promenu merne veliine. Kod vee
osetljivosti oitavanje je tanije. Osetljivost se moe
matematiki izraziti na sledei nain (a - veliina po-
deoka skale, c - vrednost podeoka skale):
e = a / c (1.02a)
Primer: Kolika je osetljivost mernog sata, ako je ve-
liina podeoka skale: a = 1 mm, a vrednost podeoka:
c=10 m ?
Reenje: e = a / c = 1 / 0,010 = 100
Kod pol u ni h me r i l a, osetljivost je jednaka pre-
nosnom odnosu:
e = R / L (1.02b)
gde je: R - vei krak poluge, L - manji krak poluge.
Ako se izjednae desne strane jednaina (1.02), dobija
se: a / c = R /L, pa e vrednost podeoka biti:
c = a ( L / R ). (1.03)
Primer: Kolika je vrednost podeoka skale minimetra
(vrsta polunog komparatora) kod kojeg je veliina
podeoka skale - a = 1 mm, veliina veeg kraka po-
luge - R = 100 mm, a manjeg - L = 0,5 mm?
Reenje:
c = a(L/R)=1(0,5/100 )= 0,005 mm = 5 m.
Pos t oj a nos t me r i l a je osobina merila da sauva
svoje metroloke karakteristike tokom dueg vremena.
Ra dni ve k me r i l a je kalendarsko vreme eksplo-
atacije merila do granine istroenosti koja je odree-
na tehnikim propisima, odnosno do zastarelosti.
Me r na s i l a je sila koja priljubljuje mernu povrinu
merila uz merni predmet. U zavisnosti od konstrukcije
merila, ona potie od dejstva opruge ili gravitacije.
Njena vrednost moe biti konstantna ili promenljiva u
mernoj oblasti. Radi odreivanja uticaja na rezultate
merenja, potrebno je poznavati njene ekstremne vred-
nosti.
Me r ni pr i t i s a k se javlja na dodirnim povrinama
merila i mernog predmeta, a izazvan je dejstvom mer-
ne sile. Vrednost tog pritiska je ravna koliniku merne
sile i veliine povrina u dodiru.
Ods t upa nj e me r ni h povr i na od r a vnos t i
i pa r a l e l nos t i utie na kvalitet merila, jer prouz-
rokuje pojavu odreenih greaka merenja.
1.4. FAKTORI KOJI UTIU NA
REZULTAT MERENJA
1.4.1. Greke merenja
Greka koja nastaje u toku merenja je sloena greka.
Ona se sastoji iz niza parcijalnih greaka koje su pro-
uzrokovane:
konstrukcijom, izradom i montaom merila,
grekama badarenja,
uticajima okoline,
linim osobinama operatora (merioca, kontrolora),
dejstvom merne sile
Ukupna gr e ka je ustvari razlika izmeu stvarne i
nazivne mere.
M = M
st
- M
n
(1.04)
gde je:
M - greka merenja,
M
st
- stvarna mera,
M
n
- nazivna (nominalna) mera.
Re l a t i vna gr e ka je jednaka odnosu ukupne gre-
ke i nazivne mere.
n
n st
n
r
M
M M
M
M
M

=
= (1.05)
Pr oc e nt ua l na gr e ka je relativna greka, izra-
ena u procentima.
100
M
M M
100 M M
n
n st
r %

= = (1.06)
Najvaniji princip merenja je postavio prof. Ernst Abe
(Abbe) 1893.g. koji je poznat pod imenom Abe ov
pr i nc i p (ili komparatorski princip) merenj a koji
4
glasi: merni predmet se mora nalaziti u produetku
merne skale. Ve pri konstrukciji merila treba teiti
da se ispuni ovaj uslov, koji je ematski prikazan na
slici 1.03.
merni sto

Slika 1.03. ematski prikaz Abeovog principa
merenja
Greke koje utiu na rezultat merenja, mogu biti:
stalne (sistematske) i
sluajne (nesistematske)
1.4.1.1. Stalne greke
U toku merenja, pri datim okolnostima, stalne greke
se uvek javljaju na isti nain, imaju istu veliinu i
predznak. Njihovi uzroci se mogu utvrditi i zbog toga
se te greke mogu i odkloniti, uglavnom raunskim
putem. Veina stalnih greaka se odreuju pri labora-
torijskim uslovima, primenom drugog merila i drugog
naina merenja. Stalne greke koje se najee pojav-
ljuju su sledee:
greke merila,
line greke i
greke usled uticaja okoline.
1.4.1.1.1. Greke merila
Na pojavu i veliine ovih greaka najvie utiu:
konstrukcija merila,
netanost poloaja mernih povrina,
netanosti izrade (tolerancije) elemenata merila,
netanosti merne skale,
istroenost pojedinih delova uglavnom mernih po-
vrina u toku eksploatacije,
paralaksa,
dejstvo merne sile,
veliina mernog pritiska,
odstupanje mernih povrina od ravnosti i paralel-
nosti,
promena smera merenja i
nepridravanje Abeovog principa merenja (ima
najvei uticaj).
Kons t r uk c i one gr e k e me r i l a potiu od same
kinematike ureaja, uglavnom zbog oblika poluga i
ostalih prenosnih elemenata. U konstrukcione greke
spadaju jo i greke izazvane zazorima u voicama i
leitima.
Ne t a an pol o aj me r ni h pov r i na prouzro-
kuje odreene greke u merenju koje se geometrijski
lako mogu definisati. Pri tome potrebno razlikovati
merila:
sa mernim pipkom (vretenom) i
sa paralelnim mernim povrinama.
Neparalelnost mernih povrina se moe javiti napr.
kod pominog merila. Ako je zazor izmeu lenjira i
klizaa preveliki (bilo zbog netanosti izrade, bilo
zbog istroenosti), projeciranje mere na skalu nee biti
upravno. Zbog otvaranja kljunova, dobie se manja
mera od stvarne (slika 1.04). Zbog malih uglova moe
se uzeti: tg
rad
, pa e veliina ove greke biti:
= =
)
x xtg M M M (1.07)

Slika 1.04. Greka usled neparalelnosti mernih
povrina
Sli ne greke izaziva i odst upanj e merne povri -
ne od ravnost i .
Ne t a nos t i z r ade elemenata merila je neizbena,
s obzirom da se ne moe postii apsolutno tana mera,
ali se u ovu grupu izvora greaka ubraja i netanost
etalona, korienog za badarenje merila.
I s t r o e nj e me r ni h pov r i na merila u toku eks-
ploatacije je normalna pojava. Maksimalna dozvoljena
vrednost te istroenosti je odreena za svako merilo,
posle ega se merne povrine moraju zameniti (ako je
to izvodljivo) odnosno, merilo se odstranjuje iz upot-
rebe. Kod savremenih merila merne povrine su izra-
ene od tvrdog metala,
to mnogostruko uveava
radni vek tih mernih po-
vrina u odnosu na eli-
ne elemente.
Par al ak s a utie najvi-
e na tanost oitavanja.
Ona se javlja u sluaju
kada nisu dve skale (os-
novna i nonijus) merila,
odnosno merna skala 1 i
kazaljka 2 u istoj ravni, i ako pravac oitavanja nije
upravan na ravni skale (sl. 1.05.). Veliina te greke
zavisi od ugla oitavanja () i od meusobnog
rastojanja
dve
skale (t), odnosno skale i kazaljke.
=
)
t tg t h (1.08)
Slika 1.05. Paralaksa
5
Greka usled paralakse se moe smanjiti, odnosno od-
straniti:
dovoenjem dve skale u jednu ravan, kao to
pokazuje slika 1.06.
upravnim oitavanjem.

Slika 1.06. Naine odklanjanja greke oitavanja
usled parlakse prikazuju desne slike, dok leve slike
pokazuju ista merila pre rekonstrukcije.
Kod nekih mernih instrumenata (uglavnom elektri-
nih) u ravni merne skale, ili neposredno iza nje je po-
stavljeno ogledalo koje omoguuje oitavanje bez pa-
ralakse, jer kod oitavanja se lik kazaljke u ogledalu
ne sme videti.
Prisutnost me r ne s i l e je potrebna kod merenja, da
bi se merne povrine merila priljubile uz merni pred-
met bez zazora, odstranivi eventualno prisutnu mast
ili ulje. Njena veliina ne sme da prekorai jednu od-
reenu vrednost, da ne bi izazvane deformacije po-
stale plastine. Kod tanijih merenja ove deformacije
svakako treba uzeti u obzir
Kod veina mehanikih merila pr ome nom s me r a
me r e nj a menja se i oitana vrednost na merilu. To
znai, da nije svejedno, da li se merna povrina merila
pribliava mernom predmetu sa manjih ili sa veih
vrednosti. Razlike u oitavanju se javljaju usled po-
stojanja unutranjih zazora izmeu pokretnih eleme-
nata merila i promene veliine i smera otpora klizanju
(sile trenja) izmeu njih, zbog razliitih vrednosti me-
rne sile i zbog promene debljine sloja maziva izmeu
pokretnih elemenata. Greke usled promene smera
merenja se mogu odkloniti istim nainom upotrebe
merila kod postavljanja i kod merenja. Kod odrei-
vanja veliine ove greke treba izvriti vei broj mere-
nja u oba smera i izraunati razliku izmeu srednjih
vrednosti.
Ne pr i dr av anj e Abe ov og pr i nc i pa me r e -
nj a najvie utie na ukupnu greku merila, ali je to u
veini sluajeva posledica same konstrukcije merila.
1.4.1.1.2. Line greke
Line greke operatora potiu od njegovih linih oso-
bina:
fiziolokih osobina oiju,
umenosti procenjivanja,
umora,
napetosti (nervnog stanja) i
uvebanosti.
Pre postavljanja neke osobe na mesto operatora (kon-
trolora), potrebno je ispitati njene fizioloke osobine,
zahtevane za uspeno obavljanje zadataka u vezi sa
merenjem.
Umenost procenjivanja
manjih delova osnovne
veliine podeoka skale je
vrlo vana osobina u po-
gledu tanosti oitavanja
izmerene veliine. Naj-
vee greke kod proce-
njivanja se javljaju kod
0,2 i 0,8 vrednosti pode-
oka, a najmanja kod 0,5 ,
kako to slika 1.07. poka-
zuje.
Obavljanje mernih zada-
taka zahteva ei (aktivan) odmor, radi odlaganja po-
jave umora. Napete osobe treba osloboditi zadataka u
vezi sa merenjem do stabilizacije njihovog nervnog
stanja. Poetnicima treba davati lake zadatke, i po-
stepeno ih uvesti u sve komplikovanija merenja, kod
kojih ve vrlo vanu ulogu igra verziranost.
1.4.1.1.3. Greke usled uticaja okoline
Od spoljnih faktora, na rezultat merenja najvie utiu:
temperetura,
vlanost vazduha,
praina i
potresi.
Od ovih faktora najvaniji je ut i c a j t e mpe r a t ur e ,
odnosno, promena temperature, kako mernog predme-
ta, tako i merila. Ovaj uticaj treba uzeti u obzir ak i
kod jednostavnijih (manje tanih) merenja. Promena
temperature povlai sa sobom promenu dimenzija
predmeta. Meunarodno je usvojena osnovna tempe-
ratura merenja, ija vrednost iznosi: t
o
= 20
o
C. Sva
merila su pripremljena za upotrebu na toj temperaturi i
propisane mere radnih predmeta treba da se ostvare na
toj temperaturi.
Promena iste duine predmeta, izraenih od razliitih
materijala usled iste promene temperature je razliita i
zavisi od vrednosti koeficijenata linearnog toplotnog
irenja materijala - . Ta promena je:
t l l = (1.09)
gde je:
l - promena duine u mm,
l - duina na osnovnoj temperaturi u mm,
osnovna podela
Slika 1.07. Greka
procenjivanja
6
- koeficijent linearnog toplotnog irenja materijala
posmatranog predmeta,
t - razlika temperature u odnosu na osnovnu.
t - temperatura merenja,
t
o
- osnovna temperatura.
o
t t t = (1.10)
Poeljno je da se merenje vri na osnovnoj tempe-
raturi da ne bi dolo do greke usled temperaturskih
promena. Ako to nije izvodljivo, potrebno je pozna-
vati temperaturu mernog predmeta i merila, kao i
njihove materijale, odnosno koeficijente linernog top-
lotnog irenja i izvriti korekciju. Merenje na tempe-
raturi razliitoj od osnovne, bez korekcije je mogue
samo u sluaju, ako je temperatura mernog predmeta i
merila ista, i ako su izraeni od istog materijala, od-
nosno ako imaju istu vrednost koeficijenta linearnog
toplotnog irenja.
Ako se meri na temperaturi razliitoj od osnovne, ko-
rekcija se vri na sledei nain.
K l l
t to
= (1.11)
gde je:
l
to
- vrednost duine na osnovnoj temperaturi t
o
,
l
t
- vrednost duine na temperaturi t,
K - vrednost korekcije koja u optem sluaju (kada
t
p
t
m
i
p

m
) iznosi:
K = l
t
(
p
t
p
-
m
t
m
) (1.12)
gde je:
l
t
- vrednost duine na tempereturi t,
p
- koeficijent linearnog toplotnog irenja mernog
predmeta,
t
p
- temperaturna razlika mernog predmeta,
m
- koeficijent linearnog toplotnog irenja merila,
t
m
- temperaturna razlika merila.
Pr i me r : Odreivanje neke mere izvreno je slogom
uporednih merki i utvreno je:
l
t
= 250,020 mm
t
m
= 21
o
C
m
= 11,5.10
-6
mm/mm
o
C
t
p
= 22
o
C
p
= 18,0.10
-6
mm/mm
o
C
Odrediti vrednost mere na osnovnoj temperaturi.
Reenje: Temperaturne razlike su:
t
m
= t
m
- t
o
= 21 - 20 = + 1
o
C
t
p
= t
p
- t
o
= 22 - 20 = + 2
o
C
Vrednost mere na osnovnoj temperaturi prema (1.11):
l
to
= l
t
- K
Korekcija na osnovu (1.12) iznosi:
K = l
t
(
p
t
p
-
m
t
m
) =250,020 (18,0.2 - 11,5.1).
.10
-6
= 0,006125 0,006 mm
l
to
= 250,020 - 0,006 = 250,014 mm
Predhodni zadatak se moe formulisati i na sledei na-
in: Nazivna mera je: l
to
= 250 mm. Na temperaturi
t je naena razlika l
t
= + 20 m. Odrediti vrednost
razlike na osnovnoj temperaturi t
o
= 20
o
C. Ostali po-
daci se ne menjaju.
Reenje:
l
to
= l
t
- K
K = 250 (18,0.2 - 11,5.1) 10
-6
= 0,006125
0,006 mm = 6 m
l
to
= 20 - 6 = 14 m
Znai: dobijeni rezultat je identian sa predhodnim.
Vrednost koeficijenta linearnog toplotnog irenja za
najee primenjivane materijale u mainogradnji,
date su u tablici 1.02.
Tablica 1.02. Vrednost koeficijenta u mm/mmK
Materijal . 10
-6
Materijal . 10
-6
elik 11,5 Mesing 18,4
Cr - elik 10,0 Olovo 29,2
Ni - elik 12,0 Liveno gvoe 10,4
Aluminijum 23,8 Vidija 5,3
Dur-aluminijum 23,5 Jena staklo,normal 8,0
Bronza 17,5 Jena staklo - 20 4,8
Srebro 19,5 Kvarcno staklo 0,5
Bakar 18,5 Tvrda guma 77,0
Re l a t i vna vl a nos t va z duha prilikom merenja
treba da iznosi oko 55 % (50...60%), pri atmosfer-
skom pritisku 101324 Pa (760 mm Hg stuba).
Pr a i na koja dospeva izmeu povrine mernog pre-
dmeta i merne povrine merila prouzrokuje dobijanje
vee vrednosti merenja od stvarne. Zbog toga, te po-
vrine moraju biti dobro oiene pre merenja. Prosto-
rija u kojoj se vri merenje po mogunosti treba da
bude klimatizovana i da u nju dospeva filtrirani vaz-
duh.
Pot r e s i koji potiu od proizvodnih hala ili iz drugih
izvora (eleznika pruga i sl.), vrlo negativno utiu na
ceo tok merenja kao i na krajnji rezultat merenja.
Imajui u vidu to, prostorije za merenje potrebno je
locirati na veoj udaljenosti od izvora potresa i na
odreeni nain izolovati ih od tih smetnji.
Ukupna veliina stalnih greaka se dobija algebarskim
sabiranjem veliina parcijalnih stalnih greaka:
=
=
n
1 i
i , st st
M M (1.13)
Ovom veliinom treba korigovati izmerenu vrednost.
1.4.1.2. Sluajne greke
Moe se uoiti da kod ponovljenih merenja istog mer-
nog predmeta, uvek se dobijaju razliiti rezultati, ako
7
je merilo dovoljno osetljivo. Ova pojava se naziva ra-
sipanjem rezultata merenja i posledica je sluajnih
greaka. Izvori sluajnih greaka su:
variranje vrednosti otpora klizanju (sile trenja) iz-
meu pokretnih elemenata merila u malim vre-
menskim intervalima,
mali promenljivi uticaji okoline koji se ne mogu
registrovati,
mala meusobna pomeranja elemenata merila us-
led zazora,
male temperaturske promene koje se ne mogu iz-
meriti,
opadanje i variranje panje operatora.
Zbog postojanja sluajnih greaka, jedno merenje ne
daje pouzdani rezultat, pa po pravilu treba izvriti vei
broj merenja i izraunati aritmetiku sredinu (srednju
vrednost) izmerenih veliina, ime se uticaj sluajnih
greaka moe znatno smanjiti (ovo ne vai za stalne
greke, ali se njihov uticaj odklanja algebarskom ko-
rekcijom).
Taniji rezultati se dobiju raunom verovatnoe.
2. POMONI PRIBOR
Elementi pomonog pribora imaju zadatak da pozicio-
niraju merne predmete i da ih odravaju u potrebnom,
nepromenjenom poloaju za celo vreme merenja. Na
taj nain oni omoguuju sigurnije i preciznije merenje.
Od tih elemenata najee se primenjuju:
ploe,
prizme za oslanjanje,
iljci i trnovi,
kontrolni lenjiri,
merni blokovi i
drai merila.
2.1. PLOE
Imaju zadatak da obezbede ravnu baznu povrinu za
merenje. Prilikom merenja merni predmet i merilo,
odnosno dra merila se postavljaju na tu plou. Po-
stoje dve vrste ploa:
tuir ploe za merenje u radionicama i
merne ploe za merenje u laboratorijumima.
Tuir ploe (sl.2.01a) se izrauju od livenog gvodja
sa lameliranim grafitom. Merna povrina se oblikuje
rendisanjem odnosno dubljenjem ili glodanjem i na-
kon toga grebanjem (brusiti se ne sme). Veliina im se
kree od 160 x 100 do 2000 x 1000 mm. Merne
povrine mogu biti ravne ili sa T - lebovima. Vee
ploe treba da se oslanjaju u tri take, radi lakeg do-
voenja merne povrine u vodoravan poloaj. Ako
nisu u upotrebi, treba ih tankim slojem masti namazati
i zatititi pokrivaem od drveta.
Merne ploe (sl. 2.01b) su izraene od granita i imaju
znatne prednosti u odnosu na prethodnih:
nemaju unutranje napone pa se ne deformiu,
tvre su od livenog gvoa i imaju dui radni vek,
ne mogu se magnetisati i ne provode struju,
ne korodiraju i
odravanje im je vrlo jednostavno.

Slika 2.01. Tuir ploa (a) i merni sto (b)
Imaju pravougaoni ili kvadratni oblik do duine 2500
mm. Mogu biti ravne ili sa T - lebovima. Vee ploe
su oblikovane kao stolovi. Merne povrine moraju biti
bruene i lepovane.
2.2. PRIZME ZA OSLANJANJE
Primenjuju se za oslanjanje i pozicioniranje mernih
predmeta cilindrinih oblika, kada povrina omotaa
tih tela predstavlja bazu za merenje. lebovi prizme se
obino izrauju sa uglom od 90; 108 i 120
o
.
Postoje razliiti tipovi prizmi, od kojih slika 2.02. pri-
kazuje najvie primenjivane.

a) b) c) d)
Slika 2.02. Prizme za oslanjanje
Prizme sa stezaem (sl.2.02a) se primenjuju u paro-
vima za oslanjanje mernih predmeta malih dimenzija.
Ugao lebova je 90
o
i nalaze se na suprotnim stranama
prizme.
Dugake prizme (sl.2.02b) se primenjuju za oslanjanje
duih mernih predmeta. Uglavnom se izrauju u du-
inama od 100; 150; 200 i 250 mm.
Unakrsne prizme (sl.2.02c) se primenjuju u parovima.
Jedan blok sadri etiri leba od po 90
o
, razliitih i-
rina.
Magnetne prizme (sl.2.02d) se izrauju sa uglom le-
ba od 90

i 120
o
. U telu prizme se nalazi jedan jak
permanentni magnet. U zatvorenom poloaju mag-
netne linije prolaze kroz merni predmet i oslonu po-
vrinu ime obezbeuju jedan celoviti zatvoreni sis-
tem. Ako se dugme okrene u poloaj otvoreno, ma-
gnetne sile se zaokrenu za 90
o
i zatvaraju se kroz
vazduh, ime prestaje priljubljivanje izmeu prizme,
8
mernog predmeta i oslonca. Merni predmeti se postav-
ljaju u prizmu u poloaju magneta otvoreno, pa se
posle magnet zatvara.
2.3. ILJCI I TRNOVI
iljci se koriste za prihvatanje mernih predmeta tipa
osovina kada se baza merenja poklapa sa osom pred-
meta. Postoji vie vrsta iljaka i svi se primenjuju u
parovima. Merni predmet se postavlja izmeu iljaka,
koji se fiksiraju u drau. Na taj nain je omogueno
odreivanje mera mernog predmeta, kao i njegova
kontrola u pogledu krunosti i koaksijalnosti.
Jedan od tipova iljaka je prikazan na sl.2.03a koji pri-
pada standardnom priboru mernog mikroskopa. Na
jednom kraju je izraen iljak ugla konusa 60
o
, a na
drugom konusni otvor, ugla takoe 60
o
. Na taj nain je
omogueno merenje predmeta, izraenih sa sredinim
gnezdom, ili sa konusnim zavretkom.
Na sl.2.03b je prikazan konusni trn sa unutranjim
konusom, a na sl.2.03c sa iljkom. Primenjuju se kod
mernih predmeta sa glavinom. Prenik ovih trnova se
bira na taj nain, da on obezbeuje zaglavljivanje me-
rnog predmeta na sredini trna, pa se posle trn, zajedno
sa mernim predmetom, prihvata izmeu iljaka.

Slika 2.03. iljci i konusni trnovi
iljci i trnovi moraju biti izraeni veoma tano, da ne
bi njihove greke bitno uticale na rezultat merenja.
2.4. KONTROLNI LENJIRI
Ovi lenjiri se izrauju od legiranog elika, izloenog
vetakom starenju. Merne povrine su otvrdnute i fi-
no bruene. Slue za kontrolu pravosti i ravnosti po-
vrina mernih predmeta, eventualno za uporedno me-
renje. Postoje lenjiri sa otricom i lenjiri sa irokom
mernom povrinom.
Lenjiri sa otricom mogu biti sa :
jednom otricom, - to su noasti lenjiri (sl.2.04a),
tri otrice, - trouglasti (sl.2.04b) i
etiri otrice, - etvorouglasti (sl.2.04c)
Lenjiri sa otricom se primenjuju kod metoda kontrole
pomou svetlosnog procepa. Noasti lenjiri se izra-
uju u duinama od 75...500, trouglasti od 100...500, a
etvorouglasti od 150... 1000 mm.
Lenjiri sa irokom mernom povrinom izrauju se u
obliku:
pravougaonog poprenog preseka, duina od 500..
..1500 mm (sl.2.04d) i
sa dvostrukim T - profilom, duina od 2000...5000
mm (sl.2.04e).

Slika 2.04. Kontrolni lenjiri
2.5. MERNI BLOKOVI
Merni valjak (slika 2.05a), merni stub (slika 2.05b) i
merni blokovi (slike 2.05c, d, e, f) slue za kontrolu
upravnosti. Imaju dve merne povrine, fino grebane
koje meusobno zaklapaju prav ugao.

Slika 2.05. Merni blokovi
Prilikom kontrole merni predmet se postavlja na mer-
nu ili tuir plou, a merni blok se prislanja uz predmet.
Upravnost se ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa.
Merni blokovi na sl.2.05c se koriste kod veih pred-
meta i za oslanjanje, kada slue kao pomone baze.
Blokovi na sl.2.05e i f su snabdeveni T-lebovima,
odnosno elipsastim otvorima koji omoguuju privr-
enje predmeta, ako je to potrebno.
2.6. DRAI MERILA
Drai su potrebni kod primene komparatora, radi o-
bezbeenja njihovog vrstog poloaja u toku merenja.
Drai omoguuju podizanje, sputanje, zakretanje i
pribliavanje komparatora mernom predmetu, u za-
visnosti od potrebe. Postoje vie tipova.
9
Na sl.2.06. prikazan je univerzalni dra lakog (a) i
tekog (b) tipa. Sastoje se od postolja 1 i stuba 2 po
kome se moe okretati u horizontalnoj ravni i visinsko
pomerati ogrlica 3. Ona prihvata stoer 5, iji poloaj
se fiksira pritezanjem zavrtnja 4. Na kraju stoera se
nalazi raseeni steza 6 u koji se postavlja merilo koje
se pritezanjem zavrtnja 7 fiksira u eljenom poloaju.
Stub se moe u lebu postolja pomerati, pa se uvr-
uje u potrebnom poloaju navrtkom (zavrtnjem) 8.
a)
b)
1
1
2
2
3
4 5
6
7
8
8

Slika 2.06. Univerzalni dra merila, laki (a)
i teki (b)
Precizni drai merila su prikazani na sl.2.07. gde se
vidi dra sa navojnim stubom 3 koji je postavljen
upravno na postolju 1. Na postolju se nalazi sto 2 za
prihvatanje mernog predmeta. Neki tipovi imaju iz-
menljive stolove, prilagoene oblicima mernih pred-
meta. Po stubu se vertikalno pomera konzola 4 pos-
redstvom navrtke 5. Fiksiranje konzole u eljenom po-
loaju se vri pomou zavrtnja 6. Na kraju konzole se
nalazi otvor za prihvatanje merila, prenika vodee
aure 8 ili 28 mm. vrst poloaj merila obezbeuje
zavrtanj 7.
a) b)
1
3
2
4
5
6
7
6
1
8
Slika 2.07. Precizni drai merila
Slika 2.07b prikazuje precizni dra kod kojeg se vi-
sinsko podeavanje vri spregom zupanice koja je u-
graena u stub i zupanika 6. Merilo se fiksira zavrt-
njem 8. Otvor za prihvatanje merila ima prenik 8 ili
28 mm, a izabere se na osnovu veliine prenika vo-
dee aure komparatora.
Univerzalni drai komparatora sa magnetnim po-
stoljem, proizvodi firme Mitutojo, prikazani su na
slici 2.08.

Slika 2.08. Univerzalni drai sa magnetnim postoljem
Slika 2.09. prikazuje dra komparatora za unutranja
merenja koji omoguuje brzo relativno vertikalno po-
meranje komparatora i mernog predmeta u sluaju se-
rijske kontrole. Ovaj dra takoe je proizvod firme
Mitutojo.

Slika 2.09. Dra komparatora za unutranja merenja
10
I I POGLAVLJE
MERENJE DUINA
3. JEDNOSTRUKA MERILA
3.1. UPOREDNE MERKE
Uporedne merke u veini sluajeva su prizmatinog
oblika. Imaju dve, meusobno paralelne merne po-
vrine, ije rastojanje daje nazivnu meru na tempe-
raturi od 20
o
C. Popreni presek im je pravougaoni. U
nekim sluajevima koriste se merke cilindrinog ob-
lika, prenika 20 mm.
Uporedne merke su najtanija merila koja se upot-
rebljavaju u mainogradnji. Pored merenja i kontrole
duinskih mera, primenjuju se jo i za kontrolu i po-
deavanje drugih merila. Materijal im je najee legi-
rani elik koji je otporan na habanje i koroziju. Kaljen
je i odputen na 62...70 HRC. Za specijalne svrhe me-
rke se mogu izraivati i od tvrdog metala ili kvarcnog
stakla. Svi materijali moraju imati sposobnost za po-
liranje. Kod takvih povrina i posle mehanikog i-
enja ostane tanak film maziva, to je neophodno za
rastavljanje merki bez oteenja, ako su bile ranije sa-
stavljene u slog. Od tvrdog metala se obino prave sa-
mo zatitne merke, debljine 1 ili 2 mm, koje se po-
stavljaju na krajeve slogova merki. U nekim slua-
jevima merke su obloene tvrdim metalom. Kvarcno
staklo ima vrlo mali koeficijent linearnog toplotnog
irenja i zbog toga mu je toplotna dilatacija zane-
marljivo mala.
Na osnovu ostvarenih odstupanja mera i oblika mer-
nih povrina, merke se razvrstavaju u pet klasa ta-
nosti: 00; 0; 1; 2; i 3.
00 i 0 klasa tanosti: koriste se za regulisanje
maina za merenje, preciznih komparatora i dru-
gih tanijih merila, kao i za kontrolu etalona me-
rila,
1 klasa tanosti: koriste se za kontrolu kontrolnika
merila,
2 klasa tanosti: koriste se za podeavanje ra-
dionikih merila,
3 klasa tanosti: koriste se za podeavanje maina
alatki i pri izradi pribora i merila manje tanosti.
Uporedne merke se nabavljaju u garniturama. Razne
firme proizvode garniture sa razaliitim brojem merki,
ali je svaka garnitura sastavljena od nizova merki u
kojima je skok mera (razlika mera izmeu susednih
merki u nizu) konstantne veliine. Ako ne postoji me-
rka za kontrolu neke duine, kombinacijom pojedinih
merki iz garniture uvek se moe sastaviti slog eljene
mere. Treba teiti da se mera ostvari sa moguim naj-
manjim brojem merki, jer to obezbeuje neto veu
tanost, vreme sastavljanja sloga je krae i habanje
merki je smanjeno. to je garnitura vea, eljena mera
se po pravilu moe ostvariti sa sve manjim brojem
merki.
Tablica 3.01. sadri garnituru uporednih merki 0 klase
tanosti Karl Cajs od 86 komada.
Tablica 3.01. Garnituru uporednih merki Karl Cajs
Komada Skok mera Min.mera Maks.mera
9 0,001 1,001 1,009
49 0,01 1,01 1,49
19 0,5 0,5 9,5
9 10 10 90
Uporedne merke se uvaju u kutijama. Merne povr-
ine uvek moraju biti tanko namazane medicinskim
vazelinom. Pre upotrebe treba ih dobro oistiti istim
lanelnim platnom, jelenskom koom i na kraju meka-
nom etkicom. Upotreba hemijskih sredstava nije doz-
voljena. Operator uvek treba da koristi tanke konane
rukavice a merke treba da hvata specijalnim hvataem
(sl.3.01).

Slika 3.01. Hvatanje sloga merki
Kod sastavljanja slogova, krajevi merki se priljube
pod malim uglom, pa se slepljivanje izvri klizanjem i
zaokretanjem pod malim pritiskom (sl.3.02a). Kod ra-
stavljanja merke se zaokrenu unakrsno, pa se lome
preko zaobljene ivice (sl.3.02b).
a) b)

Slika 3.02. Sastavljanje (a) i rastavljanje merki (b)
Kod sastavljanja slogova, odabiranje merki uvek treba
poeti od najmanjih vrednosti, jer to obezbeuje pri-
menu minimalnog broja merki iz raspoloive garni-
ture.
Primer: Sastaviti slog merki za duinu 86,965 mm,
koristei garnituru Karl Cajs, 0 klase tanosti od 86
lana.
Reenje: Postupak nalaenja potrebnih merki iz date
garniture od 86 lanova je sledei:
Prvo se uzima merka, ija je tanost odreena sa
5/1000 mm. To je merka nazivne mere 1,005 mm.
11
Ova veliina se oduzima od traene duine: 86,965
1,005 = 85,96 mm. Sada se uzima merka koja sadri
meru od 6/100 mm, po mogustvu tako, da ostatak u
desetinama bude merljiv pomou neke postojee mer-
ke. Bira se merka nazivne veliine 1,46 mm koja se
oduzima od 85,96 mm: 85,96 - 1,46 = 84,5 mm.
Oigledno je da se ostatak moe ostvariti zbirom mer-
ki 4,5 i 80 mm. Znai: 84,5 - 4,5 = 80 - 80 = 0.
Kontrola:
1,005 + 1,46 + 4,5 + 80 = 86,965 mm
Dobijeni rezultat potvruje da je reenje dobro.
Maksimalno odstupanje sloga merki odreuje se na o-
snovu veliina dozvoljenih odstupanja pojedinih mer-
ki koja su data u tablici 3.02.
Za merke: M = 1,005 mm, M = 1,46 mm i M = 4,5
mm: m = 0,12 m; za M = 80 mm : m = 0,30
m.
Oekivano maksimalno odstupanje za slog sastavljen
od prethodnih merki rauna se pomou jednaine:
m 36 , 0 3649658 , 0
30 , 0 12 , 0 12 , 0 12 , 0 U
m m m m U
2 2 2 2
2
80
2
5 , 4
2
46 , 1
2
005 , 1
=
= + + + =
= + + + =

Tablica 3.02. Dozvoljena odstupanja merki m u m
Mera u mm K L A S A T A N O S T I
preko do 00 0 1 2 3
10 0,06 0,12 0,20 0,45 0,80
10 25 0,07 0,14 0,30 0,60 1,20
25 50 0,10 0,20 0,40 0,80 1,60
50 75 0,12 0,25 0,50 1,00 2,00
75 100 0,14 0,30 0,60 1,20 2,50
100 150 0,20 0,40 0,80 1,60 3,00
150 200 0,25 0,50 1,00 2,00 4,00
200 250 0,30 0,60 1,20 2,40 5,00
250 300 0,35 0,70 1,40 2,80 6,00
300 400 0,45 0,90 1,80 3,60 7,00
400 500 0,50 1,10 2,20 4,40 8,00
500 600 0,60 1,30 2,60 5,00 10,0
600 700 0,70 1,50 3,00 6,00 11,0
700 800 0,80 1,70 3,40 6,50 13,0
800 900 0,90 1,90 3,80 7,50 14,0
900 1000 1,00 2,00 4,20 8,00 16,0
3.1.1. Pribor uporednih merki
Radi proirenja oblasti primene uporednih merki, od-
nosno olakavanje njihove upotrebe, izrauje se speci-
jalni dodatni pribor, u koji spadaju:
drai merki i njihove spojnice,
postolja,
merni kljunovi i
merni iljci i iljci za obeleavanje.
Drai slue za prihvatanje slogova uporednih merki u
dijapazonima duina: 0...80; 60...160 i 160...320 mm.
Slika 3.03. prikazuje drae i postolje za dra.

Slika 3.03. Drai merki i postolje za dra
Spojnice se koriste za spajanje vie draa merki, pri
kontroli mera od 320...1500 mm. Nain ostvarivanja
odreene mere pomou spojnica, prikazuje slika 3.04.

Slika 3.04. Nain ostvarivanje mere pomou spojnica
Postolje slui za prihvatanje draa merki u verti-
kalnom poloaju, ime je omogueno visinsko obele-
avanje odnosno merenje.
Merni kljunovi mogu biti izraeni sa ravnom ili sa za-
obljenom mernom povrinom (sl.3.05A i B). Koriste
se u parovima. Ravni kljunovi se primenjuju za kon-
trolu spoljnih mera, ali i unutranjih, ako su one og-
raniene ravnima. Kod nekih tipovi ravnih kljunova,
jedan kraj je zakoen (sl.3.05C). Zaobljeni kljunovi se
uglavnom koriste kod kontrole unutranjih mera, ma-
da se mogu primeniti i kod spoljnih (sl.3.05D i E).
Poluprenik zaobljenja moe biti: 2; 5; 8; 12 ili 20
mm. Kod kontrole unutranjih mera, prilikom sastav-
ljanja sloga merki treba uzeti u obzir i dimenzije klju-
nova.

Slika 3.05. Merni kljunovi i iljci
Slika 3.06. prikazuje dra sa slogom uporednih mer-
ki, pripremljen za odredjivanje spoljne mere pomou
ravnih mernih kljunova sa zakoenim krajem. Kod po-
stavljanja sloga merki u dra, posle grubog podea-
vanja zategne se navrtka za pritezanje 1, ime se fiksi-
12
ra poloaj vodjice 3 kroz iji navojni otvor prolazi za-
vrtanj za pritezanje 2. Pritezanjem ovog zavrtnja, pri-
tezna ploa 4 se priljubi uz slog merki. Na taj nain se
formira slog bez zazora izmeu merki to je osnovni
uslov za ostvarivanje tane mere.

Slika 3.06. Dra sa slogom uporednih merki
Merni iljci su izraeni sa konusnim zavretkom. ilj-
ci za kontrolu imaju ugao konusa od 30
o
, dok iljci za
centriranje od 60
o
. Kontrolni iljci se meu ostalog,
primenjuju i pri kontroli skala merila za duinu. iljci
za centriranje se koriste pri odreivanju osnih rasto-
janja rupa, veliine koraka navoja i sl. U kombinaciji
sa iljkom za obeleavanje, moe se koristiti kao e-
star.
Slika 3.07. prikazuje estar, formiran od sloga upo-
rednih merki, iljka za centriranje i iljka za obele-
avanje.

Slika 3.07. estar formiran od sloga uporednih merki
iljci za obeleavanje snabdeveni su otricom i prime-
njuju se za obeleavanje tanih mera.
iljci su prikazani na slici 3.05. F i G su merni iljci, a
H je iljak za obeleavanje.
Na slici 3.08. su prikazani primeri primene uporednih
merki kod izrade alata.

Slika 3.08. Primeri primene uporednih merki kod izrade
alata
3.2. GRANINA MERILA
Ova grupa obuhvata veliki broj raznovrsnih merila ko-
jima se kontroliu granine veliine tolerisanih mera.
Primenjuju se u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Gra-
ninim merilima se ne mogu odrediti same mere, ni
njihova odstupanja od nazivne vrednosti, ve samo -
da li se ostvarena mera nalazi u granicama tolerancije.
Ako jeste, mera je dobra, u protivnom je loa. Zbog
toga ova merila se uvek izrauju sa dva elementa za
merenje, kod manjih merila zajedno, dok kod veih
odvojeno, pa se ona koriste u parovima. Dobra gra-
nina mera se kontrolie stranom IDE, dok se loa
granina mera odreuje stranom NE IDE. Strana NE
IDE uvek se obeleava crvenom bojom.
Kod oblikovanja mernih elemenata graninih merila,
potrebno je ispuniti Tajlorov (Taylor) princip merenja.
Na osnovu toga, stranom IDE pored duinskih mera,
istovremeno se kontrolie i oblik, tj. cela povrina na-
leganja, dok se stranom NE IDE posebno kontrolie
svaka veliina.
Upotreba graninih merila je veoma ekonomina, jer
je vreme kontrole relativno kratko, a kontrolu mogu
da vre i priuene osobe.
U daljnjem izlaganju bie rei samo o graninim meri-
lima, kojima se kontrolie ispravnost krunih otvora i
elemenata tipa osovina izraenih sa tolerancijama po
ISO sistemu.
Materijal za izradu mernih elemenata ovih merila je
legirani elik ili elik za cementaciju. Kale se i od-
putaju na ~ 62 HRC. Ako se merne povrine tvrdo
hromiraju, merila se mogu izraditi i od manje kva-
litetnog elika. Tvrdo hromirane povrine imaju oko 5
puta dui radni vek od kaljenih elika. Posle istroenja
ponovo se mogu hromirati i dovesti do ispravne mere.
Nisu podloni koroziji. Merne povrine se mogu izra-
diti i od tvrdog metala. Radni vek ovih merila moe
da bude i 50 puta dui u odnosu na kaljeni elik.
13
Za izradu graninih merila moe se primeniti i speci-
jalno staklo, tvre od obinog koji ima znatne predno-
sti u odnosu na elik:
jevtiniji su,
otporniji su na habanje,
laki su,
ne deformiu se i odravaju izraenu meru,
ne korodiraju, pa zbog toga ne zahtevaju nikakvo
odravanje,
ako padnu i ostanu itava, mogu se dalje upotre-
biti bez kontrole, dok se elina moraju pre-
kontrolisati zbog moguih deformacija.
Na osnovu namena, granina merila mogu biti izrae-
na kao:
radionika,
prijemna i
kontrolna (reviziona ili protumerila)
Sva merila se izrauju sa vrlo strogim tolerancijama, u
zavisnosti od tolerancije kontrolisanog predmeta.
Radionika merila slue za kontrolu radnih predmeta
u procesu proizvodnje od strane radnika.
Prijemna merila slue za prijem gotovih radnih pred-
meta. Koriste ih lanovi fabrike kontrole i predstav-
nici naruioca. Ova merila se ne izrauju, ve se istro-
ena radionika merila koriste kao prijemna, kod kojih
se dodatak za troenje istroio za 2/3 svoje vrednosti.
Kontrolna (reviziona) merila slue za kontrolu radio-
nikih merila radi odreivanja tanosti kod novih i is-
troenosti kod upotrebljavanih. Reviziona merila po-
stoje samo u grupi merila za kontrolu spoljnih mera
(ravi) i to u obliku epa.
3.2.1. Granina merila za kontrolu krunih
otvora
Granina merila za kontrolu krunih otvora imaju ob-
lik epa. Izrauju se kao radionika i prijemna merila.
Stranom IDE kontrolie se donja granina mera. Ako
taj ep ne ulazi u otvor, predmet se podvrgava doradi.
Ako ep IDE pod dejstvom sopstvene teine ulazi u
otvor, dok strana NE IDE ne ulazi, mera je dobra.
Stranom NE IDE kontroloe se loa granina mera, pa
ako taj ep ulazi u otvor, predmet se odbacuje kao
kart. Kod ovih merila ne sme se upotrebiti velika sila,
jer to moe izazvati deformacije, pa merni predmeti
mogu biti pogreno ocenjivani. Kod vrlo velikih meri-
la ve i sama njihova teina moe izazvati deforma-
cije, pa se kod njih upotrebljavaju protivtegovi za
smanjenje dejstva sopstvene teine. Takva merila u
toku vrenja kontrole, moraji biti okaeni.
Oblik i duinske mere epova zavise od veliine pre-
nika a odreene su standardima. Kod manjih vrednosti
(do 50 mm) imaju oblik specijalnih cilindrinih ivija.
epovi NE IDE se izrauju u dva oblika. Oblik C je
cilindrian, dok je oblik S sa smanjenom cilind-
rinom povrinom (sl.3.09.). Drugi kraj epova je iz-
raen je u vidu konusa 1:50 i utiskuje se u drku, koja
moe biti okrugla i nareckana, ili estostrana. Ova me-
rila za mere od 1...50 mm, mogu biti dvostrana, to
znai da se na jednoj drci nalaze oba merna elementa,
strana IDE i strana NE IDE; ili jednostrana, posebno
strana IDE i posebno strana NE IDE.
C
S

Slika 3.09. Dvostrano granino merilo za rupe
Za kontrolu mera od 40...65 mm primenjuju se dvo-
strana merila (sl. 3.10.), odnosno za mere od 40...120
mm jednostrana merila, kod kojih se epovi privr-
uju zavrtnjem na drku.

Slika 3.10. Dvostrano merilo za mere od 4065 mm
Kod kontrolisanja otvora prenika iznad 120...200
mm, primenjuju se samo jednostrani epovi za stranu
IDE (slika 3.11.) i za stranu NE IDE (slika 3.12.). Oba
merila su sa drkom.

Slika 3.11. ep strana IDE za mere > 120...200 mm

Slika 3.12. ep strana NE IDE za mere > 120...200 mm
14
Kod mera > 40...500 mm, za stranu NE IDE, koriste
se ipkasta merila. Do 160 mm izrauju se sa drkom
(sl.3.13.), > 160 do 250 mm sa aurom za dranje
(sl.3.14.), a > 250 mm sa dve aure za dranje
(sl.3.15.). Veliina prenika ovih merila zavisi od na-
zivne mere i iznosi: za mere od 40...160 mm - 10 mm,
za mere > 160...250 mm - 12 mm, a za mere
> 250...500 mm - 16 mm.

Slika 3.13.. ipkasta merila za mere do 160 mm

Slika 3.14. ipkasta merila za mere >160...250 mm

Slika 3.15. ipkasta merila za mere >250...500 mm
Postoje i pljosnati epovi IDE i NE IDE za kontrolu
mera > 200...360 mm (sl.3.16.). Obloene su ploi-
cama za dranje, izraenih od vetakog presovanog
materijala.

Slika 3.16. epovi IDE (a) i NE IDE (b) pljosnati
Za kontrolu neprolaznih rupa, na mernoj povrini epa
se mora izraditi jedan plitak uzduni kanal za prolaz
vazduha u toku kontrole.
Specijalan oblik ovih merila je ep Te - Bo koji o-
moguuje mnogo bru kontrolu od ostalih merila, jer
jedan ep predstavlja obe strane merila. Sam ep je
sferinog oblika sa jednim ispustom. Stranu IDE pred-
stavlja prenik sfere, dok stranu NE IDE prenik sa
ispustom. Kod dobre mere ep ulazi u otvor ali se ne
moe nagnuti zbog ispusta. Ako se moe nagnuti,
mera je loa. Sam ep i nain kontrole prikazuje slika
3.17a. Na slici je prikazano tri sluaja prenika rupe:
ep ne moe ui (prenik je mali, predmet ide za dora-
du -sl.b), ep ulazi ali se ne moe nagnuti (mera je
dobra - sl.c) i ep ulazi i naginje se (mera je loa -
kart - sl.d).

Slika 3.17. ep Te - Bo i nain kontrole
Poto se oblik rupe ovim merilom ne moe kontro-
lisati, ep Te-Bo je prikladan za kontrolu samo uzanih
predmeta, kao napr. prstenova kotrljajnih leaja.
epovi se izrauju sa vrlo strogim tolerancijama u
zavisnosti od tolerancije kontrolisanog otvora. emat-
ski prikaz veliine i poloaja tolerancijskih polja pre-
nika epova u odnosu na tolerancije kontrolisanog
otvora - ( T
r
), dat je na slici 3.18a za mere do 180
mm, a na slici 3.18b za mere iznad 180 mm.

Slika 3.18. Poloaj tolerancijskih polja epova u odnosu na
tolerancijsko polje otvora
Na osnovu slike 3.18. su izvedeni obrasci za izrau-
navanje prenika epova sa tolerancijom. Ti obrasci
15
su dati u tablici 3.03, nazivi i oznake parametara za
izraunavanje mera ganinih merila u tablici 3.04, a
vrednosti tih parametara u tablici 3.05.
Nai standardi ne definiu posebno prijemna merila i
ne daju nain prorauna za njih, ve samo dozvolja-
vaju korienje radionikih merila za prijem obradka,
ako su im mere blie dozvoljenoj granici istroenja. U
ovom materijalu su date i obrasci za izraunavanje
mera prijemnih merila, radi lake orijentacije kod kon-
trolisanja istroenosti radionikih merila i utvrivanju
mogunosti korienja tih merila kao prijemnih.
Tablica 3.03. Obrasci za izraunavanje mera epova
Strana merila RADIONIKO MERILO PRIJEMNO MERILO
mera epa tolerancija mera epa tolerancija
Z A N A Z I V N E M E R E D O 1 8 0 m m
IDE novo D
d
+ Z H/2 D
d
- Y H/2
IDE istroeno D
d
- Y - - -
NE IDE D
g
H/2 ili H
s
/2 D
g
+ (H/2 ili H
s
/2) H/2 ili H
s
/2
Z A N A Z I V N E M E R E I Z N A D 1 8 0 m m
IDE novo D
d
+ Z H/2 ili H
s
/2 D
d
- Y + H/2 ili H
s
/2
IDE istroeno D
d
- Y + - - -
NE IDE D
g
- H/2 ili H
s
/2 D
g
- +(H/2 ili H
s
/2) H/2 ili H
s
/2
Tablica 3.04. Nazivi i oznake parametara
Oznake kod merila za kontrolu
Naziv
unutranje mere (kod epova) spoljne mere (kod ravi)
Nazivna mera D d
Gornje odstupanje A
g
a
g

Donje odstupanje D
d
a
d

Najvea mera D
g
= D + A
g
d
g
= d + a
g

Najmanja mera D
d
= D + A
d
d
d
= d + a
d

Tolerancija obradka T
r
= A
g
- A
d
= D
g
- D
d
T
o
= a
g
- a
d
= d
g
- d
d

Granica istroenosti IDE Y Y
1

Zona sigurnosti merila
1

Rastojanje sredine tolerancijskog polja
IDE merila i maksimalne mere obradka
Z Z
1

Tolerancija izrade merila H H
1

Tolerancija izrade merila sa sferinim
mernim povrinama
H
s
-
Tolerancija izrade kontrolnih merila - H
p

Tablica 3.05. Vrednosti parametara za izraunavanje mera epova (mere u m)
N. mera u mm Kvalitet tolerancije obradka po ISO sistemu (IT)
iznad do
Oznaka
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
T 6 10 14 25 40 60 100 140 250 400 600
H/2 0,6 1 1 1 1 2 2 5 5 5 5
Y 1 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
od 1 3
Z 1 1,5 2 5 5 10 10 20 20 40 40
T 8 12 18 30 48 75 120 180 300 480 750
H/2 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25 2,5 2,5 6 6 6 6
Y 1 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
3 6
Z 1,5 2 3 6 6 12 12 24 24 48 48
T 9 15 22 36 58 90 150 220 360 580 900
H/2 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25 3 3 7,5 7,5 7,5 7,5
H
s
/2 0,75 0,75 0,75 0,75 0,75 2 2 4,5 4,5 4,5 4,5
Y 1 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
6 10
Z 1,5 2 3 7 7 14 14 28 28 56 56
T 11 18 27 43 70 110 180 270 430 700 1100
H/2 1 1,5 1,5 1,5 1,5 4 4 9 9 9 9
H
s
/2 1 1 1 1 1 2,5 2,5 5,5 5,5 5,5 5,5
Y 1,5 2 4 0 0 0 0 0 0 0 0
10 18
Z 2 2,5 4 8 8 16 16 32 32 64 64
16
Tablica 3.05. (nastavak)
iznad do
Oznaka
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
T 13 21 33 52 84 130 210 330 520 840 1300
H/2 1,25 2 2 2 2 4,5 4,5 10,5 10,5 10,5 10,5
Hs/2 1,25 1,25 1,25 1,25 1,25 3 3 6,5 6,5 6,5 6,5
Y 1,5 3 4 0 0 0 0 0 0 0 0

18 30
Z 2 3 5 9 9 19 19 36 36 72 72
T 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600
H/2 1,25 2 2 2 2 5,5 5,5 12,5 12,5 12,5 12,5
H
s
/2 1,25 1,25 1,25 1,25 1,25 3,5 3,5 8 8 8 8
Y 2 3 5 0 0 0 0 0 0 0 0
30 50
Z 2,5 3,5 6 11 11 22 22 42 42 80 80
T 19 30 46 74 120 190 300 460 740 1200 1900
H/2 1,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6,5 6,5 15 15 15 15
H
s
/2 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 4 4 9,5 9,5 9,5 9,5
Y 2 3 5 0 0 0 0 0 0 0 0
50 80
Z 2,5 4 7 13 13 25 25 48 48 90 90
T 22 35 54 87 140 220 350 540 870 1400 2200
H/2 2 3 3 3 3 7,5 7,5 17,5 17,5 17,5 17,5
H
s
/2 2 2 2 2 2 5 5 11 11 11 11
Y 3 4 6 0 0 0 0 0 0 0 0
80 120
Z 3 5 8 15 15 28 28 54 54 100 100
T 25 40 63 100 160 250 400 630 1000 1600 2500
H/2 2,5 4 4 4 4 9 9 20 20 20 20
H
s
/2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6 6 12,5 12,5 12,5 12,5
Y 3 4 6 0 0 0 0 0 0 0 0
20 180
Z 4 6 9 18 18 32 32 60 60 110 110
T 29 46 72 115 185 290 460 720 1150 1850 2900
H/2 3,5 5 5 5 5 10 10 23 23 23 23
H
s
/2 3,5 3,5 3,5 3,5 3,5 7 7 14,5 14,5 14,5 14,5
Y 4 6 7 0 0 0 0 0 0 0 0
Z 5 7 12 21 24 40 45 80 100 170 210
180 250
2 3 4 4 7 10 15 5 45 70 110
T 32 52 81 130 210 320 520 810 1300 2100 3200
H/2 4 6 6 6 6 11,5 11,5 26 26 26 26
H
s
/2 4 4 4 4 4 8 8 16 16 16 16
Y 5 7 9 0 0 0 0 0 0 0 0
Z 6 8 14 24 27 45 50 90 110 190 240
250 315
3 4 6 6 9 15 20 35 55 90 140
T 36 57 89 140 230 360 570 890 1400 2300 3600
H/2 4,5 6,5 6,5 6,5 6,5 12,5 12,5 28,5 28,5 28,5 28,5
H
s
/2 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5 9 9 18 18 18 18
Y 6 8 9 0 0 0 0 0 0 0 0
Z 7 10 16 28 32 50 65 100 125 210 280
315 400
4 6 7 7 11 15 30 45 70 110 180
T 40 63 97 155 250 400 630 970 1550 2500 4000
H/2 5 7,5 7,5 7,5 7,5 13,5 13,5 31,5 31,5 31,5 31,5
H
s
/2 5 5 5 5 5 10 10 20 20 20 20
Y 7 9 11 0 0 0 0 0 0 0 0
Z 8 11 18 32 37 55 70 110 145 240 320
400 500
5 7 9 9 14 20 35 55 90 140 220

17
Primer: Proraunati garnituru epova za kontrolu otvora prenika 45 H7 mm.
Reenje:
Za D = 45 H7 mm, veliina tolerancije: IT7 - T
r
= 25 m,
O D S T U P A N J A G R A N I N E M E R E
A
d
= 0 D
d
= D + A
d
= 45,000 + 0,000 = 45,000 mm,
A
g
= A
d
+ T
r
= 0 + 25 = 25 m = 0,025 mm D
g
= D + A
g
= 45,000 + 0,025 = 45,025 mm.
Vrednosti parametara: H/2 = 2 m = 0,002 mm; Y = 3 m = 0,003 mm; Z = 3,5 m = 0,0035 mm;
Radioniko merilo:
Strana IDE novo: D
d
+ Z H/2 = 45,000 + 0,0035 0,002 = 45,0035 0,002 mm
Strana IDE istroeno: D
d
- Y = 45,000 - 0,003 = 44,997 mm
Strana NE IDE: D
g
H/2 = 45,025 0,002 mm
Prijemno merilo:
Strana IDE novo : D
d
- Y H/2 = 45,000 - 0,003 0,002 = 44,997 0,002 mm
Strana IDE istroeno: -
Strana NE IDE: D
g
+ H/2 H/2 = 45,025 + 0,002 0,002 = 45,027 0,002 mm
3.2.2. Granina merila za kontrolu osovina
krunog poprenog preseka
Granina merila za kontrolu osovina ili slinih eleme-
nata krunog poprenog preseka, imaju uglavnom ob-
lik rave a ponekad prstena. Merila u obliku prstena se
primenjuju samo za kontrolu kratkih predmeta vrlo
malih prenika i cevastih elemenata sa tankim zido-
vima. Zbog toga u daljnjem izlaganju bie rei samo o
ravama. Izrauju se kao radionika, prijemna i kon-
trolna (reviziona) merila. Ova poslednja su u obliku
epa.
Stranom IDE kontrolie se gornja granina mera. Ako
ona ne nailazi na osovinu, predmet se upuuje na do-
radu. Ako nailazi, a strana NE IDE ne nailazi, predmet
je dobar. U sluaju da i strana NE IDE nailazi, pred-
met se odbacuje kao kart. Merila pod uticajem sopst-
vene teine treba da nailaze na merni predmet. Sila se
ne sme upotrebiti, jer u tom sluaju rava se otvara to
dovodi do neispavnog merenja. Kontrola radionikih
merila revizionim merilom takoe se obavlja bez u-
potrebe sile.
Oblik ravi uglavnom zavisi od kontrolisanog preni-
ka. Kod prenika malih vrednosti (do 5 mm) prime-
njuju se sastavljene rave, prikazane na sl.3.19. Mogu
biti sa oblogom od vetakih presovanih materijala ili
bez nje. Standard odreuje dva oblika ove ravi:
oblik A - dvostrana rava,
oblik B - jednostrana rava, kod koje se obe mere
nalaze na istoj strani,
Za kontrolu prenika osovina > 5...160 mm izrauju
se okrugle rave u obliku potkovice. Ove rave su jed-
nostrane, sa merama IDE i NE IDE. Snabdevene su
oblogom od vetakog presovanog materijala. Postoji
dva oblika (sl.3.20.):

Oblik A Oblik B
Slika 3.19. Oblici ravi do 5 mm
oblik A sa punom mernom povrinom i
oblik B sa smanjenom mernom povrinom.

Oblik A Oblik B
Slika 3.20. Okrugle rave za mere >5...160 mm
Rave sa umecima, strane IDE i NE IDE, primenjuju
se za kontrolu osovina, d > 100...360 mm (sl.3.21),

Slika 3.21. Rava sa umecima za d >100...180 mm
18
Telo ravi se izauje od lima u obliku lake konstruk-
cije. Obloene su ploicama izraenih od presovanog
vetakog materijala. Merni elementi se prave od eli-
ka za granina merila i na prikladan nain se privr-
uju za telo merila. Jedna strana sadri obe mere.
Kovane rave za mere >5...100 mm su jednostrane.
Stranu IDE prikazuje sl.3.22a, dok stranu NE IDE
sl.3.22b. Strane IDE i NE IDE mogu biti izraene i
zajedno (sl.3.23).

a) b)
Slika 3.22. Kovane rave jednostrane, IDE (a), NE IDE (b)

Slika 3.23. Kovana rava sa obe strane zajedno
Telo ravi je izraeno kovanjem u kalupu. Obloene
su ploicama od vetakog materijala. Merne povrine
su okaljene. Postoje i dvostrane kovane rave u obliku
dvostruke potkovice, za d > 5...180 mm koje naim
standardima nisu predviene. Ovakvu ravu prikazuje
slika 3.24.

Slika 3.24. Dvostrane kovane rave za d >5...180 mm
Jednostrane rave prave se i od stakla. Prednosti ovih
ravi nad elinim su iste kao kod staklenih epova.
Postoje i podeljive rave, jednostrane, imaju kovano
telo, a od mernih povrina jedna je fiksna i zajednika,
dok je druga razdvojena za stranu IDE i NE IDE, koje
se odvojeno mogu podeavati u uskim granicama, po-
mou zavrtnjeva, a uvruju se konusnim umetcima.
Jednu ovakvu ravu prikazuje slika 3.25.

Slika 3.25. Podeljiva rava
Tolerancija ravi zavisi od tolerancije mernog pred-
meta. ematski prikaz veliine i poloaja toleran-
cijskih polja merila u odnosu na tolerancijsko polje
mernog predmeta, dat je na slici 3.26.

Slika 3.26. Poloaj tolerancijskih polja ravi u odnosu na
tolerancijsko polje osovine
Na osnovu sl.3.26. su izvedeni obrasci za izrauna-
vanje mera ovih merila sa tolerancijom. Oni su dati u
tablici 3.06, dok se vrednosti parametara potrebnih za
izraunavanje mera ravi nalaze u tablici 3.07.
19

Tablica 3.06. Obrasci za izraunavanje mera ravi
RADIONIKO MERILO PRIJEMNO MERILO KONTROLNO MERILO
Strana merila
mera rave tolerancija mera rave tolerancija mera epa tolerancija
Z A N A Z I V N E M E R E D O 1 8 0 m m
IDE novo d
g
- Z
1
H
1
/2 d
g
+ Y
1
H
1
/2 d
g
- Z
1
H
p
/2
IDE istroeno d
g
+ Y
1
- - - d
g
+ Y
1
H
p
/2
NE IDE d
d
H
1
/2 d
d
- H
1
/2 H
1
/2 d
d
H
p
/2
Z A N A Z I V N E M E R E I Z N A D 1 8 0 m m
IDE novo d
g
- Z
1
H
1
/2 d
g
+ Y
1
-
1
H
1
/2 d
g
- Z
1
H
p
/2
IDE istroeno d
g
+ Y
1
-
1
- - - d
g
+ Y
1
-
1
H
p
/2
NE IDE d
d
+
1
H
1
/2 d
d
+
1
- H
1
/2 H
1
/2 d
d
+
1
H
p
/2

Tablica 3.07. Vrednosti parametara za izraunavanje mera ravi (mere u m)
iznad do
Oznaka
5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
T 4 6 10 14 25 40 60 100 140 250 400 600
H
1
/2 0,6 1 1 1,5 1,5 1,5 2 2 5 5 5 5
H
p
/2 0,4 0,4 0,4 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 1 1 1 1
Y
1
1 1,5 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
od 1 3
Z
1
1 1,5 1,5 2 5 5 10 10 20 20 40 40
T 5 8 12 18 30 48 75 120 180 300 480 750
H
1
/2 0,75 1,25 1,25 2 2 2 2,5 2,5 6 6 6 6
H
p
/2 0,5 0,5 0,5 0,75 0,75 0,75 0,75 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25
Y
1
1 1,5 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
3 6
Z
1
1 2 2 3 6 6 12 12 24 24 48 48
T 6 9 15 22 36 58 90 150 220 360 580 900
H
1
/2 0,75 1,25 1,25 2 2 2 3 3 7,5 7,5 7,5 7,5
Hp/2 0,5 0,5 0,5 0,75 0,75 0,75 0,75 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25
Y
1
1 1,5 1,5 3 0 0 0 0 0 0 0 0
6 10
Z
1
1 2 2 3 7 7 14 14 28 28 56 56
T 8 11 18 27 43 70 110 180 270 430 700 1100
H
1
/2 1 1,5 1,5 2,5 2,5 2,5 4 4 9 9 9 9
H
p
/2 0,6 0,6 0,6 1 1 1 1 1 1,5 1,5 1,5 1,5
Y
1
1,5 2 2 4 0 0 0 0 0 0 0 0
10 18
Z
1
1,5 2,5 2,5 4 8 8 16 16 32 32 64 64
T 9 13 21 33 52 84 130 210 330 520 840 1300
H
1
/2 1,25 2 2 3 3 3 4,5 4,5 10,5 10,5 10,5 10,5
H
p
/2 0,75 0,75 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25 1,25 2 2 2 2
Y
1
2 3 3 4 0 0 0 0 0 0 0 0
18 30
Z
1
1,5 3 3 5 9 9 19 19 36 36 72 72
T 11 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600
H
1
/2 1,25 2 2 3,5 3,5 3,5 5,5 5,5 12,5 12,5 12,5 12,5
H
p
/2 0,75 0,75 0,75 1,25 1,25 1,25 1,25 1,25 2 2 2 2
Y
1
2 3 3 5 0 0 0 0 0 0 0 0
30 50
Z
1
2 3,5 3,5 6 11 11 22 22 42 42 80 80
T 13 19 30 46 74 120 190 300 460 740 1200 1900
H
1
/2 1,5 2,5 2,5 4 4 4 6,5 6,5 15 15 15 15
H
p
/2 1 1 1 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 2,5 2,5 2,5 2,5
Y
1
2 3 3 5 0 0 0 0 0 0 0 0
50 80
Z
1
2 4 4 7 13 13 25 25 48 48 90 90
T 15 22 35 54 87 140 220 350 540 870 1400 2200
H
1
/2 2 3 3 5 5 5 7,5 7,5 17,5 17,5 17,5 17,5
H
p
/2 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3
Y
1
2 4 4 6 0 0 0 0 0 0 0 0
80 120
Z
1
2,5 5 5 8 15 15 28 28 54 54 100 100
20
Tablica 3.07. (nastavak) (mere u m)
iznad do
Oznaka
5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
T 18 25 40 63 100 160 250 400 630 1000 1600 2500
H
1
/2 2,5 4 4 6 6 6 9 9 20 20 20 20
H
p
/2 1,75 1,75 1,75 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 4 4 4 4
Y
1
3 4 4 6 0 0 0 0 0 0 0 0
120 180
Z
1
3 6 6 9 18 18 32 32 60 60 110 110
T 20 29 46 72 115 185 290 460 720 1150 1850 2900
H
1
/2 3,5 5 5 7 7 7 10 10 23 23 23 23
H
p
/2 2,25 2,25 2,25 3,5 3,5 3,5 3,5 3,5 5 5 5 5
Y
1
3 5 6 7 0 0 0 0 0 0 0 0
Z
1
4 7 7 12 21 24 40 45 80 100 170 210
180 250
1
1 2 3 4 4 7 10 15 25 45 70 110
T 23 32 52 81 130 210 320 520 810 1300 2100 3200
H
1
/2 4 6 6 8 8 8 11,5 11,5 26 26 26 26
H
p
/2 3 3 3 4 4 4 4 4 6 6 6 6
Y
1
3 6 7 9 0 0 0 0 0 0 0 0
Z
1
5 8 8 14 24 27 45 50 90 110 190 240
250 315
1
1,5 3 4 6 6 9 15 20 35 55 90 140
T 25 36 57 89 140 230 360 570 890 1400 2300 3600
H
1
/2 4,5 6,5 6,5 9 9 9 12,5 12,5 28,5 28,5 28,5 28,5
H
p
/2 3,5 3,5 3,5 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5 6,5 6,5 6,5 6,5
Y
1
4 6 8 9 0 0 0 0 0 0 0 0
Z
1
6 10 10 16 28 32 50 65 100 125 210 280
315 400
1
2,5 4 6 7 7 11 15 30 45 70 110 180
T 27 40 63 97 155 250 400 630 970 1550 2500 4000
H
1
/2 5 7,5 7,5 10 10 10 13,5 13,5 31,5 31,5 31,5 31,5
H
p
/2 4 4 4 5 5 5 5 5 7,5 7,5 7,5 7,5
Y
1
4 7 9 11 0 0 0 0 0 0 0 0
Z
1
7 11 11 18 32 37 55 70 110 145 240 320
400 500
1
3 5 7 9 9 14 20 35 55 90 140 220
Primer: Proraunati garnituru ravi za kontrolu osovine, prenika 45 f6 mm.
Reenje:
Za d = 45 f6 mm, veliina tolerancije: IT6 - T
o
= 16 m,
O D S T U P A N J A G R A N I N E M E R E
a
g
= - 25 m = - 0,025 mm d
g
= d + a
g
= 45,000 - 0,025 = 44,975 mm,
a
d
= a
g
- T
o
= - 25 - 16 = - 41 m = - 0,041 mm, d
d
= d + a
d
= 45,000 - 0,041 = 44,959 mm.
Vrednosti parametara: H
1
/2 = 2 m = 0,002 mm;H
p
/2 = 0,75 m = 0,00075 mm;
Y
1
= 3 m = 0,003 mm; Z
1
= 3,5 m = 0,0035 mm
Radioniko merilo
Strana IDE novo : d
g
- Z
1
H
1
/2 = 44,975 - 0,0035 0,002 = 44,9715 0,002 mm
Strana IDE istroeno: d
g
+ Y
1
= 44,975 + 0,003 = 44,978 mm
Strana NE IDE: d
d
H
1
/2 = 44,959 0,002 mm
Prijemno merilo
Strana IDE novo : d
g
+ Y
1
H
1
/2 = 44,975 + 0,003 0,002 = 44,978 0,002 mm
Strana IDE istroeno: -
Strana NE IDE: d
d
- H
1
/2 H
1
/2 = 44,959 - 0,002 0,002 = 44,957 0,002 mm
Kontrolno merilo
Strana IDE novo : d
g
- Z
1
H
p
/2 = 44,975 - 0,0035 0,00075 = 44,9715 0,00075 mm
Strana IDE istroeno: d
g
+ Y
1
H
p
/2 = 44,975 + 0,003 0,00075 = 44,978 0,00075 mm
Strana NE IDE: d
d
H
p
/2 = 44,959 0,00075 mm

21
3.3. ABLONI I KALIBRI
Ova grupa merila se primenjuje za kontrolu:
sloenih profila,
veliina zazora,
veliina poluprenika zaobljenja,
debljina ica, limova i sl.
abloni slue za proveru sloenih kontura radnih
predmeta. Postoji dva tipa ablona. Jedn je upo-
redno merilo, dok je drugo naslono merilo.
Uporedno merilo (sl.3.31a), ija je kontura istovetna
sa konturom mernog predmeta, naslanja se uz taj
predmet pa se njihove konture uporeuju. Primenjuje
se kod pljosnatih mernih predmeta, manje tanih pro-
fila, sa tolerancijom izrade > 0,4 mm.
Naslono merilo (3.31b) ima obratni profil u odnosu
na profil mernog predmeta. Prilikom kontrole merilo
se nasloni na merni predmet i na osnovu veliine
svetlosnog procepa koji se javlja izmeu njih, oce-
njuje se ispravnost profila predmeta. U zavisnosti od
oblika i kvaliteta povrine mernog predmeta, svet-
losni procep se ve moe javiti kod veliine zazora
od 0,003...0,005 mm, pa se ovim nainom mogu
kontrolisati predmeti sa tolerancijom izrade od
0,1...0,4 mm. Naslono merilo, pored pljosnatih, moe
se koristiti i kod rotacionih radnih predmeta.

a) b)
Slika 3.31. abloni u obliku uporednog (a) i
naslonog merila (b)
Kontrola oba tipa merila se vri protumerilom koji
ima obratni profil od samog merila. Tako napr. ako
se uzme, da je na slici 3.31a prikazano merilo,
njegovo protumerilo je dato na slici 3.31b.
Tolerancija izrade ovih merila zavisi od tolerancije
mernih predmeta. Preporuke su takve, da se za tole-
rancije izrade duinskih i uglovnih mera ablona uzi-
maju 10...20 % od tolerancije izrade mernih pred-
meta, a kod protumerila 2,55 %. Materijal za
izradu ablona je elik za cementaciju ili legirani
alatni elik. Kale se i odputaju na 63...66 HRC.
Merila zazora (listii, pijuni) slue za kontrolu veli-
ine zazora kod voica, leita i sl. odnosno za pode-
avanje unapred odreenog zazora kod tih elemenata.
Prikazani su na sl.3.32. Izrauju se od legiranog alat-
nog elika sa otvrdnutim i bruenim mernim povr-
inama. Debljina im se obino kree izmeu 0,002 i
2 mm, a duina 50; 100 ili 200 mm. Slau se u
garniture tako, da tanji budu u sredini. Svaka gar-
nitura mora imati zatitne korice. Na merkama na-
znaena je nazivna mera u mm. Poluprenik krivine
na poetnom kraju je 3 mm.

Slika 3.32. Merke za kontrolu veliine zazora
Merke za kontrolu veliine poluprenika zaobljenja
takoe se izrauju u garniturama (sl.3.33.). Na jednoj
strani su abloni za kontrolu konkavnih, a na drugoj
za kontrolu konveksnih zaobljenja. Postoje garniture
za proveru veliine radijusa od 1...6,5; od 7...14,5 i
od 15...25 mm. U svakoj garnituri se nalaze 32 mer-
ke, po 16 sa svake strane. Kontrola se vri pomou
svetlosnog procepa.

Slika 3.33. Merke za kontrolu veliine radijusa zaobljenja
Kalibri slue za kontrolu debljine lima, prenika ica
i tome slino. Mogu biti vrlo razliiti. Jedno ovakvo
merilo prikazuje sl.3.34.

Slika 3.34. Kalibar za proveru prenika ica

22
4. MEHANIKA MERILA
4.1. LENJIRI
Lenjiri su merila sa crticama koje sainjavaju skalu.
Izrauju se od elinih ipki ili traka. Merenje se vri
uporeivanjem na taj nain, to se predmet prisloni
uz lenjir (ili obratno) a mera se oita na skali. Mo-
gunost pojave greke oitavanja usled paralakse je
velika.
Lenjiri mogu biti:
radioniki,
probni i
uporedni.
Radioniki lenjiri (sl.4.01a) se koriste u radionicama.
Mogu se izraivati sa jednostrukom ili sa dvostru-
kom skalom do duine od 5 m. Popreni presek im je
pravougaoni od 5 x 25 do 14 x70 mm.

Slika 4.01. Lenjiri: radioniki (a), probni (b)
i uporedni (c)
Probni lenjiri (sl.4.01.b) slue za kontrolu radioni-
kih lenjira. Izrauju se do 2 m duine, kvadratnog
poprenog preseka 15 x 15; 20 x 20 ili 25 x 25 mm.
Uporedni lenjiri (sl.4.01.c) se primenjuju za kontrolu
probnih lenjira. Izrauju se u etiri duine: 100; 200;
500 i 1000 mm, preseka H, I ili X. Skala treba
da lei u neutralnoj ravni, gde po itavoj duini le-
njira prolaze dve, meusobno paralelne linije, na ras-
tojanju od 0,3 mm. Oitavanje skale se vri pomou
lupe ili odgovarajueg mikroskopa.
elina traka u kutiji od elika ili vetakog mate-
rijala, koriste se za orijentaciona merenja. U prometu
se obino nalaze u duinama od 1; 2; 3 ili 5 m. Imaju
vrednost podeoka od 1 mm, po itavoj duini. Mernu
traku u kutiji od elika prikazuje sl.4.02.

Slika 4.02. Merna traka

4.2. MERILA SA NONIJUSOM
Nonijus je pomona skala koja umesto procenjivanja,
omoguuje tano oitavanje manjih delova podeoka
osnovne skale. Pronalaza je bio matematiar Peter
Vernier (ili Werner) 1631.g, ali je naziv dobio po-
greno po portugalcu Pedro Nunez-u.
Dve skale, osnovna i nonijus, postavljaju se paralelno
jedna do druge, najbolje u istoj ravni, jer u protivnom
postoji opasnost od pojave greaka oitavanja usled
paralakse. Ako se skale ne mogu postaviti u istu
ravan, najvee dozvoljeno odstojanje moe iznositi
0,3 mm. Nonijus je obino pokretna skala.
Nonijus redovno ima manje veliine podeoka od os-
novne skale. Ako se poetna oznaka nonijusa pok-
lapa sa jednom oznakom osnovne skale, mora se i
zadnja oznaka nonijusa poklopiti sa nekom oznakom
osnovne skale.

Slika 4.03. Odnos osnovne i nonijus skale
Na osnovu slike 4.03. moe se napisati:
b n a m = (4.01)
gde je:
a -veliina podeoka osnovne skale (obino je a = 1
mm),
b - veliina podeoka nonijusa,
m - broj podeoka osnovne skale izmeu poklopljenih
oznaka,
n - ukupan broj podeoka nonijusa.
U praksi se obino koriste vrednosti za m i n
koje su date u tablici 4.01.
Tablica 4.01. Vrednosti za m i n
m n n - m tanost oitavanja u mm
9 10 1 0,1 (1/10)
19 20 1 0,05 (1/20)
49 50 1 0,02 (1/50)
Razlika izmeu veliina podeoka skala predstavlja
tanost oitavanja.
n
m n
a a
n
m
a b a

= = (4.02a)
jer je iz jednaine (4.01): a
n
m
b =
Ako je n - m = 1 i a = 1; bie:
n
1
b a = (4.02b)
a)
b)
c)
23
Merila tanosti oitavanja 0,1 i 0,05 mm se koriste
uglavnom u radionicama, dok merila vee tanosti
oitavanja se vie primenjuju u laboratorijumima, jer
zbog malih veliina podeoka slobodnim okom se
merne veliine teko mogu pravilno oitati, pa se
zbog toga preporuuje korienje lupe.
Oitavanje mere se sastoji iz dva dela (slika 4.04.)

Slika 4.04. Oitavanje merne veliine pomou nonijusa
Prvo se oita vrednost L, to odgovara oznaci osno-
vne skale koju je nulta oznaka nonijusa prela. Posle
se oita vrednost L, to je razmak izmeu krajnje
oznake osnovne skale za L i nulte oznake nonijusa i
iznosi:
L = k.a - k.b
gde je k redni broj oznake nonijusa koja se poklapa
sa nekom oznakom osnovne skale.
Merna veliina prikazana na slici 4.04., ima vrednost:
( )
mm 7 , 5 7 , 0 5 L
7 , 0
10
1
7 L
7 k , 10 n , mm 1 a
n
a
k b a k kb ka L
5 L
L L L
= + =
= =
= = =
= = =
=
+ =

U grupu merila sa nonijusom spadaju:
pomina (kljunasta) merila,
dubinomeri i
visinomeri.
4.2.1 Pomina merila
Pomino (kljunasto) merilo je najvie rasprostranjeno
merilo sa nonijusom koje se koristi u radionicama.
Osnovni oblik ovih merila je prikazan na slici 4.05.
Izrauje se od legiranog elika, koji ne sme da bude
magnetisan. Merne povrine su kaljene na 503
HRC, lepovane.
Elementi pominog merila su:
merni lenjir 1 sa osnovnom, nepokretnom skalom
i sa nepokretnim kljunovima,
kliza 2 sa nonijusom, pokretnim kljunovima i
zavrtnjem za fiksiranje 6,
donji merni kljunovi 3, za odreivanje spoljnih
mera,
gornji merni kljunovi 4, za odreivanje unutra-
njih mera
produetak (ip) 5, za odreivanje dubinskih me-
ra.

Slika 4.05. Osnovni oblik pominog merila
Merna oblast ovih merila je 150 mm, a tanost oi-
tavanja je obino 0,1 ili 0,05 mm.
Postoje i drugaiji oblici pominog merila.
Kod preciznijih merila (sl.4.06.) se izostavlja pro-
duetak za merenja dubina i obino postoji samo do-
nji par mernih kljunova iji je vrh, irine 5 mm sa
spoljne strane zaobljen i predstavlja mernu povrinu
za odreivanje unutranjih mera, i u tom sluaju oi-
tanoj vrednosti treba dodati i dimenzije vrhova klju-
nova, tj. 10 mm. Ako postoje gornji kljunovi, oni su
noastog oblika i slue za odreivanje spoljnih mera.
Tanost oitavanja je redovno 0,02 mm i pridodat je
mikropodeiva za finu regulaciju.

Slika 4.06. Pomino merilo tanosti oitavanja 0,02 mm,
sa mikropodeivaem
Pomina merila sa mernim satom. Postoje pomina
merila i sa mernim satom kod kojih, umesto nonijusa
preciznost merenja obezbeuje merni sat (sl.4.07).

Slika 4.07. Pomina merila sa mernim satom
Postoji dva tipa ovih merila. Kod prvog (sl.4.07a) ta-
nost oitavanja je 0,1 mm. Osnovna skala je izra-
ena sa veliinom podeoka od 10 mm a na mernom
satu postoje podele od 1 i 0,1 mm. Kod drugog tipa
tanost oitavanja je 0,02 mm. Osnovna skala je sa
podeocima od 1 mm, a merni sat sa 0,1 i 0,02 mm.
Japanska firma Mitutojo (Mitutoyo) izradila je po-
mino merilo sa mernim satom (sl.4.07b) koje je os-
posobljeno za kontrolu radnih predmeta male serije,
kod kojih je tolerancija odreena u stotim delovima
mm. Merilo se podeava pomou sopstvene skale
(nonijus je tanosti 0,05 mm) ili sloga uporednih me-
24
rki i kliza se fiksira zavrtnjem 1. Pomicanjem dug-
meta 2 u smeru strelice, kliza se moe pomeriti za
0,5 mm to olakava i ubrzava menjanje mernih pre-
dmeta bez habanja mernih povrina. Merni sat moe
da registruje promenu merne veliine od 0,01 mm.

Slika 4.08. Univerzalno pomino merilo i primeri primene
Razvojem ovih merila pojavilo se univerzalno po-
mino merilo (sl.4.08a), kod kojeg je nepomian
kljun 1 oblikovan kao kliza i moe se visinsko po-
merati u voici 2, u kome se fiksira pomou zavrtnja
3. Ovakva konstrukcija omoguava odreivanje mera
izmeu elemenata koji se nalaze u razliitim ravni-
ma, razmaka izmeu osa otvora itd. Primeri primene
prikazani su na slici 4.08.
Kasnije se pojavila garnitura pribora koji se mogu
montirati na merila sa jednim parom kljunova i koji
omoguuju jednostavno merenje takvih elemenata
ije bi merenje bilo inae veoma oteano (sl.4.09.).

Slika 4.09. Primeri primene dodatnog pribora
Firma Mitutojo izrauje merilo, iji pokretni kljun
moe da se klati oko nepomine ose (koja je para-
lelna sa lenjirom) do 90
o
, ime se jednostavno mo-
gu izvriti takva merenja koja bi inae zahtevala spe-
cijalni pomoni pribor (sl.4.10). Merna oblast je 250
mm, a tanost oitavanja iznosi 0,02 ili 0,05 mm.
Slika 4.10. Merilo Mitutojo sa klateim kljunom
Nekoliko specijalnih pominih merila i njihovu pri-
menu prikazuje slika 4.11.

Slika 4.11. Specijalna pomina merila i njihova primena
Firma Karl Mar izrauje jedno specijalno merilo sa
nonijusom za odreivanje osnih rastojanja dvaju kru-
nih otvora pod nazivom centri-metar.
Merni pipci su cilindrinog oblika, prenika 1,5 ili 5
mm. Oni su privreni na posebne klizae od kojih
je desni sa nonijusom. Merenje se vri na sledei na-
in:
1.Fiksira se levi kliza u nultom poloaju i pomera-
njem desnog klizaa izmeri se najvea mera -
sl.4.12.1. Na skali se oita vrednost A.
Najvea mera je: L
1
= A + d (d je penik mernog
pipka). Rastojanje osa otvora:
L = L
1
- (D
1
+ D
2
)/2 = A + d - (D
1
+ D
2
)/2 (1)
D
1
i D
2
su prenici otvora.

25

Slika 4.12.1. Prvo merenje
2. Posle prvog merenja pomeri se levi kliza do de-
snog (sl.4.07.2.), fiksira se i ponovnim pomeranjem
desnog klizaa odreuje se najmanja mera, kako to
prikazuje sl.4.07.3. Na skali se oita vrednost B (u-
stvari vrednost A + B).

Slika 4.12.2. Podeavanje merila pre drugog merenja

Slika 4.12.3. Drugo merenje
Najmanja mera je: L
2
= B d, a rastojanja osa ot-
vora:
L = L
2
+ (D
1
+ D
2
)/2 = B - d + (D
1
+ D
2
)/2 (2)
Jednaine (1) i (2) se saberu:
2L = A + d - (D
1
+ D
2
)/2 + B - d + (D
1
+ D
2
)/2
2L = A + B.
Odavde je rastojanje osa:
L = (A + B)/2 (3)
Sa dva pomeranja desnog klizaa dobijena je mera
A + B, a da ne bi trebalo vriti deljenje, vrednost
podeoka skale iznosi 2 mm. To znai, da drugi put
oitana vrednost predstavlja traenu veliinu, tj. ra-
stojanje izmeu osa otvora. Merna oblast ovih merila
iznosi 100; 200 ili 300 mm.Centri-metar je prikazan
na sl.4.13.

Slika 4.13. Centri - metar firme MAR
Elektronska pomina merila. Noviji tip pominih me-
rila je elektronski. Snabdeven je digitalnim pokazi-
vaem (teni kristal) koji pokazuje 5 cifara, od kojih
su poslednje 2 decimalne. To znai da je tanost oi-
tavanja 0,01 mm. Izmerene vrednosti se pamte i mo-
gu se pojaviti u mm ili u colovima, to zavisi od
poloaja preklopnika za izbor sistema mera. Mogue
je nulovanje u celoj oblasti merenja, to znai da me-
rilo moe da registruje i razliku i zbog toga mogu se
vrednosti pojaviti i sa negativnim predznakom. Mer-
na oblast je 115 mm. Ovo merilo je prikazano na sl.
4.14.

Slika 4.14. Elektronsko pomino merilo Mitutojo
Prema katalogu firme Mitutojo 2002., najnovija ge-
neracija merila pripada tzv. absolutnom sistemu me-
renja. Ta merila nose oznaku "ABSOLUTE SIS-
TEM". Kod ovih merila nulovanje se vri automatski
(operator ne treba to da radi pre svakog merenja) i na
pokazivau se pojavljuje absolutna vrednost izme-
rene veliine. To znai da su greke merenja zane-
marljivo male, jer ureaj iskljuuje potencijalne iz-
vore greaka. Kod veih pomeranja mernih pipaka
zagarantovana je ista tanost kao kod finog podea-
vanja. Pokaziva je relativno velikih dimenzija, to
olakava tanije oitavanje.
Ovi tipovi pominih merila firme Mitutojo lie na
elektronska pomina merila, pa su dobili naziv "AB-
SOLUTE" DIGIMATIC. Svi oblici pominih merila
se izrauju i u absolutnom sistemu, mogu biti snab-
deveni sa prikljukom za tampa ili bez njega. Svi
su zatieni od neistoa i mogu da koriste energiju
od dve baterije ili solarnu energiju.
Uproeni crte jednog pogonskog pominog merila
u absolutnom mernom sistemu, merne oblasti od 200
do 1000 mm, proizvod firme Mitutojo prikazuje slika
4.15.

Slika 4.15. Pomino merilo ABSOLUTE
26
4.2.2. Dubinomeri
Dubinomer (sl.4.16.) slui
za merenje dubina otvora,
visina ispusta, stepenastih
prelaza i sl. Sastoji se od
mernog mosta 3 sa izmen-
ljivim naslonom 4 (samo
kod tanijih merila postoji)
i lenjira 2 sa osnovnom
skalom. Most obezbeuje
pravilan poloaj merila. U
njemu klizi lenjir u pravcu
upravnom na oslonu po-
vrinu. U mostu je naprav-
ljen otvor, za oitavanje iz-
merene veliine. Tu je postavljen i nonijus 1 koji je
kod ovog merila nepokretan i obezbeuje tanost
oitavanja od 0,1; 0,05 ili 0,02 mm. Duina lenjira
obino se kree od 150...300 (500) mm, dok duina
naslona iznosi 150...320 mm. Zavrtanj 6 slui za
fiksiranje poloaja lenjira. Precizniji dubinomeri ima-
ju i mikropodeiva 5 koji obezbeuje fino podeava-
nje pomou navrtke 7. Pre finog podeavanja, mikro-
podeiva treba fiksirati posredstvom zavrtnja 8.
Postoji specijalan dubino-
mer za odreivanje dubine
lebova za klin u vratilima
i osovinama, odnosno dru-
gih elemenata krunih po-
prenih preseka (sl.4.17.).
Merni most je izlomljen i
krakovi mosta meusobno
zaklapaju prav ugao (1). U
mostu klizi nosa (2) le-
njira sa prozorom (3), gde
je postavljen nonijus.
Most se naslanja na vratilo
gde nema leba (ali je is-
tog prenika kao i deo
vratila sa lebom), pa se
nosa lenjira pusti do vra-
tila, ime se dobija nulti
poloaj nonijusa. Nosa se
fiksira u ovom poloaju
pomou zavrtnja 4. Zatim se most prisloni na deo
vratila sa lebom tako, da vrh lenjira bude iznad
leba, pa se lenjir spusti do njegovog dna, i u tom
poloaju se fiksira zavrtnjem 5. Tada je merilo
spremno za oitavanje.
Kod dubinomera Abeov princip merenja je ispunjen.
Mernu silu obezbeuje operator, pritiskom ruke na
merni most.
4.2.3. Visinomeri
Visinomeri slue za odreivanje i obeleavanje
visinskih mera. U pojedinanoj proizvodnji (na od-
livcima) visinske me-
re se obeleavaju po-
mou ovih merila,
kada se za dra mer-
nog pipka privrsti
igla za obeleavanje.
Od visinomera sa no-
nijusom najvie se
primenjuju merila sa
postoljem ija deblji-
na iznosi 40 mm (sl.4.
18.). Lenjir moe da
ima dve skale. Jedna
poinje sa nulom, za
odreivanje mere a,
dok druga poinje sa
40, za odreivanje mere l. Ako se koristi izlomljeni
merni pipak, sa visinom stepenice od 40 mm, lenjir je
snabdeven samo jednom skalom. Merilo ima mik-
ropodeiva za fino podeavanje. Duina lenjira mo-
e biti 300; 500; 750 ili 1000 mm, a tanost oi-
tavanja je 0,1; 0,05, ili 0,02 mm.
4.2.4. Merilo za rupe
Slui za odreivanje veliine prenika krunih otvo-
ra, kao i drugih unutranjih mera. Na sl.4.19. pri-
kazano je merilo sa nonijusom za rupe, proizvod
vajcarske firme Tehnika A.G., koje je snabdeveno
sa dva merna pipka, jedan naspram drugog. Jedan pi-
pak je nepokretan ali je izmenljiv, dok je drugi pok-
retan i vezan sa staklenim lenjirom na kojoj se nalazi
osnovna skala, vrednosti podeoka 0,1 mm. Nonijus je
vrsto ugraen u mernu glavu, a oitavanje merne
veliine se vri pomou lupe koja uveava 23 puta.
Tanost oitavanja je 5 m (na sl.4.19b. vrednost je
46,055 mm). Oblast merenja se kree izmeu 5 i 25
mm, u zavisnosti od veliine merila. Izmenom
nepokretnog mernog pipka merna oblast se poveava
na 30...150 mm. Prilikom merenja merilo se iskosi,
postavlja se merna glava u otvor i pritiskom na dug-
me 1 konice oslobaa se pokretni merni pipak. Kada
je glava u otvoru, odpusti se dugme konice (konica
je klinastog oblika i spreava samo izlaz mernog pip-
ka, dok je njegov ulaz slobodan) i izvri se jedno kla-
enje.

Slika 4.19. Merilo za rupe sa nonijusom (a) i nain
oitavanja izmerene veliine (b)

Sl. 4.16. Dubinomer

Slika 4.17. Dubi-nomer za
lebove

Slika 4.18. Visinomer sa
postoljem
27
Najmanja mera predstavlja traeni prenik otvora i
pokretni pipak pod dejstvom konice ostaje u tom
poloaju koji je zauzeo, kada je osa pipaka bila
upravna na osu otvora. Nakon vaenja merila iz ot-
vora oitava se izmerena veliina.
4.3. MIKROMETRI
Prilikom merenja mikrometrom, merne veliine se
odreuju pomou precizno izraenog navojnog vre-
tena (mikrometarskog zavrtnja), koje obezbeuje ve-
u tanost merenja od merila sa nonijusom starijeg
tipa. Korak navoja vretena obino iznosi 0,5 mm, ili
ree 1 mm. Prvi ima merni dobo sa 50 podeoka, a
drugi sa 100 i zbog toga oba tipa merila imaju tanost
oitavanja od 0,01 mm. Pored ovih obinih, proiz-
vode se i neki specijalni mikrometri kod kojih tanost
oitavanja iznosi 0,001 mm.
Postoje mikrometri za odreivanje:
spoljnih mera,
dubinskih mera,
visinskih mera i
unutranjih mera.
4.3.1. Mikrometri za odreivanje spoljnih
mera
Ova merila (sl.4.20.) imaju telo 3 u obliku potkovice
(merna rava) sa velikim otpornim momentom da bi
se to manje deformisalo u toku merenja. Obloeno
je ploicama, presovanih od vetakih materijala radi
toplotne izolacije u toku upotrebe. Na krajevima mer-
ne rave su ugraeni merni pipci. Jedan je nepok-
retan (merni oslonac) 11, dok je drugi pokretan (1) i
izraen je izjedna sa mernim vretenom. Merne po-
vrine pipaka mogu biti razliito oblikovane, to za-
visi od namene mikrometra i od materijala mernog
predmeta. Za kontrolu metalnih delova najee su
ravne u obliku kruga, prenika 6,5 (ree 8) mm. Kod
kontrole uzanih delova one su smanjene, dok kod
mernih predmeta izraenih od mekanih materijala,
primenjuju se pipci sa poveanom mernom povri-
nom. Za kontrolu debljine savijenih delova merne
povrine su sferine ili zailjene. Kod modernijih me-
rila merne povrine su redovno obloene tvrdim me-
talom, to im obezbeuje dui radni vek.

Slika 4.20. Mikrometar za odredjivanje spoljnih mera
Na merno vreteno u srednjem delu je navuena aura
4 sa dvostrukom osnovnom skalom. Ona je smetena
pored jedne uzdune crte (indeksa) koja prostire u
pravcu izvodnice aure. Iznad te linije su oznake za
cele mm, a ispod za pola mm. Kod gornjeg dela skale
poetak i svaki peti podeok je oznaen brojkom. Do-
bo 6 ima 50 podeoka koji odreuju desete i stote de-
love mm-a u preseku sa indeksom na auri. Fino po-
deavanje se vri posredstvom tokia 12 koji je u
vezi sa ureajem za regulisanje veliine merne sile.
Ta regulacija se ostvaruje ili preko mehanike spoj-
nice sa oprugom (skakavica, egrtaljka), ili preko ko-
nusa trenja. Ovo je potrebno zbog spreavanja pojave
nepotrebnih prevelikih deformacija - otvaranja pot-
koviastog tela mikrometra. Veliina merne sile treba
da bude od 5...10 N. Konica 10 slui za fiksiranje
mernog vretena u eljenom poloaju. Radi smanjenja
veliine greke usled paralakse, dobo se zavrava
konusno, a debljina pri kraju ne sme da bude vea od
0,3 mm.
Merna oblast mikro-
metara je 25 mm do
500 mm mernih veli-
ina, a preko toga je
50 mm. Tako postoje
mikrometri za mere od
0...25, 25...50, 50..
..75, mm itd. Oblik
merne rave se prila-
goava mernoj oblasti
merila. Prava pot-
kovica je za oblast od
0...25 mm (sl.4.20),
duguljasta potkovica
je kod veih mernih oblasti (sl.4. 21a) dok kod
mikrometara za mere preko 500 mm telo je izraeno
u obliku lake konstrukcije (sl.4. 21b). Oblik i dubina
merne rave moraju biti takvi da omoguuju merenje
cilindrinog predmeta, iji prenik odgovara gornjoj
granici merne oblasti mikrometra.
Regulisanje mikrometra se vri tanim podeavanjem
na vrednost donje granice merenja. Za oblast od
0...25 mm merni pipci se priljube kod oznake skale
0, dok je kod ostalih mikrometara pridodata jedna
tano izraena merka veliine donje merne granice,
koja se kod regulisanja postavlja izmeu mernih pi-
paka.
Japanska firma Mitutojo izrauje i elektronske mik-
rometre pod nazivom DIGIMATIC, raznih tipova.
Jedan od najmodernijih je tzv. DIGIMATIC MCD-
Lite koji je prikazan na slici 4.22. Vrednost podeoka
digitalne skale iznosi 0,001 mm. Nulovanje se moe
izvriti po celoj mernoj oblasti i na taj nain je omo-
gueno i merenje razlike. Postoji prikljuno mesto za
tampa. Merna sila 5...10 N. Oblik ovog mikrometra
je mnogo vie prilagoen ovejoj aci nego oblici
uobiajenih mikrometara.
a)
b)

Slika 4.21. Oblici tela
mikrometra
28

Slika 4.22. Mikrometar DIGIMATIC MCD-Lite
Vrlo je slian i mikrometar ABSOLUTE Quick (sl.4.
23.) koji je snabdeven funkcijom brzog podeavanja
10mm/obrtaj. Vrednost podeoka digitalne skale iz-
nosi 0,001 mm. Merna oblast je 30 mm. Izrauje se u
etiri veliine: od 0...30; 25...55; 50...80 i od 75...105
mm. Merno vreteno se ne obre, to omoguuje me-
renje predmete finih povrina bez oteenja.

Slika 4.23. MIkrometar ABSOLUTE Quick
Diferencijalni mikrometar. Tanost mikrometra moe
se poveati tako, to se merno vreteno izrauje sa dva
navojna dela sa razliitim koracima, ali istog smera
navoja. Korak navoja manjeg prenika, koji je u kon-
taktu sa mernim pipkom, iznosi 0,75 mm, a korak
drugog navoja (koji je spregnut sa navojem aure) je
0,70 mm. Za jedan puni obrtaj doboa, pokretni
merni pipak se pomera za veliinu razlike koraka, tj.
za 0,05 mm. Dobo i u ovom sluaju ima 50 po-
deoka, pa vrednost jednog podeoka e biti 0,05/50 =
0,001 mm. Glavni deo diferencijalnog mikrometra
prikazuje sl.4.24.

Slika 4.24. Diferencijalni mikrometar
Mikrometar sa komparatorom. Ako se na mesto ne-
pokretnog mernog pipka ugradi jedan komparator,
dobija se merilo koje je jako pogodno za kontro-
lisanje tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji.
Nazivna mera se podeava na mikrometru, a na kom-
paratoru se oitava odstupanje. Pomou pokretnih to-
lerancijskih oznaka nameste se granina odstupanja,
pa kontrolu moe da vri i priueni radnik. Takvo
merilo je prikazano na sl.4.25., proizvod firme Karl
Mar koje se obino izrauje za merne veliine od
0...25 i 25...50 mm. Tanost oitavanja zavisi od
osetljivosti ugraenog komparatora, to redovno iz-
nosi 0,002 ili 0,001 mm a ree 0,01 mm.

Slika 4.25. Mikrometar sa komparatorom
Kod upotrebe mikrometra u maloserijskoj proizvod-
nji, oni se obino stavljaju u specijalan dra (sl. 4.
26.) koji umnogome olakava rad, jer oslobaa obe
ruke. Za merne oblasti do 100 mm se koristi livena
konstrukcija (slika a), kod kojeg se steza moe za-
okrenuti u postolju, to omoguuje postavljanja mi-
krometra u optimalni poloaj za merenje. Za merne
oblasti od 100300 mm primenjuje se dra sa stu-
bom (slika b). Mikrometri za velike mere treba da se
okae da ne bi uticaj njihove mase ometao pravilno
rukovanje.

a. b.
Slika 4.26. Drai mikrometara
Mikrometar sa ugraenim komparatorom (sl.4.27.) li-
i na obian mikrometar. Umesto nepokretnog mer-
nog pipka, ugraen je pokretan pipak 1, potisnut op-
rugom 2 i vezan sa prenosnim elementima kompa-
ratora: zupanim segmentom 3, koji pokree zupa-
nik 4 i sa njim zajedno i kazaljku 5. Mrtvi hod od-
stranjuje spiralna opruga 6. Pre merenja se pritiskom
na dugme iskljunog mehanizma 7 povlai se merni
pipak 1, da bi merni predmet nesmetano mogao po-
staviti u merni poloaj. Ovo merilo firma Cajs izra-
uje u dve veliine, i to sa gornjom granicom mere-
nja od 25, odnosno 50 mm. Vrednost podeoka skale
komparatora je 0,002 mm, dok merna oblast iznosi
0,020 mm. Prilikom podeavanja priljube se merni
pipci kod poloaja 0 (kod veih merila se postavlja
kontrolni kalibar izmeu pipaka) i posmatra se ka-
zaljka komparatora koja takoe treba da pokazuje nu-
lu. Ovaj mikrometar je pogodan za kontrolu toleri-
sanih mera u maloserijskoj proizvodnji, kada moe
zameniti itav niz ravi. Postavljanjem tolerancijskih
29
indeksa na granine mere, kontrolu moe vriti i pri-
ueni radnik. Predhodno merilo treba podesiti na na-
zivnu meru, pomou uporednih merki, odnosno pri-
menom skala mikrometra, a komparator slui za od-
reivanje odstupanja od te nazivne mere. Radi olak-
anja rada, merilo se postavlja u dra. Ovo merilo,
za razliku od obinih mikrometara, nema ureaj za
ograniavanje veliine merne sile, ve mernu silu o-
bezbeuje opruga 2.

Slika 4.27. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom
Slino merilo pravi i firma Mitutojo, ali u etiri veli-
ina za mernu oblast od 0...100 mm (slika 4.28.).
Vrednost podeoka ugraenog mernog sata je 1 m,
dok merna oblast iznosi 60 m. Skala mikrometra
je sa nonijusom.

Slika 4.28. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom,
proizvod firme Mitutojo
Pasametar, proizvod firme Karl Cajs (sl.4.29.), lii na
predhodno merilo, ali navojno merno vreteno nije
snabdeveno skalom i doboem i zbog toga se ne mo-
e primeniti za odreivanje neke mere, ve samo za
njeno odstupanje koje se ita na skali komparatora.
Izrauje se u est veliina, sa mernim oblastima od
po 25 mm, tako da cela garnitura merila pokriva
oblast merenja od 0...150 mm. Za merenje do 100
mm, oblast pokazivanja skale je 0,080 mm, a veli-
ina podeoka 0,002 mm; dok za merenje od 100..-
..150 mm merna oblast je 0,160 mm, a veliina
podeoka 0,005 mm.

Slika 4.29. Pasametar, proizvod firme Karl Cajs
Pre merenja merilo se mora podesiti na nazivnu meru
pomou etalona ili uporednih merki. Pokretanje mer-
nog vretena 1 se vri navrtkom 2, a posle nametanja
se fiksira posredstvom kontra navrtke 3. Pomoni pi-
pak 4, koji je izmenljiv, slui za oslanjanje mernog
predmeta.
4.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom
Dubinomer sa navojnim mernim
vretenom (sl.4.30.) slui za kon-
trolu dubina otvora i lebova,
visina ispusta, mera stepenastih
elemenata, i sl. Sastoji se iz tela
(deo sa mernim vretenom, a-
urom i doboem), mernog mosta
i garniture izmenljivih mernih
pipaka. U garnituri postoji etiri
pipka, duina od 25...100 mm,
sa skokovima od po 25 mm,
ime je obezbeena ukupna ve-
liina merne oblasti od 0...100
mm. Merni pipci se veu sa mernim vretenom
pomou navojnog spoja, kada se navojni zavretak
pipka uvrne u navojnu rupu vretena. Merna sila
iznosi 3...7 N koja se obezbeuje pomou skakavice,
s tim da se merni most mora priljubiti uz merni
predmet silom koja je vea od merne sile. Ovo merilo
ima obrnuto postavljene skale u odnosu na mikro-
metar za merenje spoljnih mera, jer se uvrtanjem
doboa mera poveava. Kontrola podeenosti dubi-
nomera kod merne oblasti 0...25 mm vri se na-
slanjanjem mernog mosta na ravnu podlogu, a kod
veih mernih oblasti, pomou specijalnih kontrolnih
kalibara. Ova merila se izrauju i sa digitalnim poka-
zivaem koji ima i prikljuak za tampa.
Firma Mar uz merilo daje i jedan merni kolut deb-
ljine 1 mm. Montiranjem ovog kuluta na vrh mernog
pipka omogueno je odreivanje irine unutranjih
lebova i slinih detalja, kako to slika 4.31.prikazuje.
Potrebno je izvriti dva merenja a irina leba se
rauna pomou formule:
1 A B c + = .

Slika 4.31. Odreivanje irine unutranjeg leba

Slika 4.30. Mikro-
metar-dubinomer
30
4.3.3. Mikrometar - visinomer
Ovo merilo se koristi za podeavanje odreene mere,
koja se moe pomou komparatora, privrenog na
dra (sl. 4.32b), preneti na merni pedmet, odnosno
sa predmeta na merilo. Za direktna merenja se ne
mogu primeniti. Na sl.4.32a je prikazan visinomer,
proizvod firme Mitutojo, nazvan HEIGHTMASTER.

Slika 4.32. Mikrometar - visinomer Mitutojo (a) i
dra sa komparatorom (b)
Postoji vie tipova ovih merila. Mogu biti sa jedno-
strukim ili sa dvostrukim stubom uporednih merki.
Kod jednostrukog stuba merke su razmaknute za ve-
liinu, koliko iznosi i mogunost visinskog pomera-
nja stuba pomou navojnog mernog vretena. U slu-
aju dvostrukog stuba, merke su jedna pored druge,
ali se susedne merke nalaze u razliitim stubovima,
kao na slici. Merke su obino 10 ili 20 mm nazivnih
mera a mogunost visinskog pomeranja merki pos-
redstvom navojnog vretena iznosi 20 ili 25 mm.
Glavne skale se nalaze pored stubova merki, vred-
nosti podeoka 10, 20 ili 25 mm. Grubo podeavanje
se vri u odnosu na glavne skale, preko mehanikog
ili digitalnog pokazivaa, a fino podeavanje pomou
mikrometarskog navojnog vretena. Pokaziva moe
pokazati hiljadite ili stote delove milimetara. U dru-
gom sluaju, hiljaditi delovi se oitavaju na skali do-
boa mikrometra. Merna oblast je od 5...300 mm,
koja se garniturom specijalnih postolja moe pove-
ati do 900 mm. Korienjem specijalnih mernih
kljunova, koji se montiraju na merke, ova merila se
mogu osposobiti za podeavanje drugih preciznih
merila, uglavnom za odreivanje ili kontrolu unut-
ranjih mera.
4.3.4. Mikrometri za odreivanje unutra-
njih mera
Oblik im moe biti veoma razliit, u zavisnosti od
veliine prenika kontrolisane rupe. Najmanji pre-
nik koji se moe odrediti mikrometrom, iznosi 2 mm.
Vrednost podeoka skale je 0,01, 0,002 ili 0,001 mm.
Prenici otvora malih vrednosti se odreuju pomou
mikrometra, nazvan MINI - HOLTEST, proizvod fir-
me Mitutojo, koji je prikazan na slici 4.33. Izrauje
se u 5 veliina, mernih oblasti: 2...2,5; 2,5..3; 3...4;
4...5 i 5...6 mm, vrednosti podeoka 0,001 mm.
Kontrolni prstenovi za ova merila su prenika rupe
2,5; 4 i 5 mm.
U mernoj glavi 1 mikro-
metra, kuglica 2 od tvrdog
metala se naslanja na ivi-
ju 6, takoe od tvrdog me-
tala, koji je uglavljen u
merni ep 7, u iji drugi
kraj je uvrena igla 4 sa
konusnim zavretkom. O-
brtanjem mernog vretena
ep 6 se aksijalno pomera,
zajedno sa iglom 4 i nji-
hovi konusni zavreci ra-
irie merne povrine 5,
pomou opruga za voe-
nje 3.
Za merenje prenika otvo-
ra koji se nalaze u mernim
oblastima od 3...30 i od
25...50 mm, primenjuju se
kljunasti mikrometri, od
kojih je jedan, proizvod
firme Cajs, prikazan na
sl.4.34.

Slika 4.34. Kljunasti mikrometar
Kljun 1 je nepokretan a kljun 2 je pokretan i spojen
sa aurom 3 koja se pri poveanju merne veliine
uvlai u dobo 4, pa je osnovna skala postavljena
obrnuto, u odnosu na mikrometre za spoljne mere.
Zajednika debljina vrhova mernih kljunova, gde su
formirane merne povrine od tvrdog metala, iznosi 3,
odnosno 5 mm (u zavisnosti od merne oblasti koja
moe biti 3...25 ili 5...30 mm), to je ve uzeta u
obzir prilikom postavljanja osnovne skale, pa kod
merenja nije potrebno dopunsko raunanje. Meu-
sobni poloaj kljunova obezbeuje ep za voenje 5
koji je u nepokretan kljun vrsto ugraen, dok u le-
bu pokretnog kljuna moe da klizi zbog malog za-
zora. Fiksiranje pokretnog kljuna je mogue posred-
stvom zavrtnja 6. Merna sila se obezbeuje preko
skakavice 7.
Kod ovih mikrometara Abeov princip merenja nije
ispunjen, dok kod ostalih tipova mikrometara jeste.
Slika 4.33. Mikrometar
MINI-HOLTEST
31
Otvori veih prenika se odreuju pomou tapastih
mikrometara (sl.4.35.). Kod njih je konstrukcija mer-
nog vretena i doboa je ista kao i kod ostalih mik-
rometara ali ovi mikrometri se izrauju bez dela za
ograniavanje merne sile. Vrlo vaan element ovih
merila je konica kojom se merno vreteno fiksira u
mernom poloaju, da se ono ne bi pomeralo u toku
vaenja merila iz rupe, jer kod dubljih rupa nije
mogue oitavanje mernih veliina dok se merilo ne
izvadi.
Na mesto zatitne navrtke treba postaviti
produiva
b)
)

Slika 4.35. tapasti mikrometar (a) i produiva (b)
Merna oblast je obino 8; 13 ili 25 mm, poevi od
veliine 30, odnosno 38 mm. Vrednost podeoka iz-
nosi 0,01 mm. Oblast merenja se moe poveati
pomou produivaa. U garnituri firme Karl Cajs se
nalaze produivai est razliitih veliina: 13; 25; 50;
100 (2 kom); 150 i 200 (2 kom) koji poveavaju
mernu oblast do 900 mm. Postoje i specijalne gar-
niture koje mogu poveati mernu oblast do 3000 mm.
Nakon izbora potrebnih produivaa, sa mikrometra
se skine zatitna navrtka zajedno sa mernim pipkom i
na njeno mesto se navrne produiva, a na njegov
drugi kraj se postavljaju delovi, koji su bili ranije
skinuti sa mikrometra.
tapasti mikrometar sa garniturom produivaa, kao i
nain merenja prikazuje slika 4.36.

Slika 4.36. Garnitura tapastog mikrometra (a) i
nain merenja (b)
Problem poveanja merne oblasti je firma Mar reila
primenom teleskopske konstrukcije. Osnovnom delu
mikrometra pridodata je garnitura nastavaka koja se
sastoji od est teleskopskih cevi (dve cevi koje su
jedna u drugoj pomerljive) koje su izmenljive i omo-
guuju merenje prenika u sledeim oblastima:
1. 300... 400 mm,
2. 400... 600 mm,
3. 600...1000 mm,
4. 1000...1700 mm,
5. 1700...2500 mm i
6. 2500...4000 mm.
Ovaj mikrometar je prikazan na sl.4.37.

Slika 4.37. Mikrometar Mar sa teleskopskim nastavkom
Pomou skale 1 nastavak se namesti na priblinu me-
ru u celim milimetrima, mikrometar se stavlja u otvor
i obrtanjem doboa se izmeri veliina prenika otvo-
ra. Oitana vrednost na osnovnoj skali mikrometra 2
i na krunoj skali doboa 3 dodaje se vrednosti,
nametenoj na skali 1.
Merno vreteno je izraeno sa navojem veliine ko-
raka 1 mm, a skala na dobou ima 100 podeoka, tako
da tanost oitavanja iznosi 0,01 mm.
Ovi mikrometri kojima se odreuju mere sa dodirom
u dve take, mogu da pokau samo ovalnost od gre-
aka oblika krunih otvora. Za odreivanje ostalih
greaka oblika (mnogougaoni ili trouglasti otvor),
moraju se koristiti merila sa dodirom u tri take. Kod
ovih mikrometara, merni epovi se mogu pomerati
posredstvom :
konusnog navoja, kada se merno vreteno zavr-
ava konusnim navojem koji se spree sa seg-
mentima unutranjeg navoja na mernim pipcima
(sl.4.38.), ili
konusa, kada se vrh mernog vretena izrauje sa
blagim konusom, nagiba 8 ili 4 %, i na njega
naleu lene povrine mernih pipaka (sl.4.39.).
U oba sluaja se merni pipci uvlae dejstvom opruga,
kada se merno vreteno vrti prema manjim vredno-
stima.

Slika 4.38. Pokretanje mernih epova konusnim navojem

Slika 4.39. Pokretanje mernih epova konusom
32
vajcarska firma Tesa, pod imenom IMIKRO (Imic-
ro), izrauje nekoliko garnitura mikrometara za rupe,
sa pokretanjem mernih pipaka pomou konusnog
navoja (sl.4.40.).

Slika 4.40. Tipovi mikrometara za rupe IMICRO
Merni pipci su postavljeni pod uglom od 120
o
. Mogu
biti sa analognim ili digitalnim pokazivaem.
Oblik pod a) se izrauje za merne oblasti od 3,5...6,5
i od 6...12 mm. Analogni pokaziva, zahvaljujui no-
nijusu, omoguuje oitavanje vrednosti do 0,001
mm, dok digitalni do 0,002 mm.
Oblik pod b) se koristi za oblasti merenja od 11...20 i
od 20...40 mm. Na analognom pokazivau se oita-
vaju vrednosti do 0,005, a na digitalnom do 0,002
mm.
Oblik pod c) se primenjuje za merne oblasti od
40...100, 100...200 i od 200...300 mm. U oblastima
od 40...100 mm tanost oitavanja je 0,005 mm na
analognom i 0,002 mm na digitalnom pokazivau. U
oblastima iznad 100 mm tanost oitavanja iznosi
0,01 mm na oba tipa pokazivaa.
Sva ova merila imaju izmenljive merne glave koje se
biraju u zavisnosti od veliine prenika kontrolisanog
otvora. Garniture merila sadre i kontrolne prstenove
za podeavanje merila.
Slina merila izrauje i firma Mitutojo, pod imenom
HOLTEST, koja pokrivaju mernu oblast 6...300 mm.
Prenos kretanja mernog vretena na merne pipke se
vri konusom.
Za odreivanje prenika dubokih rupa vajcarska fir-
ma Mag (Maag) izrauje mikrometar pod nazivom
MIKROMAG (Micromaag). Ovo merilo je prikazano
na slici 4.41.

Slika 4.41. Mikrometar za duboke rupe MICROMAAG
Prenos kretanja sa mernog vretena na merne pipke se
vri pomou konusa. Oblast merenja je od 5...100
mm, posredstvom izmenljivih mernih glava. Oita-
vanje je analogno, tanosti 0,001 za manje i 0,002
mm za vee mere. Kod manjih mera postoji jedan red
mernih pipaka, dok kod veih dva reda. Oni su po-
stavljeni pod uglom 135 - 135 - 90
o
to omoguuje
odkrivanje greaka oblika trouglastih otvora (raspo-
red pipaka od po 120
o
to ne omoguuje). Pre merenja
dobo 5 se postavlja u poetni poloaj, ruice 6 se
povuku gore, ime prestaje kontakt izmeu konusnog
zavretka mernog vretena 2 i mernih pipaka 1 pa se
pipci mogu uvui u mernu glavu. U tom poloaju se
merna glava postavlja u otvor, odputaju se ruice pa
se merno vreteno potiskuje oprugom 3 do poloaja
koji pipci dozvoljavaju. Dobo se zatim okree dok
vrh 7 navojnog vretena ne nalee na eonu povrinu
mernog vretena. Tada se merna veliina oitava.
Postoji veliki broj razliitih mikrometara za ugradnju
u merne ureaje. Oni su kao mikrometri za spoljne
mere ali bez potkoviastog tela. Pokaziva moe biti
analogni ili digitalni, tanosti oitavanja 0,01 ili
0,001 mm. Proizvoai izrauju i razliite tipizirane
drae za njih. Na sl.4.42. je prikazan jedan ovakav
mikrometar u drau.

Slika 4.42. Mikrometar za ugradnju 1 u dra 2
5. KOMPARATORI
Komparatori su merila koja pokazuju odstupanje od
podeene mere, ali ne omoguuju oitavanje vred-
nosti te mere izuzev, ako je merna veliina manja od
merne oblasti tog komparatora.
Komparatori se primenjuju u serijskoj, velikoserijs-
koj i masovnoj proizvodnji za kontrolu radnih pred-
meta, tj. za odreivanje veliina odstupanja duinskih
mera, krunosti i ravnosti obrtanja i sl. U pojedi-
nanoj proizvodnji koriste se pri kontroli upravnosti i
paralelnosti povrina, pri podeavanju maina alatki,
pri proveri konusa itd. Stoga se moe rei, da su
komparatori najvie primenjivana merila u maino-
gradnji.
Po konstrukciji su relativno jednostavni. Tanost im
je najee 0,01; 0,002 ili 0,001 mm. Osnovni delovi
komparatora su:
kontaktni elementi,
prenosni elementi i
pokazni elementi sa skalom.
33
Kontaktni elementi - merni pipci ili merne glave do-
laze u dodir sa povrinom mernog predmeta. Njihovo
pomeranje se pomou prenosnih elemenata poveava
i prenosi do pokaznih elemenata.
Prenosni elementi slue za poveanje i prenos pome-
ranja kontaktnih elemenata. Na osnovu vrste ovih e-
lemenata razlikuju se tipovi komparatora. Tako pos-
toje komparatori:
mehaniki,
optiki,
elektrini,
elektronski,
pneumatski
hidraulini i
kombinovani.
Na pokaznim elementima se oitava vrednost izmere-
ne veliine.
Svi komparatori se mogu podeliti u dve velike grupe:
za kontrolu spoljnih i za kontrolu unutranjih mera, a
razlika izmeu njih je uglavnom u konstrukciji kon-
taktnih a ponekad i prenosnih elemenata.
5.1. MEHANIKI KOMPARATORI
Mehaniki komparatori imaju mehanike prenosne
elemente. Prema nainu na koji se ostvaruje prenos,
oni mogu biti:
poluni,
zupani,
opruni i
kombinovani.
5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera
Ova grupa merila sadri sve tipove komparatora.
5.1.1.1. Poluni komparatori
Minimetar (sl.5.01.) slui za kontrolu vrlo tanih
predmeta. Najvaniji deo minimetra je klackalica 1
koja je uleitena pomou dva noasta elementa. Do-
nji noasti element 2 je vezan sa mernim pipkom 7 i
prenosi njegovo kretanje do klackalice koja se moe
nagnuti oko otrice gornjeg noastog elementa 6. Za
klackalicu je vezana kazaljka 3 duine L, iji vrh se
pomera u odnosu na skalu 8, pokazajui izmerenu
vreliinu, kada pomeranje mernog pipka prouzrokuje
naginjanje klackalice. Mernu silu obezbeuje opruga
4. Stalni kontakt izmeu mernog pipka odnosno ele-
menta 2 i klackalice, ostvaren je dejstvom opruge 5.
Rad minimetra zasniva se na dvokrakoj poluzi, iji
krai krak predstavlja razmak izmeu osa otrica ele-
menata 2 i 6 (oznaen je sa a), a dui krak poluge
je sama kazaljka duine L. Poveanje (prenosni
odnos) merila zavisi od duina krakova i iznosi:
e = L/a. Dui krak je konstantne veliine (L = 100
mm), dok veliina kraeg kraka zavisi od tipa merila
i iznosi 0,1; 0,2; 0,5 ili 1 mm. Ove vrednosti daju
prenosne odnose: 1000; 500; 200 i 100. Veliina me-
rne oblasti je 0,030 do 0,300 mm, a vrednost pode-
oka skale se kree od 0,001 do 0,010 mm.

Slika 5.01. Minimetar, izgled (a) i
ematski prikaz mehanizma (b)
Minimetar za upotrebu postavlja se u dra, prenika
otvora 28 mm. Podeavanje se vri pomou etalona
ili uporednih merki. Veoma je pouzdano merilo i u
radionicama, ali zbog relativno velikih dimenzija se
danas malo upotrebljava.
5.1.1.2. Zupani komparatori
Glavni prenosni elementi ovih merila su zupanici i
zupanica ili pu.
Merni sat je najvie upotrebljavano merilo od meha-
nikih komparatora. Dobio je naziv po skali sa ka-
zaljkom izraenoj u obliku sata. Postoji dva tipa:
sa zupanicima i zupanicom i
sa zupanicima i puem.
Merni sat je prikazan na slici 5.02, na kojoj se vide
sledei elementi mernog sata:
1. Kuite (oklop) povezuje sve delove merila u je-
dinstvenu celinu i omoguuje njihov rad.
2. Uka ini sastavni deo kuita i slui za pri-
vrivanje merila pri merenju ako se to ne oba-
vi preko vodee aure.
3. Vodea aura je sastavni deo kuita i slui za
voenje mernog pipka i za privrivanje merila
u dra pri merenju.
4. Merni pipak (merno vreteno) je nosa kontakt-
nog elementa (vrh mernog pipka, kao poseban
deo) i prenosi njegov merni hod u pravcu ose
mernog pipka na prenosne elemente.
5. Zavretak mernog pipka slui da primi kretanje u
pravcu ose mernog pipka to predstavlja merni
hod, odnosno mernu veliinu.
34
6. Kazaljka je deo mernog sata koji slui za nepo-
sredno oitavanje pokazivanja.
7. Skala je deo mernog sata sa krunom podelom i
brojevima koji oznaavaju vrednosti od 0,01
mm. Skala sa kazaljkom slui za neposredno o-
itavanje merne vrednosti.
8. Pomona skala sa pomonom kazaljkom slui za
pokazivanje preenih celih obrtaja kazaljke od-
nosno celih milimetara mernog pipka.
9. Zatitna pokrivka slui za zatitu pokaznih ele-
menata merila od spoljnih uticaja. Ona moe biti
izraena od stakla, pleksi-stakla i sl.
10. Nareckani prsten slui za podeavanje poloaja
skale, okretanjem cele skale u eljeni poloaj.
11. Pomerljivi tolerancijski indeksi mogu biti izrae-
ni kao klizni reperi ili kazaljke i slue za vizu-
elno pokazivanje graninih odstupanja nominal-
ne mere.
12. Zavrtanj za fiksiranje kazaljke ili skale u elje-
nom poloaju.
13. Podiza mernog pipka sa nareckanom glavom,
slui za podizanje mernog vretena prilikom nje-
govog postavljanja u radni poloaj, ako se mere-
nje vri izvlaenjem mernog pipka.

Slika 5.02. Merni sat
Principijelna ema mehanizma mernog sata sa zupa-
nicom, data je na sl.5.03a.

Slika 5.03. ema mehanizma mernog sata sa
zupanicom (a) i sa puem (b)
Merni pipak 1 spojen je sa zupanicom 2 koja je
spregnuta sa zupanikom 5. Prilikom pomeranja mer-
nog pipka, zupanica pokree zupanik 5 i sa njim
spojen zupanik 6, koji je spregnut sa meuzupani-
kom 4, na koji je privrena kazaljka 8. Obrtanjem
zupanika 4 pokree se i kazaljka, iji vrh na skali
merila pokazuje mernu veliinu u desetim i stotim
delovima milimetra. Pun obrtaj kazaljke 8 odgovara
pomeranju mernog pipka za 1 mm. Sa zupanikom 4
je u sprezi i zupanik 7. Na njegovo vratilo privr-
ena je pomona (mala) kazaljka 9 i spiralna opruga
10, iji je zadatak da odstrani mrtvi hod mehanizma.
Prenosni odnos zupanog para 4 - 7 izabran je tako,
da se za pun obrtaj kazaljke 8, vrh kazaljke 9 pomera
za jedan podeok pomone skale na kojoj se oitavaju
celi milimetri. Mernu silu obezbeuje zavojna opruga
11 koja deluje na merni pipak posredstvom luno ob-
likovane poluge 3. Ova konstrukcija obezbeuje mer-
nu silu konstantne veliine: F=F
o
r/a, koja se kree od
0,3...1,5 N. Kako raste sila u opruzi zbog izduenja,
proporcionalno se smanjuje krak te sile, tako da je
F
o
r = const. Vrednost podeoka skale je najee 0,01
mm, ali kod preciznih mernih satova moe biti i
0,002 ili 0,001 mm (fini merni sat). Ako je vrednost
podeoka 0,01 mm, skala po celom obimu ima 100
podeoka. Pomona skala obino ima 10 podeoka. To
znai, da ovakav merni sat moe registrovati mernu
veliinu do 10 mm. Postavljanje na nulu se vri ok-
retanjem skale pomou nareckanog prstena ija se
nulta oznaka dovede do vrha mirujue kazaljke.
Na slici 5.03b je prikazana ema rada mernog sata sa
puem. Kod ovog merila deo 2 mernog vretena 1 je
oblikovan kao pu. On je spregnut sa zupanikom 6
koji je spojen sa zupanikom 7. Zupanik 7 je spreg-
nut sa meuzupanikom 4, sa kojim je spojena velika
kazaljka 9 za pokazivanje merne veliine u delovima
milimetra. Zupanik 4 spregnut je i sa zupanikom 8,
na ije vratilo je privrena mala kazaljka 10 za po-
kazivanje merne veliine u celim milimetrima. Spi-
ralna opruga 11 odstranjuje mrtvi hod, jer mu je je-
dan kraj vezan za vratilo zupanika 8 a drugi za telo
merila. Voenje mernog pipka i prenos merne sile od
opruge 12, obezbeuje mehanizam 3, pomou voice
5. Merna sila se menja u uskim granicama, ali pro-
izvodnja ovih merila je jevtinija od predhodnih.
Nulovanje merila se vri obrtanjem mernog pipka, tj.
pua pomou tokia, postavljenog na gornji kraj
mernog vretena.
Kod finih mernih satova unutranji mehanizam je is-
ti, samo je pridodat jo jedan par zupanika ili poluga
za ostvarivanje traenog dodatnog uveanja prenosa
(10:1 ili 5:1). Kod ovih merila oblast merenja je
manja i obino iznosi 0,060, odnosno 0,120 mm i
skala ne prostire po celom obimu kruga. Pomona
skala i kazaljka nisu potrebne, poto se celi milimetri
ne mogu registrovati.
35
Kod serijske kontrole tolerisanih veliina, toleran-
cijskim indeksima se obeleavaju vrednosti graninih
odstupanja, pa u tom sluaju kontrolu mogu vriti i
priuene osobe.
Vrh mernog pipka predstavlja kontaktni element
merila i on se obino pravi kao poseban deo koji se
pomou navojnog spoja vee sa mernim pipkom, u-
vrtanjem navojnog kraja u odgovarajuu navojnu
rupu na kraju mernog pipka. Postoji veliki broj tih
elemenata razliitih oblika i u zavisnosti od mernog
zadatka bira se najpogodniji. Slika 5.04. prikazuje
nekoliko oblika vrha pipaka mernih satova.

Slika 5.04. Oblici vrha mernog pipka mernih satova
Kontrola mernih satova. Tanost merenja mernim
satom prvenstveno zavisi od ukupne greke merila
koja se sastoji od:
pojedinanih greaka ozubljenja zupanika i zup-
anice odnosno pua,
veliine i promene veliine merne sile i
greke reverzibilnosti (povratnog hoda).
Pojedinane greke ozubljenja kao to su greke pro-
fila, koraka i debljine zubaca, radijalni udar ozublje-
nja i greke pravca bone linije zubaca zupanice,
kao i pravca same zupanice, prouzrokuju nepravilan
prenos pomeranja mernog pipka na kazaljku. Zbirna
greka ozubljenja sastoji se od: radijalnog udara o-
zubljenja (maksimalno dozvoljeno 10 m), greaka
profila zubaca zupanika ( 3 m) i zupanice (1,5
m) i zbirne greke koraka zubaca ( 5 m) u koje su
uraunate i greke debljine zubaca. Za uobiajene ve-
liine parcijalnih prenosnih odnosa (brojevi zubaca
zupanika: z
5
= 16, z
6
= 100 i z
4
= 10 a duina ka-
zaljke je 25 mm) koje daju ukupni prenosni odnos -
e = 150, procentualno uee pojedinanih greaka u
veliini zbirne greke svih ozubljenih elemenata za
celu mernu oblast i za atestirani deo (delimini merni
hod - x
d
), dato je u tablici 5.01. U istoj tablici je pri-
kazano i procentualno uee zbirnih greaka poje-
dinih ozubljenih elemenata u veliini zbirne greke
mernog sata.
Tablica 5.01. Procentualno uee pojedinanih greaka u
zbirnoj greki ozubljenih elemenata i u zbirnoj greki mer-
nog sata
Zbirna greka ozub-
ljenih elemenata
Zbirna greka
mernog sata
Oblast
merne
skale
Put
mernog
pipka
u mm
Radi-
jalni
udar
Gre-
ke
profi-
la
Gre-
ke
kora-
ka
Zup
ani
ca
Zup
a-
nik
5
Zup
a-
nik
6
Zup
a-
nik
.4
Cela
oblast
10 45 15 40 20 60 10 10
Atesti
rana
oblast
0,1 10 50 40 30 40 10 20
Ovi podaci ukazuju na to da se dominirajue greke
javljaju u prvom paru ozubljenih elemenata (zup-
anica i zupanik 5) koje ine 80 odnosno 70 % od
zbirne greke mernog sata. Ako se posmatra cela me-
rna oblast, neophodno je smanjiti radijalni udar ozub-
ljenja, dok u sluaju delimimog mernog hoda je naj-
vanije da profili zubaca budu ispravni, kao i veliine
koraka, i to u oba sluaja.
Kontrola mernih satova treba da utvrdi sledee:
veliinu zbirne greke za celu duinu mernog ho-
da pipka (cela merna oblast) - R
u

veliinu greke za delimini merni hod pipka - R
d

veliinu greke reverzibilnosti pokazivanja - D
ponovljivost mernih veliina - P i
veliinu i promenu veliine merne sile pri kreta-
nju mernog pipka u istom smeru i pri promeni
smera kretanja - S.
Za odreivanje veliine zbirne greke mernog sata za
celu mernu oblast, merni sat se postavlja u dra i
podesi na nulu, pri maloj vrednosti uvlaenja mernog
pipka. Postavljanje na nulu se vri pomou uporedne
merke proizvoljne veliine (napr. 20 + 1 mm) a zatim
se kontrolie cela merna oblast sa porastom merne
veliine od po 0,1 mm. Dobijene rezultate treba pred-
staviti dijagramski. Na apscisi se nanose veliine
mernog hoda pipka - x, a na ordinati odgovarajue
greke merila (razlika izmeu pokazivanja kazaljke
mernog sata i porasta merne veliine). Kod maksi-
muma i minimuma, u oblasti od 0,1 mm, ponavlja
se kontrola sa porastom merne veliine od po 0,01
mm, radi dobijanja jasnije slike u blizini ekstremnih
vrednosti zbirne greke merila. Zbir apsolutnih vred-
nosti ekstremnih veliina greaka koje merni sat po-
kazuje prilikom uvlaenja mernog pipka po celoj du-
ini mernog hoda u stupnjevima od po 0,1 mm, daje
zbirnu greku mernog sata R
u
(slika 5.05a).
Za odreivanje veliine greke za delimian merni
hod pipka (atestirana oblast merenja) uzima se oblast
(veliine 0,1 mm) najvee dobijene razlike izmeu
dve uzastopne vrednosti prilikom odreivanja zbirne
greke, u kojoj se ponovo ispituje tanost mernog sa-
36
ta sa porastom merne veliine od po 0,01 mm. Zbir
apsolutnih vrednosti tako dobijenih, daje veliinu tra-
ene greke - R
d
. Ta se greka moe meriti i na bilo
kom mestu mernog hoda pipka (slika 5.05b).

Slika 5.05. Kriva greaka mernog sata
Neke firme izrauju specijalne uraaje za kontrolu
mernih satova i ostalih komparatora. Kod ovih urea-
ja vrh mernog pipka kontrolisanog komparatora se
naslanja na merni sto ureaja koji se moe vertikalno
pomerati za eljenu veliinu posrestvom mikrometar-
skog navojnog vretena velike tanosti. Slika 5.06 pri-
kazuje ureaj firme Mar, dok slika 5.07 firme Mitu-
tojo.
Kod ureaja Mar merna oblast je 12 mm a vrednost
podeoka skale 0,001 mm. Greke veliine koraka na-
vojnog vretena proizvoa daje u obliku krive ko-
rekcije koja se kod kontrole preciznih komparatora
treba uzeti u obzir. Pored zbirne greke, ovim ure-
ajem moe se odrediti i greka reverzibilnosti. Naj-
vea nesigurnost u merenju iznosi 0,001 mm.

Slika 5.06. Ureaj za kontrolu komparatora Mar

Slika 5.07. Ureaj za kontrolu komparatora Mitutojo
Ureaj Mitutojo ima mernu oblast od 1 mm, vred-
nosti podeoka 0,0002 mm. Koristi se kod kontrole
preciznih komparatora. Najvea nesigurnost u mere-
nju je 0,0002 mm. Pored ovog ureaja Mitutojo
izrauje i jedan univerzalni tester za kontrolu svih
vrsta komparatora za spoljne i unutranje mere, mer-
ne oblasti 25 mm i vrednosti podeoka 0,001 mm.
Greke reverzibilnosti pokazivanja (greke povratnog
hoda) se javljaju zbog unutranjih zazora izmeu po-
kretnih elemenata merila. Prilikom promene smera
kretanja mernog pipka, zbog tih zazora se poetak
tog kretanja ne registruje. Odreivanje veliine ovih
greaka je najjednostavnije pomou specijalnog ure-
aja sa ekcentrom koji je prikazan na slici 5.08.

Slika 5.08. Ureaj za kontrolu greke reverzibilnosti
pokazivanja
Graninici se tako postavljaju da se ekscentar moe
zaokrenuti za oko 120
o
. Pipak kontrolisanog mernog
sata se nasloni na povrinu ekscentra koji se dovodi
do jednog graninika. Tu se izvri nulovanje mernog
sata a zatim se ekcentar okrene do drugog graninika,
pa natrag, i zbog greke reverzibilnosti pokazivanja,
kazaljka nee vie pokazati nulu. Ovaj postupak treba
deset puta ponoviti i zabeleiti dobijana odstupanja.
Srednja vrednost izmerenih odstupanja daje veliinu
greke povratnog hoda -D komparatora.
37
Ako se saberu veliine zbirne greke mernog sata -
R
u
i greke reverzibilnosti pokazivanja - D, dobija se
ukupna greka mernog sata - R.
R = R
u
+ D
Ponovljivost - P je bliskost meusobnog slaganja re-
zultata ponovljenih merenja (rasipanje rezultata me-
renja) jedne iste merne veliine prilikom n (naj-
manje 5) merenja na bilo kom mestu mernog hoda,
pri istom smeru kretanja mernog pipka. Najbolje je
izvriti 10 merenja, pa pomou 10 podataka (mogu se
uzeti i podaci dobijeni kod odreivanja veliine gre-
ke reverzibilnosti pokazivanja) lako se rauna stan-
dardna devijacija i granice poverenja. (pripada rau-
nu verovatnoe)
Maksimalne vrednosti dozvoljenih greaka mernog
sata kao i ponovljivost date su u tablici 5.02.
Tablic 5.02. Najvee dozvoljene vrednosti greaka mer-
nog sata u m
M E R N I H O D Oznaka
greke do 1 mm 3 mm 5 mm 10 mm
R
u
7 10 12 15
R
d
5
R 9 12 14 17
P 3
D 3
Promena veliine merne sile sa promenom merne ve-
liine odreuje se pomou specijalnog ureaja sa va-
gom. Vrh mernog pipka se naslanja na tas vage, pa se
izmeri veliina merne sile za svaki puni obrtaj ka-
zaljke, prvo u sluaju uvlaenja, a posle kod izvla-
enja mernog pipka. Rezultati se mogu prikazati gra-
fiki kada se na apscisi nanose veliine preenog pu-
ta mernog pipka, a na ordinati veliine merne sile. Sa
dijagrama se lako moe odrediti veliina merne sile
za izabrani nain merenja, odnosno promena veliine
merne sile - S u funkciji preenog puta (merne ve-
liine) mernog pipka. Dozvoljena vrednost promene
veliine merne sile pri kretanju mernog pipka u istom
smeru do 3 mm, iznosi 0,4 N, a kod mernih veliina
> 3...10 mm, 0,6 N. Kod promene smera kretanja
mernog pipka dozvoljena promena iznosi 0,5 N. Ne-
ke firme izrauju merne satove kod kojih se veliina
merne sile moe regulisati pomou jednog ekscentra.
5.1.1.3. Opruni komparatori
Kod ovih komparatora za prenos merne veliine od
mernog pipka do kazaljke iskoriavaju se elastina
svojstva savijene opruge.
Mikrokator je komparator sa uvijenom oprugom,
proizvod vedske firme Johanson. Ovo merilo je pri-
kazano na sl. 5.09. u dva pogleda, a u sredini je u-
veani prenosni mehanizam.
Glavni element merila je opruna traka 1 koja je uvi-
jena oko podune ose.

Slika 5.09. Mikrokator
Na sredini opruge je zalepljena kazaljka 2, izraena
od stakla. Jedan kraj opruge je privren za ugaonu
polugu 4 koja je u vezi sa mernim pipkom 3. Drugi
kraj opruge je vezan za pljosnatu oprugu 6 koja je
zavrtnjima za pritezanje 7 privrena za nosa 5.
Prilikom podizanja mernog pipka 3 zatee se opruga
1 posredstvom poluge 4. Srazmerno veliini zateza-
nja menja se uvijenost opruge, to povlai sa sobom
skretanje kazaljke 2 to se vrednuje na skali 8. Kap
masti u prstenu 9 slui kao amortizer kazaljke. Merna
oblast mikrokatora je 0,015 ili 0,030 mm a vred-
nost podeoka je obino 0,5 odnosno 1 m. Merna sila
iznosi 2,5 N. Greke povratnog hoda zbog elastinog
svojstva opruge ne postoje. Granina odstupanja se
mogu oznaiti indeksima 11, a za nulovanje se skala
moe obrtati, zavrtnjem 10. Vodea aura je prenika
28h6 mm.
Minikator (sl.5.10.) funkcionie na isti nain kao
mikrokator ali su mu dimenzije znatno manje, jer je
on veliine mernog sata. Vodea aura je prenika
8h6 mm. Oblast merenja je 0,050 mm a vrednost
podeoka 1 m.

Slika 5.10. Minikator
38
5.1.1.4. Kombinovani komparatori
Prenosni mehanizam ovih komparatora se sastoji od
poluga i zupanika odnosno zupanih segmenata.
Ortotest je proizvod firme Karl Cajs. Prikazan je na
sl. 5.11, gde je data i ema prenosa.
Merni pipak 1 prenosi mernu veliinu na dvokraku u-
gaonu polugu 2, na ijem se duem kraku nalazi zup-
ani segment 3 koji je spregnut sa zupanikom 4.
Kazaljka 5 je vezana za zupanik 4 tako da u sluaju
obrtanja zupanika okree se i kazaljka i svojim
vrhom registruje mernu veliinu na skali 6. Silu me-
renja od 2 N obezbeuje opruga 7 dok mrtvi hod od-
stranjuje opruga 8. Merna oblast je 0,100 mm, a
vrednost podeoka iznosi 0,001 mm. Greka povrat-
nog hoda je 0,5 m, a ukupna greka merila moe iz-
nositi najvie 1 m. Merilo je snabdeveno sa dva
tolerancijska indeksa za oznaavanje graninih od-
stupanja. Ovi indeksi se pokreu runo. Nulovanje se
vri okretanjem skale pomou zavrtnja 9 smetenog
na desnoj strani podnonog dela kuita. Prenik vo-
dee aure je 28h6 mm.

Slika 5.11. Ortotest
Milimes (Millimess), proizvod firme Mar je slian
ortotestu. ema prenosa i izgled su prikazani na
sl.5.12.
Pomeranje mernog pipka 1 prenosi se na zupanik 4
posredstvom dvokrake ugaone poluge 2 i zupanog
segmenta 3. Zupanik 4 vezan je sa zupanim seg-
mentom 5 preko kojeg se kretanje dalje prenosi na
zupanik 6, pa na kazaljku 7 koja je vezana za zup-
anik 6. Pomeranjem vrha kazaljke se registruje mer-
na veliina na skali 8. Mrtvi hod eliminie spiralna
opruga 9. Silu merenja od 2,5 N obezbeuje opruga
10. Merna oblast je 0,050 mm, vrednost podeoka
0,001 mm, prenosni odnos 900 : 1. Greka povratnog
hoda je zanemarljivo mala. Ukupna greka merila je
1 m. Nulovanje se vri pomou zavrtnja 11,
smetenog na podnonom delu kuita na desnoj
strani merila.

Slika 5.12. ema prenosa (a) i izgled (b) milimesa
Pupitast (Puppitast) je komparator sa zakretnim mer-
nim pipkom. Prvi put ga je proizvela vajcarska fir-
ma Tesa. Danas postoji vie tipova ovih komparatora
i izrauju ih sve firme za proizvodnju merila. Kine-
matska ema pupitasta je data na sl.5.13.
Zakretni merni pipak 1 (ugla podeavanja je 110
o
...
..120
o
), ije se pomeranje prenosi posredstvom zup-
anog segmenta 2 na zupanik 3 i sa njim zajedno i
na zupanik 4 sa kojim je vrsto vezan. Zupanik 4 je
spregnut sa zupanikom 5 koji je spojen sa kazalj-
kom 6, pa okretanjem zupanika 5 pokree se i ka-
zaljka koja pokazuje izmerenu veliinu na skali 7.
Ovo merilo je veoma pogodno za kontrolu krunosti i
ravnosti obrtanja, paralelnosti, upravnosti i sl. Merna
oblast se kree od 0,100 do 0,400 mm. Vrednost
podeoka skale iznosi 0,01 ili 0,002 mm. Veliina
merne sile je 0,10...0,15 N.

Slika 5.13. Kinematska ema pupitasta
Postoji dva osnovna tipa. Kod jednog pipak se kree
u ravni paralelnoj sa skalom, a kod drugog u ravni
upravnoj na ravan skale. Ovaj tip i jedan nain pri-
mene prikazuje sl. 5.14.

Slika 5.14. Pupitast (a) i jedan primer primene (b)
39
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutranjih
mera
Po principu ovi komparatori se ne razlikuju bitno od
komparatora za kontrolu spoljnih mera, ali konstruk-
tivno izvoenje prenosnih elemenata je oteano, jer
je kretanje mernog pipka potrebno zaokrenuti za 90
o
.
Merenje je takoe oteano, naroito u sluaju malih
prenika rupa zbog nepristupanosti. Problem preno-
sa kretanja se najee reava pomou konusa ili u-
gaone poluge. Idejna reenja su prikazana na sl.5.15.

Slika 5.15. Idejna reenja prenosa kretanja kod
komparatora za rupe
Na osnovu naina registrovanja merne veliine, po-
stoji dva osnovna tipa merila:
merilo sa dva merna pipka ( merenje sa dodirom
u dve take) i
merilo sa tri merna pipka (merenje sa dodirom u
tri take).
Izuzetak ine merila sa iglom.
Merila sa dva merna pipka, pored kontrole veliine
odstupanja prenika rupa, primenjuju se jo i za od-
reivanje ovalnosti i konusnosti tih otvora. Merilom
sa tri merna pipka odreuju se ostale greke koje se
javljaju u obliku odstupanja od krunosti (trouglasti
otvor).
Pre merenja merila se moraju podesiti na nazivnu ve-
liinu postavljanjem kazaljke na nulu. Podeavanje
moe da se izvede na vie naina:
pomou kontrolnog kalibra (prstena),
pomou mikrometra za spoljne mere (kod manje
tanih merila), ili
pomou uporednih merki.
Slika 5.11. prikazuje nain merenja i sva tri naina
podeavanja merila.

Slika 5.16. Nain merenja komparatorom za rupe (a) i
podeavanje merila (b,c,d)
Neke firme izrauju specijalne ureaje za podeava-
nje komparatora za rupe, sline visinomerima sa mik-
rometrom koji se takoe mogu koristiti za ovu svrhu
uz montiranje odgovarajuih mernih kljunova na u-
poredne merke.
Kod merenja, kao i kod podeavanja, merilom treba
izvriti jedno klaenje (sl.5.16a) i potraiti najmanju
meru, jer ona predstavlja prenik otvora. Ovu meru
oznaava prevojna taka u kretanju kazaljke. Sva-
kako, pre krajnjeg oitavanja potrebno je izvriti ne-
koliko probnih klaenja.
Slika 5.17. prikazuje tri osnovna tipa merne glave
ovih komparatora:
sa iglom (a),
sa raseenom aurom i konusnim umetkom (b), i
sa ugaonom polugom (c).

a) b) c)
Slika 5.17. Oblici mernih glava komparatora za rupe
Komparator sa iglom (sl.5.18.) se koristi za odrei-
vanje odstupanja kod prenika krunih otvora u mer-
noj oblasti 0,1...8 mm. Glavni deo je igla 1, malog
ugla konusa. Pod uticajem opruge igla ulazi u otvor
do veliine prenika konu-
sa koji odgovara preniku
otvora. Zbog malog ugla
konusa, maloj veliini pro-
mene prenika otvora od-
govara relativno veliko ak-
sijalno pomeranje igle koje
se registruje na mernom
satu. Pravilno voenje igle
obezbeuju opruni oslonci
2 koji se prilikom merenja
naslanjaju na gornju po-
vrinu mernog predmeta.
Pre merenja treba dobro o-
istiti okolinu otvora. Ta-
no merenje zahteva koak-
sijalno postavljanje igle u
otvor, tj. upravnost merila
na gornju povrinu, jer kod
ovog merila klaenje nije
izvodljivo.
Slika 5.18. Kompara
tor sa iglom
40
Firma Sul izrauje ovo merilo (sl.5.17.) sa etiri ve-
liine merne igle koje obezbeuju kontrolu prenika
otvora od 0,15...2; 2...4; 4...6 i od 6...8 mm. Tanost
oitavanja je 0,01 mm.
Firma Sul izrauje familiju komparatora za rupe pod
nazivom INTO, tipa D, C i B.
INTO D je komparator, ija je merna glava izvedena
u obliku raseene aure (sl.5.19.). Zbog termike ob-
rade ova aura se ponaa kao opruga i u neopte-
reenom stanju se iri. U auri se nalazi konusni
umetak koji je u kontaktu sa mernom glavom preko
dve kuglice, uvrene sa unutranje strane aure i
koje naleu na odgovarajue lebove umetka. Na
gornjem kraju aure je izraen navoj preko kojeg se
spaja sa draem mernog sata. Prilikom stiskanja
merne glave umetak se potiskuje i poto je njegov
drugi kraj u kontaktu sa pipkom mernog sata, to
kretanje se prenosi na kazaljku sata. Ovo merilo se
izrauje u etiri veliine, mernih oblasti: 24;
410; 9,519,5 i 19,5.. ..30,5 mm. Svakom merilu
je pridodata garnitura izmenljivih mernih glava radi
pokrivanja cele merne oblasti. Tanost oitavanja
zavisi od korienog mernog sata i obino iznosi
0,010 ili 0,002 mm. Merilo je snabdeveno nosaem
koji obezbeuje pravilan poloaj merila u toku mere-
nja i omoguava postavljanja merne glave na pot-
rebnu dubinu, poto postoji mogunost visinskog re-
gulisanja.

Slika 5.19. Komparator INTO D
INTO C ima mernu glavu prikazanu na sl.5.17c.
Pomeranje pokretnog mernog pipka 1 prenosi se na
ugaonu polugu 2, pa dalje na merno vreteno 3 koje je
u kontaktu sa pipkom mernog sata. Stalni kontakt iz-
meu elemenata obezbeuje opruga 4. Pipak 5 je ne-
pokretan ali je izmenljiv i svakom merilu je pridodata
garnitura ovih pipaka, da bi se obezbedila kontrola u
celoj predvienoj oblasti merenja. Ovaj komparator
se izrauje u dve veliine: C 35 i C 60. Tanost oi-
tavanja zavisi od montiranog mernog sata.
Za Into C 35, merna oblast je od 17,5...35,5 mm, du-
bina merenja je 20...160 mm. Ima 9 izmenljivih pi-
paka, sa skokovima od po 2 mm i pridodat je jedan
merni prsten, debljine 1 mm koji se stavlja kao pod-
loka kod montiranja mernog pipka za kontrolu pre-
nika meuvrednosti. Merna sila je 4 N.
Za Into C 60, merna oblast je od 35...60 mm, dubina
merenja moe biti 20...160; 20...400 ili 20...1000
mm. Ima 5 izmenljivih pipaka i 2 merna prstena.
Merna sila je takoe 4 N. Izgled mernih glava dat je
na sl.5.20.
a) b) c)
Slika 5.20. Merna glava kod INTO C 35 (a), C 60 (b) i
INTO B (c)
INTO B ima mernu glavu u kombinaciji sa tapastim
mikrometrom koji predstavlja nepokretni pipak, kako
to sl. 5.19c prikazuje. Izrauje se u 3 veliine: B 150,
B 300 i B 500. Dubina merenja za sva merila je ista.
Najmanja dubina je 20 mm, a najvea moe biti 160;
400; 1000 ili 1600 mm.
Za Into B 150 cela merna oblast je od 60...150 mm,
dok je oblast za mikrometar 10 mm, tanosti 0,01
mm.
Za Into B 300 cela merna oblast je od 150...300 mm,
a mikrometra 25 mm, tanosti 0,01 mm.
Za Into B 500 cela oblast merenja je od 300...500
mm, oblast mikrometra 25 mm, tanosti 0,01 mm.
Tanost oitavanja i kod ovih merila zavisi od
tanosti montiranog mernog sata.
Firma Karl Mar izrauje slina merila, pod nazivom
intrames (Intramess), dva tipa. Najee se kombi-
nuju sa komparatorom milimes, ali se moe koristiti
bilo koji komparator u zavisnosti od eljene tanosti
oitavanja. Firma izrauje i dodatni pribor za proire-
nje primene ovih merila. Komparatori intrames su
prikazani na sl.5.21.

Slika 5.21. Komparatori INTRAMES K (a) i N (b)
Intrames K je sa raseenom aurom i konusnim
umetkom. Izrauje se u 5 veliina, mernih oblasti od
0,47...0,97; 0,95...1,5; 1,5...4; 4...7; 7...10 i od 10...18
mm. Dubina merenja kree se u garnicama od 1,5 do
45 mm, u zavisnosti od veliine merila.
41
Intrames N je izveden sa mernom glavom u 6 veliina,
za merne oblasti od 18...50; 35...100; 100...250;
250...400; 250...800 i od 400...800 mm. Dubina
merenja se kree od 200...500 mm.
U proizvodnom programu firme Mitutojo takoe su
prisutna ova merila. Merila sa raseenom aurom se
prave u 10 veliina, ukupne merne oblasti od 0,95...18
mm. Merila sa glavom se izrauju u 8 veliina, za
mernu oblast od 6...400 mm, a merila sa glavom u
kombinaciji sa mikrometrom 7 veliina, merne oblasti
od 35...800 mm. Mehaniki merni sat kod svih tipova
ovih merila moe da se zameni sa mernim satom
apsolutnog sistema.
Jedan od najvie primenjivanih komparatora za rupe
sa merenjem u dve take je SUBITO proizvod ne-
make firme Hahn & Kolb (sl.5.22.). U mernoj glavi
se nalazi nepokretan merni pipak 1 koji je izmenljiv.
Merilu je pridodata garnitura ovih pipaka, radi pokri-
vanja predviene merne oblasti. Pomeranje pokretnog
mernog pipka 3 se preko kuglice i kose ravni prenosi
do pipka, odnosno kazaljke mernog sata. Most (kon-
strukcija sa oprugom) 2 slui za centriranje merne
glave. Postoji vie tipova, koji pokrivaju mernu oblast
od 4,5...100 (sedam veliina), odnosno od 18...800
mm (est veliina). Merila za vee rupe imaju pode-
ljivi nepokretan pipak. Tanost oitavanja je najee
0,01 ili 0,001 mm.

Slika 5.22. Komparator SUBITO
Firma Cajs izrauje merilo sa konusnim umetkom,
kod kojih su kontaktni elementi kuglice (sl.5.23.). U
mernoj glavi 1 nalazi se etiri kuglica, dve merne 2 i
dve centrirne 3 iji je prenik za 0,01 mm manji od
prenika mernih kuglica. Kuglice naleu na konusni
zavretak umetka 4 pa se njihova pomeranja preko tog
umetka prenose na pipak mernog sata. Tanost o-
itavanja je 0,001 ili 0,002 mm. Merilo ima tri iz-
menljive merne glave za oblasti merenja od 3...6;
6...10 i od 10...18 mm. Dubina merenja se odreuje
pominim graninikom 6, u obliku raseene aure
koja se uvruje za telo 5 komparatora zavrtnjem 7.

Slika 5.23. Komparator za rupe firme Karl Cajs
Za odreivanje prenika otvora od 200...1400 mm
koristi se merilo UNITEST proizvod vajcarske firme
Tesa (sl.5.24.). Deo merila za registrovanje mernih
veliina se sastoji od mikrometarskog zavrtnja 1, mer-
ne oblasti 25 mm i mernog sata 2, tanosti oitavanja
0,01 mm. Ovom delu se dodaje izmenljivi produetak
sa mernim ulokom 4 i zatitnom aurom 3. Opruge 5
imaju zadatak da odstranjuju unutranje zazore u kine-
matskom lancu merila. Razlika u veliini susednih
mernih uloaka u garnituri iznosi 25 mm koja veliina
se premoava po potrebi mikrometrom.

Slika 5.24. Merilo UNITEST (a) i
njegova principijelna ema (b)
Od merila sa dodirom u tri take, najpoznatije je
PASIMETAR, proizvod firme Karl Cajs koji je pri-
kazan na sl. 5.25. Izrauje se u pet veliina (nume-
risane su od 4 do 8) za odreivanje prenika rupa od
11...18; 19...30; 32...50; 52...80 i od 85...120 mm. U
izmenljivoj mernoj glavi 1 nalazi se dva nepokretna i
jedan pokretan merni pipak. Veliina centralnog ugla
izmeu nepokretnih pipaka () iznosi 72
o
. U pravcu
simetrale ovog ugla se nalazi pokretan pipak 2 koji je
u kontaktu sa konusnim zavretkom dvokrake poluge
4 koja se moe obrtati oko ose 5. Poluga 4 je u vezi sa
zupanim segmentom 6 koji pokree zupanik 7 za-
jedno sa kazaljkom 8. Ona svojim vrhom oznaava
mernu veliinu na skali 9. Dugme 10 slui za uvla-
42
enje pokretnog mernog pipka pre stavljanja merne
glave u otvor. Zavrtanj 3 slui za ograniavanje kre-
tanja poluge 4. Pokretni pipak je izmenljiv i garnitura
tih pipaka obezbeuje pokrivanje cele merne oblasti
jedne merne glave. Merna oblast za veliine 4 i 5 je
0,070 mm, za veliine 6 i 7 0,140 mm, dok za
veliinu 8, 0,170 mm. Tanost oitavanja, za ve-
liine 4 i 5 iznosi 0,002 mm a za ostale 0,005 mm.
Podeavanje merila na nulu se obavlja pomou kon-
trolnog kalibra. Na mernim glavama je naznaena ve-
liina oblasti merenja i veliina centralnog ugla .

Slika 5.25. Pasimetar
Merenje prenika otvora sa dodirom u tri take omo-
gueno je primenom dva nepokretna i jednog pok-
retnog mernog pipka. Pipci su izraeni sa sferinim
dodirnim povrinama to omoguuje merenje bez do-
datnih greaka i pri malom naginjanju merila. Greka
merenja nastaje zbog razliitih vrednosti prenika
otvora prstena za podeavanje i kontrolisanog otvora.

Slika 5.26. Greka merenja sa dodirom u tri take
Nepokretni pipci u oba sluaja ostaju u istom mestu 1
(slika 5.26.) i naleu na povrinu omotaa otvora a
odstupanje registruje samo pokretni merni pipak,
premetajui se iz take 2 u taku 2. Pomeranje
pokretnog pipka x je neto vee od razlike prenika
d i d i to za veliinu x
1
koja predstavlja greku me-
renja.
,
2
d
AD ,
2
d
EB
, AD BA EB x
1
=
=
+ =

,
2
cos
2
d
2
cos
2
d
CB AC BA

= =
za
2
cos
2
d d
BA ,

= ,

=

+
= 1
2
cos
2
d d
2
d
2
cos
2
d d
2
d
x
1
.
Ako se razlika izmeu prenika otvora obeleava sa
d = d - d, greka merenja e biti:
. 1
2
cos
2
d
x
1

=
Sa poveanjem veliine centralnog ugla poveava
se i veliina greke merenja. Ako se taj ugao smanjuje
i dostigne vrednost 0 i greka merenja e biti 0, ali to
je ve sluaj merenja sa dodirom u dve take. Pred-
nost merenja sa dodirom u tri take je u tome to se
merilo postavlja centrino, pa se kod ovakvih merila
tei optimumu izmeu veliine greke merenja i cent-
rinosti postavljanja merne glave i zbog toga se za
ugao obino usvaja vrednost od 72
o
.
5.1.3. Dubinomer sa mernim satom

Slika 5.27. Dubinomer sa mernim satom firme Mar (a) i
garnitura mernih pipaka
Lii na dubinomer sa mikrometrom. U mernom mostu
napravljen je otvor, prenika 8H7 mm za prihva-
tanje vodee aure mernog sata, merne oblasti 10 mm,
i tanosti oitavanja 0,01 mm. Merna oblast dubino-
mera je obino od 0...100 mm, to se postie garnitu-
rom deset izmenljivih mernih pipaka. Merni most je
43
duine 60 ili 100 mm i irine 12, 15 ili 20 mm. Mernu
silu obezbeuje opruga u mernom satu. Dubinomer sa
mernim satom, proizvod firme Mar i garnituru pipaka
prikazuje sl.5.27., dok je nain merenja prikazan na
sl.5.28.

Slika 5.28. Nain merenja dubinomerom
Firma mitutojo izrauje dubinomer sa mernim satom
oblasti merenja od 0...200 mm. Uz merilo se nalazi
garnitura od pet mernih pipaka (veliina 10; 20 30; 30
i 100 mm) koji se mogu nastaviti, jer su pipci izraeni
sa navojnim zavretkom na jednom kraju, i sa navoj-
nom rupom na drugom kraju. Ovo merilo je prikazano
na sl.5.29.

Slika 5.29. Dubinomer sa satom MITUTOJO
Tanost merenja se poveava primenom mernog sata
sa oznakom absolutnog sistema.
5.1.4. Vienamenska merila sa komparatorom
Neki proizvoai izrauju jednostavna vienamenska
merila koja mogu uspeno zameniti vei broj specijal-
nih ili graninih merila. Primena ovih merila u pojedi-
nanoj i maloserijskoj proizvodnji je veoma ekono-
mina, jer se brzo podeavaju, vreme kontrole je krat-
ko pa se trokovi proizvodnje smanjuju.

Slika 5.30. Merilo MARAMETAR
Firma Karl Mar, pod imenom MARAMETAR
(sl.5.30.) izrauje merilo sa komparatorom koje lii na
mikrometar. Pokretan merni pipak 1 je u vezi sa kom-
paratorom, posredstvom ugaone poluge. Na gornjoj
povrini nepokretnog pipka 3 su formirani zupci koji
se spreu sa navojnim kolutom 4, ije obrtanje izaziva
aksijalno pomeranje pipka 3 u toku podeavanja.
Posle podeavanja pomou uporedne merke 2, pipak 3
se fiksira zavrtnjem 5. Krajevi mernih pipaka su oblo-
eni tvrdim metalom. Tanost oitavanja zavisi od pri-
menjenog komparatora i obino iznosi 0,01 ili 0,001
mm. Ovo merilo se izrauje u pet veliina, mernih
oblasti od 0...25; 25...60; 50...100; 100...150 i od
150...200 mm. Poseban tip marametra je sa mernim
vretenima koji imaju konusni otvor za prihvatanje iz-
menljivih mernih pipaka razliitih oblika.
Firma Mar izrauje i merilo za brzu kontrolu unut-
ranjih mera sloenih oblika, pod nazivom INVI koji
je prikazan na sl.5.31a.

Slika 5.31. Ureaj za brzu kontrolu INVI
44
Merna glava se sastoji od dva nepokretna (3) i jednog
pokretnog (2) mernog segmenta koji se uvlai priti-
skom na jeziak 1 u pravcu strelice. Merni segmenti
su izmenljivi i njihov oblik se prilagoava mernom
predmetu. Izrauje se u etiri veliina za merne ob-
lasti od 2...5; 5...26; 26...52 i od 52120 mm.
Tanost oitavanja zavisi od primenjenog kompa-
ratora. Podeavanje na nulu se vri pomou kalib-
riranog prstena. Na slici su prikazani i tipini oblici
mernih predmeta i odgovarajui merni segmenti: b
kontrola prenika unutranjeg leba, c - kontrola mera
lastinog repa, d - kontrola oblog navoja, e kontrola
unutranjeg leba sferinog oblika.
Univerzalno merilo, takoe proizvod firme Mar, pod
imenom MULTIMAR (sl.5.32.) slui za odreivanje
odstupanja, kako spoljnih, tako i unutranjih mera. Iz-
rauje se u etiri veliine, mernih oblasti od 25...110;
100...260; 250...610 i od 600...1010 mm. Merila se
isporuuju u kompletima, koji sadre razne merne
kljunove za spoljne i unutranje mere, kao i garnituru
izmenljivih mernih pipaka razliitih oblika koji dopri-
nose univerzalnosti ovih merila. Podeavanje se vri
kontrolnim kalibrom, a tanost oitavanja zavisi od
montiranog komparatora. Najee se primenjuju
komparatori tanosti 0,01 i 0,001 mm. Ovo merilo se
moe upotrebiti i za kontrolu paralelnosti povrina.

Slika 5.32. Merilo MULTIMAR za spoljne i
unutranje mere
Firma Helios takoe izradjuje jedno univerzalno meri-
lo pod nazivom URTAST (URHTAST) koji je prika-
zan na sl.5.33. Voica 1 je pravougaonog poprenog
preseka, veliine 15x25 mm. Po njoj se moe pomera-
ti nosa 2 nepokretnog mernog pipka 5. Poloaj ovog
nosaa se fiksira zavrtnjem 9. U mernoj glavi 3 se na-
lazi pokretni merni pipak 8, ije se pomeranje preko
ugaone poluge koja se okree oko osovinice 7, prenosi
do pipka mernog sata 4. Merni pipci su izmenljivi, a
garnitura sadri nekoliko pari specijalnih pipaka koji
su prikazani na sl.5.34a. Merilo je osposobljeno za
kontrolu i spoljnih, i unutranjih mera to zavisi od
poloaja ruice 6, pomou koje se menja smer merne
sile. U merilo se ubino ugrauje merni sat tanosti
0,01 mm. Merna oblast za spoljne mere se kree od
0...1080 mm, a za unutranje mere od 20...1080 mm.

Slika 5.33. Univerzalno merilo firme Helios URTAST
Mogunosti primene merila urtast prikazane su na
sl.5.34b.

Slika 5.34. Garnitura mernih pipaka za urtast (a) i primeri
primene tog merila (b)
esto puta se izrauje neki merni ureaj sa kombi-
nacijom mikrometra za spoljne mere i komparatora
vee tanosti za izvravanje odreenog mernog zadat-
ka. U jedno masivno postolje se ugrauje mikrometar,
tanosti oitavanja 0,01 mm, ili se sa dodatkom noni-
jusa ta tanost poveava na 0,001 mm, i komparator,
takoe tanosti oitavanja od 0,001 mm za serijsku
kontrolu malih, preciznih radnih predmeta. Na kompa-
ratoru se tolerancijski indeksi nameste na granina od-
stupanja, nazivna mera se podesi pomou skale mikro-
metra ili primenom etalona, odnosno uporednih merki,
pa kontrolu e moi vriti i priuene osobe. Takav
ureaj, proizvod firme Mar prikazuje sl.5.35, merne
oblasti od 0...25 mm, visinsko regulisanje stola je 12
mm, merna sila iznosi 7,5 N.

Slika 5.35. Merni ureaj Mar sa mikrometrom i
komparatorom

45
5.2. OPTIKI KOMPARATORI
Kod optikih komparatora deo prenosnih elemenata je
zamenjen svetlosnim zracima, pa su ta merila ustvari
kombinovana, mehaniko - optika. Kod njih se me-
haniki delovi uglavnom ne dodiruju i zbog toga ne-
postoji habanje u toku merenja to obezbeuje veu
tanost. Najei tipovi optikih komparatora su opti-
metri kod kojih cev merila predstavlja autokolima-
cioni durbin. Radi lakeg razumevanja njegovog funk-
cionisanja, potrebno je prvo upoznati princip rada ko-
limatora.
Kolimator je projekcioni ureaj kod kojeg se slika
predmeta obrazuje u beskonanosti (sl.5.36a).

a) b)
Slika 5.36. Optika ema kolimatora (a) i autokolimatora b)
Predmet je krst konia koji se nalazi na staklenoj plo-
i 2 i postavljen je u fokus soiva 3. Kada se taj pred-
met osvetljava svetlosnim izvorom 1, svetlosni zraci
dolaze do soiva, prolaze kroz njega, prelamaju se i
naputaju ga u paralelnom snopu. Zbog toga e se lik
krsta konia formirati u beskonanosti. Ako se na put
svetlosnog snopa od paralelnih zraka postavi ogledalo,
zraci e se od njega odbiti i vratiti se u polazno mesto.
Na taj nain, kolimator se pretvorio u autokolimator.
Optika osnova opisane pojave je sledea (sl.5.36b).
Ako se izvor svetlosti nalazi u fokusu soiva 3, svet-
losni zraci naputaju soivo u meusobno paralelnom
snopu. Svetlosni zrak koji se poklapa sa glavnom
optikom osom prolazi kroz soivo bez prelamanja,
dok se ostali zraci prelamaju i nastavljaju svoj put pa-
ralelno sa pravcem glavne optike ose. Ako se na put
svetlosnih zraka postavi ogledalo, upravno na pravac
glavne optike ose soiva, zraci e se vratiti prema
soivu i prolazei kroz njega, sastae se u fokusu,
odakle su i krenuli.
Da bi se iz beskonanosti vraeni lik mogao posmat-
rati, konstrukcija treba da pretrpi odreene modifika-
cije, tj. treba na put svetlosnih zraka postaviti jedno
polupropustljivo ogledalo koja e razdvojiti polazne i
vraene zrake. Sa tim dodatkom, autokolimator je pre-
tvoren u autokolimacioni durbin (sl.5.37.).

Slika 5.37. Optika ema autokolimacionog durbina
Iz svetlosnog izvora 1 osvetljava se predmet - krst
konia 2, iji se lik dospeva do objektiva 3, pos-
redstvom polupropustljivog ogledala 4. Iza objektiva
nalazi se ogledalo 5 koje je postavljeno upravno na
pravac glavne optike ose durbina. S obzirom da se
predmet nalazi u fokusu objektiva, objektiv naputaju
meusobno paralelni svetlosni zraci koji bi formirali
lik predmeta u beskonanosti. Iz ogledala (iz beskona-
nosti) se taj lik vraa paralelnim zracima do objek-
tiva, tu se zraci prelamaju, prolaze kroz polupropust-
ljivo ogledalo i dospevaju do fokusa, gde e formirati
lik predmeta. Tu je postavljena i skala 6, pa se kroz
okular 7 moe posmatrati poloaj predmeta u odnosu
na skalu. Ako se ogledalo 5 zaokrene, ono nee biti
vie upravno na glavnu optiku osu, tada e se lik
predmeta ponovo pojaviti u inoj ravni, ali ne u fo-
kusu, ve na izvesnoj udaljenosti od glavne optike
ose. Ta udaljenost je srazmerna veliini ugla zaokre-
tanja (ili naginjanja) ogledala.
Optika osnova ove pojave je sledea (sl.5.38.).
Ako se izvor svetlosti nalazi u inoj ravni u taki O
1
,
na udaljenosti a od fokusa, onda centralni zrak na-
stavlja svoj put kroz sredite soiva u pravcu sporedne
optike ose, dok se ostali zraci prelamaju prolaskom
kroz soivo i naputaju ga paralelno sa pravcem spo-
redne optike ose. Ako se postavi ogledalo upravno na
pravac glavne optike ose, svetlosni zraci e pasti na
to ogledalo pod uglom prema pravcu glavne optike
ose, i pod istim uglom e se odbiti od njega i vratiti se
meusobno paralelno prema soivu. Prolaskom kroz
soivo, ponovo se prelamaju i skupljaju se u taki O
2

koja se takoe nalazi u inoj ravni, na istoj udalje-
nosti a od fokusa, kao i taka O
1
, ali sa druge strane
glavne optike ose (sl.5.38.). Izmeu veliine a i
ugla postoji sledea veza: a = f tg

Slika 5.38. Optika osnova merenja autokolimacionim
durbinom
Efekat slian prethodnom, moe se dobiti postavlja-
njem izvora svetlosti u fokus O i zaokretanjem ogle-
dala za ugao (sl.5.39.). U tom sluaju svetlosni zraci
e pasti na ogledalo takoe pod uglom i odbie se
od njega pod uglom 2, u odnosu na pravac glavne
optike ose. Oni se vraaju meusobno paralelno do
soiva, prolazei kroz njega prelamaju se i skupljaju
se utaki O
3
koja se nalazi u inoj ravni, ali na ras-
tojanju l od fokusa.
46

Slika 5.39. Merenje zaokretanjem ogledala
Zavisnost veliine l od vrednosti ugla je sledea:
l = f tg 2.
Ovaj sluaj je iskorien kod optimetra za merenje du-
ina, kada se zaokretanje ogledala izaziva promenom
merne veliine.
Optimetar. Princip rada optimetra je prikazan na
sl.5.40a.

Slika 5.40. Princip rada optimetra (a) i
vidno polje okulara (b)
Pre merenja ogledalo 2 lei na trima sferinim povri-
nama, upravno na pravac glavne optike ose NM. Od
oslonih povrina dve (3) ine osu obrtanja, dok trea
predstavlja gornji kraj mernog pipka 1. Ogledalo pod
dejstvom dve opruge 4 vrsto lei na osloncima. Svet-
losni zraci koji polaze iz fokusa (nisu nacrtani), dolaze
do objektiva 5, prolazei kroz njega prelamaju se i
meusobno paralelno padaju na ogledalo. Odbijaju se
od njega i vraaju se u fokus A. U sluaju promene
merne veliine merni pipak se pomera za vrednost x
i zaokrene ogledalo za ugao . Tada se svetlosni zraci
odbijaju od ogledala pod uglom 2, prolazei kroz
objektiv prelamaju se i nastavljaju svoj put. Izuzetak
je centralni zrak CB koji spada u pravac sporedne op-
tike ose i koji bez prelamanja prolazi kroz objektiv i
u inoj ravni se see sa ostalim zracima u taki B
koja je udaljena od take A za veliinu y. U inoj
ravni je postavljena staklena ploa sa skalom koja se
pomera (ustvari lik skale se pomera) za odgovarajuu
veliinu u odnosu na nulti indeks (sl.5.40b).
Mehaniki prenosni odnos optimetra je: e = y/x. Na
njega ne utie rastojanje izmeu ogledala i objektiva,
jer su zraci izmeu njih meusobno paralelni.
Poto je y = f tg 2 i x = a tg , prenosni odnos e
biti:
e = (f tg 2)/(a tg ) 2 f/a
Zbog malih vrednosti uglova: tg
rad
i tg2 2
rad.
Uobiajene vrednosti parametara su:
f = 203 mm, a = 5,075 mm, pa e prenosni odnos
(uveanje) biti: e = 2.203/5,075 = 80.
To znai, da pomeranju mernog pipka za veliinu od 1
m, odgovara pomeranje skale za 80 m. Veliina po-
deoka skale iznosi 0,08 mm, to se teko moe videti
golim okom. Zbog toga skala se uveava okularom
12,75 puta, to e dati ukupno uveanje: 80.12,75 =
1020, pa e uveana veliina podeoka biti 1,02 mm
to omoguuje i procenjivanje 1/10 vrednosti, tj. 0,1
m, ako je vrednost podeoka 1 m. Merna oblast
optimetra iznosi 100 m. Merna sila je 2N.
Ultraoptimetar. Ako se naspram pokretnog ogledala
kod optimetra postavi jedno nepokretno ogledalo, do-
bija se ultraoptimetar iji je princip rada prikazan na
sl.5.41a.

b) a)
Slika 5.41. Princip rada ultraoptimetra
Svetlosni zraci iz izvora 1, kroz sistem soiva 2 (kon-
denzor) i zeleni filtar 3 osvetljavaju staklenu plou 4
sa skalom veliine 83 m, i prolazei kroz nju dos-
pevaju do soiva kolimatora 5. Poto se skala nalazi u
a) b)
47
inoj ravni soiva 5, zraci sa likom skale naputaju to
soivo u meusobnom paralelnom snopu i padaju na
pokretno ogledalo 9. Ako se zbog promene merne ve-
liine za vrednost a ogledalo 9 zaokrene za ugao ,
zraci e se od njega odbiti pod uglom 2, stiu do
nepokretnog ogledala 10, od kojeg se odbijaju pod
istim uglom, ponovo dospevaju do pokretnog ogle-
dala, od kojeg se tada odbijaju pod uglom 4 i u
paralelnom snopu stiu do objektiva 11. U inoj rav-
ni objektiva se nalazi staklena ploa 13 sa indeksom,
na kojoj e se pojaviti lik skale sa ploe 4 tako, da kod
indeksa e se nalaziti vrednost promene merne veli-
ine. U poetnom poloaju pokretnog ogledala 9a
(crtano je isprekidanom linijom), nulta taka skale se
nalazi kod indeksa, to je sluaj nakon podeavanja
merila etalonom veliine l
1
. Ako se na sto 6 postavi
merni predmet 7, veliine l
2
, merni pipak 8 e se
podii, i zbog zaokretanja pokretnog ogledala za ugao
, kod indeksa e se pojaviti vrednost + 83 m koja je
ravna razlici mera l
2
i l
1
:a = l
2
- l
1
= + 83 m.
Uveanje ultraoptimetra je: e = (f tg 4)/(b tg) 4f/b
Ako je ina daljina f = 355 mm, b = 5 mm, brojna
vrednost uveanja e biti: e = 4.355/5 = 284
Poveanje okulara (15) je obino 18, tako da je u-
kupno uveanje merila iznosi 284.18 5100, tj. pet
puta vee nego kod optimetra. Promeni merne veliine
za 0,2 m, u vidnom polju okulara odgovara pome-
ranje za oko 1 mm. Izotravanje vidnog polja okulara
vri se obrtanjem prstena 14. Vidno polje okulara ul-
traoptimetra prikazuje sl.5.41b. Oblast merenja je 83
m, a vidno polje okulara pokazuje oko 25 m pri
veliini prenika vidnog polja od 90 mm. Do merne
veliine 10 m, vrednost podeoka je 0,2 m, a kod
veih mernih veliina (do 83 m), 1 m. Merna sila je
oko 2,5 N.
Ultraoptimetar se najvie primenjuje u laboratoriju-
mima za kontrolu uporednih merki vie klase tanosti
i drugih precizno izraenih predmeta. Zbog svoje ve-
like osetljivosti, postavlja se u staklenu kutiju, radi
zatite od toplotnog zraenja operatora. Izmena etalo-
na i merki se vri pomou due ruice, takoe zbog
izkljuivanja uticaja toplotnog zraenja. Merni pred-
meti treba da imaju temperaturu 20 1
o
C, a razlika
izmeu temperatura etalona i merke moe iznositi naj-
vie 0,05
o
C.
Kao rezultat daljnjeg razvoja ovih merila, pojavio se
dva tipa projekcionog optimetra. Jedan ima vrednost
podeoka skale od 1 m, a drugi od 0,2 m.
Slika 5.42. prikazuje projekcioni optimetar vrednosti
podeoka skale od 1 m.

Slika 5.42. Projekcioni optimetar
1-soivo za osvetljavanje, 2-prizma za osvetljavanje,
3-ploa krsta konia, 4-objektiv, 5-fiksno ogledalo,
6-okretno ogledalo, 7-merni predmet, 8-merni pipak,
9-osa obrtanja ogledala 6, 10-ruica za okretanje ogledala,
11-projekciono soivo, 12-ekran
5.3. ELEKTRINI KOMPARATORI
Princip merenja kod elektrinih merila se sastoji u to-
me to se mehanika promena merne veliine pretvara
u elektrini signal koji se moe registrovati na poka-
zivau, ili pretvoriti u zvuni efekat, odnosno u pro-
cesu aktivne kontrole direktno se moe iskoristiti za
automatsko upravljanje mainama alatkama. Kod ovih
merila postoji mogunost razdvajanja mesta oita-
vanja od mesta merenja. Elektrini komparatori, u za-
visnosti od konstrukcije davaa impulsa, mogu biti:
kontaktni,
induktivni i
kapacitivni.
5.3.1. Kontaktni elektrini komparatori
Ova merila oznaavaju granina odstupanja davanjem
odgovarajueg signala. Pokaziva je redovno snab-
deven trima sijalicama razliitih boja, od kojih se u to-
ku merenja uvek jedna svetli za oznaavanje ostvare-
ne mere, odnosno odstvarenog odstupanja mernog
predmeta:
uta (bela) sijalica oznaava dobru meru, jer je o-
na ostvarena u granicama dozvoljenih odstupanja,
48
zelena sijalica oznaava meru za doradu, jer nije
ostvarena vrednost dobre granine mere (kod spo-
ljnih mera to je gornja granina mera, a kod u-
nutranjih to je donja granina mera),
crvena sijalica oznaava kart meru, jer je preko-
raena loa granina mera (kod spoljnih mera to je
donja granina mera, a kod unutranjih to je gor-
nja granina mera).
Postoji dva tipa ovih merila. Kod jednog tipa merila
ne postoji mogunost oitavanja vrednosti stvarnog
odstupanja dok kod drugog tipa ta mogunost postoji,
jer ta merila pored sijalica imaju i skalu. Zbog svojih
dobrih osobina, ova merila se rado koriste u svim ob-
lastima mainogradnje. Prednosti su im:
jednostavni su i zbog toga mala je opasnost od
kvara,
tanost im redovno zadovoljava zahteve tehno-
logije,
u procesu aktivne kontrole mogu se koristiti kao
upravljake jedinice,
jevtini su i ne zahtevaju skupe pokazivae.
Pored ovih prednosti, imaju i mane:
nisu pogodni za registrovanje manjih veliina od 1
m,
zbog same konstrukcije i zbog eventualne oksi-
dacije kontaktnih elemenata (elektrinih), imaju
vee rasipanje od ostalih tipova elektrinih kom-
paratora,
sem nekih izuzetaka nisu pogodni za sortiranje
mernih elemenata u sluaju masovne kontrole.
Merna glava merila je snabdevena sa dva mikro-
metarska zavrtnja sa doboem i skalom za postav-
ljanje graninih odstupanja. Krajevi ovih zavrtnjeva
predstavljaju podeljive elektrine kontaktne elemente
sa kojima dolazi u dodir jedna ugaona poluga, u slu-
aju dostizanja ili prekoraenja veliina graninih od-
stupanja. Ovi komparatori mogu biti za kontrolu spolj-
nih ili unutranjih mera.
Sva ova merila se sastoje od:
kontaktnog elemeta koji dolazi u dodir sa mernim
predmetom,
elementa za emitovanje elektrinih signala,
pokazivaa sa sijalicom, i
elementa za napajanje jednosmernom strujom, na-
pona 6, odnosno ree 12 ili 24 V.
Kontaktni elektrini komparator za kontrolu spoljnih
mera. emu ovog komparatora prikazuje sl.5.43.
Glavni deo komparatora je kontaktna ugaona poluga 4
preko kojeg se ostvaruje kontakt sa vrhovima mikro-
metarskih zavrtnjeva 3, u sluajevima nedozvoljenih
stvarnih odstupanja mernih predmeta.

Slika 5.43. ema elektrinog kontaktnog
komparatora za spoljne mere
Napon iz mree, preko transformatora i ispravljake
jedinice za napajanje, dospeva do elektrinih kon-
taktnih elemenata. Jedan kraj sekundernog namotaja
je vezan za telo merila. Mikrometarski zavrtnjevi su
izolovani od tela prstenovima 1 u kojima se nalaze
metalni prstenovi 2 sa navojem, preko kojeg struja
dospeva do zavrtnjeva 3. Ako merni predmet 6 ima
veu meru od dozvoljene maksimalne, merni pipak 5
se podie a ugaona poluga 4 se zaokrene pod dejst-
vom opruge 10, do ostvarivanja kontakta sa vrhom
zavrtnja 3a, ime se strujni krug zelene sijalice zat-
vara, jer se tranzistor t
1
otvara pod dejstvom nega-
tivnog napona. Upaljena zelena sijalica oznaava me-
ru za doradu. Ako je ostvarena mera manja od doz-
voljene minimalne vrednosti, merni pipak se sputa,
povue polugu 4 i ostvaruje se kontakt sa vrhom za-
vrtnja 3b, ime se zatvara strujni krug crvene sijalice,
jer se tranzistor t
2
otvara i proputa struju. Upaljena
crvena sijalica oznaava kart meru. U sluaju, kada
se ostvarena mera nalazi u dozvoljenim granicama,
ugaona poluga 4 zauzima srednji poloaj, tranzistori t
1

i t
2
su zatvoreni, struja kroz njih ne tee, a ni kroz
pripadajuih otpornika. Tada baza tranzistora t
3
pos-
tane negativna, pa e se on otvoriti, ime se zatvara
strujni krug kroz utu sijalicu. Upaljena uta sijalica
oznaava da je kontrolisana mera dobra. Merni pipak
je snabdeven amortizerom 7 za spreavanja preopte-
reenja ugaone poluge. Amortizer se sastoji od aure
8 za voenje mernog pipka i opruge 9, koja omo-
guuje postavljanja mernog pipka na donju graninu
meru. Kod strarijih tipova ovih komparatora elektrini
deo je reen samo sa otpornicima.
Elektrini kontaktni komparator elektro-compar, br.
4010 (sl.a) proizvod firme Sul, i pokaziva sa sija-
licama, prikazuje sl.5.44. Merna oblast je 0,2 mm,
vrednost podeoka skale 2 m, merna sila iznosi 1,5 N.
Prenik vodee aure je 8 mm. Prikljuuje se na
osnovnu jedinicu pokazivaa (sl.b) ili u sluaju slo-
ene kontrole moe se prikljuiti na dodatnu eliju
(sl.c) koja se prikljuuje na osnovnu jedinicu. Dodatne
elije se mogu nastaviti do potrebnog broja.
1
2
3a
10
3b
4
7
9
8
5
6
t
1
t
2 t
3
49

Slika 5.44. Elektrini kontaktni komparator i pokazivai
Kontaktni elektrini komparatori za unutranje mere.
Za kontrolu otvora se koristi specijalna merna glava u
obliku epa sa pokretnim mernim pipkom. Uproena
elektrina ema ovih komparatora je data na sl.5.45.
Merna glava
Ureaj za pokazivanje
Signalne lampe
Utina kutija za
fini pokaziva
Ukljuenje u
mreu
Osigura
Utina kutija za up-
ravljaki prikljuak
z z c

A

a
b

Slika 5.45. Elektrina ema kontaktnih komparatora za
unutranje mere
Ako je prenik kontrolisanog otvora izraen u grani-
cama tolerancije, relejni kontakti a i b su u polo-
aju kako je na emi nacrtano i pali se uta sijalica.
Ako je prenik rupe manji od donje granine mere,
merni pipak vie ulazi u glavu. Njegovo kretanje se
prenosi na kontaktnu polugu, zatvara se levi kontakt i
relejni kalem A dobije napon, pa e se relejni kon-
takt a prekopati ulevo. Time se zatvara strujni krug
preko zelene sijalice, ona se pali i oznaava meru za
doradu. Ako veliina prenika otvora prekorai gornju
graninu meru, merni pipak vie izlazi iz glave, a kon-
taktna poluga, pratei kretanje pipka, zatvorie desni
kontakt, pa e relejni kalem B dobiti napon, to e
izazvati prekopavanje relejnog kontakta b udesno.
Time se zatvara strujni krug preko crvene sijalice koja
se pali i oznaava kart meru.
Na pokaziva elektrinih kontaktnih komparatora po-
stoji mogunost prikljuivanja i ureaja za zvunu si-
gnalizaciju koji moe stvarati tonove razliitih frek-
vencija. U tom sluaju kontrolu mogu vriti i slepi o-
peratori koji e sortirati komade na osnovu visine to-
na.
5.3.2. Induktivni elektrini komparatori
Prvi tipovi ovih komparatora pojavili su se 1940-tih
godina, ali pravi znaaj su dobili tek razvojem elektro-
nike. Masovna proizvodnja elektronskih elemenata
uinila ih jevtinijim i ulaskom tih elemenata u sistem
za merenje i pokazivanje, pouzdanost ovih merila je
porasla. Prednost im je u odnosu na kontaktne elek-
trine komparatore to kontinualno pokazuju promenu
merne veliine i to se mogu prikljuiti na raunar ko-
ji omoguuje brzu obradu podataka.
Induktivni sistem merenja sastoji se od dva dela:
induktivne merne glave i
elektronske jedinice za napajanje i pokazivanje.
Sam pokaziva moe biti analogni ili digitalni. Drugi
tip se sve vie primenjuje, jer pokazuje vrednost mere-
nja bez greke usled paralakse.
U mernoj glavi ovih komparatora indukuje se napon,
srazmerno veliini pomeranja mernog pipka. Induk-
cija se moe ostvariti pomou:
indukcionih kalema ili
transformatora.
Indukovana struja ima frekvenciju od 5...50 kHz, to
proizvodi jedan generator.
Postoji dva tipa merne glave sa indukcionim kalemom:
sa promenljivom veliinom vazdunog prostora
(sl. 5.46a) i
sa promenljivom veliinom aktivne povrine (sl.
5.46b).

Slika 5.46. Principijelne eme mernih glava
a) indukciona merna glava sa promenljivim vazdunim
prostorom
b) indukciona merna glava sa promenom aktivne povrine
U praksi najvie se primenjuju varijante sa diferen-
cijalnim kalemovima. Ove imaju prednost u odnosu
na sistem sa jednim kalemom, jer se u kalemovima in-
dukuju naponi razliitih smerova, to ih ine oset-
a) b)
c) a)
b)
50
ljivijim. Diferencijalni kalemovi se veu u most, kada
se druga dva otpora nalaze u jedinici za pokazivanje.
eme idejnih reenja ovih merila prikazuje sl.5.47.

Slika 5.47. Idejna reenja mernih glava
sa diferencijalnim kalemovima
a) sa promenljivom veliinom vazdunog prostora
b) sa promenljivom veliinom aktivne povrine
c) vezivanje ovih merila u most
Pokazivai za merne glave sa jednim kalemom daju
vrednosti od nule, nezavisno od smera kretanja mer-
nog pipka. Kod tih pokazivaa nulta taka je obino
na levoj strani skale. Kod diferencijalnih kalemova re-
gistruje se i smer kretanja mernog pipka, pa se nulta
taka nalazi na sredini skale.
Merne glave sa transformatorom takoe mogu biti iz-
vedene sa jednostrukim (sl.5.48a) ili sa diferencijal-
nim transformatorima (sl.5.48b).

Slika 5.48. Merna glava sa transformatorom,
jednostrukim (a) i diferencijalnim (b)
Pokazivai mogu imati prekidae graninih mera koji
se aktiviraju u sluaju dostizanja tih mera i tada se
upale signalne sijalice ili se alje upravljaki signal do
maine alatke.
U pokaziva se moe ugraditi mali raunar koji e po
odreenom programu pamtiti vrednosti dobijene u ok-
viru serijske kontrole i obraditi ih veoma brzo, i ako
se prikljui i tampa, on moe odmah odtampati i
rezultate merenja.
Najei oblici indukcionih mernih glava za kontrolu
spoljnih mera dati su na sl.5.49, dok sl.5.50. prikazuje
mernu glavu u obliku epa sa dva merna pipka, za
kontrolu unutranjih mera.
Na sl.5.49a su merne glave prenika 8 mm, zahte-
vaju malo mesto. U zavisnosti od pristupanosti mesta
merenja, primenjuje se varijanta sa izlaskom kabela
pravo ili sa strane. Na sl.5.49b je glava sa zakretnim
pipkom. Na sl.5.49c je takoe je komparator sa
zakretnim pipkom, iji se poloaj moe podeavati
obrtanjem oko dve, meusobno upravne ose. Smer
merne sile, u zavisnosti od poloaja povrine mernog
predmeta, bira se dugmetom za selekciju. Veliina
merne sile kod ovih komparatora kree se od
0,25...1,5 N.

Slika 5.49. Induktivne merne glave za spoljne mere

Slika 5.50. Induktivna merna glava za kontrolu
krunih otvora
Pokazivai (sa pojaivaem) mogu imati veoma razli-
ite oblike. Jedan tip pokazivaa, proizvod firme Fajn-
prif (Feinprf) , nazvan militron, prikazuje sl.5.51.

Slika 5.51. Pokaziva MILITRON
Pokaziva ima dve dvostruke analogne skale 1 sa nul-
tom takom u sredini. Samo pokazivanje se vri po-
mou dioda (LED) u obliku svetleeg stuba, izmeu
dvostruke skale.
a)
b)
a) b) c)
51
Maksimalne vrednosti na skalama su obeleene sa
10, odnosno sa 3. U zavisnosti od uveanja, ove
vrednosti odgovaraju mernim oblastima od 10;
100 ili 1000 m, odnosno, 30 ili 300 m.
Poloaj dugmeta 3 za selekciju merne oblasti, aktivira
odgovarajue uveanje. Fino podeavanje se vri dug-
metom 4 potenciometra. Na zadnjem delu pokazivaa
se nalazi etiri prikljuka A-B-C i D za merne glave
(davae impulsa). Ako se prikljue dve merne glave
za jednu skalu, mogu se dobiti sumarne (A+B) ili dife-
rencijalne (A-B) mere, to zavisi od poloaja preklop-
nika 5. Ureaj se ukljuuje, odnosno iskljuuje pomo-
u prekidaa 6. Neki tipovi pokazivaa militron snab-
deveni su trima sijalicama razliitih boja, smetenih
na gornjem delu prednje strane, radi signaliziranja
graninih mera. Pre merenja pokaziva treba podesiti
na nulu pomou uporednih merki ili etalona pri najve-
em uveanju, a posle se bira uveanje na osnovu ve-
liine odstupanja. Kod kontrole sloenih mernih pred-
meta, na jedan nosa se postavlja potreban broj poka-
zivaa koji e istovremeno pokazati odstupanja na
svim mernim mestima.
5.3.3. Kapacitivni elektrini komparatori
Osnova funkcionisanja kapacitivnih komparatora je
kondenzator kod kojeg se kapacitet menja u funkciji
pomeranja mernog pipka. Mogu biti obini (jedno-
struki) i diferencijalni. Jednostavne su konstrukcije, a
funkcionisanje im mali broj faktora moe poremetiti.
Principijelne eme moguih konstrukcija mernih glava
kapacitivnih komparatora date su na sl.5.52.

Slika 5.52. Mogue konstrukcije mernih glava
kapacitivnih komparatora
a,b,c su sa jednostrukim kondenzatorom;
d,e,f su sa diferencijalnim kondenzatorom
Kapacitet kondenzatora - C u pF se odreuje jedna-
inom:
C = A/d
gde je:
- dielektrina konstanta (za vazduh = 1,0006);
A - uticajna povrina u cm
2
;
d - razmak izmeu ploa u cm.
Promena kapaciteta kondenzatora moe biti izazvana
promenom veliine vazdunog prostora (sl.5.52. a,e,f)
ili promenom veliine uticajne povrine (sl.5.52.
b,c,d). Diferencijalni kondenzatori se mogu vezati u
most. Oni pored vrednosti daju i smer promene merne
veliine. Merna glava kapacitivnih komparatora je iz-
vedena u obliku jakog gvozdenog prstena, neosetlji-
vog na uticaje okoline. Mogu se koristiti i u sistemu
aktivne kontrole. Rade sa frekvencijom od 50...500
kHz. Napon napajanja iznosi najvie 50 V. Kapa-
citivni elektrini komparatori reaguju ve i kod vrlo
male promene merne veliine. Vrednosti podeoka ska-
le kreu se od 0,01m, pa navie. Merna oblast obino
iznosi 5, 10 ili 20 m.
5.4. PNEUMATSKI KOMPARATORI
Kod pneumatskih komparatora promena merne veli-
ine se obino registruje na osnovu promene veliine
pritiska ili koliine isticanog vazduha. Ova merila mo-
gu se primeniti za kontrolu prenika otvora i osovina,
konusa, rastojanja osa otvora, pravosti, ravnosti, up-
ravnosti itd. Pogodni su i za aktivnu kontrolu. U veli-
koserijskoj i masovnoj proizvodnji uspeno obavljaju
sortiranje radnih predmeta. Veina pneumatskih kom-
paratora radi bez kontakta, pa je veliina mernog priti-
ska ravna nuli. Merne glave koje rade sa kontaktom,
za ostvarivanje tog kontakta snabdevene su jednim ili
sa dva merna pipka, a merna sila male vrednosti se
ostvaruje zajednikim dejstvom opruge i pritiska vaz-
duha. Habanje mernih povrina merila je svedeno na
minimum, pa im je radni vek dui. Merne povrine su
obino tvrdo hromirane (naroito kod mernih glava za
kontrolu unutranjih mera), koje se posle istroenja
ponovo hromiraju i bruse, pa se na taj nain lako do-
vedu na ispravnu meru. Ova merila su relativno jev-
tina. Uveanje im se kree obino od 15000 : 1 do
100000 : 1, ali kod nekih tipova merila ve je pos-
tignuto i 200000 : 1.
U zavisnosti od pritiska korienog vazduha, postoji
dva merna sistema:
sistem niskog pritiska i
sistem visokog pritiska.
U oba sistema postoje sledei elementi:
preista (filtar) za odstranjivanje neistoa iz va-
zduha koji ulazi u sistem,
52
regulator pritiska za obezbeivanje konstantne ve-
liine pritiska vazduha u sistemu,
pokaziva koji je badaren za direktno oitavanje
promene merne veliine u duinskim mernim je-
dinicama,
napojna mlaznica za stvaranje unutranjeg otpora,
potrebnog za ostvarivanje razlike pritiska u siste-
mu
ureaj za finu regulaciju za postavljanja merila na
nulu,
merna mlaznica koja se nalazi u mernoj glavi i
kroz koju istie vazduh u atmosferu u zavisnosti
od veliine mernog zazora, stvorenog izmeu eo-
ne povrine mlaznice i povrine mernog predmeta.
5.4.1. Sistem niskog pritiska
Najstariji pneumatski metod za merenje duina paten-
tiran je 1929. g. u Francuskoj, od strane firme Soleks
(Solex) koji je poznat pod imenom soleksov metod.
Merila niskog pritiska rade sa pritiskom vazduha od
0,05...0,1 bar (500...1000 mm vodenog stuba), zah-
tevaju dobro oienu povrinu mernog predmeta, pa
zbog toga pogodnija su za laboratorijska merenja. Po-
tronja vazduha je mala to povlai sa sobom i re-
lativno male veliine merne oblasti koja najee iz-
nosi 50 m.
Regulator pritiska je vodeni stub, visine H (500 ili
1000 mm). Taj stub se stvara u posudi 1, napunjenoj
vodom, u koju uranja cev 2 relativno velikog preseka,
kroz koju ulazi vazduh, iji viak preko vodenog zat-
varaa odlazi u atmosferu. Visina vodenog stuba odre-
uje pritisak vazduha koji kroz napojnu mlaznicu 3
(povrine otvora A
t
), ulazi u mernu komoru 4. Pritisak
vazduha u ovoj komori zavisi od pritiska ulaznog vaz-
duha i koliine vazduha koji istie kroz mernu mlaz-
nicu 5 (povrine otvora A
m
) i predstavljen je visinom
h u manometarskoj cevi 6 koja je vezana za komoru
4, zajedno sa cevi 7 merne glave. Visina h je odre-
ena razlikom nivoa vode u posudi 1 i manometarskoj
cevi 6, iji presek je zanemarljivo mali u odnosu na
presek posude, tako da nivo vode u cevi 6 praktino

a) b)
Slika 5.53. ema starijeg (a) i novijeg (b)
soleksovog ureaja
ne utie na nivo vode H u posudi. Koliina vazduha
koji istie kroz mernu mlaznicu u tesnoj vezi je sa
veliinom mernog zazora s izmeu merne glave i
mernog predmeta. Ako se taj zazor smanjuje, pritisak
u mernoj komori raste i veliina h se poveava, i
obratno. ema ovog soleksovog ureaja prikazana je
na sl.5.53a.
Pogodnim izborom veliina odnosa A
m
/A
t
i zazora
s, moe se postii da podela skale merila bude rav-
nomerna koja je postavljena uz manometarsku cev i
badarena je za direktno oitavanje duinske mere.
Uveanje moe biti do 100000 : 1. Vreme potrebno za
smirivanje nivoa vode u toku merenja, iznosi 1...3 s.
Potronja vazduha je 200 l/h po mernoj glavi.
Ovi komparatori su veoma glomazni, pa je firma So-
leks proizveo noviji tip ovog merila, znatno manjih
dimenzija u odnosu na predhodni (sl.5.53b). Kod ovog
merila merni pritisak se obezbeuje pomou zatvaraa
sa tegom. Posuda 1 sa vodom, snabdevena je zatva-
raem 2 sa tegom koji odrava pritisak vazduha na
stalnoj vrednosti. U mernu komoru 3 vazduh ulazi
kroz napojnu mlaznicu, povrine preseka otvora A
t
i
izlazi kroz mlaznicu 5 do merne mlaznice (koja nije
nacrtana), ije funkcionisanje je isto, kao kod pred-
hodnog tipa merila. Merna komora je vezana i sa cevi
4 manometra. Pored nje se nalazi skala 6, na kojoj se
oznaava promena merne veliine promenom visine
stuba vode u cevi 4, zavisno od promene veliine mer-
nog zazora s, izmeu merne glave i mernog pred-
meta. Napojna mlaznica razdvaja ureaj na dva dela:
na napojnu jedinicu pritiska p
o
i na mernu jedinicu.
Promena pritiska u mernoj jedinici ne utie na veli-
inu pritiska p
o
u napojnom delu zbog otpora napojne
mlaznice. Ovaj ureaj ima veu stabilnost vodenog
stuba u odnosu na stariji tip.
5.4.2. Sistemi visokog pritiska
Za rad sistema visokog pritiska potreban je pritisak
vazduha u mrei od 5...10 bara, to se u samom ure-
aju obino smanjuje na potrebnu veliinu. Merenje
ne zahteva istu povrinu mernog predmeta, jer vaz-
duh oduva neistou, pa se ova merila mogu koristiti i
u radionicama.
U okviru sistema visokog pritiska promena merne ve-
liine se moe registrovati na vie naina. Razliita
idejna reenja prikazana su na sl. 5.54.
Slika 5. 54a prikazuje nain odreivanja promene
merne veliine merenjem pritiska. Ulazni vazduh pro-
lazi kroz preista i redukcionu jedinicu 1 i dolazi do
napojne 3 i merne mlaznice 4. Veliina pritiska iz-
meu ovih mlaznica zavisi od veliine mernog zazora
s ija se vrednost odreuje indirektno, merenjem pri-
tiska vazduha pomou manometra 2. Skala manomet-
ra je badarena za direktno oitavanje u duinskim
mernim jedinicama.
53
Na slici 5. 54b se vidi merenje razlike pritiska, izmeu
mernog 3 i regulacionog ogranka 4. Ulazni vazduh se
prvo preiava u filtru 5 i svede na potreban pritisak
u redukcionoj jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem,
vazduh se rava. Jedan deo odlazi u merni, a drugi u
regulacioni ogranak. Prilikom podeavanja merila na
nulu, pritisak se izjednauje u ograncima pomou ko-
nusnog ventila 7 kojim se regulie koliina izlaznog
vazduha kroz mlaznicu 1. Veliina pritiska u mernom
ogranku zavisi od veliine zazora s izmeu merne
glave i mernog predmeta. U sluaju promene merne
veliine menja se i zazor, pa sa njim zajedno i pritisak
u ogranku 3. Nastala razlika se registruje na pokaziva-
u manometra 2 u duinskim mernim jedinicama.

Slika 5. 54. eme idejnih reenja za
odreivanje promene merne veliine
Na slici 5. 54c data je ema odreivanja promene
merne veliine pomou izjednaavanja pritiska. Iz-
meu dva ogranka nalazi se membrana koja je u vezi
sa gornjim izlaznim ventilom. U sluaju promene
merne veliine, odnosno zazora s, membrana se pok-
rene u pravcu manjeg pritiska sve dotle, dok se pritisci
ne izjednae, to zavisi od koliine isticanog vazduha,
odnosno poloaja konusnog zatvaraa 1 izlaznog ven-
tila. Poto je on u vezi sa pokazivaem 2, na njemu se
oitava promena merne veliine.
Slika 5. 54d daje emu rotametra kod kojeg se pro-
mena merne veliine odreuje na osnovu promene ko-
liine izlaznog vazduha kroz mernu mlaznicu 6. Os-
nova ovog naina merenja je konusna staklena cev 1
koja se iri navie. Vazduh koji prolazi kroz cev,
odrava plovak 2 na visini, ija je veliina srazmerna
koliini vazduha koja prolazi izmeu plovka i zida
cevi a ona pak zavisi od veliine zazora s izmeu
merne glave i mernog predmeta. Na skali 3 se direkt-
no oitava promena merne veliine u odnosu na nulu
koja se podeava pomou ventila 7. Veliina podeoka
skale odreuje se eksperimentalno. Ulazni vazduh se
preiava u filtru 4, a pritisak se odrava na kon-
stantnoj vrednosti pomou regulacione jedinice 5.
Me r ne gl a ve mogu obavljati svoju funkciju bez
dodira i sa dodirom.
U sluaju merenja bez dodira (sl.5.55a), merna veli-
ina, odnosno promena merne veliine se odreuje
indirektno, preko veliine mernog zazora s, izmeu
mernog predmeta 1 i eone povrine mlaznice 2.
Kod drugog tipa (sl.5.55b), merna glava je snabdeve-
na jednom ili vie mernih pipaka koji dolaze do kon-
takta sa povrinom mernog predmeta 1. Zazor s, koji
je potreban za odreivanje promene merne veliine,
nastaje unutar merne glave, izmeu eone povrine
merne mlaznice 2 (ili sedita ventila) i ploe 3 ventila
koji je u vezi sa mernim pipkom. Ploa ventila je pri-
ljubljena uz sedite pod dejstvom opruge koja preko te
ploe stalno deluje i na merni pipak u smeru manjih
mera.

Slika 5.55. Tipovi mernih glava
Osnovni uslov mogunosti obavljanja merenja je, da
povrina otvora merne mlaznice bude vea od povr-
ine omotaa valjka kroz koji vazduh istie. Ako je
visina tog valjka oznaena sa s, moe se napisati:
d
m
s d
m
2
/4 odnosno: s 0,25 d
m

gde je: d
m
prenik otvora merne mlaznice.
U zavisnosti od mernog zadatka, merne glave se mogu
oblikovati na razliite naine, ali svaka treba da ispuni
osnovni uslov, da otpori strujanju vazduha i gubici
koji nastaju u glavi i oko nje, ne smeju bitno uticati na
rezultat merenja. Svi delovi merne glave, zajedno sa
vodovima i skalom, ije su veliine podeoka utvrene
eksperimentalno, ine jedinstvenu celinu, u kojoj su
usaglaene mere napojne i merne mlaznice, pa ni
jedan deo se ne moe zameniti drugim slinim, da se
ne bi poremetila ravnotea sistema.
Oblikovanje mernih glava.
Me r e nj e be z dodi r a . Za kontrolu krunih otvora
merna glava je u obliku epa. Razne tipove oblika i
preseka epova prikazuje sl.5.56.
54

Slika 5.56. Merne glave u obliku epa
Oblik merne glave zavisi od dimenzija kontrolisanog
otvora sa ciljem da se masa glave svede na minimum.
Vano je oblikovanje kanala za odvoenje vazduha,
da bi taj vazduh mogao brzo napustiti mesto merenja,
bez stvaranja otpora. Zbog toga, mlaznice se stavljaju
u leb, to olakava strujanje vazduha. ep je obino
snabdeven sa dve merne mlaznice, jedna naspram dru-
ge, a veliina ukupnog zazora je jednaka zbiru velii-
na pojedinanih zazora:
s = s
1
+ s
2

U glavni vazduni vod merne glave moe se postaviti
jedna pomona mlaznica, pre mernih mlaznica, radi
redukovanja pritiska. Kod kontrole slepih rupa, na e-
povima se izrauju dublji kanali za odvoenje vaz-
duha to kod prolaznih rupa nije toliko bitno, jer vaz-
duh odlazi u suprotnom smeru, gde je otpor manji.

a) b)
Slika 5.57. Merne glave u obliku rave (a) i prstena (b)
Za kontrolu osovina krunih poprenih preseka, mer-
na glava moe biti u obliku rave ili prstena. Rava
(sl.5.57a) je snabdevena sa dvema podeljivim mer-
nim povrinama 2, u svakoj po jednom mlaznicom.
irina mernih povrina je 20 mm. Podeavanje merila
se vri pomou uporednih merki ili etalona. Kao po-
kaziva, redovno se koristi rotametar. Pomoni pipak
1 slui za oslanjanje mernog predmeta.
Sl.5.57b prikazuje merni prsten, pomou kojeg se mo-
gu kontrolisati prenici krunih osovina. Sastoji se od
dva dela. U unutranjem delu se nalaze kanali za vaz-
duh i mlaznice, dok spoljanji deo slui za zatvaranje
tih kanala. Mogu biti izraeni sa dve ili tri merne
mlaznice.
Me r e nj e s a dodi r om. Slika 5.58 prikazuje ne-
koliko tipova pneumatskih mernih glava za kontrolu
sa dodirom.

Slika 5.58. Pneumatske merne glave
koje rade sa dodirom
Na sl.5.58a. se vidi merna glava za kontrolu spoljnih
mera. Merni pipak pokree plou ventila koji je pri-
tisnut vazduhom uz sedite. Prilikom poveanja merne
veliine, ploa ventila se odie i izmeu nje i sedita
nastaje merni zazor. Vazduh naputa glavu uz merni
pipak i ujedno isti povrinu mernog predmeta. Veli-
ina merne sile se kree u granicama od 1,5...2 N, ko-
ja nastaje zajednikim dejstvom opruge i pritiska vaz-
duha.
Merna glava, prikazana na sl.5.58b slui za kontrolu
krunih otvora manjih prenika. Formirana je od ra-
seene aure u kojoj se nalazi konusni umetak. Merni
zazor nastaje u unutranjosti glave, kada se usled pro-
mene merne veliine, umetak se pomera.
Na sl.5.58c i d su prikazana ista reenja, sa oprunim
jezicima, iji konusni vrh predstavlja merni pipak
koji dolazi u dodir sa omotaem kontrolisanog otvora.
U zavisnosti od promene merne veliine, menja se i
poloaj mernih pipaka i sa tim zajedno i veliina mer-
nog zazora. Tip glave na sl.5.58c se koristi za kontrolu
slepih rupa (kanali za odvoenje vazduha su dublji),
dok tip glave na sl.5.58d kod prolaznih otvora.
esto primenjeno reenje prikazuje sl.5.58e sa eli-
nim kuglicama. U gnezdima se nalaze labavo po-
stavljene kuglice koje vazduh pritiskuje do povrine
mernog predmeta. Poloaj kuglica to zavisi od kon-
trolisane mere, odreuje veliinu mernog zazora. Ve-
liina mernog zazora utie na promenu veliine priti-
ska vazduha, na osnovu koje se odreuje promena
merne veliine.
Poka z i va i u sistemima visokog pritiska mogu biti
u obliku manometra ili rotametra.
55
Ako se merna veliina, odnosno promena merne veli-
ine odreuje na osnovu promene veliine pritiska ili
na osnovu razlike pritiska kao pokaziva, koristi se
manometar. Ovakav pokaziva je u obliku zatvorene
kutije u kojoj je smeten manometar sa membranom
ili sa elastinom membranskom cevi, tzv. silfonom.
Na prednjoj strani kutije se nalazi skala sa kazaljkom.
Skala je badarena u duinskim mernim jedinicama za
direktno oitavanje promene merne veliine. Ispod
skale se nalazi dugme za fino podeavanje, odnosno
nulovanje merila i prikljuak za mernu glavu. Na
zadnjoj strani merila se nalazi cev sa slavinom, preko
koje se merilo prikljuuje na vazduni vod. Ovakav
pokaziva, nazvan milipneu 1020, proizvod firme
Fajnprif, prikazuje sl.5.59. Osnovni element kompara-
tora je membranska cev - silfon koji radi na osnovu
razlike pritiska vazduha. Kod porasta pritiska vazduha
u cevi, ona se izduuje i obratno, pa se ta promena
uveano prenese do kazaljke 2 merila koja svojim kre-
tanjem registruje promenu merne veliine na skali 1,
merne oblasti 25 m i vrednosti podeoka 1 m. Pre
merenja, koristei kalibrirani prsten, kazaljka se pos-
tavlja na nulu, pomou dugmeta 3. Na navojni priklju-
ak 7 se privruje crevo merne glave. Merilo je
snabdeveno tolerancijskim indeksima 4 u obliku crve-
nih kazaljki kojima se obeleavaju granina odstupa-
nja u sluaju serijske kontrole. Dugmetom 5 se pome-
ra leva kazaljka za odreivanje veliine tolerancijskog
polja, dok, dugme 6 slui za postavljanje poloaja tog
polja. Uveanje merila je 5000 : 1.

Slika 5.59. Diferencijalni komparator MILIPNEU
Za odreivanje promene merne veliine na osnovu
promene koliine vazduha, primenjuje se princip ro-
tametra koji se sastoji od jedne vertikalne konusne
staklene cevi koja se navie iri i u kojoj se slobodno
moe kretati gore-dole jedan plovak. Kada poinje
strujanje vazduha u cevi, plovak se podie i lebdi na
visini koja odgovara koliini vazduha isticanog kroz
mernu mlaznicu. Ta koliina je u direktnoj vezi sa
veliinom mernog zazora. Ako zazor raste, plovak se
sve vie die, jer to omoguava prolaz vee koliine
vazduha zbog irenja cevi navie.

Slika 5.60. ema rotametra
ema pokazivaa sa rotametrom prikazana je na
sl.5.60. Kroz redukcione jedinice 1 i 3 i preista 2,
vazduh dospeva u redukcioni ventil 4 gde se pritisak
podeava na veliinu koja je potrebna za funkcioni-
sanja sistema (3,5...10 bara). Vazduh posle dospeva u
postolje 5 pokazivaa, prolazi kroz krajnji filtar 6 i
nakon toga se rava. Vei deo odlazi u cev 7 rota-
metra, a manji deo ide prema regulatoru protoka 8.
Vazduh koji struji u cevi, podie plovak 9 i kod kon-
stantne veliine mernog zazora dri ga na odreenoj
visini. Poloaj gornje ivice plovka odreuje promenu
merne veliine koja se direktno oitava na skali me-
rila. U gornjem delu cevi 7 se nalazi opruni amortizer
11 koji spreava udaranje plovka u zatvara cevi, gde
bi on mogao spreiti prolaz vazduha, dok amortizer ne
predstavlja prepreku za vazduh. U glavi 12 pokaziva-
a se nalazi ventil 13, koji slui za regulaciju visine
plovka, odnosno za postavljanje merila na nulu koja
se nalazi na sredini skale. Iz glave 12 polazi vod za
prikljuivanje merne glave 14.
6. OPTIKA MERILA
Korienje optike u merenju povlai sa sobom sma-
njenje broja mehanikih prenosnih elemenata u meri-
lu, ime se postie vea tanost merenja i oitavanja
rezultata merenja. U zavisnosti od naina primene op-
tike, razlikuje se nekoliko tipova optikih merila.
Kod me r ni h ma i na primenjuje se Abeov optiki
ureaj sa spiralnim nonijusom (spiralni mikroskop) za
tanije oitavanje mernih veliina.
Kod mi kr os kopa merne veliine se utvruju na
uveanoj senci mernog predmeta a oitavanje se vri
na skalama mikrometara za pomeranje stola, odnosno
spiralnog mikroskopa (kod univerzalnog mernog mi-
kroskopa) ili pomou specijalne optike glave sa oku-
larom.
56
Kod pr of i l pr oj e kt or a se uveana senka mernog
predmeta uporeuje sa uveanim tanim crteom tog
predmeta, a veliina duinske mere se odreuje po-
meranjem mernog predmeta zajedno sa stolom za od-
reenu veliinu, ija se vrednost oitava na skali mi-
krometra uzdunog i/ili poprenog klizaa stola. Ugl-
ovne mere se odreuju zaokretanjem stola.
Za odreivanje vrlo malih veliina, koristi se i nt e r -
f e r e nc i j a s ve t l os t i .
6.1. MERNE MAINE
Prvu mernu mainu za odreivanje duinskih mera
velike tanosti oitavanja, konstruisao je prof. Ernst
Abe 1890. g. koja je vremenom postala modernija,
dobila je savremeniji oblik, ali funkcija njenih glavnih
delova i nain merenja su ostali isti. Ta prva merna
maina je bila vertikalna, a kasnije su se pojavile i
univerzalne horizontalne merne maine, sa mnogo i-
rim mogunostima, zahvaljujui raznovrsnom dodat-
nom priboru. Na mernim mainama oitavanje mere
se vri pomou Abeovog optikog ureaja, na spiral-
nom mikroskopu. ematski prikaz preseka ovog ure-
aja je dat na sl.6.01.

Slika 6.01. ematski prikaz preseka
Abeovog optikog ureaja
Spiralni mikroskop omoguuje oitavanje mere do tri
decimale dok se etvrta decimala procenjuje. Celi mi-
limetri su predstavljeni skalom na pokretnom stak-
lenom lenjiru 1 koji je smeten u mernom vretenu.
Uveani deo ove skale je oznaen brojem 8. Veliina
skale je 100 mm, vrednosti podeoka 1 mm. Sve oz-
nake su numerisane od 0...100 koje se pojavljuju u
vidnom polju okulara 3 spiralnog mikroskopa u obliku
veih uspravnih brojki. Slika ove skale, zajedno sa
brojkama, pomou objektiva 2 se prebacuje u ravan
krune skale 4. Deseti delovi milimetra se odreuju
pomou skale 7 koja je ugravirana u nepokretni sta-
kleni lenjir 5. Duina ove skale je 1 mm, vrednosti
podeoka 0,1 mm. Svaka oznaka je numerisana, od
0...10. One su manje uspravne brojke u vidnom polju
okulara, a ispod njih se nalazi dvostruka horizontalna
linija koja se na levoj strani zavrava strelicom. Vrh
ove strelice slui za oznaavanje stote i hiljadite de-
love milimetara na krunoj skali koja se nalazi na
obrtnoj staklenoj ploi 4. Kruna skala ima sto po-
deoka (sl. 6.02b), vrednosti 0,001 mm. Svaki peti po-
deok je oznaen duom crtom i numerisan od 00...95.
Ako se vrh strelice nalazi izmeu dve oznake krune
skale, desetohiljaditi delovi milimetara se procenjuju.
Da bi se mogao izvriti oitavanje kroz okular spiral-
nog mikroskopa, sistem staklenih lenjira se mora pros-
vetljavati iz izvora svetlosti 9.
Na staklenoj ploi 4 se nalazi i spiralni nonijus koji je
ustvari dvostrukom linijom nacrtana Arhimedova spi-
rala od deset zavojaka u rasponu od 1 mm, pa zbog
toga razmak izmeu susednih zavojaka spirale iznosi
0,1 mm.
Polarna jednaina spirale je: = a .
Diferenciranjem se dobija:
d = a d; d/d = a = const
Kod Abeovog spiralnog nonijusa za konstantu spirale
je uzeta vrednost: a = 0,1 mm, da bi se dobila vrednost
podeoka krune skale:
c = a/N = 0,1/100 = 0,001 mm.
N = 100 - broj podeoka krune skale.

Slika 6.02. Arhimedova spirala (a) i vidno polje
okulara u nultom poloaju (b)
Staklena ploa 4 se moe obrtati pomou para konus-
nih zupanika, posredstvom tokia 6 i dovesti u po-
loaj za oitavanje merne veliine. Oitavanje se vri
u poloaju, kada se vertikalna crta za oznaavanje ce-
log milimetra nalazi u sredini, izmeu dvostruke linije
spirale.
Sl.6.02b prikazuje vidno polje okulara, kada je optiki
ureaj za oitavanje podeen na nulu. Oitavanje mer-
ne veliine obavlja se na sledei nain:
Kada je optiki ureaj, odnosno spiralni mikroskop
podeen za oitavanje, prvo se oitava vrednost celih
milimetara koja je predstavljena veom uspravnom
57
brojkom iznad oznake - vertikalne crte, koja se nalazi
izmeu dvostrukih linija spirale. Prvu decimalu daje
manja uspravna brojka koju je oznaka oitanih celih
milimetara prela, tj. ija oznaka se nalazi sa leve
strane oznake celih milimetara. Druga i trea decimala
se dobija sa krune skale. One su predstavljene red-
nim brojem oznake te skale, koju je strelica prela, pa
se ona nalazi ispod vrha te strelice. etvrta decimala
se procenjuje i zbog toga kod ispisivanja rezultata me-
renja, ona se stavlja u zagradu. Ako se vrh strelice po-
klapa sa nekom oznakom krune skale, etvrta deci-
mala je ravna nuli. Na sl.6.03 je prikazano vidno polje
okulara spiralnog mikroskopa sa podeenim ureajem
za oitavanje kod vrednosti merne veliine od
53,175(5) mm.

Slika 6.03. Vrednost merne veliine od 53,175(5) mm
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna maina
Ova maina, proizvod firme Karl Cajs, prikazana je na
sl.6.04. Maina ima veoma masivno liveno postolje 1
koje nosi na sebi sve ostale delove i obezbeuje pot-
rebnu krutost celoj konstrukciji.

Na sredini se nalazi sto 2 za prihvatanje mernih pred-
meta. Sto se moe podeavati visinski od 0...105 mm,
posredstvom tokia 10, a popreno od 0...25 mm,
mikrometarskim zavrtnjem 11. Po potrebi, sto se mo-
e nagniti oko poprene ose za 3
o
, pomou ruice
12, odnosno zaokrenuti u horizontalnoj ravni za 4
o
,
polugom 13. Gornja ploa stola se slobodno kree uz-
duno do 25 mm, da bi merni predmet mogao zauzeti
najpovoljniji poloaj za merenje. Na desnoj strani pos-
tolja postavljeno je sedlo 3, sa nosaem 4 nepokretnog
mernog pipka 14. Poloaj nosaa 4 se fiksira pomou
zavrtnja 15. U nosa 4 je ugraen zavrtanj 16 za fino
regulisanje pipka 14. Sedlo 3 se moe pomerati po
voicama postolja do 200 mm i nakon postavljanja u
eljeni poloaj, uvruje se zavrtnjem 17.
Na levoj strani postolja se nalazi nosa 18 mernog
vretena (pinole) 5. U to vreteno je ugraen stakleni
lenjir 19, duine skale 100 mm, vrednosti podeoka 1
mm (pozicija 1 na sl. 6.01). Na desni kraj pinole se
privruje pokretni merni pipak 20 koji je izmenljiv
(zajedno sa pipkom 14) i odgovarajui se bira iz pri-
dodate garniture, na osnovu mernog zadatka. Merna
veliina se oitava pomou Abeovog optikog urea-
ja. Pre merenja, okular 21 spiralnog mikroskopa 7 o-
perator treba da podesi prema sopstvenom vidu. Pos-
tavljanje spiralnog nonijusa za oitavanje se vri obr-
tanjem tokia 6. Fino podeavanje poloaja mernog
vretena se obavlja pomou tokia 9, kada se dugme
za regulaciju kretanja mernog vretena nalazi u poloa-
ju crveno, dok u poloaju crno, vreteno se slo-
bodno kree. Dugme za regulaciju je postavljeno na
gornjem delu nosaa 18, koje se ne vidi na crteu, jer
je zaklonjeno spiralnim mikroskopom. Pored ovog
dugmeta sa desne strane je konica mernog vretena,
koja se takoe ne vidi. Mernu si-lu, veliine 1,5...2,5
N, obezbe-uju tegovi (ne vide se na
crte-u) koji su okaeni na kanap 8.
Pre merenja, merni predmet tre-ba
privrstiti na sto i visinskim pome-
ranjem stola dovesti u po-loaj za
merenje. Spoljne mere do 100 mm
se mere direktno, a preko toga,
maksimalno do 450 mm, kada se pre
merenja merni pipci postavljaju na
potrebno meusobno rastojanje uz
pomo uporednih merki. Merni
predme-ti koji se postavljaju izmeu
iljaka mogu imati prenik do 200
mm. Kod odreivanja unutra-njih
mera primenjuju se specijalne mer-
ne poluge (sl. 6.05).
Postoji dva para ovih poluga. Manji
omoguuju merenje od 10...200
Slika 6.04. Univerzalna horizontalna merna maina
58
mm, do dubine 10 mm, a vei od 30...200 mm, do du-
bine 50 mm. Kod odreivanja unutranjih mera, kanap
za tegove 8 treba okaiti na ispust 22, radi promene
smera merne sile.

Slika 6.05. Merne poluge, manje (a) i vee (b)
za odreivanje unutranjih mera
Kod odreivanja spoljnih mera, moe se vriti apso-
lutno i diferencijalno merenje. Kod apsolutnog mere-
nja pokaziva mernog ureaja se postavlja na nulu pre
merenja, pa se posle odreuje merna veliina di-
rektnim oitavanjem te mere. Kod diferencijalnog me-
renja merni pipci se dovedu u kontakt u proizvoljnom
poloaju, oita se vrednost na pokazivau, pa se posle
merni predmet postavlja izmeu pipaka, ponovo se o-
ita vrednost na pokazivau, a mernu veliinu daje ra-
zlika izmeu dva oitavanja.
Poto se kod unutranjih mera ovi postupci ne mogu
primeniti, mere se odreuju na osnovu dva merenja, u
proizvoljnom poloaju mernih pipaka (sl.6.06).
Prvo se izmeri prenik otvora jednog kalibrisanog
prstena, poznate veliine (D), i na spiralnom mik-
roskopu se oita vrednost A. Zatim se izmeri veli-
ina traene mere, pri istom poloaju nepokretnog
mernog pipka, i na spiralnom mikroskopu se oita
vrednost B. Traena merna veliina iznosi:
d = B - X = B - A + D; jer je X = A - D.

Slika 6.06. Princip odreivanja unutranjih mera
Mernoj maini je pridodat i ureaj za merenje bez
merne sile koji se uglavnom primenjuje kod odrei-
vanja unutranjih mera. Ovaj ureaj se sastoji od ma-
ginog oka, specijalne ugaone merne poluge, mernog
pipka sa sferinim zavretkom i elektrino izoliranog
stola. emu ovakvog merenja prikazuje sl.6.07.

Slika 6.07. ema merenja bez merne sile uz pomo magi-
nog oka
Na mainu se montira sto 7, elektrino izoliran, i na
njega se privrsti merni predmet 4 tako da otvor bude
iznad iseenog dela stola, da bi se merni pipak sa sfe-
rinim zavretkom 3 mogao postaviti u merni poloaj,
posredstvom ugaone merne poluge 2 koja se nalazi na
kraju mernog vretena 1. Poluga 2 omoguuje prodi-
ranje mernog pipka u otvor sa donje strane, to olak-
ava praenje njegovog kretanja. Merno vreteno se
pokree tokiem 9 za fino podeavanje. Kada pipak
dodiruje povrinu mernog predmeta, strujni krug se
zatvara i magino oko 5 se zasvetli, sklapanjem nje-
gove tamne lepeze 10. Ovo je znak. da se merni pipak
nalazi u mernom poloaju i treba izvriti oitavanje na
spiralnom mikroskopu. Pomeranjem mernog pipka do
dodirivanja na suprotnoj strani otvora, postupak se po-
navlja. Razlika izmeu dva oitavanja predstavlja tra-
enu meru. Ako je u pitanju kruni otvor, merenje se
mora izvriti po preniku. Zbog toga, prvo je potrebno
pronai najudaljeniju taku otvora u smeru kretanja
mernog vretena prema manjim veliinama. Mernom
vretenu se obezbedi slobodno kretanje i poprenim
pomeranjem stola potrai se najmanja mera u vidnom
polju okulara spiralnog mikroskopa. Zatim se aktivira
fino podeavanje vretena i merenje se obavlja na ra-
nije opisani nain. Ovako se mogu odrediti merne ve-
liine od 1...50 mm.
Horizontalna univerzalna merna maina je snabdevena
velikim brojem dodatnog pribora, to omoguuje izvr-
avanje specijalnih mernih zadataka, uglavnom u ob-
lasti kontrole navoja.
U redovnom priboru se nalazi i garnitura izmenljivih
mernih pipaka, iz koje se uvek bira najpovoljniji, u
zavisnosti od mernog zadatka. Pri izboru ovih pipaka
treba se drati optih principa, navedenih u uvodnom
delu.
59
6.2. MIKROSKOPI
Glavni delovi mikroskopa koji se koriste za merenje u
mainogradnji, su:
optiki sistem (mikroskop i elementi za osvet-
ljavanje),
kruto telo (postolje i stub za dranje mikroskopa),
sto za prihvatanje mernog predmeta (sa uzdunim
i poprenim klizaem).
U mikroskopskoj tubi se nalazi sistem soiva. Optika
ema mikroskopa data je na sl.6.08. Soivo 1 koje se
nalazi blie predmetu je obj e kt i v. On uveava sliku
predmeta do izvesne veliine (k
1
/t
1
). Ova slika se dalje
uveava (k
2
/t
2
) soivom 2, koje je blie oku posmatra-
a i naziva se okul a r om. Ukupno uveanje mik-
roskopa se odreuje proizvodom parcijalnih uveanja
pojedinih soiva. Prema tome, ukupno uveanje (U
u
)
e biti:
U
u
= (k
1
k
2
) / (t
1
t
2
)

Slika 6.08. Optika ema mikroskopa
Kod modernih mikroskopa koriste se sloena soiva.
Raznim kombinacijama konkavnih i konveksnih soi-
va kod objektiva i okulara, poboljavaju se parametri
mikroskopa. Objektiv je ugraen u jednu cev koja je
izmenljiva u tubi mikroskopa. Cev objektiva se bira za
odreeni merni zadatak u zavisnosti od potrebnog
uveanja.
6.2.1. Merni mikroskop
Merni mikroskop BK 70x50, proizvod firme Karl
Cajs, prikazuje sl.6.09. Ovaj mikroskop se primenjuje
za odreivanje duinskih i uglovnih mera, kao i za
kontrolu oblika profila. Sastoji se od masivnog posto-
lja 1 sa stubom 2, po kome se vertikalno pomera dra
3, nosaa 16 mikroskopske tube 12, radi izotravanja
lika mernog predmeta. To kretanje se obavlja okre-
tanjem toka 4. Koordinatni sto 5 je montiran na po-
stolju upravno na ose cevi mikroskopa i moe se po-
merati po uzdunom (pravac x, maks.70 mm) i popre-
nom (pravac y, maks. 50 mm) klizau. Pokretanje se
vri mikrometarskim zavrtnjima 6, odnosno 7, kon-
tinualno do 20 mm, a preko toga u skokovima od po
10 mm, ako se pritisne poluga graninika 9, odnosno
10. Mikrometri imaju tanost oitavanja od 0,01 mm.
Gornja ploa 8 stola moe se obrtati. Ona je snabde-
vena skalom u stepenima. Tanost veliine zaokreta-
nja je 0,1
o
, to se postie nonijusom.
Cev objektiva 11 u tubi 12 mikroskopa je izmenljiva.
Na raspolaganju su etiri objektiva, sa uveanjima:
1x; 1,5x; 3x i 5x. Na gornji kraj tube mikroskopa se
montira jedna od mernih glava sa okularom, u zavis-
nosti od mernog zadatka. Na sl.6.09. je prikazan mik-
roskop sa montiranom uglomernom glavom.
Na zadnjem delu mikroskopa se nalazi niskonaponska
sijalica 14, za osvetljavanje mernog predmeta odozdo.
Sijalica je snage 15 W, koristi jednosmernu struju na-
pona 6 V. Jaina svetlosti se regulie pomou blende,
smetene ispred sijalice. Ona se podeava obrtnim
prstenom. Regulisanje blende propisuje proizvoa u
zavisnosti od dimenzija mernog predmeta.

Slika 6.09. Merni mikroskop BK 70x50, proizvod Cajs
Gornja ploa stola je izraena od stakla i smetena je
u metalni prsten. Na tu plou se postavlja merni pred-
met prizmatinog ili pljosnatog oblika koji se pomou
oprunih stezaa 15 fiksira u eljenom poloaju.

Slika 6.10. Nosa iljaka kod mernog mikroskopa
60
Merni predmeti cilindrinog oblika se postavljaju iz-
meu iljaka. Nosa iljaka, zajedno sa iljcima, pri-
kazuje sl.6.10. On se moe montirati na obrtni gornji
deo stola posredstvom dva zavrtnja 1. iljci mogu da
prihvate rotacione predmete maksimalnih dimenzija
40x140 mm. Oni treba da budu snabdeveni sredi-
nim gnezdima, ili da su zailjeni. Nosa se moe nagi-
njati do 8
o
, a fiksira se u eljenom poloaju pomou
zavrtnja 2. iljci se uvruju u nosau zavrtnjem 3.
Po principu rada, svi metodi kontrole predmeta na
mikroskopu, mogu se podeliti u dve grupe:
kontrola osvetljavanjem odozdo i
kontrola osvetljavanjem odozgo.
Kod kontrole osvetljavanjem odozdo, mogu se prime-
niti sledee merne glave sa okularom:
uglomerna glava,
revolverna glava, i
glava dvojne slike.
Ugl ome r na gl a va s a okul a r om (sl.6.11.) slui
za odreivanje uglovnih i duinskih mera. Uglovne
veliine se odreuju direktno pomou krune skale u
stepenima, dok kod odreivanja duinskih mera, linije
krsta konia glave se koriste kao reperne oznake, a
merna veliina se oitava na skalama mikrometarskih
zavrtnjeva klizaa stola mikroskopa. Uveanje okulara
moe biti 1x, 1,5x, 3x i 5x.

Slika 6.11. Uglomerna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploa sa krstom koni-
a specijalnog oblika (sl.6.12a) koji se izotrava okre-
tanjem prstena 1 okulara. Na toj ploi se nalazi i
kruna skala po obimu celog kruga, ukupno 360 po-
deoka, i zbog toga vrednost podeoka iznosi 1
o
. Toki
3 slui za okretanje staklene ploe, a vrednost ugla
zaokretanja se oitava posredstvom malog mikrosko-
pa 2. Da bi se to oitavanje moglo ostvariti, potrebno
je prosvetliti plou odozdo, to se vri pomou ogle-
dala 4. Vidno polje okulara mikroskopa 2 je prikazano
na sl.6.12b. Tu se vidi nekoliko crtica krune skale,
koje oznaavaju cele stepene. Svaka oznaka je nume-
risana i odreuje ugao zaokretanja staklene ploe sa
krstom konia u odnosu na nulti poloaj, koji je pri-
kazan na sl.6.12a. U tom poloaju oznaka nultog ste-
pena na krunoj skali treba da see minutnu skalu ta-
koe u nultoj taki. Minutna skala je nepokretna, ima
60 podeoka, vrednosti 1. Kod oitavanja veliine
ugla zaokretanja ploe, uglovnoj vrednosti u stepeni-
ma na krunoj skali, ija oznaka see minutnu skalu,
potrebno je dodati onoliko minuta, koliko ta oznaka
odsee na minutnoj skali. Na sl.6.12b prikazana je
merna veliina: 121
o
34.

Slika 6.12. Krst konia (a) i uglomerna skala (b)
Oblik krsta konia je prilagoena merenju pomou
mernih noia. Poto su na noiima ucrtane linije,
paralelne sa otricom, na rastojanju 0,3 odnosno 0,9
mm, na krstu konia takoe su ucrtane linije na istim
odstojanjima od sredine linije, na obema stranama.
Krst konia i pomone linije su crtane isprekidano.
Pored njih su ucrtane i dve pune linije, pod uglom od
60
o
, kako je to na sl.6.12a prikazano.
Kod merenja duina, pomeranjem stola zajedno sa
mernim predmetom, dovodi se jedan kraj te duine do
jedne linije krsta konia. Oita se vrednost na skali
odgovarajueg mikrometarskog zavrtnja. Zatim se po-
novnim pomeranjem stola dovede drugi kraj te duine
do iste linije krsta konia i ponovo se oita vrednost
na skali mikrometarskog zavrtnja (ako je bilo i sko-
kovito pomeranje stola, i te veliine treba uzeti u ob-
zir). Razlika izmeu dva oitavanja daje mernu velii-
nu. U sluaju sloenog oblika mernog predmeta, kada
treba koristiti oba klizaa i oba mikrometra za postav-
ljanje mernog predmeta u pravilan poloaj za oita-
vanje mere, veliine, odreene pomou pojedinih mik-
rometara predstavljae katete pravouglog trougla, ija
hipotenuza je traena merna veliina.
Kod merenja uglomernom glavom, prvo treba u vid-
nom polju okulara izotriti krst konia, a posle lik
predmeta. Kod pomeranja stola mikrometarskim za-
vrtnjem, krajeve merne veliine treba dovesti do krsta
konia uvek istim smerom kretanja, radi eliminisanja
greaka usled mrtvog hoda mikrometra.
Re vol ve r na gl a va s a okul a r om je prikazana
na sl.6.13.
61

Slika 6.13. Revolverna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploa sa ugraviranim
profilima tanih mera, sa kojima se lik mernog pred-
meta uporeuje. Firma Karl Cajs izrauje revolverne
glave sa devet razliitih staklenih ploa. Na ovim plo-
ama se nalaze profili svih vrsta navoja, krunih lu-
kova razliitih vrednosti poluprenika i profili evol-
ventnih zupanica razliitih vrednosti modula. Pre
kontrole operator treba da izotri lik u vidnom polju
okulara, obrtanjem prstena 1. Merni predmet se pri-
vrsti na sto, ili se postavlja izmeu iljaka i pogodnim
pomeranjem stola pomou klizaa, senka mernog
predmeta se postavi u merni poloaj. Obrtanjem stak-
lene ploe pomou tokia 2, dovedu se razni profili
na senku mernog pedmeta, dok se ne nae odgova-
rajui. To je profil koji se tano poklapa sa senkom, ili
je najblii obliku i veliini senke. Na ovaj nain se
direktno odreuje ispravnost oblika, odnosno traena
mera.

Slika 6.14. Staklena ploa revolverne glave W 3
Od svih revolvernih glava firme Cajs, najvie mogu-
nosti prua ona, koja nosi oznaku W3. Staklena plo-
a te glave je prikazana na sl.6.14. Uveanje okulara
moe biti 3x ili 5x. Revolverna glava W3 prua mo-
gunosti za obavljanje sledeih mernih zadataka:
kontrola profila i odreivanje nazivnog koraka
metrikog navoja, veliine koraka od 0,2...6 mm
(1),
kontrola profila i odreivanje koraka vitvortovog
navoja, broja koraka po colu od 60...4 (2),
kontrola ugla profila trapeznog navoja, kao i pro-
filnih noeva i glodala, posredstvom dva para ug-
lova od 30
o
, odnosno, 40
o
(3),
kontrola ugla profila vitvortovog i metrikog na-
voja posredstvom dva para uglova od 55
o
i 60
o

(4),
brzo merenje duina do 4 mm, kao to su dubine i
veliine koraka navoja, posredstvom jedne verti-
kalne i dve horizontalne skale, vrednosti podeoka
0,02 mm (5),
odreivanje malih duina od 1/100...10/100 mm,
pomou oznaka sa tanim rastojanjima (6),
tano odreivanje veih duina, pomou mikro-
metarskih zavrtnjeva klizaa stola, posredstvom
repernih oznaka koje se sastoje od dve tanje i dve
deblje crte. Postavljene su dve ovakve oznake,
meusobno upravno. Kod oitavanja, linija koja
oznaava kraj merne veliine, treba da bude obuh-
vaena srednjim (tanjim ) linijama reperne oznake
(7),
merenje malih uglova do 7
o
, pomou nepokretne
skale koja se vidi na levoj strani vidnog polja oku-
lara. Vrednost podeoka te skale je 0,2
o
(12).
Gl a va dvoj ne s l i ke s a okul a r om (sl.6.15a) se
koristi za centrino postavljanje simetrinih predmeta
ili detalja. Unutar glave se nalazi sistem prizmi
(sl.6.15b) koji daje dvojnu sliku, meusobno zaokre-
nuto za 180
o
, ako se osa predmeta i optika osa mikro-
skopske cevi ne poklapaju. Pomeranjem stola mogu se
slike dovesti u preklapanje to je znak, da je predmet
postavljen centrino u odnosu na optiku osu cevi
mikroskopa. Izotravanje lika u vidnom polju vri se
obrtanjem prstena okulara 2.

Slika 6.15. Glava dvojne slike (a) i
sistem prizmi te glave (b)
62
Ako predmet ima dve ose simetrije, u centrinom
poloaju dve slike se potpuno poklapaju (sl.6.16a),
dok u sluaju, da postoji samo jedna osa simetrije, kao
napr. kod trougla, u centrinom poloaju e se formi-
rati jedan sloeni, simetrian lik (sl.6.16b).

Slika 6.16. Izgled vidnog polja pre i posle centriranja
Primena ove glave je veoma pogodna kod odreivanja
rastojanja osa kod simetrinih detalja, napr. kod dva
kruna otvora. Postavi se jedan otvor centrino, pa se
oita vrednost na skali mikrometra odgovarajueg kli-
zaa stola. Zatim se pomeranjem stola, postavi i drugi
otvor centrino, pa se ponovo oita vednost na skali
mikrometra. Razlika izmeu dva oitavanja predstav-
lja traenu veliinu osnog rastojanja.
Kod kont r ol e os ve t l j a vanj e m odoz go (sl.6.
17.) postoji poseban nosa 1 za objektiv sa konden-
zorom 2, sijalicom 3 i mernom glavom 4. Nosa je
snabdeven preklopnikom 5, za regulisanje koliine
svetlosti koja se baca na povrinu mernog predmeta.
Preklopnik ima dva poloaja:
Ako se crna taka na preklopniku poklapa sa
crnom takom na nosau, na povrinu mernog
predmeta dospeva cela koliina svetlosti, to je
potrebno kod kontrole manje svetlih povrina.
Ako se crna taka na preklopniku poklapa sa be-
lom takom na nosau, na povrinu mernog pred-
meta dospeva manja koliina svetlosti kroz jedan
zeleni filtar. Ovakvo osvetljavanje se koristi kod
povrina visokog sjaja.
Objektiv je tzv. planachromat, koji postoji sa est
razliitih uveanja. Objektiv je smeten unutar kon-
denzora 2 iji tip se bira u zavisnosti od tipa objektiva.
U vidnom polju okulara 6 merne glave 4 vidi se krst
konia posebnog oblika koji je prikazan na sl.6.18.
Pre merenja, merna veliina treba da se postavi up-
ravno na srednju liniju krsta konia (fino podea-
vanje se vri obrtanjem merne glave). Ako je merna
duina manja od merne oblasti, ona cela treba da bude
u vidnom polju. Dovede se jedan kraj merne veliine
do srednje linije krsta konia i oita se vrednost na
skalama merne glave. Zatim se drugi kraj mere pome

Slika 6.17. Mikroskop BK 70x50 sa mernom glavom
za osvetljavanje odozgo
ri do iste linije krsta konia i ponovo se oita vred-
nost na tim skalama. Razlika daje izmerenu veliinu u
jedinicama merne skale. Tana vrednost podeoka se
odreuje pomou objektmikrometra, koji je ustvari
jedna staklena ploa sa skalom, veliine 1 mm i vred-
nosti podeoka 0,01 mm. Pomeranje krsta konia se
vri posredstvom mikrometarskog zavrtnja 7.

Slika 6.18. Vidno polje okulara sa krstom konia (a)
i skale merne glave(b)
Poloaj krsta konia je dat trocifrenim brojem, koji
se oitava na skalama u vidnom polju okulara (sl.6.
18.). Prva cifra se oitava na aksijalnoj skali u donjem
prozoriu. Druga i trea cifra se nalazi na krunoj
skali u gornjem prozoriu. Skale se itaju kod odgo-
varajuih indeksnih oznaka. Za jedno puno obrtanje
krune skale, aksijalna skala se pomera za jedan po-
deok. Poznavajui vrednost podeoka skale, odnosno
broj podeoka koji odgovara duini od 1 mm, lako se
preraunava merna veliina u jedinice za duinske
mere.
63
U sluaju, da je merna veliina vea od merne oblasti,
jedan njen kraj treba da se nalazi u vidnom polju oku-
lara. On treba da se dovede u merni poloaj i oita se
vrednost na skali mikrometarskog zavrtnja odgovara-
jueg klizaa i na skalama merne glave. Zatim se sto
pomera zajedno sa mernim predmetom, dok se ne po-
klopi linija krsta konia sa drugim krajem merne ve-
liine i ponovo se oita vrednost na skali mikrome-
tarskog zavrtnja. Razlika izmeu dva oitavanja daje
mernu veliinu. Ako je fino podeavanje zahtevalo i
pomeranje krsta konia, to svakako treba uzeti u ob-
zir.
6.2.2. Alatni mikroskop
Ima vee i masivnije postolje od mernog mikroskopa.
Merna oblast mikrometarskih zavrtnjeva za pokretanje
stola je 25 mm. Ona se moe poveati uporednim
merkama, u pravcu x-ose do 150 mm, a u pravcu y-
ose do 50 mm. Stub nosaa tube mikroskopa moe se
nagnuti do 12
o
, ime se obezbeuje tanije merenje
nekih elemenata navoja. Sto je obrtni sa staklenom
ploom prenika 280 mm. Snabdeven je krunom ska-
lom vrednosti podeoka 1
o
, a tanost oitavanja ugla
zaokretanja, pomou nonijusa iznosi 3. Merni pred-
meti rotacionog oblika mogu se prihvatiti izmeu i-
ljaka, duine 315 mm do prenika 39 mm, i 235 mm
za prenike od 40...85 mm. Ako se oni oslanjaju o
prizmi, mogu imati prenik do 130 mm. Mikroskop je
snabdeven sa 4 izmenljiva objektiva, koji daju ukupno
uveanje 10x; 15x; 30x i 50 x. Mogu se primeniti svi
tipovi mernih glava sa okularom kao kod mernog mi-
kroskopa. Alatni mikroskop, proizvod firme Karl
Cajs, predstavljen je na sl.6.19. a njegova optika e-
ma na sl.6.20.

Slika 6.19. Alatni mikroskop
Merni predmet se postavlja na staklenu plou 3 stola i
osvetljava se odozdo. Svetlost daje sijalica 8, 220 V i
25 W. Kondenzor 4 obezbeuje snop paralelnih sve-
tlosnih zraka, iji se pravac lomi pod pravim uglom,
posredstvom ogledala 5. Senka mernog predmeta, pre-
ko objektiva 2 i prizme 6 dospeva u okular 1. Ispod
okulara se nalazi obrtna staklena ploa 7 sa krstom
konia. Merenje se vri na isti nain kao kod mernog
mikroskopa.

Slika 6.20. Optika ema alatnog mikroskopa
Poto izotravanje senke nije sasvim tano, a i sub-
jektivne greke mogu biti znatne, tanije merenje,
naroito rotacionih predmeta, obavlja se korienjem
mernih noia. Noii mogu biti zailjeni (sl.6.21a) za
kontrolu navoja, ili tupi (sl.6.21b) za kontrolu glatkih
osovina.

Slika 6.21. Merni noii (a,b) i krst konia uglomerne
glave sa okularom (c)
Na noiima su ucrtane pomone linije na odstojanju
0,3; odnosno 0,9 mm od merne ivice. Na istim od-
stojanjima su ucrtane i linije na staklenoj ploi uglo-
merne glave, pa prilikom merenja treba izvriti prek-
64
lapanje linije na noiu sa odgovarajuom linijom na
ploi merne glave. U tom sluaju, srednja linija krsta
konia se nalazi na konturnoj liniji mernog predmeta.
Pre merenja mernu ivicu noia svakako treba naslo-
niti na merni predmet bez svetlosnog procepa. Na no-
iima se nalazi samo jedna pomona linija, a ne dve,
kako je na crteu prikazano, a rastojanje te linije od
ivice zavisi od veliine noa.
Na tubu mikroskopa moe se montirati i projekciona
glava, koja se obino kombinuje sa revolvernom gla-
vom, radi olakanja kontrole profila, kako je to na
sl.6.22. prikazano.

Slika 6.22. Alatni mikroskop Cajs sa projekcionom glavom
Firma Karl Cajs izrauje i digitalni alatni mikroskop.
Kod ovog mikroskopa sve je isto kao kod predhod-
nog, samo su mikrometarski zvrtnjevi za pokretanje
stola izmenjeni sa fotoelektrinim elementima za me-
renje duina koji obezbeuju tanost oitavanja od
0,001 mm.
Daljnjim razvojem se pojavio projekcioni alatni mi-
kroskop firma Cajs koji je prikazan na sl.6.23.
Postoji ubrzano pomicanje stola za 150 mm u x i 75
mm u y pravcu, dok se fino podeavanje vri pomou
tokia 3 i 1. Veliina pomicanja se oitava preko op-
tikog sistema, ija skala se projektuje na mat staklo
ekrana 4 (za pravac x) i 5 (za pravac y). Ovaj sistem
omoguuje tanost od 0,005 mm (sl.6.24.). Okreta-
njem toka 6 je omogueno vertikalno pomeranje no-
saa tube mikroskopa za veliinu 150 mm, iji taan
poloaj do 0,1 mm se odreuje skalom 7 i nonijusom.

Slika 6.23. Projekcioni alatni mikroskop Karl Cajs

Slika 6.24. Oitavanje merne veliine - 121,125 mm
Obrtni okrugli sto 2 je snabdeven krunom skalom,
vrednosti podeoka 1
o
, a tana vrednost zaokretanja,
pomou nonijusa je 3. Stub nosaa mikroskopske
tube okretanjem tokia 8 moe se nagnuti za 15
o
, a
vrednost ugla naginjanja se oitava na staklenoj ploi
9. Kada se taj stub nalazi u vertikalnom poloju, pali
se lampica 10. Rad ovim mikroskopom je olakan, jer
se posmatranje lika mernog predmeta vri preko bino-
kularnih cevi 11. Sa okulara lik se moe prebaciti na
ekran 13 pomou ruice 12. Umesto mernih glava sa
okularom, koriste se specijalne profilne kasete 14 sa
staklenim ploama.
6.2.3. Univerzalni merni mikroskop
Univerzalni merni mikroskop koji je prikazan na
sl.6.25. je proizvod firme Karl Cajs. Ima vee mo-
gunosti merenja od alatnog mikroskopa a i tanost
merenja mu je vea.
Ima robusno liveno postolje 1 koje mu obezbeuje
potrebnu krutost. Snabdeven je uzdunom 2 i po-
prenom saonicom 3, ije se pomeranje obavlja preko
valjia po kaljenim i lepovanim vodjicama. Na uz-
65
dunu saonicu se postavlja merni predmet, dok se na
poprenoj nalazi nosa tube mikroskopa sa sistemom
za osvetljavanje. Uzduna saonica se oslobaa odpu-
tanjem zavrtnja 4, tako da ima mogunost brzog po-
micanja do eljenog poloaja, dok se fino podeavanje
postie posle zakoenja, pomou mikrometarskog za-
vrtnja 5. Poprena saonica ima takoe brzo pomicanje
i fino podeavanje mikro-metarskim zavrtnjem 6. Ve-
liina pomeranja saonica se odreuje Abeovim opti-
kim ureajima koji obez-beuju tanije merenje za red
veliine u odnosu na mikrometarski zavrtanj. Stakleni
lenjiri su montirani na saonice a oitavanje se vri po-
mou spiralnog mikroskopa 10 za uzduno pomeranje
i 11 za popreno pomeranje. Svaki ureaj ima poseb-
no osvetljavanje. Uzduni kliza je izraen sa lebom
u serdini, koji omoguuje postavljanje nosaa iljaka,
krunog obrtnog i pravougaonog ravnog stola, draa
mernih noeva i ostalog pomonog pribora. Stub 7
nosaa 8 mikroskopske tube moe se naginjati ok-
retanjem toka 9 do 12
o
. Visinsko pomeranja nosaa
8, obavlja se pomou tokia 12.

Slika 6.25. Univerzalni merni mikroskop Karl Cajs
Merenje se moe obavljati osvetljavanjem odozdo, ili
posredstvom mernih noeva. Mogu se koristiti sve
merne glave sa okularom, projekciona glava za kon-
trolu profila i ureaj za osvetljavanje odozgo, kao kod
drugih tipova mikroskopa. Pored toga, u standardnom
priboru ovog mikroskopa nalaze se sledei elementi:
obrtni sto, prenika 213 mm, sa krunom skalom i
sistemom za oitavanje vrednosti ugla zaokretanja
stola, tanosti 30,
pravougaoni ravni sto, nepokretni, veliine 260 x
270 mm,
1 par nosaa iljaka,
specijalan nosa iljka koji se moe zaokrenuti i
snabdeven je krunom skalom i sistemom za oi-
tavanje ugla zaokretanja, tanosti 1,
povieno postolje za nosa iljaka,
1 par podeljivih prizmi za oslanjanje rotacionih
mernih predmeta koji se ne mogu uhvatiti izmeu
iljaka,
ureaj sa ortotestom za kontrolu krunosti i rav-
nosti obrtanja,
garnitura mernih noia i drai tih noia,
izmenljivi objektivi (4 kom.) koji obezbeuju u-
kupno uveanje 10x; 15x; 30x i 50x,
razne sijalice, transformatori i ostali elementi koji
su potrebni za korienje mikroskopa.
Slika 6.26. prikazuje obrtni sto a slika 6.27. obrtni
nosa iljka, oba sa sistemom za oitavanje ugla za-
okretanja.

Slika 6.26. Obrtni sto

Slika 6.27. Nosa iljka
Ureaj za kontrolu krunosti i ravnosti obrtanja pri-
kazan je na slici 6.28.

Slika 6.28. Uredjaj za kontrolu krunosti i ravnosti obrtanja
66
Primena ravnog stola predstavljen je na slici 6.29. a
povienog postolja za nosae iljaka na slici 6.30.

Slika 6.29. Primena ravnog stola

Slika 6.30. Primena povienog postolja
za nosae iljaka
Kretanje uzdune saonice je do 200 mm, a sa po-
vienim postoljem za nosa iljaka do 120 mm. Kre-
tanje poprene saonice je do 100 mm. Najvea duina
mernog predmeta moe biti 700 mm. Najvei prenik
rotacionih predmeta je 100 mm, a kod upotrebe po-
vienog postolja 250 mm. Tanost oitavanja spiral-
nog mikroskopa je 1 m, dok se deseti delovi mikro-
metra mogu proceniti.
6.3. PROFILPROJEKTORI
Kod primene profilprojektora kontrola mernih pred-
meta se vri na njihovom uveanom liku. Uglavnom
se koriste za kontrolu sloenih oblika, ali je mogue i
merenje duinskih i uglovnih veliina. Princip rada
profilprojektora dat je na sl.6.31
Svetlosni zraci iz izvora 1 prolaze kroz kondenzor 2.
Naputajui ga u paralelnom snopu, nailaze na merni
predmet 3 koji zadrava deo tog snopa. Ostali zraci
stiu do soiva 4 objektiva, prelamaju se i dospevaju
do ekrana 6, gde formiraju uveanu obrnutu sliku
mernog pedmeta u obliku senke. U inoj ravni ob-
jektiva 4 je postavljena dijafragma 5 sa otvorom, da bi
se izbegle greke fokusiranja, radi dobijanja uravnje-
nog lika i da se omogui telecentrian put svetlosnih
zraka.

Slika 6.31. Princip rada profilprojektora
Uveanje profilprojektora je odreeno odnosom veli-
ina lika i mernog predmeta:
U = c
1
d
1
/ cd = b / a.
U praksi se najee primenjuju uveanja:10x; 20x i
50x, ali kod tzv. mikroprojektora postoji ak i 500x.
Stvaranje lika mernog predmeta moe se ostvariti na
vie naina:
osvetljavanjem odozdo, kada se eli dobiti otra
kontura,
osvetljavanjem odozgo, kada se kontroliu reljefni
oblici,
kombinacijom predhodnih metoda, kada se, pored
reljefa, eli dobiti i otra kontura, i
osvetljavanjem sa strane kod prostornih profila.
eme osvetljavanja odozdo i odozgo, kod profilpro-
jektora 600 Karl Cajs, date su na sl.6.32.

Slika 6.32. ema osvetljavanja odozdo (a) i odozgo (b)
Kod osvetljavanja odozdo (sl.6.32a), merni predmet
se postavlja na staklenu plou 3 stola i osvetljava se
snopom paralelnih svetlosnih zraka iz izvora 6. Zraci
prvo prolaze kroz soiva kondenzora 5 pa kroz otvor
dijafragme 4, dolaze do ogledala 7 koje usmerava te
zrake prema mernom predmetu. Zraci koji su obili
merni predmet, stiu do objektiva 8, pa posredstvom
67
ogledala 1 do ekrana 2, gde se formira uveani lik
mernog predmeta.
Kod osvetljavanja odozgo (sl.6.32b), svetlosni zraci iz
izvora 6 prolaze kroz kondenzor 5, dolaze do po-
lupropustljivog ogledala 9, prolaze kroz njega i dos-
pevaju do mernog predmeta, postavljenog na sto 3.
Odbijajui se od njega vraaju se do ogledala 9, koje
je postavljeno pod uglom 45
o
u odnosu na pravac sve-
tlosnih zraka, i zbog toga ono usmerava zrake koje se
odbijaju od njega, prema objektivu 8. Zraci dalje
nastavljaju svoj put do ogledala 1 i do ekrana 2 na isti
nain, kao u predhodnom sluaju. Poto se svetlosni
zraci moraju odbiti od povrine mernog predmeta,
ovaj nain kontrole se moe primeniti samo kod pred-
meta sa povrinom visokog sjaja.
Kod prostorno krivih povrina (navoj, pu, puno glo-
dalo i sl.) primenjuje se osvetljavanje sa strane, radi
dobijanja lika u aksijalnoj ravni. Optika ema ovak-
vog naina kontrole kod profilprojektora 600 KC, pri-
kazana je na sl.6.33. Svetlosni zraci iz izvora 6
prolaze kroz kondenzor 5 i otvor dijafragme 4. Stiu
do ogledala 7 koje usmerava snop svetlosti paralelnih
zraka prema radnom predmetu 3. Deo zraka nastavlja
svoj put do objektiva 8, pa dalje do ogledala 1 i ekrana
2, na kome se formira lik predmeta. Dobijanja senke
aksijalnog preseka mernog predmeta kod navojnih
ureznika ili glodala nije problem, jer kod njih postoje
lebovi, radi formiranja reznih ivica, ali kod mernih
predmeta bez tih lebova, mora se napraviti aksijalni
presek, jer e inae senka biti deformisana.

Slika 6.33. ema osvetljavanja sa strane
Kod kontrole profila (kontura), senka mernog pred-
meta se uporeuje sa tanim crteom mernog pred-
meta pravljenog u tom uveanju koje je primenjeno
kod projektora. Najbolje je praviti crte sa graninim
merama predmeta (to su dve paralelne konture), jer se
odmah vidi, dali je predmet ispravan ili nije.
Kada se senka stvara na ekranu osvetljavanjem, dobija
se kompaktnija slika, sa otrijom konturom, ali je kon-
trola tea i u veini sluajeva je prisutna i greka usled
paralakse, poto upravno posmatranje nije izvodljivo,
jer bi glava posmatraa dospela u snop svetlosnih
zraka. Tanije se izvodi kontrola, kada je ekran
napravljen od mutnog stakla, pa se on prosvetljava, ali
u tom sluaju otrina senke zavisi od kvaliteta stakla.
Profilprojektori su snabdeveni koordinatnim stolom
koji se moe pomerati u uzdunom (pravac x) i po-
prenom (pravac y) pravcu, a mogu se i obrtati. Po-
godni su za prihvatanje nosaa iljaka i prizmi za os-
lanjanje rotacionih mernih predmeta. Pomeranje stola
se vri mikrometarskim zavrtnjima, merne oblasti 25
mm, ali se ta oblast moe poveati umetanjem upo-
rednih merki. Kruna skala stola je snabdevena noni-
jusom za poveanje tanosti oitavanja.
Firma Karl Cajs ranije je izraivao tri tipa profilpro-
jektora: 200 (stolni), 320 sa stalkom (oba sa ekranom
od mutnog stakla) i 600 sa stalkom, kod kojeg je mo-
gue i osvetljavanje sa strane. Uveanje im je: 10x;
20x i 50x. Snabdeveni su obrtnim koordinatnim sto-
lom i potrebnim dodatnim priborom. eme osvetlja-
vanja kod tipa 600, date su ranije. Pomeranje stola je,
x = 150 mm, i y = 50 mm, tanosti 0,01 mm. Tanost
ugla zaokretanja stola je 3. Nosa stola se moe obr-
tati za 45
o
. Mogunost visinskog pomeranja stola je
100 mm. Maksimalna duina mernog predmeta kod
primene iljaka je 320 mm, prenika 150 mm, a kod
korienja prizmi za oslanjanje je 175 mm, do preni-
ka 155 mm.

Slika 6.34. Merni projektor MP 320,
proizvod firme Karl Cajs
68
Danas firma Karl Cajs izrauje merni projektor MP
320 (sl.6.34), savremenijeg oblika i sa vie mogu-
nosti tanog merenja. Postoji mogunost sva tri naina
osvetljavanja. Uveanje je 10x; 20x; 50x i 100x.
Snabdeven je revolvernom glavom za objektive koja
moe prihvatiti 2 objektiva, to omoguuje brzu i ta-
nu promenu uveanja. Ekran je obrtan, prenika 320
mm, snabdeven je krunom skalom sa nonijusom.
Moe biti snabdeven sa obinim i sa obrtnim koor-
dinatnim stolom. Prenik staklene ploe stola iznosi
100 mm. Pomeranje stola se vri pomou mikro-
metarskih zavrtnjeva, u prvcu x do 75 mm, a u pravcu
y do 50 mm. Mikrometri mogu biti mehaniki, obini
(vrednost podeoka 0,01 mm), ili sa nonijusom (vred-
nost podeoka 0,001 mm); odnosno elektrini sa digi-
talnim pokazivaem (vrednosti podeoka 0,001 mm),
sa mogunou nulovanja u proizvoljnoj taki. Kruna
skala ima vrednost podeoka od 1
o
a tanost oitavanja
obrtanja pomou nonijusa je 2. Snabdeven je glavom
dvojne slike koja omoguuje tano centriranje mernih
predmeta. Postoji dva nosaa iljaka, obian i sa mo-
gunosti naginjanja. Kod obinog, maksimalna duina
predmeta je 145 mm i prenika do 90 mm, dok kod
drugog tipa, duina predmeta je do 90 mm, a prenika
do 40 mm. Kod primene prizme za oslanjanje prenik
moe biti od 5...60 mm.
6.4. MERENJE DUINA INTERFEREN-
CIJOM SVETLOSTI
Svetlost je vid energije koja se prostire u obliku elek-
tromagnetnih talasa (sl.6.35a). Ti talasi su odreeni
talasnom duinom (), amplitudom (A), frekvencijom
() i brzinom prostiranja (c). Od svih elektromag-
netnih talasnih kretanja, oveje oko moe registrovati
samo vrlo mali deo i to, ije talasne duine iznose
= 0,38...0,78 m. Ova oblast se zove s pe kt a r bo-
j a . Svaka boja spektra ima odreenu talasnu duinu
koja ima konstantnu vrednost za odreeni pritisak,
temperaturu i vlanost vazduha. Ovakva jednobojna
svetlost se zove monohr oma t s ka .
Normalno osvetljenje ili dnevna (bela) svetlost je slo-
ena pojava i sadri sve monohromatske svetlosti
spektra. Talasna duina bele svetlosti je = 0,56
( 0,60) m.
Svetlost, zbog svoje osobine, podlona je interferen-
ciji. Ova pojava nastaje, kada se nau dva svetlosna
zraka koja se sabiraju, pa mogu jedan drugog pojaati
ili oslabiti u zavisnosti od njihove fazne razlike. Dva
granina sluaja interferencije su:
s upe r poni r a nj e , ako se nau dva zraka koja
su meusobno pomerana za viestruku parnu
vrednost /2. Rezultujua amplituda e biti

Slika 6.35. Grafiki prikaz svetlosnog zraka (a) i
granini sluajevi interferencije (b,c)
dvostruka, to se manifestuje u obliku jae svet-
losti. (sl.6.20b). Ovaj sluaj predstavljen je svetli-
jim prugama u skupu interferentnih pruga.
pot i r a nj e , ako se nau dva zraka koja su me-
usobno pomerena za viestruku neparnu vrednost
/2. Rezultat e biti gaenje svetlosti (sl.6.20c).
Ovaj sluaj predstavljen je tamnim prugama u
skupu interferentnih pruga.
Interferencija moe nastati, kada svetlosni zraci, koji
se nau, istih su karakteristika, konstantne vrednosti i
ako izmeu njih postoji odreena, ne prevelika, fazna
razlika. Zraci istih karakteristika se mogu egzistirati
samo kod koherentne svetlosti, tj. u sluaju takastog
izvora, dok se fazna razlika dobija duim putem jed-
nog zraka.
Interferencija moe nastati primenom planparalelne
staklene ploe ili pomou optikog sistema.
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne staklene ploe
Slika 6.36. ematski prikazuje nastajanja interferen-
cije, kada se jedan zrak, posredstvom planparalelne
staklene ploe razdvaja na dva dela, koji se posle po-
novo sastave, ali u meuvremenu jedan deo je prova-
lio dui put, zahvaljujui vazdunom klinu, stvorenog
izmeu donje povrine staklene ploe i jednog ogle-
dala.
Monohromatski svetlosni zrak S pada na gornju po-
vrinu planparalelne staklene ploe pod uglom . Kod
ulaska u plou prelama se, prolazi kroz staklo i kod
donje povrine staklene ploe, u taki A se razdvaja
na dva dela.
69

Slika 6.36. Nastajanja interferencije pomou staklene ploe
i vazdunog klina
Prvi zrak (S) se odbija od te povrine, vraa se do
gornje povrine stakla, ponovo se prelama i nastavlja
svoj put u vazduhu. Drugi zrak (S) kod izlaza iz
stakla se prelama, dolazi do ogledala (moe biti i og-
ledalasta povrina mernog predmeta), odbija se od
njega, vraa se do stakla, prelama se kod ulaska u
staklo, prolazi kroz njega, ponovo se prelama kod na-
putanja stakla i paralelno sa prvim zrakom, takoe
nastavlja svoj put u vazduhu. Poto je zrak S provalio
dui put od zraka S, izmeu njih sada postoji fazna
razlika i nastae interferencija, ako razlika izmeu
duina preenih puteva nije vea od 2 m, jer u
protivnom se ta pojava toliko oslabi, da se ona ne
moe vie registrovati.
Ako izmeu donje povrine planparalelnog stakla i
povrine mernog predmeta, zbog odstupanja mera ili
oblika nastaje vazduni klin, nastae interferencija
svetlosti to je praena pojavom svetlijih i tamnih,
t.zv. interferentnih pruga. Na mestima, gde su fazne
razlike izmeu dva zraka jednake viestrukim nepar-
nim vrednostima /2, nastae gaenje svetlosti i po-
javie se tamne interferentne pruge, koje su veoma
uoljive pa se lako mogu iskoristiti za odreivanje
postojeih odstupanja mera odnosno oblika. Razmak
izmeu sredina susednih pruga odgovara promeni
debljine vazdunog klina za vrednost od /2, pa tamne
pruge ustvari spajaju sve take kontrolisane povrine
ija je udaljenost od donje povrine stakla ista pa e
ove pruge odgovarati debljinama vazdunog klina, i-
ja je veliina jednaka neparnom broju polutalasa.
U sluaju primene bele (dnevne) svetlosti, pruge se
pojavljuju u spektralnim bojama. Tada se razmak uzi-
ma izmeu sredina susednih, istobojnih pruga.
Ako je povrina mernog predmeta ravna, interferentne
pruge su prave. Na eonoj povrini cilindrinih pred-
meta mogu se pojaviti interferentni krugovi, ili elipse,
odnosno neke nepravilne krive linije. Sve te linije u-
kazuju na odstupanje te povrine od ravnosti.
Zbog svega reenog, pomou interferencije, prime-
nom planparalelne staklene ploe, mogu se odrediti
duinske mere, odnosno, njihova odstupanja, kao i od-
stupanja mernih povrina od ravnosti i paralelnosti (u
sluaju dve merne povrine). Ovaj metod se prime-
njuje kod kontrole tanosti duine uporednih merki,
odnosno ravnosti mernih povrina tih merki. Kod kon-
trole duine merke, prvo treba odrediti tu duinu dru-
gim merilom do mikrometarske tanosti, napr. upo-
rednim merenjem i u odnosu na merku poznate ve-
liine (po mogunosti za jednu klasu vie tanosti),
odreuje se razlika.
Kod sferinih povrina interferentne pruge prelaze u
krugove. Ti krugovi su isti, bez obzira, da li se radi o
konveksnoj ili konkavnoj povrini. Radi odreivanja
karaktera povrine, staklo se malo odie, pa e se ti
krugovi pomerati prema udaljenijim takama: kod
konveksne povrine tre prema periferiji, dok kod
konkavne povrine prema sredini (sl.6.37.).

Slika 6.37. Interferentni krugovi kod konveksne (a) i
konkavne (b) povrine
6.4.2. Interferometri
Interferometri su merila, kod kojih se interferencija
ostvaruje pomou optikog sistema. Osnovu rada ovih
merila ini Majklsonova (Michelson) optika ema
koja je prikazana na sl.6.38.

Slika 6.38. Majklsonova optika ema, osnovni
poloaj (a), i ispitivanje ravnosti (b)
Kod interferometra virtualno se ostvaruje planpa-
ralelni sloj (sl.6.38b), ili vazduni klin (sl.6.39) na taj
nain, to se blizu jedne povrine postavlja slika neke
druge povrine.
70
Svetlost polazi iz izvora L i dolazi do polupropust-
ljivog ogledala P. Ovo ogledalo razdvaja svetlosni
zrak na dva dela. Jedan deo se odbija i dolazi do og-
ledala S
1
, odbija se od njega, vraa se do polupropust-
ljivog ogledala P i prolazei kroz njega stie u okular
O. Drugi deo svetlosnog zraka prolazi kroz ogledalo P
i dolazi do ogledala S
2
. Odbija se od njega, vraa se
do ogledala P i odbijajui se od njega, takoe stie u
okular. Zraci koji su odbijeni od ogledala S
1
i S
2
, sas-
taju se kod polupropustljivog ogledala P i izmeu njih
nastaje interferencija. Ako su duine puteva svetlosnih
zraka l
1
i l
2
jednake (sl.6. 38a), ne postoji fazna razlika
izmeu sastavljenih zraka, pa e se oni sabirati i na-
stae jaa svetlost. Ako se jedan od ogledala pomera,
paralelno sa samim sobom (celishodno je da to bude
ogledalo S
1
), nastae virtualna planparalelna staklena
ploa, debljine d (sl.6.38b) to izaziva interferenciju
koja se manifestuje u obliku pojave crnih interferent-
nih pruga (interferenciju ustvari moe izazvati i sama
staklena ploa, ako se interferiraju zraci, odbijeni od
njene gornje i donje povrine).
U drugom sluaju (sl.6.39.), jedno od ogledala koja su
upravna na pravac prostiranja svetlosnih zraka, malo
zaokrene, ime se stvara virtualni vazduni klin. Ugao
klina moe se podesiti na eljenu veliinu, pomera-
njem jednog od ogledala S
1
ili S
2
, paralelno sa samim
sobom. Ovaj postupak e takoe prouzrokovati pojavu
interferentnih pruga. Interferencija izazvana virtual-
nim elementima je istovetna sa interferencijom koja se
javlja kod stvarnih elemenata.

Slika 6.39. Ispitivanje odstupanja duinske mere
Kod merila, ogledalasta povrina mernog predmeta
predstavlja pokretno ogledalo S
1
. Ravan, u kojoj se
stvara slika S
2
nepokretnog ogledala S
2
, zove se r e -
f e r e nt na r a va n. Dovoenjem pokretnog ogledala
u referentnu ravan, moe se postaviti merilo u osnovni
poloaj (nulovanje merila), jer se duine puta svetlos-
nih zraka l
1
i l
2
izjednaavaju.
6.4.2.1. Laserski interferometar
Najsavremeniji interferometar je laserski koji se zbog
svojih dobrih osobina primenjuje od 1970-tih godina
za precizno odreivanje malih duinskih mera, odno-
sno odstupanja. Laserski zraci su monohromatski sa
vrlo malom divergencijom. Zbog jednostavne kon-
strukcije, u merenju se najvie koristi gasni (He Ne)
laser. Relativno je jeftin i zraci su dobro uoljivi i kod
male snage. Glavna talasna duina mu iznosi:
m 6328 , 0 = .
Za vraanje snopa laserskih zraka, umesto ogledala
upotrebljavaju se prizme.
Slika 6.40. prikazuje optiku emu laserskog interfe-
rometra Braun Boveri (Brawn Bowery).

Slika 6.40. Optika ema laserskog interferometra
Iz laserskog topa 1 snop monohromatskih zraka, kroz
durbinsku cev 2, stie do polupropustljivog ogledala
3. Tu se snop razdvaja na dva dela. Jedan deo kroz
kompenzacioni klin 11 dospeva do nepokretne prizme
10, od koje se vraa do ogledala 3. Drugi deo dospeva
do pokretne prizme 9 i od nje se vraa takoe do ogle-
dala 3. Dva vraena snopa zajedno stiu do prizme 6,
gde se ponovo razdvajaju i naputaju prizmu na eo-
nim povrinama, pa kroz dijafragme 5 i 7 stiu do
fotodioda 4 i 8. U sluaju svakog pomeranja pokretne
prizme 10 za veliinu /2, pojavie se po jedna inter-
ferentna pruga, koje registruju fotodiode, pa ih pretva-
raju u signale za oitavanje.
Pomou kompenzacionog klina 11, interferentne pru-
ge se mogu malo pomerati, to je potrebno kod pode-
avanja merila. Ogledalo 12 i mutno staklo 13 omo-
guuju vizualno praenje pojave interferencije.
71
III P O G L A V L J E
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA
7.1. UVODNA RAZMATRANJA
Merenje, odnosno kontrola uglova i konusa moe se
vriti:
uporednim metodama,
trigonometrijskim metodama i
goniometrijskim metodama.
Kod uporednih metoda merenje/kontrola se obavlja
pomou vrstih, jednostrukih merila.
Kod trigonometrijskih metoda odreivanje vrednosti
ugla se vri indirektno, merenjem duina, iskoria-
vajui meusobnu zavisnost izmeu veliina stranica i
uglova u pravouglom trouglu.
Kod goniometrijskih metoda direktno se oitava vred-
nost izmerenog ugla na skali merila. Ta merila su vi-
estruka i na njihovoj skali se moe bilo koja vrednost
oitati u granicama pokazivanja te skale. Tanost oi-
tavanja zavisi od kvaliteta i osetljivosti merila.
7.2. UPOREDNE METODE
U grupu merila, koja se primenjuju kod uporednih
metoda merenja, spadaju:
uporedne merke,
granina merila,
ugaonici i
abloni.
7.2.1. Uporedne merke
To su ploice debljine 2 mm sa fino bruenim i lepo-
vanim povrinama za naslanjanje. Svaka merka omo-
guuje merenje dva ili etiri ugla razliitih veliina.
Merke se nabavljaju u garniturama koje su sastavljane
tako, da bi se kombinacijom lanova date garniture
mogao dobiti, sa odreenim skokovima bilo koji ugao
u datom dijapazonu.
Nemaka firma iz Manhajma Homelverke izrauje
garnituru od 14 merki, sledeih uglova:
45
o
, 30
o
, 15
o
, 5
o
, 3
o
, 1
o
,
40, 25, 10, 5, 3, 1,
30 i 20.
lanovima ove garniture moe se sastaviti bilo koji
ugao izmeu 0
o
i 90
o
, sa skokovima od po 10.
Treba imati u vidu, da pri sastavljanju odreenog ugla,
suprotno postavljena merka ulazi u slog sa predzna-
kom -. Rad sa ovim merkama zahteva odreenu
uvebanost i snalaljivost.
Primer: Sastaviti ugao veliine: 37
o
1520, korie-
njem uporednih merki iz garniture firme Homelverke
(sl.7.01).
Za dobijanje zadatog ugla, potrebno je 6 merki, sle-
deih uglova:
1. + 45
o

2. - 5
o

3. - 3
o

4. + 10
5. + 5
6. + 20
37
o
15 20 - merke 5
o
i 3
o
treba postaviti obr-
nuto, poto su u proraunu dobili negativan predznak

Slika 7.01. Ugao ostvaren uporednim merkama (a) i
garnitura merki firme Homelverke (b)
Primena uporednih merki, za kontrolu ugla lastinog
repa voice, prikazana je na sl.7.02.

Slika 7.02. Kontrola ugla lastinog repa uporednim
merkama
7.2.2. Granina merila
Pri kontroli konusa esto se koriste granina merila.
Unutranji konus se proverava graninim merilom u
vidu konusnog epa, dok kod spoljanjih konusa pri-
menjuju merila u obliku konusnih prstenova. Ovi
prstenovi se izrauju zajedno sa protumerilom u ob-
liku epa, kojima se kontrolie novo i istroeno prste-
nasto merilo.
Baza za kontrolu moe biti bilo koji krajnji prenik
konusa. Na izabranom preniku merila se izrauje ste-
penica duine x. Prilikom kontrole, bazni prenik
dobrog mernog predmeta mora se nalaziti unutar du-
ine stepenice. U protivnom, konus je loe izraen.
72
Slika 7.03a prikazuje granino merilo u obliku epa,
gde je za bazu uzet vei prenik, a na sl.7.03b isto, ali
baza je manji prenik. Slika 7.03c i d prikazuju merila
u obliku prstena, takoe sa razliitim bazama.

Slika 7.03. Granina merila u obliku epa (a, b)
i prstena (c,d)
Kod epova, za kontrolu se umesto stepenice mogu da
se postave jedna ili dve reperne crte (sl.7.04). Kod
prstenova, ovo nije izvodljivo.

Slika 7.04. Merilo u obliku epa sa repernim crtama
Duina x se rauna na osnovu tolerancije baznog
prenika T mernog predmeta.
.
2 cos 2
T
x
=
Pored ovakve kontrole, treba ispitati i naleganje iz-
meu mernog predmeta i merila. Zbog toga na spoljni
konus se nanese odgovarajui premaz, stavlja se u ko-
nusni otvor i na osnovu ostavljenog traga procenjuje
se kvalitet izrade predmeta. Prilikom kontrole treba
imati u vidu, da kod malih uglova konusa postoji o-
pasnost od zaglavljivanja. U tom sluaju za kontrolu
spoljnih konusa primenjuje se otvoreni kontrolnik,
kod kojeg se kvalitet izrade ocenjuje na osnovu svet-
losnog procepa (sl.7.05).

Slika 7.05. Otvoreni kontrolnik
7.2.3. Ugaonici
Od jednostrukih merila u radionicama se najee pri-
menjuju ugaonici. Oni se izrauju sa uglom izmeu
krakova od 30
o
, 45
o
, 60
o
, 90
o
, 120
o
i 135
o
. Najee je
u upotrebi svakako ugaonik od 90
o
, tj. ugaonik sa pra-
vim uglom.
Nazivnu meru predstavlja duina dueg kraka - L, ija
vrednost se kree u granicama od 50...1500 mm. Mer-
ne povrine su spoljne i unutranje povrine krakova,
tako da ovi ugaonici podjednako slue za kontrolu u-
mutranjih i spoljanjih pravih uglova. Mogu biti izra-
eni kao ravni ili sa naslonom. Merne povrine dueg
kraka mogu se formirati u obliku otrica. Izrauju se
od ugljenikog ili termiki obraenog (otvrdnutog)
elika.
Ugaonici od 90
o
, proizvod firme Mitutojo, prikazani
su na sl.7.06.

Slika 7.06. Ugaonici od 90
o
, ravni (a), sa naslonom (b) i
sa mernim otricama (c)
Postupak kontrole ugaonikom prikazuje sl.7.07.

Slika 7.07. Postupak kontrole meusobne upravnosti
povrina ugaonikom od 90
o

a) Prvo se oiste povrine 1 i 2, kao i bazna povrina
(nasuprot povrini 2) mernog predmeta, i merne
povrine 3 i 4 ugaonika. Merni predmet i merilo
se postavljaju na oienu povrinu merne ploe,
odnosno, uzimaju se u ruke, ako merenje nije iz-
vodljivo na mernoj ploi.
b) Izvri se kontrola upravnosti povrine 1 mernog
predmeta u odnosu na baznu povrinu, a posle u
odnosu na povrinu 2. Kontrola se vri prislanja-
njem dueg kraka ugaonika uz povrinu 1 pri jed-
nom kraju predmeta, pa se merilo pomera do dru-
gog kraja.
73
c) Ispravnost mernog predmeta se procenjuje na os-
novu svetlosnog procepa, eventualno na osnovu
klaenja merila.
d) Na kraju se odreuje veliina greke mernog pred-
meta postavljanjem uporedne merke ili listia za
kontrolu zazora u svetlosni procep.
Kontrola samog ugaonika se vri drugim ugaonikom,
istog nazivnog ugla ali vee tanosti, postavljanjem na
granitnu mernu plou pri emu se dui krakovi do-
diruju. Na osnovu veliine svetlosnog procepa, oce-
njuje se ispravnost kontrolisanog merila. U laborato-
riji se primenjuje metoda "tri ugaonika". Postavlja-
njem ugaonika I i II na mernu plou izvri se kontrola.
Ako su kraci koji se dodiruju, nagnuti na suprotne
strane za istu veliinu, svetlosni procep se nee po-
javiti. Zatim se uzima ugaonik III (koji moe imati is-
tu greku kao jedno od predhodnih merila), kojim se
proveravaju predhodni ugaonici. Svetlosni procep e
se sigurno pojaviti u kombinaciji sa jednim od tih me-
rila (sl.7.08).

Slika 7.08. Metoda tri ugaonika
7.2.4. abloni
abloni se koriste za kontrolu uglova reznih alata i ug-
lovnih veliina sloenih profila. Kod tih kontrola, is-
pravnost se ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa.
Za kontrolu uglova sloenih profila izrauju se ab-
loni, iji oblik i bazne povrine diktira sam merni
predmet (sl.7.09).

Slika 7.09. Dva ablona za isti merni predmet
sa razliitim baznim povrinama
Kod reznih alata za izradu raznih navoja (M,W,Tr i
sl.) potrebno je prekontrolisati ugao posle otrenja to
se vri primenom prikladnog ablona. Nekoliko ovak-
vih ablona prikazuje sl.7.10.

Slika 7.10. Oblici ablona za kontrolu reznih alata
za izradu navoja
7.3. TRIGONOMETRIJSKE METODE
Kod ovih metoda vrednost ugla se odreuje posred-
nim putem, merenjem duina odreenih stranica pra-
vouglog trougla. Poto u pravouglom trouglu odnos
dve stranice predstavlja neku trigonometrijsku funkci-
ju posmatranog ugla u tom trouglu, veliina ugla se
lako moe izraunati. S obzirom da je merenje duina
laki zadatak od merenja uglova, ovim metodama se
jednostavnije dolazi do tanih rezultata.
7.3.1. Sinusni lenjir
Sinusni lenjir je merilo koji se oslanja pri svojim kra-
jevima na valjie jednakih prenika. Razmak izmeu
osa valjia predstavlja nazivnu duinu lenjira koja je
ostvarena veoma tano i najee iznosi 100 ili 200
mm, ali postoje lenjiri kod kojih ta veliina iznosi 300
ili 500 mm. Najvee dozvoljeno odstupanje osnog raz-
maka je 1 m na 100 mm. Lenjir ima fino obraenu
gornju povrinu na koju se postavlja merni predmet. O-
va povrina mora biti paralelna sa ravni koja prolazi
kroz sredite valjia. Sinusni lenjiri mogu biti izra-
eni bez naslona ili sa naslonom (sl.7.11.) koji ima
zadatak da odrava merni predmet na lenjiru u toku
merenja.

Slika 7.11. Sinusni lenjir sa naslonom
Kod kontrole ugla sinusnim lenjirom, merni predmet
(najee konus) se postavlja na gornju povrinu le-
njira koji se nalazi na granitnoj mernoj ploi. Pomou
sloga uporednih merki koji se stavlja ispod jednog os-
lonog valjia lenjira, jedan kraj lenjira se dotle die,
dok gornja izvodnica kontrolisanog konusa ne postane
horizontalna (tj. paralelna sa povrinom merne ploe),
to se lako proverava preciznim komparatorom na taj
nain, to se njegov merni pipak nasloni na tu iz-
vodnicu pri jednom kraju konusa, dovede se kazaljka
na nulu i pomera se pipak po toj izvodnici do drugog
kraja konusa, pri emu kazaljka komparatora ne sme
skrenuti iz nultog poloaja (sl.7.12a).

Slika 7.12. Kontrola ugla sinusnim lenjirom, primenom
komparatora (a) i noastog lenjira (b)
74
Kontrola ugla kod pljosnatih mernih predmeta moe
se izvriti i primenom noastog lenjira (sl.7.12b), kada
se predmet prisloni uz postavljeni sinusni lenjir i no-
astim lenjirom se prekontrolie pojava svetlosnog
procepa.
U toku merenja, izmeu oslone povrine merne ploe,
lenjira i sloga uporednih merki, nastaje pravougli tro-
ugao ija hipotenuza je jednaka osnom razmaku oslo-
nih valjia lenjira, dok suprotnu katetu predstavlja
slog uporednih merki, veliine M. Vrednost ugla
koja je jednaka uglu mernog predmeta, odreuje se
pomou sinusne funkcije.
sin = M/l
Ako je poznata nazivna veliina ugla mernog pred-
meta, moe se izraunati veliina sloga merki.
M = l . sin
Korienjem sloga merki izraunate veliine, merni
predmet se proverava komparatorom na ranije opisani
nain. Ako nastaje skretanje kazaljke komparatora za
vrednost l, lako se odreuje greka ugla konusa - .
Poto se radi o maloj vrednosti ugla, moe se napisati:
sin l/l u rad; ili
l/l 206264 l/l 210
5
u min.
gde je: l - skretanje kazaljke komparatora u mm,
l - merna duina u mm.
U nekim sluajevima, naroito kod kontrole malih ug-
lova, moraju se postaviti slogovi uporednih merki is-
pod oba oslona valjia, da bi se merenje moglo izve-
sti (sl.7.13.). Ako se visina slogova merki obeleava
sa M
1
i M
2
, suprotna kateta e biti njihova razlika, tj.
M = M
2
- M
1
.
Gr e ka me r e nj a sinusnim lenjirom - , za opti
sluaj, kada su oba oslona valjia poduprta slogom
uporednih merki (sl.7.13.), dobija se diferenciranjem
osnovne jednaine merenja sinusnim lenjirom.
( )
( )
.
L
L
M
M
tg
,
L
L
M
M
sin cos
,
L
L
M
M
L
M
L
L
L
M
M
M
L
M
L
L
M
M
L
1
L
M L L M
cos
,
L
M
sin
2 2
=
= =

=
=

M = M
2
- M
1
,
M
1
i M
2
predstavljaju odstupanja pojedinih slogova
merki.

Slika 7.13. Opti sluaj merenja sinusnim lenjirom
Pr i me r :
Za odreivanje odstupanja vrednosti ugla = 17,5
o
,
korien je sinusni lenjir, duine L = 100 mm. Sup-
rotna kateta, tj. veliina sloga merki M = L sin =
=100 sin 17,5
o
= 100 0,3007058 30,071 mm.
Ispod oba valjia lenjira se postavlja po jedan slog
merki, dimenzija: M
2
= 40,071 mm, i M
1
= 10, mm.
Odgovarajuim merenjem su utvrena odstupanja: za
sinusni lenjir: L = - 0,005 mm; za slogove merki:
M
1
= 0,0005 mm, M
2
= - 0,0025 mm. Izraunati
greku merenja.
Reenje:
M = M
2
- M
1
= - 0,0025 - 0,0005 = - 0,003 mm,
= tg (M/M - L/L),
= tg 17,5
o
[(- 0,003/30,071) - ( - 0,005/100)] =
= tg 17,5
o
(-0,0000998+0,00005),
= - 0,0000157 rad
= - 0,0000157 206264 = - 3,2 - 3
Neke firme izrauju kompletne merne ureaje sa si-
nusnim lenjirom za kontrolu konusa. Kod jednog tipa
ureaja meni predmet se uhvati izmeu iljaka, a no-
sa komparatora se vodi po sinusnom lenjiru. Takav je
napr. ureaj 818K, firme Mar (sl.7.14).

Slika 7.14. ema ureaja 818K firme Mar
Kod drugog tipa ureaja sinusni lenjir se nalazi na
pokretnim kolicima (ili se predmet postavlja na koli-
ca). Nakon podeavanja ugla lenjira, postavlja se mer-
ni predmet na lenjir, namesti se vrh pipka kompara-
tora na gornju izvodnicu konusa i pokretanjem kolica
ostvaruje se aksijalno pomeranje mernog predmeta,
pri emu se prati ponaanje kazaljke komparatora.
Ako se primenjuje induktivni komparator (napr. mi-
litron), moe se prikljuiti i tampa koji e dati
75
dijagram odstupanja. Takav je ureaj 819K firme Mar
(sl.7.15)

Slika 7.15. ema ureaja 819K firme Mar
Sinusni lenjir obezbeuje veliku tanost merenja kod
uglova 20
o
. Eventualno moe se primeniti i za ug-
love = 20...45
o
, jer su greke jo prihvatljive.
Kontrolu uglova veih od 45
o
treba izbegavati, jer sa
poveanjem veliine ugla, greka merenja rapidno ra-
ste.
Si nus ni ugl ome r je specijalno merilo sa sinusnim
lenjirom (sl.7.16).

Slika 7.16. Sinusni uglomer
Sastoji se od masivnog prizmatinog tela 1, sinusnog
lenjira 9 i jedne pomine merne letve 2. Merna letva
je vezana sa sinusnim lenjirom i zajedno se okreu
oko iste ose. Odreeni ugao se dobije izmeu jedne
stranice tela merila i merne letve. Na razliitim stra-
nama tela dobiju se razliite vrednosti ugla koje su i
naznaene na merilu. Vrednost traenog ugla se dobije
odreenom veliinom sloga uporednih merki koji se
postavlja izmeu valjia lenjira 5 i oslone ploice
(ugraene merke) 3. Proizvoa merila tabelarno daje
veliine slogova uporednih merki za dobijanje vred-
nosti uglova od 0...180
o
, sa skokovima od po 5. Kod
odreivanja malih uglova (0
o
...20
o
) potrebno je koris-
titi ugaonik 4 koji se zavrtnjem 6 privruje na telo
uglomera sa leve strane. Toki 7 slui za vezivanje
merne letve za sinusni lenjir, dok se tokiem 8 fiksira
poloaj letve.
Nekoliko primera merenja sinusnim uglomerom pri-
kazuje sl.7.17.

Slika 7.17. Primeri primene sinusnog uglomera
7.3.2. Tangentni lenjir
Za kontrolu uglova > 20
o
, bolje je koristiti tangentni
lenjir, poto kod tih uglova on obezbeuje veu ta-
nost merenja od sinusnog lenjira.
Tangentni lenjir je izraen u obliku krutog rama (sl.7.
18.), sa konstantnim osnim razmakom oslonih valjia
- l u pravcu nalegle katete. Jedan od valjia (1) je ne-
pokretan dok se drugi (2) nalazi na klizau mernog
lenjira. Suprotna kateta - h se postavlja na tanu meru
pomou nonijusa 3 koji se nalazi uz prozori klizaa
i ija nulta taka predstavlja indeks za oitavanje celih
milimetara na skali lenjira. Fino podeavanje klizaa
se vri posresdtvom navrtke 4 mikropodeivaa.
Vrednost ugla se odreuje preko funkcije tangens.
tg = h / l

Slika 7.18. Tangentni lenjir
7.3.3. Primena mernih pribora
Ugao konusa u pojedinanoj proizvodnji (eventualno i
kod malih serija), moe se odrediti i primenom jed-
nostavnog mernog pribora, u koji spadaju:
kolutovi,
valjci,
kugle i
prstenovi.
Prenici ovih elemenata su izraeni u strogim toleran-
cijama da ne bi njihove greke bitno uticale na rezultat
merenja.
76
7.3.3.1. Odreivanje veliine ugla spoljnjeg ko-
nusa pomou dva para kolutova razli-
itih prenika
Kod ovakvog merenja ugla konusa, merni predmet se
postavlja svojom eonom povrinom na mernu plou.
Uz njega se priljubi par kolutova veeg prenika i iz-
meri se preko njih mera l
1
. Zatim se uzima drugi par
kolutova manjeg prenika i na isti nain se izmeri me-
ra l
2
(sl.7.19.). Kod ovakvog merenja, umesto kolu-
tova, mogu se primeniti i valjci.

Slika 7.19. Odreivanje veliine ugla
konusa pomou dva para kolutova
Matematike relacije za odreivanje veliine ugla ko-
nusa su sledee:
2 2 2 2
1 1 1 1
d x 2 D l
d x 2 D l
+ + =
+ + =

Oduzimanjem donje jadnaine od gornje, dobija se:
( ) ( ) ( )
2 1 2 1 2 1 2 1
d d x x 2 D D l l + + = ,
2
cos
2
D
x ,
2
cos
2
D
x
2
2
1
1

=
= ,
( )
2
cos D D
2
1
x x
2 1 2 1

= ,
( )
( ) ( ) ,
2
tg h h 2 d d
,
h h
2 d d
2
tg
2 1 2 1
2 1
2 1

+ =
+ =

+ =
+ =
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
2 2 2
2
1 1 1
1

( ) .
2
sin 1 D D
2
1
2
sin
2
D
2
D
2
D
2
D
h h
2 1
2 1 2 1
2 1

+ =
=
+ =

( ) ( )
2
tg
2
sin 1 D D d d
2 1 2 1

+ =
( ) ( ) ( )
( )
( )

+ +
+ =
=

+ =
+
+ =
2
tg
2
sin 1
2
cos 1 D D
2
tg
2
sin 1 D D
2
cos D D D D l l
2 1
2 1
2 1 2 1 2 1

( )
( )
,
cos
sin cos sin
1
cos
sin
cos
sin
2
cos 1
cos
sin
2
sin 1
2
cos 1
D D
l l
k
2
2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 1
2 1
+ +
+ =
= + +
+ =
=

+ +
+ =
=

( )
( )
2
cos 1 1
2
cos 1 k
2
sin 1
2
cos 1 k
cos
sin 1
1 k
2
2
2
+ =
+
+ =

Dizanjem na kvadrat, dobija se:
( ) ( )
( ) [ ] ( )
( ) [ ] ( )
0
2
cos
0 1 k 2
2
cos 1 1 k
2
cos
0
2
cos 1 k 2
2
cos 1 1 k
2
cos 1 1
2
cos 1 k 2
2
cos 1 k
1
2
2 2
2 2 2
=
= +

( )
( )
. x
1 1 k
1 k 2
2
cos
2
2
=
+

=

Samo je drugo reenje realno, jer u sluaju = 0,
konus prelazi u cilindar.
Poto su prenici kolutova D
1
i D
2
poznati, a veliine
l
1
i l
2
se izmere, lako se rauna vrednost za k i na
osnovu te vrednosti moe se i veliina ugla izra-
unati.
. x arccos
2
=

nusa pomou para valjia
Princip merenja je isti kao u predhodnom sluaju, sa-
mo umesto dva para kolutova primenjuje se par mer-
nih valjia. Konus se takoe postavlja svojom eo-
nom povrinom na mernu plou, uz njega se priljube
valjii jednakih prenika i izmeri se preko njih mera
l
2
. Zatim se valjii postavljaju na slogove uporednih
77
merki istih veliina M i ponovo se izmeri mera
preko njih ije veliina je l
1
(sl.7.20a).

Slika 7.20. Odreivanje veliine ugla pomou
para valjia jednakihi prenika
Veliina ugla se odreuje pomou relacije:
arctgx
2
; x
M 2
l l
2
tg
2 1
=
.
I u ovom sluaju se mogu odrediti prenici mernih
krugova konusa. To su krugovi u ravnima, u kojima se
ostvaruje dodir izmeu konusa i valjia.
Ako je ve poznat ugao , veliina prenika mernih
krugova je:
.
2
cos 1 D l
2
cos
2
D
2
2
D
2 l d
,
2
cos 1 D l
2
cos
2
D
2
2
D
2 l d
2 2 2
1 1 1

+ =

+ =
=

Moe se izraunati i poloaj ravni mernih krugova u
odnosu na eonu (baznu) povrinu:
.
2
sin 1
2
D
2
sin
2
D
2
D
h
,
2
sin 1
2
D
M
2
sin
2
D
2
D
M h
2
1

+ =
+ =

+ + =
+ + =

Ako je poloaj mernih krugova zadat, potrebno je iz-
raunati veliine slogova uporednih merki. U tom
sluaju valjii se obino postavljaju kod oba merenja
na slogove uporednih merki (sl.7.20b).
.
2
sin 1
2
D
h M
,
2
sin 1
2
D
h M
2 2
1 1

+ =

+ =

U ovom sluaju mera M e biti: M = M
1
- M
2
, a h
1
i h
2

se raunaju sa M
1
, odnosno M
2
.
nusa pomou dva prstena
Kod ovog naina odreivanja veliine ugla konusa, na
merni predmet se navuku dva kalibrisana prstena,
kako to sl.7.21. prikazuje. Treba obratiti panju na to,
da prstenovi budu upravni na osu konusa.

Slika 7.21. Odreivanje ugla konusa
pomou dva prstena
Kada su prstenovi pravilno postavljeni, izmeri se
spoljna mera njihovog odstojanja - l
2
. Potrebno je po-
znavati debljinu manjeg prstena - l
1
(ako nije napisana
na prstenu, treba je izmeriti). Prenici otvora prste-
nova d
1
i d
2
su svakako poznati, pa se tangens po-
luugla konusa lako rauna.
( )
. arctgx
2
, x
l l 2
d d
2
tg
1 2
1 2
=

konusa pomou dva koluta

Slika 7.22. Odreivanje ugla unutranjeg konusa
pomou dva koluta
Slino predhodnom nainu, moe se odrediti i veliina
ugla unutranjeg konusa, samo umesto prstenova treba
koristiti kolutove. Postavlja se manji kolut u konusni
otvor, upravno na osu otvora i izmeri se njegovo
odstojanje od eone (bazne) povrine mernog pred-
meta, prema kojoj se otvor iri. Dobijena mera je l
1
.
Zatim se postavlja u otvor vei kolut i izmeri se i
njegovo odstojanje od bazne povrine, koje iznosi l
2
.
Poznate su debljine kolutova,
1
i
2
, kao i njihovi
prenici d
1
i d
2
. Na osnovu sl.7.22., jednaina za
izraunavanje tangensa poluugla konusa e biti:
b) a)
78
. arctgx
2
, l l l , x
l 2
d d
2
tg
1 2 2 1
1 2
=
+ = =

7.3.3.5. Odredjivanje veliine ugla unutranjeg
konusa pomou dve kugle
Veliina ugla unutranjeg konusa moe se odrediti i
pomou dve merne kugle razliitih prenika (sl.7.23.).

Slika 7.23. Odreivanje ugla konusa
pomou dve kugle
U konusni otvor se postavi manja kugla, prenika D
1
i
izmeri se odstojanje kugle od bazne (gornje) povrine
mernog predmeta - l
1
. Zatim se postavi i vea kugla,
prenika D
2
u otvor i izmeri se njeno odstojanje od
bazne povrine - l
2
. Pri tome, kugla e ili cela nestati u
otvoru (sl.7.23a), ili e viriti (sl.7.23b), pa e
delimino biti iznad bazne povrine.
Razmak izmeu osa postavljenih kugli je:
prema sl.7.23a. l = l
1
- l
2
- D
2
/2 + D
1
/2
prema sl.7.23b. l = l
1
+ l
2
- D
2
/2 + D
1
/2
Ovo rastojanje predstavlja hipotenuzu pravouglog
trougla, u kojem suprotnu katetu ini razlika izmeu
poluprenika kugli, pa do rezultata se dolazi pomou
funkcije sinus:
. x arcsin
2
, x
l 2
D D
2
sin
1 2
=

Prenici krugova, u kojima kugle tangiraju konusnu
povrinu (merni krugovi), bie:
.
2
cos D d odnosno ,
2
cos D d
2 2 1 1

=
=
Njihovo odstojanje od bazne povrine:
otvora iz viri kugla ako l
2
sin 1
2
D
h
otvoru u potpuno kugla je l
2
sin 1
2
D
h
l
2
sin 1
2
D
h
2
2
2
2
2
2
1
1
1

+ =
+

+ =
+

+ =

Prilikom odreivanja veliina prenika kugli i od-
stojanja l
1
i l
2
, po mogustvu treba koristiti merilo kod
kojeg je veliina merne sile mala, zbog poveane o-
pasnosti od deformacija, jer su Hercovi naponi vrlo
veliki.
7.4. GONIOMETRIJSKE METODE
U okviru ove metode za odreivanje vrednosti ugla,
primenjuju se viestruka merila na ijim se skalama
direktno oitavaju vrednosti izmerenih uglova. Tu
spadaju:
uglomeri
optike podeone glave i
libele.
7.4.1. Uglomeri
Kod merenja uglova uglomerom, vrednosti izmerenih
uglova se direktno oitavaju na skali uglomera u ug-
lovnim mernim jedinicama. Redovno omoguuju me-
renje bilo koje vrednosti ugla izmeu 0 i 360
o
. Imaju
dva kraka: jedan pokretan i jedan nepokretan. Prili-
kom merenja kracima se obuhvata merni ugao ili mer-
ni predmet, pa se na skali oitava ili njegova vrednost,
ili vrednost njegovog dopunskog ugla do 180
o
. Mogu
biti: mehaniki i optiki.
7.4.1.1. Mehaniki uglomer
Snabdeveni su krunom skalom, vrednosti podeoka
1
o
. Skala moe biti podeljena od 0 do 360
o
, ili 4x90
o
,
odnosno 2x(0 - 90 - 0
o
). Ova skala je redovno vezana
za nepokretni krak, dok je za pokretni krak vezan no-
nijus koji ima 12 podeoka to omoguuje tanost oi-
tavanja od 5. Nepokretni krak, zajedno sa nonijusem,
moe se okretati oko sredita krune skale. Iznad no-
nijusa postavljena je lupa koja obezbeuje veu ta-
nost oitavanja. Nonijus ima dva dela: levi i desni. A-
ko se za odreivanje vrednosti ugla koristi levi deo
nepokretne skale, raunajui od nulte oznake, za odre-
ivanje minuta slui levi deo nonijusa, a kod desnog
dela nepokretne skale, desni deo nonijusa. Vrednost se
ita na slian nain, kao kod duinskih mera. Stepeni
se itaju na nepokretnoj skali kod nulte crte nonijusa,
a minuti kod oznake nonijusa koja se poklapa sa ne-
kom oznakom osnovne skale. Mehaniki uglomer,
proizvod firme Mar, prikazan je na sl.7.24.
Osnovna skala 1 koja je podeljena na dva dela, od 0 -
90 - 0
o
, vezana je za nepokretni krak 5. Obrtni deo 2 je
vezan sa diskom 3, na kome se nalazi nonijus. Iznad
nonijusa je postavljena lupa 4 koja se kree zajedno sa
nonijusem. Za disk nonijusa je vezan i pokretni krak
(lenjir) 6, koji se moe aksijalno pomerati a u elje-
nom poloaju se fiksira zavrtnjem 7. Poto se obe
skale, osnovna i nonijus, nalaze u istoj ravni, greka
usled paralakse je odklonjena.
79

Slika 7.24. Mehaniki uglomer firme Mar (a)
i oitavanje merne veliine (b)
7.4.1.2. Optiki uglomer
Veoma je slian mehaniom uglomeru i na isti nain
se i koristi. Tanost oitavanja je takoe 5, ali se
merna veliina lake i tanije oitava pomou jednog
malog mikroskopa koji ima uveanje 40x. Optiki
uglomer, proizvod firme Cajs, prikazuje sl.7.25.

Slika 7.25. Optiki uglomer Cajs (a) i
vidno polje okulara mikroskopa (b)
Osnovna skala, vrednosti podeoka 1
o
, ugravirana je na
krunoj, staklenoj ploi koja je vezana sa nepokretnim
krakom 2 s tim, to se staklena ploa nalazi u telu 1
uglomera, ime je zatiena i ne moe se uprljati
tokom upotrebe. Pokretni krak 3 (izmenljivi lenjir) je
vezan sa minutnom skalom i mikroskopom, pa se za-
jedno obru oko sredita staklene ploe. Osnovna
skala je podeljena na etiri dela od po 90
o
s tim, da
postoje dve 0 - te take, jedna naspram druge i od njih
levo i desno se nalaze oznake, od kojih svaka druga
numerisana, do 90. Susedni delovi skale kod oznaka
0 i 90 razmaknuti su u radijalnom pravcu.
Minutna skala se sastoji od dva dela, koja su takoe
razmaknuta u radijalnom pravcu za istu veliinu kao i
osnovna skala. Nulta taka je zajednika i nalazi se u
sredini. Merna oblast jednog dela te skale je od
0...60, vrednosti podeoka 5.
Kod oitavanja merne veliine, vrednosti u stepenima
ija oznaka see minutnu skalu, dodaje se toliko mi-
nuta, koliko odsee oznaka osnovne skale na minutnoj
skali (sl.7.25b). Oitavanje se vri kroz okular mik-
roskopa 6. Uglomer je snabdeven sa dva izmenljiva
lenjira, duina 150 i 300 mm. Lenjir se moe aksijalno
pomerati u svojoj voici, gde se uvruje polugom 4
dok se meusobni poloaj dva kraka fiksira tokiem
5.
Primere merenja uglova optikim uglomerom pri-
kazuje slika 7.26.

Slika 7.26. Primeri primene optikog uglomera
7.4.2. Optike podeone glave
Imaju veu tanost od mehanike podeone glave. Naj-
vie se koriste kod kontrole krunih skala drugih me-
rila, kao i kod provere tanosti elemenata kod kojih se
pored duinskih mera istovremeno kontroliu i uglov-
ne mere (napr. kod bregastih vratila). Greke optikih
podeonih glava iskljuivo zavise od tanosti podeoka
skala kao i od tanosti montae mernih elemenata ure-
aja. Postoje razliiti tipovi optikih podeonih glava
koji se razlikuju uglavnom u pogledu tanosti oita-
vanja izmerene veliine to se kree od 1 do 1". Kod
starijih tipova podeonih glava za oitavanje se koristio
mikroskop to zamara operatora jer se za oitavanje
koristi samo jedno oko. Kod novijih tipova optikih
podeonih glava firme Cajs, oznake P1 i P3, skala se
projektuje na ekran, gde se oitavanje vri sa oba oka,
to znatno olakava rad. Na ekranu se pojavljuje dva
prozoria. U gornjem se vidi deo skale u stepenima i
minutama, vrednosti podeoka 10 minuta, dok se u do-
njem nalazi deo krune skale u minutama (vrednost
podeoka 1) i sekundama. U toku podeavanja liniju
spirale osnovne skale treba dovesti u sredinu izmeu
dvostruke crte minutne skale i u tom poloaju se vri
oitavanje izmerene veliine. U gornjem prozoriu
vee brojke predstavljaju stepene, a manje minute. U
donjem prozoriu kod reperne crte se itaju jedinini
minuti u gornjem redu i sekunde u donjem redu. Kod
podeone glave P3 vrednost podeoka sekundne skale
iznosi 3" a manje vrednosti se procenjuju (na sl.7.27a
merna veliina iznosi 41
o
3712"). Kod tipa podeone
glave P1 vrednost podeoka te skale je 1". Svaka
deseta oznaka je numerisana (na sl.7.27b merna ve-
liina je 41
o
3713").
80

a) b)
Slika 7.27. Oitavanje merne veliine na Cajsovoj optikoj
podeonoj glavi tipa P3 (a) i P1 (b)
Kod kontrole bregova bregastih vratila podeona glava
se postavlja na masivno postolje precizne izrade da bi
se merni predmet mogao tano uhvatiti izmeu ilja-
ka. Veoma je vano centrino postavljanje predmeta
da bi se mogla iskoristiti velika tanost podeone gla-
ve. Na postolju postoji jo jedna voica, gde se monti-
ra Abeov spiralni mikroskop za merenje duinskih
mera. Merni ureaj sa optikom podeonom glavom P3
za kontrolu bregastih vratila, proizvod firma Karl
Cajs, prikazuje slika 7.28.

Slika 7.28. Ureaj za kontrolu bregastih vratila, proizvod
firme Karl Cajs
Profil bregova je definisan u polarnim koordinatama,
pa se za odreene uglove zaokretanja vratila prekont-
roliu se veliline radijus vektora datih taaka koje se
uporeuju sa raunskim vrednostima.
7.4.3. Libele
Libele se koriste za merenje malih uglova i za kont-
rolu horizontalnog i vertikalnog poloaja. Osnovni
element libele je blago zakrivljena zatvorena staklena
cev koja je delimino ispunjena tenou (sl.7.29.). S
obzirom da gornja povrina tenosti tei vodoravnom
poloaju, zaostali vazduni mehur uvek zauzima naj-
vie mesto u cevi. Tenost je obino etiletar ili etil-
alkohol a mehur je razreeni vazduh koji se posle za-
siti parama tenosti.
Pri zaokretanju cevi za ugao , prvobitna najvia
taka A prelazi u taku B, tj. provali put, ija duina
odgovara veliini luka AB.
=
)
R L AB .

Slika 7.29. Cev libele
Na osnovu predhodnog izraza, veliina ugla , u ra-
dijanima iznosi:
)
=
L
R
, odnosno u sekundama:
R
L
206000
R
L
8 , 206264 = .
Osetljivost libele je:
206000
R
R L 8 , 206264
L L
c
a
e =
= = .
Ako se cev libele snabde skalom, veliine podeoka
a = 2 mm, radi dobijanja vrednosti podeoka c = 2,
potrebno je da poluprenik zaobljenja, na osnovu
predhodne jednaine, bude:
R = 206264,8 (a/c) = 206264,8 (2/2) =
= 206264,8 mm 206 m.
Mali nagibi, kao i vrednosti podeoka se kod libele
esto izraavaju u duinskim mernim jedinicama, i to
u mm/m to odgovara visinskoj razlici u mm na duini
od jednog metra koja izaziva pomeranje mehura za 1
podeok.
Napr. kod koincidencne libele vrednost podeoka
c = 0,01mm/m. Treba nai veliinu ugla koji odgovara
ovom nagibu.
Visinska razlika od 0,01 mm predstavlja suprotnu ka-
tetu u jednom pravouglom trouglu, dok je nalegla ka-
teta jednaka duini na kojoj se meri visinska razlika a
ona iznosi: 1m = 1000 mm. Poto se radi o malom
uglu, tangens ugla se moe zameniti veliinom ugla u
radijanima, pa e se dobiti:
, rad 10 1 1000 01 , 0 tg
5
= =
)

odnosno, u sekundama:
1.10
-5
.206264,8 1.10
-5
.2.10
5
2
81
Kod odreivanja visinskih razlika libelom, uzema se u
obzir i duina oslone povrine libele i dobijeni rezultat
se mora korigovati. Ako napr. vrednost podeoka libele
iznosi 0,3 mm/m, duina oslone povrine je 300mm, a
prilikom kontrole datog nagiba mehur se pomera za
dva podeoka, visinska razlika na krajevima oslone
povrine libele e biti:
h = 2.0,3.(300/1000) = 0,18 mm
Cev libele se redovno postavlja u masivno kuite,
ije su oslone povrina obino izraene u obliku priz-
me sa vrlo ravnim povrinama koje omoguuju kont-
rolu poloaja i rotacionih mernih predmeta. Prilikom
merenja treba obratiti panju na to, da povrina pred-
meta i oslone povrine libele budu veoma iste, jer i
mala neistoa moe izazvati veu greku od oset-
ljivosti libele. Neki tipovi libela su snabdeveni i pop-
reno postavljenom cevi koja ima zadatak da u toku
kontrole omogui pravilno postavljanje libele.
Prilikom kontrole vodoravnog poloaja predmeta, u-
vek treba izvriti dva merenja, sa zaokrenutom libe-
lom za 180
o
. Srednja vrednost dobijenih rezultata (po-
lovina zbira) daje odstupanje predmeta od vodoravnog
poloaja, dok polovina razlike dva oitavanja pred-
stavlja greku badarenja libele.
7.4.3.1. Mainska (bravarska) libela
Izrauje se u duinama od 160; 200 i 300 mm. Donja
povrina im je redovno formirana u obliku prizme.
Osetljivost im se kree od 0,02...0,05 mm/m. Prime-
njuje se za kontrolu vodoravnog poloaja vratila, rad-
nih stolova, maina i sl. Pored glavne cevi, snab-
devena je i sa popreno postavljenom cevi libele (ma-
nje osetljivosti od glavne cevi) koja omoguuje para-
vilno postavljanje libele u toku kontrole rotacionih
mernih predmeta. Ova libela je predstavljena na
sl.7.30a.

Slika 7.30. Mainska (bravarska) (a) i okvirna (b) libela
7.4.3.2. Okvirna libela
Okvirna libela (sl.7.30b) se koristi za kontrolu polo-
aja horizontalnih i vertikalnih povrina. Spoljne stra-
ne okvira ine veoma tano uraeni prav ugao, di-
menzija 150x150; 200x200; 250x250 ili 300x300
mm. Snabdevena je sa dve cevi sa mehurom. Glavna
cev je postavljena u pravcu ose oslone povrine dok je
pomona postavljena upravno na nju. Vrednost po-
deoka se kree od 0,02...0,05 mm/m. Okvirna libela je
veoma pogodna kod provere postavljanja maina alat-
ki, jer je donja, gornja i jedna (a ponekad i obe) bona
povrina izvedena u obliku oslone prizme.
7.4.3.3. Uglomer sa libelom
Ovo merilo predstavlja kombinaciju uglomera i libele
(sl.7.31). Veliina nagiba odnosno izmerenog ugla di-
rektno se oitava u uglovnim jedinicama preko mik-
roskopa 7. Merilo ima masivno prizmatino postolje
1, na koje je centrino postavljen nosa cevi libele 2,
zajedno sa obrtnim diskom 3. Iza diska se nalazi stak-
lena ploa sa osnovnom skalom. Prilikom postavljanja
merila na traenu veliinu ugla, prvo se runo podesi
spoljna skala na disku (ona je postavljena sinhrono sa
skalom na staklenoj ploi) prema repernoj crti 4 na
priblinu meru, pa se disk fiksira zavrtnjem 5. Zatim
se izvri fino podeavanje pomou zavrtnja 6.

Slika 7.31. Uglomer sa libelom
Kod finog podeavanja skala na staklenoj ploi se po-
smatra kroz mikroskop za oitavanje. U vidnom polju
okulara mikroskopa (sl.7.32) se vidi nepokretna mi-
nutna skala oblasti merenja 1
o
i vrednosti podeoka 1.
Ova skala je dvostruka sa razliitim smerovima po-
rasta merne veliine. Delovi su razmaknuti u radijal-
nom pravcu, jer su i delovi osnovne skale koji slue za
registrovanje mernih veliina razliitih smerova nagi-
ba, razmaknuti u tom pravcu. Oznaka osnovne skale
see minutnu skalu, pa prilikom oitavanja, vrednosti
u stepenima ija oznaka preseca nepokretnu minutnu
skalu, dodaje se toliko minuta, koliko odsee ta ozna-
ka.

Slika 7.32. Vidno polje okulara mikroskopa
(oitana vrednost je 0
o
38)
82
Merna oblast je 120
o
, tanost oitavanja na uglo-
mernim skalama je 1, dok je vrednost podeoka libele
je 30, uz veliinu podeoka od 2 mm. U sluaju dobro
badarenog merila, kada mehur libele pokazuje vodo-
ravan poloaj, nulta taka spoljnje skale treba da se
nalazi kod reperne crte i kroz okular mikroskopa se i-
ta nula, jer su oznake nultih taaka osnovne skale seku
minutne skale u nultoj taki. Pravilno postavljanje me-
rila pomae popreno postavljena cev libele, vrednosti
podeoka od 4.
7.4.3.4. Koincidencna libela
Koristi se za odreivanje tanih vrednosti vrlo malih
uglova i nagiba kao i za kontrolu drugih libela. Ova
libela proizvod firme Karl Cajs, prikazana je na
sl.7.33.
Svi optiki i mehaniki delovi libele su smeteni u
masivnu kuicu 1 koja titi te delove od oteenja i u-
ticaja temperaturskih promena. Cev libele 2 se oslanja
na dvokraku polugu 3, ije se okretanje oko obrtne ta-
ke 4 regulie mikrometarskim zavrtnjem 5. Kroz ot-
vore na bonim stranama osvetljava se cev libele i
vazduni mehur u njoj. Sistemom prizmi 6 lik mehura
se uzduno prepolovi i krajevi likova polovina mehura
se pojavljuju u vidnom polju lupe 7, malo razmak-
nuto, kada se cev libele nalazi blizu vodoravnog polo-
aja. Okretanjem mikrometarskog zavrtnja 5, krajevi
polovina mehura se dovedu u koincidenciju pre-
klapanje to pokazuje da se cev libele nalazi u vodo-
ravnom poloaju. Izgled krajeva prepolovljenog me-
hura prikazuje slika 7.34.

Slika 7.33. Koincidencna libela

a) b)
Slika 7.34. Izgled krajeve prepolovljenog mehura blizu
vodoravnog poloaj i u vodoravnom poloaju
Na desnoj bonoj strani kuita se nalazi gruba skala
(sl.7.35.) vrednosti podeoka 1 mm/m. Oblast merenja
je 20 mm/m ( 10 mm/m 34) s tim da je sredina,
koja odgovara nultoj taki, obeleena je brojkom 10.
Fina skala 9 se nalazi na prstenu, privrenog na
mikrometarski zartanj. Merna oblast ove skale je 1
mm/m ( 3,4) a vrednost podeoka 0,01 mm/m, to
odgovara veliini ugla 2.

Slika 7.35. Gruba skala koincidencne libele
Oslona povrina 10 libele je oblikovana prizmatino
da bi se ona mogla koristiti i kod rotacionih predmeta.
7.4.3.5. Elektronska libela
Kod elektronske libele, umesto zakrivljene cevi sa te-
nou, odstupanje od vodoravnog poloaja registruje
se elektronskim putem. Takvu libelu, pod imenom ni-
veltronik, proizvod firme Tesa, prikazuje slika 7.36.

Slika 3.36. Elektronska libela Niveltronik
Ima vrsto liveno postolje sa prizmatinim oslonim
povrinama koje zaklapaju meusobno prav ugao, to
omoguuje kontrolu horizontalnih i vertikalnih povr-
ina. Ima prikljuak za tampa koji odmah daje za-
pisnik rezultata merenja u uglovnim ili duinskim me-
nim jedinicama. Ova libela se izrauje u dve veliine.
Veliina I ima mernu oblast od 0,75 mm/m (150)
i tanost oitavanja 0,005 mm/m (1).
Veliina I ima mernu oblast od 0,15 mm/m (30) i
tanost oitavanja 0,001 mm/m (0,2).
83
IV P O G L A V L J E
GREKE POVRINA I OBLIKA
Mikrogeometrijske neravnine povrina koje se mani-
festuju u obliku sitnih nepravilnosti, poznate su pod
imenom povrinska hrapavost. Greke ovakve prirode
se ne mogu odrediti na konvencionalni nain, ve su
za to potrebna specijalna merila.
Kod preciznijih radnih predmeta, ija funkcija zahteva
vrlo taan oblik i meusobni poloaj nekih povrina i
ti elementi se toleriu. Greke ovih elemenata se mogu
proveravati konvencionalnim merilima, ali postoje i
specijalni merni ureaji za odreivanje veliina nekih
vrsta odstupanja u okviru ovakve kontrole.
8. KONTROLA KVALITETA
OBRAENIH POVRINA
Obraene povrine mainskih delova ne mogu biti i-
dealno glatke. Na njima se uvek pojavljuju neke ne-
ravnine i nepravilnosti, u prvom redu prilikom obrade
skidanjem strugotine, ija veliina, oblik i pravac za-
visi uglavnom od naina i reima obrade i drugih uti-
cajnih faktora koji se javljaju u toku obrade. Sve ove
nepravilnosti mogu se podeliti u makro - i mikroge-
ometrijske neravnine. Kod kontrole kvaliteta povrina
u pogledu povrinske hrapavosti, interesantne su mik-
rogeometrijske neravnine, dok makrogeometrijske ne-
ravnine (valovitost) samo u toliko, da od njih zavisi
izbor veliine povrine, na kojoj se vri proveravanje
vrednosti parametara povrinske hrapavosti.
Mikrogeometrijske neravnine, tj. povr i ns ka hr a -
pa vos t se javlja u vidu bregova i dolina, razlitih ob-
lika i veliina. Ove nepravilnosti uvek se posmatraju
na jednom iseku povrine ije su dimenzije u po-
smatranom pravcu mnogostruko vee u odnosu na
dimenzije nepravilnosti, ali ne treba da budu tolike da
bi na rezultat merenja mogle uticati i makrogeo-
metrijske nepravilnosti. Kvalitet povrina okarakte-
risan je oblikom i veliinom spomenutih mikrogeo-
metrijskih neravnina. Najvaniji pojmovi u vezi sa
kvalitetom povrine su sledei:
St va r na povr i na je povrina koja ograniava
telo i odvaja ga od okoline.
Ge ome t r i j s ka povr i na je povrina, definisana
pomou crtea ili proizvodnog postupka, ne uzimajui
u obzir greke oblika i hrapavosti.
Ef e kt i vna povr i na je priblina slika stvarne po-
vrine, dobijena sredstvima merenja.
Presecanjem ovih povrina podesno odabranom ravni,
koja se naziva referentnom ravni, dobijaju se odgo-
varajui profili, i to: s t va r ni , ge ome t r i j s ki i
e f e kt i vni pr of i l .
Re f e r e nt na du i na - l je podesno odabrana du-
ina jednog odseka profila za odreivanje hrapavosti
tako da je eliminisan uticaj drugih vrsta nepravilnosti.
Veliina referentne duine zavisi od metode merenja i
vrsta obrade. U principu ona moe biti manja, ukoliko
je obrada finija.
Orijentacione veliine referentne duine u zavisnosti
od vrste obrade, date su u tablici 8.01.
Tablica 8.01. Veliine referentne duine u mm
Re f e r e n t n a d u i n a - l
Vr s t a o b r a d e
0,25 0,8 2,5 8 25
Sruganje + +
Struganje dijamantom + +
Rendisanje + + +
Glodanje + + +
Bruenje + + +
Poliranje + +
Honovanje + +
Lepovanje + +
Superfini + +
Buenje + + +
Buenje dijamantom + +
Razvrtanje + +
Grebanje + +
Turpijanje + + +

Slika 8.01. Efektivni profil,referentna duina i
srednja linija profila
Kor a k br a z de - k je srednji razmak izmeu dva
susedna najizrazitija vrha efektivnog profila u grani-
cama referentne duine.
Sr e dnj a l i ni j a pr of i l a je linija koja ima oblik
geometrijskog profila i koja see efektivni profil tako
da u granicama referentne duine suma kvadrata od-
stojanja svih taaka profila od te linije bude mini-
malna (sl.8.01.).

Slika 8.02. Srednje odstojanje profila i
najvea visina neravnina
Sr e dnj e ods t oj a nj e pr of i l a - R
a
je srednja arit-
metika vrednost odstojanja svih taaka efektivnog
profila od srednje linije u granicama referentne duine
(sl.8.02.).
84
=
=
n
1 i
i a
y
n
1
R .
Na j ve a vi s i na ne r a vni na - R
ma
je razmak iz-
meu dveju pravih paralelnih sa srednjom linijom
tako povuenih, da u granicama referentne duine do-
diruju najviu odnosno najniu taku profila (sl.8. 02).
Sr e dnj a vi s i na ne r a vni na - R
z
je razlika izme-
u srednje aritmetike vrednosti visina pet najviih i
srednje aritmetike vrednosti visina pet najniih taa-
ka profila u granicama referentne duine. Visina tih
deset taaka meri se od proizvoljne prave, koja ne se-
e profil i paralelna je sa srednjom linijom profila
(sl.8.03.).

Slika 8.03. Srednja visina neravnina
5
R R R R R
5
R R R R R
R
10 8 6 4 2 9 7 5 3 1
z
+ + + +
+ + + +
=
Du i na no e nj a - l
n
je suma odseaka u granica-
ma referentne duine koje efektivni profil odseca na
pravoj, paralelnoj sa srednjom linijom profila, povu-
enoj na izvesnom odstojanju c ispod najvie take
toga dela efektivnog profila (sl.8.04.).
cn 2 c 1 c n
l l l l + + + = L .

Slika 8.04. Duina noenja
Pr oc e na t no e nj a pr of i l a - p
n
je odnos duine
noenja prema referentnoj duini, izraen u procen-
tima.
% 100
l
l
p
n
n
= .
Glavni kriterijum hrapavosti je brojana vrednost sre-
dnjeg odstojanja - R
a
i na osnovu njega hrapavost se
razvrstava u 12 klasa, u intervalu vrednosti od
R
a
= 0,025 do R
a
= 50 m.
Svakoj klasi odgovara neka najvea vrednost R
a
, kao i
R
z
i k, to je dato u tablici 8.02.
Korelacija izmeu vrednosti R
a
, R
z
i k, za odreene
klase hrapavosti data u tablici 8.02. vai samo u slu-
aju, kada je polazna vrednost R
a
i tada se ostale
vrednosti mogu direktno uzeti iz tablice, dok u slu-
aju, kada je poznata vrednost R
z
, vrednost za R
a
ne
sme se uzeti direktno iz tablice.
Tablica 8.02. Klase hrapavosti i odgovarajue vrednosti za
R
a
, R
z
(u m) i k.
Najvea vrednost u m Oznaka
kl. hrap.
R
a
R
z

Korak brazde
k u mm
N 1 0,025 0,10 0,006
N 2 0,050 0,20 0,0125
N 3 0,100 0,40 0,025
N 4 0,20 0,80 0,050
N 5 0,40 1,60 0,100
N 6 0,80 3,20 0,20
N 7 1,60 6,30 0,40
N 8 3,20 12,50 0,80
N 9 6,30 25 1,60
N10 12,50 50 3,2
N11 25 100 6,3
N12 50 200 12,5
Referentna duina se moe usvajati zavisno od naina
formiranja povrine, prema koraku brazde za peri-
odine povrine, odnosno prema R
a
ili R
z
za neperi-
odine povrine (tablica 8.03.).
Periodinom povrinom smatra se povrina nastala
periodinim postupkom obrade (struganje, rendisanje i
sl.), a neperiodina povrina nastaje neperiodinim
postupkom obrade (bruenje, razvrtanje i sl.).
Tablica 8.03. Referentna duina - l u mm
Za p o v r i n e
periodine neperiodine
korak brazde -k u m
Referentna
duina
l
u mm
preko do
R
a

u m
R
z

u m
0,08 1 32 - -
0,25 32 100 do 0,1 do 0,5
0,8 100 320 0,12 0,510
2,5 320 1000 210 1050
8 1000 3200 preko 10 preko 50
8.2. MERENJE POVRINSKE RAPAVOSTI
Povrinska hrapavost se moe odrediti:
uporednim metodama i
direktnim merenjem jednog ili vie parametara
hrapavosti.
Poto se uporedne metode daju samo orijentacione
vrednosti, danas se uglavnom koriste metode di-
rektnog merenja od kojih emo prouiti metodu svet-
losnog preseka i tzv. topografske metode, kada se
direktnim merenjem odreuju parametri hrapavosti.
8.2.1. Metoda svetlosnog preseka
Ovu metodu postavio je prof. malc (Schmaltz) i
sastoji se u tome, to se pri osvetljavanju kontrolisane
povrine tankim snopom svetlosti pod uglom od 45
o
,
formira osvetljena traka koja predstavlja trag prese-
ka posmatrane povrine i snopa svetlosti. Posmat-
ranje ovog preseka se vri upravno na pravac
85
svetlosnog snopa. Poto snop svetlosti ne moe biti
beskonano tanak, dobijeni trag preseka nije tanka li-
nija ve jedna ira traka kod koje i donja i gornja kon-
turna linija predstavlja sliku povrine. Jedna od njih se
izotrava i na njoj se mogu izmeriti i visinske mere.
ema ove metode data je na sl.8.05.
Ova metoda omoguuje odreivanje brojane vred-
nosti R
ma
, bez razaranja mernog predmeta. Poto se
presek formira pod uglom od 45
o
, dobijena vrednost
se mnoi sa cos 45
o
, da bi se ona dobijala u ravni up-
ravnoj na ispitivanoj povrini. Pored ove vrednosti
obino se odreuje i korak, ija se veliina direktno
oitava, jer ona nije visinska mera.
malcovim aparatom mogu se odrediti vrednosti za
R
ma
= 0,5...50 m. Ova oblast je pokrivena sa etiri
para objektiva, ije karakteristike su date u tablici
8.04.

Slika 8.05. ema malcovog metoda svetlosnog preseka
Tablica 8.04. Karateristike objektiva malcovog ureaja
Oznaka
objek-
tiva
Ukupno
uve-
anje
Za odrei-
vanje R
ma

u m
Duina svet-
losnog
preseka u mm
Broj podeo-
ka na duini
od 0,1 mm
Epi 60 x
Epi 30 x
Epi 14 x
Epi 7 x
520
260
120
60
0,5...1,5
1,5...5,0
5,0...15
15...50
0,3
0,6
1,3
2,5
340
170
80
40
malcov ureaj je prikazan na sl.8.06.
Optiki deo ureaja 1 prihvata dra 2 koji se moe
vertikalno pomerati po stubu 3 posredstvom zavrtnja
4, radi postavljanja objektiva na potrebno odstojanje
od merne povrine. Merni predmet se postavlja na ok-
retni sto 5 koji se moe pomerati po pravcima x i y
ose posredstvom mikrometarskih zavrtnjeva 6. Kod
kontrole cilindrinih predmeta na sto se stavlja prizma
za oslanjanje 7. Preklopnikom 8 se bira nain osvet-
ljavanja vidnog polja okulara. Izotravanje eljene
konturne linije trake svetlosnog preseka se vri okre-
tanjem dugmeta 9 za finu regulaciju. Nosa 10 oku-
lara 11 se moe okretati, to omoguuje postavljanje
reperne linije staklene ploe u paralelan poloaj sa
svetlosnom trakom. Pomeranje te linije se vri okreta-
njem dugmeta 12, pa se ona dovede u poloaj da tan-
gira najvii vrh preseka (sl.8.07a) i oita se vrednost
na skalama merne glave. Zatim se reperna linija po-
mera dok ne tangira najniu taku na izotrenoj kon-
turi i ponovo se oita vrednost na skalama. Razlika iz-
meu dva oitavanja, pomnoena sa cos 45
o
, daje
vrednost R
ma
u jedinicama ureaja. Da bi skala bila
vidljiva u okularu, ona se osvetljava posredstvom og-
ledala 13.

Slika 8.06. Izgled malcovog ureaja
Za odreivanje veliine koraka okular se okrene za
90
o
, da bi reperna linija bila upravna na svetlosnu tra-
ku. Ta linija se dovede do jedne karakteristine take
svetlosnog preseka (sl.8.07b) i oita se vrednost na
skalama merne glave. Zatim se linija pomera do su-
sedne karakteristine take istog tipa i ponovo se oita
vrednost na skalama. Razlika dva oitavanja pred-
stavlja korak u jedinicama ureaja.
Par objektiva je smeten u jedan dra 14 koji se u-
takne u otvor na donjem delu optikog ureaja. Izme-
nu objektiva omoguuje poluga 15. Za pravljenje do-
kumentacije, naspram objektiva se moe postaviti fo-
toaparat 16.
U vidnom polju okulara se nalaze dve skale (sl.8.08)
koje zajedno daju jedan trocifreni broj. Prva cifra se
oitava na aksijalnoj skali, kroz donji prozori. Ova
skala se nalazi na staklenoj ploi reperne linije. Veli-
ina podeoka odgovara jednom punom obrtanju obrt-
ne staklene ploe, na kojoj se nalazi kruna skala sa
sto podeoka, sa koje se ita druga i trea cifra. Za
86
svaki par objektiva treba odrediti vrednost podeoka te
skale to se obavlja posredstvom tzv. objektmikro-
metra. To je jedan stakleni lenjir sa skalom, veliine
1 mm, a vrednost podeoka je 0,01 mm (sl.8.09.),
pomou koje se obino odreuje broj podeoka pome-
ranja reperne linije za veliinu od 0,1 mm.

a) b)
Slika 8.07. Izgled vidnog polja okulara kod odreivanja
R
ma
(a) i koraka (b)

Slika 8.08. Skala merne glave malcovog ureaja

Slika 8.09. Skala objektmikrometra
8.2.2. Topografske metode
Kod ove metode ispitivana povrina se opipava prik-
ladnim oblikom i merom vrha mernog pipka prime-
njenog merila. Vrh mernog pipka se nasloni na ispi-
tivanu povrinu i u sluaju njihovog relativnog po-
meranja, merni pipak e, pratei neravnine povrine,
pomerati u ravni upravnoj na toj povrini. Pomeranja
vrha mernog pipka se na pogodan nain uveavaju, da
bi se njihove veliine mogle uoiti, oceniti i regist-
rovati.
Merila mogu biti: mehanika, optika i elektrina. Svi
tipovi moraju imati mernu glavu sa mernim pipkom
(dava), pojaiva i pokaziva. Danas se skoro isklju-
ivo koriste elektrina merila sa induktivnom mernom
glavom i elektronskim pojaivaem, na koji se moe
prikljuiti i tampa koji paralelno sa merenjem crta
profilni dijagram ispitivane povrine a neki odtam-
paju i vrednosti traenih parametara.
Jedan od najpoznatijih merila za odreivanje parame-
tara povrinske hrapavosti je pertometar (Perth - o
meter), proizvod nemake firme Perten (Perthen). Ova
firma izrauje vei broj razliitih tipova pertometara,
od kojih je najjednostavniji M3A (sl.8.10a) za odre-
ivanje R
a
, R
z
i R
ma
. Pokazivanje je analogno. Dug-
metom za selekciju bira se eljeni parametar, a zbog
ugraenih tranzistora, merilo pamti za izvesno vre-
me izmerene vrednosti i zbog toga jednim merenjem
se mogu dobiti vrednosti svih parametara. U kuici
merila je smeten pokaziva i pojaiva koji diriguje
rad celog merila, jer se na njega prikljuuje merna gla-
va i tampa (sl.8.10b). Postoji vie tipova mernih
glava koje se izrauju u obliku kolica. U nju se utakne
odgovarajui merni pipak, koji se bira na osnovu za-
datka. Kombinacijom razliitih tipova mernih glava i
pipaka, moe se izvesti kontrola bilo kakve povrine:
ravne, rotacione, sferine, spoljne ili unutranje.
Ureaj se ukljuuje prekidaem (nalazi se na zadnjoj
strani kuice) to pokazuje potenciometar 1. Dugme 2
slui za izbor merne oblasti skale i ujedno regulie i
vertikalno uveanje tampaa kod crtanje dijagrama.
Dugmetom 3 se bira veliina referentne duine, dok se
dugmetom 4 odabere traeni parametar. Ceo sistem se
aktivira pritiskom na dugme 6.

Slika 8.10. Pertometar C3A (a) i pertograf C40 (b)
Ako pored oitanih vrednosti parametara kvaliteta is-
pitivane povrine na skali merila potreban je i presek
vrhom mernog pipka opipane povrine, na pojaiva
se prikljuuje ureaj za crtanje dijagrama - pertograf
C 40 (sl. 8.10b) koji u prikladnom uveanju nacrta
izgled tog preseka, tj. put kretanja vrha mernog pipka,
u obliku dijagrama kod kojeg se na apscisi nalazi re-
ferentna duina a na ordinati mikroneravnine. Uvea-
nja na ordinati su znatno vea (330...100000), nego na
apscisi (2...100), da bi veliine mikroneravnina posta-
le uoljivije. tampa se ukljuuje prekidaem na zad-
njoj strani kuice to oznaava upaljena zelena sijalica
1. Dijagram se crta na elektrosenzitivnoj milimetar-
skoj hartiji pomou igle 2. Reim rada elektromotora
za pokretanje hartije dijagrama se bira prekidaem 3.
Horizontalno uveanje se podeava dugmetom 4.
Dugme 5 slui za odabiranje vrsta dijagrama (srednja
87
linija moe imati prav ili drugi oblik), dok se dugme-
tom 6 regulie poetni visinski poloaj igle 2.
Na slici 8.11. je prikazana merna kolica ppk, sa mer-
nim pipkom RHT (1). Vrh mernog pipka je od dija-
manta, u obliku konusne igle sa poluprenikom za-
obljenja vrha 3 ili 10 m. Ruica 2 slui za visinsko
regulisanje vrha mernog pipka. Aksijalna brzina mer-
nog pipka je 0,5 mm/s, a duina puta moe biti 1,5;
4,8 ili 15 mm, u zavisnosti od izabrane veliine re-
ferentne duine. Toak 3 slui za okretanje dva os-
lonca 4 koji svojim nogicama 5 igra ulogu prizme u
sluaju kontrole cilindrinih povrina. Na zadnjoj stra-
ni kolica se nalazi dugme za aktiviranje kretanje mer-
nog pipka, kada je kolica udaljena od pojaivaa.

Slika 8.11. Merna kolica ppk
9. KONTROLA OBLIKA I MEU-
SOBNOG POLOAJA POVR-
INA
Oblici stvarnih povrina redovno imaju izvesna od-
stupanja u odnosu na geometrijske (tane) povrine.
Uzroci ovih odstupanja u sutini se poklapaju sa uz-
rocima koji izazivaju pojavu netanosti mera radnih
predmeta. Funkcinalne mere se uvek izrauju sa od-
govarajuom tolerancijom koja istovremeno ograni-
ava i odstupanja oblika tog predmeta. Ako se trai
vea tanost oblika od one, to obezbeuje toleran-
cijski prostor formiran tolerancijom duinskih mera,
mora se oblik posebno tolerisati. Isto ovo vai i za
meusobni poloaj dveju (ili vie) povrina. Od ovoga
se izuzimaju: simetrinost i koaksijalnost, kao i ta-
nost obrtanja, jer su nezavisne od stvarnih mera, ve
se odreuju u odnosu na sredine ravni, odnosno ose.
9.1. KONTROLA URAVNJENOSTI
(PRAVOSTI)
Kontrola uravnjenosti se najee vri uz primenu
merne ili tuir ploe i raznih lenjira.
9.1.1. Metoda mrlje
Od svih metoda, ova je najprostija za kontrolu urav-
njenosti povrina. Na ispitivanu povrinu se postavlja
manja tuir ploa (ili iroki lenjir), na iju povrinu je
ranije bila naneta mala koliina specijalnog premaza,
pravljenog za ovu svrhu, pa se ona nekoliko puta (ne
vie od 2 - 3) lagano pomera u krug i nakon toga se
odie. Zbog kretanja ploe (lenjira) premaz se razne-
se, ostavljajui tragove na ispitivanoj povrini. Na
osnovu oblika i broja mrlja na jedinici povrine (o-
bino 25 x 25 mm) ocenjuje se uravnjenost povrine.
Vei broj malih mrlja ukazuje na ravniju povrinu.
9.1.2. Metoda svetlosnog procepa
Na ispitivanu povrinu 1
(sl.9.01.) naslanja se no-
asti lenjir 2 i zatim se
posmatra oblik i veliina
svetlosnog procepa. Oko
posmatraa treba da lei
tano u visini otrice le-
njira, da zbog defrakcije
ne bi vea koliina svet-
losti dospela u oko pos-
matraa od potrebne.
Ako je osvetljavanje dovoljno jako (100...150 luksa),
na ovaj nain moe se golim okom dobro uoiti
razlika od 0,5...1 m.
9.1.3. Kontrola pomou lenjira
Na kontrolisanu povrinu se postavlja lenjir sa iro-
kom mernom povrinom i podupira uporednim mer-
kama istih veliina. Odstojanje donje povrine lenjira
od merne povrine odreuje se slogom uporednih
merki u vie taaka (sl.9.02.). Na ovaj nain se ispi-
tuje cela povrina po nekom, unapred utvrenom sis-
temu.

Slika 9.02. Kontrola uravnjenosti lenjirom i
uporednim merkama
Na slian nain se moe
ispitati uravnjenost povrine,
kada se umesto uporednih
merki primenjuje precizan
komparator (tanosti 1 m).
Lenjir se postavlja na povr-
inu i podupire se uporednim
merkama (sl.9.03.). Na lenjir
se postavlja prikladno obli-
kovan dra komparatora pa se on pomera du lenjira.
Pratei poloaj kazaljke komparatora, u izabranim
takama se zabelee oitane vrednosti koje predstav-
ljaju podatke za odreivanje uravnjenosti povrine.
Pravost voica kod maina alatki se takoe moe pre-
kontrolisati mernim satom (sl.9.04.). Na voice se
postavlja pogodno oblikovan merni most 1, a pored
maine, na kruto postolje merni lenjir 2. Na most se
Slika 9.01. Metoda
svetlosnog procepa
Slika 9.03. Merenje urav-
njenosti komparatorom
88
postavlja dra 3 komparatora 4 koji omoguuje pra-
vilno naleganje vrha mernog pipka na lenjir. Kontrola
se vri pomeranjem mosta po voicama, pri emu
kazaljka komparatora oznaava prisutna odstupanja.
Sl.9.04a prikazuje kontrolu u horizontalnoj, a slika
9.04b u vertikalnoj ravni.

Slika 9.04. Kontrola voica kod maina alatki
9.1.4. Optika metoda
Najtanija metoda kontrole uravnjenosti (i pravosti) se
vri autokolimacionim durbinom. Najee se prime-
njuje kod kontrole stolova i voica maina alatki. Dur-
bin 1 se postavlja na jedan kraj kontrolisane povrine
(sl.9.05.) a naspram njega ogledalo 2 na razliitim od-
stojanjima, obino na svakih 100 mm. Iz durbina se
projektuje lik dvostruke (horizontalna i vertikalna)
skale koji se vraa iz ogledala na staklenu plou sa
krstom konia, pomou kojeg se oitava odstupanje u
horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Najvea duina me-
renja iznosi oko 20 m a tanost oitavanja je 4.

Slika 9.05. Kontrola autokolimacionim durbinom
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti
Ova metoda kontrole uravnjenosti povrine primenju-
je se kod malih, precizno izraenih i obraenih povr-
ina, posebno kod mernih povrina uporednih merki i
raznih merila. Kontrola se vri planparalelnim stakle-
nim ploama koje se naslanjaju na kontrolisanu po-
vrinu. Ako povrina nije ravna, izmeu nje i staklene
ploe nastaje vazduni klin to izaziva pojavu inter-
ferencije. Poto razmak izmeu susednih interfe-
rentnih pruga iznosi polovinu talasne duine prime-
njene svetlosti, na osnovu broja interferntnih pruga
moe se izraunati brojana vrednost odstupanja po-
vrine od ravnosti.
9.2. KONTROLA KRUNOSTI
U radionicama, naroi-
to kod pojedinane iz-
rade, krunost se esto
ispituje tako to se me-
rni predmet postavlja
na prizme, naslanja se
vrh mernog pipka pre-
ciznog komparatora na
izvodnicu kontrolisa-
nog valjka i predmet
se okrene za pun krug
(sl.9. 06.), pri emu se
prati kretanje kazaljke
komparatora. Dobijeni
rezultat je veoma nepouzdan, jer su i bazne povrine,
koje se oslanjaju o prizmama, takoe izraene sa iz-
vesnim grekama i prilikom obrtanja predmeta, nje-
gova osa stalno menja svoj poloaj. Zbog toga rezultat
merenja predstavlja zbirnu greku greaka kontroli-
sane povrine i baznih povrina koje se ne mogu raz-
dvojiti. U zavisnosti od vrste greaka oblika mernog
predmeta (ovalnost, trouglast oblik i sl.) i poloaja
mernog pipka prema mernom predmetu, postoje
preporuke za korekcije, ime se veliine greaka me-
renja mogu ublaiti.
U masovnoj proizvodnji najjednostavnija kontrola se
obavlja graninim merilima prstenastog oblika. Savre-
mena kontrola krunosti se obavlja specijalnim mer-
nim mainama koje mogu nacrtati i dijagram rezultata
merenja. Dva ovakva kruna dijagrama prikazuje sl.
9.07.

Slika 9.07. Kruni dijagrami, dobijeni kontrolom krunosti
Greka krunosti je predstavljena razlikom polupre-
nika upisanog i opisanog kruga. Kod odreivanja gre-
aka krunosti, profil se prvenstveno ispituje u pog-
ledu oblika a ne centrinosti. Na sl.9.07b se vidi
dijagram profila gde postoji izrazita greka u pogledu
trouglastog oblika, dok je dijagram na sl.9.07a dobijen
kod predmeta kod kojeg, sem trouglastog oblika, pri-
sutne su i druge vrste greaka.
Firma Perten izrauje nekoliko tipova ureaja za kon-
trolu krunosti, pod imenom formtester. Jedan od
najjednostavnijih prikazuje sl.9.08.
Slika 9.06. Kontrola krunosti
89

Slika 9.08. Ureaj za kontrolu krunosti FORMTESTER,
proizvod firme Perten
Postoji i vie tipova mernih glava, kao i mernih pipa-
ka, tako da se moe dobiti najpovoljnija kombinacija
za izvravanje odreenog mernog zadatka. Crtai di-
jagrama (makrograf) daju kruni dijagram, a sloeniji
mogu nacrtati i pravolinijski, zajedno sa zapisnikom
merenja. Bolji ureaji su snabdeveni raunarom i zbog
toga su sposobni i za izvravanje teih i sloenijih
zadataka. U memoriji uvaju sve podatke o trenutnim
vrednostima merenja i na kraju nacrtaju dijagram
odstupanja u koji ucrtaju i referentnu liniju koja
olakava ocenjivanje mernog predmeta. Takvi dija-
grami su dati na sl.9.09. Na sl.a. referentna linija je
krug, a na sl.b. je dat zajedniki dijagram dve povri-
ne, sa kojeg se moe odrediti i greka koaksijalnosti.

Slika 9.09. Dijagrami sa ucrtanom referentnom linijom
9.3. KONTROLA PARALELNOSTI
Kod jednostavnijih predmeta paralelnost dveju po-
vrina moe se prekontrolisati uporednim merkama.
Kod spoljnih povrina primenom noastog lenjira pro-
verava se svetlosni procep na vie mesta, istim slogom
uporednih merki (sl.9.10a). Kod unutranjih povrina
kontrola se vri na slian nain, ali bez lenjira
(sl.9.10b).

Slika 9.10. Kontrola paralelnosti spoljnih (a) i
unutranjih povrina (b)
Kod veih povrina za ovakvu kontrolu se primenjuje
precizan komparator. Dra komparatora se postavlja
na donju povrinu, dok se vrh mernog pipka kompa-
ratora naslanja na gornju povrinu. Komparator se
namesti na nulu, pa se dra komparatora pomera du
povrine. Pratei ponaanje kazaljke komparatora, u-
tvruju se odstupanja (sl.9.11a). Na slian nain se
kontrolie paralelnost gornje i donje povrine neke
voice, kako to sl.9.11b prikazuje.

Slika 9.11. Kontrola paralelnosti povrina
komparatorom
Paralelnost bonih povrina ravnih voica se takoe
kontrolie komparatorom koji se ugrauje u merni
most. Na jednoj strani mosta je postavljena ira pa-
pua koja obezbeuje stabilno voenje mosta po jed-
noj bonoj povrini, a naspram nje se nalazi kompa-
rator, iji merni pipak nalee na drugu bonu povr-
inu. Kontrola se vri pomeranjem mernog mosta, pri
praenju ponaanja kazaljke komparatora. Slika 9.12a
prikazuje kontrolu spoljnjih, a sl.9.12b unutranjih po-
vrina.

Slika 9.12. Kontrola paralelnosti bonih
povrina ravnih voica
90
9.4. KONTROLA UPRAVNOSTI
Kontrola meusobne upravnosti dveju povrina uga-
onikom je navedena u poglavlju 7.2.3. i prikazana je
na sl.7.07.
Me t oda mr l j e se koristi kod manje odgovornih
povrina koje su obraene grebanjem. Na merne po-
vrine kontrolnika se nanese odgovarajui premaz,
kontrolnik se nasloni na kontrolisane povrine i po-
mera se po tim povrinama nekoliko puta (sl.9.13.).
Premaz se raznese i na osnovu oblika, veliina i broja
formiranih mrlja, ocenjuje se upravnost ispitivanih po-
vrina.

Slika 9.13. Kontrola upravnosti metodom mrlje
Kod veih povrina, kontrola se
moe obaviti kompa r a t o-
r om. Merni predmet se postav-
lja na mernu plou, kao i dra
komparatora iji se merni pipak
naslanja na kontrolisanu povri-
nu. Vertikalnim pomeranjem
komparatora po stubu draa,
pratei kretanje kazaljke, obav-
lja se traena kontrola, kako to
sl.9.14. malo karikirano prika-
zuje.
9.5. KONTROLA KRUNOSTI I RAVNOSTI
OBRTANJA
Kod mainskih delova koji vre obrtno kretanje, po-
eljno je da funkcionalne povrine budu centrino
postavljene prema osi obrtanja. Pri kontroli provera-
vaju se te povrine u jednoj ili vie upravnoj ravni na
osi obrtanja. U idealnom sluaju osa kontrolisane po-
vrine (odnosno njenog preseka) i osa obrtanja se po-
klapaju i tada je ta povrina centrina. U protivnom je
povrina izraena ekscentrino a veliina ekscentri-
nosti je odreena razmakom dveju osa. U toku kont-
role odreuje se tzv. r a di j a l no ba c a nj e , to je
jednako dvostrukoj vrednosti ekscentrinosti.
Veliina radijalnog bacanja se odreuje komparato-
rom velike tanosti (najmanje 0,001 mm) tako, to se
merni predmet postavlja u prizme, koje se nalaze na
mernoj ploi. Na tu plou se postavlja i dra kom-
paratora i dovede se vrh mernog pipka (sa ravnom
povrinom) komparatora u kontakt sa kontrolisanom
povrinom (sl.9.15a). Merni predmet se obre za pun
krug i zabelei se najvee i najmanje skretanje ka-
zaljke komparatora. Razlika izmeu ovih vrednosti
daje veliinu radijalnog bacanja u koju ulaze i greke
oslonih prizmi. Na slian nain se kontrolie i cent-
rinost unutranje konusne (ili druge) povrine (napr.
kod vratila maina alatki), kada se u konusni otvor po-
stavlja merni trn sa konusnim zavretkom, pa se
proverava krunost obrtanja cilindrinog dela tog trna
(sl.9.15b). Umesto primene prizmi, mogu se merni
predmeti postaviti izmeu iljaka (sl.9.15c). Takav na-
in kontrole redovno obezbeuje veu tanost mere-
nja.

Slika 9.15. Kontrola krunosti obrtanja
(radijalnog bacanja)
U toku kontrole krunosti obrtanja moe se izvriti i
kontrola ravnosti obrtanja eonih povrina, uglavnom
onih koje slue za oslanjanje leaja. U tom sluaju re-
dovno se primenjuje merni sat sa zakretnim mernim
pipkom iji se vrh naslanja na kontrolisanu povrinu
(sl.9.16.). Merni predmet se obrne za pun krug i prati
se kretanje kazaljke mernog sata. Algebarska razlika
izmeu ekstremnih vrednosti daje odstupanje od rav-
nosti obrtanja (aksijalnog bacanja).

Slika 9.16. Kontrola ravnosti obrtanja

Slika 9.14. Kontrola
upravnosti
komparatorom
91
Isto tako, moe se prekontrolisati i koaksijalnost e-
pova, na koje dolaze leaji (sl.9.17.). Na ep, koji
obezbeuje veu tanost oslanjanja (to je ep veeg
prenika), postavlja se dra komparatora sa prizma-
tinom oslonom povrinom 1, dok se vrh mernog
pipka komparatora oslanja o povrini drugog epa.
Najvea oitana vrednost na skali komparatora u toku
punog obrtaja mernog predmeta, predstavlja greku
koaksijalnosti.

Slika 9.17. Kontrola koaksijalnosti epova
Prilikom kontrole ravnosti obrtanja (aksijalnog baca-
nja), merni predmet treba da se oslanja na graninik,
radi spreavanja njegovog kretanja u aksijalnom prav-
cu. U zavisnosti od poloaja graninika 1, na kompa-
ratoru se registruje prava veliina aksijalnog bacanja
(sl.9.18a) ili njegova dvostruka vrednost (sl.9.18b).

Slika 9.18. Kontrola ravnosti obrtanja sa razliitim
poloajem graninika
9.6. KONTROLA KUICA ZUPANIH
PRENOSNIKA
Kod cilindrinih zupanih parova se trai meusobna
paralelnost osa. Poto se vratila oslanjaju o leaje, tra-
ena tanost se obezbeuje preko tanosti osa otvora
za te leaje u zidovima kuice prenosnika. Utvri-
vanjem veliina odstupanja od paralelnosti osa tih ot-
vora, dobija se slika o ispravnosti meusobnih po-
loaja osa vratila. Ove greke se odreuju na taj nain
to se u naspramne otvore postavljaju merni trnovi
tako, da njihovi krajevi vire i odreuju se veliine os-
nih rastojanja tih krajeva na jednoj i na drugoj strani
mikrometrom (sl.9.19a), ili slogom uporednih merki
(sl.9.19b). Na osnovu dobijenih rezultata i veliine L,
mogu se greke paralelnosti izraunati.
Kod merenja mikrometrom osno rastojanje je:
a = M (D
1
+ D
2
)/2,
a u sluaju primene uporednih merki:
a = M + (D
1
+ D
2
)/2.

Slika 9.19. Kontrola paralelnosti osa
Kod prenosnika sa konusnim zupanim parom potreb-
no je prekontrolisati veliinu osnog ugla koja obino
iznosi 90
o
. Ta kontrola se moe obaviti primenom
mernih trnova i to na dva naina.
Kod jednog primenjuju se zailjeni trnovi sa uglom
iljka od 90
o
(sl. 9.20a). Ako se vrhovi trnova nalaze u
istoj taki, ose obrtanja vratila se nalaze u istoj ravni.
Ako se izvodnice konusnih zavretaka trnova dodiruju
po celoj duini (nema svetlosnog procepa), osni ugao
je taan. U protivnom se javlja svetlosni procep na
osnovu kojeg se procenjuje kvalitet izrade kuice.
Kod drugog naina kontrole koriste se trnovi ravnih
zavretaka, pa se njihov meusobni poloaj proverava
noastim lenjirom (1) i ugaonikom (2), kako to slika
9.20b prikazuje. I u ovom sluaju se kvalitet izrade
kuice se procenjuje na osnovu svetlosnih procepa.

Slika 9.20. Kontrola meusobne upravnosti osa vratila
Kontrola upravnosti ose otvora prema eonoj povrini
moe se proveriti na nain, prikazanog na sl. 9.21. U
otvor se postavlja merni ep 1 sa malim zazorom. Na
ep se privruje merni most 2, na ijem jednom
kraju se nalazi graninik 3 a na drugi kraj je po-
stavljen komparator 4. ep se obrne za pun krug i za-
belee se ekstremne vrednosti pokazivanja kazaljke
komparatora. Polovina razlike predstavlja greku up-
ravnosti.

upravnosti

92
V POGLAVLJE
10. KONTROLA NAVOJA
10.1. OSNOVNI POJMOVI
Merenje odnosno kontrola navoja pripada najsloeni-
jim mernim zadacima u mainogradnji. Potrebno je
izvriti merenje/kontrolu duinskih mera, uglovnih
mera i profila na istom mernom predmetu da bi se
mogao definisati kvalitet izrade navoja.
U toku merenja odnosno kontrole, odreuju se mere,
odnosno odstupanja onih parametara koji definiu na-
voj, a to su:
veliki prenik: d, D,
srednji prenik: d
2
, D
2
,
mali prenik :d
3
, D
1
,
korak : P,
ugao profila: ,
ugao srednje linije profila (samo kod konusnih
navoja).
Mala slova oznaavaju mere spoljnih, dok velika u-
nutranjih navoja.
Kontrola nabrojanih elemenata navoja moe se izvriti
kompleksnim ili simpleksnim metodama merenja.
Kompleksne metode ne zahtevaju merenje svih po-
menutih parametara, ve samo kontrolu, da li je obez-
beena uzajamna zamenljivost navojnih elemenata.
Ako jeste, navoj je dobar, u suprotnom je lo. Ove
metode se koriste kod proveravanja tanosti obinih
navojnih elemenata kao to su napr. zavrtnjevi.
Kod kontrole navoja precizne izrade (profilni rezni
alati za izradu navoja, kontrolna merila za navoj, na-
vojno vreteno, mikrometarski zavrtanj i sl.) koriste se
simpleksne metode merenja i tada se za svaku meru
posebno odreuje tanost izrade, tj. da li se stvarne
mere nalaze u propisanim granicama.
Od navedenih parametara najvaniji je srednji prenik,
tj. njegova tanost koja je u tesnoj vezi sa tanosti
koraka i ugla profila navoja. Zbog toga, ponekad je
dovoljno izvriti kontrolu samo tog prenika.
Tolerancija navoja treba da obezbedi sklapanje i za-
menljivost navojnih elemenata, dodir spregnutih navo-
jaka u blizini srednjeg prenika i minimalnu potrebnu
dubinu noenja. Predviene su tolerancije velikog,
srednjeg i malog prenika, kao i koraka i ugla profila
navoja.
Elementi tolerancije su slini kao kod tolerancije du-
inskih mera po ISO sistemu. Poloaji toleran-cijskih
polja se odreuju slovnim oznakama a kvaliteti bro-
jevima.
Kod navoja sa trouglastim ISO profilom nai standardi
predviaju sledee slovne oznake:
za unutranji navoj: G i H,
za spoljni navoj: e, f, g, h, k i p
Kvaliteti mogu biti od 3...9, pri emu manji broj
oznaava finiji kvalitet.
Kod oznaavanja, za razliku kod tolerancije duinskih
mera, prvo se pie oznaka kvaliteta (brojka), a posle
slovna oznaka za odreivanje poloaja tolerancijskog
polja. Na pr. 6H (za unutranji navoj) ili 5h (za spoljni
navoj). Kod oznaavanja naleganja, oznake za toler-
anciju unutranjeg i spoljnjeg navoja se razdvajaju
kosom crtom: 6H/5h. U ovom sluaju se predvia isti
kvalitet za sve prenike. Ako se za veliki prenik do-
puta grublji kvalitet od kvaliteta srednjeg i malog
prenika, onda se to posebno oznaava tako, to se
prvo pie zajednika tolerancija za srednji i mali pre-
nik, a posle za veliki prenik na sledei nain: 4H5H,
odnosno 3h4h, pa e oznaka naleganja biti:
4H5H/3h4h. Oznaka za naleganje se ispisuje posle
oznake nazivnog prenika navoja, kao na primer: M12
- 4H5H/3h4h, odnosno M16x1 - 5H/4h.
S obzirom na to, da se u praksi najvie primenjuje na-
voj sa trouglastim ISO profilom (metriki navoj), u
daljnjem izlaganju uglavnom e biti rei samo o kont-
roli tog navoja. Oznake pojedinih parametara navoja
sa trouglastim ISO profilom, kao i njihove geome-
trijske zavisnosti prikazuje slika 10.01.

Slika 10.01. Sprega navoja sa trouglastim ISO profilom
(naleganje H/h)
Pojedine duinske mere, prikazane na sl.10.01. obino
se izraavaju u funkciji koraka:
H = 0,866025P; 3/8H = 0,324760P;
5/8H = 0,541266P; 1/4H = 0,216506P;
1/6H = 0,144338P; 1/8H = 0,108253P;
d
2
= D
2
= D - 3/4H = D - 0,649519 P;
d
1
= D
1
= D - 5/4H = D - 1,082532 P.
Kod kontrole navoja, merilo se bira na osnovu vrste
kontrole a u zavisnosti od kvaliteta navoja.
Kompleksna kontrola, pomou koje se utvruje samo
zamenljivost, uglavnom se primenjuje u serijskoj i
masovnoj proizvodnji. Ovaj postupak se obavlja po-
mou graninih merila.
93
Kod simpleksne kontrole utvruje se tanost svih va-
nijih parametara navoja. Za merenje pojedinih veliina
mogu se primeniti:
konvencionalna merila, prilagoena odgovaraju-
em elementu navoja, ili
specijalna merila, konstruisana i proizvedena za
ovu svrhu.
10.2. GRANINA MERILA
Graninim merilima se kontroloe veliki, srednji i ma-
li prenik, a preko srednjeg prenika se posredno kon-
trolie i tanost koraka i ugla profila navoja.
Granina merila mogu biti izraena kao:
radionika merila koja koriste radnici u toku pro-
izvodnje,
kontrolna merila (protumerila) koja slue za kon-
trolu novih i istroenih radionikih merila, odnos-
no za podeavanje podesivih merila. Kontrolna
merila se izrauju samo kao navojni epovi.
Za kontrolu unutranjih navoja koriste se navojni e-
povi, dok se kod provere spoljnih navoja primenjuju
navojni prstenovi, odnosno rave sa odgovarajuim
mernim elementima.
10.2.1. Kompleksna kontrola unutranjih na-
voja
Za kontrolu srednjeg prenika se koriste navojni epo-
vi, sa kojima se istovremeno kontrolie i ispravnost
koraka i ugla profila navoja.
Veliki prenik se posebno ne kontrolie, ali prilikom
kontrole srednjeg prenika navojnim epom, utvruje
se zamenljivost to obuvata i kontrolu velikog pre-
nika. Ako je zamenljivost obezbeena, mera velikog
prenika je dobra.
Mali prenik se kontrolie glatkim epom za otvore.
10.2.1.1. Navojni epovi
Kao to je ve reeno, navojni epovi se primenjuju za
kontrolu srednjeg prenika navoja. Za kontrolu navoja
od M1...M30 mm, oni mogu biti dvostrani ili jed-
nostrani, kada se konusni produetci (kon. 1:50)
mernih elemenata utiskuju u konusne otvore drki
(sl.10.02.a,b,c). Za navoje M30...M100 mm vai isto
sa tom razlikom, da kod dvostranih epova merni e-
lementi se privruju na drku zavrtnjem i osiguraju
se protiv obrtanja klinom bez nagiba (sl.10.02.d). Za
navoje od M100...M300 mm izrauju se samo jedno-
strani epovi sa dve drke (sl.10.02.e).

Slika 10.02. Navojni epovi
Strana IDE navojnog epa po mogunosti treba da ima
istu duinu kao i duina sprezanja mernog elementa
(ne sme da bude manja od 80% te duine) da bi se po
Tajlorovom principu istovremeno proveravao i oblik.
Strana NE IDE ima skraenu duinu, sa brojem navo-
jaka najmanje 3.
Profil navoja strane IDE je pun i izveden je tako da bi
ep mogao nesmetano uvrnuti u ispravnu navojnu ru-
pu.
Strana NE IDE se izrauje sa skraenim profilom na-
voja, kako bi se u toku proveravanja veliine srednjeg
prenika kontrolisanog navoja smanjio uticaj odstu-
panja ostalih elemenata.
10.2.2. Kompleksna kontrola spoljnih navoja
Za kontrolu srednjeg prenika se koriste navojni
prstenovi, odnosno navojne rave.
Veliki prenik se kontrolie glatkim prstenom ili glat-
kom ravom za kontrolu okruglih osovina.
Mali prenik se posebno ne proverava u ovom postup-
ku.
10.2.2.1. Navojni prstenovi
Ova merila mogu biti:
nepodesivi (kruti) bez mogunosti regulisanja, i
podesivi, sa mogunostima regulisanja.
Postoje navojni prstenovi IDE i navojni prstenovi NE
IDE.
Slika 10.03. prikazuje krute navojne prstenove za kon-
trolu metrikih navoja do M70 mm (a) i za
>M70...M315 mm (b). Duina navoja navojnog prste-
94
na IDE mora iznositi najmanje 80% od duine spre-
zanja navoja na mernom predmetu da bi mogao isto-
vremeno da proverava i oblik mernog predmeta. Na-
vojni prstenovi NE IDE moraju imati duinu navoja
najmanje tri koraka. Zbog svega navedenog, navojni
prsten IDE ima veu debljinu od navojnog prstena NE
IDE. Prstenovi su obino nareckani. Na spoljnom
omotau prstena NE IDE napravljen je kruni leb
koji je obino ofarban crvenom bojom.

Slika 10.03. Nepodesivi navojni prstenovi
Navojnim prstenom IDE proverava se najvea mera
srednjeg prenika spoljnjeg navoja na mernom pred-
metu, ukljuujui i odstupanje navoja po obliku, to
proizilazi iz odstupanja koraka, ugla profila i srednjeg
prenika.
Podesivi navojni prsten je prikazan na slici 10.04.
Konstrukcija tog prstena obezbeuje mu izvesnu ela-
stinost, pa zbog toga se lako regulie pomou jednog
zavrtnja. Postizanje tane mere omoguuje kontrolni
navojni ep. Ovi prstenovi su ekonominiji od krutih,
jer ne zahtevaju tako visoku tanost izrade kao kruti i
to posle istroenja mogu ponovo dovesti na tanu
meru, ime im je radni vek viestruko povean.

Slika 10.04. Podesivi navojni prsten
10.2.2.2. Navojne rave
Za kontrolu srednjeg prenika spoljnjeg navoja postoji
dva tipa ravi:
rava sa navojnim eljevima-nepodesivi (sl.10.-
05a) i
rava sa navojnim valjiima - podesivi (sl.10.
05b).
Rave se radije primenjuju u praksi od prstenova, jer
omoguuju bolju kontrolu srednjeg prenika navoja,
mada strana IDE ne obezbeuje sigurnu kontrolu obli-
ka. Zbog kontakta na manjim povrinama, manje im je
i troenje, pa je radni vek mernih elemenata ravi du-
i. Kod ravi sa navojnim valjiima jedan od valjia
kod oba para se montira preko ekscentrine osovinice,
to omoguuje regulisanje poloaja tog valjia, ime
je rava postala podesiva, to je jo jedna prednost u
odnosu na prstenove. I na kraju, veoma je vano to je
vreme kontrole ravom mnogo manje (oko 1/8 od pot-
rebnog vremena za kontrolu prstenom), jer se rave ne
navijaju na kontrolisani navoj, ve on prolazi izmeu
mernih elemenata ravi i to se rave izrauju sa dva
para mernih elemenata, od kojih prvi par predstavlja
stranu IDE, dok drugi par stranu NE IDE.

Slika 10.05 Navojna rava sa eljevima (a) i
sa valjiima (b)
Profili mernih elemenata ove grupe merila su puni za
stranu IDE, odnosno skraeni za stranu NE IDE.
10.3. SIMPLEKSNA KONTROLA SPOLJ-
NJIH NAVOJA
Ova kontrola obuhvata proveravanje tanosti sledeih
elemenata navoja:
veliki prenik (d),
srednji prenik (d
2
),
mali prenik (d
3
),
korak (P) i
ugao profila ().
10.3.1. Kontrola velikog prenika navoja
Odreivanje tanosti velikog prenika navoja ne pred-
stavlja neku tekou, jer se obavlja na isti nain kao
kod glatkih osovina i mogu se primeniti i ista merila.
Izbor merila zavisi od kvaliteta tolerancije navoja: kod
grubljih navoja se koristi mikrometar ili pasametar,
eventualno pomino merilo, dok kod finijih navoja
granino merilo (glatka rava), precizni komparator
(ortotest), maina za merenje, mikroskop, itd. Po mo-
gunosti treba birati merilo sa poveanom mernom
povrinom pipaka, tako da bi ona mogla obuhvatiti
najmanje tri navojka. Ovaj uslov lake ispunjavaju
merila sa izmenljivim mernim pipcima (kao napr. mi-
95
krometar za kontrolu navoja), kod kojih je u garnituri
pipaka obino postoji jedan par za ovu svrhu.
10.3.2. Kontrola srednjeg prenika navoja
U toku kontrole navoja najvanije je odreivanje ta-
nosti srednjeg prenika. Poto je srednji prenik pred-
stavljen rastojanjem izmeu suprotnih paralelnih bo-
nih linija profila navoja u pravcu upravnom na osu
navoja, on se moe izmeriti u bilo kojoj taki bokova
profila navoja, ali se preporuuje da se merenje obavi
po mogunosti u blizini sredine profila, radi elimini-
sanja uticaja greke ugla profila na rezultat merenja. U
cilju postizanja vee tanosti, potrebno je izvriti vie
merenja i uzeti srednju vrednost.
Veliina srednjeg prenika moe se odrediti mehani-
kim ili optikim merilima. Kod mehanikih merila
primenjuju se specijalni merni pipci u obliku elja i
konusa koji naleu na bokove profila navoja, ili se
srednji prenik odreuje posredno, pomou mere pre-
ko kalibrisanih ica. Neki merni ureaji za brzu kon-
trolu koriste navojne valjie. Kod optikih ureaja
traena mera se odreuje na senci navoja direktno, ili
pomou mernih noia (kod tanijih merenja).
Za kontrolu srednjeg prenika najvie se primenjuju:
mikrometri sa izmenljivim pipcima,
ureaji za brzu kontrolu,
mera preko tri, dve ili jedne ice i
mikroskopi
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima
Ovaj mikrometar se razlikuje od obinih mikrometara
u tome to su merna vretena izraena sa otvorima, u
koje se postavljaju specijalni merni pipci. Od pipaka,
jedan je u obliku elja, dok je drugi u obliku konusa.
Mere ovih pipaka zavise od veliine koraka navoja,
tako da je svaki mikrometar snabdeven garniturom pa-
rova tih pipaka za sve standardne korake. Veliina ug-
la profila ovih pipaka jednaka je veliini ugla profila
navoja. Mikrometri za oblast merenja veih od 25
mm, snabdeveni su kontrolnim kalibrom za pode-
avanje, kod kojeg je jedan kraj konian koji dolazi u
kontakt sa mernim pipkom u obliku elja, dok je dru-
gi kraj izraen u obliku profilnog ljeba, za prihvata-
nje konusnog mernog pipka. I ovi mikrometri su iz-
raeni za merne oblasti od po 25 mm. Postoje osam
razliitih veliina za pokrivanje merne oblasti od
0...200 mm. Uglavnom se upotrebljavaju za kontrolu
grubljih navoja, jer su greke merenja redovno vee
od 20 m. Prednost im je to je vreme potrebno za
kontrolu relativno malo, pa zbog toga se rado prime-
njuju u radionicama. Ovaj mikrometar kao i merne
pipke prikazuje slika 10.06.
Nepokretno merno vreteno 1 slui za prihvatanje mer-
nog pipka u obliku elja. Ono nije fiksirano kao kod
obinih mikrometara, ve se moe podeavati pomou
zavrtnja 4 u toku nametanja merila na nulu, pa se
posle uvruje pomou konice 5. Mogunost pome-
ranja ovog mernog vretena iznosi 0,5...1 mm. Merni
pipak u obliku konusa se stavlja u otvor pokretnog
mernog vretena 2 koje se moe ukoiti posredstvom
konice 6. Vrednost podeoka skale je 0,01 mm.

Slika 10.06. Mikrometar sa izmenljivim mernim
pipcima (a), merni pipci za kontrolu
srednjeg (b) i malog prenika (c)

Slika 10.07. Marametar za kontrolu srednjeg prenika
navoja
Firma Mar, svoje merilo marametar prilagodio je i
za kontrolu srednjeg prenika navoja (sl.10.07.) po-
mou izmenljivih mernih pipaka 7 i 8 u obliku elja i
konusa. Merno vreteno 1 je podeljivo i nameta se
posredstvom navojnog koluta 2, pa se fiksira zavrt-
njem 3. Za podeavanje se koristi navojni etalon ili
granino merilo za podeavanje podesivih navojnih
prstenova. Vreteno 4 je pokretljivo i posredstvom u-
gaone poluge je u vezi sa mernim satom 5, tanosti
96
0,01 ili 0,001 mm. Pomoni pipak 6 slui za oslanjan-
je mernog predmeta. Ova merila se izrauju za oblasti:
0...45; 45...85; 85...140 i 140...190 mm.
Kod kontrole navojnih burgija, zbog uzdunih lebova
tih burgija, primenjuje se specijalni merni ureaj sa tri
merna pipka, dva u obliku elja i jedan u obliku ko-
nusa radi obezbeenja redovnog naleganja segmenata
navojaka. Na sl.10.08. je prikazan ovakav ureaj,
proizvod firme Sul, dok na sl.10.09. proizvod firme
Mar. Ovi ureaji se nametaju pomou etalona, a ods-
tupanje se oitava na mernom satu.

Slika.10.08. Ureaj za kontrolu navojnih burgija "Sul"

Slika.10.09. Ureaj "Mar"za kontrolu navojnih burgija
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg prenika
Za brzu kontrolu srednjeg prenika spoljnjih navoja u
masovnoj proizvodnji najvie se primenjuje AUVI
(AUWI) ureaj, proizvod nemake firme Mar (Mahr),
koji je prikazan na slici 10.10.

Slika 10.10. AUVI ureaj
Ureaj ima masivno liveno postolje 1 koje obezbeuje
tano voenje mernih elemenata 6 u obliku navojnih
valjia. Pokretan dra valjka 2 je u vezi sa mernim
satom 7 tanosti 0,01 ili 0,001 mm. Dra 3 je podel-
jiv, a podeavanje se vri posredstvom navojnog vre-
tena 4. Za podeavanje se koristi navojni etalon ili
granino merilo za podeavanje podesivih merila.
Graninik 5 slui za oslanjanje mernog predmeta.
Ovaj ureaj se moe koristiti za kontrolu prenika od
3...50 mm. Navojni valjii su izmenljivi i biraju se na
osnovu veliine koraka kontrolisanog navoja.
10.3.2.3. Odreivanje srednjeg prenika po-
mou kalibrisanih ica
Za ovakav postupak merenja, koriste se vrlo tano iz-
raene ice, velike tvrdoe. U zavisnosti od broja ko-
rienih ica, razlikuju se:
mera preko tri ice,
mera preko dve ice i
mera preko jedne ice.
Najvie se primenjuje metod merenja preko tri ice.
Mera preko dve ice uglavnom se koristi kod navoja
sa malim brojem navojaka (napr. kod graninih merila
strane NE IDE), dok se mera preko jedne ice najvie
primenjuje kod navoja velikih (> 100 mm) prenika.
Sama mera preko ica moe da se utvrdi razliitim
mernim instrumentima (mikrometrom, raznim kompa-
ratorima, mernom mainom, i sl.), u zavisnosti od e-
ljene tanosti.
10.3.2.3.1. Mera preko tri ice
Kod ovog postupka, na jednoj strani navoja u jedan
navojni leb se postavlja jedna ica, a na drugoj stra-
ni, pored naspramnog profila, u dva susedna leba se
postavljaju dve ice. Uvek se koriste ice istog naziv-
nog prenika, ija veliina treba da bude izabrana ta-
ko da mera preko ica bude vea od velikog prenika
kontrolisanog navoja, da bi se ta mera mogla izmeriti.
97
Pored toga poeljno je, da ice dodiruju profil navoja
na srednjem preniku, odnosno u njegovoj blizini.
Odreivanjem mere preko tri ice - M
3
, poznavajui
vrednost prenika ica d
v
, moe se veliina srednjeg
prenika navoja d
2
odrediti raunskim putem, koristei
sliku 10.11., na sledei nain:

Slika 10.11. Mera preko tri ice
AB 2 CB 2 d M
2 3
+ + =
,
2 sin 2
d
BD
,
BD
2 d
BD
BE
2
sin , CD BD CB ,
2
d
AB
v
v v
=
= =
= =

,
2
g cot
4
P
2 sin 2
d
CB
,
2
g cot
4
P
CD ,
4 P
CD
2
g cot
v

= =

.
2
g cot
2
P
2 sin
1
d d d M
v v 2 3

+ + = (10.01)
S obzirom da ice ne lee u aksijalnoj ravni navoja,
ve zbog oblika povrina bokova navojaka zauzimaju
kosi poloaj u odnosu na tu ravan, izmerenoj veliini
treba dodati koeficijent ispravke
1
ija je vrednost:
.
d
2
g cot
2
cos
P
2
d
2
2
2
2
vm
1

= (10.02a)
Kada ice dodiruju profile bokova na srednjem krugu,
one imaju idelan prenik:
.
2 cos 2
P
d
v
= (10.03)
Tada je
1
:
.
d
2 g cot
4
P
2
2
2
3
1

= (10.02b)
d
vm
je srednji prenik ica:
.
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
+
+ = (10.04)
P je nazivni korak navoja, a d
2
je nazivna vrednost
srednjeg prenika.
Prema tome, mera preko tri ice, kod idealno tanog,
simetrinog navoja, kada je merna sila nula, bie:
.
2
g cot
2
P
2 sin
1
d d d M
1 vm vm 2 3
+
+ + = (10.05)
Poto kod mehanikog merenja uvek postoji merna si-
la koja izaziva izvesne deformacije elemenata u do-
diru (ica i navoja), kod tanijih merenja ove defor-
macije se moraju uzeti u obzir; isto tako i uticaji ne-
tanosti pojedinih parametara navoja: koraka i ugla
profila, kao i uticaj netanosti prenika ica. Imajui u
vidu sve navedeno, jednainu (10.05) treba korigova-
ti:
zbog deformacija ica i navoja, usled dejstva mer-
ne sile,
zbog netanosti koraka navoja,
zbog netanosti prenika ica i
zbog netanosti ugla profila navoja.
1. Korekcija zbog uticaja merne sile
Zbog dejstva merne sile nastaju deformacije na mestu
dodira, pa e izmerena mera biti manja od stvarne ve-
liine. Zbog toga treba dodati:
3
vm
2
F
d F 4 = .
Za mernu silu F = 10 N,
F
= K
1
- tablina vrednost
(tablica 10.02). Za druge vrednosti merne sile, faktor
K
1
treba pomnoiti sa:
3 2
F c = , gde je F merna sila u daN,
pa e korekcija biti
1
= cK
1
u m.
Kod odreivanja odstupanja, kada se merilo badari
pomou etalona, ova korekcija se ne uzima u obzir, jer
se i kod badarenja javlja merna sila iste veliine, kao
kod merenja.
2. Korekcija zbog netanosti koraka
Ako je korak vei od nominalnog, za meru preko tri
ice e se dobiti manja vrednost, i obrnuto. Greka
koraka u m se mnoi sa faktorom K
2
i algebarski se
dodaje izmerenoj vrednosti M
3
.
2
= P K
2
u m.
P = P
izm
- P u m, (paziti na predznak!), gde je
P
izm
- izmerena vrednost koraka, a P - nominalna (ta-
blina) vrednost koraka.
Vrednost faktora K
2
se uzima iz tablice 10.01.
3. Korekcija zbog netanosti prenika ica
Netanost prenika ica se rauna u odnosu na srednji
prenik ica koji se dobija pomou jednaine (10.04.).
Ova greka u m se mnoi sa faktorom K
3
i algebar-
ski se dodaje izmerenoj vrednosti M
3
.
3
= d
v
K
3
u m.
d
v
= d
vm
- d
v
u m, gde je
98
d
vm
- srednji prenik ica, a d
v
- nominalna vrednost
prenika ica.
Vrednost faktora K
3
Tablica 10.01. Vrednosti faktora K
2
i K
3
Ugao profila Faktor
Vrsta navoja
o
K
2
K
3

Metriki 60
o
0,866 -3
Vitvortov 55
o
0,960 -3,166
Trapezni (i slini) 30
o
1,866 -4,863
4. Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja
Greka ugla profila navoja u minutima mnoi se sa
faktorom K
4
i algebarski se dodaje izmerenoj vredno-
sti M
3
.
4
= K
4
u m.

=
izm
- u minutima, gde je:
izm
- izmerena vrenost ugla profila, a - nominalna
vrednost tog ugla.
Vrednost faktora K
4
Ova korekcija se ne uzima u obzir, ako je srednja
vrednost prenika ica jednaka idealnoj.
Ukupna korekcija e biti:
M =
1
+
2
+
3
+
4
(10.06)
Za dobijanje prave vrednost mere preko ica, izmere-
noj vrednost M
3izm
dodaje se ukupna korekcija, pa e
mera M
3
biti:
M
3
= M
3izm
+ M (10.07)
Uzimajui u obzir jednaine (10.05) i (10.07), stvarna
vrednost srednjeg prenika navoja e biti:
1 vm vm 3 st 2
2
g cot
2
P
2 sin
1
d d M d
= (10.08a)
Kod metrikog navoja:
vm
o
vm vm
d 3
2 60 sin
1
d d = + i P 86603 , 0
2
60
g cot
2
P
o
= ,
pa e srednji prenik biti:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + = . (10.08b)
Jednaine (3.08) vae samo kod simetrinih profila
navoja.
U tablici 10.02. dati su podaci za izraunavanje sred-
njeg prenika navoja sa trouglastim ISO-profilom
(metriki navoj) sa krupnim korakom. Za svaki na-
zivni prenik navoja, data je vrednost prenika ica,
nazivna veliina koraka i srednjeg prenika, kao i
vrednosti faktora K
1
i K
4
.
U tablici 10.03. dati su podaci za izraunavanje sred-
njeg prenika navoja sa trouglastim ISO-profilom sa
sitnim korakom, i to za grupe nazivnih prenika na-
voja sa istom veliinom koraka. Za svaku grupu je da-
ta potrebna veliina prenika ica, i vrednosti faktora
K
1
i K
4
. Kod izraunavanja mere preko ica pri mer-
noj sili od 0 N, srednji prenik d
2
treba uzeti iz odgo-
varajue tablice.
PRIMER:
1. Kod navoja M52 sa krupnim korakom, odreena je
mera preko 3 ice:
M
3izm
= 54,016 mm, merna sila je F = 3 N,
izmerena veliina koraka: P
izm
= 5,004 mm,
nazivna veliina koraka : P = 5,000 mm,
izmerena veliina ugla profila:
izm
= 60
o
10,
nazivna veliina ugla profila: = 60
o
,
izmerene veliine prenika ica:
d
v1
= 3,2000 mm, d
v2
= 3,1990 mm, d
v3
= 3,2002 mm,
nazivni veliina prenika ica: d
v
= 3,2000 mm,
teorijska veliina srednjeg prenika navoja:
d
2
= 48,752 mm.
Izraunati stvarnu vrednost srednjeg prenika navoja.
Reenje:
Na osnovu jednaine (10.08b), srednji prenik navoja:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + = .
Jednaina (10.07) daje vrednost za M
3
, dok jednaina
(10.06) za ukupnu korekciju
M
3
= M
3izm
+ M,
M =
1
+
2
+
3
+
4
.
Korekcija zbog uticaja merne sile
1
= cK
1
u m
448 , 0 3 , 0 F c
3 2 3 2
= = = gde je F merna sila u daN,
K
1
= 3 (tablica 10.02)
1
= 0,448.3 = 1,344 1,3 m
Korekcija zbog netanosti koraka navoja
2
= P K
2
u m
P = P
izm
- P = 5,004 - 5,000 = 0,004 mm = 4 m
K
2
= 0,866 (tablica 10.01)
2
= 4. 0,866 = 3,464 3,5 m
Korekcija zbog netanosti prenika ica
3
= d
v
K
3
u m
d
v
=d
vm
-d
v
=3,1998-3,2000=-0,0002 mm = -0,2 m.
Srednji prenik ica, na osnovu jednaine (10.04):
. mm 1998 , 3
4
2002 , 3 1990 , 3
2
2000 , 3
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
=
+
+ =
=
+
+ =

K
3
= - 3 (tablica 10.01)
3
= (- 0,2).(- 3) = 0,6 m
99
Idealna vrednost prenika ica:
mm 88675 , 2
30 cos 2
5
2 cos 2
P
d
o
v
= =
=
Poto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prenika
ica, potrebno je uzeti u obzir i netanost ugla profila.
Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja:
4
= K
4
u m

=
izm
- = 60
o
10 - 60
o
= 10
K
4
= 0,152 (tablica 10.02)
4
= 10. 0,152 = 1,52 1,5 m
Ukupna korekcija
M = 1,3 + 3,5 + 0,6 + 1,5 = 6,9 m = 0,0069 mm
M
3
= 54,016 + 0,0069 = 54,0229 mm
Koeficijent ispravke
1
na osnovu jednaine (10.02a):
,
d
g cot cos P
2
d
2
2
2 2
2
2
vm
1

=
. mm 0026 , 0 002557 , 0
752 , 48
30 g cot 30 cos 5
2
1998 , 3
2
o o
2
2
1
=
=
Stvarna veliinaserednjeg prenika navoja:
d
2st
= 54,0229 3.3,1998 + 0,86603 .5 - 0,0026.
d
2st
= 48,751 mm
Odstupanje veliine srednjeg prenika
d2
= d
2st
- d
2
= 48,751 - 48,752 = - 0,001 mm = -1 m
Ova vrednost znai da je navoj izraen veoma tano.
2. Ako se uzima navoj iz prethodnog zadatka, ali sa
sitnim korakom: M52x2 i sa istom veliinom merne
sile se odreuje mera preko tri ice, koja iznosi
M
3izm
= 53,002 mm, dok su ostali podaci:
P
izm
=2,005 mm, P=2,000 mm,
izm
=60
o
15, =60
o

d
v1
=1,352 mm, d
v2
=1,353 mm, d
v3
=1,355mm
d
v
= 1,350 mm; nazivna veliina prenika ica, dok je
teorijska veliina srednjeg prenika navoja:
d
2
= d - 0,6495 P = 52 - 0,6495.2 = 50,701 mm.
Odrediti stvarnu vrednost srednjeg prenika navoja.
Reenje:
1 vm 3 st 2
P 86603 , 0 d 3 M d + = .
M
3
= M
3izm
+ M.
Ukupna korekcija:
M =
1
+
2
+
3
+
4.

Korekcija zbog dejstva merne sile:
1
1,3 m (iz prethodnog zadatka)
Korekcija zbog netanosti koraka navoja:
2
= P K
2
u m.
P = P
izm
- P = 2,005 - 2,000 = 0,005 mm = 5 m.
K
2
= 0,866 (tablica 10.01),
2
= 5. 0,866 = 4,330 4,3 m.
Korekcija zbog netanosti prenika ica:
3
= d
v
K
3
u m.
d
v
= d
vm
- d
v
= 1,3530 - 1,3500 = 0,003 mm = 3 m.
Srednji prenik ica, na osnovu jednaine (10.04)
. mm 3530 , 1
4
355 , 1 353 , 1
2
352 , 1
4
d d
2
d
d
3 v 2 v 1 v
vm
=
+
+ =
=
+
+ =

K
3
= - 3 (tablica 10.01).
3
= 3(- 3) = - 9 m.
Idealna vrednost prenika ica:
. 1547 , 1
30 cos 2
2
2 cos 2
mm
P
d
o
v
= = =

Poto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prenika
ica, potrebno je uzeti u obzir i netanost ugla profila.
Korekcija zbog netanosti ugla profila navoja:
4
= K
4
u m.
=
izm
- = 60
o
15 - 60
o
= 15.
K
4
= 0,098 (tablica 10.03).
4
= 15. 0,098 = 1,47 1,5 m.
Ukupna korekcija:
M = 1,3 + 4,3 - 9 + 1,5 = - 1,9m = - 0,0019 mm.
M
3
= 53,0020 - 0,0019 = 53,0001 mm.
Koeficijent ispravke
1
na osnovu jednaine (10.02a):
. 0002 , 0 00016 , 0
701 , 50
30 cot 30 cos 2
2
3530 , 1
2
cot
2
cos
2
2 2
2
2
2
2
2
1
mm
g
d
g
P d
o o
vm
=
=
=
= =

d
2st
= 53,0001- 3.1,3530 + 0,86603.2 - 0,0002
d
2st
=50,67296 50,673 mm.
Odstupanje veliine srednjeg prenika:
d2
=d
2st
d
2
=50,673 - 50,701 = - 0,028 mm = - 28 m
S obzirom da tolerancija srednjeg prenika navoja re-
dovno je vea, navoj odgovara.

Tablica 10.02. Podaci za izraunavanje d
2
kod metrikog navoja sa krupnim korakom
Nazivni pre-
nik navoja
Nazivni
prenik ice
Nazivni ko-
rak navoja
Teorijski srednji
prenik navoja
Mera M
3
pri
mernoj sili
Faktor
K
1

Faktor
K
4

100
d , mm d
v
, mm P , mm d
2
, mm F = 0
M1
M1,2
M1,4
0,17
0,25
0,25
0,3
0,838
1,038
1,205
1,133
1,332
1,456
7
7
7
0,013
0,013
-0,002
M1,7 0,22 0,35 1,473 1,831 7 0,009
M2
M2,3
0,25
0,4
0,4
1,740
2,040
2,145
2,444
6
6
0,010
0,010
M2,6
M3
0,29
0,45
0,5
2,308
2,675
2,789
3,113
6
6
0,015
0,001
M3,5 0,335 0,6 3,110 3,596 6 -0,006
M4
M4,5
M5
0,455
0,7
0,75
0,8
3,545
4,013
4,480
4,305
4,730
5,153
5
5
5
0,026
0,011
-0,004
M5,5 0,53 0,9 4,915 5,727 5 0,005
M6
M7
0,62
1,0
1,0
5,350
6,350
6,346
7,345
5
5
0,022
0,022
M8
M9
0,725
1,25
1,25
7,188
8,188
8,282
9,282
5
5
0,002
0,002
M10
M11
0,895
1,5
1,5
9,026
10,026
10,414
11,413
4
4
0,015
0,015
M12 1,1 1,75 10,863 12,650 4 0,045
M14
M16
1,35
2,0
2,0
12,701
14,701
15,021
17,021
4
4
0,098
0,098
M18
M20
M22
1,65
2,5
2,5
2,5
16,376
18,376
20,376
19,164
21,163
23,163
4
4
4
0,104
0,104
0,104
M24
M27
M30
M33
2,05
3,0
3,0
3,5
3,5
22,051
25,051
27,727
30,727
25,606
28,605
30,848
33,848
3
3
3
3
0,160
0,160
0,015
0,015
M36
M39
M42
M45
2,55
4,0
4,0
4,5
4,5
33,402
36,402
39,077
42,077
37,591
40,590
42,832
45,832
3
3
3
3
0,121
0,121
-0,024
-0,024
M48
M52
M56
M60
3,2
5,0
5,0
5,5
5,5
44,752
48,752
52,428
56,428
50,025
54,024
57,267
61,267
3
3
3
3
0,158
0,152
0,013
0,013
M64
M68
4,0
6,0
6,0
60,103
64,103
66,910
70,910
2
2
0,270
0,270
Tablica 10.03. Podaci za izraunavanje d
2
kod metrikog navoja sa sitnim korakom
Nazivni prenik
navoja d mm
Nazivni prenik
ice d
v
, mm
Nazivni korak
navoja P, mm
Mera M
3
pri
mernoj sili F = 0
Faktor
K
1

Faktor
K
4

2...2,2 0,17 0,25 d
2
+ 0,294 4 0,013
2,5...3,5 0,22 0,35 d
2
+ 0,357 3 0,009
4,0...5,5 0,29 0,5 d
2
+ 0,437 3 0,002
6...11 0,455 0,75 d
2
+ 0,716 2 0,011
8...30 0,62 1 d
2
+ 0,994 2 0,022
12...80 0,895 1,5 d
2
+ 1,386 2 0,015
18...150 1,35 2 d
2
+ 2,318 2 0,098
30...250 2,05 3 d
2
+ 3,552 1 0,160
42...300 2,55 4 d
2
+ 4,186 1 0,123
70...300 4 6 d
2
+ 6,804 1 0,270
d
2
= d - 0,6495 P

101
10.3.2.3.2. Mera preko dve ice
Kada nema toliki broj navojaka da se pravilno
izmeri mera preko tri ice, primenjuje se po-
stupak odreivanja srednjeg prenika merom
preko dve ice. Prilikom odreivanja mere pre-
ko dve ice - M
2
, veoma je vano, da ravan
merenja bude paralelna sa ravni koja prolazi
kroz sredita poprenih preseka ica. Na os-
novu sl.10.12. dolazi se do sledeih geo-
metrijskih zavisnosti:
( )
,
2
g cot
2
P
DE
, GB AE CF : je jer
, AE 2 AB DE EG DE DG d
2
=
= =
+ = + = =

( ) ( )
.
2 sin 2
d
CF AE
, d BC M
, 2 P d M AC BC AB
v
v 2
2 2
v 2
2 2
= =
+ =
= =
( ) ( ) .) 09 . 10 (
2 sin
d
2 P d M
2
g cot
2
P
d
v
2 2
v 2
2
+
+
=

Slika 10.12. Mera preko dve ice
I u ovom sluaju, zbog kosih poloaja ica pot-
rebno je uvesti koeficijent ispravke
1
, ija
vrednost se rauna na isti nain kao kod me-
renja preko tri ice, tj. pomou formule
(10.02a) i dodaje se meri M
2
.
1 vm 2
d BC M + + = (10.10)
Pored toga treba uzeti u obzir sve ostale ko-
rekcije koje su se pojavile kod merenja preko
tri ice, tako da e mera preko dve ice biti
M
2
= M
2izm
+ M (10.11)
Ukupna korekcija M se rauna, kao kod
merenja preko tri ice, tj. pomou formule
(10.06).
Konana jednaina za izraunavanje stvarne
vrednosti srednjeg prenika navoja merenjem
preko dve ice, uzevi u obzir prethodne iz-
raze, bie:
( ) ( )
.) 12 . 10 (
2 sin
d
2 P d M
2
g cot
2
P
d
v
2 2
1 vm 2 st 2
=

Srednji prenik ica je
( ) 2 d d d
2 v 1 v vm
+ = (10.13)
10.3.2.3.3. Mera preko jedne ice
Kod navoja velikih prenika (d > 100 mm)
koristi se postupak odreivanja srednjeg pre-
nika merenjem preko jedne ice. Mera M
1
se
odreuje dva puta sa zaokrenutim poloajem
ice za 180
o
. Pritom ica treba da ostane u is-
tom navojnom lebu, radi eliminisanja uticaja
ekscentrinosti navoja na rezultat merenja. Ge-
ometrijske zavisnosti se odreuju na osnovu
slike 10.13.

Slika 10.13. Mera preko jedne ice
Mera M
1
, dobijena prvim merenjem:
AD
2
d
d M
v
1
+ = , (10.14)
Mera M
1
, dobijena drugim merenjem
AD
2
d
DE d ' M
v
2 1
+ + = , (10.15)
102
( )
.
2 sin 2
d
2
g cot
2
P
AD
,
2 sin 2
d
CF AE
,
2
g cot
2
P
DE
, AE DE AD
HE DH , HE DH DE
v
v
= =
=
=
= + =

Ako se saberu jednaine (10.14) i (10.15),
dobija se:
. AD 2 DE d d ' M M d
: odavde
, AD 2 DE d d d
AD
2
d
DE d AD
2
d
d ' M M
v 1 1 2
2 v
v
2
v
1 1
+ + =
+ + + =
= + + + + = +

Dui DE i AD treba zameniti ranije dobijenim
izrazima, pa e d
2
biti:
.
2 sin
d
2
g cot
2
P
d d ' M M d
v
v 1 1 2
+ + =
Korekcije su iste kao kod merenja preko tri
ice, ali zbog dvostrukog merenja korekciju
usled dejstva merne sile treba dva puta ura-
unati.
M
1
+ M
1
= M
1izm
+ M
1izm
+ M
M = 2
1
+
2
+
3
+
4
(10.16)
Stvarna veliina srednjeg prenika navoja je:
) 17 . 10 (
sin
d
2
g cot
2
P
d d M M d
1
2
v
v 1 1 st , 2

+ + =

Poto se kod merenja koristi samo jedna ica
ne rauna se srednja veliina prenika, ve se
uzima stvarni prenik. Koeficijent ispravke
1

se rauna prema jednaini (10.02a).

10.3.2.3.4. Merne ice
Firma Karl Cajs izrauje garniture od 21 ice.
Prenici ovih ica izabrani su tako da bi oni
odgovarali kod svih vrsta navoja, pa zbog toga
nemaju idealnu vrednost, ali zadovoljavaju
zahtev, da moraju dodirivati bok navoja u bli-
zini srednjeg prenika. Razmak izmeu sred-
njeg prenika i dodirne take moe iznositi
najvie l/8, gde je l duina bone stranice te-
oriskog profila (slika 10.14c).
ice se izrauju sa vrlo strogim tolerancijama.
Odstupanje prenika moe da iznosi najvie
0,5 m. Oblik cilindrinosti ne moe da padne
van tolerancijskog prostora, a krunost mora
da bude u granicama 0,3 m. Povrina ica
je tvrdo hromirana i lepovana, tvrdoa se kree
u granicama 740...848 HV.
Izrauju se dve vrste garnitura ica. Ako se
merenje vri mikrometrom ili nekim kompa-
ratorom, upotrebljavaju se ice stavljene u spe-
cijalne nosae (sl.10.14a) koji se mogu natak-
nuti na merne pipke ( 8 mm) merila. U slua-
ju da se mera eli odrediti mernom mainom,
ili specijalnim mikrometrom, posebno obliko-
vanim za ovakva merenja, upotrebljavaju se
ice obeene o uke preko konca (sl.10.14b).

Slika 10.14. Merne ice
Prenici ica koje firma Karl Cajs izrauje u
garniturama i oblast primene tih ica dati su u
tablici 10.04.
Sl. 10.15. prikazuje mikrometar sa icama u
okviru, dok sl.10.16 specijalni mikrometar za
odreivanje mere preko tri ice koje vise o
koncu. Na slici 10.17. se vidi odreivanje mere
M
3
na horizontalnoj mernoj maini.

103
Tablica 10.04. Prenici ica i njihova primena
Korak navoja koji se moe meriti
Prenik i-
ce d
v
, mm
Metriki Vitvortov
Trapezni
0,17
0,195
0,22
0,25; 0,3
-
0,35
-
-
-
-
-
-
0,25
0,29
0,335
0,4
0,45; 0,5
0,6
-
-
-
-
-
-
0,39
0,455
0,53
-
0,7; 0,75; 0,8
0,9
-
-
-
-
-
-
0,62
0,725
0,895
1,0
1,25
1,5
-
1,270
1,411; 1,588
-
-
-
1,1
1,35
1,65
1,75
2,0
2,5
1,814
2,117; 2,309
2,540; 2,822
2
-
3
2,05
2,55
3,2
3,0; 3,5
4,0; 4,5
5,0; 5,5
3,175; 3,629
4,233
5,080; 5,645
4
5
6
4,0
5,05
6,35
6,0
-
-
6,350; 7,257
7,816; 8,467; 9,237
9,677; 10,160
7; 8
9; 10
12

Slika 10.15. Mikrometar pripremljen za merenje sa
icama u okviru

Slika 10.16. Specijalni mikrometar za odreivanje
mere preko tri ice

Slika 10.17. Odreivanje mere M
3
na mernoj
maini
10.3.2.4. Odreivanje srednjeg prenika
optikim putem
Mikroskopi su osnovni optiki ureaji za pre-
cizno merenje i kontrolu spoljnih navoja, ne
samo srednjeg prenika, ve i ostalih parame-
tara.
Merenje srednjeg prenika moe da se izvri
pomou uglomerne glave sa okularom na dva
naina:
primenom konanice uglomerne ploe, i
primenom konanice uglomerne ploe i
specijalnih mernih noia
primenom krsta konia uglo-
merne glave
Merni predmet se uhvati izmeu iljaka a me-
renje se vri na senci navojnog dela. Ugaona
ploa se okrene za toliki ugao da se srednja
linija konanice poklopi sa linijom boka pro-
fila navoja i oita se vrednost na skali mikro-
metarskog zavrtnja poprenog klizaa. Zatim
se pomeranjem poprenog klizaa dovodi linija
suprotnog boka profila u preklapanje sa sred-
njom linijom konanice na isti nain kao u
prethodnom sluaju. Opet se oita vrednost na
skali mikrometarskog zavrtnja. Razlika dvaju
oitavanja daje veliinu srednjeg prenika. Te-
orijski posmatrano, merenje moe da se izvri
bilo gde na boku profila navoja, ali u praksi se
pokazalo da je najbolje izvriti merenje u bli-
zini srednjeg prenika, jer se time eliminiu,
odnosno ublauju uticaji greaka koraka i ugla
profila navoja na rezultat merenja. Celishodno
je merenje ponoviti na drugom boku profila
104
(sl. 10.18.) i uzeti srednju vrednost. Treba ob-
ratiti panju na to, da u toku merenja osa mer-
nog predmeta bude u ravni paralelnoj sa ravni
kretanja stola mikroskopa.

Slika 10.18. Odreivanje srednjeg prenika na
mikroskopu
pomou mernih noia
Ovaj metod merenja se koristi kod vrlo tanih
navoja, kao napr. kod graninih navojnih me-
rila.

Slika 10.19. Prislanjanje mernih noia uz
bokove navoja
Za tano merenje elemenata navoja na mik-
roskopu, potreban je aksijalni presek mernog
predmeta. Kod navojnih ureznika zbog uzdu-
nih kanala koji su izraeni radi formiranja rez-
nih ivica alata, merenje na mikroskopu ne
predstavlja tekou, jer se u vidnom polju oku-
lara javlja senka aksijalnog preseka. Kod ne-
prekinutih navoja meutim dobija se deformi-
sana slika profila, usled prostornih krivina heli-
koidnih povrina bokova navoja (slika 10.19.).
Merni noii imaju veoma tano izraenu
otricu. Na telu noia ucrtana je pomona
linija, paralelno sa otricom i na izvesnom
odstojanju od nje. Ovo odstojanje iznosi 0,3
mm na noiima koji se koriste za kontrolu
navoja sa korakom P 1,5 mm; a 0,9 mm na
noiima koji se koriste kod navoja sa
korakom P > 1,5 mm. Na ovim razmacima su
ucrtane odgovarajue linije i na ploi kona-
nice uglomerne glave mikroskopa, i to na obe
strane od srednje linije, svakako shodno uve-
anju ureaja. Ove pomone linije su potrebne
radi tanog oitavanja poloaja noia, jer se
njihove otrice naslanjaju na bokove navoja u
aksijalnom preseku, pa se zbog toga ne vide na
senci merenog navoja. Meusobni poloaj no-
ia i konanice je dat na sl. 10.20a; dok izgled
samih noia na istoj slici pod b.
Merenje srednjeg prenika odvija se na sledei
nain:
Merni predmet se uhvati izmeu iljaka (osa je
paralelna ravni kretanja stola) i merni noii se
tako naslanjaju uz suprotne bokove navoja u
aksijalnom preseku da svetlosni procep izmeu
boka navoja i otrice noia potpuno isezne.
Da bi se ovo postiglo, glava mikroskopa treba
da se nagne za ugao uspona zavojnice kon-
trolisanog navoja, prvo na jednu, a posle na
drugu stranu. Nakon postavljanja noia, glava
mikroskopa se ponovo dovede u vertikalan po-
loaj. Daje se osvetljavanje odozgo i pomou
uglomerne glave odreuje se razmak pomonih
crta na noiima u pravcu upravnom na osu
merenog navoja. Da bi se ovaj razmak mogao
odrediti, odgovarajua pomona linija kona-
nice se poklopi sa pomonom linijom na jed-
nom noiu, kako je prikazano na slici 10.20a.
i oita se vrednost na skali poprenog klizaa.
Zatim se pomeranjem poprenog klizaa izvri
preklapanje pomonih linija konanice i noia
koji je naslonjen uz suprotni bok navoja. Po-
novo se oita vrednost na skali poprenog kli-
zaa, a razlika dva oitavanja daje vrednost
srednjeg prenika navoja. Preporuuje se da se
izvri vie merenja sa razliitim parovima no-
ia i da se uzima srednja vrenost svih me-
renja.
105

Slika 10.20. Poloaj konanice i mernog noia
u toku merenja(a) i izgled noia (b)
Otrice noia se dosta brzo troe pa zbog toga
posle 10 merenja treba ih prekontrolisati po-
mou graninih navojnih merila u obliku epa,
poznatih odstupanja srednjeg prenika. Utvr-
eno istroenje noia treba uzeti u obzir kod
merenja. Ako su otrice mernih noia izra-
ene od tvrdog metala, one mogu izdrati i 500
merenja bez vidnih znakova troenja.
10.3.3. Kontrola malog prenika navoja
Kontrola malog prenika spoljnjeg navoja naj-
jednostavnija je pomou mikrometra sa izmen-
ljivim pipcima (sl. 10.06a.). Pipci su u obliku
elja i konusa kao kod merenja srednjeg pre-
nika, ali su im uglovi profila manji od ugla
profila kontrolisanog navoja, kako bi se iz-
beglo naleganje pipaka na bokove navoja. Kod
metrikog navoja ugao profila pipaka iznosi
45
o
(slika 10.06c).
Kada je potrebna vea tanost merenja, mali
prenik se odreuje na mikroskopu, primenom
uglomerne glave. Merni predmet se postavi iz-
meu iljaka kao kod odreivanja srednjeg
prenika navoja, uglomer se postavi na nulu i
linija konanice koja je paralelna sa osom mer-
nog predmeta, dovodi do malog prenika na
jednoj strani senke navoja. Oitava se vrednost
na skali mikrometra poprenog klizaa. Zatim
se popreni kliza pomeri dotle, dok se ista li-
nija konanice ne poklopi sa malim prenikom
navoja na suprotnoj strani i ponovo se oita
vrednost na skali mikrometra. Razlika izmeu
dva oitavanja daje vrednost malog prenika.
10.3.4. Kontrola koraka navoja
Korak navoja se moe kontrolisati razliitim
metodama. Kod svih vidova te kontrole je za-
jedniko, to se odreuje zbirno odstupanje ve-
eg broja (5 - 10 - 20) koraka, a dobijeni re-
zultat se zatim podeli sa brojem obuhvaenih
koraka, radi odreivanja veliine greke jed-
nog koraka. Sam metod kontrole moe biti:
mehaniki i
optiki
10.3.4.1. abloni
Brzo proveravanje koraka se vri ablonom. To
je komplet eljeva, na jednoj strani su ploice
za kontrolu metrikog a na drugoj za kontrolu
vitvortovog navoja (sl.10.21.). eljevi ustvari
predstavljaju profil navoja. Za svaki korak pos-
toji poseban ablon i na njemu je i naznaena
veliina koraka. Prilikom kontrole ablon se
prislanja uz navoj i na osnovu veliine svet-
losnog procepa se ocenjuje ispravnost koraka
tog navoja.

Slika 10.21. ablon za kontrolu koraka navoja
10.3.4.2. Merilo sa komparatorom
Ovo merilo se uglavnom koristi u radionicama.
Sastoji se iz vretena 1, prizmi 2 za oslanjanje,
mernih pipaka 4 i 5, i komparatora 3 (sl.10.
22a). Vreteno je cilindrinog oblika, po kome
se mogu pomerati leva oslona prizma, iji po-
loaj je diktiran duinom kontrolisanog navoja,
i merni pipak 4. Desna oslona prizma i merni
pipak 5 se ne mogu pomerati aksijalno po
vretenu. Badarenje merila se vri pomou slo-
ga uporednih merki (sl.10.22b). Ovaj slog na
krajevima sadri specijalne merke sa koninim
udubljenjem za prihvatanje vrhova mernih pi-
paka u obliku sfere. Tada se merni pipak 4 fik-
sira ime je on postao nepokretan, dok je merni
pipak 5 pokretan i u vezi je sa komparatorom 3
koji pokazuje odstupanje u odnosu na podee-
nu nazivnu veliinu. To odstupanje se odnosi
na n koraka, gde je n mernim pipcima
obuhvaeni broj koraka (mora da bude ceo
broj). Oitano odstupanje se deli sa brojem
n, da bi se dobila greka koraka.
106

Slika 10.22. Merilo sa komparatorom
za kontrolu koraka navoja
Postoji dve veliine ovog merila. Jedno je za
prenike navoja od 10...100 mm, do 300 mm
mernih duina; vrednost podeoka skale kompa-
ratora je 0,01mm. Drugo se primenjuje za
prenike navoja do 30 mm, do 600 mm mernih
duina; vrednost podeoka skale je 1 m. Merni
pipak se bira u zavisnosti od veliine nazivnog
koraka kontrolisanog navoja.
10.3.4.3. Odreivanje koraka navoja na
Cajsovoj mernoj maini
Na horizontalnoj mernoj maini Cajs, pomou
specijalnog dodatnog pribora moe se veoma
tano izmeriti veliina koraka navoja. Princi-
pijelna ema tog merenja prikazana na je slici
10.23.

Slika 10.23. ema merenja koraka na mernoj
maini
Merni pipak sa loptastim zavretkom se po-
stavlja u izabrani navojni leb. Oita se poloaj
pipka na optikom ureaju maine, pa se pipak
pomeri za veliinu n koraka i ponovo se
oita poloaj tog pipka. Razlika izmeu dva
oitavanja daje vrednost za n koraka. Samo
merenje se vidi na slici 10.24.
Merni predmet se privruje izmedju iljaka i
postavlja se u horizontalan poloaj pomou li-
bele na nosau iljaka. Prihvatni rukavac 1 no-
saa 5 mernog pipka 6 postavlja se na pinolu
maine i loptasti vrh mernog pipka se dovodi u
izabrani navojni leb. Libela 4 na prihvatnom
rukavcu slui za kontrolu visinskog poloaja
mernog predmeta da bi promena merne veli-
ine ostala u osi pinole. Posle oitanog polo-
aja mernog pipka, nosa pipka 5 se pomou
pribora 7 (isti kao okida kod starijih tipova
fotoaparata) izdie da bi se pinola mogla po-
meriti, radi postavljanja vrha mernog pipka u
drugi navojni leb. Zavrtanj 2 slui za ogra-
niavanje uzdizanja nosaa mernog pipka dok
pomou zavrtnja 3 se regulie veliina merne
sile. Merni pipak i u ovom sluaju se bira u za-
visnosti od nazivne veliine koraka.

Slika 10.24. Merenje koraka navoja na Cajsovoj
maini
10.3.4.4. Odredjivanje veliine koraka
navoja na mikroskopu
Za odreivanje koraka navoja na mikroskopu
obino se primenjuje uglomerna glava. Merni
predmet se postavi izmeu iljaka u horizon-
talnom poloaju. Srednja linija konanice se
poklopi sa jednim bokom profila navoja i oita
se vrednost na skali mikrometarskog zavrtnja
uzdunog klizaa. Zatim se sto, zajedno sa
mernim predmetom pomera pomou uzdunog
klizaa, dok se ista linija konanice ne poklopi
sa nekim drugim, istoimenim bokom profila
navoja, pomerenim za n koraka u odnosu na
prvo oitavanje. Ponovo se oita vrednost na
skali mikrometarskog zavtrnja (sl.10.25a). Ra-
di eliminasanja uticaja greaka profila navoja
na rezultat merenja, isti postupak treba pono-
viti i za suprotne profile (sl.10.25b). Razlika
izmeu dva oitavanja daje vrednost za n
koraka L
1
, odnosno L
2
, iju aritmetiku sredinu
treba uzeti za izraunavanje veliine koraka.
L = (L
1
+ L
2
)/ 2
P = L / n.
107

Slika 10.25. Odreivanje veliine koraka na
mikroskopu pomou uglomerne glave
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja
Kontrola ugla profila navoja najee se vri
optikim putem, na mikroskopu ili na profil-
projektoru. Merni predmet se uhvati izmeu i-
ljaka i nosa iljaka, odnosno glava mikros-
kopa se nagne za ugao zavojnice kontrolisanog
navoja - , da bi pravac posmatranja bio up-
ravan na osu navoja.

Slika 10.26. Merenje ugla profila navoja
Za merenje se koristi uglomerna glava, kada se
uglomer prvo postavi na nulu, a zatim se ploa
konanice okrene na jednu, pa na drugu stranu,
dok se srednja linija ne poklopi sa bokom pro-
fila navoja, da bi se odredile veliine polu-
uglova profila (/2)
I
i (/2)
II
. Zatim se pome-
ranjem poprenog klizaa dovede druga strana
navoja u vidno polje okulara i na isti nain se
odreuju uglovi (/2)
III
i (/2)
IV
. Od ovih vred-
nosti dve su realne veliine uglova, a dve su
dopunski uglovi, kod kojih se stvarne vrednosti
dobijaju oduzimanjem izmerenih veliina od
360
o
. Nain merenja prikazuje slika10.26.
Vrednost poluuglova profila navoja se dobija
kao aritmetika sredina odgovarajuih izme-
renih veliina.
( ) ( )
( ) ( )
.
2
2 2
2
i
2
2 2
2
IV II
2
III I
1
+
=

+
=

.
Zbir poluuglova daje vrednost ugla profila.
Zbog naginjanja mernog predmeta, ugao pro-
fila nije odreen u aksijalnoj ravni, ve u ravni
koja zaklapa sa njom ugao . Kod veih zah-
teva u pogledu tanosti, izmerenu vrednost
ugla profila potrebno je korigovati na sledei
nain:
=
2 2
2
2
d
P
2
1
1 ' tg
cos
' tg
tg ,
gde je merenjem odreena vrednost ugla
profila navoja:
( ) ( )
2 1
2 2 ' + =
Na profilprojektoru ugao profila se odreuje na
isti nain kao i bilo koji ugao. Svakako, na
mikroskopu se dobija mnogo taniji rezultat,
pa se primena profilprojektora izbegava.
Kod navoja velikih prenika nema mogunosti
odreivanja ugla profila na mikroskopu. U tak-
vim sluajevima se koriste merni konusi, iji
uglovi zavise od ugla profila kontrolisanog na-
voja. Za ovakvo merenje potrebna je garnitura
mernih konusa, iji uglovi rastu u skokovima
od po 2.
10.4. SIMPLEKSNA KONTROL A
UNUTRANJEG NAVOJA
Kod unutranjeg navoja kontrolie se tanost
istih veliina, kao kod spoljnjeg navoja, tj.
veliki prenik (D),
srednji prenik (D
2
),
mali prenik (D
1
),
korak (P) i
ugao profila ().
108
Elementi unutranjeg navoja (sa malo izu-
zetaka) se mogu kontrolisati isljuivo mehani-
kim metodama, dok se optiki metodi zbog ra-
zumljivih razloga ne mogu primeniti. Odrei-
vanje pojedinih mera je komplikovanije nego
kod spoljnjeg navoja, jer se ne moe videti na-
leganje mernih povrina merila i kvalitet me-
renih povrina se ne moe pravilno oceniti.
Nadalje, greke merenja su vee, poto se ono
obino vri preko specijalnih poluga.
10.4.1. Kontrola velikog prenika navoja
Ova kontrola se trai samo u izuzetnim slu-
ajevima, poto veliki prenik nije funkcio-
nalna mera i zazor je obino mnogo vei od
dozvoljenih greaka tog prenika, i to je me-
renje velikog prenika skopano sa odreenim
potekoama. Koriste se izmenljivi merni pipci
u obliku elja i konusa iji je ugao manji od
ugla profila kontrolisanog navoja (kao kod
kontrole malog penika spoljnjeg navoja) i
merni pipci su zaobljeni sa manjim polupre-
nikom od poluprenika zaobljenja dna navoja.
Merilo treba da ima dodatni pribor za kontrolu
unutranjih mera kao napr. kod merne maine.
Kod veih prenika mogu se primeniti mikro-
metri za rupe, jer se ne trai velika tanost.
Kod navoja malih nazivnih prenika ova kon-
trola nije izvodljiva.
10.4.2. Kontrola srenjeg prenika
navoja
Za kontrolu srednjeg prenika unutranjeg na-
voja mogu se primeniti razna merila, u zavis-
nosti od traene tanosti i veliine prenika na-
voja. Najvie se primenjuju:
mikrometri sa izmenljivim pipcima,
ureaji za brzu kontrolu,
indirektno merenje pomou kuglica i
specijalne metode.
10.4.2.1. Mikrometri sa izmenljivim mer-
nim pipcima
Primenjuju se mikrometri za rupe sa izmen-
ljivim pipcima u obliku elja i konusa, slino
kao kod spoljnjeg navoja. Za svaki korak po-
stoji poseban par pipaka. Veliina ugla pipaka
je jednaka veliini ugla profila kontrolisanog
navoja.
Kod manjih prenika navoja primenjuju se
mikrometri sa kljunovima (sl.10.27a), dok se
kod veih prenika koriste tapasti mikrometri
za vee rupe (sl.10.27b).

Slika 10.27. Mikrometri za kontrolu srednjeg
prenika.
Postoje i specijalna merila, slina mikrometru
sa kljunovima (sl.10.28.) koja su snabdevena
mernim satom. Ova merila se pre upotrebe mo-
raju podesiti pomou navojnog etalona (prste-
na), pa prilikom kontrole, na mernom satu se
oitava samo odstupanje od podeene mere.

Slika 10.28. Specijalno merilo za kontrolu
srednjeg prenika
10.4.2.2. Merila za brzu kontrolu
srednjeg prenika
Jedan od merila za brzo odreivanje tanosti
srednjeg prenika je INVI ureaj firme Mar
(sl.10.29.)
Koristi se uglavnom u serijskoj proizvodnji, jer
se on moe smatrati podeljivim navojnim e-
pom u kombinaciji sa mernim satom. ep je
sastavljen od tri merna segmenta, od kojih je
srednji pokretljiv i u vezi je sa mernim satom.
Podeavanje ureaja na nulu vri se pomou
etalon prstena sa unutranjim navjem.

Slika 10.29. INVI ureaj za brzu kontrolu
109
Prilikom kontrole element sa unutranjim na-
vojem se stavlja na ep sa uvuenim srednjim
segmentom. Posle oslobaanja tog segmenta,
pod dejstvom opruge segmenti se priljubljuju
uz navoj a odstupanje od podeene mere se
oitava na mernom satu. Ako je merni sat
snabdeven tolerancijskim indeksima, oni se na-
metaju na granina odstupanja, pa kontrolu
moe da vri i priueni radnik.
Kod velikih prenika navoja, za brzu kontrolu
srednjeg prenika primenjuje se ureaj MUL-
TIMAR, takoe proizvod firme Mar (sl.10.
30.).

Slika 10.30. Ureaj MULTIMAR za brzu kontrolu
Ureaj radi sa dva merna pipka u obliku na-
vojnih valjia, od kojih je jedan podeljiv,
dok je drugi pokretni i u vezi je sa kompa-
ratorom. Podeljivi pipak se namesti u potre-
ban poloaj pomou etalona, pa se uvruje.
Prilikom kontrole valjci se priblie, stavljaju se
u navojni otvor, i nakon odputanja oni se pri-
ljube uz navoj, a komparator pokazuje odstu-
panje od podeene mere.
Merni pipci su izmenljivi i svakom koraku na-
voja odgovara po jedan par valjia, tako da
navoji razliitih prenika ali jednakih koraka
se kontroliu istim parom valjia. Oblast me-
renja iznosi 50...1100 mm.
10.4.2.3. Kontrola srednjeg prenika
pomou kuglica
Ova kontrola se obino vri na Cajsovoj maini
za merenje, uz odgovarajui dodatni pribor ko-
ji se sastoji od plivajueg stola, para etalon me-
rila (mernih kljunova) sa lebom u obliku na-
vojnog leba, draa tih etalona, mernih kug-
lica najpovoljnijih prenika i specijalnih mer-
nih poluga za prihvatanje kuglica.
Merne kljunove, njihovo postavljanje u dra i
poloaj mernih pipaka u toku kontrole prika-
zuje sl.10.31. Etaloni se postavljaju u dra na
meusobnom rastojanju E tako, da jedan od
etalona bude podignut u odnosu na drugi za
veliinu polovine koraka kontrolisanog navoja,
radi dobijanja njihovog relativnog poloaja ko-
ji odgovara obliku navoja.

Slika 10.31. Merni kljunovi (a), njihovo
postavljanje (b) i poloaj pipaka u toku merenja (c)
Ovom metodom se ustvari ne odreuje odstu-
panje srednjeg prenika D
2
, ve odstupanje
(x) od jedne teorijske vrednosti X koja je
izraunata veoma tano od strane proizvoaa
merne maine i data je uz tu mainu. X se
( ) 2 sin
d
2
ctg
2
P
D
1
8
P
2
ctg
2
P
D X
k
2
2
2
+
+
+ =
Poto pravac merenja nije upravan na osu
mernog predmeta, ve odstupa od tog pravca
za veliinu ugla , odstupanje srednjeg pre-
nika e biti:
2
2
D 2
P
tg , cos X D = = .
Najpovoljniji prenik kuglica je:
( ) 16
P
2 cos 2
P
d
k

= .
110
Firma Cajs uz mainu isporuuje garnituru
mernih kuglica, u kojoj se nalaze kuglice sle-
deih prenika:
d
k
= 0,8; 1,35; 1,8; 2,3 i 3,175 mm.
Radi ostvarivanja mere X, etaloni se pos-
tavljaju na meusobnom rastojanju E, to se
k
2
ctg
2
P
D E
2

+ = .
k je konstanta para etalona, iju vrednost
odreuje proizvoa i ona, ili vrednosti a,
odnosno b su utisnute na etalonima.
k = a + b
U prethodnim jednainama, za sve parametre
navoja treba uvrstiti nazivnu vrednost.
Prilikom merenja merni pipci se postavljaju,
kako je na slici 10.31c prikazano.
to se tie korekcija, uticaj merne sile se ne u-
zima u obzir, jer prilikom podeavanja ona
deluje na isti nain, kao i kod merenja. Greka
usled netanosti ugla profila navoja nepostoji,
jer se koriste kuglice najpovoljnijeg prenika.
Znai, treba uzeti u obzir samo greku koraka i
eventualno greku zbog netanosti prenika
kuglica, to moe da se javi zbog tolerancije
tog prenika.
10.4.2.4. Kontrola srednjeg prenika
pomou specijalnih metoda
S obzirom da je direktno odreivanje parame-
tara unutranjeg navoja oteano, a kod malih
prenika nije ni izvodljivo, razraeni su speci-
jalni metodi za indirektno odreivanje traenih
veliina, ili njihovog odstupanja. To su:
merenje preko otiska i
merenje pomou Rentgenovih zraka.
pomou otiska
Koristi se u specijalnim laboratorijumima, jer
je dosta skup postupak. U merni predmet se
postavlja jedan trodelni uloak, iji su delovi
povezani zavrtnjima i koninim ivijama.
Srednji deo je malo konian, da bi se mogao
lake izvui, kada se uloak eli rastaviti. Bo-
ni delovi na srednjem delu spoljne strane ima-
ju udubljenje tako da nisu u kontaktu sa navo-
jem. Ova udubljenja se napune bakarnim amal-
ganom koji postane plastian malim zagreva-
njem i gnjeenjem, pa se tako lako utiskuje
izmeu navoja i uloka. Kada se amalgan
stvrdne (posle 8 sati), uloak se oslobodi veze,
srednji deo se izvue, boni delovi sa
amalganom se priblie, ime prestaje kontakt
izmeu navoja i amalgana pa se mogu ti delovi
izvui. Uloak se ponovo montira (ivije
obezbeuju taan meusobni poloaj delova) i
na amalganu formiranom otisku unutranjeg
navoja svi elementi se mogu izmeriti, (meu
njima i srednji prenik) na isti nain kao na dr-
ugom spoljnjem navoju. Navoj, pre uzimanja
otiska, treba da se tanko namae mau, da se
ne bi amalgan vezivao i za njega.
Alat za uzimanje otiska unutranjeg navoja,
prikazan je na slici 10.32.

Slika 10.32. Alat za uzimanje otiska unutranjeg
navoja
Na slici pojedini pozicioni brojevi oznaavaju
sledee elemente:
1. osnovna ploa;
2. odstojni prsten,
3. merni predmet
4. a - boni delovi uloka; b - unutranji deo
uloka;
5. priteza;
6. kanali za utiskivanje amalgana;
7. segmenti navoja na otisku.
111
pomou Rentgenovih zraka
Za laboratorijsku kontrolu veoma malih i pre-
ciznih navoja, amerika kompanija Bele Air-
craft Laboratories je razradila specijalan me-
tod pomou Rentgenovih zraka (sl.10.33.).

Slika 10.33. ema dobijanja Rentgenske
slike unutranjeg navoja
Element sa unutranjim navojem se postavlja u
tenu masu koja slabo proputa Rentgenove
zrake. Pri prosvetljavanju ovim zracima, sve se
snima na film, na kojem se pojavljuje slika na-
voja i na njoj se dosta lako moe izmeriti sred-
nji prenik, kao i svi drugi elementi. Merenje
se vri optikim putem.
Nedostatak ovog metoda je, to je veoma skup.
10.4.3. Kontrola malog prenika
Merenje, odnosno kontrola ovog prenika ne
predstavlja posebnu tekou. Moe se koristiti
bilo koje merilo za odreivanje unutranjih
mera, ako ima zaobljenu mernu povrinu i do-
voljnu duinu, da bi mogao da obuhvati najma-
nje dva koraka navoja. Najvea tanost kon-
trole se postie primenom uporednih merki,
kada se na krajevima sloga nalaze merke sa za-
obljenim kljunovima, kod kojih je poluprenik
zaobljenja manji od polovine kontrolisanog
malog prenika. Poto je ovo osnovni uslov
pravilnog merenja, moraju ga ispuniti i ostala
merila.
10.4.4. Kontrola koraka
Merenje,odnosno kontrola koraka unutranjeg
navoja je mogua samo mehanikim putem.
Runa merila su ista kao kod spoljnjeg navoja.
Savremene merne maine redovno imaju do-
datni pribor koji omoguava veoma tano od-
reivanje ove veliine. i u ovom sluaju se o-
bino odreuje veliina veeg broja koraka,
slino kao kod spoljnjeg navoja, ali tada se
svakako dobija srednja vrednost. Princip me-
renja koraka prikazuje slika 10.34.

Slika 10.34. Princip merenja koraka unutranjeg
navoja
Na sl.10.34 pozicioni brojevi oznaavaju sle-
dee elemente:
1. pokretna kolica ili drugi slian element
mernog ureaja, na koji su montirani de-
lovi 2 i 3,
2. nosa mernog pipka (merna poluga),
3. stakleni merni lenjir,
4. Abeov spiralni mikroskop.
Ovakvo merenje je izvodljivo samo kod od-
reene veliine prenika navoja, kod kojih me-
rna poluga sa mernom kuglicom nesmetano
moe da ue u unutranjost navoja. Veliina
prenika merne kuglice se bira na osnovu na-
zivne veliine koraka kontrolisanog navoja.
Kod manjih prenika navoja, za odreivanje
veliine koraka, moe da se iskoristi otisak ili
eventualno Rentgenova slika navoja.
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja
Kontrola ugla profila unutranjeg navoja di-
rektnim merenjem nije izvodljiva. Indirektno
moe da se izvri pomou otiska, ili rentgenske
slike kada se taj ugao odreuje na isti nain,
kao i kod ostalih spoljnih navoja, ako je to e-
konomski opravdano. U svakom sluaju, ovak-
va merenja, zbog velikih trokova se izbega-
vaju, jer zbog povezanosti greaka srednjeg
prenika i ugla profila navoja, na osnovu ta-
nosti srednjeg prenika, moe se doneti zak-
ljuak i o tanosti ugla profila.

112
VI POGLAVLJE
11. KONTROLA ZUPANIKA
Zbog sloene geometrije zubaca, merenje i kontrola
zupanika je veoma komplikovan zadatak, sa jedne
strane zbog velikog broja i vrste greaka, a sa druge
strane to se ove greke mogu javiti istovremeno pa
povezano uticati na ukupnu tanost ozubljenja i
sprezanja zupanih parova.
Merenje i kontrola zupanika ima dvostruki zada-
tak:
treba da odredi uzroke greaka izrade ozublje-
nja da bi se te greke mogle odkloniti,
da ustanovi mogunost ugradnje zupanog para
odreivanjem kvaliteta ostvarene tanosti, od-
nosno razlike u odnosu na traeni kvalitet.
Na osnovu iznetog, razlikuju se dve vrste kontrole
ozubljenja zupanika:
kontrola za vreme izrade, u cilju utvrivanja
postojanja svih uslova za tanu izradu i obradu,
odnosno eliminisanje uzroka greaka, i
zavrna kontrola gotovih zupanika, radi spre-
avanja ugradnje neispravnih.
Zbog svega ovoga, nain kontrole zupanika moe
biti:
kompleksna kontrola za odreivanje ispravnog
sprezanja i rada zupanog para i
simpleksna kontrola za odreivanje pojedina-
nih greaka.
Kod izrade ozubljenja mogu nastati sledee pojedi-
nane greke:
greke profila u koje spadaju sva odstupanja
profila zubaca od idealne evolvente (ona pred-
stavlja teorijski profil) i odstupanja koja potiu
od greaka veliine prenika osnovnog kruga
koje su u direktnoj vezi sa uglom dodirnice sa
alatom u toku izrade ozubljenja,
greke pravca bone linije zubaca koje se mogu
javiti u dvema ravnima: odstupanje od propisa-
nog pravca i u ravni upravnoj na prethodnu ra-
van (konusnost),
greke veliine koraka: podeonih, osnovnih ili
ugaonih,
greke centrinosti (radijalno bacanje) ozub-
ljenja i ravnosti obrtanja (aksijalno bacanje)
zupanika,
greke debljine zubaca.
Meutim, u mainogradnji kod normalne proizvod-
nje je najvaniji zbirni uticaj svih greaka na mo-
gunost ispravnog sprezanja zupanog para u toku
eksploatacije. Poto neke pojedinane greke mogu
kompenzirati uticaj drugih greaka, kompleksnom
kontrolom se moe spreiti odstranjivanje onih
zupanika iz proizvodnje na osnovu pojedinanih
greaka koji se u eksploataciji ponaaju ispravno.
Pored tanosti ozubljenja, na ispravan rad zupanog
para utie itav niz drugih faktora, od kojih su
najvaniji:
greke u konstrukciji zupanika,
greke u izradi tela zupanika,
neispravna tehnologija izrade u pogledu odrei-
vanja baznih povrina,
neispravno privrenje radnog predmeta na
maini za izradu ozubljenja,
neispravni trnovi i pomoni alati,
tanost izrade kuice u koju se zupani par u-
grauje.
11.2. KONTROLA TELA ZUPANIKA
Pre izrade ozubljenja, potrebno je kontrolisati telo
zupanika u cilju spreavanja daljeg rada na ne-
ispravnim komadima. Vaan preduslov proizvodnje
kvalitetnih zupanika je da tehnoloke i montane
bazne povrine budu dobro pripremljene i da po-
vrine koje ograniavaju ozubljenje budu tano iz-
raene. Poloaj elemenata ozubljenja je definisan u
odnosu na osu zupanika koja je odreena osom
provrta odnosno, osom rukavaca ako je zupanik
izraen izjedna sa vratilom, pa zbog toga posebnu
panju treba obratiti na tanost mera i oblika kod
izrade ovih elemenata. Takoe je veoma vano da
bazne povrine budu upravne na osu zupanika i da
njihov oblik bude izraen u propisanim toleran-
cijama. Pored nabrojanih povrina, pre izrade ozub-
ljenja, potrebno je kontrolisati i krunost obrtanja
temenog cilindra - d
a
.
Ako je na telu zupanika izraen kontrolni cilindar,
kod njega se proverava oblik i koaksijalnost sa o-
som zupanika, kao i krunost i ravnost obrtanja.
Za sve nabrojane kontrole koriste se poznata kon-
vencionalna merila.
11.3. KOMPLEKSNA KONTROLA
ZUPANIKA
Kompleksnom kontrolom se utvruje mogunost
pravilnog sprezanja zupanog para u toku eksplo-
atacije. U ovom sluaju pojedinane greke i njihov
uticaj nisu interesantni ve samo zbirni uticaj svih
greaka na ponaanje zupanog para u toku rada.
Prednost ovakve kontrole je u tome to zahteva re-
lativno kratko vreme i zbog toga ne prouzrokuje za-
stoj u proizvodnji i isporuci, utvruje se pogonsko
ponaanje zupanog para i spreava odstranjivanje
onih zupanika koji u eksploataciji zadovoljavaju,

113
iako na osnovu pojedinanih greaka bi bili pro-
glaeni kartom. Kompleksna kontrola zahteva spe-
cijalne merne ureaje u zavisnosti od naina kont-
role koji moe biti:
radijalna kontrola sprezanja,
tangencijalna kontrola sprezanja,
kontrola traga noenja i
kontrola uma prenosnika.
11.3.1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola
sprezanja
Kod ovog naina kontrole dva zupanika se spreu
bez bonog zazora i tada se oba boka spregnutih
zubaca dodiruju istovremeno. Princip ovakve kon-
trole cilindrinih zupanika prikazan je na sl.11.01.

Slika 11.01. Princip radijalne kontrole sprezanja
Kod radijalne kontrole sprezanja preu se ili ispiti-
vani zupanik i etalon zupanik, ili dva zupanika
koja e u toku eksploatacije raditi u paru. Prvi nain
je bolji, jer se dobijeni podaci odnose na ispitivani
zupanik, dok se kod drugog naina dobijaju su-
marne greke, pa takva kontrola neobezbeuje
zamenljivost.
Kod cilindrinih zupanika u toku kontrole merno
osno rastojanje (a) se menja izmeu dve granine
veliine koje su odreene dozvoljenim graninim
odstupanjima: + E
as
i - E
ai
. Promena mernog
osnog rastojanja, se registruje u prikladnom pove-
anju (obino 100, 250 ili 500 puta) na krunom
(polarnom) ili pravolinijskom dijagramu.
Oblik dobijenog dijagrama daje predstavu o ta-
nosti ispitivanog zupanika. Poto se danas uglav-
nom koriste pravolinijski dijagrami, daje se zavis-
nost izmeu oblika tih dijagrama i najeih gre-
aka ozubljenja:
Pravolinijski dijagram Ispitivani zupanik
prava linija dobar
sinusoida ekcentrino ozubljenje
vei nagli skokovi na dijagramu greka koraka
sitni skokovi na dijagramu greka profila
Principijelna ema ureaja za radijalnu kontrolu
sprezanja cilindrinih zupanika prikazana je na
sl.11.02.

Slika 11.02. ema ureaja za dvoprofilno sprezanje
Ispitivani zupanik 1 se postavlja na fiksno vratilo,
dok etalon zupanik 2 na osovinu koja se nalazi na
pokretnim kolicima 3, pa se moe radijalno pome-
rati u odnosu na ispitivani zupanik. Sprezanje bez
zazora obezbeuje opruga 5. U toku kontrole ispiti-
vani zupanik se obrne za pun krug a nakon toga u-
reaj se automatski iskljuuje. U toku obrtanja zup-
anika, merno osno rastojanje (a) se stalno menja
zbog ekscentrinosti ozubljenja i zbog odstupanja
veliine koraka i debljine zubaca. Ovu promenu
ureaj registruje preko mernog sata 4, a ako se
montira tampa, dobija se i dijagram kontrole. Na
osnovu oblika dijagrama, donosi se zakljuak o
kvalitetu ozubljenja.

Slika 11.03. Pravolinijski dijagram radijalne
kontrole sprezanja
Kod modernijih ureaja dobijaju se pravolinijski
dijagrami sa kojih se lake itaju vrednosti odstu-
panja (sl.11.03.): ukupno radijalno odstupanje pri
kontroli sprezanja - F
i
, to je algebarska razlika
najveeg i najmanjeg odstupanja u toku jednog obr-
taja ispitivanog zupanika, odnosno pojedinano
radijalno odstupanje ili skok odstupanja - f
i
, to je
razlika odstupanja pri obrtanju zupanika za jedan
korak. Na dijagramu se obino unapred ucrtavaju
linije dozvoljenih graninih odstupanja mernog os-
nog rastojanja.
"
min
"
max
"
i
a a F = .
Dvoprofilnim sprezanjem moe se kontrolisati i
zupanica kod koje se za merno osno rastojanje
uzima rastojanje izmeu oslone povrine zupanice
i ose etalon zupanika (sl.11.04.).

114

Slika 11.04. Kontrola zupanice dvoprofilnim
sprezanjem
Na sl.11.05 su prikazani ureaji za radijalnu kon-
trolu sprezanja zupanika, i to: KLINGELNBERG
PSV 250 (a) i MAAG DAS-40 (b).
a) b)
Slika 11.05.Ureaji za radijalnu kontrolu sprezanja zup-
anika
Kod konusnih zupanika, postupak kontrole je sli-
an (sl.11.06.), samo se kod njih registruje promena
mernog osnog ugla.

Slika 11.06. Radijalana kontrola konusnog zupanika
Odstupanja se izraavaju u duinskim mernim jedi-
nicama u odnosu na srednje konusno rastojanje
(R
m
). Kontrolisani zupanik se obrne jedan put, ako
se spree sa etalon zupanikom, ali se ee koristi
sprezanje sa svojim buduim parom (jer se tee na-
bavlja etalon zupanik) i tada se zupanici toliko
puta moraju obrtati, dok se ne izvri dodirivanje
svakog zupca velikog zupanika sa svakim zupcem
malog zupanika, tj. za ceo ciklus promene meu-
sobnog relativnog poloaja zupanog para. Za ovo
vreme veliki zupanik se obrne za ugao:
2
= 2 z
1
/ x
gde je x najvei zajedniki imenitelj brojeva zu-
baca z
1
i z
2
.
Definicije odstupanja su sline kao kod cilindrinih
zupanika. Ukupno radijalno odstupanje se dobija
kao razlika izmeu ekstremnih veliina ordinata na
dijagramu za jedan pun obrtaj ispitivanog zupani-
ka (ako se ispitivani zupanik spree sa etalon zup-
anikom).
) 180 ( R ) ( F
o
m min max i
=

Za obrtanje zupanika za jedan korak, dobija se po-
jedinano radijalno odstupanje f
i.

U sluaju da se spreu dva zupanika jednog para,
definicija vai kod obrtanja velikog zupanika za u-
gao
2
, a oznake su tada F
io
, odnosno f
io.

Na sl.11.07. je prikazana modernija merna maina
firme MAR, tipa 898 na kojoj se moe vriti i dvo-
profilna i jednoprofilna kontrola svih tipova zup-
anika.

Slika 11.07. Maina za kontrolu zupanika firme MAR,
tipa 898
11.3.2. Tangencijalna (jednoprofilna)
kontrola sprezanja
Ovom kontrolom se odreuju kinematske greke
spregnutog zupanog para, to se manifestuje u va-
riranju ugaone brzine gonjenog zupanika kao pos-
ledica greaka elementarnih delova profila zubaca
koje su u najveoj meri prouzrokovane netanou i
istroenou elemenata kinematskog lanca maine
za izradu ozubljenja i netanou privrenja ob-
radka na sto maine (predpostavlja se da je alat za
izradu zubaca ispravan).
Kod ove kontrole uslovi ispitivanja priblino od-
govaraju uslovima eksploatacije (samo nepostoje
deformacije zubaca i uticaji spoljnih dinamikih
sila), pa zbog toga ovaj vid kompleksne kontrole je
vaniji.
Kod tangencijalne kontrole sprezanja, zupanici
(ispitivani i etalon zupanik, ili budui par zupa-
nika) se spreu na nominalnom osnom rastojanju
to znai da izmeu lenih bokova spregnutih zu-
baca postoji zazor.

115
Prvi jednostavan ureaj za kontrolu jednoprofilnim
sprezanjem, izradila je firma SAURER g.1925. kod
kojeg se u toku kontrole uporeuju ugaone brzine
zupanog i frikcionog para. Zupani i frikcioni par,
iji su prenici veoma tano izraeni na vrednost
prenika kinematskih krugova zupanika, koaksijal-
no se ugrauju. Pri tome etalon zupanik i odgova-
rajui frikcioni toak se vrsto veu, dok vratilo is-
pitivanog zupanika prolazi kroz uplje vratilo dru-
gog frikcionog toka to omoguuje njihovo neza-
visno obrtanje. U toku ispitivanja registruju se od-
stupanja elementarnih uglova obrtanja (veliina ug-
la obrtanja je u direktnoj vezi sa veliinom ugaone
brzine) ispitivanog (gonjenog) zupanika u odnosu
na ugao obrtanja odgovarajueg frikcionog toka. U
toku ispitivanja crta se dijagram odstupanja, kruni
ili pravolinijski, iji je oblik slian obliku
dijagrama, dobijenog kod dvoprofilne kontrole
sprezanja. Kod modernijih ureaja nominalni pre-
nosni odnos, umesto korienja frikcionog para,
ostvaruje se drugom (mehanikom ili elektrinom)
metodom.
Sa dobijenog dijagrama odreuje se:
ukupno tangencijalno odstupanje F
i
to je defi-
nisano razlikom najveeg i najmanjeg odstupa-
nja za jedan obrtaj ispitivanog zupanika,
pojedinano tangencijalno odstupanje (ili skok
tangencijalnog odstupanja) f
i
to odgovara naj-
veem rasponu na dijagramu, pri obrtanju ispi-
tivanog zupanika za jedan korak,
tangencijalno odstupanje za proizvoljan broj
zubaca k - F
ki
kada se uzima najvei raspon
u sektoru za izabrani broj zubaca k.
Ako se kod ispitivanja spreu zupanici koji e i-
niti par u prenosniku,veliki zupanik se mora okre-
tati za ceo ciklus promene meusobnog relativnog
poloaja zupanog para (videti u predhodnom po-
glavlju) i tada oznake odstupanja dobiju u indeksu
jo slovo o koje se upisuje posle slova i .
Kod kontrole zupanice, umesto obrtanja vri se
pravolinijsko pomeranje zupanice i registruje se
razlika izmedju stvarne i nominalne veliine pome-
ranja. Princip kontrole zupanice ilustruje sl.11.08.

Slika 11.08. Princip kontrole zupanice
jednoprofilnim sprezanjem

Slika 11.09. ema ureaja firme SAURER
Na slici 11.09. prikazana je ema ureaja za kon-
trolu zupanika tangencijalnim sprezanjem, proiz-
vod firme SAURER. Etalon zupanik 1 se spree sa
ispitivanim zupanikom 2. Na istom osnom rastoja-
nju se spreu i frikcioni tokovi 3 i 4. Razliku ug-
lova obrtanja zupanika 2 i frikcionog toka 4, me-
hanizam 5 prenosi na tampa 6 koji sve registruje
na dijagramu.
Nedostatak ovog ureaja je to se mora za svaki
zupani par uraditi poseban frikcioni par.

Slika 11.10. Princip modernije jednoprofilne kontrole
zupanika i zajedniki dijagram oba boka zupca
Kod modernijih ureaja (sl.11.10a.) iroki zupanik
1 pokree i ispitivani zupanik 2 i etalon zupanik
3. Kroz uplje vratilo etalon zupanika prolazi vra-
tilo ispitivanog zupanika, na iji kraj je privr-
ena magnetna ili optika reetka 5. Na kraju vratila
etalon zupanika se nalazi ureaj za oitavanje 4,
to moe biti magnetofonska glava ili fotodioda, u
zavisnosti od mernog sistema. Izlazni signal od-
govara razlici ugaonih brzina zupanika 2 i 3.
Dananji ureaji uglavnom crtaju pravolinijske di-
jagrame. Potrebno je ispitati oba boka zupca i pra-
viti zajedniki dijagram kinematskih greaka levog
i desnog boka, jer se tada sa dijagrama, pored na-
znaenih odstupanja, moe oitati i vrednost mini-
malnog i maksimaksimalnog bonog zazora. Sve
ovo ilustruje slika 11.10b.
Firma Klingelnberg je razvio seizmiki ureaj za
tangencijalnu kontrolu sprezanja zupanika kod ko-
jeg se fotoelektrinim putem registruju torzione os-
cilacije, prouzrokovane promenom odnosa uglova
obrtanja zupanika prema podeenoj vrednosti no-
minalnog prenosnog odnosa. Na dijagramu se regis-
truju odstupanja ve za obrtanje ispitivanog zup-
anika za ugao od 1 Ovaj ureaj je pogodan za

116
kontrolu cilindrinih, konusnih i hiperboloidnih pa-
rova, a prikazan je na sl. 11.11. zajedno sa rauna-
rom za automatsko upravljanje.

Slika 11.11. Seizmiki ureaj KLINGELNBERG PSKE
900 za tangencijalnu kontrolu sprezanja
11.3.3. Uporeivanje metoda kontrole
sprezanja
Dvoprofilno sprezanje ne odgovara pogonskim us-
lovima zupanika, jer u toku rada zupanog para u-
vek mora postojati zazor izmeu spregnutih zubaca.
Na dobijenom dijagramu se sabiraju greke oba
profila i one se ne mogu razdvojiti. Greke debljine
zubaca i centrinosti ozubljenja su izraenije na di-
jagramu nego greke koraka i profila koje imaju
bitniji uticaj na ispravan rad zupanog para. Pred-
nost dvoprofilne kontrole sprezanja je to se moe
kontrolisati i debljina zubaca i ispitivanje se obavlja
bre. Ureaji su robusniji, jednostavniji i manje su
osetljivi od ureaja za kontrolu jednoprofilnim
sprezanjem.
Jednoprofilno sprezanje odgovara pogonskim uslo-
vima poto su zupanici spregnuti na nominalnom
osnom rastojanju i zbog toga postoji zazor izmeu
lenih bokova zubaca. Dobijeni dijagram se odnosi
samo na ispitivani profil zubaca, to olakava utvr-
ivanje greaka i uzroke greaka. Naroito se tano
moe odrediti neujednaenost ugaonih koraka i
ekscentrinost ozubljenja. Greke profila su jasnije
nego kod dvoprofilnog sprezanja.
Ureaji za tangencijalnu kontrolu sprezanja su o-
setljiviji, zahtevaju uvebanije osoblje i pored toga
veoma je teko i skupo izraditi frikcione tokove na
tane prenike (radi dobijanja tane vrednosti pre-
nosnog odnosa) i kod starijih tipova teko se ostva-
ruje njihovo meusobno relativno kotrljanje bez
klizanja. Vreme kontrole je dvostruko vee u odno-
su na radijalnu kontrolu sprezanja.
Zbog svega navedenog, radijalna kontrola sprezanja
se vie primenjuje u proizvodnim pogonima, dok se
tangencijalna kontrola sprezanja radije koristi u
laboratorijumima i u istraivakim delatnostima.
11.3.4. Kontrola traga noenja
Kod onih vrsta zupanika kod kojih nepostoji mo-
gunost kontrole profila i pravca bone linije zuba-
ca, kontrolie se trag noenja. Zbog toga se ovakva
kontrola uglavnom primenjuje kod konusnih, hipo-
idnih i punih zupanika (cilindrinih i globoidnih),
kao i kod globoidnih pueva, ak i u toku proiz-
vodnje.
Kontrola traga noenja se odvija tako to se bokovi
zubaca jednog zupanika (obino malog) tanko na-
mau specijalnom bojom koja se sporo sui, zup-
anici se montiraju na propisanom (pogonskom)
osnom rastojanju, odnosno pri propisanom osnom
uglu i obrnu se pod umerenim optereenjem. U to-
ku obrtanja deo boje se prenese na bokove zubaca
spregnutog zupanika i na taj nain se formira trag
noenja. Na osnovu veliine, oblika i poloaja traga
noenja se ocenjuje kvalitet ozubljenja i montae.
Kontrola traga noenja se moe vriti ili u kuici
prenosnika ili na specijalnoj maini, sprezanjem
zupanog para ili ispitivanog zupanika i etalona. U
svakom sluaju dobijeni rezultati mogu biti samo
orijentacioni i ne mogu zameniti preciznije naine
kontrole (ako one postoje) koje daju i brojane
vrednosti pojedinih odstupanja. Pravilno ocenjiva-
nje dobijenog traga noenja zahteva vrlo veliko is-
kustvo a i pored toga je nesigurno, jer njegova veli-
ina i poloaj puno zavisi i od optereenja zubaca.
Korekcijom profila i bone linije zubaca moe se
dobiti tzv. lokalizovani trag noenja koji ima elip-
sast oblik i ne ide sasvim do krajeva, ni do zajed-
nike visine spregnutih zubaca (sl.11.12.).

Slika 11.12. Lokalizovani trag noenja
Veliina traga noenja u procentima, moe se izra-
ziti na sledei nain:

117
u pravcu duine zupca
s a l
1
100 = u %
u pravcu visine zupca
s h h
h w
= 100 u %
gde je:
l - duina zupca (kod pravih zubaca l = b)
h
w
- zajednika visina spregnutih zubaca
h prema sl.11.12.
Najbolji trag noenja se dobija, ako se zupanici
due obru pod odreenim optereenjem (postie se
koenjem vratila gonjenog zupanika) to propisuje
konstruktor na osnovu poznavanja pogonskih uslo-
va, i oekivanih promena veliina optereenja i de-
formacija. Ako se poloaj traga noenja priblino
jednoliko menja u toku jednog obrtanja zupanika,
to ukazuje na ekscentrinost ozubljenja. Ako se trag
noenja na nekim zupcima javlja jae a na drugima
slabije ili ga uopte nema, re je o neujednaenosti
koraka. Ako se trag noenja nalazi u blizini vrha
zubaca ili na podnonom delu, postoji ili greka
profila, ili greka ugla dodirnice sa alatom u toku
izrade, odnosno montaa je neispravna.
Slika 11.13. prikazuje jednu mainu, proizvod firme
Glizon (Gleason) za kontrolu traga noenja kod
konusnih zupanika sa krivolinijskim zupcima. O-
vom mainom se mogu odrediti i parametri za u-
gradnju zupanika.

Slika 11.13. Glizonova maina za kontrolu traga noenja
11.3.5. Kontrola uma
U vezi sa sve veim brojem brzohodnih maina,
rastu i zahtevi u pogledu pojave uma koji stvaraju
zupanici u toku rada. Uzroci ovog uma mogu biti
sledei:
1. Vibracije izazvane promenom veliine obrtnog
momenta na ulaznom i/ili izlaznom vratilu pre-
nosnika.
2. Priroda sprezanja zupanog para:
promena smera sile trenja u kinematskom polu,
periodina promena optereenja u graninim
takama (B i D) jednoprofilnog sprezanja, u-
glavnom kod pravozubih zupanika,
deformacije zubaca pod optereenjem,
deformacije vratila, uleitenja i kuice prenos-
nika.
3. Greke izrade i obrade:
mikroneravnine na povrinama bokova zubaca
u dodiru,
greke u izradi ozubljenja,
greke u izradi kuice prenosnika,
greke nastale u toku montae.
Uzroci uma prve grupe ne zavise od prenosnika,
jer se javljaju zavisno od vrste pogonskog i izvr-
nog dela maine.
um zbog uzroka druge grupe javlja se i kod is-
pravnih zupanika i uglavnom se ne moe uticati na
njegov intenzitet. Jedino se moe taj um ublaiti
pravilnom korekcijom profila glave zubaca kod ve-
likih optereenja.
U treu grupu spadaju uzroci uma zupanika koji
se mogu odkloniti, odnosno smanjiti njihov uticaj.
Mikroneravnine na povrinama bokova zubaca iza-
zivaju odreeni um zbog meusobnog klizanja o-
vih povrina u toku dodirivanja. Finijom klasom
hrapavosti smanjuje se intenzitet ovog uma.
Od greaka izrade ozubljenja na pojavu uma u to-
ku rada zupanika, najvie utiu:
greke osnovnog koraka,
greke prenika osnovnog kruga (greke ugla
dodirnice sa alatom)
greke profila zubaca,
greke pravca bone linije zubaca,
pojedinane i zbirne greke podeonih koraka, i
ekscentrinost ozubljenja.
Kontrola stvorenog uma prenosnika u toku rada
moe se vriti sluhom ili odreenim instrumentima.
Kontrola sluhom je nepouzdana, jer osetljivost
ljudskog uha ne prati tano zakone akustike i reagu-
je vie na karakter zvuka nego na jainu. Tana
kontrola uma se danas vri analizatorom zvuka,
koji pomou odreenih filtara razlau ceo spektar
zvuka na oktavne ili na tercalne (treina oktava)
oblasti i posebno se meri nivo (jaina) svake oblasti
istovremeno, to omoguuje tanije odreivanje uz-
roka pojave delova ukupnog uma.
Idealno merenje uma prenosnika moe se ostvariti
samo u tzv.gluvoj prostoriji koja je potpuno izo-
lovana od uticaja buke okoline. Poto se to teko o-
stvaruje, u praksi se um meri u radionicama i ma-
inskim halama, ali tada je potrebno prvo odrediti
nivo buke prostorije, koje treba da bude ispod ni-
voa buke ispitivanog prenosnika bar za 10 dB-a.
Kontrolu treba da vre specijalisti, jer su zahtevi za
postavljanje ispitivanog prenosnika i mikrofona ve-
oma sloeni zbog odbijanja zvunih talasa. Dobije-

118
ni rezultati zasad ne mogu biti dominantni u sluaju
prijema prenosnika.
U okviru simpleksne kontrole posebno se utvruju
pojedinane greke ozubljenja. To su:
greke profila zubaca,
greke pravca bone linije zubaca,
greke koraka (osnovnog, podeonog i ugao-
nog),
greke debljine zubaca,
ekscentrinost ozubljenja (radijalni udar) i
ravnost obrtanja ozubljenja (aksijalni udar).
11.4.1. Kontrola profila zubaca
Greka profila zubaca (f
f
) se manifestuje u vidu od-
stupanja oblika stvarnog profila od oblika teo-
rijskog profila (idealna evolventa) i poloaja stvar-
nog profila od idealnog. Veliina te greke se od-
reuje normalnim odstojanjem dva teorijska profila
koji dodiruju stvarni profil na aktivnom delu tog
profila. Kod korekcije profila teorijski profil se pri-
lagoava predvienoj korekciji. Greke profila zu-
baca zupnika se uvek odreuju u glavnoj ravni.
Greka profila se sastoji od dve komponente. To su:
greka oblika profila i
greka usled netanosti prenika osnovnog kru-
ga to je posledica netanosti ugla dodirnice sa
alatom u toku izrade ozubljenja.
Deo zbirne greka oblika profila zavisi od greaka
elemenata kinematskog lanca maine za izradu i
obradu ozubljenja, dok drugi deo ukupne greke
zavisi od ispravnosti alata za izradu ozubljenja i
meusobnog poloaja obradka zupanika i alata u
toku proizvodnje.
Kao posledica greaka profila zubaca, u radu zup-
anog para se javljaju sledee nepoeljne pojave:
nemiran rad,
neuobiajena buka,
smanjenje stepena iskorienja i
ponekad i smanjenje debljine sloja maziva, to
poveava opasnost od zaribavanja.
Za kontrolu profila zubaca evolventnih zupanika
postoje razliiti, veoma tani ureaji koji uglavnom
rade na bazi kinematike nastajanja evolvente, samo
to je proces kontrole obrnut. Kontrolisani zupanik
se obre oko svoje ose, pri emu se merni pipak
ureaja sa soivastom glavom naslanja na bok kon-
trolisanog zupca u glavnoj ravni i kree se u pravcu
tangente osnovnog kruga brzinom, ija je veliina
jednaka veliini tangentne brzine raunskog (ta-
nog) osnovnog kruga. U sluaju tanog profila (ide-
alna evolventa) merni pipak ostaje nepomian u od-
nosu na svog nosaa, dok u sluaju neke greke
profila, prati tu greku. To kretanje mernog pipka
se registruje na dijagramu uveano (obino 500 ili
1000 puta) da bi se greke mogle oceniti.
Principijelna ema kontrole profila i crtanja dija-
grama je prikazana na slici 11.14.

Slika 11.14. ema ureaja za kontrolu profila
Kod ispravnog profila dijagram je prava linija, u
protivnom je talasasta. U sluaju tanog prenika
osnovnog kruga ta linija je paralelna podunoj osi
dijagrama, inae zaklapa sa njom odreeni ugao.
Kontrola profila uvek poinje na podnonom delu i
ide prema glavi zupca. Kada merni pipak prelazi
temenu ivicu zupca, prestaje dodir izmeu pipka i
boka zupca i pipak naglo skrene prema sredini zup-
ca, emu odgovara jedan kruni luk na zavretku
dijagrama. Zbog toga na dijagramu se uvek lako
odreuje koji deo odgovara nozi, a koji glavi zupca.
U optem sluaju za dijagram se dobija jedna kosa
talasasta linija. Tada je potrebno povui srednju li-
niju dijagrama (povrina dijagrama sa obe strane
srednje linije treba da je jednaka). U sluaju veeg
osnovnog kruga srednja linija dijagrama se udaljuje
od sredine zupca, dok kod manjeg osnovnog kruga
naginje se prema njoj. Sitni talasi na liniji dijagra-
ma odgovaraju mikroneravninama povrine boka
zupca (povrinska hrapavost).
Sa dobijenog dijagrama moe se odrediti:
odstupanje oblika profila od idealne evolvente,
veliina greke profila,
ispravnost osnovnog kruga zupanika,
veliina greke prenika osnovnog kruga,
vrednost odstupanja ugla dodirnice sa alatom u
toku izrade i
mogu se proceniti mikroneravnine povrine bo-
ka zupca.
Definiciju greke profila i itanje dobijenog dija-
grama prikazuje slika 11.15.

119
Slika 11.15. Definicija greke profila (a) i
itanje dijagrama (b)
Poto se kod evolventnih zupanih parova dodirni-
ca lei na zajednikoj tangenti osnovnih krugova
(zajednika osnovna prava), na dijagramu treba is-
pitati samo deo koji odgovara dodirnici - g
(du
izmeu taaka A i E). Duina dodirnice se lako ra-
una.
Kod poznatog zupanog para:
wt w
2
2 b
2
2 a
2
1 b
2
1 a
sin a r r r r g + =
.
Ako nije poznat budui par kontrolisanog zupani-
ka, duina dodirnice se rauna kao da je zupanik
bez pomeranja profila i da e se sprezati sa zupa-
nicom.
t
t
t 1
2
1 b
2
1 a
sin
m
sin r r r g
+ =
.
Ocenjivanje dijagrama se odvija na sledei nain:
Linija dijagrama Zakljuak
prava ispravan profil
talasasta (vei skokovi) postoji greka profila
sitni pravilni skokovi postoje zbog mikroneravnina
paralelna podunoj osi osnovni krug je ispravan
naginje se prema sredini zupca manji osnovni krug
udaljuje se od sredine zupca vei osnovni krug
Poto merni pipak opipava zubac od podnoke ka temenu i dija-
gram se ita na isti nain.
U sluaju neke greke, postupa se na sledei nain:
Izrauna se duina dodirnice. Ta duina (g
), u po-
dunoj razmeri dijagrama se nanosi na dijagram od
take koja odgovara temenoj ivici zupca, prema
podnoju, paralelno podunoj osi (sl.11.15 b). Od
temene ivice se oduzima deo koji odgovara zaob-
ljenju te ivice (l) da bi se dobila oblast kontrole
(M). U ovoj oblasti se ucrta srednja linija koja se
produi na jednom kraju toliko da njena projekcija
na apscisi bude zaokruena vrednost l (najee
odgovara 50 mm) i naznai se odklon srednje linije
od pravca podune ose (h). Pomou ovih podataka
(l i h), poznavajui razmere po apscisnoj (R
l
) i
ordinatnoj osi (R
h
), koja je ustvari uveanje ureaja
za crtanje dijagrama, moe se izraunati odstupanje
prenika osnovnog kruga.
d
b
= d
b
. (h/l)(R
l
/R
h
)
gde je d
b
raunski prenik osnovnog kruga.
Ako se linija dijagrama naginje prema sredini zupca
od podnoja ka temenu, veliina h, odnosno d
b

dobije negativan predznak.
Veliina prenika stvarnog osnovnog kruga (d
b,st
)
razlikuje se od nominalne vrednosti (d
b
) za d
b
.
d
b,st
= d
b
+ d
b

Veliina prenika osnovnog kruga je u tesnoj vezi
sa veliinom ugla dodirnice sa alatom u toku izrade
ozubljenja. Ako je taj ugao taan (
0
= 20
o
), bie i
prenik osnovnog kruga taan, tj. d
b
= 0. Kada se
utvrdi greka prenika osnovnog kruga, iz te greke
se moe izraunati odstupanje veliine ugla do-
dirnice sa alatom -
0
.
Zavisnost izmeu greke prenika osnovnog kruga i
greke ugla dodirnice sa alatom
n 0 b
b
n 0 b
b
0
tg d
d
sin d
d
u rad.
Ovako dobijena vrednost u radijanima, potrebno je
preraunati u minute, uzimajui da je
0n
= 20
o
.
Konaan oblik jednaine e biti:
b
b
0
d
d
45 , 9

u min.
Gde je:
0
- greka ugla dodirnice sa alatom u minutima,
d
b
- greka prenika osnovnog kruga u mm,
d
b
- prenik nominalnog osnovnog kruga u mm.
Da bi se odredila veliina greke profila pomou
dobijenog dijagrama, povuku se dve prave u oblasti
kontrole, paralelne srednjoj liniji koje tangiraju na-
judaljenije take dijagrama sa obe strane srednje
linije. Razmak izmeu ovih linija mereno u pravcu
ordinate, daje veliinu f
f
, srazmerno uveanju ure-
aja. Potrebno je kontrolisati profil oba boka zuba-
ca, jer zbog greaka alata, naroito kod bruenih
zubaca, izmeu levog i desnog profila obino pos-
toje izvesne razlike.
Radi eliminisanja uticaja ekscentrinosti ozubljenja
na rezultat merenja, kontroliu se profili etiri zup-
ca, podjednako rasporeena po obimu zupanika i
uzima se srednja vrednost. Kod irih zupanika pre-
poruuje se kontrola profila u vie paralelnoj ravni.
Ako su dobijeni rezultati razliiti, to ukazuje na iz-
vesnu konusnost.
Ureaji za kontrolu profila zubaca cilindrinih zup-
anika dele se u dve grupe:
ureaji sa stalnim osnovnim krugom i
ureaji sa podeljivim osnovnim krugom.
Ureaji sa stalnim osnovnim krugom zahtevaju je-
dan veoma tano izraen disk iji je prenik jednak
preniku osnovnog kruga kontrolisanog zupanika.
Disk i zupanik se nalaze na istom vratilu da bi se
ostvarilo njihovo zajedniko obrtanje. Na disk se
naslanja tangentni lenjir uz veliku silu pritiska, radi
ostvarivanja njihovog relativnog kotrljanja bez kli-
zanja.
emu ureaja FPV, proizvod firme Mag, prikazuje
slika 11.16. dok sam ureaj slika 11.17.

120

Slika 11.16. ema ureaja za kontrolu
profila MAAG - FPV
Kontrolisani zupanik 1 se montira na vratilo 2, za-
jedno sa diskom 3. Na disk se naslanja tangentni le-
njir 4, vezan sa mernom saonicom 5. Na saonici se
nalazi dvokraka poluga, iji krai krak predstavlja
merni pipak 6, dok je dui krak 7 u vezi sa to-
kiem 9 preko elastinog posrednika koji je zateg-
nut oprugom 8. Na toki je montirana poluga 10,
na ijem se drugom kraju nalazi igla 12 za crtanje
dijagrama koja ostavlja trag na papiru 11, kada se
merna saonica pomera u smeru strelice. U toku
kontrole merni pipak 6 dodiruje bok zupca i pratei
stvarni profil, njegovo kretanje se prenosi na dija-
gram u odreenom uveanju koje se bira u zavisno-
sti od kvaliteta ozubljenja. Nosau papira dijagrama
moe se poveati brzina kretanja, radi dobijanja
razvuenijeg dijagrama to olakava njegovo ocen-
jivanje. Kod modernijih ureaja papir dijagrama se
privruje na jedan dobo, iji se broj obrtaja moe
menjati.
Ureaji sa podeljivim osnovnim krugom su mnogo
sloeniji od predhodnih. Imaju sopstveni osnovni
krug, dok se udaljenost merne saonice od ose kont-
rolisanog zupanika moe regulisati. Na taj se nain
vrh mernog pipka (koji se nalazi na saonici) lako
dovede u poloaj da dodiruje bok zupca na tangenti
osnovnog kruga zupanika. Prvi ovakav ureaj je
izradila firma Karl Cajs. Taj ureaj je kasnije u de-
taljima pretrpeo puno izmena, ali princip rada je
ostao isti to prikazuje sl. 11.18.

Slika 11.17. Ureaj MAG FPV za kontrolu profila

Slika 11.18. ema ureaja Cajs za kontrolu profila
Odvalna saonica 1 vezana je preko tangentnih traka
2 sa segmentom 3 osnovnog kruga ureaja, polu-
prenika R
b
=150 mm. Na vratilo tog segmenta je
postavljen kontrolisani zupanik 4, poluprenika
osnovnog kruga r
b
. Kada se odvalna saonica pok-
rene u smeru strelice (pomou runog toka koji se
ne nalazi na emi), okrenie segment 3 i sa njim
zajedno i zupanik 4. Saonica 1 je u kontaktu sa
upravljakim lenjirom 6 preko tokia 5 koji se ok-
rene oko osovine 7 kada se saonica pomera udesno
(zaokrenuti poloaj lenjira je prikazan linijom crta-
taka). Radijalna saonica 8 ureaja moe da se po-
mera upravno na pravac kretanja odvalne saonice,
zajedno sa mernom saonicom 9 i na taj nain se vrh
mernog pipka 10 dovede u poloaj da tangira bok
zupca kontrolisanog zupanika na osnovnom krugu.
Merna saonica se naslanja na upravljaki lenjir pre-
ko tokia 11 i prilikom okretanja tog lenjira ona se
kree po voici 12, paralelno sa odvalnom saoni-
com, koliko joj lenjir to dozvoljava. Na mernu sa-
onicu su privreni merni sat 13 i crta dijagrama
14 koji se kreu zajedno sa saonicom u toku kon-
trole profila. Precizno postavljanje radijalne saonice
u odnosu na osu zupanika 4, omoguuje stakleni
lenjir 15 i spiralni mikroskop 16. Kada se pokrene
odvalna saonica, vrh mernog pipka se kree u
pravcu tangente osnovnog kruga kontrolisanog
zupanika i zbog toga opisuje jednu idealnu evol-
ventu. Mere pojedinih elemenata ureaja su tako i-
zabrane, da odnos duina pomeranja odvalne i mer-
ne saonice (mernog pipka) bude jednak odnosu po-
luprenika osnovnih krugova ureaja i zupanika:
121
S/s = R
b
/ r
b
.
Sline ureaje su izradile is ostale firme (Mag, Mar).
Pomou ovih ureaja, sa specijalnim mernim pipkom
moe se kontrolisati profil zubaca zupanika sa unut-
ranjim ozubljenjem (sl.11.19.).

Slika 11.19. Merni pipak za kontrolu profila kod
unutrasnjeg ozubljenja
Slika 11.20. prikazuje ureaj MAR 890 za kontrolu
profila zubaca cilindrinih zupanika sa podeljivim
osnovnim krugom.

Slika 11.20. Ureaj MAR 890 za kontrolu profila
Ako se uporede dva tipa ureaja za kontrolu profila,
dolazi se do sledeih zakljuaka:
Ureaji sa stalnim osnovnim krugom su jednostavniji,
robusniji i po nekim autorima daju tanije rezultate.
Zbog visoke cene diskova ekonomini su samo iznad
odreene veliine serija zupanika s obzirom da raz-
liiti zupanici zahtevaju posebne diskove. Ureaji sa
podeljivim osnovnim krugom su mnogo sloeniji od
predhodnih, osetljiviji su i zahtevaju specijalno obu-
ene rukovaoce.
Za kontrolu profila zubaca zupanice ne postoji po-
seban ureaj. Poto je bona linija profila zubaca pra-
va linija, ona se moe kontrolisati noastim lenjirom
ili preciznim mernim satom, iji merni pipak se vodi
paralelno sa kontrolisanim profilom. Ugao profila se
najjednostavnije kontrolie na radionikom mikrosko-
pu pomou uglomerne glave.
Za kontrolu profila pravih i kosih zubaca konusnih
zupanika postoji posebni ureaji, koji su veoma kom-
plikovani i skupi i zbog toga ih proizvoai zupanika
nisu prihvatili. Bilo je pokuaja da se ta kontrola obavi
na ureajima za kontrolu profila zubaca cilindrinih
zupanika uz pomo specijalnog dodatnog pribora, ali
zbog sloenosti geometrije konusnih zupanika ovi
postupci kriju u sebi izvore odrenih greaka, pa se
odustalo od ovakve kontrole. Ona se uglavnom obav-
lja kod svih vrsta konusnih zupanika (pravozubih,
koozubih, krivozubih i hipoidnih) posrednim putem,
preko traga noenja.
Kontrola profila zubaca cilindrinih pueva sa pravo-
linijskim izvodnicama vri se pomou specijalnog u-
reaja u ravni izvodnice. Takav jedan ureaj, proizvod
firme Klingelnberg, prikazan je na slici 11.21.

Slika 11.21. ema ureaja Klingelnberg za
kontrolu profila pueva
Merni pipak 1 ureaja vri pravolinijsko kretanje koje
se ostvaruje pomou ruice 2. Merna glava 3, pre me-
renja treba da se zaokrene oko ose 4, za veliinu ugla
profila, a podeavanje se vri pomou uporednih mer-
ki 5 koje se postavljaju izmeu merne glave i oso-
vinice 6 (postoje dve osovinice, jedna se koristi kod
kontrole levog, a druga kod desnog profila). Nosa
mernog pipka 7 je smeten u uloku 8, u kome moe
da se zaokrene oko ose 9. U toku kretanja mernog
pipka greke profila se uveano prenose do mernog
sata 10 ija kazaljka to registruje skretanjem u odgo-
varajui smer.
Profili zubaca pueva drugaijeg tipa redovno se kont-
roliu u jednoj izabranoj aksijalnoj ravni, uporei-
vanjem rezultata merenja sa izraunatim koordinata-
ma pojedinih taaka profila u toj ravni. Kontrola pro-
fila zubaca punih zupanika, iji je spregnuti par ci-
lindrini pu sa pravolinijskim izvodnicama, vri se na
ureaju za kontrolu cilindrinih zupanika u ravni ko-
ja odgovara izvodnici spregnutog pua, s obzirom da
je profil zubaca u toj ravni evolventa. Kod ostalih ti-
pova punih zupanika kontrola se vri preko traga
noenja.
Kontrola profila zubaca globoidnih pueva i punih
zupanika sa pravolinijskim izvodnicama vri se na is-
ti nain, kao kod cilindinih pueva sa pravolinijskim
izvodnicama, u ravni tih izvodnica.
122
11.4.2. Kontrola pravca bone linije zupca
Odstupanje pravca bone linije zubaca zupanika od
idealnog prouzrokuje nepravilno dodirivanje spregnu-
tih zubaca, pa ti zupci nee biti u kontaktu po svojoj
itavoj duini, ve e se trag noenja pomeriti prema
jednom njihovom kraju. Optereenje nee biti ravno-
merno to povlai sa sobom smanjenje radnog veka
zupanika. Prevelika odstupanja mogu izazvati ak i
zaglavljivanje zubaca, naroito kod pravozubih zupa-
nika. U nekim sluajevima moe doi i do preloma
optereenih krajeva zubaca. Elastinim deformacija-
ma zubaca pod optereenjem, delimino se kompen-
zuju greke pravca bone linije, ali ni tada nee biti
zupci ravnomerno optereeni po itavoj duini. Da bi
se obezbedila to ravnomernija raspodela optereenja
zubaca, standardi propisuju toleranciju pravca bone
linije, ime se ograniavaju ekstremne vrednosti nje-
govog odstupanja u zavisnosti od kvaliteta ozubljenja.
Odstupanje pravca bone linije zubaca je sloena
greka i sastoji se od odstupanja pravca, odstupanja
oblika i odstupanja nagiba stvarne bone linije od ide-
alnog.
Tane bone linije
Stvarna bona
linija

Slika 11.22. Definicija odstupanja bone linje
Standardi odreuju dozvoljena odstupanja u pogledu
ukupne greke bonih linija zubaca. Ova odstupanja
se definiu normalnim rastojanjem dve teorijske (ta-
ne) bone linije koje dodiruju stvarnu bonu liniju po
celoj irini zupanika, odnosno u oblasti kontrole. O-
vu definiciju za pravozube cilindrine zupanike ilus-
truje slika 11.22. Odstupanje pravca bone linije zuba-
ca se obino daje u m za odreenu irinu zupanika.
Ranije se to davalo za 100 mm irine, dok najnoviji
ISO te vrednosti daje u zavisnosti od stvarne irine
zupanika. Da bi se eliminisao uticaj aksijalnog udara
ozubljenja na rezultat merenja, potrebno je izvriti
kontrolu na vie (najmanje 4) zubaca i uzeti srednju
vrednost. Posebno se odreuje odstupanje na levom i
desnom boku istih zubaca, jer zbog greaka alata za
izradu ozubljenja, ta su odstupanja obino razliita.
Za kontrolu pravca bone linije zubaca cilindrinih
zupanika postoje specijalni ureaji koji rade po jed-
nom od sledeih principa:
pravac bone linije se kontrolie po omotau po-
deonog ili nekog drugog cilindra (prenika d
y
),
pravac bone linije se kontrolie po pravolinijskoj
izvodnici helikoidne povrine boka zupca u tan-
gentnoj ravni osnovnog cilindra (samo kod koso-
zubih evolventnih zupanika).
U sluaju kontrole pravca bone linije zubaca, merna
glava ureaja zajedno sa mernim satom i ureajem za
registrovanje (crta dijagrama), kree se paralelno sa
osom obrtanja zupanika, pri emu merni pipak do-
diruje bok zupca na podeonom cilindru, odnosno kod
velikih pomeranja profila na nekom izabranom mer-
nom cilindru prenika d
y
, u blizini sredine visine zu-
baca.
Kod pravih zubaca zupanik miruje, dok kod kosih
zubaca on se okree u zavisnosti od ugla nagiba bone
linije zupca na cilindru po kome pipak dodiruje zubac.
Dobijeni dijagram je slian dijagramu koji se dobija
kod kontrole profila zubaca. Krupniji talasi na liniji
dijagrama zavise od greaka oblika bone linije, dok
odstupanje srednje linije dijagrama od pravca podune
ose ukazuje na greku nagiba.
U sluaju potpuno ispravne bone linije dijagram je
prava linija, paralelna podunoj osi dijagrama. Sitni
skokovi na dijagramu odgovaraju mikroneravninama
povrine boka zupca koje se ne uzimaju u obzir kod
odreivanja greaka oblika bone linije (povrinska
hrapavost se odreuje posebno). Ako se linija dijagra-
ma die, odstupanje je pozitivno (desna zavojnica),
ako se pak sputa, odstupanje je negativno (leva za-
vojnica). Kod ocenjivanja dijagrama (sl.11.23.) postu-
pa se na slian nain, kao kod dijagrama profila.

Slika 11.23. Podaci za ocenjivanje dijagrama
Duina l treba da bude jednaka irini zupanika, od-
nosno oblasti kontrole. Odstupanje nagiba pravca bo-
ne linije za duinu l jednaka je veliini h, sraz-
merno uveanju ureaja za crtanje dijagrama -R
h
.
= 1000 h (R
l
/ R
h
) = 10
3
h (R
l
/ R
h
) u m.
Poduna razmera je obino R
l
= 1, ali moe biti i vea.
Prethodni izraz podjednako vai kod pravih i kosih
zubaca.
Ako se na dijagramu povuku dve tangente, paralelne
srednjoj liniji, njihovo odstojanje u pravcu ordinatne
ose daje greku pravca bone linije.
Princip kontrole pravca bone linije cilindrinih zup-
anika, ureaja firme Mag PH-60, prikazuje slika
11.24. Kontrolisani zupanik 1 montira se na verti-
123
kalno vratilo 2, na kome se nalazi veoma tano izra-
en disk 3, iji prenik odreuje prenik mernog ci-
lindra (taj prenik - d
y,
moe biti bilo koja vrednost iz-
meu temenog i graninog cilindra). Uz disk je pritis-
nut tangentni lenjir 4, iji je desni kraj povezan sa jed-
nom kulisom 5 koja klizi u voici obrtne ploe 6. Pre
merenja ploa se okrene za ugao
y
(ugao nagiba bo-
ne linije zupca na mernom cilindru, prenika d
y
) to
obezbeuje potrebno okretanje zupanika u toku me-
renja, jer kulisa povlai sa sobom tangentni lenjir u-
desno, kada se ploa, i sa njom povezana merna glava
i merni pipak 7 kreu nanie. Tano okretanje ploe 6
se kontrolie optikim ureajem, tanosti 2 (ovaj ure-
aj na slici nije naznaen).

Slika 11.24. ema ureaja Mag PH-60 za
kontrolu bone linije
Nekoliko dijagrama, dobijenih pomou predhodnog u-
reaja, prikazuje slika 11.25.

Slika 11.25. Dijagrami pravca bone linije
a - dobra bona linija,
b - bona linija sa malom grekom,
c - ispupena bona linija (korigovani bok)
Ako se uporede eme principa kontrole profila i bone
linije vidi se da su oni veoma slini, razlika je u-
glavnom samo u kretanju mernog pipka. Zbog toga
dananji moderni ureaji za kontrolu profila su ospo-
sobljeni i za kontrolu pravca bone linije zubaca, ime
se smanjuje pripremno vreme, jer se obe kontrole mo-
gu izvriti u istom prihvatanju kontrolisanog zupani-
ka. Takav je napr. ureaj 890 firme Mar, odnosno nje-
gova usavrena varijanta - MAHR 891S koji je ve
snabdeven motornim pogonom i osposobljen je i za
automatsku kontrolu po razliitim programima mere-
nja (sl.11.26).

Slika 11.26. Ureaj Mar 891 S
Ovaj ureaj radi sa podeljivim osnovnim krugom i
podeljivim dopunskim obrtanjem zupanika u sluaju
kontrole kosozubih zupanika. Ureaj je snabdeven
projekciono - optikim merilom (sl.11.27.) preko ko-
jeg se veoma tano moe podesiti prenik osnovnog
kruga i nagib bone linije na mernom cilindru.

Slika 11.27. Projekciono - optiki merni ureaj sa
upravljakom tablom
Ureaj 891S je pogodan za kontrolu profila, pravca
bone linije i povrinske hrapavosti pravih i kosih zu-
baca cilindrinih zupanika. Na upravljakoj tabli se
moe izabrati runi ili motorni pogon sa 6 razliitih
brzina, kao i program za kontrolu levog ili desnog
profila i pravca bone linije sa levim ili desnim sme-
rom nagiba.
124
Kontrola pravca bone linije zubaca konusnih zupa-
nika je mnogo sloeniji zadatak. Direktna kontrola
moe se obaviti samo kod pravih zubaca kada se vrh
mernog pipka komparatora vodi po izvodnici pode-
onog konusa. Zupanik se postavlja na trn i naginja-
njem draa trna izvodnica podeonog konusa se dove-
de u horizontalan poloaj. Radionika kontrola pravo-
zubih konusnih zupanika moe se izvriti pomou
dva tano izbruena i zailjena valjka koja se postav-
ljaju u suprotna meuzublja (sl.11.28.). Kod tano
izraenih zubaca vrhovi iljaka se dodiruju. U sluaju
greke pravca bonih linija, ovo dodirivanje se nee
ostvariti a iz veliine razmaka vrhova iljaka moe se
izraunati i veliina traene greke. Tanost ovakve
kontrole je oko 0,1 mm za irinu zupanika.

Slika 11.28. Kontrola pravca bone linje kod
pravozubih konusnih zupanika
Kod svih ostalih tipova konusnih zupanika (ali i kod
pravozubih) kontrola pravca bone linije zubaca se
vri indirektno, preko traga noenja.
Kontrola pravca bone linije zubaca cilindrinih pu-
eva vri se na zavojnici, po mogustvu na podeonom
ili njemu bliskom cilindru, na slian nain kao kod ko-
sozubih cilindrinih zupanika. Razlikuju se greke
dobijene jednim obrtanjem pua i po itavoj duini
ozubljenja pua. Kontrolu treba obaviti na oba boka
navoja pua, a u sluaju vievojnih pueva, na svakom
navoju.
Kontrola pravca bone linije zubaca kod globoidnih
pueva i punih zupanika (cilindrinih i globoidnih),
obavlja se preko traga noenja.
11.4.3. Kontrola povrinske hrapavosti bokova
zubaca
Mikroneravnine povrina bokova zubaca zupanika
znatno utiu na veliinu uma zupanika u radu, kao i
na njihovo elasto-hidrodinamiko stanje i preko njega
i na radni vek. Kontrola profila i pravca bone linije
zubaca, pored makrogeometrijskih greaka, daje u-
vid i u mikrogeometrijske nepravilnosti, ali za pra-
vilno ocenjivanje stanja povrine bokova zubaca to ni-
je dovoljno. Sa jedne strane zbog toga, to na dobi-
jenim dijagramima mikroneravnine nisu iskazane u
uobiajenim parametrima (R
a
ili R
z
), a sa druge strane,
korieni oblici vrha mernih pipaka (soivast ili lop-
tast) ne mogu registrovati tane oblike mikronerav-
nina, ve samo neku njihovu obvojnicu.
Noviji ureaji za kontrolu profila i pravca bone linije
osposobljeni su i za kontrolu povrine bokova zubaca.
Ureaji za registrovanje greaka imaju vee uveanje,
korieni su dijamantski merni pipci sa konusnim za-
vretkom (ugla 90
o
i poluprenika zaobljenja 5 ili 10
m) i elektronskim putem se pamte svi potrebni pa-
rametri, a za crtanje dijagrama postoji mogunost se-
lekcije (izabrana veliina se crta).
Opipavanje povrine boka zupca se vri u pravcu naj-
veih neravnina a to je obino u pravcu profila, ali
ponekad to moe da bude i u pravcu bone linije
(napr. kod ljutenih zubaca). Po mogunosti kontrola
se vri na boku zupca a u sluajevima, kada to nije iz-
vodljivo, uzima se otisak zubaca pomou vetake
smole to povlai sa sobom izvesne greke.
Celishodno je kontrolu izvriti na suprotnim boko-
vima u blizini sredine irine zupanika. Na svakom
boku treba izvriti tri merenja i uzeti srednju vrednost.
Ako rezultati, dobijeni na jednom zupcu, pokazuju ve-
liko rasipanje, u tom sluaju broj merenja treba pove-
ati.
11.4.4. Kontrola koraka profila zubaca
Korak profila zubaca je luno rastojanje dvaju istoi-
menih profila bokova susednih zubaca, mereno na bilo
kom krugu. to je vei prenik kruga po kome se ko-
rak odreuje, njegova veliina e biti sve vea. Uobi-
ajeno je da se korak odreuje na podeonom ili/i na
osnovnom krugu.
Ako se korak odreuje na podeonom krugu u glavnoj
ravni, on se zove podeoni korak - p
t
(kod pravih zu-
baca indeks t se obino izostavlja), dok se na osnov-
nom krugu dobije osnovni korak - p
b
. U kinematskim
analizama se pojavljuje kinematski korak - p
w
, koji je
jednak podeonom, ako ne postoji pomeranje profila (x
- nulti zupanik). Osnovni uslov mogunosti sprezanja
dva zupanika je, da veliine njihovih osnovnih i ki-
nematskih koraka budu jednake. Postoji jo i ugaoni
korak - koji je jednak centralnom uglu to pripada
jednom koraku profila zupca.
U toku kontrole zupanika mogu se odrediti odstu-
panja podeonih ili osnovnih koraka, a u sluaju vrlo
tanih zupanika odreuju se odstupanja ugaonih ko-
raka.
125
11.4.4.1. Kontrola podeonih koraka profila
Odstupanje podeonog koraka profila - f
pt
je algebarska
razlika izmeu stvarne i nazivne mere podeonog ko-
raka. U toku kontrole treba odrediti vrednost ovog
odstupanja.
Zbir podeonih koraka uvek mora biti jednak obimu
podeonog kruga, bez obzira da li su ti koraci tani ili
su sa grekama. Zbog toga je bolje govoriti o neu-
jednaenosti stvarnih veliina tih koraka, ija srednja
vrednost predstavlja nazivnu veliinu podeonog kora-
ka. Merenje apsolutne veliine podeonog koraka, od-
nosno njegovog odstupanja je veoma oteano. Za po-
deavanja ureaja potreban je taan etalon zupanik i
mogunost postavljanja vrha mernih pipaka na pode-
oni krug. Zbog toga se odreuju veliine relativnih
odstupanja tih koraka (f
pt,rel
) u blizini podeonog kruga
(na obimu tzv. mernog kruga) odnosno, u blizini po-
lovine visine zubaca. Stvarna odstupanja se izrauna-
vaju kao algebarska razlika izmeu pojedinih relativ-
nih odstupanja i srednje vrednosti svih relativnih od-
stupanja (f
pt, rel,sr
).
f
pt
= f
pt,rel
- f
pt,rel,sr

gde je:
f
pt,rel,sr
= f
pt,rel
/ z
Prilikom merenja, umesto duine lukova mernog kru-
ga, mere se duine pripadajuih tetiva. Po odredbama
standarda, razlike se izmeu ovih duina zanemaruju.
Greke podeonih koraka zupanika redovno potiu od
greaka podeonog ureaja i elemenata kinematskog
lanca (preveliki zazori) maine za izradu ozubljenja.
Ekscentrino postavljanje obradka zupanika na sto
maine takoe prouzrokuje pojavu greaka podeonih
koraka. Ove greke izazivaju pojavu veih unutranjih
dinamikih sila to povlai sa sobom nemiran i buan
rad, vee naprezanje zubaca i smanjeni radni vek zup-
anika.
Osim pojedinanih odstupanja podeonih koraka, po-
stoji i zbirno odstupanje k podeonih koraka profila
zubaca - F
pk
to je predstavljeno algebarskom razli-
kom izmeu stvarne mere zbira k uzastopnih pode-
onih koraka i nazivne mere zbira istog broja podeonih
koraka, a ta veliina je jednaka algebarskom zbiru od-
stupanja izabranog broja k podeonih koraka.
=
=
k
1 i
pti pk
f F
Izabrani broj k moe biti bilo koja cela vrednost
izmeu 2 i z/2. Ako nema posebnih zahteva, obino se
uzima k = z/6, zaokrueno navie na ceo broj.
Odstupanje podeonih koraka i zbirno odstupanje istih
veliina prikazuje slika 11.29.

Slika 11.29. Odstupanje i zbirno odstupanje
podeonih koraka
Na osnovu zbirnih odstupanja moe se odrediti u-
kupno zbirno odstupanje podeonih koraka svih zubaca
zupanika - F
p
to je jednako algebarskoj razlici eks-
tremnih vrednosti zbirnih odstupanja svih koraka, od-
nosno maksimalnom zbirnom odstupanju za polovinu
broja koraka.
F
p
= F
pk,maks
- F
pk,min

U dobijenim razultatima se nalazi i uticaj ekscent-
rinosti ozubljenja, jer u toku merenja zupanik se
okree oko sopstvene ose obrtanja (ako se kontrola
vri na stacionarnom ureaju). Za kinematsko i dina-
miko ponaanje zupanog para vie utie zbirno i u-
kupno zbirno odstupanje podeonih koraka, nego poje-
dinana odstupanja ovih veliina.
U toku kontrole izmere se relativna odstupanja svih
koraka na mernom cilindru (prva vrednost moe da se
izjednai sa nulom, ali ne mora) i vrednosti se zabe-
lee (tab.11.01.). Zatim se izrauna njihova srednja
vrednost, pa stvarna odstupanja i zbirna odstupanja.
Na osnovu tih podataka, nacrtaju se dijagrami svarnih
i zbirnih odstupanja. Sa dijagrama zbirnih odstupanja
moe se odrediti veliina tih odsstupanja za izabrani
broj koraka k, i ukupno zbirno odstupanje, kao raz-
lika ekstremnih vrednosti.
Za kontrolu podeonih koraka postoji dva runa merila,
Mar 885 i Mag TMC. Ova merila, pored aktivnih mer-
nih pipaka, snabdeveni su i sa dva pomona pipka ko-
ja slue kao oslonci u toku merenja. Njihovim pode-
avanjem se postie, da aktivni merni pipci dodiruju
bokove zubaca na podeonom, odnosno mernom kru-
gu, u blizini sredine visine zubaca.
Kod merila Mar 885 (sl.11.30.), pomoni pipci 1 se o-
slanjaju o podnoni cilindar. Merni pipak 2 je pok-
retan i u vezi je sa pipkom 3 mernog sata 4. Podeljivi
merni pipak 5, pomou nonijusa se namesti u eljeni
polozaj a posle, u toku merenja on e biti nepokretan.
Odstupanja od podeene vrednosti se registruju na
mernom satu, posredstvom pokretnog mernog pipka 2
a tanost oitavanja zavisi od osetljivosti mernog sata.
126
Tablica 11.01. Dijagram stvarnih i zbirnih odstupanja podeonih koraka profila zubaca

127
Slika 11.30. Merilo Mar 885 za kontrolu podeonog koraka
Magovo merilo TMC (sl.11.31.) je ustvari izraen za
kontrolu osnovnog koraka, a montiranjem pomonih
pipaka za oslanjanje, osposobljen je i za kontrolu po-
deonog koraka. Kod ovog merila pomoni pipci 1 se
oslanjaju na temeni cilindar. Pre merenja podeljivi
merni pipci 2 i 3 se nameste u potreban poloaj, a po-
kretni pipak 4 koji je u vezi sa mernim satom 5, svo-
jim pomeranjem registruje odstupanje, to se prenosi
na kazaljku sata. Pipak 4 ima sferinu dodirnu povr-
inu, dok su pipci 2 i 3 snabdeveni ravnim dodirnim
povrinama. Tanost mernog sata je 1 m. Moe se
primeniti za zupanike sa modulom od 2..30 mm.
Najmanja potrebna irina zupanika je 25 mm.

Slika 11.31. Merilo Mag TMC, za kontrolu
podeonog koraka
Za kontrolu podeonog koraka unutranjeg ozubljenja
moe se primeniti Magovo merilo TMI, koje se ume-
sto podeljivih mernih pipaka za oslanjanje, koristi
jedan izmenljivi valjak, iji se prenik bira u zavisno-
sti od veliine modula. Mogunost merenja je za
m
n
= = 1...12 mm. Ovo merilo prikazuje sl.11.32.

Slika 11.32. Magovo merilo TMI za kontrolu
podeonog koraka kod unutranjeg ozubljenja
Principijelna greka ovih merila lei u tome, to se za
oslanjanje koriste povrine koje mogu imati znatnija
odstupanja, naroito u pogledu ekcentrinosti, nego
samo ozubljenje, tako da ni pored korienog mernog
sata velike tanosti, dobijeni rezultati nisu pouzdani.
Jedina im je prednost da omoguuju merenje i u toku
izrade ozubljenja, bez skidanja obradka sa maine, i
to se mogu primeniti i kod velikih zupanika koji se
zbog svojih veliina ne mogu kontrolisati na nekom
stacionarnom ureaju.
Mnogo bolje rezultate daju specijalni stacionarni ure-
aji za kontrolu koraka zupanika i univerzalni ureaji
za kontrolu zupanika. emu ureaja KTM za kon-
trolu podeonog koraka zupanika, proizvod firme
Rajshauer (Reishauer), prikazuje sl.11.33. Kontroli-
sani zupanik 1 se tako privruje na sto 2 ureaja da
se on moe okretati oko vertikalne osovine. Poloaj
zupanika u odnosu na merni pipak ureaja, odreuje
graninik stola 3. U toku merenja jedan zubac zupa-
nika se vrsto priljubljuje uz graninik 4 mernog ure-
aja pod pritiskom jezika 5, usled dejstva opruge 6.
Od graninika 4 na veliini jednog koraka se nalazi
vrh pipka 7 mernog sata 8. Vrednost na mernom satu
se oitava, ili se kazaljka postavi na nulu. Zatim se sto
zajedno sa zupanikom odmie od mernih pipaka,
zupanik se okrene za jedan korak i sto se vraa do
graninika 3. Vrednost na mernom satu se ponovo o-
itava i postupak se ponavlja sve dotle, dok se svi ko-
raci ne prekontroliu. Dalje se postupa na nain, kako
je ve ranije opisano.

Slika 11.33. ema ureaja Rajshaurer KTM
128
Izgled samog ureaja prikazuje slika 11.34.

Slika 11.34. Ureaj za kontrolu koraka Rajshaurer
11.4.4.2. Kontrola osnovnih koraka profila
Odstupanje osnovnog koraka profila - f
pb
je algebarska
razlika izmeu stvarne i nazivne mere osnovnog kora-
ka. Odreuje se u normalnoj ravni, u pravcu normale
profila.
Osnovni korak ne zavisi od drugih mera zupanika. S
obzirom da su sve evolvente istog osnovnog kruga
ekvidistantne krive, veliina osnovnog koraka, od-
nosno njegovog odstupanja moe se izmeriti bilo gde
u pravcu zajednike normale profila susednih zubaca
a taj pravac je ujedno i tangenta osnovnog kruga.
(sl.11.35.). Veliina osnovnog koraka jednaka je lu-
nom rastojanju poetnih taaka susednih profila na os-
novnom krugu, to sledi iz nastajanja evolvente. Me-
renjem dobijeno odstupanje osnovnog koraka sadri u
sebi i greke profila.

Slika 11.35. Osnovni korak i njegovo odstupanje
Ako se posmatraju koraci na standardnom profilu, la-
ko se nalazi veza izmeu osnovnog i podeonog koraka
(sl.11.36.).

Slika 11.36. Veza izmeu osnovnog i podeonog koraka
p
b
= p
n
cos
n

Za odreivanje veliine osnovnog koraka, ili njegovog
odstupanja, postoje dva tipa runog merila:
sa tri merna pipka i
sa dva merna pipka.
Princip merenja merilom sa tri merna pipka prikazuje
sl.11.37. Nepokretan merni pipak 1 ima ravnu dodirnu
povrinu da bi uvek tangirao bok zupca. Pokretan
merni pipak 2 (sa zaobljenom dodirnom povrinom) je
u vezi sa mernim satom merila, ija kazaljka pokazuje
odstupanje u odnosu na podeenu vrednost. Pipak 3
slui za oslanjanje. Njegov poloaj koji se moe re-
gulisati, odreuje mesto merenja u oblasti kontrole.

Slika 11.37 Princip merenja osnovnog koraka
pomou tri pipka
Najpoznatija rua merila za kontrolu osnovnog koraka
sa tri merna pipka su Mar 867 i Mag TML.

Slika 11.38. Merilo Mar 867 za odreivanje
osnovnog koraka
129

Slika 11.39. Magovo merilo TML, za odreivanje
osnovnog koraka
Kod drugog tipa merila, umesto pipaka 1 i 3 postoji
jedan valjak, ili dva razmaknuta pipka sa sferinim
zavretkom (pozicija 1 na sl. 11.40) koji slue za os-
lanjanje merila, dok je pokretni merni pipak 2 (takoe
sa sferinim zavretkom) u vezi sa mernim satom, kao
kod predhodnog tipa merila. Principijelnu emu ovog
tipa merila prikazuje sl.11.40.

Slika 11.40. Princip merenja osnovnog koraka
pomou dva pipka
Pre merenja, merilo se namesti na nulu, pomou spe-
cijalnog etalona izraenog za ovu svrhu i ije mere
zavise od veliine modula. Etalon moe da se formira
i od sloga uporednih merki koji pored standardnih, sa-
dri i nekoliko specijalnih merki. Prilikom merenja
pipci 1 i 2, odnosno valjak za oslanjanje nasloni se na
zubac zupanika i izvri se jedno klaenje merila tako
da pokretni merni pipak opipava bok zupca od temena
ka podnoju. Najmanje rastojanje dato je prevojnom
takom kretanja kazaljke mernog sata. Kontrolu svih
koraka treba vriti na isti nain, radi eliminisanja uti-
caja unutranjih greaka merila.
Firma Karl Cajs je takoe izradila jedno runo merilo
za kontrolu osnovnog koraka sa dva merna pipka sa
sferinim zavretkom. Pokretni merni pipak je u vezi
sa mernim satom. Oblast pokazivanja skale mernog
sata je 120 m a vrednost podeoka je 2 m. Ne-
pokretan pipak je izmenljiv i bira se u zavisnosti od
veliine modula. Merilo se moe primeniti za
m
n
= 2...10 mm. Pipak se pomou navoja montira na
jedan nosa iji se poloaj moe podeavati. Na ovaj
nosa se montira i jedan pomoni pipak iste veliine
kao nepokretan pipak koji obezbeuje pravilan polo-
aj merila u toku merenja.
S obzirom da se kod ovakvog merenja ne koristi ni-
kakva pomona povrina za oslanjanje merila, eks-
centrinost ozubljenja ne utie na rezultat merenja.
Kontroliu se svi koraci po obimu zupanika i vred-
nosti se redom zabelee. Potrebno je izvriti kontrolu
osnovnih koraka za oba boka zubaca, jer su vrednosti
obino razliite.
Merilo firme Cajs prikazuje slika 11.41.

Slika 11.41. Cajsovo merilo za kontrolu osnovnog koraka
Za kontrolu osnovnog koraka kod unutranjeg ozub-
ljenja primenjuje se Magovo merilo TMI sa dva mer-
na pipka. Za oslanjanje slui jedan valjak, oko ije ose
se vri klaenje merila u toku merenja. Ovo merilo je
prikazan na sl.11.32. ali sa pomonim pipcima za os-
lanjanje kod kontrole podeonog koraka.
11.4.4.3. Kontrola ugaonih koraka profila
Kontrolom ugaonih koraka dobija se vea tanost
merenja nego kod kontrole podeonih koraka naroito
ako se trai zbirno odstupanje, jer se direktno odre-
uje veliina centralnog ugla koji pripada jednom ili
izabranom broju (k) koraka. Na rezultat ovakvog me-
renja sistematske greke profila ne utiu, dok se uticaj
pojedinanih greaka profila moe eliminisati, od-
nosno ublaiti. Ako se sa obelei ugaoni korak,
pojedinano odstupanje tog koraka je:
f
=
izm
- 360
o
/z.
130
Zbirno odstupanje e biti:
=
k
1 i
o
izm , i k
z
360
k F .
Ugaonom koraku - , na podeonom krugu odgovara
duina luka r, to je jednaka podeonom koraku, tj.
= r p
t

Na osnovu ovoga, merenjem ugaonih koraka moe se
tanije odrediti zbirno odstupanje podeonih koraka,
nego merenjem podeonih koraka.
F r kp
pk i izm t r
=
=
$
, ,
i
k
1
.
gde je:
izm
- izmerena vrednost ugaonog koraka u radija-
nima,
p
t,r
- raunska vrednost podeonog koraka u mm (d/z)
Kod kontrole ugaonog koraka najvea tanost se po-
stie primenom teodolita (tanosti 2) i kolimatora.
emu takvog merenja prikazuje slika 11.42.
Na osovinu kontrolisanog zupanika 1 montira se te-
odolit 2 velike tanosti, iji se durbin usmeri prema
osvetljenoj sredinoj liniji kolimatora 3. Pri tome, pod
uticajem odreenog tega bok jednog zupca se silom
stalne veliine pritiskuje uz graninik 4. Poloaj dur-
bina teodolita se oitava na ugaonoj skali instrumenta.
Ruicom 5 se graninik 4 okrene oko svoje ose, ime
se oslobaa zupanik 1 koji se obrne za jedan korak.
Zatim se graninik 4 vraa u svoj prvobitni poloaj,
durbin teodolita se ponovo usmeri prema kolimatoru i
opet se oita vrednost na ugaonoj skali. Razlika iz-
meu dve oitane vrednosti daje pravu veliinu uga-
onog koraka. Podudarni poloaj graninika u meu-
zublju zupanika po celom obimu, obezbeuje kom-
parator 6.
Radi eliminisanja odnosno ublaavanja uticaja poje-
dinanih greaka profila na rezultat merenja, potrebno
je izvriti merenje vie puta po celom obimu, pri raz-
liitim poloajima graninika, iji se nosa moe ra-
dijalno pomerati u odnosu na kontrolisani zupanik.
Ovakva kontrola ugaonog koraka traje dosta dugo i
veoma je skupa pa se zbog toga ograniava na slu-
ajeve:
kada se trai naroito velika tanost (etalon zup-
anici, podeone ploe i sl.),
kada se trai veoma tano prenoenje obrtanja
(merni instrumenti, nianske sprave, zupanici
koji se ugrauju u maine alatke za izradu ozub-
ljenja),
kada se radi o zupanicima koji se obru velikim
ugaonim brzinama i kod kojih bi i male promene
ugaone brzine izazvale nedopustivo velika dina-
mika optereenja i udare.

Slika 11.42. ema merenja ugaonog koraka
11.4.4.4. Uporeivanje razliitih metoda
kontrole koraka
Da bi se zupanici mogli meusobno sprezati, osnovni
koraci im moraju biti jednaki (isto vai i za zamen-
ljivost). Odstupanja osnovnih koraka mogu izazvati
sudaranje temenih ivica zubaca, ak i neoptereenih.
Pod optereenjem ova opasnost je izrazitija pa se zbog
toga temene ivice zubaca redovno zaoble, a kod veih
optereenja profili temenog dela zubaca se koriguju.
Odstupanja podeonih koraka imaju sline posledice s
tim, da zbirno odstupanje povlai sa sobom i neujed-
naeno obrtanje gonjenog zupanika.
Prednost kontrole osnovnog koraka je to njegova ve-
liina ne zavisi od ekscentrinosti ozubljenja. Merenje
se moe izvriti i u toku izrade ozubljenja bez skida-
nja obradka zupanika sa maine, jer mala runa me-
rila daju zadovoljavajuu tanost. Nedostatak kontrole
osnovnog koraka lei u tome to dobijeni rezultati sa-
dre u sebi i greke profila.
Kontrola podeonih koraka runim merilima ne daje
pouzdane vrednosti, jer one sadre u sebi i greke eks-
centrinosti ozubljenja to oteava odkrivanje uzroke
greaka. Kod zupanika boljih kvaliteta moe se izvr-
iti kontrola ugaonih koraka u toku izrade ozubljenja,
kada se teodolit montira na zupanik (bez skidanja sa
maine), ali je postupak vrlo skup i usporava proiz-
vodnju, to povlai sa sobom porast proizvodnih tro-
kova.
Ako se trai zbirno odstupanje, to se moe dobiti sa-
mo kontrolom podeonog ili ugaonog koraka.
131
Kod kontrole podeonog koraka, merenja se vre po
obimu istog kruga, pa zbog toga sistematske greke
profila, koje su priblino jednake na svakom zupcu, ne
utiu bitno na rezultat merenja. Kod kontrole koraka
treba imati u vidu i nain izrade ozubljenja. Kod izra-
de cilindinih zupanika rendisanjem ili glodanjem na
bazi relativnog kotrljanja, primenjuju se vieprofilni
alati. Oni u velikoj meri eliminiu uticaj greaka ma-
ine na netanost osnovnog koraka zupanika, ali uti-
caj netanosti samog alata je potpun. U ovom sluaju,
kontrolom osnovnog koraka kontrolie se i ispravnost
alata, odnosno ugla sprezanja sa alatom u toku izrade
ozubljenja. Greka maine se moe utvrditi kontrolom
podeonih koraka i izraunavanjem zbirnih odstupanja,
ili eventualno kontrolom ugaonog koraka pomou te-
odolita.
Kod bruenih zubaca, kada se brusi samo jedan ili dva
boka zupca (izuzetak je postupak Rajshauer), obavez-
na je kontrola osnovnog koraka, jer greke mogu da
potiu od pogrenog profilisanja i/ili postavljanja to-
cila. Ako se trai zbirno odstupanje, i u ovom sluaju
se vri kontrola podeonih ili ugaonih koraka. Termi-
ko obraeni ali nebrueni zupci redovno imaju vee
greke profila od odstupanja osnovnih koraka. Kod
njih bolje je odrediti zbirno i ukupno zbirno odstu-
panje podeonih koraka, ali ni ti rezultati nisu sasvim
pouzdani naroito, ako postoje nesistematske greke
profila.
Na osnovu iznetih moe se zakljuiti, da primena
kontrole koraka zavisi od namene i kvaliteta kontro-
lisanog zupanika, od tehnologije izrade ozubljenja,
od vrste korienog alata i svakako od mogunosti i
opremljenosti laboratorije za kontrolu zupanika.
11.4.5. Kontrola debljine zubaca
Debljina zupca je jednaka duini luka nekog kruga
izmeu dva profila boka istog zupca. Na razliitim
krugovima je i debljina zubaca razliita, pa se zbog
toga za osnovu uzima podeoni krug na kome se nalazi
tzv. podeona debljina zupca.
Luna debljina zupca direktno se ne moe meriti.
Zbog toga su razraene metode kontrole debljine zu-
baca, kod kojih se na razliite naine zamenjuju od-
reivanje veliine luka merenjem odgovarajue dui.
Odstupanje lune debljine profila zupca - E
s
je alge-
barska razlika izmeu stvarne (s
st
) i nazivne mere (s)
lune debljine zupca na podeonom krugu (ali se po
potrebi to moe preraunati na bilo koji krug, prenika
d
y
).
s s E
st s
= .
Kod izrade ozubljenja odvaljivanjem na bazi relativ-
nog kotrljanja, debljina zupca zavisi od meusobnog
poloaja obradka zupanika i alata. Zbog toga
kontrolom debljine zubaca kontrolie se i ispravnost
postavljanja alata.
Veliina bonog zazora izmeu lenih bokova spreg-
nutih zubaca, pored veliine osnog rastojanja, zavisi i
od debljine zubaca. Vea odstupanja tih debljina od
propisanih nemaju bitnijih uticaja na kinematsko i di-
namiko ponaanje zupanog para. Ako je debljina
zubaca vea, zazor se srazmerno smanjuje. Ovo nije
opasno ako ne prelazi granicu, ispod koje pravilno
sprezanje zubaca ne bi bilo izvodljivo. Ako se deblji-
na zubaca smanjuje, zazor raste to moe izazvati ne-
poeljne efekte samo u sluaju promene smera obrta-
nja zupanika.
Nazivna debljina zubaca se uvek odnosi na sluaj
sprezanja bez bonog zazora, a zazor se obezbeuje
negativnim odstupanjima debljine zubaca. Tolerancija
debljine zubaca (T
s
) se odreuje kao algebarska raz-
lika izmeu gornjeg (E
ss
) i donjeg (E
si
) odstupanja
iste mere.
si ss s
E E T = .
U praksi se primenjuje etiri naina odreivanja deb-
ljine zubaca:
merenjem tetivne debljine,
merenjem konstantne tetive,
merenjem preko vie zuba i
merenjem preko valjia.
11.4.5.1. Merenje tetivne debljine zubaca
Ovo je pojedinano merenje debljine zubaca, kada se
umesto lune debljine odreuje duina pripadajue
tetive. Pre merenja tetivne debljine, potrebno je iz-
raunati rastojanje sredine tetive od temene povrine
zupca, to se zove tetivna visina zupca. Jednaine e
se izvesti za pravozube cilindrine zupanike.

Slika 11.43 Tetivna podeona debljina i
tetivna visina zupca
132
Na osnovu sl.11.43. moe se odrediti tetivna visina
(h) za tetivnu podeonu debljinu (s ).
( ). cos r r h h
ili cos r r h
a
a
+ =
=

Kada nema pomeranja profila, visina glave zupca, je
obino:
h
a
= m (ako je h*
a
=1).
U sluaju pomeranja profila, visina glave zupca se
menja za veliinu xm, pa e biti
h
a
= m(1+x).
Uvrstivi ovu vrednost u predhodne jednaine kao i
vrednost poluprenika podeonog kruga u zavisnosti od
modula (r = mz/2), dobije se opti izraz za odreivanje
tetivne visine
( )

+ + = x cos 1
2
z
1 m h .
Treba imati u vidu da kod zubaca sa drugaijom vi-
sinom glave (napr. u sluaju skraene visine), u pred-
hodne jednaine se uvrtava stvarna vrednost te visi-
ne.
je centralni ugao koji pripada polovini podeone deb-
ljine zupca. Vrednost tog ugla zavisi od pomeranja
profila. U sluaju, da je zupanik izraen bez pome-
ranja profila (x-nulti zupanik), njegova vrednost u
stepenima jednaka je etvrtini ugaonog koraka, tj.
= 90
o
/ z
Ako je zupanik izraen sa pomerenim profilom (x-
zupanik), vrednost ugla u radijanima iznosi:
mz
s
r 2
s
= =
)
.
S obzirom da je s = m (/2 2 xtg), krajnji izraz za
u radijanima e biti (donji predznak se odnosi na u-
nutranje ozubljenje):
= xtg 2
2 z
1
)
.
Dobijeni rezultat u radijanima svakako treba prerau-
nati u stepene (
o
= 180 /) da bi se on mogao ko-
ristiti u daljnjim proraunima. Poznavajui vrednost
ugla , moe se izraunati i tetivna podeona debljina
zupca.
( ) = = sin mz sin r 2 s .
Ova jednaina vai kod svih tipova zupanika (i kod
x = 0 i kod x 0), jer u sluaju pomeranja profila, to
je ve uzeto u obzir kod izraunavanja vrednosti ugla
.
Predhodni izraz daje tetivnu debljinu zubaca za sluaj
sprezanja bez zazora. S obzirom, da za ispravan rad
zupanog para mora postojati zazor izmeu lenih
bokova spregnutih zubaca, stvarna tetivna debljina je
manja, a ona se moe odrediti na osnovu sl. 11.44.

Slika 11.44. Stvarna tetivna debljina zupca
Predpostavljajui da se zazor podjednako deli na oba
spregnuta zupca, na osnovu pravouglog trougla koji je
na sl. 11.44. predstavljen kao detalj A, moe se iz-
raunati polovina razlike - , izmeu teorijske (s) i
stvarne (s
st
) tetivne podeone debljine zubaca.
( )
=
cos 4
j
n
.
( )
.
cos 2
j
s 2 s s
n
st

= =
U sluaju veih brojeva zubaca (z > 40), ugao se
moe zanemariti, jer je njegova veliina suvie mala u
odnosu na veliinu ugla . U tom sluaju je:
2
j
s
cos 2
j
s s
n
st

,
jer je j = j
n
/ cos
gde je j
n
- boni zazor a j - kruni zazor
Kod kosozubih cilindrinih zupanika:
Tetivna visina:
n
n n
a n
cos
2
z m
r h = ili
( )

+ + =

n n
n
a n n
x cos 1
2
z
h m h .
Tetivna podeona debljina:
n n n n
sin z m s = ,
odnosno, uzimajui u obzir i zazore izmeu zubaca:
( ) 2
cos j
s
cos 2
j
s s
b
n
n n
n
n st , n

= .
za x = 0
n
o
n
z 90 = u stepenima,
za x 0
=
n n
n
n
tg x 2
2 z
1
)
u rad
U predhodnim jednainama:
; cos z z
3
n
= ; cos tg tg
t b
= = cos tg tg
n t

133
Za odreivanje tetivne debljine zubaca koristi se
specijalno mehaniko runo merilo koje je ustvari
kombinacija pominog merila i dubinomera (sl. 11.
45.). Koristi se za module m
n
= 1...20 mm.

Slika 11.45. Mehaniko merilo za
odreivanje tetivne debljine
Pre merenja na dubinomeru se podesi izraunata ve-
liina tetivne visine, pa se posle pominim merilom
izmeri pripadajua tetivna debljina zupca, naslanjajui
pipak dubinomera na temenu povrinu zupca.
Tanost ovog merila je 0,02 mm, to se postie od-
govarajuim nonijusem, ali precizno oitavanje je ote-
ano zbog malih veliina podeoka skala, pa zbog toga
je tanost merenja neto manja.

Slika 11.46. Cajsovo optiko merilo
za tetivnu debljinu
Firma Cajs izrauje i jedno optiko merilo za merenje
tetivne debljine, tanosti takoe 0,02 mm (sl. 11.46.).
Princip rada je isti kao kod mehanikog merila, ali
zbog ugraenog malog mikroskopa (uveanja 34x),
tanost oitavanja je poboljana. I kod ovog merila se
prvo namesti pipak dubinomera pomou mikrometar-
skog zavrtnja, pa se poloaj tog pipka fiksira koni-
com. Zatim se izmeri tetivna debljina, pomou drugog
mikrometarskog zavrtnja. Ovo merilo se moe koris-
titi za module m
n
= 1,5...18 mm.
Kroz okular mikroskopa se vidi fiksni krst konia i
dve meusobno upravne skale, ugravirane na posebne
pokretne staklene ploe. Vertikalna skala pripada du-
binomeru i na njoj se podeava veliina tetivne visine,
presecanjem te skale horizontalnom linijom krsta kon-
ia. Vertikalna linija krsta konia obeleava vred-
nost tetivne debljine kontrolisanog zupca na hori-
zontalnoj skali, presecanjem te skale (sl.11.47.).

Slika 11.47. Izgled vidnog polja okulara
Slika 11.48. Kljunovi kod
optikog merila
mernih kljunova

Merne povrine kljunova su izraene od tvrdog metala
i posle istroenosti kljunovi se mogu izmeniti. Vrhovi
kljunova su izvedeni pod tupim uglom, da bi se olak-
alo merenje (Sl.11.48).
S obzirom da se dodir izmeu bokova zupca i mernih
kljunova ostvaruje po jednoj liniji, to izaziva bre ha-
banje mernih povrina kljunova. Zbog toga potrebno
je esto kontrolisati tanost merila pomou mernog
valjka poznatog prenika (). Kod kontrole treba ost-
variti isti takav dodir izmeu omotaa valjka i mernih
kljunova, kakav je kod merenja tetivne debljine zuba-
ca (sl. 11 49.).
Prvo se izrauna poloaj pipka visinomera - y
y = (/2)(1 - sin ),
pa se posle izmeri duina - x
x = cos .
134
Mala odstupanja se mogu primeniti kao korekcioni
faktor kod odreivanja tetivne debljine, ali kod veih
ve je potrebna izmena mernih kljunova.
Imajui u vidu da se merilo za odreivanje tetivne
debljine oslanja o temenu povrinu zupca, rezultat me-
renja umnogome zavisi od tanosti prenika temenog
kruga odnosno, visine glave zupca kontrolisanog zup-
anika. U jednainama se figuriu idealno tane mere
ovih veliina. S obzirom da prenik temenog kruga ni-
je funkcionalna mera, njegova veliina se moe zaok-
ruiti na neku racionalnu meru. Zbog toga poeljno je
izmeriti taj prenik i raunati sa stvarnim vrednostima.
Ako je potrebna stvarna visina glave zupca, ona se
lako rauna iz stvarnog prenika temenog kruga.
h
a,st
= (d
a,st
- d)/2 = (d
a,st
- mz)/2
Odnosno, ako je tetivna visina izraunata na osnovu
idealno tanih mera, dobijenoj vrednosti treba alge-
barsko dodati polovinu razlike izmeu stvarnog i ra-
unskog prenika temenog kruga.
d
a
= d
a,st
- d
a

Ako nepostoji mogunost za odreivanje stvarne ve-
liine prenika temenog kruga, d
a
se odreuje na os-
novu oekivane mere tog prenika. Standardi propi-
suju toleranciju za prenik temenog kruga zupanika
(T
da
) za sluaj da se temeni cilindar koristi za osla-
njanje nekog merila. Prema tim propisima, taj prenik
treba da bude izraen u tolerancijskom polju h, a
kvalitet mu se kree izmedju IT6 i IT11 u zavisnosti
od kvaliteta ozubljenja. To znai, da e granine mere
prenika temenog kruga biti:
d
a,max
= d
a
+ 0 i d
a,min
= d
a
- T
da.
Predpostavljajui normalnu raspodelu mera, veina
prenika e biti izraena u blizini srednje vrednosti.
2
T
d
2
d d
d
da
a
min , a max , a
sr , a
=
+
= .
Na osnovu prethodnog moe se zakljuiti, da polovinu
razlike izmeu srednje i nominalne vrednosti prenika
temenog kruga (T
da
/4) treba oduzeti od izraunate
temene visine zupca da bi se dobila tanija vrednost
tetivne debljine.
11.4.5.2. Merenje konstantne tetive zubaca
Veliina tetivne debljine kao i tetivne visine izmeu
ostalog, zavisi i od broja zubaca kontrolisanog zup-
anika. Meutim na profilu svakog zupca moe se na-
i jedna tetiva ija duina ne zavisi od broja zubaca i
kod svih zupanika istog modula i istog koeficijenta
pomeranja profila ima jednaku vrednost. Ta tetiva se
zove konstantna tetiva i spaja one take suprotnih pro-
fila bokova jednog zupca u kojima standardni profil
alata tangira te bokove, kako to sl. 11.50. prikazuje
Luna debljina zupca na podeonom krugu jednaka je
irini meuzublja na podeonoj pravoj standardnog
profila alata. Pomou te lune debljine moe se iz-
raziti veliina konstantne tetive (sl. 11.50 detalj A).

Slika 11.50. Konstantna tetiva i
geometrijski odnosi (detalj A)
0
2
c
cos s s = .
Poloaj konstantne tetive u odnosu na temeni cilindar
se zove visina konstantne tetive a ona je jednaka ra-
dijalnom rastojanju izmeu take na sredini kon-
stantne tetive i temena zupca. Njena veliina, takoe
na osnovu sl.11.50.
0 0 a c
cos sin
2
s
h h = .
Podeona debljina zupca, uzevi u obzir i pomeranje
profila:
=
0 n
xtg 2
2
m s .
Ako se ova vrednost uvrsti u predhodne jednaine do-
bie se opti izraz za izraunavanje konstantne tetive:
0
2
0 n c
cos xtg 2
2
m s
= ,
odnosno, visine konstantne tetive:
0 0 0
n
a c
cos sin xtg 2
2 2
m
h h
= .
Stvarna visina glave zupca ima istu vrednost kao kod
odreivanja tetivne debljine:
( )
2
d
x h m h
a *
a n st , a

+ + = ,
gde je: d
a
- odstupanje prenika temenog kruga od
raunske vrednosti.
Veliina konstantne tetive se odreuje specijalnim
pominim merilom kod kojeg merne povrine kljuno-
va nisu paralelne, ve su pod uglom nagiba standard-
nog profila u odnosu na simetralu zupca tako, da jedan
kljun odgovara levom a drugi desnom standardnom
profilu istog zupca. Za kontrolu visine konstantne
tetive merilo je snabdeveno mernim satom. Postoji
dva tipa ovog merila.
135

Slika 11.51. Merila za odreivanje konstantne tetive
Kod jednog (sl.11.51a) levi kljun je nepomian a desni
se moe pomerati pomou mikrometarskog zavrtnja.
Posle podeavanja taj kljun se fiksira jednim zavrt-
njem. Merni sat je takoe pomerljiv i uvek se nameta
na sredini izmeu kljunova. Kod drugog tipa merila
(sl.11. 51b), merni sat je nepomerljiv a kljunovi se
mogu simetrino pomerati u odnosu na osu mernog
pipka sata. Ovo pomeranje se vri pomou specijalnog
mikrometarskog zavrtnja koji je vezan sa kljunovima
preko navoja suprotnih smerova nagiba. Posle podea-
vanja merila kljunovi se fiksiraju zavrtnjima. Pre me-
renja razmak izmeu kljunova se podeava pomou
etalon valjka tako, da merni sat pokzuje nulu (sl.11.
52a). Prenik etalona - , zavisi od vrednosti modula,
ugla
0
i veliine koeficijenta pomeranja profila x.
Prilikom kontrole konstantne tetive kljunovi se nas-
lanjaju na bokove kontrolisanog zupca i registruje se
na mernom satu odstupanje veliine visine konstantne
tetive. Veza izmeu odstupanja visine konstantne teti-
ve i odstupanja veliine konstantne tetive, na osnovu
sl.11.52b je sledea:
c c 0
h 2 s tg = .
Odavde se dobije odstupanje lune debljine zupca ko-
ja je priblino jednako odstupanju konstantne tetive.
0 c c
tg h 2 s s = .

Slika 11.52. Podeavanje kljunova pre merenja (a)
i veza izmeu konstantne tetive i njene visine (b)

gde je:
s - odstupanje lune debljine zupca,
s
c
- odstupanje konstantne tetive
h
c
- odstupanje visine konstantne tetive,
0
- ugao nagiba standardnog profila alata.
Merenje konstantne tetive ima brojne prednosti u od-
nosu na merenje tetivne debljine. To su uglavnom:
kljunovi naleu na bokove zubaca na veim po-
vrinama i zbog toga je njihovo habanje sporije,
pored toga habanje mernih povrina kljunova ne
utie na rezultat merenja, jer se merilo podeava
pomou etalona a ne pomou skale,
umesto debljine zupca meri se visinska mera zu-
pca to daje veu tanost, naroito ako se koristi
fini merni sat, a rezultat merenja se lake i tanije
oitava,
opruga mernog sata obezbeuje konstantnu silu
merenja,
ako se merenje vri u toku izrade ozubljenja pre
zadnjeg zahvata alata, direktno se oitava potreb-
na veliina primicanja alata obradku.
Primenjujui princip odreivanja konstantne tetive,
izradjuju se tzv. modulna merila za kontrolu deblji-
ne zubaca (sl.11.53.). Koriste se u serijskoj proizvod-
nji. Jednim merilom mogu se kontrolisati zupci svih
zupanika jednakih modula i koeficijenata pomeranja
profila, svakako izraenih alatima istih
0
(ovi podaci
su naznaeni na svakom merilu), bez obzira na broje-
ve zubaca kontrolisanih zupanika. Modulna merila
mogu biti jednostrana ili dvostrana.

Slika 11.53. Modulna merila

a) b)
a) b)
136
11.4.5.3. Mera preko zubaca
Za odreivanje debljine zubaca cilindrinih zupanika
u praksi se najvie koristi mera preko zubaca. Ovaj
metod prvi je razradio Ernest Vildhaber (Wildhaber),
godine 1923.
Mera preko zubaca (W) je rastojanje izmeu dve pa-
ralelne ravni koje tangiraju spoljne raznoimene boko-
ve nekoliko uzastopnih zubaca (odnosno meuzublja
kod unutranjeg ozubljenja). Ovom merom obuhva-
eni broj zubaca se zove merni broj zubaca (z
w
). Mera
preko zubaca se odreuje du zajednike normale
krajnjih obuhvaenih bokova koja ujedno predstavlja i
pravac tangente osnovnog kruga kontrolisanog zup-
anika. Merenje se vri u normalnoj ravni. Vrednost te
mere je konstantna, ne zavisi od poloaja merila i
zbog toga se to merilo ne mora oslanjati ni o kakvu
povrinu.
Da bi se ovo lake svatio, potrebno je posmatrati na-
stajanje evolvente. Prilikom kotrljanja jedne prave
(osnovna prava) po jednom krugu (osnovni krug) bez
klizanja, svaka taka te prave opisuje po jednu evol-
ventu. Sve te evolvente su meusobno podudarne kri-
ve. Ako se na osnovnoj pravoj izaberu neke take na
meusobnim rastojanjima jednakim osnovnom koraku
(p
b
) nekog zupanika, one e opisati istoimene profile
susednih zubaca tog zupanika. Posle se izabere drugi
niz taaka na osnovnoj pravoj, na istim meusobnim
rastojanjima i izvri se kotrljanje prave u suprotnom
smeru, tada e te take opisati suprotne profile zubaca
(sl.11.54a). Ako se sve dobijene evolvente preseku
nekom tangentom osnovnog kruga bilo kog poloaja,
razmak izmeu susednih presenih taaka e biti jed-
nak osnovnom koraku, jer su istoimeni profili zubaca
ekvidistantne krive. Ako se posmatraju dve presene
take suprotnih profila na istoj tangenti, njihovo ra-
stojanje ostaje konstantno, bez obzira na poloaj te
tangente (sl.11.54b). Poto je tangenta osnovnog kru-
ga istovremeno i normala evolvente, tangenta evol-
vente u presenoj taki treba da je upravna na tangenti
osnovnog kruga. Uvek se mogu nai dva suprotna
profila bokova zubaca ije su tangente u presenim
takama meusobno paralelne, pa se tada one mogu
zameniti mernim povrinama nekog merila i na ovaj
nain odreena mera predstavljae meru preko zubaca
kontrolisanog zupanika.Poto je ta mera konstantna,
ona se moe izmeriti bilo gde u pravcu tangente os-
novnog kruga, bez oslanjanja merila na neku pomonu
povrinu (sl.11.55.).
Radi dobijanja ispravnog rezultata kod odreivanja
mere preko zubaca, merne povrine uvek treba da tan-
giraju evolventne delove profila. Najbolje je, ako se ta
mera odreuje izmeu taaka u blizini polovine visine
zubaca. Zbog toga merni broj zubaca raste sa pove-
anjem broja zubaca zupanika. Ovu tvrdnju ilustruje
sl.11.56. na kojoj su prikazana tri zupanika sa raz-
liitim brojevima zubaca bez pomeranja profila.

Slika .11.54 Nastajanje dva snopa evolventi (a) i
konstantan razmak presenih taaka tangente
osnovnog kruga i suprotnih profila zubaca (b)

Slika 11.55. Odreivanje mere preko zubaca

Slika .11.56. Zavisnost izmeu mernog i
stvarnog broja zubaca
Poto se mera preko zubaca odreuje na tangenti os-
novnog kruga, njena veliina jednaka je odgovara-
juoj duini luka na osnovnom krugu i sastoji se iz
a) b)
137
(z
w
- 1) osnovnog koraka i jedne debljine zupca na
osnovnom krugu.
( ) [ ] + + = sin . mx 2 inv . z 5 , 0 z cos m W
W
.
Do obrasca za izraunavanje mere preko zubaca, kod
pravozubih cilindrinih zupanika sa spoljnim ozub-
ljenjem, na osnovu slike 11.57. dolazi se na sledei
nain:

Slika 11.57. Debljina zupca na osnovnom i
podeonom krugu
( )
b b W
s p 1 z W + = .
Osnovni korak je:
= = cos m cos p p
b
,
dok je debljina zupca na osnovnom krugu:
( )

+ = + = = inv
r 2
s
r 2 inv r 2 r 2 s
b b b b
.
je centralni ugao koji pripada polovini podeone
debljine zupca.
r 2 s = .
s je podeona debljina zupca ija vrednost u sluaju
pomeranja profila iznosi:
= xtg 2
2
m s .
Poluprenik osnovnog kruga je:
= = cos
2
mz
cos r r
b
,
gde je: r = mz/2 - poluprenik podeonog kruga.
Uzevi u obzir sve navedene zavisnosti, debljina zup-
ca na osnovnom krugu imae vrednost:
, inv tg . x 2
2 z
1
cos . mz s
b
= ili
. inv . z tg . x 2
2
cos . m s
b

+ +
=
Uvrstivi ovu vrednost u izraz za meru preko zubaca,
kao i vrednost osnovnog koraka, mera preko zubaca,
kada postoji pomeranje profila, u sluaju sprezanja
bez zazora, bie:
( )
( ) [ ]. inv . z tg . x 2 5 , 0 1 z cos . m W
inv . z tg . x 2
2
cos . m cos . m 1 z W
W
W
+ + + =
+ +
+ =
Konaan oblik jednaine je:
( ) [ ]
( ) [ ] . sin . mx 2 inv . z 5 , 0 z cos . m W
ili inv . z tg . x 2 5 , 0 z cos . m W
W
W
+ + =
+ + =

U poslednjem izrazu prvi lan predstavlja meru preko
zubaca bez pomeranja profila a drugi lan izraava
promenu ove vrednosti u zavisnosti od veliine pome-
ranja profila.
Kod x-nultih zupanika merni broj zubaca se odreuje
na osnovu sl.11.58. iz uslova, da krajnje take mere
preko zubaca budu na podeonom krugu.

Slika.11.58. Odreivanje mernog broja zubaca
Duina luka podeonog kruga, izmedju taaka A i B
iznosi:
( ) ( ) ( ) = = = m 5 , 0 z p 5 , 0 z p 5 , 0 p z AB
W W W
.
Centralni ugao koji pripada polovini ove duine je ,
pa se duina tog luka moe izraziti i preko ovog ugla:
180
mz r 2 AB
o

= =
)
.
Ako se desne strane prethodnih izraza izjednae
( )
180
mz m 5 , 0 z
o
W

= ,
dobija se jednaina za izraunavanje mernog broja
zubaca:
138
5 , 0
180
z z
W
+
= , ili
5 , 0
9
z
z
W
+ = . (za = 20
o
)
Dobijena vrednost se zaokruuje na ceo broj.
U sluaju x-zupanika (pomereni profil), u jednainu
za merni broj zubaca umesto ugla treba uvrstiti ugao
w
da bi se mera preko zubaca dobila na kinematskom
krugu odnosno u njegovoj blizini. Nai standardi daju
sledei obrazac za izraunavanje mernog broja zubaca
za zupanike sa pomerenim profilom:
( ) 5 , 0
xtg 2
inv tg
z
z
x W
+
= ,
gde je:
( )( )
+
+ =
2
2
x
cos
z x 1 z x 4
tg tg .
U sluaju sprezanja sa zazorom, od teorijske vrednosti
mere preko zubaca treba oduzeti polovinu bonog
zazora.
( ) [ ] 2 j sin mx 2 zinv 5 , 0 z cos m W
n W st
+ + =
gde je j
n
= j cos (j je kruni zazor).
Kod kosozubih cilindrinih zupanika mogu se koris-
titi iste jednaine, ali sa odgovarajuom modifikaci-
jom. S obzirom da se mera preko zubaca odreuje u
normalnoj ravni, a kod kosih zubaca normalna i glav-
na ravan meusobno zaklapaju ugao , jednaina za
odreivanje mere preko zubaca dobije oblik:
( ) [ ]
n n n t W n n
sin m x 2 zinv 5 , 0 z cos m W + + = .
Merni broj zubaca, u sluaju x-nultih zupanika:
( ) 5 , 0 tg tg cos
z
z
b
2
t b
2
t W
+ +
=
)
,
gde je:
o
t t
180

=
)
u rad.
Kod x - zupanika, tj. kada postoji pomeranje profila:
5 , 0
tg x 2
inv
cos
tg z
z
t t
t
b
2
tx
W
+
= ,
( )( )
t
2
t t
t
2
tx
cos
z x 1 z x 4
tg tg
+
+ = ,
gde je:
t b
cos tg tg = ; = cos tg tg
n t
; = cos x x
n t
.
U sluaju sprezanja sa zazorom, od mere preko zuba-
ca potrebno je oduzeti polovinu bonog zazora.
2
j
W W
n
st
= .
Boni zazor je:
b t n
cos cos j j = .
Kod kosozubih zupanika mera preko zubaca se moe
izmeriti samo u sluaju, kada je zupanik dovoljno
irok.
Minimalna irina zupanika, na osnovu sl.11.59. je:
b M b
cos b sin W b + ,
b
M
je irina mernog pipka merila.

Slika 11.59. Minimalna potrebna irina
kosozubih zupanika
Kod unutranjeg ozubljenja princip odreivanja mere
preko zubaca je isti kao kod spoljnjeg ozubljenja. S
obzirom da je unutranje ozubljenje ustvari negativ
spoljnjeg ozubljenja, zubac i meuzublje menjaju svo-
je uloge, pa bi pravilnije bilo govoriti o mernom broju
meuzublja. Jednaine dobijene kod spoljnjeg ozub-
ljenja se mogu u potpunosti primeniti i kod unutra-
njeg ozubljenja. Razlika je samo kod odreivanja
stvarne vrednosti mere preko zubaca, jer polovinu bo-
nog zazora treba dodati teorijskoj meri preko zubaca
a ne oduzeti kao kod spoljnjeg ozubljenja i to merni
pipci moraju biti zaobljeni sa spoljne strane (sl.11.
60.).

Slika 11.60. Mera preko zubaca kod
unutranjeg ozubljenja.
Za odreivanje mere preko zubaca, po principu se mo-
gu koristiti sva merila kod kojih su merne povrine
meusobno paralelne, meutim pogodnija su merila
specijalno izraena za ovu svrhu.
139
Najjednostavnije merilo je mikrometar sa tanjirastim
mernim pipcima (sl.11.61a) koji nije ba pogodan u
proizvodnji zbog relativno male oblasti merenja (25
mm) i zbog toga je potreban vei broj mikrometara za
pokrivanje sve oblasti merenja u proizvodnom prog-
ramu.

Slika 11.61. Mikrometri za mere preko zubaca
Kod malih serija je bolje koristiti mikrometre sa mer-
nim satom na ijim skalama se mogu oznaiti gra-
nina odstupanja mere preko zubaca to umnogome
olakava kontrolu (sl.11.61b).
Marametar tip 840 FM sa specijalnim mernim pip-
cima, proizvod firme Mar je veoma pogodno merilo
za odreivanje mere preko zubaca, jer je oblast mere-
nja poveana u odnosu na mikrometre. Poto nije
snabdeven skalom, za podeavanje poloaja nepok-
retnog mernog pipka potreban je etalon, ili slog u-
porednih merki. Odstupanje od podeene mere (na-
zivne veliine mere preko zubaca) oitava se na mer-
nom satu koji je snabdeven i tolerancijskim indeksima
za oznaavanje veliina graninih odstupanja. Merne
povrine pipaka su obloene tvrdim metalom. Ovo
merilo je prikazano na sl.11.62.

Slika 11.62. Marametar 840 FM
Firma Rajshauer (Reishauer) je izradila jedan speci-
jalan mikrometar (oznake ZMF) za odreivanje mere
preko zubaca. Ovo merilo je snabdeveno sa etiri di-
stancione aure duine tano 25 mm, ime je dobijena
merna oblast od 0...100 mm i zbog toga ovo merilo
zamenjuje etiri obina mikrometra. Merilo je snabde-
veno i mernim satom koji pokazuje odstupanje na-
zivne mere, ranije podeene pomou mikrometarskog
zavrtnja (sl.11.63.).

Slika 11.63. Merilo Rajshauer ZMF
Kod velikoserijske i masovne proizvodnje, za kontro-
lu mera preko zubaca koriste se granina merila, ob-
lika rave (sl.11.64). Prednost ovih merila je to je nji-
hova primena vrlo jednostavna, ali veliki im je nedos-
tatak to ne pokazuju veliine odstupanja pa je potreb-
no snabdeti radnika i nekim merilom od ranije opisa-
nih, da bi u sluaju neispravnih zupanika mogao od-
rediti veliinu koja je potrebna za ponovnu regulaciju
maine za izradu ozubljenja.

Slika 11.64. Granino merilo za meru preko zubaca
11.4.5.4. Mera preko valjia, odnosno kuglica
Ovaj nain kontrole debljine zubaca cilindrinih
zupanika potie od O.S.Gordona iz 1922. godine.
Prilikom merenja postavi se po jedan tano izraen
merni valji (odnosno merna kuglica) istih nazivnih
prenika poznate veliine u dva naspramna meu-
zublja pa se izmeri mera preko tih valjia (kuglica).
Dobijena mera se zove mera preko valjia/kuglica
(M) i jednaka je rastojanju paralelnih ravni koje tan-
giraju dva valjia (kuglica) umetnuta u naspramna
meuzublja zupanika. Prilikom merenja, merne po-
vrine merila predstavljaju te paralelne tangentne ra-
vni. Kod spoljnjeg ozubljenja one tangiraju valjie
spolja (M je najvea mera), dok kod unutranjeg o-
zubljenja one tangiraju valjie iznutra (M je naj-
manja mera). Iz poznate vrednosti mere preko valjia
(odnosno kuglica) moe se izraunati podeona deb-
ljina zubaca kontrolisanog zupanika.
Geometrija mere preko valjia (kuglica) za pravo-
zube cilindrine zupanike u sluaju spoljnjeg ozub-
ljenja, prikazana je na slici 11.65.
Prvo treba izraunati veliinu napadnog ugla profila
zubaca
M
na krugu poluprenika r
M
koji prolazi kroz
sredita poprenih preseka valjia (kuglica), po-
stavljenih u meuzublje zupanika.
140

Slika 11.65. Geometrijske zavisnosti kod
mere preko valjia
Ako bi se formirala jedna evolventa osnovnog kruga
zupanika koja prolazi kroz sredite valjia O
v
, ona
bi bila podudarna sa stvarnim profilom zupca. Poetna
taka te evolvente je B (na osnovnom krugu), dok je
poetna taka evolvente koja predstavlja profil pos-
matranog zupca A. Duina luka AB osnovnog kruga
jednaka je polupreniku mernog valjia r
v
, jer su dve
evolvente istog osnovnog kruga ekvidistantne krive i
na osnovu nastajanja evolvente, du O
v
N na osnovnoj
pravoj jednaka je duini luka BN na osnovnom krugu.
Centralni ugao koji odgovara duini luka osnovnog
kruga AB, u lunoj meri iznosi r
v
/r
b
(odnosno d
v
/d
b
).
Luna debljina zupca na osnovnom krugu je s
b
, a cent-
ralni ugao koji odgovara polovini ove debljine je .
Centralni ugao koji meusobno zaklapaju simetrele
meuzublja i zupca, u lunoj meri iznosi /z (to je
ustvari polovina ugaonog koraka). Ako se sredite
poprenog preseka valjia u glavnoj ravni nalazi na
simetrali meuzublja, na osnovu sl.11.65. moe se
napisati:
z r
r
inv
b
v
M

+ = ,
gde je:
+ = = inv
r 2
s
b
b
.
Uvrstivi vrednost u predhodnu jednainu, dobija
se:
,
z d
d
inv
d
s
inv
ili
z r
r
inv inv
b
v
M
b
v
M
+ + =
+ + =
)

gde je: - centralni ugao koji pripada polovini po-
deone debljine zupca i jednaka je:
. xtg 2
2 z
1
r 2
s
= =
)

Ako je poznat ugao
M
, moe da se odredi polu-
prenik kruga r
M
koji prolazi kroz sredite poprenog
preseka valjia (loptica):
.
cos
cos r
cos
r
r
M M
b
M
=
Poznavajui poluprenike r
v
i r
M
, moe se izraunati
mera preko valjia. Nain izraunavanja njene veli-
ine zavisi od toga, dali je broj zubaca zupanika pa-
ran ili je neparan.
Kod zupanika sa parnim brojem zubaca valjii se
mogu postaviti tano u naspramna meuzublja, pa u
tom sluaju, na osnovu sl.11.66. mera M e biti:
( )
v M v M
d d r r 2 M + = + = .

Slika 11.66. Mera preko valjia kod
parnog broja zubaca
Kod zupanika sa neparnim brojem zubaca, naspram
bilo kog meuzublja se nalazi jedan zubac. U tom
sluaju mera preko valjia se moe odrediti na dva
naina:
preko tri valjia, ili
preko dva valjia.
141
Kod prvog naina postavlja se jedan valji u neko
meuzublje a pored naspramnog zupca, u oba me-
uzublja se postavlja po jedan valji, kako to sl.11.
67a prikazuje.

Slika 11.67. Mera preko tri valjia (a) i
mera preko dva valjia (b)
Mera preko valjia se odreuje tako da jedna merna
povrina merila tangira oba susedna valjia, dok
druga merna povrina, svakako paralelna sa prvom,
tangira trei valji. Na osnovu date eme, veliina
mere preko tri valjia iznosi:
( ) ( ) [ ]
v M v M M
d z 180 cos 1 r r 2 z 180 cos r r M + + = + + =
Kod drugog naina kontrole, pored naspramnog zupca
se postavlja samo jedan valji (sl.11.67b) i mera
preko valjia se odreuje u ravni koja prolazi kroz
sredita oba valjia.
( ) [ ] ( )
v M v M
d z 90 cos d r z 90 cos r 2 M + = + = .
Kod merenja preko tri valjia lake se nalazi pravilan
poloaj merila, ali merenje je prilino oteano, jer
pored mernog predmeta potrebno je drati jo i tri
valjia i merilo. Merenje preko dva valjia zahteva
veu rutinu, jer se tee nalazi pravilan poloaj merila.
Ako postupak izraunavanja mere preko valjia obr-
ne, pomou izmerene vrednosti mere preko valjia,
moe se izraunati debljina zubaca kontrolisanog zup-
anika. Iz jednaine za izraunavanje mere preko valj-
ia se izrazi poluprenik kruga r
M
koji prolazi kroz
sredita valjia, jer je njegova vrednost potrebna za
izraunavanje veliine napadnog ugla profila zubaca
M
na tom krugu.
Kod zupanika sa parnim brojem zubaca
2
d M
r
v st
st , M

= .
Kod zupanika sa neparnim brojem zubaca:
u sluaju merenja preko tri valjia:
( ) z 180 cos 1
d M
r
v st
st , M
+

= ,
u sluaju merenja preko dva valjia:
( ) z 90 cos 2
d M
r
v st
st , M

= .
Napadni ugao profila zubaca na krugu poluprenika
r
M
:
st , M
b
st , M
b
st , M
d
d
r
r
cos = = .
I na kraju, debljina zupca na podeonom krugu:
=
b
v
st , M st
d
d
inv inv
z
d s .
Kod pravozubih cilindrinih zupanika sa unutranjim
ozubljenjem mera preko valjia se dobije na slian
nain kao kod spoljnjeg ozubljenja. Geometrijske za-
visnosti su date na slici 11.68.

Slika 11.68. Geometrijske zavisnosti mere preko valjia
kod unutranjeg ozubljenja
I u ovom sluaju se posmatraju dve evolvente. Profil
zupca - stvarna evolventa - ija je poetna taka A, i
jedna zamiljena evolventa koja prolazi kroz sredite
O
v
poprenog preseka valjia, ija je poetna taka B.
Duina luka AB na osnovnom krugu jednaka je meu-
sobnom rastojanju posmatranih evolventi a to je polu-
prenik valjia - r
v
. Na osnovu sl.11.68. moe se na-
pisati:
b
v
M
r
r
z
inv
= ,
gde je:
= inv .
je centralni ugao koji odgovara polovini podeone
debljine zupca. Imajui u vidu da se kod unutranjeg
ozubljenja u sluaju pozitivnog pomeranja profila
debljina zubaca smanjuje, vrednost ugla u lunoj
meri iznosi:
142
= = xtg 2
2 z
1
r 2
s
)
.
Uvrstivi vrednost ugla u jednainu za izrauna-
vanje
M
, dobija se:
.
d
d
d
s
inv
z
inv
ili
r
r
inv
z
inv
b
v
M
b
v
M
+
=
+
=

Poluprenik kruga koji prolazi kroz sredita poprenih
preseka valjia se rauna kao kod spoljnjeg ozub-
ljenja, tj.
M M
b
M
cos
cos r
cos
r
r
= .
Izraunavanje mere preko valjia i u ovom sluaju
zavisi od toga, da li je broj zubaca kontrolisanog
zupanika paran ili je neparan.
U sluaju parnog broja zubaca, na osnovu slike
11.69a, mera preko valjia imae sledeu vrednost:
( )
v M v M
d d r r 2 M = = .
U sluaju neparnog broja zubaca, mereno preko dva
valjia, na osnovu sl. 11.69b, mera preko valjia e
biti:
( ) [ ] ( )
v M v M
d z 90 cos d r z 90 cos r 2 M = = .
Iz poznate veliine mere preko valjia (M
st
) moe se
izraunati stvarna veliina podeone debljine zubaca
kontrolisanog zupanika. Prvo treba izraunati polu-
prenik kruga koji prolazi kroz sredita poprenih
preseka valjia.
U sluaju parnog broja zubaca:
2
d M
r
v st
st , M
+
= .
Kod zupanika sa neparnim brojem zubaca, mereno
preko dva valjia (kuglica):
( ) z 90 cos 2
d M
r
v st
st , M
+
= .
Pomou poluprenika r
M,st
moe se izraunati veliina
stvarnog napadnog ugla profila zubaca na tom krugu.
st , M st , M
b
st , M
b
st , M
d
cos d
d
d
r
r
cos

= = = .
Stvarna podeona debljina zupca se rauna iz jednaine
za inv
M
:
=
b
v
st , M st
d
d
inv inv
z
d s .

Slika 11.69. Mera preko valjia kod
unutranjeg ozubljenja
Kod kosozubih zupanika odreivanje mere preko
valjia je oteano, poto valjii ne lee vrsto u
meuzublju, ve se klate, pa se teko postavljaju u
pravilan poloaj, to predstavlja izvor dopunskih gre-
aka kod merenja. Zbog toga se kod tih zupanika,
umesto mernih valjia koriste merne kuglice, istih
prenika kao to bi imali i valjii.
Mera preko kuglica se odreuje u glavnoj ravni. Me-
renje je pravilno samo u tom sluaju, ako se sredita
kuglica nalaze u istoj glavnoj ravni. To se postie na
taj nain, to se zupanik postavi jednom svojom
eonom povrinom na ravnu podlogu (tuir ploa) na
koju se postavljaju i kuglice. Priljubljivanjem kuglica
u odgovarajua meuzublja, merenje treba izvriti u
ravni paralelnoj sa podlogom. S obzirom da kuglice
dodiruju bokove zubaca u normalnoj ravni, a merenje
se vri u glavnoj ravni, stvarne kuglice u proraunima
se moraju zameniti nekim fiktivnim kuglicama. U tom
sluaju mogu se koristiti i kod kosih zubaca jednaine
dobijene za prave zupce, u koje se uvrtavaju para-
metri zupanika koji vae za glavnu ravan, stim da je
poluprenik fiktivne kuglice:
b v vt
cos r r = .
143
Stvarna debljina zupca na osnovu stvarne mere preko
kuglica je:
=
n n
v
t st , M st , t
cos z m
d
inv inv
z
d s ,
gde je stvarni napadni ugao profila:
st , M
t
st , M
b
st , M
b
st , M
d
cos d
d
d
r
r
cos

= = = .
Da bi se moglo mera preko valjia (kuglica) pravilno
izmeriti, veliina prenika valjia (kuglica) mora za-
dovoljiti tri uslova:
valjii/kuglice ne smeju da naleu na podnonu
povrinu ozubljenja, ve treba da se oslanjaju o
bokove zubaca,
mera preko valjia/kuglica mora da bude vea od
prenika temenog kruga zupanika da bi se ona
mogla izmeriti, i
dodirne take izmeu valjia/kuglica i bokova
zubaca moraju se nalaziti na evolventnom delu
profila zubaca.
Matematiko formulisanje navedenih uslova je sledee:
Kod spoljnjeg ozubljenja
1. (r
M
- r
v
) > r
f,

2. (r
M
+ r
v
) > r
a,

3. ( )
a
2
v M b
2
b
r r tg r r < + .
Trei uslov ne treba ispitati, ako je: r
M
r
a

Kod unutranjeg ozubljenja
1. (r
M
+ r
v
) < r
f,

2. (r
M
- r
v
) < r
a,

3. ( )
a
2
v M b
2
b
r r tg r r > + +
Trei uslov ne treba ispitati, ako je: r
M
r
a
Svi dosadanji prorauni su izvedeni za sluaj spre-
zanja zubaca bez zazora. Stvarna debljina zupca, u-
zevi u obzir i veliinu zazora, je:
= =
cos 2
j
s
2
j
s s
n
j
,
pa pomou ove vrednosti se odreuje veliina ugla
(s
j
/d) koju treba uvrstiti u onu jednainu za izrau-
navanje poluprenika r
M
koja vai za sluaj sprezanja
bez zazora.
Prenik valjia (kuglica) moe se birati na osnovu
razliitih kriterijuma. Dosta dobri rezultati se dobiju
primenom nomograma prikazanog na sl.11.70. Po-
mou tog nomograma se odreuje veliina koefici-
jenta prenika mernog tela u zavisnosti od broja zu-
baca i koeficijenta pomeranja profila, pa se sa njim
mnoi standardni modul. Dobijena vrednost se zaok-
ruuje na ceo mm (obino nanie) i sa tim prenikom
se proveravaju granini uslovi. Zatim se, po potrebi,
vri korekcija sve dotle, dok se ne ispune ti uslovi. Na
osnovu stvarne vrednosti mere preko valjia/kuglica
moe se izraunati stvarna debljina zupca, kao to je
ve ranije izvedeno.

Slika 11.70. Nomogram za odreivanje koeficijenta
prenika mernog tela

Slika 11.71. Odreivanje mere preko kuglica marametrom
Za odreivanje mere preko valjia/kuglica, mogu se
koristiti sva univerzalna runa merila koja su snab-
devena dvema, meusobno paralelnim mernim po-
vrinama. eljena tanost daje smernicu za izbor me-
rila, ali u svakom sluaju, bolje je koristiti tanija me-
rila, po mogustvu ona koja su snabdevena mernim
satom tanosti 1 ili 2 m. Celishodnije je koristiti
specijalna merila, jer ona omoguuju lake merenje.
144
Tako napr. ako se Marov marametar snabde mernim
pipcima sa sferinim zavretkom, umnogome se
olakava merenje kod kosozubih zupanika, jer treba
drati u ruci samo merilo u toku merenja (sl.11.71).
Marov komparator za unutranje mere takoe se moe
iskoristiti za odreivanje mera preko kuglica kod u-
nutranjih ozubljenja, ako se primenjuju izmenljivi
merni pipci sa zavrecima koji predstavljaju merne
kuglice (sl. 11.72.).

Slika 11.72. Odreivanje mere preko kuglica pomou
komparatora za unutranje mere
Firma Mar, u zavisnosti od veliine modula, prepo-
ruuje sledee prenike mernih kuglica (tab.11.02.)
Tablica 11.02. Prenici mernih kuglica u mm
m
n
d
v
m
n
d
v
m
n
d
v
m
n
d
v
m
n
d
v
0,30 0,50 0,65 1,00 1,75 3,00 3,50 6,0 7 12
0,35 0,60 0,70 1,25 2 3,5 3,75 6,35 8 13,5
0,40 0,70 0,80 1,25 2,25 4,0 4 6,5 9 15
0,45 0,75 0,90 1,50 2,5 4,0 4,5 7,5 10 17
0,50 0,85 1,00 1,75 2,75 4,5 5 8,5 11 18,5
0,55 0,90 1,25 2,00 3 5,0 5,5 9,0 12 20
0,60 1,00 1,50 2,50 3,25 5,5 6 10

11.4.5.5. Uporeivanje razliitih metoda
kontrole debljine zubaca
Najcelishodnija kontrola debljine zubaca cilindrinih
zupanika sa spoljnim ozubljenjem u toku proizvodnje
je odreivanje mere preko zubaca. Prednosti ove me-
tode su:
mera preko zubaca se direktno meri, pa zbog toga
ona ne zavisi od tanosti neke oslone povrine,
dodir izmeu mernih pipaka i bokova zubaca se
ostvaruje na povrinama a ne po linijama to daje
veu tanost,
upotreba merila je jednostavna i laka, i merenje se
moe izvriti i u toku izrade ozubljenja,
ako se odrede mere preko zubaca za dva susedna
merna broja zubaca, njihova razlika daje vrednost
osnovnog koraka.
Nedostaci su:
na tanost dobijenog rezultata utiu greke osnov-
nog koraka,
greke profila takoe utiu na dobijeni rezultat, ali
u manjoj meri,
poto mera preko zubaca ne zavisi od ekscentri-
nosti ozubljenja, pogonsko ponaanje zupanika
se ne moe utvrditi na osnovu ovako dobijenih re-
zultata.
Uticaj greaka osnovnog koraka eliminie se veim
brojem merenja po obimu zupanika (minimalno e-
tiri) i uzima se srednja vrednost
Kod merenja tetivne debljine i konstantne tetive, ta-
nost dobijenog rezultata zavisi od tanosti prenika
temenog cilindra. Svakako, najbolje je da se taj pre-
nik izmeri i na osnovu stvarnih vrednost se izrauna
visina glave zupca. Tano odreivanje prenika te-
menog cilindra je mogue samo kod parnog broja
zubaca, pa je zbog toga bolje izmeriti taj prenik pre
izrade ozubljenja. Poto debljina zupca zavisi i od
ekscentrinosti ozubljenja, mora se izvriti vei broj
merenja po obimu zupanika (4...5) i uzeti srednju
vrednost, ime se ublaava uticaj te greke. esto puta
najvee greke merenja potiu od nepravilnog polo-
aja merila, pa merenje tetivne debljine i konstantne
tetive zahteva dobru uvebanost operatora. Zbog ne-
dostataka, primena ove vrste kontrole debljine zubaca
je opravdana samo u tim sluajevima, kada ne postoji
druga mogunost odreivanja te mere.
Mera preko valjia (kuglica) je takoe nezavisna od
ekscentrinosti temenog i/ili podnonog kruga i zbog
toga se koristi samo u proizvodnji za meufaznu
kontrolu a ne kao zavrnu (prijemnu). Primena ove
vrste kontrole je ograniena zbog potekoa u toku
merenja (previe elementa u rukama), to se moe
eliminisati upotrebom specijalnih merila.

145
11.4.6. Kontrola centrinosti i aksijalnosti
ozubljenja
Kada se osa obrtanja zupanika i osa ozubljenja pok-
lapaju, ozubljenje je izraeno centrino, to bi bio ide-
alan sluaj. U praksi meutim, zbog neispravnog pri-
vrenja obradka zupanika u toku izrade ozubljenja
i zbog greaka same maine i pomonog pribora, o-
zubljenje je redovno izraeno ekscentrino u odnosu
na osu obrtanja. Greke ovakve prirode se mogu po-
deliti u dve grupe:
osa ozubljenja i osa obrtanja se ne poklapaju, ali
su meusobno paralelne,
osa ozubljenja i osa obrtanja se seku ili se mimo-
ilaze.
U prvom sluaju radi se o ravnomernoj ekscentri-
nosti i greka se javlja u obliku odstupanja krunosti
obrtanja (radijalno bacanje). Poto su pomenute ose
paralelne, veliine ekscentrinosti u eonim ravnima
su jednake. U drugom sluaju, pored odstupanja kru-
nosti obrtanja, javlja se i odstupanje ravnosti obrtanja
(aksijalno bacanje) i zbog toga veliine ekscentri-
nosti su razliite u eonim ravnima, a smerovi im su
isti ako se ose seku, odnosno razliiti ako se ose mi-
moilaze.
U sluaju da se spreu jedan zupanik sa ekscent-
rinim ozubljenjem i jedan ispravan zupanik, u toku
jednog punog obrtanja zupanika sa grekom, veliina
krunog zazora se menja po zakonu sinusoide, pa se
zupani par u toku rada ponaa, kao da se menja deb-
ljina zubaca. Ako je pogonski zupanik sa grekom,
ugaona brzina gonjenog zupanika e se takoe me-
njati po sinusoidi. Kod sporohodnih prenosnika to ne
utie bitno na rad zupanog para, ako veliina greke
nije tolika da bi ona izazvala zaglavljivanje zubaca.
Kod srednjih i visokih uestanosti obrtanja meutim,
izaziva pojavu neprijatnog piskavog zvuka, odnosno
ako je frekvencija uestanosti obrtanja blizu sopst-
venoj frekvenciji gonjene mase, dolazi do rezonance,
to moe prouzrokovati i lom nekih elemenata u pre-
nosu. Ekscentrinost ozubljenja naroito tetno utie
na rad prenosnika, kod kojih se trai tana ugaona
brzina gonjenih elemenata (napr. precizne maine a-
latke) i kada se zupani par zbog konstrukcionih raz-
loga spree sa vrlo malim zazorom (roboti).
Pri praktinoj kontroli centrinosti ozubljenja, odreu-
je se radijalno bacanje, to je predstavljeno razlikom
najveeg i najmanjeg oitavanja na mernom satu koji
pokazuje promene poloaja loptice (valjia) ili obuh-
vatnice, odnosno merne prizme u odnosu na osu obr-
tanja zupanika (sl.11.73) u toku jednog punog obrta-
nja kontrolisanog zupanika. Ekscentrinost ozublje-
nja jednaka je polovini radijalnog bacanja, ako je ne
remete druga odstupanja zubaca. Inae, na rezultat
merenja utiu i greke oblika bokova i debljine
zubaca, kao i greke koraka.

Slika 11.73. Princip kontrole radijalnog bacanja
ozubljenja lopticom (a) i obuhvatnicom (b)
Radijalno bacanje se odreuje ili na nekom specijal-
nom ureaju za kontrolu radijalnog bacanja ili na u-
niverzalnom ureaju za kontrolu zupanika. Kontro-
lisani zupanik se uvek postavlja na ureaj tako da se
on moe okretati oko sopstvene ose obrtanja (izmeu
iljaka, oslanjanje o prizmi ili obrtnih diskova, od-
nosno posredstvom trna, i sl.).
Kod zupanika malih i srednjih veliina moe se pri-
meniti merni sat, iji je merni pipak sa sferinim za-
vretkom koji je u direktnom kontaktu sa bokovima
zubaca. Pre merenja merni sat se fiksira u takvom po-
loaju da osa mernog pipka bude u radijalnom pravcu
prema zupaniku i da bude u simetralnoj ravni meu-
zublja, da se ne bi pojavile neke dopunske sile (up-
ravne na osu mernog pipka) u toku merenja. Taniji
razultati se dobiju primenom radijalne saonice sa po-
sebnim mernim pipkom koji je u kontaktu sa pipkom
mernog sata. U toku kontrole sferini zavretak mer-
nog pipka redom ulazi u meuzublja, vrednosti na
mernom satu se zabelee i odreuje se razlika izmeu
ekstremnih veliina. Najbolje je nacrtati dijagram od-
stupanja. Ako postoji ekscentrinost ozubljenja, oblik
dijagrama je sinusoida.
Prenik merne kuglice tako treba birati da ona dodi-
ruje bokove u blizini polovine visine zubaca.

Slika 11.74. Kontrola radijalnog bacanja
preko mernog valjka
146
Kod veih dimenzija zupanika, u meuzublje se po-
stavlja jedan taan merni valjak i na njega se naslanja
pipak mernog sata sa ravnim zavretkom (sl.11.74).
Kod irokih zupanika treba izvriti kontrolu u blizini
obe eone ravni (sl.11.75) jer se sa takvim merenjem
dobijaju i tane vrednosti ravnosti obrtanja (aksijalnog
bacanja), na osnovu kojih se moe utvrditi, da li se osa
ozubljenja i osa obrtanja seku, ili se mimoilaze.

Slika 11.75. Kontrola radijalnog bacanja
kod irokih zupanika
Meutim, aksijalno bacanje u praksi se najee od-
reuje mernim satom, kada njegov pipak dodiruje
jednu eonu povrinu kontrolisanog zupanika u bli-
zini podnonog kruga, pa se registruju ekstremne
vrednosti na mernom satu, u toku jednog punog obr-
tanja zupanika (sl.11.76). Ovakvom kontrolom se ne
moe utvrditi meusobni poloaj dvaju osa.

Slika 11.76. Kontrola aksijalnog bacanja
Kod kosozubih zupanika merni valjak se klati u me-
uzublju, pa se zbog toga treba teiti da pipak mernog
sata dodiruje valjak po sredini duine. Poto klaenje
valjka raste sa porastom ugla , celishodnije je kori-
stiti merni sat (bez valjka) sa sferinim zavretkom
mernog pipka.
Kod cilindrinih zupanika sa unutranjim ozublje-
njem, kontrola radijalnog bacanja se vri na slian
nain, kao kod spoljnjeg ozubljenja. Ako se zbog ma-
lih dimenzija zupanika merni sat ne moe radijalno
postaviti u odnosu na ozubljenje, merenje se ostvaruje
posredstvom dvokrake poluge, prave ili ugaone (sl.11.
77.). Kod unutranjih kosih zubaca moe se iskljuivo
primeniti merni pipak sa sferinim zavretkom, dok
kod pravih zubaca merenje se moe izvriti i preko
mernog valjka.
Ureaj proizvod firme Karl Cajs za odreivanje ra-
dijalnog bacanja, osposobljen je za kontrolu cilind-
rinih i konusnih zupanika sa spoljnim i unutranjim
ozubljenjem, kao i za kontrolu punih zupanika.
Merna glava se moe vertikalno pomerati i po potrebi
zaokrenuti (kod konusnih zupanika i kod unutranjeg
ozubljenja) i postoji mogunost i montiranja dvokrake
merne poluge, ako se ne moe izvriti direktno me-
renje. Posle oitavanja vrednosti nosa mernog sata,
posredstvom jedne poluge se izdie da bi se zupanik
mogao okrenuti za jedan korak.

Slika 11.77. Kontrola radijalnog bacanja kod
unutranjeg ozubljenja
Slika 11.78 prikazuje kontrolu konusnog zupanika na
Cajsovom ureaju, posrestvom ugaone merne poluge.
Na jedan kraj poluge je montiran merni pipak sa sfe-
rinim zavretkom, dok je drugi kraj poluge u kon-
taktu sa pipkom mernog sata. Merna glava je zaokre-
nuta tako, da osa mernog pipka bude upravna na iz-
vodnicu podeonog konusa (zbog toga ustvari, dobijeni
razultat nije pravo radijalno bacanje) i da dodiruje bo-
kove zubaca u blizini sredine visine zubaca. Umesto
kuglice moe se primeniti merna prizma, dok obuh-
vatnica kod konusnih zupanika ne dolazi u obzir.

Slika 11.78. Kontrola konusnog zupanika
na Cajsovom ureaju
147
Kod nekih ureaja zupanik se postavlja izmeu ver-
tikalnih iljaka a merni sat se montira na radijalnu sa-
onicu. Takav je i ureaj Mar (Mahr) 892, iji pogled
odozgo prikazuje sl.11.79.

Slika 11.79. Ureaj Mar 892 za kontrolu
radijalnog bacanja
Merni pipak sa sferinim zavretkom 1 ulazi u me-
uzublje zupanika i ujedno vri i pozicioniranje kon-
trolisanog zupanika 2. Taj pipak je u vezi sa mernim
satom 3 koji je montiran na radijalnu saonicu 4. Polo-
aj te radijalne saonice se podeava runo, posred-
stvom navojnog vretena 5, a posle se fiksira zavrtnjem
6. Nakon oitavanja vrednosti na mernom satu, pipak
se izvue iz meuzublja, zupanik se okrene za jedan
korak, saonica se odpusti i pod dejstvom jedne opruge
pipak malim udarcem ulazi u sledee meuzublje i na
taj nain obezbeuje uvek isti poloaj kontrolisanog
zupanika.
Kod zupanice pod radijalnim bacanjem se podrazu-
meva razlika izmeu ekstremnih vrednosti odstojanja
istih debljina svih zubaca od bazne povrine (slika
11.80). Odreivanje ovih vrednosti se vri kao kod
zupanika, mernim satom sa sferinim zavretkom pi-
paka ili preko valjaka.

Slika 11.80. Kontrola zupanice
Kod punih zupanika (cilindrinih i globoidnih)
kontrola radijalnog bacanja se vri u glavnom preseku,
pomou mernog sata sa sferinim zavretkom pipka,
takvog prenika, da on dodiruje bokove zubaca u bli-
zini polovine visine zubaca.
Kontrola radijalnog bacanja cilindrinog pua se ta-
koe vri pomou mernog sata sa sferinim zavret-
kom mernog pipka, za jedno puno obrtanje pua, pa
zbog toga je potrebno obezbediti mogunost relativ-
nog aksijalnog pomeranja kontrolisanog pua i nosaa
mernog sata. Kod vievojnih pueva kontrolie se sva-
ki navoj.
Veliina skretanja kazaljke mernog sata u toku kont-
role radijalnog bacanja zavisi ne samo od veliine eks-
centrinosti ozubljenja, ve i od drugih greaka, od
kojih najvie utiu greke irine meuzublja (sl.11.
81).

Slika 11.81. Poloaj mernog pipka u toku kontrole
radijalnog bacanja
U ovom sluaju pod grekom irine meuzublja se
podrazumeva promena veliine te irine po obimu
zupanika (a ne odstupanje od nazivne mere), to po-
tie od greaka koraka i profila zubaca. Ako se koristi
pipak koji ulazi u meuzublje, javlja se uticaj srednjih
greaka levog i desnog boka jednog meuzublja, dok
u sluaju primene obuhvatnice u rezultat merenja ula-
zi uticaj greaka levog i desnog boka istog zupca.
Radi utvrivanja uticaja greaka irine meuzublja na
rezultat merenja, u meuzublje se stavlja merna priz-
ma iji oblik odgovara jednom zupcu alata, tj. nagib
stranica prizme je
0
. Na osnovu sl. 11.82. dobija se:

Slika 11.82. Uticaj greke irine meuzublja na
rezultat merenja
0 0
cos
2
e
sin r
.
0
0
0
ctg . e
2
1
sin 2
cos . e
r =

.
Ako je
0
= 20
o
, bie e 374 , 1 r .
tj. dopunsko radijalno pomeranje mernog pipka je
37,4 % vee od same greke veliine irine meu-
zublja.
Dobijene vrednosti u toku kontrole radijalnog bacanja
mogu se naneti na ordinate dijagrama, u kojem se na
apscisi nalaze redni brojevi meuzublja (zubaca). Ako
nema drugih greaka, greke ekscentrinosti formiraju
jednu sinusoidu (sl.11.83a). Razlika izmeu ekstrem-
nih vrednosti daje veliinu radijalnog bacanja - F
r
, dok
je ekscentrinost:
148

Slika 11.83. Dijagram radijalnog bacanja
e F
r
/ 2.
Kada postoje i greke veliine irine meuzublja koje
nisu vee od ekscentrinosti i nisu periodine, dobija
se dijagram prikazan na sl.11.83b. U tom dijagramu se
moe nacrtati srednja linija, koja e imati oblik si-
nusoide, pa se lako odreuje veliina radijalnog ba-
canja. Razmaci izmeu srednje linije i pojedinih iz-
merenih vrednosti daju veliine greaka irine me-
uzublja.
Maine firme Mar za kontrolu sprezanja, tip 897 i 898
su osposobljene i za kontrolu radijalnog bacanja zup-
anika. Stariji tip univerzalne maine za kontrolu
zupanika firme Cajs (sl.11.84) takoe omoguuje
kontrolu radijalnog bacanja. Ona danas ne zadovolja-
va traenu tanost kontrole, ve vie predstavlja mu-
zejsku vrednost, ali zasluuje prikazivanje, jer je bila
prva univerzalna maina na kojoj se moglo odrediti
odstupanja podeonih i osnovnih koraka, debljine zu-
baca, kao i radijalni udar ozubljenja. Primenom odgo-
varajueg dodatnog pribora, omogueno je i radijalna
kontrola sprezanja.

Slika 11.84. Univerzalna maina za kontrolu zupanika,
proizvod firme Cajs
11.4.7. Kontrola tanosti ugradnje
Pored tanosti izrade pojedinih zupanika veoma je
vano da se zupani par ugradi u kuicu sa zahteva-
nom tanou, radi obezbeenja svih uslova za nji-
hovo pravilno sprezanje i dobijanja predvidjenog rad-
nog veka. U toku ugradnje, potrebno je obezbediti:
tanost osnog rastojanja (kod cilindrinih i hiper-
boloidnih parova),
tanost osnog ugla (kod konusnih i hiperboloidnih
parova),
tanost paralelnosti osa (kod cilindrinih parova).
11.4.7.1. Greke osnog rastojanja
Cilindini evolventni zupani parovi nisu osetljivi na
netanost odnosno na promenu osnog rastojanja u od-
reenim granicama i zbog toga za osno rastojanje nije
potrebno propisati strogu toleranciju. Odstupanje
stvarnog osnog rastojanja od nominalnog (f
a
) ne utie
bitno na ispravno sprezanje zupanika pod uslovom,
da osno rastojanje ne postane tako veliko, da izazove
pad vrednosti stepena sprezanja profila ispod 1, od-
nosno da ne postane tako malo, da bi se mogla poja-
viti interferenca zubaca. U protivnom, promena osnog
rastojanja utie samo na promenu veliinu zazora iz-
meu lenih bokova spregnutih zubaca, kada preve-
like vrednosti mogu da prouzrokuju neke smetnje sa-
mo u sluaju promenljivih smerova obrtanja.
Kod punih (cilindrinih i globoidnih) i hipoidnih pa-
rova situacija je drugaija. Oni su veoma osetljivi na
tanost osnog rastojanja pa zbog toga kod njih je pot-
rebno propisati stroiju toleranciju osnog rastojanja,
jer u protivnom, u toku eksploatacije dolazi do neke
etnje traga noenja.
11.4.7.2. Greke paralelnosti osa obrtanja
zupanika
Meusobni poloaj osa obrtanja zupanika je odree-
na poloajem osa njihovih vratila. Paralelnost osa
zupanika se utvruje pomou osne ravni koja sadri
osu jednog vratila (A
1
- B
1
), i prolazi kroz jednu
izabranu krajnju taku (B
2
) ose drugog vratila.
Ostupanje paralelnosti odreuje se pomou dve kom-
ponente: devijacije - f
y
, i inklinacije - f
x
. Devijacija je
udaljenost druge krajnje take drugog vratila (A
2
) od
osne ravni (A
2
- A
2
), dok je inklinacija jednaka u-
daljenosti iste take od njenog teorijskog poloaja u
osnoj ravni (A
2
- A
2
). Ove dve komponente treba
odrediti na to veem rastojanju a zatim svesti na ve-
liinu aktivne irine zupanika.
Devijacija ima vei uticaj na odstupanje paralelnosti
bonih linija spregnutih bokova zubaca pa je tole-
rancija paralelnosti osa u tom pogledu stroija (f
y
=
=0,5F
) nego kod inklinacije (f

x
= f
).
149

Slika 11.85. Odstupanje paralelnosti osa zupnika,
inklinacija (a), devijacija (b) i ukupno odstupanje (c)
Komponente odstupanja kao i ukupno odstupanje pa-
ralelnosti osa ilustruje slika 11.85.
Inklinacija i devijacija kod ravnog cilindrinog para se
na slian nain definie. Prva se odreuje u ravni up-
ravnoj na baznoj povrini, dok druga u ravni paralel-
noj sa bazom, kako to sl.86. prikazuje.

Slika 11.86. Inklinacija (a) i devijacija (b) kod
ravnog cilindrinog para
11.4.7.3. Greke osnog ugla
Kod konusnih zupanih parova u pogledu osnog ugla
uglavnom vai sve, to je reeno kod cilindinih pa-
rova u vezi sa osnim rastojanjem. Oktoidni parovi,
strogo uzevi, nisu ba neosetljivi na promenu ili ne-
tanost osnog ugla, ali ako ona nije prevelika nee
uticati na kinematsko ponaanje dotinog konusnog
para. Odstupanje osnog ugla (f
) se odreuje u du-
inskim merama u odnosu na srednje konusno rasto-
janje.
Kod konusnih zupanih parova umesto inklinacije se
javlja odstupanje osnog ugla o ijem uticaju ve je
bilo rei, dok devijacija izaziva izvesno mimoilaenje
osa. Ona utie na rad zupanog para na slian nain
kao kod cilindrinih parova. Krivolinijskom korek-
cijom bonih linija (buriasti zupci) se taj uticaj moe
smanjiti ali to izaziva smanjenje traga noenja. Slina
je situacija i kod hiperboloidnih parova.
Meusobni poloaj osa obrtanja zupanika odnosno
osa vratila, odreen je tanou mera, oblika i polo-
aja mesta za prihvatanje leaja u kuici prenosnika.
Zbog toga tolerancije osnog rastojanja, devijacije i
inklinacije se odnose na pojedine mere kuice, a ne na
zupanike. Tanost ovih mera se odreuje konvencio-
nalnim merilima na ve poznati nain.
Postoje meutim i takvi prenosnici kod kojih se me-
usobni poloaj zupanika podeava u toku montae.
U tom sluaju i meusobni poloaj osa obrtanja, kao i
veliina bonog zazora zavisi od tanosti montae.
Ova tanost se redovno kontrolie pomou traga no-
enja.
Kod prenosnika sa konusnim ili hipoidnim parovima
mogu da nastanu neke greke montae, ako se neob-
rati dovoljna panja na aksijalni poloaj zupanika
(rastojanje montanih baza od zajednikog vrha kine-
matskih konusa), kako je to predhodno bilo odredjeno
na maini za kontrolu traga noenja. Samo taan ak-
sijalni poloaj zupanika moe da obezbedi propisanu
veliinu bonog zazora i pravilni poloaj traga noe-
nja u okolini sredine duine zubaca. Ako se jedan (e-
ventualno oba) od zupanika nalazi na prepustu vra-
tila, prilikom odreivanja poloaja traga noenja treba
uzeti u obzir i predvienu veu deformaciju (ugib)
vratila. Kombinacijom aksijalnih pomeranja zupani-
ka se moe postii traena tanost.
Kod punih parova veoma je vano podeavanje po-
loaja srednje ravni punog zupanika u odnosu na
ravan ose pua odnosno, kod globoidnih parova jo i
poloaj srednje ravni pua od osne ravni punog zup-
anika. Ova odstupanja koja su na slici 11.87. oz-
naena sa f
x
, u toku montae se svode na propisanu
vrednost. Kontrola ovih veliina se takoe vri preko
traga noenja.

Slika 11.87. Pomeranje srednje ravni punog
zupanika (a) i globoidnog pua (b)
11.5. SAVREMENE 3D MERNE MAINE ZA
KONTROLU ZUPANIKA
Primena elektronike i raunara u mernoj tehnici ot-
vorila je dotad nesluene mogunosti u kontroli zup-
anika. Prvo je nemaka firma OPTON iz Ober-
kohena (deo firme Karla Cajsa iz Jene koji je podelom
Nemake posle drugog svetskog rata pripao Zapadnoj
Nemakoj) osposobila svoje univerzalne trokoordinat-
ne (3D) merne maine za kontrolu zupanika, doda-
vanjem jednog obrtnog stola (to je ustvari jedan pre-
cizan podeoni aparat kojim upravlja raunar) i ra-
unarskog sistema koji se sastoji od raunara HP
(Hewlet Packard), stampaa (printer) i crtaa (ploter).
150
Maina je snabdevena specijalnom mernom glavom
(sl.11.88.) koja se sastoji od sistema oprunih para-
lelograma za registrovanje pomeranja vrha mernog
pipka po pravcima pojedinih koordinatnih osa i in-
dukcionih jedinica za pretvaranje tih pomeranja u e-
lektrine signale.

Slika 11.88. Merna glava maine za merenje OPTON
Glava moe da prihvati pet mernih pipaka (sl.11.
88b), odnosno nosaa mernih pipaka, u sluaju slo-
enijih mernih predmeta.
Kasnije je ova mehaniko-indukciona merna glava
zamenjena laserskom glavom koja obezbeuje najve-
u moguu tanost merenja s obzirom da je ono bez-
kontaktno.
Firma Opton izrauje trokoordinatne merne maine u
razliitim veliinama, od malih stonih (x=500, y=200,
z=300 mm), do veih portalnih (x=9300, y=1600,
z=2000 mm). Nemaka firma MAUZER iz Obern-
dorfa je preuzela merni sistem Optona, ali uglavnom
izrauje vee merne maine (x=12000, y=3500,
z=2400 mm).
Neke firme koje su dotad izraivale konvencionalna
merila i ureaje za kontrolu zupanika, kao napr.
Klingelnberg, Mag i Mar, izrauju specijalne merne
maine za kontrolu zupanika koje rade po istom sis-
temu kao i Optonove 3D merne maine.
Svaka firma raspolae mernom glavom sopstvene ko-
nstrukcije, a firma Mag primenjuje ak i sopstveni
raunarski sistem. Proizvoa merne maine isporu-
uje i softverski program kontrole zupanika. u koji
pre kontrole treba uneti est podataka kontrolisanog
zupanika (z, m
n
,
n
, , b i x
n
). Rad maine je potpuno
automatizovan. Raunar upravlja obrtnim stolom i
kretanjem mernog pipka. Pre merenja maina sama
odreuje poloaj kontrolisanog zupanika (prvo treba
merni pipak runim upravljanjem dovesti blizu mer-
nog predmeta) i transformacijom prostornog koordi-
natnog sistema uspesno odreuje svako traeno odstu-
panje u odnosu na koordinatni sistem vezan za osu o-
brtanja zupanika.
Softverski program se uglavnom izrauje samo za ci-
lindrine evolventne zupanike i u okviru tog prog-
rama raunar odreuje odstupanja u odnosu na ra-
unske veliine. Kod ostalih tipova zupanika koristi
se etalon zupanik ije se mere prvo odreuju, pa se u
odnosu na te mere utvruju odstupanja. Obino se
kontrolie tanost profila zubaca, tanost pravaca bo-
nih linija zubaca, tanost koraka i krunost obrtanja
ozubljenja.
Kod kontrole pravca bone linije i oblika profila, o-
pipava se oba boka tri ili etiri zupca, podjednako
rasporeenih po obimu zupanika i ploter nacrta dija-
grame redom za jedan, pa za drugi bok kontrolisanih
zubaca (sl.11.89.). Raunar ocenjuje izmerena odstu-
panja pa u dijagramu ucrtava referentne duine i sred-
nje linije. Na kraju daje i razmere u pravcima pojedi-
nih koordinatnih osa i na osnovu dobijenih maksimal-
nih odstupanja odreuje kvalitet ozubljenja.
U toku daljnje kontrole proverava se krunost obrtanja
(radijalni udar) ozubljenja i to za oba smera obrtanja.
Nacrta se dijagram odstupanja svih meuzublja pa se
na kraju ucrta srednja linija u obliku sinusoide (gornji
deo sl.11.90.).

Slika 11.89.Dijagram odstupanja profila i
bonih linija zubaca

151

Slika 11.90. Dijagram krunosti obrtanja i
podeonog koraka
Posle se proverava tanost podeonih koraka, nacrta se
dijagram pojedinanih odstupanja i na osnovu tih po-
dataka i dijagram zbirnog odstupanja pomou kojeg se
odreuje i ukupno zbirno odstupanje. Ova kontrola se
takoe izvrava za oba smera obrtanja zupanika
(donji deo sl.11.90.). I kod ovih postupaka se odreuje
na kraju kvalitet ozubljenja.
Neki programi omoguuju i dobijanje topografske sli-
ke zubaca. Merne take se odreuju pomou jedne
mree bokova zubaca. Koordinate tih taaka se dobiju
ili na osnovu geometrije alata, ili pomou etalon zup-
anika, pa u odnosu na te koordinate maina utvruje
odstupanja i u eljenoj razmeri nacrta prostornu topo-
grafsku sliku bokova kontrolisanih zubaca. Na osnovu
te slike se lako odreuje vrednost i poloaj merodav-
nih odstupanja. Ova vrsta kontrole je naroito pogod-
na kod konusnih (tanjirastih) zupanika sa krivoli-
nijskim zupcima.
Slika 11.91. prikazuje topografsku sliku desnog i le-
vog boka jednog zupca, kontrolisanog na maini Klin-
gelnberg PFSU 640 HP po programu 45 4H MD1 sa
prenikom vrha mernog pipka od 3 mm. Podaci kon-
trolisanog zupanika su: z = 17, m = 3,79 mm, = 20
o

= 0
o
, b = 31 mm.
Firma Mag raspolae itavim nizom mernih maina,
oznaka HP-40 i HP-100, kao i SP-60; SP-130; SP-160
i SP-200. Sve maine su snabdevene specijalnim mer-
nim pipkom koji je prikazan na sl. 11.92. zajedno sa
svojim nosaem.

Slika 11.91. Topografska slika kontrolisanog zupca

Slika 11.92. Magova merna glava,
zajedno sa mernim pipkom
Na prethodnoj slici pojedini pozicioni brojevi ozna-
avaju sladee elemente: 1-izmenljivi merni pipak;
2-brzopritezanje mernog pipka; 3-prsten za podea-
vanje veliine merne sile; 4-uleitenje; 5-merni ka-
lem; 6-prikljuak struje; 7-osiguranje mernog pipka
od odvajanja; 8-opruga za obezbeivanje merne sile;
9-krajnji oslonac; 10-elektronika.
Slika 11.93. prikazuje Magovu mainu SP-60.

152

Slika 11. 93. Magova maina SP-60
Slika 11.94. prikazuje Optonov 3D sistem za kontrolu
zupanika

Slika 11.94 Optonov 3D sistem
Na sl. 11.95. prikazana je magova maina SP-40.

Slika 11.95. Magova maina SP-40
Sledee slike prikazuju kontrolu nekih tipova zup-
anika.

Slika 11.96. Kontrola kosozubog cilindrinog zupanika

Slika 11.97. Kontrola konusnog zupanika
sa krivolinijskim zupcima

Slika 11.98. Kontrola cilindrinog pua
153
11.6. TOLERANCIJA ZUPANIKA I OZUBLJENJA
Standard ISO 1328/1975 daje definicije (date su u prethodnim poglavljima) pojedinih odstupanja koja mogu nastati u toku
izrade ozubljenja cilindrinih zupanika, kao i brojane vrednosti tih odstupanja. Svako odstupanje ima svoju oznaku, koje
su date u tablici 11.03. Paralelno su date i oznake po JUS-u.
Tablica 11.03. Pregled oznaka odstupanja pojedinih elemenata ozubljenja
OZNAKA
ODSTUPANJE
ISO JUS
Podeonog koraka
u glavnoj ravni,
u normalnoj ravni
Osnovnog koraka
Zbirno odstupanje za k podeonog koraka
Ukupno zbirno odstupanje podeonih koraka

f
pt
f
pn
f
pb
F
pk
F
p

+A
tog
i -A
tod

-
+A
tBb,g
i -A
tBb,d

AA
tok

AA
tomax

Centrinost (radijalni udar) ozubljenja F
r
T
r

Profila f
f
T
ev

Pravca bone linije F

Debljine zubaca
gornje odstupanje
donje odstupanje
Mere preko zubaca
gornje odstupanje
donje odstupanje

E
ss
E
si

E
Ws
E
wi

A
sg
A
sd

A
wg

A
wd

Ukupno radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Pojedinano radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Ukupno tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
Pojedinano tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja
F
i

f
i

F
i

f
i

T
i

T
i

T
i

T
i

Osnog rastojanja
Paralelnosti osa
inklinacija,
devijacija
f
a

f
x
f
y

+A
ag
i -A
ad

T
p

T
p

Poslednja tri odstupanja se odnose na zupani par, dok ostale za pojedine zupanike.
Indeks s oznaava gornje, a indeks i donje odstupanje
Pomenuti standard odreuje tri grupe odstupanja i propisuje da svaki element mora da sadri isti kvalitet po tim grupama.
Te grupe su sledee:
1. grupa: F
pk
, F
p
, F
r
, F
i
, F
i
,

2. grupa: f
pt
, f
pn
, f
pb
, f
f
, f
i
, f
i

3 grupa: F
, f
x
, f
y

Pre izrade ozubljenja, pojedini elementi tela zupanika moraju biti izraeni sa odgovarajuom tolerancijom, u zavisnosti od
kvaliteta ozubljenja, kako je navedeno u tablici 11.04.

Tablica 11.04. Tolerancije tela zupanika
Kvalitet ozubljenja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Otvor u za prenik
glavini za oblik
IT4
IT1
IT4
IT2
IT4
IT3
IT4

IT5 IT6 IT7 IT8 IT8
Rukavac za prenik
vratila za oblik
IT4
IT1
IT4
IT2
IT4
IT3
IT4

IT5 IT6 IT7 IT8
Prenik d
a
1)
IT6 IT7 IT8 IT9 IT11
Radijalno i aksijalno
bacanje kontrolnih
povrina
2)

0,1a 0,25a 0,40a 0,63a 1a
1) Poloaj tolerancijskih polja: za spoljne mere h, a za unutranje H. Ove tolerancije se daju u sluaju ako se
temeni cilindar koristi za oslanjanje mernog instrumenta, kao napr. kod odreivanja tetivne debljine zubaca.
2) a = 0,04 d + 25 u m, gde je d u mm

154
Tablica 11.05. Vrednosti dozvoljenih radijalnih i aksijalnih bacanja kontrolnih povrina u m
Prenik kontrolnog
cilindra d u mm
K V A L I T E T O Z U B L J E N J A
preko do 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
- 125 2,8 7 11 18 28
125 400 3,6 9 14 22 36
400 800 5,0 12 20 32 50
800 1600 7,0 18 28 45 71
1600 10,0 10,0 25 40 63 100
2500 4000 16,0 40 63 100 160
Sistem tolerancija ozubljenja, u pogledu veliina tolerancijskih polja predvia 12 kvaliteta (osim za toleranciju
osnog rastojanja, gde se predvia 6 kvaliteta), oznaenih brojevima od 1 do 12 (za osno rastojanje od 1 do 6 ),
pri emu manji brojevi oznaavaju bolji kvalitet i obratno. Izbor kvaliteta se vri na osnovu potreba korisnika, a
mogunost ostvarivanja odreenog kvaliteta zavisi od tehnoloke opremljenosti proizvoaa. Pre poetka
proizvodnje potrebno je usaglasiti ova dva uslova. Zbog ekonominosti ne treba traiti i propisati bolji kvalitet
od potrebnog.
Vea tanost oblika i mera zubaca i ozubljenja obezbeuje ravnomerniju raspodelu optereenja du dodirnih
linija bokova zubaca, to povlai sa sobom veu nosivost i bolju mikroravnomernost obrtanja gonjenog
zupanika, manje vibracije i um, tj. manje unutranje dinamike sile, naroito kod veih tangentnih brzina.

Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja u zavisnosti od naina obrade, primene i veliine tangentne brzine, nalaze
se u tablici 11.06.

Tablica 11.06. Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja
Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Nain
obrade

Primena

Tangent-
na brzina

Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Bolji kvaliteti ozubljenja zahtevaju i odgovarajui kvalitet povrina bokova zubaca. Zbog toga je orijentaciono
odreena veza izmeu najgrubljih klasa povrinske hrapavosti bokova zubaca i kvaliteta ozubljenja, koja je data
u tablici 11.07. U opravdanim sluajevima (napr. radi obezbeenja tieg rada prenosnika) mogu se propisati
finije klase povrinske hrapavosti od predvienih u pomenutoj tablici.

B r u e n j e
Brijanje (pre term.obr.)
Fino rez.
Srednje rez.
Proseno rezanje

Etaloni
Precizna merila
Precizni prenosnici
Automobili
Kamioni
Opte mainstvo
Poljoprivredne i druge grube maine
>20 m/s
20.......6 m/s
6........3 m/s
3 m/s
155
Tablica 11.07. Veza izmeu kvaliteta ozubljenja i klase povrinske hrapavosti bokova zubaca
S t a n d a r d n i m o d u l m
n
, u mm
1 do 2 2 do 4 4 do 6 6 do 8 8 do 10 10 do 16 16 do 20
Kvalitet
ozubljenja
K l a s a p o v r i n s k e h r a p a v o s t i od N4 do N11
1
2
3
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N4
N5
N5
N5
N5
N5
N5
N5
N6
N5
N5
N6
4
5
6
N5
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N6
N7
N6
N6
N7
N6
N6
N7
N6
N7
N7
7
8
9
N6
N6
N7
N7
N7
N8
N7
N7
N8
N7
N7
N8
N7
N8
N8
N7
N8
N9
N8
N8
N9
10
11
12
N8
N9
N9
N8
N9
N10
N8
N9
N10
N9
N9
N10
N9
N10
N10
N9
N10
N11
N10
N10
N11

ISO odreuje formule za izraunavanje graninih odstupanja pojedinih tolerisanih elemenata ozubljenja za sve
kvalitete. Pregled tih formula dat je u tablici 11.08.
Navedene formule sadre i neke tolerancijske faktore kao pomone veliine kod izraunavanja graninih
odstupanja.
Tolerancijski faktor
p
koristi se kod izraunavanja graninih odstupanja podeonih koraka, radijalnog bacanja,
kao i ukupnog i pojedinanog odstupanja pri radijalnoj kontroli sprezanja.
p n
m d = + 0 25 , u m.
Tolerancijski faktor
f
koristi se kod izraunavanja graninih odstupanja profila zubaca
f n
m d = + 0 0125 , u m.
U predhodnim jednainama:
- m
n
- standardni modul u mm,
- d - prenik podeonog kruga u mm
Formule koje se nalaze u tablici 11.08. odreuju najvea granina odstupanja pojedinih parametara. Ako neka
oznaka ima dvostruki predznak, + znai gornje, a - donje odstupanje, a njihove apsolutne vrednosti su
jednake (to su odstupanja podeonih i osnovnih koraka, i osnog rastojanja), dok u ostalim sluajevima izraunato
granino odstupanje ustvari predstavlja toleranciju odnosnog elementa.
Granina odstupanja osnog rastojanja se odreuju za stvarnu veliinu, na osnovu ISO sistema tolerancija
duinskih mera (IT). Navedena veza izmeu kvaliteta ozubljenja i kvaliteta tolerancije osnog rastojanja je samo
orijentacionog karaktera i odgovara zahtevima opteg mainstva, ali u opravdanim sluajevima (precizniji
prenosnik, zahtevani manji boni zazor i t.sl.), moe se izabrati bolji kvalitet osnog rastojanja.
U formuli za izraunavanje zbirnog odstupanja podeonih koraka (tablica 11.08.) L je duina luka na
podeonom krugu koji se sastoji od k podeonih koraka
L = kp
t
= km
t
u mm.
U formuli za izraunavanje tolerancije bonih linija ,b je irina zupanika u mm

156
Tablica 11.08. Pregled formula za izraunavanje graninih odstupanja (tolerancije) pojedinih elemenata ozubljenja mere u m
Kvali-
tet ozub-
ljenja
Granina odstu-
panja podeonih
koraka
Dozvoljena zbirna
odstupanja podeo-
nih koraka
Dozvoljeno
radijalno
bacanje
Tolerancija
profila
Tolerancija
bone linije
Ukupno dozvolje-
no radijalno od-
stupanje pri
kontroli sprezanja
Pojedinano doz-
voljeno radijalno
odstupanje pri
kontroli sprezanja
Granina odstupanja
osnog rastojanja
fpt (+ ili - ) F
pk
F
r
f
f
F
F
i
f
i
Kvalitet f
a
(+ ili -)
1 0,063
p
+ 0,8
0,25 L + 0,63
0,224
p
+ 2,8 o,o63
f
+ 2
0,315 b + 1,6
- -
2 0,10
p
+ 1,25
0,4 L + 1
0,355
p
+ 4,5 0,10
f
+ 2,5
0,40 b + 2
- -
1 1/2 IT4
3 0,16
p
+ 2
0,63 L + 1,6
0,56
p
+ 7,1 0,16
f
+ 3,15
0,50 b + 2,5
- -
4 0,25
p
+ 3,15
1 L + 2,5
0,90
p
+ 11,2 0,25
f
+ 4
0,63 b + 3,15
1,25
p
+ 16 0,45
p
+ 5,6
2 1/2 IT6
5 0,40
p
+ 5
1,6 L + 4
1,40
p
+ 18 0,4
f
+ 5
0,80 b + 4
2
p
+ 25 0,63
p
+ 8
6 0,63
p
+ 8
2,5 L + 6,3
2,24
p
+ 28 0,63
f
+ 6,3
1 b + 5
3,15
p
+ 40 0,9
p
+ 11,2
3 1/2 IT7
7 0,9
p
+11,2
3,55 L + 9
3,15
p
+ 40 1
f
+ 8
1,25 b + 6,3
4,5
p
+ 56 1,25
p
+ 16
8 1,25
p
+ 16
5 L + 12,5
4
p
+ 50 1,6
f
+ 10
2 b + 10
5,6
p
+ 71 1,8
p
+ 22,4
4 1/2 IT8
9 1,8
p
+ 22,4
7,1 L + 18
5
p
+ 63 2,5
f
+ 16
3,15 b + 16
7,1
p
+ 90 2,24
p
+ 28
10 2,5
p
+ 31,5
10 L + 25
6,3
p
+ 80 4
f
+ 25
5 b + 25
9
p
+ 112 2,8
p
+ 35,5
5 1/2 IT9
11 3,55
p
+ 45
14 L + 35,5
8
p
+ 100 6,3
f
+ 40
8 b + 40
11,2
p
+ 140 3,55
p
+ 45
12 5
p
+ 63
20 L + 50
10
p
+ 125 10
f
+ 63
12,5 b + 63
14
p
+ 180 4,5
p
+ 56
6 1/2 IT11

Ostala odstupanja koja nisu navedena u tablici 11.08. odreuju se na sledei nain:
Odstupanje koraka u ravni normalnoj na bokove: f
pn
= f
pt
cos .
Odstupanje osnovnog koraka : f
pb
= f
pt
cos .
Tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja:
Ukupno: F F f
i p f
'
= + , pojedinano: f f f
i pt f
'
= + .
Tolerancija paralelnosti osa:
- inklinacije: f
x
= F

,
- devijacije f
y
= F
/2.

157
to se tie tolerancije, odnosno odstupanja debljine zubaca i mere preko zubaca, ono se propisuje sa ciljem, da
se obezbedi boni zazor izmeu lenih bokova spregnutih zubaca koji je neophodan za neometani rad zupanog
para. S obzirom da su sve mere zupanika i ozubljenja izraunate za sluaj sprezanja bez zazora, radi
obezbeenja bonog zazora odstupanja debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca su uglavnom negativna.
Odstupanje debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca se odreuje u zavisnosti od gornjeg graninog od-
stupanja podeonog koraka, mnoei ga sa koeficijentom k, ije su vrednosti date u tablici 11.09., a grafiki
prikaz je dat na slici 11.99.
U sledeim izrazima k
s
je oznaka za gornje, a k
i
za donje granino odstupanje.
Granina odstupanja: Debljine zubaca: Mere preko zubaca:
- gornje E
ss
= k
s
f
pt
E
ws
= k
s
f
pt

- donja E
si
= k
i
f
pt
E
Wi
= k
i
f
pt

Tolerancija T
s
= E
ss
- E
si
T
W
= E
Ws
- E
Wi

Tablica 11.09. Vrednosti i oznake koeficijenta k
Oznaka
C D E F G H J K L M N P R S
k +1 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -16 -20 -25 -32 -40 -50
Tolerancija mere preko zubaca se oznaava sa dva slova iz gornje tablice. Prvo slovo znai gornje, a drugo
donje granino odstupanje.

Slika 11.99. Grafiki prikaz tolerancije debljine zubaca

158
Poloaj tolerancijskog polja u odnosu na odgovarajuu nominalnu meru debljine zubaca dat je na slici 11.100. a
mere preko zubaca na slici 11.101.

Slika 11.100. Tolerancija debljine zubaca Slika 11.101. Tolerancija mere preko zubaca
Veliina bonog zazora zavisi od tolerancije debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca i od tolerancije osnog
rastojanja. Manja debljina zubaca i vee osno rastojanje daju vei zazor, i obratno. Poznavajui vrednosti
tolerancija mere preko zubaca (debljine zubaca) i osnog rastojanja, mogu se odrediti granine veliine bonog
zazora.
Kod pravozubih zupanih parova:
( )
( )
w i , a 2 , Ws 1 , Ws min , n
w s , a 2 , Wi 1 , Wi max , n
sin f 2 E E j
sin f 2 E E j
+ =
+ =

a kod kosozubih parova:
( )
( )
b tw i , a 2 , Ws 1 , Ws min , n
b tw s , a 2 , Wi 1 , Wi max , n
cos sin f 2 E E j
cos sin f 2 E E j
+ =
+ =

Koristei gornje jednaine, moe se odrediti tolerancija bonog zazora, u funkciji tolerancija mera preko zubaca
i osnog rastojanja:
w a 2 W 1 W jn
sin T 2 T T T + + =
T T T T
jn W W a tw b
= + +
1 2
2 sin cos
Kada je usvojena veliina bonog zazora i tolerancija osnog rastojanja, mogu se odrediti zbirovi potrebnih
graninih odstupanja mera preko zubaca .
( )
( )
w s , a max , n 2 , Wi 1 , Wi
w i , a min , n 2 , Ws 1 , Ws
sin f 2 j E E
sin f 2 j E E
= +
= +
m
m

( )
( )
b tw s , a max , n 2 , Wi 1 , Wi
b tw i , a min , n 2 , Ws 1 , Ws
cos sin f 2 j E E
cos sin f 2 j E E
= +
= +
m
m

U predhodnim jednainama u sluaju dvostrukih predznaka donji se odnosi na unutranje ozubljenje.
Da ne bi dolo do zaglavljivanja zubaca u toku rada, potrebno je da bude:
( ) j F F
n i i tw , min ,
"
,
"
sin > + 2
1 2
.
U sluaju korekcija profila zubaca mogu se usvojiti i manje vrednosti.
159
U optem mainstvu, za orijentaciju mogu posluiti podaci, dati u tablici 11.10. u kojoj su navedene
preporuene vrednosti minimalnog i maksimalnog bonog zazora, u zavisnosti od standardnog modula.
Tablica 6.10. Orijentacione vrednosti bonog zazora u m (modul je u mm)
m
n
j
n,min
j
n,max
T
jn
j
n,sr
m
n
j
n,min
j
n,max
T
jn
j
n,sr

1,00 85 190 105 137,5 52,5 4,00 170 330 160 250,0 80,0
1,25 90 200 110 145,0 55,0 4,50 185 350 165 267,5 82,5
1,50 95 210 115 152,5 57,5 5,00 200 375 175 287,5 87,5
1,75 100 220 120 160,0 60,0 5,50 215 400 185 307,5 92,5
2,00 110 235 125 172,5 62,5 6,00 225 425 200 325,0 100
2,25 120 250 130 185,0 65,0 6,50 240 450 210 345,0 105
2,50 130 265 135 197,5 67,5 7,00 250 470 220 360,0 110
2,75 135 275 140 205,0 70,0 8,00 280 520 240 400,0 120
3,00 140 285 145 212,5 72,5 9,00 340 620 280 440,0 130
3,50 155 305 150 230,0 75,0 10,00 340 620 280 480,0 140
Tolerancija, odnosno, granina odstupanja mera preko valjia (kuglica) se odreuju u zavisnosti od graninih
odstupanja lune debljine zubaca, odnosno, mere preko zubaca, na osnovu slike 11.102.
M M y sy
sin E cos E
S obzirom da kod unutranjeg ozubljenja sa sma
njenjem debljine zubaca mera preko valjia raste,
granina odstupanja te mere iznose:
U sluaju pravozubih zupanika:
kod parnih brojeva zubaca
M
s , W
s , M
sin
E
E
= , odnosno
M
i
i , M
sin
E
E
= .
kod neparnih brojeva zubaca,
( mereno preko dva valjia)
M
o
s , W
s , M
sin
z
90
cos E
E
=
M
o
i , W
i , M
sin
z
90
cos E
E
= .
U sluaju kosozubih zupanika:
kod parnih brojeva zubaca
b M
s , W
s , M
cos sin
E
E

= , odnosno
b M
i , W
i , M
cos sin
E
E

=
kod neparnih brojeva zubaca ( mereno preko dva valjia)
b M
o
s , W
s , M
cos sin
z
90
cos E
E

= , odnosno
b M
o
i , W
i , M
cos sin
z
90
cos E
E

=
Donji predznak se odnosi na unutranje ozubljenje.

Slika 11.102. Odstupanje kod mere M
160
Literatura:
1. Barii, R.: Savremena tehnika kontrola proizvodnje, Tehnika knjiga, Beograd, 1967,
2. Dormn, L.: Mehaniki prenosnici, VT, Subotica, 1992. (Fiskolai jegyzet)
3. Dormn, L.: Merenje i kontrola duina i uglova, VT, Subotica, 1995. (Fiskolai jegyzet)
4. Dormn, L.: Merenje i kontrola navoja, VT, Subotica, 1995. (Fiskolai jegyzet)
5. Dormn, L.: Merenje i kontrola zupanika, VT, Subotica, 1996. (Fiskolai jegyzet)
6. Erney, Gy.: Fogaskerekek, Mszaki knykiad, Budapest, 1983.
7. Erney, Gy.: A fogaskerekek mrse s gyrtsellenrzse, Mszaki knykiad, Budapest, 1959.
8. Kis, L.: Gpipari minsgellenrk kziknyve, Tncsics knykiad, Budapest, 1967.
9. Leinweber, P.: Hosszmrstechnikai zsebknyv, Mszaki knykiad, Budapest, 1960.
10. Pauni, .: Tehnika kontrola, Novi Sad, 1971.
11. Podlesnik, M.: Gonila z valjastimi zobniki I, II, Univerza v Mariboru, Maribor, 1981.
12. Rohonyi, V.: Fogaskerkhajtsok, Mszaki knykiad, Budapest, 1980.
13. Savi, Z. i dr.: Ininjersko-mainski prirunik, II, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987.
14. Stankov, J.: Proraun i primena merila i ureaja za merenje, Novi Sad, 1974.
15. Szilgyi dr.,L.: Gpipari hosszmrsek, Mszaki knykiad, Budapest, 1982.
16. Szilgyi dr.,L.: Gpipari mrsek, Mszaki knykiad, Budapest, 1986.
17. Vrs, I.: Gpelemek, III, Fogaskerekek, 2. javtott kiads, Tanknyvkiad, Budapest, 1977.
18. Razni standardi: DIN, ISO, JUS, MSZ.
19. Razni katalozi proizvoaa merila.

161
12. PRILOG
Tablica 12.01. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za duinske mere do 500 mm po ISO sistemu u m.
d (D) mm-ben
felett -ig
IT01 IT0 IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18
3 0,3 0,5 0,8 1,2 2,0 3 4 6 10 14 25 40 60 100 140 250 400 600 - -
3 6 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 5 8 12 18 30 48 75 120 180 300 480 750 - -
6 10 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 6 9 15 22 36 58 90 150 220 360 580 900 1500 -
10 18 0,5 0,8 1,2 2,0 3,0 5 8 11 18 27 43 70 110 180 270 430 700 1100 1800 2700
18 30 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 6 9 13 21 33 52 84 130 210 330 520 840 1300 2100 3300
30 50 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 7 11 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600 2500 3900
50 80 0,8 1,2 2,0 3,0 5,0 8 13 19 30 46 74 120 190 300 460 740 1200 1900 3000 4600
80 120 1,0 1,5 2,5 4,0 6,0 10 15 22 35 54 87 140 220 350 540 870 1400 2200 3500 5400
120 180 1,2 2,0 3,5 5,0 8,0 12 18 25 40 63 100 160 250 400 630 1000 1600 2500 4000 6300
180 250 2,0 3,0 4,5 7,0 10,0 14 20 29 46 72 115 185 290 460 720 1150 1850 2900 4600 7200
250 315 2,5 4,0 6,0 8,0 12,0 16 23 32 52 81 130 210 320 520 810 1300 2100 3200 5200 8100
315 400 3,0 5,0 7,0 9,0 13,0 18 25 36 57 89 140 230 360 570 890 1400 3200 3600 5700 8900
400 500 4,0 6,0 8,0 10,0 15,0 20 27 40 63 97 155 250 400 630 970 1550 2500 4000 6300 9700
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000 1600 2500

Tablica 12.02. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za duinske mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u m.
d (D) mm-ben
felett -ig
IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16
500 630 22 32 44 70 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400
630 800 25 36 50 80 125 200 320 500 800 1250 2000 3200 5000
800 1000 28 40 56 90 140 230 360 560 900 1400 2300 3600 5600
1000 1250 33 47 66 105 165 260 420 660 1050 1650 2600 4200 6600
1250 1600 39 55 78 125 195 310 500 780 1250 1950 3100 5000 7800
1600 2000 46 65 92 150 230 370 600 920 1500 2300 3700 6000 9200
2000 2500 55 78 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400 7000 11000
2500 3150 68 96 135 210 330 540 860 1350 2100 3300 5400 8600 13500
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000

Veliina tolerancije se dobije kao proizvod jedinine tolerancije i koeficijent kvaliteta: IT = i k

162
Tablica 12.03. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za osovine po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
Grupe i podgrupe nomi nal ni h mera u mm. Grupe vae za mere i znad do.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
a svi a
g
-270 -270 -280 -290 -300 -310 -320 -340 -360 -380 -410 -460 -520 -580 -660 -740 -820 -920 -1050 -1200 -1350 -1500 -1650
b svi a
g
-140 -140 -150 -150 -160 -170 -180 -190 -200 -220 -240 -260 -280 -310 -340 -380 -420 -480 -540 -600 -680 -760 -840
c svi a
g
-60 -70 -80 -95 -110 -120 -130 -140 -150 -170 -180 -200 -210 -230 -240 -260 -280 -300 -330 -360 -400 -440 -480
d svi a
g
-20 -30 -40 -50 -65 -80 -100 -120 -145 -170 -190 -210 -230
e svi a
g
-14 -20 -25 -32 -40 -50 -60 -72 -85 -100 -110 -125 -135
f svi a
g
-6 -10 -13 -16 -20 --25 -30 -36 -43 -50 -56 -62 -68
g svi a
g
-2 -4 -5 -6 -7 -9 -10 -12 -14 -15 -17 -18 -20
h svi a
g
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
j 5, 6 a
d
-2 -2 -2 -3 -4 -5 -7 -9 -11 -13 -16 -18 -20
j 7 a
d
-4 -4 -5 -6 -8 -10 -12 -15 -18 -21 -26 -28 -32
j 8 a
d
-7 -9 -11 -13 -16 -19 -23 -27 -31 -36 -40 -44 -48
j 9 a
d
-12 -15 -18 -21 -26 -31 -37 -43 -50 -57 -65 -70 -77
j 10 a
d
-20 -24 -29 -35 -42 -50 -60 -70 -80 -92 -105 -115 -125
j 11 a
d
-30 -37 -45 -55 -65 -80 -95 -110 -125 -145 -160 -180 -200
j 12 a
d
-45 -60 -75 -90 -105 -125 -150 -175 -200 -230 -260 -285 -315
j 13 a
d
-70 -90 -110 -135 -165 -195 -230 -270 -315 -360 -405 -445 -485
j 14 a
d
-125 -150 -180 -215 -260 -310 -370 -435 -500 -575 -650 -700 -775
j 15 a
d
-200 -240 -290 -350 -420 -500 -600 -700 -800 -925 --1050 -1150 -1250
j 16 a
d
-300 -375 -450 -550 -650 -800 -950 -1100 -1250 -1450 -1600 -1800 -2000
j 17 a
d
-450 -600 -750 -900 -1050 -1250 -1500 -1750 -2000 -2300 -2600 -2850 -3150
j 18 a
d
-700 -900 -1100 -1350 -1650 -1950 -2300 -2700 -3150 -3600 -4050 -4450 -4850
k 47 a
d
0 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4 4 5
k 818 a
d
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
m svi a
d
2 4 6 7 8 9 11 13 15 17 20 21 23
n svi a
d
4 8 10 12 15 17 20 23 27 31 34 37 40
p svi a
d
6 12 13 18 22 26 32 37 43 50 56 62 68
r svi a
d
10 15 19 23 28 34 41 43 51 54 63 65 68 77 80 84 94 98 108 114 126 132
s svi a
d
14 19 23 28 35 43 53 59 71 79 92 100 108 122 130 140 158 170 190 208 232 252
t svi a
d
- - - - - 41 48 54 66 75 91 104 122 134 146 166 180 196 218 240 268 294 330 360
u svi a
d
18 23 28 33 41 48 60 70 87 102 124 144 170 190 210 236 258 284 315 350 390 435 490 540
v svi a
d
- - - - 39 47 55 68 81 102 120 146 172 202 228 252 284 310 340 385 425 475 530 595 660
x svi a
d
20 28 34 40 45 54 64 80 97 122 146 178 210 248 280 310 350 385 425 475 525 590 660 740 820
y svi a
d
- - - - - 63 75 94 114 144 174 214 254 300 340 380 425 470 520 580 650 730 820 920 1000
z svi a
d
26 35 42 50 60 73 88 112 136 172 210 258 310 365 415 465 520 575 640 710 790 900 1000 1100 1250
za svi a
d
32 42 52 64 77 98 118 148 180 226 274 335 400 470 535 600 670 740 820 920 1000 1150 1300 1450 1600
zb svi a
d
40 50 67 90 108 136 160 200 242 300 360 445 525 620 700 780 880 960 1050 1200 1300 1500 1650 1850 2050
zc svi a
d
60 80 97 130 150 188 218 274 325 405 480 585 690 800 900 1000 1150 1250 1350 1550 1700 1900 2100 2350 2600
163
Tablica 12.04. Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
A svi A
d
270 270 280 290 300 310 320 340 360 380 410 460 520 580 660 740 820 920 1050 1200 1350 1500 1650
B svi A
d
140 140 150 150 160 170 180 190 200 220 240 260 280 310 340 380 420 480 540 600 680 760 840
C svi A
d
60 70 80 95 110 120 130 140 150 170 180 200 210 230 240 260 280 300 330 360 400 440 480
D svi A
d
20 30 40 50 65 80 100 120 145 170 190 210 230
E svi A
d
14 20 25 32 40 50 60 72 85 100 110 125 135
F svi A
d
6 10 13 16 20 -25 30 36 43 50 56 62 68
G svi A
d
2 4 5 6 7 9 10 12 14 15 17 18 20
H svi A
d
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J 6 A
g
2 5 5 6 8 10 13 166 18 22 25 29 33
J 7 A
g
4 6 8 10 12 14 18 22 26 30 36 39 43
J 8 A
g
6 10 12 15 20 24 28 34 41 47 55 60 66
J 9 A
g
12 15 18 21 26 31 37 43 50 57 65 70 77
J 10 A
g
20 24 29 35 42 50 60 70 80 92 105 115 125
J 11 A
g
30 37 45 55 65 80 95 110 125 145 160 180 200
J 12 A
g
45 60 75 90 105 125 150 175 200 230 260 285 315
J 13 A
g
70 90 110 135 165 195 230 270 315 360 405 445 485
J 14 A
g
125 150 180 215 260 310 370 435 500 575 650 700 775
J 15 A
g
200 240 290 350 420 500 600 700 800 925 1050 1150 1250
J 16 A
g
300 375 450 550 650 800 950 1100 1250 1450 1600 1800 2000
J 17 A
g
- - 750 900 1050 1250 1500 1750 2000 2300 2600 2850 3150
J 18 A
g
- - - 1350 1650 1950 2300 2700 3150 3600 4050 4450 4850
K 6 A
g
0 2 2 2 2 3 4 4 4 5 5 7 8
K 7 A
g
0 3 5 6 6 7 9 10 12 13 16 17 18
K 8 A
g
0 5 6 8 10 12 14 16 20 22 25 28 29
M 6 A
g
-2 -1 -3 -4 -4 -4 -5 -6 -8 -8 -9 -10 -10
M 7 A
g
-2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
M 8 A
g
- - 1 2 4 5 5 6 8 9 9 11 11
N 6 A
g
-4 -5 -7 -9 -11 -12 -14 -16 -20 -22 -25 -26 -27
N 7 A
g
-4 -4 -4 -5 -7 -8 -9 -10 -12 -14 -14 -16 -17
N 8 A
g
- -2 -3 -3 -3 -3 -4 -4 -4 -5 -5 -5 -6
N 918 A
g
- 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
P 6 A
g
-6 -9 -12 -15 -18 -21 -26 -30 -36 -41 -47 -51 -55
P 7 A
g
-6 -8 -9 -11 -14 -17 -21 -24 -28 -33 -36 -41 -45
P 818 A
g
-6 -12 -15 -18 -22 -26 -32 -37 -43 -50 -56 -62 -68
164
Tablica 12.04.. (nastavak) Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u m za mere do 500 mm.
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
O
z
n
a
k
a

K
v
a
l
i
t
e
t

O
d
s
t
u
-
p
a
n
j
e

3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
R 6 A
g
-10 -12 -16 -20 -24 -29 -35 -37 -44 -47 -56 -58 -61 -68 --71 -75 -85 -89 -97 -103 -113 -119
R 7 A
g
-10 -11 -13 -16 -20 -25 -30 -32 -38 -41 -48 -50 -53 -60 -63 -667 -74 -78 -87 -93 -103 -109
R 818 A
g
-10 -15 -19 -23 -28 -34 -41 -43 -51 -54 -63 -65 -68 -77 -80 -84 -94 -98 -108 -114 -126 -132
S 6 A
g
-14 -16 -20 -25 -31 -38 -47 -53 -64 -72 -85 -93 -101 -113 -121 -131 -149 -161 -179 -197 -219 -239
S 7 A
g
-14 -15 -17 -21 -27 -34 -42 -48 -58 -66 -77 -85 -93 -105 -113 -123 -138 -150 -169 -187 -209 -229
S 818 A
g
-14 -19 -23 -28 -35 -43 -53 -59 -71 -79 -92 -100 -108 -122 -130 -140 -158 -170 -190 -208 -232 -252
T 6 A
g
- - - - - -37 -43 -69 -60 -69 -84 -97 -115 -127 -139 -157 -171 -187 -209 -231 -257 -283 -317 -347
T 7 A
g
- - - - - -33 -39 -64 -55 -64 -78 -91 -107 -119 -131 -149 -163 -179 -198 -220 -247 -273 -307 -337
T 818 A
g
- - - - - -41 -48 -75 -66 -75 -91 -104 -122 -134 -146 -166 -180 -196 -218 -240 -268 -294 -330 -360
U 6 A
g
-18 -20 -25 -30 -37 -44 -55 -96 -81 -96 -117 -137 -163 -183 -203 -227 -249 -275 -306 -341 -379 -424 -477 -527
U 7 A
g
-18 -19 -22 -26 -33 -40 -51 -61 -76 -91 -111 -131 -155 -175 -195 -219 -241 -267 -295 -330 -369 -414 -467 -517
U 818 A
g
-18 -23 -28 -33 -41 -48 -60 -70 -87 -102 -124 -144 -170 -190 -210 -236 -258 -284 -315 -350 -390 -435 -490 -540
V 6 A
g
- - - - -36 -43 -51 -63 -76 -96 -114 -139 -165 -195 -221 -245 -275 -301 -331 -376 416 -464 -519 -582 -647
V 7 A
g
- - - - -32 -39 -47 -59 -72 -91 -109 -133 -159 -187 -213 -237 -267 -293 -323 -365 -405 -454 -509 -572 -637
V 818 A
g
- - - - -39 -47 -55 -68 -81 -102 -120 -146 -172 -202 -228 -252 -284 -310 -340 -385 -425 -475 -530 -595 -650
X 6 A
g
-20 -25 -31 -37 -42 -50 -60 -75 -92 -116 -140 -171 -203 -241 -273 -303 -341 -376 -416 -466 -516 -579 -649 -727 -807
X 7 A
g
-20 -24 -28 -33 -38 -46 -56 -71 -88 -111 -135 -165 -197 -233 -265 -295 -333 -368 -408 -455 -505 -569 -639 -717 -797
X 818 A
g
-20 -28 -34 -40 -45 -54 -64 -80 -97 -122 -146 -178 -210 -248 -280 -310 -350 -385 -425 -475 -525 -590 -660 -740 -820
Y 6 A
g
- - - - - -59 -71 -89 -109 -138 -168 -207 -247 -293 -333 -373 -416 -461 -511 -571 -641 -719 -809 -907 -987
Y 7 A
g
- - - - - -55 -67 -85 -105 -133 -163 -201 -241 -285 -325 -365 -408 -453 -503 -560 -630 -709 -799 -897 -977
Y 818 A
g
- - - - - -63 -75 -94 -114 -144 -174 -214 -254 -300 -340 -380 -425 -470 -520 -580 -650 -730 -820 -920 -1000
Z 6 A
g
-26 -32 -39 -47 -57 -69 -84 -107 -131 -166 -204 -251 -303 -358 -408 -458 -511 -566 -631 -701 -781 -889 -989 -1087 -1237
Z 7 A
g
-26 -31 -36 -43 -53 -65 -80 -103 -127 -161 -199 -245 -297 -350 -400 -450 -503 -558 -623 -690 -770 -879 -979 -1077 -1227
Z 818 A
g
-26 -35 -42 -50 -60 -73 -88 -112 -136 -172 -210 -258 -310 -365 -415 -465 -520 -575 -640 -710 -790 -900 -1000 -1100 -1250
ZA 6 A
g
-32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -463 -528 -593 -661 -731 -811 -911 -991 -1189 -1289 -1437 -1587
ZA 7 A
g
-32 -38 -46 -57 -70 -90 -110 -139 -171 -215 -263 -322 -387 -455 -520 -585 -653 -723 -803 -900 -980 -1129 -1279 -1427 -1577
ZA 818 A
g
-32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -470 -535 -600 -670 -740 -820 -920 -1000 -1150 -1300 -1450 -1600
ZB 6 A
g
-40 -47 -64 -87 -105 -132 -156 -195 -237 -294 -354 -438 -518 -613 -693 -773 -871 -951 -1041 -1191 -1291 -1489 -1639 -1837 -2037
ZB 7 A
g
-40 -46 -61 -83 -101 -128 -152 -191 -233 -289 -349 -432 -512 -605 -685 -765 -863 -943 -1033 -1180 -1280 -1479 -1629 -1827 -2027
ZB 818 A
g
-40 -50 -67 -90 -108 -136 -160 -200 -242 -300 -360 -445 -525 -620 -700 -780 -880 -960 -1050 -1200 -1300 -1500 -1650 -1850 -2050
ZC 6 A
g
-60 -77 -94 -127 -147 -184 -214 -269 -320 -399 -474 -578 -683 -793 -893 -993 -1141 -1241 -1341 -1541 -1691 -1889 -2089 -2337 -2587
ZC 7 A
g
-60 -76 -91 -123 -143 -180 -210 -265 -316 -394 -469 -572 -677 -785 -885 -985 -1133 -1233 -1333 -1530 -1680 -1879 -2079 -2327 -2577
ZC 818 A
g
-60 -80 -97 -130 -150 -188 -218 -274 -325 -405 -480 -585 -690 -800 -900 -1000 -1150 -1250 -1350 -1550 -1700 -1900 -2100 -2350 -2600

165
Tablica 12.05. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u m
Oznake t ol er anci j ski h pol j a za kval i t et 6 do 16 Nazivne mere
u mm d, D e, E f, F g, G h, H j
s
, J
s
k, K m, M n, N p, P r, R s, S t, T u, U
iznad do Osnovna odstupanja a
g
i A
d
Osnovna odstupanja a
d
i A
g

500 560 150 280 400 600
560 630
260 145 76 22 0 0 26 44 78
155 310 450 660
630 710 175 340 500 740
710 800
290 160 80 24 0 0 30 50 88
185 380 560 840
800 900 210 430 620 940
900 1000
320 170 86 26 0 0 34 56 100
220 470 680 1050
1000 1120 250 520 780 1150
1120 1250
350 195 98 38 0 0 40 66 120
260 580 840 1300
1250 1400 300 640 960 1450
1400 1600
390 220 110 30 0 0 48 78 140
330 720 1050 1600
1600 1800 370 820 1200 1850
1800 2000
430 240 120 32 0 0 58 92 170
400 920 1350 2000
2000 2240 440 1000 1500 2300
2240 2500
480 260 130 34 0 0 68 110 195
460 1100 1650 2500
2500 2800 550 1250 1900 2900
2800 3150
520 290 145 38 0

a
g
= A
g

= IT/2

a
d
= A
d

= -IT/2
0 76 135 240
580 1400 2100 3200
a
g
i A
g
su sa predznakom -

Kod oznaavanja osnovnih odstupanja a
d
i a
g
je donje, odnosno gornje granino odstupanje za osovine, dok A
d
i A
g
je donje, odnosno gornje granino odstupanje za rupe.
Tolerancija mera je data razlikom gornjeg i donjeg graninog odstupanja. Kod osovina: T
o
= a
g
a
d
, a kod rupa: T
r
= A
g
A
d
. Od ovih veliina su dve tabline, pa se trea lako
rauna.
Primeri. Kod zadanih mera treba nai vrednost tolerancije i graninih odstupanja.
d = 30 f8 mm. d = 50 r6 mm D = 80 J6 mm.
Za 30mm veliina tolerancije:T
o
= IT8 = 33 m (tab. 12.1.), Za 50mm veliina tolerancije: T
o
= IT6 = 25 m, (tab.12.1.), Za: 80mm vel. tolerancije: T
r
= IT6 = 19 m
Osnovno odstupanje za f8: a
g
= -20 m, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za r6: a
d
= 34 m, (tab.12.3.), Osnovno odstupanje za J6 A
d
= 13 m,
a
d
= a
g
T
o
= -20 33 = -53 m. a
g
= a
d
+T
o
= 34 + 25 = 59 m. A
g
= A
d
+ T
r
= 13 - 19 = -6 m.

d = 100 h7 mm. D = 180 D10 mm. D = 250 P7 mm.

Za 100mm veliina tolerancije:T
o
= IT7 = 35 m (tab.12.1.), Za 180mm veliina tolerancije: T
r
= IT10 = 160 m (tab. 12.1.), Za 250mm vel. tolerancije: T
r
= IT7 = 46 m
Osnovno odstupanje za h7: a
g
= 0, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za D10: A
d
= 145 m (tab. 12.4.) Osnovno odstupanje za P7: A
g
= -33 m,
a
d
= a
g
T
o
= 0 35 = -35 m. A
g
= A
d
+ T
r
= 145 + 160 = 305 m. A
d
= A
g
+ T
r
= -33 - 46 = -79 m.

166

Tablica 12.06. Pregled koraka navoja sa trouglastim ISO profilom po JUS M.B0.011 (mere u mm)
Nazivni prenik navoja
d
Korak
P
Nazivni prenik navoja
d
Korak
P
Stepen prioriteta Stepen prioriteta
I II
Krupni Sitni
I II
Krupni Sitni
1 0,25 0,2 52 5 4 3 2 1,5
1,1 0,25 0,2 56 5,5 4 3 2 1,5
1,2 0,25 0,2 60 5,5 4 3 2 1,5
1,4 0,30 0,2 64 6 4 3 2 1,5
1,6 0,35 0,2 68 6 4 3 2 1,5
1,8 0,35 0,2 72 6 4 3 2 1,5
2 0,40 0,25 76 6 4 3 2 1,5
2,2 0,45 0,25 80 6 4 3 2 1,5
2,5 0,45 0,35 85 6 4 3 2
3 0,50 0,35 90 6 4 3 2
3,5 0,60 0,35 95 6 4 3 2
4 0,70 0,50 100 6 4 3 2
4,5 0,75 0,50 105 6 4 3 2
5 0,80 0,50 110 6 4 3 2
6 1,00 0,75 115 6 4 3 2
8 1,25 1,00 0,75 120 6 4 3 2
10 1,50 1,25 1,00 0,75 125 6 4 3 2
12 1,75 1,50 1,25 1,00 130 6 4 3 2
14 2 1,50 1,25 1,00 140 6 4 3 2
16 2 1,50 1,00 150 6 4 3 2
18 2,5 2 1,50 1,00 160 6 4 3
20 2,5 2 1,50 1,00 170 6 4 3
22 2,5 2 1,50 1,00 180 6 4 3
24 3,0 2 1,50 1,00 190 6 4 3
27 3,0 2 1,50 1,00 200 6 4 3
30 3,5 2 1,50 1,00 210 6 4 3
33 3,5 2 1,50 220 6 4 3
36 4,0 3 2 1,50 240 6 4 3
39 4,0 3 2 1,50 250 6 4 3
42 4,5 3 2 1,50 260 6 4
45 4,5 3 2 1,50 280 6 4
48 5,0 4 3 2 1,50 300 6 4

167

Tablica 12.07. Mere navoja sa trouglastim ISO profilom krupnog koraka po JUS M.B0.012 (mere u mm)
Nazivni prenik d = D Presek jezgra
Stepen prioriteta A
3

I II
Korak
P
Srednji prenik
d
2
= D
2

Prenik jezgra
d
3

mm
2

Ugao nagiba

o

1 0,25 0,838 0,693 0,378 5,45
1,1 0,25 0,938 0,793 0,495 4,86
1,2 0,25 1,038 0,893 0,628 4,40
1,4 0,30 1,205 1,032 0,836 4,55
1,6 0,35 1,373 1,171 1,080 4,65
1,8 0,35 1,573 1,371 1,470 4,05
2 0,40 1,740 1,509 1,790 4,20
2,2 0,45 1,908 1,648 2,13 4,30
2,5 0,45 2,208 1,948 2,980 3,72
3 0,50 2,675 2,387 4,470 3,42
3,5 0,60 3,110 2,764 6,000 3,52
4 0,70 3,545 3,141 7,740 3,60
4,5 0,75 4,013 3,580 10,10 3,40
5 0,80 4,480 4,019 12,70 3,26
6 1,00 5,350 4,773 17,90 3,42
8 1,25 7,188 6,466 32,80 3,18
10 1,50 9,026 8,160 52,30 3,03
12 1,75 10,863 9,853 76,20 2,94
14 2,00 12,701 11,546 104 2,87
16 2,00 14,701 13,546 144 2,48
18 2,50 16,376 14,933 175 2,80
20 2,50 18,376 16,933 225 2,48
22 2,50 20,376 18,933 282 2,24
24 3,00 22,051 20,320 324 2,48
27 3,00 25,051 23,320 427 2,18
30 3,50 27,727 25,706 519 2,34
33 3,50 30,727 28,706 647 2,08
36 4,00 33,402 31,093 759 2,19
39 4,00 36,402 34,093 913 2,00
42 4,50 39,077 36,479 1045 2,10
45 4,50 42,077 39,479 1224 1,95
48 5,00 44,752 41,866 1375 2,04
52 5,00 48,752 45,866 1651 1,87
56 5,50 52,428 49,253 1905 1,92
60 5,50 56,428 53,263 2227 1,78
64 6,00 60,103 56,639 2519 1,82
68 6,00 64,102 60,639 2890 1,71

168

Tablica 12.08. Vrednosti evolventne fumkcije za
y
=10,0
o
18,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
10,0
10,1
10,2
10,3
10,4

10,5
10,6
10,7
10,8
10,9

11,0
11,1
11,2
11,3
11,4

11,5
11,6
11,7
11,8
11,9

12.0
12.1
12.2
12.3
12.4

12.5
12.6
12.7
12.8
12.9

13.0
13.1
13.2
13.3
13.4

13.5
13.6
13.7
13.8
13.9

14.0
14.1
14.2
14.3
14.4
0,0017941
0,0018489
0,0019048
0,0019619
0,0020201

0,0020795
0,0021400
0,0022017
0,0022647
0,0023288

0,0023941
0,0024606
0,0025284
0,0025975
0,0026678

0,0027394
0,0028123
0,0028865
0,0029620
0,0030389

0,0031171
0,0031966
0,0032775
0,0033598
0,0034434

0,0035285
0,0036150
0,0037029
0,0037923
0,0038831

0,0039754
0,0040691
0,0041644
0,0042612
0,0043559

0,0044593
0,0045607
0,0046636
0,0047681
0,0048742

0,0049819
0,0050912
0,0052022
0,0053147
0,0054289
54,8
55,9
57,1
58,2
59,4

60,5
61,7
62,9
64,1
65,3

66,5
67,8
69,1
70,3
71,6

72,9
74,2
75,5
76,8
78,2

79,5
81,0
82,3
83,7
85,0

86,5
87,9
89,4
90,8
92,3

93,8
95,3
96,8
98,3
99,8

101,4
103,0
104,5
106,1
107,7

109,3
110,9
112,5
114,2
115,9
14,5
14,6
14,7
14,8
14,9

15,0
15,1
15,2
15,3
15,4

15,5
15,6
15,7
15,8
15,9

16,0
16,1
16,2
16,3
16,4

16,5
16,6
167
16,8
16,9

17,0
17,1
17,2
17,3
17,4

17,5
17,6
17,7
17,8
17,9

18,0
18,1
18,2
18,3
18,4

18,5
18,6
18,7
18,8
18,9
0,0055449
0,0056624
0,0057817
0.0059027
0,0060253

0.0061498
0,0062760
0,0064040
0,0065336
0,0066652

0,0067985
0,0069337
0,0070706
0,0072097
0,0073501

0,0074927
0,0076372
0,0077835
0,0079318
0,0080820

0,0082342
0,0083883
0,0085444
0,0087025
0,0088626

0,0090247
0,0091888
0,0093550
0,0095234
0,0096937

0,0098662
0,0100408
0,0102174
0,0103963
0,0105773

0,0107604
0,0109458
0,0111333
0,0113231
0,0115152

0,0117094
0,0119059
0,0121047
0,0123059
0,0125093
117,5
119,3
121,0
122,7
124,5

126,2
128,0
129,7
131,5
133,3

135,2
137,0
138,8
140,7
142,6

144,5
146,3
148,3
150,2
152,2

154,1
156,1
158,1
160,1
162,1

164,2
166,2
168,3
170,3
172,5

174,6
176,7
178,9
181,0
183,1

185,4
187,6
189,8
192,0
194,2

196,5
198,8
201,1
203,4
205,8

169

Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
=19,0
o
27,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
19,0
19,1
19,2
19,3
19,4

19,5
19,6
19,7
19,8
19,9

20,0
20,1
20,2
20,3
20,4

20,5
20,6
20,7
20,8
20,9

21,0
21,1
21,2
21,3
21,4

21,5
21,6
21,7
21,8
21,9

22,0
22,1
22,2
22,3
22,4

22,5
22,6
22,7
22,8
22,9

23,0
23,1
23,2
23,3
23,4
0,0127151
0,0129232
0,0131337
0,0133465
0,0135617

0,0137794
0,0139994
0,0142220
0,0144470
0,0146745

0,0149043
0,0151368
0,0153719
0,0156094
0,0158495

0,0160922
0,0163375
0,0165853
0,0168359
0,0170890

0,0173448
0,0176034
0,0178646
0,0181286
0,0183953

0,0186647
0,0189369
0,0192119
0,0194897
0,0197703

0,0200538
0,0203402
0,0206294
0,0209214
0,0212165

0,0215145
0,0218154
0,0221194
0,0224262
0,0227362

0,0230491
0,0233650
0,0236842
0,0240063
0,0243316
208,1
210,5
212,8
215,2
217,7

220,1
222,5
225,0
227,5
229,9

232,5
235,1
237,5
240,2
242,7

245,3
247,9
250,6
253,1
255,8

258,6
261,2
263,9
266,7
269,4

272,3
275,0
277,8
280,6
283,5

286,4
289,2
292,1
295,1
298,0

300,9
304,0
306,9
310,0
312,9

315,9
319,1
322,1
325,3
328,5
23,5
23,6
23,7
23,8
23,9

24,0
24,1
24,2
24,3
24,4

24,5
24,6
24,7
24,8
24,9

25,0
25,1
25,2
25,3
25,4

25,5
25,6
25,7
25,8
25,9

26,0
26,1
26,2
26,3
26,4

26,5
26,6
26,7
26,8
26,9

27,0
27,1
27,2
27,3
27,4

27,5
27,6
27,7
27,8
27,9
0,0246601
0,0249915
0,0253262
0,0256642
0,0260053

0,0263497
0,0266972
0,0270481
0,0274023
0,0277598

0,0281206
0,0284847
0,0288523
0,0292232
0,0295975

0,0299754
0,0303566
0,0307413
0,0311295
0,0315213

0,0319166
0,0323155
0,0327179
0,0331239
0,0335336

0,0339470
0,0343640
0,0347847
0,0352092
0,0356374

0,0360694
0,0365051
0,0369447
0.0373881
0,0378354

0,0382866
0,0387416
0,0392006
0,0396636
0,0401305

0,0406015
0,0410765
0,0415555
0,0420386
0,0425259

331,5
334,7
338,0
341,1
344,3

347,6
350,9
354,2
357,5
360,7

364,2
367,6
370,9
374,4
377,8

381,2
384,7
388,2
391,8
395,3

398,9
402,4
406,1
409,6
413,4

417,1
420,7
424,4
428,2
432,0

435,7
439,6
443,4
447,3
451,2

455,0
459,0
463,0
466,9
470,9

475,1
479,0
483,1
487,2
491,4

170

Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
=28,0
o
36,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
28,0
28,1
28,2
28,3
28,4

28,5
28,6
28,7
28,8
28,9

29,0
29,1
29,2
29,3
29,4

29,5
29,6
29,7
29,8
29,9

30,0
30,1
30,2
30,3
30,4

30,5
30,6
30,7
30,8
30,9

31,0
31,1
31,2
31,3
31,4

31,5
31,6
31,7
31,8
31,9

32,0
32,1
32,2
32,3
32,4
0,0430172
0,0435128
0,0440124
0,0445164
0,0450245

0,0455369
0,0460535
0,0465746
0,0470999
0,0476295

0,0481636
0,0487021
0,0492451
0,0497923
0,0503442

0,0509007
0,0514617
0,0520272
0,0525973
0,0531721

0,0537515
0,0543356
0,0549245
0,0555180
0,0561165

0,0567196
0,0573275
0,0579403
0,0585582
0,0591809

0,0598085
0,0604411
0,0610788
0,0617214
0,0623692

0,0630221
0,0636800
0,0643432
0,0650115
0,0656851

0,0663639
0,0670481
0,0677375
0,0684324
0,0691327
495,6
499,6
503,9
508,1
512,4

516,6
521,1
525,3
529,7
534,1

538,5
543,0
547,2
551,9
556,5

560,9
565,5
570,1
574,8
579,4

581,1
588,8
593,6
598,4
603,1

608,0
612,8
617,9
622,7
627,6

632,6
637,7
642,6
647,8
652,9

658,0
663,2
668,3
673,6
678,8

684,1
689,5
694,9
700,3
705,5
32,5
32,6
32,7
32,8
32,9

33,0
33,1
33,2
33,3
33,4

33,5
33,6
33,7
33,8
33,9

34,0
34,1
34,2
34,3
34,4

34,5
34,6
34,7
34,8
34,9

35,0
35,1
35,2
35,3
35,4

35,5
35,6
35,7
35,8
35,9

36,0
36,1
36,2
36,3
36,4

36,5
36,6
36,7
36,8
36,9
0,0698382
0,0705494
0,0712660
0,0719880
0,0727157

0,0734490
0,0741879
0,0749324
0,0756826
0,0764385

0,0772003
0,0779678
0,0787411
0,0795204
0,0803056

0,0810965
0,0818937
0,0826967
0,0835057
0,0843211

0,0851424
0,0859699
0,0868036
0,0876436
0,0884898

0,0893423
0,0902012
0,0910666
0,0919383
0,0928165

0,0937012
0,0945924
0,0954905
0,0963949
0,0973060

0,0982240
0,0991487
0,1000802
0,1010185
0,1019637

0,1029159
0,1038750
0,1048412
0,1058144
0,1067948
711,1
716,6
722,1
727,7
733,2

738,9
744,5
750,2
755,9
761,7

767,6
773,3
779,3
785,2
790,9

797,2
803,0
809,0
815,4
821,3

827,5
833,7
839,9
846,2
852,5

858,9
865,4
871,7
878,2
884,7

891,2
898,1
904,4
911,1
918,0

924,7
931,5
938,3
945,2
952,2

959,1
966,2
973,2
980,4
987,4

171

Talica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za
y
=37,045,9
o

y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
y
o
inv
y

(inv
y
) 10
7
,
ha
y
=0,01
o
37,0
37,1
37,2
37,3
37,4

37,5
37,6
37,7
37,8
37,9

38,0
38,1
38,2
38,3
38,4

38,5
38,6
38,7
38,8
38,9

39,0
39,1
39,2
39,3
39,4

39,5
39,6
39,7
39,8
39,9

40,0
40,1
40,2
40,3
40,4

40,5
40,6
40,7
40,8
40,9

41,0
41,1
41,2
41,3
41,4

0,1077822
0,1087769
0,1097788
0,1107880
0,1118046

0,1128285
0,1138599
0,1148987
0,1159450
0,1169990

0,1180605
0,1191297
0,1202066
0,1212913
0,1223838

0,1234841
0,1245924
0,1257086
0,1268329
0,1279652

0,1291056
0,1302542
0,1314110
0,1325761
0,1337495

0,1349313
0,1361216
0,1373203
0,1385275
0,1397434

0,1409679
0,1422012
0,1434432
0,1446940
0,1459537

0,1472223
0,1484500
0,1497867
0,1510825
0,1523875

0,1537017
0,1550253
0,1563282
0,1577005
0,1590523
994,7
1001,9
1009,2
1016,4
1023,9

1031,3
1038,8
1046,3
1054,0
1061,5

1069,2
1076,9
1084,7
1092,5
1100,3

1108,3
1116,2
1124,3
1132,3
1140,4

1148,6
1156,8
1165,1
1173,4
1181,8

1190,3
1198,7
1207,2
1215,9
1224,5

1233,3
1242,0
1250,8
1259,7
1268,6

1277,7
1286,7
1295,8
1305,0
1314,2

1323,6
1332,9
1342,3
1351,8
1361,3
41,5
41,6
41,7
41,8
41,9

42,0
42,1
42,2
42,3
42,4

42,5
42,6
42,7
42,8
42,9

43,0
43,1
43,2
43,3
43,4

43,5
43,6
43,7
43,8
43,9

44,0
44,1
44,2
44,3
44,4

44,5
44,6
44,7
44,8
44,9

45,0
45,1
45,2
45,3
45,4

45,5
45,6
45,7
45,8
45,9
0,1604136
0,1617846
0,1631652
0,1645555
0,1659557

0,1673658
0,1687857
0,1702157
0,1716557
0,1731059

0,1745662
0,1760369
0,1775178
0,1790092
0,1805111

0,1820235
0,1835465
0,1850803
0,1866248
0,1881801

0,1897463
0,1913236
0,1929119
0,1945110
0,1961220

0,1977439
0,1993772
0,2010220
0,2026783
0,2043462

0,2060257
0,2077171
02094203
0,2111354
0,2128626

0,2146018
0,216,5333
0,2181170
0,2198930
0,2216815

0,2234826
0,2252962
0,2271226
0,2289618
0,2308138
1370,9
1380,6
1390,3
1400,2
1410,0

1419,9
1430,0
1440,0
1450,1
1460,3

1470,7
1480,9
1491,4
1501,9
1512,4

1523,0
1533,7
1544,5
1555,3
1566,2

1577,3
1588,3
1599,4
1610,7
1621,9

1633,3
1644,8
1656,3
1667,9
1679,5

1691,4
1703,2
1715,1
1727,2
1739,2

1751,4
1763,7
1776,1
1788,5
1801,1

1813,7
1826,4
1839,2
1852,1
1865,0

Masinska Merenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Masinska Merenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

V I A T E H N I K A K O L A S U B O T I C A

Dorman Lajos, dipl.in.

) nego kod inklinacije (f

You might also like