T

E
H
N
I

K
I

S
I
S
T
E
M
I
T
E
H
N
I

K
I

S
I
S
T
E
M
I
D
U

A
N


R
E
G
O
D
I

D
U

A
N


R
E
G
O
D
I

TEHNIKI
SISTEMI
TEHNIKI
SISTEMI
DUAN REGODI
DUAN REGODI
9 788679 123374
UNI VERZI TET SI NGI DUNUM
Prof. dr Duan Regodi
TEHNI KI SI STEMI
Prvo izdanje
Beograd, 2011.
Autor:
Fakultet za informatiku i menadment, Univerzitet Singidunum
Recenzenti:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Dizajn korica:
Godina izdanja:
2011.
Tira:
300 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-337-4
Tehniki sistemi
I
S a d r a j
PREDGOVOR ............................................................................................................. 1
UVOD U TEHNIKE SISTEME.......................................................................... 3
1. UVOD..................................................................................................................... 5
1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE...................................................................... 6
1.2. IVOTNI CIKLUS TEHNIKOG SISTEMA........................................................... 13
1.2.1. Trokovi ivotnog veka tehnikog sistema...........................................................13
1.3. STANJA TEHNIKOG SISTEMA ......................................................................... 14
1.3.1. Vremenska stanja sistema ................................................................................15
1.4. PODELA PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA I STRATEKO UPRAVLJANJE
TEHNOLOGIJAMA.................................................................................................... 18
1.4.1. Proizvodnja kao proces stvaranja materijalnih vrednosti .......................................19
1.4.2. Osnovni procesi u preduzeu i funkcionisanje preduzea .......................................22
1.4.3. Tehnologija i osnovne organizacione strukture.....................................................26
1.5. VRSTE PROIZVODA .......................................................................................... 27
1.6. KVALITET PROIZVODA..................................................................................... 29
1.7. TEHNOLOGINOST PROIZVODA....................................................................... 32
STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PREDUZEU.......................... 33
2.1. UVOD U PROCES PROIZVODNJE U PREDUZEU.............................................. 35
2.2. STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PROIZVODNOM PREDUZEU............. 36
2.3. OSNOVNI TIPOVI PROCESA PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA.................... 39
2.3.1. Osnovni tipovi procesa proizvodnje ....................................................................39
2.4. SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI PROIZVODNJE ....................................... 41
2.4.1. Sistem vuenja ...............................................................................................41
2.4.2. Sistem guranja................................................................................................43
TEHNOLOKI RAZVOJ I MENADMENT TEHNOLOGIJAMA.................. 45
3.1. POJAM I KARAKTERISTIKE TEHNOLOGIJE....................................................... 47
3.1.1. ivotni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa i strategija upravljanja......................52
3.2. UTICAJ TEHNOLOKOG RAZVOJA NA ODNOS OVEKA DRUTVA I
TEHNOLOGIJA......................................................................................................... 55
3.3. INOVACIONA DELATNOST................................................................................ 59
3.3.1. Osnovni pojmovi o inovacionoj delatnosti............................................................59
3.3.2. Organizacije za obavljanje inovacione delatnosti ..................................................61
3.3.3. Inovacioni, razvojni projekti, prava intelektualne svojine i finansiranje inovacione
delatnosti................................................................................................................63
3.3.4. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzeu.................................................64
3.4. MENADMENT TEHNOLOGIJAMA...................................................................... 67
Tehniki sistemi
II
OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA.................................................... 71
4.1. TEHNOLOGIJE MAINOGRADNJE..................................................................... 73
4.2. TEHNOLOGIJE OBRADE.................................................................................... 75
4.3. OBRADA METALA REZANJEM............................................................................ 77
4.3.1. Postupci obrade metala rezanjem......................................................................77
4.3.2. Osnovi procesa rezanja ....................................................................................81
4.3.4. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade..........................................................83
4.3.5. Osnovna geometrija reznog alata......................................................................84
4.3.6. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem.................................................86
4.3.7. Naune oblasti obrade materijala rezanjem.........................................................87
OBRADNI SISTEMI I PROCESI...................................................................... 89
5.1. OBRADNI SISTEMI........................................................................................... 91
5.2. OBRADNI PROCESI .......................................................................................... 91
5.3. MAINE U OBRADI METALA REZANJEM............................................................ 93
5.3.1. Prenosnici alatnih maina .................................................................................94
5.4. REZNI ALATI .................................................................................................... 96
5.4.1. Klasifikacija reznih alata ...................................................................................96
5.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata................................................97
5.4.3. Alatni materijali............................................................................................. 101
5.5. POMONI PRIBORI........................................................................................ 106
5.5.1 Uloga i klasifikacija pribora .............................................................................. 106
5.5.2 Univerzalni (stezni) pribori ............................................................................... 107
5.5.3. Specijalni pribori ........................................................................................... 110
5.6. MERNI PRIBORI (MERILA)............................................................................. 111
5.6.1. Osnovi merenja i kontrole............................................................................... 111
5.6.2. Sredstva merenja i kontrole............................................................................ 112
OBRADA BUENJEM....................................................................................... 119
6.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI.................................................................. 121
6.1.1. Osnovna kretanja.......................................................................................... 121
6.1.2. Proizvodne operacije u obradi buenjem........................................................... 122
6.1.3. Alati u obradi buenjem.................................................................................. 124
6.2. OTPORI I SNAGA REZANJA............................................................................. 127
6.2.1. Obrada buenjem.......................................................................................... 127
6.3. REIM OBRADE U OBRADI BUENJEM........................................................... 128
6.4. MAINE U OBRADI BUENJEM....................................................................... 129
6.4.1. Jednovretene builice..................................................................................... 129
6.4.2. Vievretene builice....................................................................................... 130
OBRADA GLODANJEM.................................................................................... 133
7.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI.................................................................. 135
Tehniki sistemi
III
7.1.1. Osnovna kretanja.......................................................................................... 135
7.1.2. Proizvodne operacije obrade glodanjem............................................................ 137
7.1.3. Alati u obradi glodanjem................................................................................. 139
7.2. OTPORI I SNAGA REZANJA............................................................................. 141
7.2.1. Otpori rezanja i snaga maine......................................................................... 141
7.3. MAINE U OBRADI GLODANJEM .................................................................... 142
OBRADA TESTERISANJEM............................................................................ 147
8.1. OSNOVNE OPERACIJE I ALATI........................................................................ 149
8.1.1. Proizvodne operacije u obradi testerisanjem...................................................... 149
8.1.2. Alati u obradi testerisanjem ............................................................................ 150
8.2. MAINE U OBRADI TESTERISANJEM.............................................................. 151
OBRADA RENDISANJEM .............................................................................. 153
9.1. PROIZVODNE OPERACIJE............................................................................... 155
9.2. ALATI U OBRADI RENDISANJEM.................................................................... 158
9.3. OTPORI I SNAGA REZANJA............................................................................. 158
9.4. REIM OBRADE U OBRADI RENDISANJEM..................................................... 159
9.5. MAINE U OBRADI RENDISANJEM................................................................. 160
9.5.1 Kratkohode rendisaljke.................................................................................... 160
9.5.2. Dugohode rendisaljke .................................................................................... 161
9.5.3. Vertikalne rendisaljke..................................................................................... 162
OBRADA PROVLAENJEM............................................................................. 163
10.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI................................................................ 165
10.2. OTPORI REZANJA I SNAGA MAINE............................................................. 170
10.2.1. Otpori rezanja i vuna sila maine.................................................................. 170
10.2.2. Reim obrade u obradi provlaenjem.............................................................. 170
10.3. MAINE U OBRADI PROVLAENJEM............................................................ 171
OBRADA BRUENJEM .................................................................................... 173
11.1. PROIZVODNE OPERACIJE............................................................................. 175
11.2. ALATI U OBRADI BRUENJEM...................................................................... 178
11.3. OTPORI I SNAGA REZANJA........................................................................... 180
11.4. REIM OBRADE U OBRADI BRUENJEM...................................................... 181
11.5. MAINE U OBRADI BRUENJEM.................................................................. 183
NOVI POSTUPCI OBRADE............................................................................. 185
12.1. VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI OBRADE.................................................. 187
12.2. NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE ................................................... 188
12.2.1. Elektrohemijska obrada ................................................................................ 189
12.2.2. Elektroeroziona obrada................................................................................. 190
12.2.3. Ultrazvuna obrada...................................................................................... 191
Tehniki sistemi
IV
12.2.4. Obrada laserom........................................................................................... 192
12.2.5. Obrada plazmom......................................................................................... 193
12.2.6. Hemijska obrada ......................................................................................... 193
12.2.7. Hidromehanike metode obrade .................................................................... 194
12.2.8. Ostali NPO obrade ....................................................................................... 195
OBRADA METALA LIVENJEM........................................................................ 197
13.1. LIVENJE U KALUPIMA U PESKU.................................................................... 199
13.2. LIVENJE U KALUPIMA OD KOLJKI .............................................................. 200
13.3. LIVENJE U KOKILAMA .................................................................................. 201
13.4. LIVENJE POD PRITISKOM............................................................................ 202
13.5. CENTRIFUGALNO LIVENJE ........................................................................... 203
13.6 LIVENJE ISPARLJIVIM MODELOM................................................................. 204
OBRADA METALA DEFORMISANJEM, RAZDVAJANJEM,
OBLIKOVANJEM I OBRADA PLASTINIH MATERIJALA....................... 205
14.1. OBRADA METALA DEFORMISANJEM............................................................. 207
14.1.1.Toplo kovanje.............................................................................................. 207
14.1.2. Hladno istiskivanje....................................................................................... 208
14.1.3. Hladno kovanje........................................................................................... 209
14.2. OBRADA LIMA RAZDVAJANJEM.................................................................... 210
14.3. OBLIKOVANJE LIMA I ICE .......................................................................... 211
14.4. OBRADA PLASTINIH MATERIJALA.............................................................. 212
14.4.1.Ubrizgavanje................................................................................................ 213
14.4.2. Presovanje ................................................................................................. 214
14.4.3. Vakumsko oblikovanje.................................................................................. 214
14.4.4. Duvanje..................................................................................................... 215
14.4.5. Rotaciono oblikovanje .................................................................................. 215
14.4.6. Istiskivanje................................................................................................. 216
STRATEGIJSKI ZNAAJ TEHNOLOGIJE .................................................... 217
15.1. NOVE PERSPEKTIVE STRATEGIJE RAZVOJA TEHNOLOGIJA......................... 219
15.1.1. Generiki model strategije razvoja tehnologija ................................................. 220
15.1.2. Strateka analiza tehnolokog razvoja............................................................. 221
15.1.3. Strateki ciljevi ............................................................................................ 223
15.1.4. Tehnoloka strategija i upravljanje kanjenjem tehnoloke inovacije ................... 228
15.2. TEHNOLOKE STRATEGIJE........................................................................... 230
15.3. UTICAJ TEHNOLOGIJE NA NACIONALNU KONKURENTNOST ....................... 236
15.4. OCENA INOVATIVNIH SPOSOBNOSTI .......................................................... 239
15.5. KREIRANJE GLOBALNE STRATEGIJE ............................................................ 241
TRANSFER TEHNOLOGIJE............................................................................. 249
16.1. OSNOVNI POJMOVI O TRANSFERU TEHNOLOGIJE....................................... 251
16.2. TEHNOLOGIJA KAO FAKTOR EKONOMSKOG RASTA ..................................... 252
Tehniki sistemi
V
16.3. OBEZBEENJE TEHNOLOGIJE....................................................................... 254
16.4. MOGUNOSTI DRAVE ZA TRANSFER TEHNOLOGIJE................................... 255
16.4.1. Ostale karakteristike transfera tehnologija....................................................... 259
16.5. VRSTE I OBLICI TRANSFERA TEHNOLOGIJE................................................. 260
MENADMENT INOVACIJAMA..................................................................... 263
17.1. UVOD U INDUSTRIJSKE INOVACIJE............................................................ 265
17.1.1. Prelaz od radikalnih do inkrementalnih inovacija............................................... 266
17.1.2. Menadment tehnolokim inovacijama ........................................................... 266
17.2. KRITERIJUMI MENADMENTA ZA EFEKTIVNE INOVACIJE........................... 268
17.3. ORGANIZACIONE DETERMINANTE TEHNOLOKIH PROMENA...................... 269
17.3.1 Priroda tehnoloke evolucije........................................................................... 270
17.4. TEHNOLOGIJA KAO SISTEM......................................................................... 270
17.4.1. Drutveni aspekt tehnoloke evolucije............................................................. 272
INFRMACIONI SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNO
TEHNOLOKIM RESURSIMA........................................................................ 275
18.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG SISTEMA............................................. 277
18.2. DEFINISANJE INFORMACIONOG SISTEMA................................................... 280
18.2.1. Primena operativnih IS u poslovanju kompanije ............................................... 282
18.3. INFORMACIONI SISTEM ZA PLANIRANJE I RAZVOJ PROIZVODA................ 286
18.3.1.Faze razvoja novog proizvoda/procesa i tehnologija.......................................... 286
18.3.2. Pristupi planiranju proizvodnje....................................................................... 288
18.3.3. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje............................................ 289
RAUNARSKI INTEGRISANA PROIZVODNJA.......................................... 307
19.1. OSNOVNI POJMOVI O RAUNARSKI INTEGRISANOJ PROIZVODNJI............ 309
19.2. CILJEVI ORGANIZOVANJA RAUNARSKI INTEGRISANIH SISTEMA............. 318
19.3. PRIMENA ROBOTA U PROIZVODNJI............................................................. 324
19.3.1. Industrijski roboti ........................................................................................ 325
19.3.2. Roboti u industriji i fleksibilna automatizacija................................................... 327
19.3.3. Transfer materijala i opsluivanje maina ........................................................ 333
19.4. FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI........................................................... 337
19.4.1. Osnovne komponente fleksibilnih proizvodnih sistema....................................... 338
19.4.2. Raunarski upravljaki sistem. ....................................................................... 354
19.5. TEHNIKE KARAKTERISTIKE FLEKSIBILNIH PROIZVODNIH SISTEMA....... 358
LITERATURA ......................................................................................................... 361
Tehniki sistemi
1
PREDGOVOR
ehniki sistemi kao struni predmet zauzima vidno mesto u nastavnim
programima usmerenim ka obrazovanju strunjaka razliitih profila, posebno u
oblasti inenjerstva. Osnovni razlog za to je to tehniki sistemi prouavaju
maine i alate znaajne za proizvodnju, nove postupke obrade, obradne procese,
fleksibilne proizvodne sisteme, raunarski integrisanu proizvodnju, transfer
tehnologija i inovacije.
Sutina koncepta predmeta je u izuavanju: osnovnih i neophodnih podataka
potrebnih za razumevanje problematike definisanja tehnologija i tehnolokih
postupaka, izbor i primenu alata, pribora, merne opreme, tehnikih obradnih sistema,
novih postupaka obrade, tehnolokih, proizvodnih i poslovnih sistema, osnova
tehnologije inovacija, transfer tehnologija, menadment i strategija razvoja
tehnologija, fleksibilnih proizvodnih sistema, informacione i komunikacione sistemi za
upravljanje proizvodno tehnolokim resursima.
Svakako da je ovek najvaniji inilac u integrisanju tih aktivnosti.
Prihvatanjem koncepta naprednih i fleksibilnih proizvodnih sistema, kompanija moe
uz ostale prednosti da postigne optimalno pruanje usluga potroaima, uz
minimiziranje trokova i istovremeno ostvarivanje profita.
Veliki broj knjiga, udbenika i prirunika sadre obilje saznanja i podataka do
kojih se dolo kroz dogogodinji struni rad i istraivanja, omoguili su da se napie
ovaj udbenik. Koristei rezultate dugogodinjeg pedagokog rada u oblasti kolovanju
inenjera razliitih profila i u reavanju praktinih inenjerskih problema u ovom
udbeniku su sistematizovana dosadanja saznanja i obraena podruja koja nisu
dovoljno predstavljena u domaoj strunoj literaturi (obradni sistemi, novi postupci
obrade, osnovne tehnologije inovacija, informacioni sistemi za upravljanje proizvodno
tehnolokim resursima i expertni sistemi za projektovanje tehnologija).
Knjiga je namenjena studentima osnovnih akademskih studija Univerziteta
Singidunum u Beogradu i baziran je na nastavnom planu i programu predmeta
Tehniki sistemi. Uveren sam da e knjiga svojom problematikom zainteresovati
menadere i sve one koji izuavaju obradne sisteme, inovacije i transfer tehnologija.
Neizmernu zahvalnost dugujem supruzi Slavici, sinovima Radomiru i Stojanu
za svesrdnu podrku i strpljenje tokom izrade knjige. Posebno se zahvaljujem kolegi
Mihajlu Stanki, dipl. in. koji je sa strpljenjem i velikom panjom proitao knjigu i
pomogao svojim sugestijama da ima sadanji oblik.
Zahvaljujem se strunim recenzentima dr Tani Ljubii, dipl. in. i dr
Slobodanu Iliu, dipl. in. na paljivom itanju, korisnim primedbama i sugestijama.
Na kraju bih bio veoma zahvalan i itaocima na njihovom miljenju, uoenim
grekama i primedbama koje se mogu poslati elektronskim putem na adresu
dregodic@singidunum.ac.rs.
U Beogradu, januar 2011. godine Autor
T
Tehniki sistemi
3
UVOD U TEHNIKE
SISTEME
1.
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
1. Razumete pojam, znaaj i razvoj tehnikih
sistema.
2. Objasnite ivotni ciklus tehnikog sistema.
3. Pojmovno odredite stanje tehnikog sistema.
4. Shvatite podelu proizvodnih tehnologija i
strateko upravljanje tehnologijama.
5. Razumete znaaj kvaliteta i vrste proizvoda.
6. Objasnite tehnologinost proizvoda.
Tehniki sistemi
5
1. UVOD
ehnologija se odnosi na teorijska i praktina znanja, vetine i vetake tvorevine
koji se koriste za razvoj proizvoda i usluga, kao i njihovu proizvodnju i isporuku.
Tehnologija predstavlja skup procesa sredstava, metoda, postupaka i opreme
koja se koristi za proizvodnju roba i usluga. Tehnologija je postala znaajan
faktor poslovanja i ivota ljudi. Njen brz razvoj odrazio se na sve sfere
ivota ljudi i sa pravom se moe rei da ona danas usmerava razvoj itavog
drutva.
Proizvodne tehnologije datiraju jo od 5000.- 4000. g.p.n.e. kada su se
proizvodili razliiti predmeti od drveta, keramike, kamena i metala. Proizvodni procesi
se tada odnose na kovanje, alati su od kamena, drveta, kostiju, kremena i dr.
Arheolokim istraivanjima pronaeni su alati koji potiu iz perioda kamenog doba
koji su se koristili u vidu poluge i klina. Metalni materijali za alate su bili od: bakar i
meteoritsko gvoe i zlato. Kao nemetali korieni su: grnarija, kosti, prirodno
vlakno, slika 1.1.
Slika 1.1. Alati i tehnologije koje je ovek koristio kroz istoriju
Razvoja tehnologije mehanike obrade otpoinje primenom oblikovanog alata
za odreenu operaciju. U proizvodnim tehnologijama koristi se razliiti metalni i
nemetalni materijali, sa procesima koji obuhvataju precizno i izotermiko kovanje,
lasersko seenje i rezanje, superplastino deformisanje, da bi se konano izvrila
integracija sa kompjuterskim tehnologijama.
Razvoj tehnika proizvodnja oruja uslovio je razvoj tehnologija. Razvojem
opreme za tekstilnu industriju i maina alatki za obradu metala otpoinje period
moderne mehanizacije. Usavravanje proizvodnih tehnologija vezuje se za broj
proizvoda. Kroz istorijski razvoj metode proizvodnje su bile vrlo primitivne i
generalno vrlo spore, odnosno neproduktivne. Primenom kompjutera proizvodne
tehnologije toliko napredovale, da se na primer, proizvodi 10 aluminijumskih konzervi
za pivo u sekundi ili 3 miliona ileta za brijanje na as.
Znaajan tehnoloki element je rezni alat koji treba da omogui iskorienje
eksploatacionih kapaciteta danas vrlo skupe proizvodne tehnoloke opreme. Kroz
T
Tehniki sistemi
6
istorijski razvoj alatnih materijala sa osnovnim karakteristikama vidi se, da je na
primer, brzina rezanja u poslednjih pedeset godina porasla za oko deset puta i da su
trokovi alata po [cm
3
] skinute strugotine istovremeno opali za oko sedam puta.
1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
Tehniki sistem je organizovani skup elemenata, objedinjen zajednikim funkcijom
cilja [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]. Razliiti tehniki sistemi imaju razliite funkcije cilja.
Svojstva tehnikog sistema su:
Pouzdanost tehnikog sistema je jedno od osnovnih svojstava, koje
neposredno utie i na sistem proizvodnje i odravanja. Ne postoji
apsolutno pouzdan tehniki sistem, koji ne bi nikada, ni pod kakvim
uslovima mogao da otkae, i za takav sistem ne bi ni bio potreban sistem
odravanja.
Pogodnost proizvodnje i odravanja utie na ukupnu sigurnost
funkcionisanja, obuhvata osobine tehnikog sistema u pogledu
mogunosti sprovoenja potrebnih postupaka proizvodnje i odravanja,
odnosno prilagoenost sistema za obavljanje procesa proizvodnje kao i
preventivnih i korektivnih postupaka odravanja.
Koncepcija sistema proizvodnje i odravanja ili strategija, politika
ili koncept proizvodnje i odravanja, odreuje u kom trenutku treba da se
sprovode pojedini oblik proizvodnje ili postupci preventivnog ili
korektivnog odravanja.
Tehnologija sistema se deli na mikrotehnologiju (na samom
radnom mestu) i makrotehnologiju (sistem proizvodnje i odravanja u
celini).
Organizacija sistema proizvodnje i odravanja predstavlja odnose
izmeu radionica za proizvodnju i odravanje ili izvrilaca koji sprovode
postupke proizvodnje i odravanja, u smislu podele nadlenosti,
koordinacije, funkcionalne i informatike integracije.
Objekti, ureaji i alati su elementi bez kojih proizvodnja i odravanje
nisu mogui (najjednostavniji postupci odravanja esto se obavljaju bez
ikakvih alata i ureaja, i obratno izuzetno sloeni postupci odravanja
zahtevaju posebne i specijalne ureaje i alate).
Personal i dokumentacija (struktura, starost, obuenost radne snage;
uputstva, katalozi, prirunici, norme).
Snabdevanje je jedan od najsloenijih inilaca sistema proizvodnje i
odravanja (snabdevanje materijalima za obradu, rezervnim delovima,
energentima, vodom, potronim i drugim materijalima; snabdevanje
informacijama, dokumentacijom itd.).
Tehnologija (od grkih rei tehnos - zanat, logos - nauka) je nauka koja
prouava procese i postupke prerade sirovina (ruda i sl.) u polufabrikate i gotove
proizvode. Ona obuhvata materijalne i nematerijalne procese i deli se na:
neproizvodnu ili nematerijalnu,
proizvodnu ili materijalnu tehnologiju.
Tehniki sistemi
7
Neproizvodne tehnologije prouavaju problematiku transformacije ili
prerade energije i informacija, transporta i organizacije transporta, skladitenja,
uvanja i ispitivanja materijala i proizvoda i sl.
Proizvodne tehnologije su tehnologije prerade sirovina i izrade
polufabrikata i proizvoda razliitih tipova i namena (alatnih maina, automobila,
aviona, brodova ...). To su tehnologije kojima se menja:
sutina materije (dobijanje gvoa, elika, bakra i drugih metala,
granulata za izradu sinterovanih delova i delova od plastike, drobljenje,
mlevenje i rastvaranje sirovina ...),
oblik, dimenzije i karakteristike delova i proizvoda,
struktura materijala i estetski izgled proizvoda (termika i
hemijsko-termika obrada, povrinska zatita, tehnologija modifikovanja
povrina ...).
Razvoj tehnologija je inicirao veliki broj postupaka izrade proizvoda u
razliitim oblastima ivota, tako da se prema nameni proizvodne tehnologije dele na:
tehnologije mainogradnje,
tehnologije prerade plastinih masa,
tehnologije prerade drveta,
tehnologije prerade papira,
tehnologije prehrambene industrije,
tehnologije dobijanja cementa itd.
Termin proizvodno mainstvo kod nas je nastao po uzoru na production
engineering (proizvodno inenjerstvo) koji se koristi u Evropi i Japanu, dok je u
Americi ekvivalentan termin manufakturing engeenering (tehnoloko
inenjerstvo) a obuhvata sve industrijske aktivnosti.
Proizvodno mainstvo predstavlja osnovnu naunu disciplinu proizvodne
prakse i sadri generalni kompleks aktivnosti za dobijanje industrijskih proizvoda.
Obuhvata sredstva i metode proizvodnje u industriji. Proizvodno mainstvo obuhvata
sredstva i metode proizvodnje u industriji. Proizvodno mainstvo obuhvata tri osnovne
oblasti i to: proizvodne tehnike, proizvodne tehnologije i proizvodnu kibernetiku.
Opta podela i klasifikacija proizvodnih tehnologija u proizvodnom mainstvu
prikazana je na slici 1.2 .
Proizvodno mainstvo
Tehnologija obrade rezanjem
Tehnologija plastinosti
Nekonvencionalne tehnologije
Nano tehnologije
Kompjuterske tehnologije
Slika 1.2. Osnovna podela proizvodnih tehnologija u mainstvu
Tehniki sistemi
8
Proizvodne tehnike obuhvataju iroki spektar maina, robota,
automatizovanih sistema za rukovanje materijalom, sistema za automatizovanu
montau i fleksiblinih tehnolokih sistema.
Proizvodne tehnologije obuhvataju konvencionalne mehanike
tehnologije, nekonvencionalne tehnologije, kompjuterske tehnologije i nove visoke
tehnologije mikro i nano koje su u sprezi sa novom generacijom konstrukcionih
materijala.
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
Tehnologije obrade metala
Lakiranj e
Elekt rostat i t it a
PDV I CVD post upak
Galvani zacija
ka za
Livenje
Defor misanje
Rezanje
Zavarivanje
Ter mika obrada
Tehnologije zatite
Tehnologije obrade
palstinih masa
Tehnologija obrade keramike
Tehnologija obrade drveta
L iv e n je
P r e s o v a n je
D u v a n j e
E k s t r u d i r a n je
Bruenje
Honovanje
Lepova nje
Re zanje (kruno)
Trak asto r ezanje ga te rom
Blanjanje
Br uenje
Proizvodnja unutar
belog prostora
Reciklaa proizvoda od:
eleza, obojenih metala,
plastike.
Reciklaa otpada.
Te hnologija proizvodnje
elek tr onsk ih
poluprov odni kih
elemena ta
Tehnologija
reciklae
Slika 1.3. Proizvodne tehnologije
U okviru izuavanja predmeta Tehniki sistemi bie obuhvaene tehnologije
koje se odnose na obradu metala, nemetala, plastinih masa, obradu keramike, obradu
drveta, obradu poluprovodnikih elektronskih elemenata, slika 1.3.
Podela je opteg karaktera i uobiajena je za nae podruje, dok e se podela
zasnovana na DIN-u dati u nastavku. Navedena podela ima dve prve jasno definisane
tehnologije, dok se poslednje tri tehnologije praktino upotpunjuju i preklapaju. Pri
tome, kompjuterska tehnologija se integrie u sve pomenute. Dalje, pre jedne
decenije neki postupci su bili primeri nekonvencionalne tehnologije (npr. laserska),
sada postaju konvencionalne, tj. standardni deo opreme u kompanijama zapadnih
zemalja. Primenom stroge definiciju, nanotehnologija pripada grupi
nekonvencionalnih tehnologija, ali je opet dovoljno posebna i kao takva se izuava.
Ovo pokazuje da je gornja podela vremenski osetljiva, a pojedine tehnologije
se preklapaju i nedovoljno su razdvojene. Zato e se u nastavku primeniti podela
zasnovana na DIN-u, koja jasnije definie razliite vidove tehnologija. U
nanotehnologije se svrstavaju sve tehnologije koje se nalaze u mikronskom i
Tehniki sistemi
9
podmikronskom domenu (<10m) pomeranja alata i instrumenata, kao npr. izrada
konekcija optikih vlakana fiber technology, proizvodnja pojedinih mehatronikih
komponenti (npr. promenljivi delovi hard-diska) i sl.
Proizvodna kibernetika obuhvata inenjerska projektovanja (CAD, CIM,
CAE) u oblasti proizvoda, proizvodnje, organizacije, planiranja i upravljanja
tehnolokim sistemima na bazi kompjutera. Ova znanja omoguuju integraciju
informacionih i proizvodnih tehnologija i tako se realizuje nova generacija proizvodnih
sistema.
U nastavku se daju objanjenja i definicije nekih osnovnih pojmova i izraza koji
se koriste u tehnologijama, a usko su povezani za razumijevanje tehnolokih
procesa, kao to su:
ta je sistem? Postoji mnotvo definicija sistema, a ovde emo se zadrati na
definiciji sistema datoj u knjizi amerikog naunika Deminga, kojeg smatraju
rodonaelnikom kvaliteta /Deming, W. E, 1996./:"Sistem je mrea meusobno
povezanih i zavisnih komponenti koje rade u sprezi u nastojanju da ostvare cilj
sistema".
Sutina ove definicije je da se sistem sastoji iz komponenti - elemenata (sloen
je), da sistem radi - obavlja neku funkciju i da sistem mora da ima cilj, tj. svrhu. Bez
svrhe - nema sistema. Dakle, ve u ovoj najoptijoj definiciji se pod sistemom
podrazumeva sistem koji neto radi (da bi ostvario cilj), dakle radni sistem.
Radni sistempodrazumeva ljude, sredstva rada i odgovarajuu organizaciju.
Po definiciji D. Zelenovia /Zelenovi, 1995./: "Radni sistem predstavlja skup
sastavnih elemenata uesnika (ljudi) i sredstava rada organizovanih na nain da
uspeno ostvaruju funkciju cilja u datom vremenu i datim uslovima okoline".
Ovo je dovoljno iroka definicija i moe se primeniti na svaki sistem koji neto
radi, a moe se smatrati zaokruenom celinom. Tako, radni sistem, zavisno od toga ta
se posmatra, moe da bude celokupan privredni sistem, preduzee, deo preduzea pa i
pojedinano radno mesto.
Sistem je re grkog porekla koja se odnosi na neto to je sastavljeno, ini
celinu, sastav, a predstavlja skup meusobno povezanih jedinki u jednu celinu po
odreenim zakonitostima. U okviru proizvodnog mainstva prisutno je vie razliitih
sistema koji se mogu definisati i hijerarhijski razvrstati prema slici 1.4.
POSLOVNI SISTEM
PROIZVODNI SISTEM
TEHNOLOKI SISTEM
OBRADNI SISTEM
Slika 1.4. Sistemi u okviru proizvodnog mainstva
Poslovni sistemje najiri kompleks, a sastoji se od jednog ili vie proizvodnih
sistema, na primer fabrika za proizvodnju automobila, dizalica i dr.
Tehniki sistemi
10
Proizvodni sistem se sastoji od jednog ili vieg tehnolokih sistema u kome
se pojavljuje najmanje jedan obradni sistem, na primer sistem za vuenje cevi, sistem
za hladno kovanje i dr.
Tehnoloki sistem obuhvata liniju ili skup maina gde se od sirovine ili
polufabrikata dobijaju gotovi delovi ili gotovi sklopovi, na primer, linija za izradu
kuita statora, tehnoloka linija za izradu tela razvodnika paljenja i dr. Tehnoloki
sistem je podskup proizvodnog sistema.
Sistemza oblikovanje je iri sistem u odnosu na obradni sistem, a predstavlja
jednu zaokruenu celinu, na primer automatska viepoziciona presa za duboko
izvlaenje i dr.
Obradni sistem je kao i sistem za oblikovanje u okviru tehnolokog
sistema, a obuhvata odreenu mainu, presu ili grupu maina, koje izvode odreene
operacije, na primer hidraulina presa, presa za fino razdvajanje.
Pod pojmom proces podrazumeva se transformacija informacija, energije
i materijala od sirovine ili polufabrikata do gotovog dela ili proizvoda, slika 1.5.
U okviru sistema proizvodnog mainstva i procesi se, mogu podeliti na:
proizvodne procese,
tehnoloke procese,
procese oblikovanja,
obradne procese.
POSLOVNI PROCESI
PROIZVODNI PROCESI
TEHNOLOKI PROCESI
OBRADNI PROCESI
Sirovina
polufabrikat
Polufabrikat
gotovi delovi
Pripremak
Proizvod
Gotov deo
Podsklop, Sklop
Izradak
ULAZ
IZLAZ
Slika 1.5. Struktura procesa
Poslovni proces predstavlja skup proizvodnih, ekonomskih i drutvenih
podsistema i elemenata koji povezuju okolinu - trite sa proizvodnim sistemima.
Poslovni proces se odvija u poslovnim sistemima koji, u zavisnosti od karaktera
poslovnih procesa, dobijaju nazive: industrijski sistemi, preduzea, kompanija,
deoniko drutvo ili holding.
Proizvodni proces predstavlja skup procesa rada (proces pripreme rada,
proces transporta, proces skladitenja, proces kontrole, proces odravanja, proces
upravljanja, proces snabdevanja) koji, prema projektovanom tehnolokom procesu,
transformiu materijal, sirovinu, polufabrikat) u gotov proizvod. Proizvodni proces se
odvija u proizvodnim sistemima.
Tehnoloki proces predstavlja sintezu izvoenja svih operacija obrade
odreenog proizvoda i omoguuje transformaciju sirovog materijala (polufabrikata) u
gotove delove. Tehnoloki proces montae omoguuje transformaciju delova u
podsklopove i sklopove.
Obradni procesi je vezan za odreenu operaciju obrade, koja se izvodi na
obradnom sistemu sastavljenom od elemenata: upravljanja (ovek i upravljaka
jedinica), rada (maina, predmet obrade, alat), kontrole (ovek, merni alat, automatska
jedinica za merenje).
Tehniki sistemi
11
Obradni proces se odvija na obradnom sistemu a sastoji se od procesa obrade i
pomonih procesa. Model obradnog sistema sa osnovnim komponentama,
meusobnim vezama i uticajem daje se na slici 1.6.
OBRADNI SISTEM
I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
E
n
e
r
g
i
j
a


I
z
r
a
d
a
k

O
t
p
a
d
n
i

m
a
t
e
r
i
j
a
l
I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
E
n
e
r
g
i
j
a


P
r
i
p
r
e
m
a
k



P
o
m
o

n
i



m
a
t
e
r
i
j
a
l
Mainski
sistemi
Obradni
proces
Proces
obrade
Obradak
Pribor
Alat
Maina
Pomoni
proces
Slika 1.6. Struktura modela obradnog sistema
Obradni proces kao deo tehnolokog procesa, sastoji se iz, slika 1.7.:
operacija, grupnih i sloenih zahvata, zahvata, prolaza, pomonih aktivnosti.
OPERACIJA
GRUPNI ZAHVAT, SLOENI ZAHVAT
ZAHVAT
PROLAZ
OBRADNI PROCES
Slika 1.7. Meusobni odnosi u obradnom procesu
Obradni proces sadri jednu ili vie operacija. Kompletan obradni proces se
moe izvoditi u jednoj operaciji, na primer fino prosecanje podloke, ili u vie
tehnolokih operacija, npr. prosecanje i savijanje viljuke u dve operacije, i dr.
Operacija kao deo obradnog procesa predstavlja konaan zavretak jedne
celine obradnog procesa, npr. prva operacija dubokog izvlaenja kuita automobilske
sirene.
Zahvat predstavlja osnovni tehnoloki deo obradnog procesa u okviru jedne
operacije. Omoguuje dobijanje jedne nove povrine jednim alatom, slika 1.8.
Tehniki sistemi
12
a) Elementarni zahvat b) Sloeni zahvat c) Grupni zahvat
Slika 1.8. Elementarni zahvat, sloeni i grupni zahvat.
Proireni oblik zahvata definie se kao sloeni zahvat i grupni zahvat, slika
1.7.b. i 1.7.c. Kod sloenog zahvata jednim alatom se vri formiranje sloene
povrine.
Grupni zahvat obuhvata istovremeno formiranje vie povrina sa vie
odgovarajuih alata.
Prolaz je deo zahvata kojim se skida jedan sloj materijala jednim alatom.
Poslednjim prolazom zavrava se aktivnost procesa obrade materijala jednim alatom,
slika 1.9.
a) Jedan prolaz b) Dva prolaza
Slika 1.9. Prolazi u obradi struganjem
Pomone aktivnosti se odnose na operacije pripreme, postavljanja,
stezanja, podeavanja i sl. alata i maina u okviru obradnog procesa. U pomone
aktivnosti spadaju, npr. i operacije hemijske pripreme (fosfatiranje) i termike
pripreme (meko arenje) materijala pre hladnog istiskivanja. U obradnom procesu
proizvodnih tehnologija materijal ili deo u toku prerade od polufabrikata ili sirovine
do gotovog dijela definie se kao:
pripremak,
obradak,
izradak.
Pripremak je polazni materijal za oblikovanje, npr. iseeni delovi iz ipke na
tanu zapreminu ili teinu za istiskivanje ili kovanje. Pripremkom se definiu i svi
polazni materijali za oblikovanje iz lima ili trake.
Obradak predstavlja deo u toku obradnog procesa izvedenog sa jednom ili
vie operacija do zavrne obrade. Na primer, kuite elektromotora u toku operacije
dubokog izvlaenja predstavlja obradak, a nakon zavrnog obrezivanja i zatite
predstavlja izradak za tu operaciju.
Tehniki sistemi
13
Izradak predstavlja zavreni, odnosno gotovi deo za odreenu operaciju. Na
primer, limeni zatvara, kuite, i dr., predstavljaju finalne izratke u obradnom
procesu.
1.2. IVOTNI CIKLUS TEHNIKOG SISTEMA
ivotni vek jedne maine, postrojenja, ureaja ili bilo kog drugog tehnikog sistema
ima sloenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali meusobno povezanih i vremenski
usklaenih grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata odreen je dejstvom velikog broja
inilaca. ivotni vek obuhvata pet vremenskih faza [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:
koncepcijsko i idejno reenje,
razvoj i projektovanje,
proizvodnja i putanje u rad,
korienje i odravanje,
rashodovanje.
Sadraj svih pet faza ivotnog ciklusa i osnovne odnose izmeu njih prikazan je na slici
1.10.
Slika 1.10. Faze ivotnog ciklusa
1.2.1. Trokovi ivotnog veka tehnikog sistema
Trokovi ivotnog veka tehnikog sistema se dele na:
trokove nabavke (transport, doprema, osiguranje),
trokove rada (radna snaga, pogonska energija, pomoni objekti i
instalacije),
trokove odravanja (radna snaga na odravanju, rezervni delovi, alati,
ureaji i objekti na odravanju),
trokovi administracije (upravljanje, administracija).
Struktura trokova ivotnog ciklusa data je na slici 1.11.
Tehniki sistemi
14
Slika 1.11. Struktura trokova ivotnog ciklusa
Ukupni trokovi ivotnog veka odreuju i prodajnu cenu tehnikog
sistema, kao i nivo njegovih poetnih materijalnih ulaganja. Vidljivi trokovi su
trokovi nabavke, a prikriveni trokovi su: trokovi distribucije, trokovi odravanja,
pogonski trokovi, trokovi obuke, trokovi zaliha, trokovi tehnike dokumentacije i
informatike i trokovi rashodovanja.
Trokovi odravanja savremenih maina i postrojenja pokazuju tendenciju
stalnog porasta, zbog performansi, sloenosti i veih potreba za odravanjem. Procena
trokova odravanja, predstavlja jedan od bitnih elemenata i za ocenu sistema
odravanja, odnosno jednu od bitnih podloga za objektivno odluivanje o projektu
sistema i njegovoj izvodljivosti. Potrebno je identifikovati sve vrste trokova i mesta
njihovog nastanka i izvriti uporedno procenjivanje pojedinih trokova za razliite
varijante tehnikog sistema koji se posmatra. Trokovi odravanja u naelu zavise i od
karakteristika pouzdanosti sistema koji se posmatra.
1.3. STANJA TEHNIKOG SISTEMA
Kada se tehniki sistem proizvede i ukljui u eksploataciju, moe biti u jednom
od dva mogua stanja: stanju u radu i stanju u otkazu. Ako je tehniki sistem ispravan i
izvrava propisani zadatak, na propisan nain i u propisanom vremenu, on je u stanju
u radu. Ako nije ispravan, zadatak se na izvrava na propisan nain, i nalazi se u stanju
u otkazu. Postojanje samo dva stanja, stanja u radu i stanja u otkazu, odgovara
binarnoj logici, na kojoj se zasniva dananja tehnika. Pojmovi koji blie opisuju stanja
sistema su [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:
Radno stanje operating state,
Neradno stanje non-operating state,
Neplanirani zastoj standby state, neradno stanje u vremenu rada,
Funkcionalni zastoj idle state, neradno stanje u vremenu nerada,
Stanje radne nesposobnosti disabled state, stanje sistema u kojem on ne
moe da izvrava zadatke iz bilo kojih razloga,
Tehniki sistemi
15
Izazvani nerad/zastoj external disabled state, neradno stanje izazvano
iskljuivo spoljnim razlozima, nevezanim za odravanje,
Stanje u otkazu down state, neradno stanje usled otkaza ili sprovoenja
obimnijeg preventivnog odravanja,
Stanje u radu up state, sistem izvrava svoje zadatke ukoliko je logistiki
obezbeen i podran,
Aktivno stanje busy state, sistem izvrava svoje zadatke na propisan
nain,
Kritino stanje critical state, sistem izaziva neeljene posledice, ozlede i
materijalne tete.
1.3.1. Vremenska stanja sistema
Ukupno kalendarsko vreme korienja jednog tehnikog sistema obuhvata:
vreme u radu t
ri
, vreme u otkazu t
oi
i vreme u kojem se sistem nalazi u skladitu t
si,
slika 1.12.
UKUPNO VREME
(Kalendarsko)
VREME
KORIENJA
t
VREME
SKLADITENJA
ts
Slika 1.12. Vremenska stanja
gde je:
ti pojedinani segmenti vremena korienja,
tsi pojedinani segmenti vremena skladitenja.
Osnovni tok promene stanja jednog tehnikog sistema moe da se objasni pomou
vremenske slike stanja, slika 1.13.
Slika 1.13. Vremenska slika stanja
Svi vremenski intervali na slici 1.13. predstavljaju sluajne veliine. Sluajno
trajanje rada do pojave otkaza, mnogi sluajni inioci odreuju trajanje postupaka
odravanja (ak i planskih), a mnogi sluajni inioci utiu i na trajanje skladitenja.
Zbog toga i proces korienja tehnikih sistema ima obeleja sluajnog
procesa. Za analize efektivnosti, sigurnosti funkcionisanja i posebno procesa
odravanja tehnikih sistema, treba razmotriti vremenske intervale. Vreme u kome se
sistem nalazi u stanju u radu tr, nije isto to i vreme u kojem je sistem u aktivnom
stanju tra.
Tehniki sistemi
16
Vreme u radu se izraava kao:
tr = tra + trf + tro + tr
gde je:
tr vreme u radu,
tra vreme u aktivnom radu,
tro vreme osnovnog odravanja,
trf vreme funkcionalnih zastoja,
tr vreme ekanja.
Vreme stanja u otkazu se deli na vreme planskog (preventivnog) top i
vreme neplanskog (korektivnog) odravanja tok. Planski postupci odravanja odlau
pojavu otkaza. Vreme stanja u otkazu troi se na sprovoenje administrativno-
organizacionih priprema topp, na dijagnostiku topd, na neposredno obavljanje
postupaka odravanja topa i na kraju na proveru kvaliteta izvrenih radova topk.
Plansko vreme u otkazu, slika 1.14.:
top = topp + topd + topa + topk.
Slika 1.14. Vremenske kategorije
Ukoliko su postupci odravanja izazvani otkazom onda se korektivno
odravanje moe predstaviti kao:
t
ok
= t
okt
+ t
oko
+ t
okp
+ t
okd
+ t
ok
+ t
oka
+ t
okk
gde je:
t
okt
vreme transporta,
t
oka
vreme aktivnog rada,
t
okp
vreme pripreme,
Tehniki sistemi
17
t
okd
vreme dijagnostike,
t
ok
vreme ekanja,
t
oko
organizaciono-tehniki poslovi.
Za stanje u radu i stanje u otkazu, se definiu odgovarajua vremena:
Vreme radne nesposobnosti (disabled time) odgovara vremenu u
kojem je sistem u stanju radne nesposobnosti;
Radno vreme ili zahtevano vreme (required time) odgovara
vremenu u kojem se od sistema zahteva da izvrava svoju funkciju na
propisan nain;
Vreme nerada (non-required time) odgovara vremenu u kojem se ne
trai da sistem izvrava svoju funkciju, ne postoji potreba da sistem radi;
Vreme neplaniranog zastoja (standby time);
Vreme funkcionalnog zastoja (idle time).
Vreme odravanja (maintenance time) predstavlja interval vremena u
kojem se na posmatranom tehnikom sistemu runo ili automatski sprovode postupci
odravanja, obuhvatajui pri tome i tehnike ili logistike zastoje. Vreme
odravanja se deli na:
Aktivno vreme odravanja (active maintenance time) je vreme
odravanja, ali bez vremena logistikih zastoja;
Vreme preventivnog odravanja (preventive maintenance time) je
vreme sprovoenja postupaka preventivnog odravanja;
Vreme korektivnog odravanja (corrective maintenance time) je
vreme sprovoenja postupaka korektivnog odravanja;
Aktivno vreme preventivnog odravanja (active preventive
maintenance time);
Aktivno vreme korektivnog odravanja (active corrective
maintenance time);
Vreme neotkrivenog otkaza (undetected fault time) je vreme izmeu
pojave otkaza i otkrivanja posledica na rad sistema;
Administrativni zastoj (administrative delay) je vreme zakanjenja u
sprovoenju korektivnih postupaka odravanja zbog adiministrativnih
razloga;
Logistiki zastoj (logistic delay) je vreme zakanjenja u sprovoenju
postupaka odravanja zbog nedostatka nekog od potrebnih elemenata za
odravanje, ali bez elemenata administrativnog karaktera;
Tehniki zastoj (technical delay) je ukupno vreme postpupaka
odravanja;
Vreme otklanjanja otkaza (fault correction time) je aktivno vreme
korektivnog odravanja u kome se otklanja uoena greka;
Vreme provere (check-out time) je deo aktivnog vremena odravanja
u kojem se proverava funkcija, ispravnost sistema;
Vreme dijagnostike (fault diagnosis time) je vreme u kojem se
utvruje uzrok otkaza;
Vreme lokacije otkaza (fault localization time) je deo aktivnog
vremena korektivnog odravanja u kojem se lokalizuje greka koja je
uoena;
Vreme popravke (repair time) je deo aktivnog vremena preventivnog
odravanja u kojem se sistem popravlja da ponovo bude u radnom stanju.
Tehniki sistemi
18
1.4. PODELA PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA I
STRATEKO UPRAVLJANJE
TEHNOLOGIJAMA
Prema DIN 8580 izvrena je podela proizvodnih tehnologija na est glavnih grupa
i to s obzirom na [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:
stvaranje oblika,
izmenu oblika (forme),
izmenu svojstva materije, prikazano u tabeli 1.1.
Tabela 1.1.
STVARANJE
OBLIKA
IZMENE OBLIKA
IZMENA
SVOJSTVA
MATERIJE
Glavna grupa
1
PRIMARNO
OBLIKOVANJE
Glavna grupa
2
DEFORMISANJE
Glavna grupa
3
RAZDVAJANJE
Glavna
grupa
4
SPAJANJE
Glavnagrupa
5
NANOENJE
ZATITNIH
PREVLAKA
Glavna
grupa
6
IZMENA
SVOJSTVA
MATERIJE
Podela proizvodnih tehnologija [DIN 8580] se izvodi na sledeih est grupa:
1. Primarno oblikovanje - livenje je postupak proizvodnje nekog vrstog tela
(obratka ili izratka) iz materije proizvoljnog oblika putem stvaranja zajednikog
sadraja, npr. klasino livenje, livenje pod pritiskom i dr.
2. Deformisanje je tehnoloki postupak plastine izmene oblika vrstog tela uz
zadravanje iste mase i ouvanje kompaktnosti (neprekidnosti) obratka.
3. Razdvajanje je postupak izmene oblika iz sirovine, polufabrikata,
ili pripremka, uz redukciju (umanjenje) zapremine obratka tokom
obrade, npr. rezanje
;
seenje, probijanje i dr.
4. Spajanje je tehnoloki postupak trajnog povezivanja dva ili vie
elemenata u novu celinu, npr. zavarivanje, lepljenje i dr.
5. Zatita je nanoenje trajnog zatitnog sloja na materijal, npr. laka,
keramike i dr.
6. Izmena svojstva materije je postupak promene karakteristika
nekog postojeeg materijala, npr. arenje, sinterovanje, kaljenje i dr.
Pravilan izbor tehnolokog postupka izrade je veoma vaan i on
zavisi od sledeih osnovnih faktora: tolerancija izrade izratka, kvaliteta povrine
izratka, neophodnosti izbora odreene tehnologije, broja komada i ekonominosti.
Svi ovi faktori su meusobno povezani i kod izbora odreene tehnologije
moraju se paljivo analizirati, a njihovo meudejstvo treba da rezultira optimalnim
tehnolokim postupkom.
Tehniki sistemi
19
Razmatrajui probleme upravljanja tehnologijom, pravi se razlika izmeu
stratekog i operativnog upravljanja, tako da se kao znaajan problem u menadment
praksi istie balansiranje, uravnoteenje izmeu zadataka vezanih za ova dva kritina
domena.
Operativno upravljanje u praksi znai praenje stanja sistema i uoavanje svih
moguih poremeaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog
doputenog ponaanja.
Strateko upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama i kritinim
pravcima promena koje preduzea treba da usvoje kako bi preivela i napredovala u
dinaminom okruenju izraene konkurencije na razvijenim tritima.
Paradoks upravljanja tehnologijom se moe sagledati kroz odreeni stepen
konfliktnosti meu ciljevima operativnog i stratekog upravljanja, a ovaj paradoks ili
dilema reavaju se stalnim uravnoteenjem ili balansiranjem meu njima kao jednim
od kljunih zadataka savremenih menadera. Meutim, ovaj konflikt meu ciljevima
samo je pojavna, povrinska kategorija, u sutini meu njima konflikta nema, ako se
ima u vidu krajnji cilj, a to je preivljavanje preduzea, razvoj preduzea i rast dobiti u
promenljivom, dinaminom okruenju.
Ostvarivanje tehnoloke strategije podrazumeva tri kljune faze:
strategija nabavke nove tehnologije,
smanjivanje rizika i neizvesnosti,
potpuno usvajanje nove tehnologije.
1.4.1. Proizvodnja kao proces stvaranja materijalnih
vrednosti
Osnovni cilj preduzee (ili funkcija cilja) je:
za proizvodna preduzea: proizvodnja i prodaja proizvoda radi
zadovoljavanja potreba kupaca tj. korisnika proizvoda,
za usluna preduzea: pruanje usluga korisnicima - radi zadovoljavanja
njihovih potreba.
Proizvodnja se moe definisati kao proces stvaranja materijalnih vrijednosti,
tj. transformacija materijala, energije i informacija u proizvod. Proces proizvodnje
posmatran kao proces transformacije u strukturnom smislu sastoji se od input-a-
ulaza, proizvodnog procesa i output-aizlaza.
Proizvodna funkcija je najvanija i najsloenija funkcija koja ima zadatak stvaranja
materijalnih dobara za zadovoljavanje potreba drutva. Proces proizvodnje kao proces
transformacije izvodi se transformacijom predmeta rada u proizvode.
Ostvarivanjem ovog osnovnog cilja, preduzee ostvaruje i posredne
ciljeve, kao to su:
zadovoljenje potreba vlasnika (kroz profit koji se ostvaruje),
zadovoljenje potreba zaposlenih (kroz obezbeenje plata i ostalih elemenata
ivotnog standarda),
zadovoljenje potreba drutva,
opstanak i razvoj preduzea u vremenu i datim uslovima itd.
Ovakva podela ciljeva preduzea na osnovne i posredne, kao i nabrojani ciljevi,
mogu se prihvatiti uslovno. Apsolutno je prihvatljivo da, na primer, kao osnovni cilj pri
osnivanju preduzea osniva postavi profit koji eli da ostvari, a da je posredan cilj
Tehniki sistemi
20
nain na koji e to ostvariti - proizvodnja i prodaja odreenih proizvoda ili pruanje
odreenih usluga.
Definisanje ciljeva preduzea je vaan posao koji, uz definisanje misije (zato
preduzee postoji) i vizije (emu se stremi ili gde sebe vidi u budunosti), predstavljaju
polazne osnove pri osnivanju i razvoju preduzea.
Delatnost preduzea
Postoji veoma velik broj delatnosti koje obavljaju preduzea. Takoe, postoje i
razliite podele preduzea s obzirom na delatnosti kojima se bave. Najgrubljom
podelom, sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna preduzea, koja u
svojoj osnovnoj delatnosti imaju proizvodnju odreenih proizvoda namenjenih prodaji
kupcima i usluna preduzea, koja u svoj osnovnoj delatnosti pruaju odreene usluge
korisnicima. Sigurno se moe tvrditi da se proizvodna preduzea i realizacija proizvoda
razlikuju od uslunih preduzea i realizacije usluga.
Jedna gruba podela na proizvodna i usluna preduzea prikazana je /prema
U.S. Department of Commerce Standard Industrial Classification System/ u tabeli
1.2.
Tabela 1.2.
Preduzea ili proizvode odreene proizvode ili pruaju odreene usluge i
plasiraju ih na trite kupcima odnosno korisnicima. Proizvodnja odreenih
proizvoda, odnosno pruanje odreenih usluga predstavlja ujedno i osnovnu delatnost
preduzea, delatnost zbog koje je preduzee osnovano i delatnost za koju je preduzee
registrovano.
Podela na isto proizvodna i isto usluna preduzea nije tana. Postoje
preduzea koja se bave samo proizvodnjom, ili preduzea koja se bave samo
uslugama, ali postoji i velik broj preduzea koje u svojoj delatnosti imaju i
proizvodnju i pruanje usluga.
Preduzea o kojim e biti re u ovom udbeniku obavljaju delatnosti koje su,
po "Zakonu o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja", svrstane u
Tehniki sistemi
21
preraivaku industriju. Da bismo se upoznali sa tim delatnostima, u nastavku emo
dati izvod iz pomenutog Zakona. Zakonom su sve delatnosti podeljene u sektore,
nabrojane u nastavku:
Sektor A: Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda
Sektor B: Ribarstvo
Sektor V: Vaenje ruda i kamena
Sektor G: Preraivaka industrija
Sektor D: Proizvodnja i snabdevanje elektrinom energijom, gasom i vodom
Sektor : Graevinarstvo
Sektor E: Trgovina na veliko i trgovina na malo; opravka motornih vozila,
motocikla i predmeta za linu upotrebu i domainstvo
Sektor : Hoteli i restorani
Sektor Z: Saobraaj, skladitenje i veze
Sektor I: Finansijsko posredovanje.
Sektor J: Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne
aktivnosti
Sektor K: Dravna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje
Sektor L: Obrazovanje
Sektor LJ: Zdravstveni i socijalni rad
Sektor M: Ostale komunalne, drutvene i uslune aktivnosti
Sektor N; Privatna domainstva sa zaposlenim licima
Sektor NJ: Eksteritorijalne organizacije i tela
Naravno da delatnosti iz svih sektora imaju odreeni znaaj za neku dravu.
Meutim, posebno vaan sektor za svaku dravu je preraivaka industrija. Od nivoa
razvijenosti preraivake industrije direktno zavisi nivo razvijenosti neke drave.
Pomenutim zakonom preraivaka industrije je dalje podeljena na vei broj grana
delatnosti, navedenih u nastavku:
Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvana: mlinovi, pekare,
fabrike testa, klanice, proizvodnja konzervi, prerada ribe, mlekare, masti i ulja,
eerane, povre i voe, proizvodnja slada, pivare, mineralna voda, alkohol, aj,
kafa, stona hrana, prerada duvana, izrada cigareta itd.
Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda: tkanice, predionice, radionice
za pletenje, farbanje, sintetika vlakna, vetaka vlakna, celulozni pamuk,
konfekcija, krzna, svila itd.
Prerada koe i proizvodnja predmeta od koe: koa, kona i gumena obua,
predmeti od koe itd.
Prerada drveta i proizvodi od drveta: pilane, proizvodnja nosaa, pragovi,
impregnirana graa, furnir, per-ploe, iverica, burad, sanduci, graevinski
elementi (prozori, vrata, krovni nosai), nametaj, muziki instrumenti, deje
igrake, drveno brano, ibice itd.
Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira; izdavaka
delatnost i tampanje: celuloza, papir, kartonaa, proizvodi od papira i
kartona, tamparije, izdavanje knjiga, novina, asopisa gramofonskih ploa i
kompakt diskova, knjigoveznice itd.
Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva: koks, derivati
nafte (benzin, kerozin, ulja, masti, bitumen), nuklearno gorivo itd.
Tehniki sistemi
22
Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda i vetakih i sintetikih
vlakana: osnovni hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, tehniki gasovi),
vetaka ubriva, vetake mase i vlakna, lekovi i drugi farmaceutski proizvodi,
preraivaka hemijska industrija (sapun i kozmetiki preparati, uljane boje i lak,
pirotehniki materijal, paste za obuu, mastilo) itd.
Proizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plastinih masa: gume za
vozila, gumeni proizvodi, proizvodi od plastinih masa itd.
Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala: staklo, staklena
vlakna, proizvodi od stakla, proizvodi od keramike, opeka, crep, cement, kre,
gips, beton, malter, ljunak, kamen, azbest itd.
Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda: gvoe,
elik, cevi, profili, ica, plemeniti metali, glinica, aluminijum, olovo, cink, kalaj,
bakar, iva, laki metali, livenje gvoa, livenje lakih i obojenih metala, metalne
konstrukcije, metalni proizvodi za graevinarstvo, cisterne, rezervoari, kotlovi,
radijatori, kovanje, presovanje, tancovanje i valjanje metala, seiva, alati, brave i
okovi, burad, iani proizvodi, vijani proizvodi, lanci, opruge, metalni proizvodi
za domainstvo itd.
Proizvodnja maina i ureaja: motori, turbine, pumpe, kompresori, slavine,
ventili, leajevi, zupanici, industrijske pei, ureaji za dizanje i prenoenje,
rashladna i ventilaciona oprema, maine i ureaji za proizvodnju, maine za
poljoprivredu i umarstvo, alatne maine, maine za metalurgiju, maine za
rudnike, kamenolome i graevinarstvo, maine za industriju hrane, pia i duvana,
maine za industriju tekstila, odee i koe, maine za industriju papira i kartona,
oruje i municija, aparati za domainstvo itd.
Proizvodnja elektrinih i optikih ureaja: kancelarijske i raunske maine,
elektrine maine i aparati, oprema za distribuciju elektrine energije, izolovana
ica i kablovi, akumulatori, sijalice i ureaji za osvetljenje, radio, televizijska i
komunikaciona oprema, televizijski i radio predajnici, aparati za telefoniju,
televizijski i radio prijemnici, medicinska oprema, optiki instrumenti, satovi,
kontrolni i merni instrumenti i aparati, upravljaka oprema, fotografska oprema
itd.
Proizvodnja saobraajnih sredstava: motori, kamioni i specijalna vozila,
automobili, karoserije, delovi i pribori za motorna vozila, izgradnja i opravka
brodova, proizvodnja i opravka eleznikih i tramvajskih vozila, motocikli i bicikli
itd.
Preraivaka industrija, na drugom mestu nepomenuta: nametaj,
novac, nakit, muziki instrumenti, predmeti za sport, igrake, metle, etke,
suncobrani i kiobrani, reciklaa.
1.4.2. Osnovni procesi u preduzeu i funkcionisanje
preduzea
U cilju obavljanja svoje delatnosti, odnosno ostvarenja osnovnog cilja, u okviru
preduzea se vri velik broj procesa. Svaki od ovih procesa se odnosi na obavljanje
odreenih poslova neophodnih za funkcionisanje celokupnog sistema. Na slici 1.15. je
prikazana opta ema procesa u jednom proizvodnom preduzeu.
Upravljanje preduzeem obuhvata procese i aktivnosti na najviem nivou
rukovoenja, kao to su:
Tehniki sistemi
23
utvrivanje ciljeva poslovanja (dugoroni, srednjoroni, kratkoroni), misije i
vizije preduzea,
definisanje politike, donoenje strategijskih i taktikih poteza, planiranje
poslovanja,
obezbeenje resursa (ljudskih i materijalnih),
rukovoenje i koordinacija svih drugih procesa u realizaciji poslovanja,
praenje realizacije poslovanja i analiza rezultata poslovanja i utvrivanje mera
unapreenja.
Marketing obuhvata procese i aktivnosti koje se odnose na postojee i
potencijalne kupce ili korisnike, kao to su:
istraivanje trita,
promotivne aktivnosti.
Slika 1.15. Opta ema procesa u proizvodnom preduzeu
Razvoj proizvoda se odnosi na projektovanje i razvoj, odnosno osvajanje
novih proizvoda i on obuhvata sledee procese:
utvrivanje ulaznih zahteva (karakteristika) za proizvod,
projektovanje proizvoda (izrada konstrukcione dokumentacije),
projektovanje tehnoloke dokumentacije za proces proizvodnje.
Proizvodnja se odnosi na neposrednu realizaciju proizvoda, odnosno
transformaciju ulaznog materijala u gotove proizvode. U proizvodnju se mogu svrstati
sledei procesi:
procesi izrade delova (procesi obrade),
procesi montae,
procesi unutranjeg transporta i
procesi skladitenja (ulaznog materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda).
Kontrola proizvoda se odnosi na razliita kontrolisanja i ispitivanja u toku
realizacije proizvoda i najee obuhvata:
Tehniki sistemi
24
ulaznu kontrolu materijala
procesnu kontrolu kvaliteta
zavrnu kontrolu proizvoda
Upravljanje proizvodnjom se odnosi na upravljake procese i aktivnosti,
neophodne za efektivno i efikasno odvijanje proizvodnje. Tu spadaju:
planiranje proizvodnje - utvrivanje operativnog plana na osnovu zahteva
prodaje,
provera kapaciteta, materijala, alata - izdavanje naloga za nabavku materijala i
alata,
terminiranje i lansiranje proizvodnje (izdavanje radnih naloga za proizvodnju i
trebovanja materijala i alata),
praenje proizvodnje (preko radnog naloga),
izvetavanje o realizovanoj proizvodnje,
analiza utroaka u procesu proizvodnje.
Nabavka se odnosi obezbeenje materijala i poluproizvoda neophodnih za
realizaciju proizvoda, ali i drugih materijalnih resursa (alata, ureaja, opreme, usluga).
Tu spadaju:
ugovaranje nabavke sa dobavljaima,
realizacija nabavke.
Prodaja se odnosi na neposredni plasman proizvoda kupcima, odnosno:
ugovaranje prodaje,
isporuka proizvoda kupcima (tritu).
Integralna sistemska podrka obuhvata dodatne procese neophodne za
realizaciju proizvoda, kao to su:
spoljanji transport (transport materijala od dobavljaa do preduzea,
transport proizvoda do kupca),
odravanje objekata, instalacija i sredstava za rad,
izrada alata, pribora i ureaja,
snabdevanje energentima itd.
Opti i kadrovski poslovi obuhvataju dodatne procese koji nisu
neposredno neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanje
preduzea:
praenje i sprovoenje zakonske regulative (pravni poslovi),
voenje evidencija o zaposlenima,
poslovi na obezbeenju objekata (portirska sluba), zatiti na radu,
protivpoarnoj zatiti itd.
Ekonomsko-finansijski poslovi obuhvataju procese koji nisu neposredno
neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanje preduzea:
voenje materijalnog knjigovodstva,
voenje finansijskog knjigovodstva,
finansijska operativa (plaanja, naplate, rad blagajne, isplata zarada itd.)
Moda svi nabrojani procesi nisu u svim preduzeima jednako uoljivi, ali
obavljaju se. Jednostavno, da bi preduzee funkcionisalo, svi ovi procesi se moraju
obavljati, najvei deo radi realizacije proizvoda, drugi deo radi odranja i razvoja
preduzea, a trei deo zbog zakonske regulative.
ta je sa uslunim preduzeima? Vei deo nabrojanih procesa se
obavljaju i u uslunim preduzeima. Znaajna razlika je samo u proizvodnji. Umesto
procesa proizvodnje, ovde se obavljaju procesi pruanja usluga. Slika 1.14. u najveoj
Tehniki sistemi
25
meri odgovara i uslunom preduzeu. Centralni deo je drugaiji (umesto proizvodnje
je pruanje usluga), skladita ili ne postoje ili su od manjeg znaaja, a sve ostalo moe
da ostane.
Kako preduzee funkcionie? Preduzee funkcionie tako to obavlja gore
nabrojane procese. A ko obavlja te procese? Pa, pojedini organizacioni delovi
preduzea, odnosno pojedini zaposleni.
Svako preduzee ima svoju organizacionu strukturu, kojom je opisana
organizacija preduzea, odnosno definisani organizacioni delovi preduzea sa
(najee hijerarhijskim) vezama izmeu njih. Organizacionu strukturu uspostavlja
rukovodstvo preduzea (direktor). Postoje razliiti oblici organizacije preduzea,
zavisno od veliine preduzea i delatnosti preduzea.
Primer organizacione strukture koja se esto javlja meu srednjim i velikim
preduzeima dat je na slici 1.16. Ispod direktora, na prvom niem nivou su sektori koji
ispod sebe imaju slube, pogone ili odeljenja.
Slika 1.16. Primer organizacione eme preduzea
Ovakvo preduzee funkcionie tako to odreeni organizacioni delovi obavljaju
odreene procese. U sektorima se obavljaju grupe procesa.
est primer je sa 6 sektora: sektor marketinga i razvoja, sektor proizvodnje,
sektor upravljanja kvalitetom, komercijalni sektor, sektor optih, pravnih i kadrovskih
poslova i sektor ekonomsko-finansijskih poslova. Dalje, na primer komercijalni sektor
ima slubu nabavke, slubu prodaje, skladite sirovina i skladite gotovih proizvoda.
Na elu sektora je direktor sektora, na elu slubi ili odeljenja efovi.
A ta je sa malim preduzeem? I ono funkcionie tako to obavlja sve gore
nabrojane poslove. Meutim, u malom preduzeu sa nekoliko zaposlenih, ili sa
Tehniki sistemi
26
nekoliko desetina zaposlenih, nema sektora, nema slubi, nema odeljenja. Ali, i tamo
je direktor utvrdio zaduenja i odgovornosti za obavljanje svih gore navedenih procesa.
Na koji nain se obavljaju pojedini procesi? Nain obavljanja nekog
procesa rada je u stvari tehnologija rada. Tehnologija rada obuhvata sve ono to se
obavlja u nekom procesu - iz kojih aktivnosti se proces sastoji, kojim redosledom se
aktivnosti obavljaju, ko obavlja pojedine aktivnosti, na koji nain se obavljaju pojedine
aktivnosti (sadraj i redosled zadataka u okviru aktivnosti), koja sredstva rada se
koriste za obavljanje aktivnosti (maine, ureaji, alati itd.) i koji reimi rada
Tehnologija rada je neophodan element za obavljanje bilo kog procesa, a
naroito za proces proizvodnje. Tehnologija rada daje neophodne podatke za
planiranje procesa, samu realizaciju procesa i praenje (kontrolisanje) procesa.
Tehnoloki postupci za svaki proizvod iz programa proizvodnje preduzea,
predstavljaju pisana dokumenta koja opisuju kompletnu tehnologiju rada na izradi
proizvoda. Forma tehnolokih postupaka su razliiti od preduzea do preduzea i od
proizvoda do proizvoda, ali tehnoloki postupci u proizvodnim preduzeima uvek
postoje, jer se bez njih ne moe organizovati proizvodnja. Danas sve vie i uslunih
preduzea svoju tehnologiju rada dokumentuje preko tzv. procedura, kojima
propisuje nain obavljanja pojedinih procesa. Procedurama se definie nain
obavljanja svake pojedinane usluge i to predstavlja odreenu sigurnost da e se
usluga obaviti na kvalitetan nain.
1.4.3. Tehnologija i osnovne organizacione strukture
Primena novih tehnologija, a posebno informacionih u organizacijama
uslovljava sledee etiri promene:
javljaju se plie organizacije,
stvaraju se multifunkcionalni timovi koji e planirati i upravljati promenama,
vea je fleksibilnost unutar timova i meu timovima,
autoritet je zasnovan na konkretnim doprinosima, a ne po osnovu poloaja
koji pojedinac zauzima.
Tri osnovna tipa organizacione strukture su:
Funkcionalni tip se najbolje moe opisati kao hijerarhijska struktura
zasnovana na jednoj funkciji ili disciplini.
Projektna struktura zasniva se na potrebi da se odreeni zadatak u odreeno
vreme zavri.
Matrina struktura polazi od toga da ljudi u organizaciji pripadaju
funkcionalnoj hijerarhiji, a da istovremeno mogu da uestvuju kao lanovi
tima u realizaciji odreenih projekata.
U praksi postoje razni pojavni oblici navedena tri tipa i esto su oni fluidni do te
mere da je teko prepoznati bilo koji od navedenih tipova. Tako se u praksi esto
susreemo sa projektno-matrinom organizacijom, balansiranom matrinom ili
funkcionalnom matrinom organizacijom.
Da bi se prednosti nove, najee fleksibilne proizvodne tehnologije mogle u
potpunosti da iskoriste, predlae se nova organizaciona struktura, specifini oblik
organizacije proizvodnje fleksibilni sistemi upravljanja proizvodnjom
(FSUP). Osnovna svojstava inovativne organizacije su:
viziju o kompaniji kao celini i njenoj ulozi i mestu,
okrenutost ka kupcima i tritu,
oslanjanje na tehnologiju kao resurs za postizanje konkurentnosti,
Tehniki sistemi
27
plitke organizacione strukture (ne vie od 5 nivoa odozgo nadole),
internu konkurenciju meu projektantskim timovima kako bi se rizik ublaio i
to argumentovanije branili inovacioni projekti,
prihvatanje neortodoksnih ideja i reenja,
pozitivni odnos prema upravljanju promenama,
sistem nagraivanja u susret podsticanju inovacija.
U savremeno doba, sve vie se, kada je re o uspenoj primeni novih
tehnologija, govori o organizacionoj kulturi. Organizaciona kultura se definie kao
skup vrednosti sudova, stavova i miljenja, verovanja ljudi koji se nalaze unutar jedne
organizacije.
Meu menadment tehnikama koje slue da preduzea sagledaju, identifikuju,
razviju i primene tehnologiju nalazi se i tehnoloka inteligencija. Tehnoloka
inteligencija koristi informacije kao ulaz, da bi daljim postupkom sortiranja, analize,
interpretiranja, i sinteze izrazila kreativni i korisni rezultat. Tehnoloka inteligencija se
definie kao prikupljanje, analiza i primena javno dostupnih informacija o eksternim
karakteristikama tehnologije koje bi mogle znaajnije da utiu na poslovanje
preduzea.
Tehnoloke promene uslovljavaju razvoj i promene organizacije u celini, tako
da se pitanja uspenog upravljanja tehnologijom u preduzeu neposrednu vezuju za
faze rasta, ivotnog ciklusa firme kao celine.
Model ivotnog ciklusa preduzea polazi od razliitih faza rasta kroz koje
prolazi organizacija sve do stepena njene zrelosti. Faze rasta organizacije su:
novi preduzetniki poduhvat,
ekspanzija,
profesionalizacija,
konsolidacija,
diversifikacija,
integracija, i
opadanje (revitalizacija).
1.5. VRSTE PROIZVODA
Rezultat rada preduzea je ono to preduzee nudi i prodaje kupcima tj. korisnicima.
Kroz istoriju podela se svodila na dve kategorije [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:
proizvode, koje neko preduzee proizvodi i prodaje kupcima,
usluge, koje preduzee prua korisnicima.
Logino, i sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna i usluna
preduzea. Sigurno se moe tvrditi da se realizacija proizvoda razlikuje od realizacije
usluga.
Danas je sve prisutnija tendencija da se i usluge definiu pod pojmom
proizvoda. Svedoci smo da, na primer, banke, koje u sutini pruaju finansijske usluge,
u svom portfoliju navode koje sve proizvode nude korisnicima. Izjednaavanju pojma
proizvoda i usluga u velikoj meri je doprinela pojava standarda serije ISO 9000 /ISO
9000:2000/, gde su i proizvod i usluga definisani istim terminom - proizvod, kao
rezultat rada preduzea.
Ovakav prilaz je potpuno ispravan, jer, kada se posmatraju proizvodnja
proizvoda i pruanje usluga kao procesi transformacije ulaznih veliina u izlazne,
Tehniki sistemi
28
slinosti su veoma velike. Kod proizvodnje proizvoda, ulazne veliine (sirovine,
energija, rad, informacije i kapital) se pretvaraju u izlazne veliine - gotove proizvode u
vidu materijalnih dobara (robe), koja preduzee prodaje kupcima. Kod usluga, iste te
ulazne veliine se pretvaraju u izlazne u vidu usluga, koje preduzee prua
korisnicima.
Proizvodi, kao rezultat rada preduzea, mogu biti razliiti. Kada se uzme u
obzir veoma veliki broj delatnosti kojima se preduzea bave i zamisli se ta je sve
rezultat rada tih preduzea, moe se zakljuiti da postoji veliki broj razliitih vrsta
proizvoda, meusobno i slinih i veoma razliitih. Iako se na prvi pogled iti tekim
sistematizovati sve te razliite vrste proizvoda u relativno mali broj slinih, standardi
serije ISO 9000 su i to obuhvatili. U standardu ISO 9000:2000 svi proizvodi su,
prema osnovnim karakteristikama, podeljeni u etiri kategorije:
hardverski (pojedinani) proizvodi,
procesni proizvodi,
softverski proizvodi i
usluge.
Hardverski (komadni) proizvodi su proizvodi koji se koriste za upotrebu
u svakodnevnom ivotu ili kao sredstva rada za obavljanje razliitih procesa: tekstilni
proizvodi (odevni predmeti, posteljina), predmeti od koe (obua, odevni predmeti,
kona galanterija), proizvodi od drveta (nametaj, stolarija, graevinski elementi),
proizvodi od gume i plastike, maine i ureaji (motori, pumpe, poljoprivredne maine,
maine za proizvodnju, alati, aparati za domainstvo), elektrini i optiki ureaji
(raunari, elektrine maine i ureaji, oprema za TV, radio i telefoniju), saobraajna
sredstva (kamioni, automobili, autobusi, inska vozila, motocikli, bicikli) itd.
Hardverski proizvodi su materijalni proizvodi koji imaju definisan oblik i mere i
prebrojivi su - iskazuju se u komadima, tako da im odgovara i naziv: komadni
proizvodi.
Osnovne karakteristike hardverskih proizvoda su:
materijalne su prirode (opipljivi),
imaju definisan oblik i mere,
prebrojivi su i iskazuju se u komadima,
najee su sloeni - sastoje se iz vie pojedinanih delova,
ponovljivi su, to znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim
serijama,
korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje,
mogu se transportovati, skladititi i drati na zalihama,
moe da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika.
Procesni proizvodi su materijalni proizvodi koji nemaju definisan oblik i
mere, ve su kontinualni. U procesne materijale spadaju proizvodi koji se koriste za
dalju preradu, ali koji se koriste i kao finalni proizvodi: rude, elektrina energija, gas,
voda, prehrambeni proizvodi (so, eer, brano, jestivo ulje i masti, konditorski
proizvodi, alkoholna i bezalkoholna pia, stona hrana, cigarete i sl.), nafta i naftni
derivati, hemikalije i hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, vetaka ubriva,
farmaceutski prozvodi, deterdenti, kozmetiki preparati i sl.), proizvodi od nemetala
(staklo, opeka, crep, cement, kre, pesak, ljunak, beton i sl.), osnovni metali itd.
Osnovne karakteristike procesnih proizvoda su:
materijalne su prirode (opipljivi),
Tehniki sistemi
29
nemaju definisan oblik i mere (u rasipajuem, tenom ili gasovitom stanju, u
trakama, ipkama, vlaknima i sl.),
nisu prebrojivi - iskazuju se u kg, l, m, m2, m3
neophodna je ambalaa za pakovanje, transport i skladitenje,
ponovljivi su, to znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim
serijama - arama,
korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje,
mogu se transportovati, skladititi i drati na zalihama,
moe da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika
Softverski proizvodi su nematerijalni proizvodi koji se sastoje od pisanih ili
drugaije zabeleenih informacija. U softverske proizvode spadaju: raunarski softver,
tehnika dokumentacija za izgradnju objekata, prostorni i urbanistiki planovi i ostala
urbanistika dokumentacija, projekti razliite vrste (studije, analize, biznis planovi,
tehniko tehnoloka reenja, ekspertize), knjige i druge publikacije, filmski, video i
audio zapisi.
Osnovne karakteristike softverskih proizvoda su:
u principu su nematerijalne prirode - iako esto mogu da budu predstavljeni u
materijalnom obliku (ukorien materijal), proizvod je u stvari sam sadraj
materijala koji se sastoji od informacija,
neponovljivi su - svaki proizvod je specifian za sebe i radi se obino po
zahtevu naruioca, najee nema posrednika izmeu proizvoaa i korisnika.
Usluge su rezultat bar jedne aktivnosti koja se vri u interfejsu izmeu
isporuioca i korisnika i u principu su nematerijalne prirode. U usluge spada velik broj
delatnosti koje kontinualno ili povremeno koristimo:
usluge u graevinarstvu, usluge trgovine na veliko i malo, hotelske i restoranske
usluge, usluge saobraaja (prevoz putnika i robe, cevovodni transport, potanske
aktivnosti i telekomunikacije), finansijsko posredovanje (bankarski poslovi osiguranje,
penzioni fondovi), usluge dravne uprave, obrazovanje, zdravstveni i socijalni rad,
komunalne usluge, distribucija elektrine i toplotne energije, gasa i vode, rekreativne,
sportske i kulturne aktivnosti itd.
Osnovne karakteristike usluga su:
nematerijalne su prirode (neopipljive), obavljaju se u cilju zadovoljenja
zahteva i potreba korisnika,
korisnik je najee i uesnik u kreiranju i pruanju usluge,
u veini sluajeva neophodan je kontakt isporuioca usluge i korisnika,
ponovljive su, pri emu se prema korisniku mogu pruati jednokratno ili
kontinualno,
pruanje i korienje usluge se najee odvija na istoj lokaciji,
usluga se ne moe probati pre kupovine.
1.6. KVALITET PROIZVODA
Kvalitet proizvoda se moe definisati na razne naine, a vrlo teko je izabrati
najpogodniju definiciju. Kvalitet proizvoda treba uvek posmatrati sa stanovita kupca
ili korisnika [29,30,31,34].
Korisnik dosta lako moe, uporeujui vie proizvoda, da donese sud o tome
koji je proizvod kvalitetniji. Svako e vam rei da je mercedes kvalitetniji od domaeg
Tehniki sistemi
30
juga. Ili da je markirana jakna kvalitetnija od kineske jakne. Ili da je usluga ruavanja
u restoranu hotela Hajat kvalitetnija nego u restoranu na eleznikoj stanici.
Verovatno je najispravnija definicija kvaliteta preuzeta iz standarda ISO 9000:
Kvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava
zahteve.
Svaki proizvod ima sebi svojstvene karakteristike. Za svaku karakteristiku
proizvoda postavljeni su zahtevi koje ta karakteristika treba da ispunjava. Koji su to
zahtevi? Moe se rei da su zahtevi u stvari zahtevane vrednosti odreenih
karakteristika (osobina, performansi) koje neki proizvod ima. Sa vrednostima tih
karakteristika je kupac ili korisnik proizvoda upoznat. Razliite vrste proizvoda imaju
razliite vrste karakteristika i teko je navesti karakteristike koje bi vaile za sve
proizvode. Ipak, u nastavku je napravljen pokuaj sistematizacije karakteristika
proizvoda i usluga sa stanovita korisnika.
Sa stanovita korisnika proizvodi imaju sledee karakteristike:
upotrebne karakteristike (performanse); odnose se na osnovne
karakteristike pri upotrebi odreenog proizvoda; za automobil, na primer, to
su tehnike karakteristike: maksimalna brzina, ubrzanje, potronja goriva,
dimenzije itd.; za prehrambene proizvode to mogu da budu: kalorina
vrednost, % masti ili % alkohola itd.; za farmaceutske proizvode to mogu da
budu: podruje delovanja, nain upotrebe, kontraindikacije itd.
specijalne karakteristike; odnose se na dodatne ili dopunske
karakteristike; za automobil, na primer, to je dodatna oprema;
estetske karakteristike; odnose se na izgled (dizajn), ukus, miris, boja,
zvuk; kod nekih proizvoda (odevni predmeti, obua) ove karakteristike su
nekad vanije od svih ostalih;
pouzdanost; odnosi se na nepostojanje mogunosti loeg funkcionisanja ili
kvara na proizvodu u odreenom periodu; neki, na primer elektrini
proizvodi, poseduju znak ovlaene organizacije da su atestirani kao pouzdani;
usaglaenost; odnosi se na stepen usaglaenosti proizvoda sa postojeim
standardima, propisima ili direktivama; neki proizvodi, na primer, poseduju
CE znak, koji potvruje da su izraeni u skladu sa odreenim direktivama EU;
vek trajanja; odnosi se, po deklaraciji proizvoaa, na vreme u kom se
proizvod sme bezbedno koristiti ili na vreme u kom e posedovati upotrebne
karakteristike;
servisiranje; odnosi se na posleprodajne aktivnosti, kao to su periodini
pregledi, odravanje i popravke proizvoda; kod automobila, na primer, moe
da bude veoma vano da li postoji zadovoljavajua servisna mrea;
korisnikovo poimanje; odnosi se na subjektivni sud o kvalitetu odreenog
proizvoda; za neki proizvod se podrazumeva da je kvalitetan jer je jednostavno
brend ili firmiran i bez objektivnih dokaza.
Sa stanovita korisnika usluge imaju sledee karakteristike:
vreme; odnosi se na to koliko korisnik mora da eka na uslugu i koliko traje
njeno pruanje;
pravovremenost; odnosi se na to da li e usluga biti pruena tano na
vreme;
potpunost; odnosi se na kompletnost izvrenja usluge;
Tehniki sistemi
31
ljubaznost; odnosi se na odnos osoblja koje kontaktira sa korisnikom; mnogi
korisnici se vezuju za odreenog lekara ili odreenu prodavnicu ba zbog
ljubaznosti davaoca usluge;
postojanost; odnosi se na to da li se usluga uvek i svakom korisniku prua na
isti nain; lako emo se iznervirati ako u banci, prodavnici ili kod lekara
primetimo da neki korisnici imaju privilegovan tretman u odnosu na nas;
dostupnost i pogodnost; odnosi se na to koliko lako korisnik moe da doe
do usluge; nepostojanje neophodnih obavetenja;
tanost; odnosi se na to da li je usluga pruena na ispravan nain;
odziv; odnosi se na to koliko brzo se reaguje na neoekivane probleme;
urednost; odnosi se izgled ambijenta u kom se usluga prua; i ovo moe da
bude opredeljujue za nas pri biranju prodavnice ili ustanove u kojoj emo
eleti da nam se usluga prui.
Karakteristike proizvoda (koje on treba da zadovolji) su ulazne veliine za
proces projektovanja tj. razvoja proizvoda. U procesu razvoja proizvoda, osnovni
zadatak je da se u rezultatu projektovanja proizvoda (kod komadnih proizvoda
izraenom konstrukcionom dokumentacijom) zadovolje svi postavljeni zahtevi u
pogledu kvaliteta proizvoda. Dakle, moe se zakljuiti da se pri razvoju tj.
konstruisanju proizvoda definiu zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda. Kada se radi o
kvalitetu proizvoda koji spadaju u metalne proizvode, maine i ureaje, zahtevi u
pogledu kvaliteta proizvoda definisani su putem sledeih zahteva koji su sadrani u
konstrukcionoj dokumentaciji:
tanost mera na predmetu,
tanost oblika i odnosa povrina na predmetu,
kvalitet obraenih povrina (povrinska hrapavost),
kvalitet strukture materijala (vrstoa, tvrdoa) itd.
Dalje, zahtevi u pogledu kvaliteta se na proizvodu ostvaruju u procesu
proizvodnje, na taj nain to se proizvodi izrauju prema zahtevima definisanim u
konstrukcionoj dokumentaciji.
Konano, ostvarenje zahteva u pogledu kvaliteta proizvoda se kontrolie u
procesu kontrole, na taj nain to se proverava da li su u procesu proizvodnje
zadovoljeni zahtevi postavljeni konstrukcionom dokumentacijom.
Na slici 1.17. prikazana je zavisnost trokova proizvodnje od tanosti mera.
Slika 1.17. Zavisnost trokova proizvodnje od zahteva u pogledu kvaliteta - tanosti mera
(kvaliteta povrine)
Tehniki sistemi
32
Zahtevi u pogledu kvaliteta imaju velik znaaj na trokove procesa
proizvodnje. Nije isto, sa stanovita trokova, proizvoditi predmete niih ili viih
zahteva u pogledu kvaliteta. Ako se, na primer, na predmetu zahteva visoka tanost
mera i visok kvalitet obraenih povrina, to za posledicu ima potrebu za veim brojem
operacija, preciznijim sredstvima rada za operacije obrade i kontrole, obuenijim
izvriocima itd.
Kvalitetu proizvoda se mora pridati velika panja pri procesu konstruisanja,
proizvodnje i kontrole.
1.7. TEHNOLOGINOST PROIZVODA
Pod tehnologinou proizvoda podrazumeva se pogodnost
proizvoda za proizvodnju. Tehnologinim proizvodom smatra se onaj proizvod
koji je pogodan za proizvodnju, to istovremeno znai i da ima niske trokove
proizvodnje. Pri razvoju (konstruisanju) proizvoda mora voditi rauna da se zadovolje
svi zahteva u pogledu kvaliteta i tehnologinost proizvoda.
Tehnologinost proizvoda se moe analizirati preko veeg broja tzv.
pokazatelja tehnologinosti, navedih u nastavku:
uee standardnih i ve osvojenih elemenata u proizvodu-
tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee standradnih i ve osvojenih
elemenata, jer trai manja ulaganja u proces razvoja i proizvodnje,
oblik elemenata koji ulaze u sastav proizvoda-tehnologiniji je
proizvod koji ima vee uee jednostavnijih elemenata,
tanost mera i kvalitet obraenih povrina elemenata koji ulaze
u sastav proizvoda-tehnologiniji je proizvod kod kojeg elementi imaju
niu tanost mera i nii kvalitet obraenih povrina,
uee materijala elemenata koji ulaze u sastav proizvoda-
tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee jeftinijih materijala,
uee pojedinih vrsta procesa rada-tehnologiniji je proizvod koji
ima vee uee jeftinijih procesa rada.
O navedenim pokazateljima tehnologinosti mora se voditi rauna pri razvoju
proizvoda, kako bi se osvojio maksimalno tehnologian proizvod. U optem sluaju
analiza tehnologinosti se moe obuhvatiti:
analizu tehnologinosti celokupnog programa proizvodnje, da bi
se dobila slika o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za celokupan
program proizvodnje i eventualno donele odluke o merama koje treba
sprovesti da bi ste tehnologinost poboljala,
analizu tehnologinosti odreenog proizvoda, da bi se dobila slika
o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za taj proizvod i izvelo
uporeenje sa slinim proizvodima drugih proizvoaa i eventualno
donele odluke o merama koje treba sprovesti na proizvodu da bi ste
tehnologinost poboljala,
analizu tehnologinosti odreenog elementa proizvoda (sklopa ili
pojedinanog dela), da bi se dobila slika o tome koliko je element pogodan
za izradu (montau ili obradu) i eventualno donele odluke o merama koje
treba sprovesti na elementu da bi ste tehnologinost poboljala.
Tehniki sistemi
33
STRUKTURA PROCESA
PROIZVODNJE
U PREDUZEU
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete strukturu procesa proizvodnje u
proizvodnom preduzeu.
Shvatite osnovne tipove procesa proizvodnje i
pruanja usluga.
Objasnite savremene prilaze u realizaciji
proizvodnje.
Razumete osnovne karakteristike procesa
proizvodnje.
Tehniki sistemi
35
2.1. UVOD U PROCES
PROIZVODNJE U PREDUZEU
roces proizvodnje je osnovni proces u preduzeu kojim se obezbeuje obavljanje
osnovne delatnosti preduzea - dobijanje proizvoda ili usluga. Za proces
proizvodnje se u potpunosti moe prihvatiti opta definicija procesa, preuzeta iz
standarda ISO 9000: Proces je skup meusobno povezanih i meusobno delujuih
aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne [4,9, 17,22,23,29,30,31,34].
Na slici 2.1 prikazan je proces proizvodnje kao proces pretvaranja ulaznih
elemenata u izlazne. U ulazne elemente spada sve ono to je potrebno za obavljanje
procesa proizvodnje: materijal (ulazne sirovine, gotove komponente), energija
(elektrina, gas, komprimovani vazduh, para), rad (maina i ljudi), kapital (finansijska
sredstva) i informacije (dokumentacija za proizvodnju), a izlazni elementi su odreene
vrste proizvoda (hardverski, procesni, softverski proizvodi ili usluge), kao rezultat
procesa proizvodnje.
Slika 2.1. Proces proizvodnje kao proces transformacije
Krajnji cilj upravljanja tehnologijom u preduzeu moe se pretoiti u vie
podciljeva, a najei su:
ostvarenje efikasnosti tehnologije koja se u preduzeu nalazi,
ostvarenje efektivnosti tehnologije koja treba da obezbedi proizvode za
kojima postoji realna tranja na tritu.
Ostvarenje efikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da se tehnologija u
primeni u preduzeu uini to racionalnijom i produktivnijom, to se ostvaruje
neprekidnim organizacionim i upravljakim delovanjem na tehnoloke sisteme,
procese i operacije. Jednostavno, u preduzeu se tei da se sa postojeom tehnologijom
uz to nia ulaganja ostvare to vei rezultati.
Cilj ostvarenja efektivnosti tehnologije znai da se tehnologijom u preduzeu
upravlja tako da ona bude delotvorna u smislu onoga to kupci trae. Neka tehnologija
moe se uiniti veoma efikasnom sa visokokvalitetnim proizvodima, niskih trokova,
a da pri tom takva tehnologija nije efektivna.
Uzroci neefektivnosti tehnologija mogu se traiti u dva sluaja:
P
Tehniki sistemi
36
nedovoljno izraenoj tranji za proizvodima te tehnologije na tritu,
postojea tehnologija je zastarela, prevaziena, da se na tritu javljaju novi
proizvodi konkurenata koji ine postojeu tehnologiju nedelotvornom.
Ukoliko se upravlja tehnologijom uvaavajui krajnji cilj, ostvarenje
efektivnosti, podrazumeva i zadovoljavajui nivo efikasnosti te tehnologije. Ova
dualnost ciljeva upravljanja tehnologijom u preduzeu tumai se i kao konfliktnost,
"dilema" tehnologije ili "suprotstavljanje efikasnosti i inovativnosti" u preduzeu.
Promene u organizaciji uslovljene tehnologijom mogu se podeliti na:
stvaranje mogunosti da se u organizaciji radi ono to se ranije nije radilo,
mogunosti da se isti posao obavlja na efikasniji nain.
Nova tehnologija se u organizaciji strateki koristi:
kod kreiranja (ili prvog prodora) novog trita proizvoda, potpuno nove
ponude,
radi vee diverzifikacije, obezbeivanja razliitih usluga ili poboljanja usluga
kupcima,
radi lake i preciznije komunikacije sa dobavljaima i kupcima,
radi skraenja vremena pripreme i ciklusa nabavka prodaja.
2.2. STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U
PROIZVODNOM PREDUZEU
Kod proizvodnih preduzea osnovna transformacija u procesu proizvodnje je
pretvaranje ulaznih materijala u gotove proizvode (robe), uz korienje energije, rada,
kapitala i informacija [29,30,31,34].
Ako preduzee proizvodi vie razliitih proizvoda, celokupan proces
proizvodnje u tom preduzeu se moe posmatrati kao skup vie pojedinanih procesa
koji se odnose na pojedine proizvode iz programa proizvodnje tog preduzea.
Slika 2.2. Struktura procesa proizvodnje u proizvodnom preduzeu
Dalje, proces proizvodnje nekog proizvoda (koji se sastoji iz sastavnih
elemenata -delova) se moe posmatrati kao skup vie procesa:
procesa izrade pojedinanih elemenata - delova; ovi procesi spadaju u
procese obrade;
Tehniki sistemi
37
procesa sastavljanja pojedinanih elemenata u sklopove i ceo proizvod; ovi
procesi spadaju u procese montae.
Svaki pojedinani proces, i montae i obrade, sastoji se iz delova procesa koji se
nazivaju operacijama. Pod operacijom se podrazumeva zaokrueni deo procesa na
predmetu (proizvodu, sklopu ili delu), koji se obavlja na jednom radnom mestu.
Saglasno navedenom, celokupan proces proizvodnje u nekom proizvodnom preduzeu
moe se predstaviti kao na slici 2.2 [4,9, 17,22,23,29,30,31,34].
Fiziki, proces proizvodnje se obavlja u organizacionom delu koji se najee
naziva proizvodni pogon. Izgled jednog proizvodnog pogona prikazan je na slici 2.3.
Proizvodni pogon ine radna mesta (oznaena kvadratom), opremljena sredstvima
rada i ovekom kao izvriocem.
Slika 2.3. Izgled proizvodnog pogona preduzea
Na slici je prikazan primer dobro postavljenog proizvodnog pogona u kom se
celokupan proces proizvodnje obavlja u progresivnom toku, na relaciji skladite
materijala - pogon izrade delova - skladite delova - pogon montae skladite
proizvoda. Pri tome svaki pojedinani deo ima svoj proces izrade koji ide od skladita
materijala, pa preko pojedinih radnih mesta na kojima se obavljaju neophodne
operacije, do skladita delova. U skladite delova, osim prethodno izraenih delova u
pogonu izrade delova, ulaze i nabavljeni delovi - kupljena gotova roba i delovi
proizvedeni kod kooperanata. U pogonu montae se, nakon uzimanja svih neophodnih
delova iz skladita delova, obavlja sastavljanje proizvoda i predaja u skladite
proizvoda.
Radno mesto je osnovni deo proizvodnog pogona. Radno mesto je
opremljeno potrebnim sredstvima rada, a na njemu radi jedan ili vie izvrilaca. Pod
sredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu koja
slue za izvoenje odreene operacije:
tehnoloki sistem (obradni ili montani), koji prihvata predmet i ostala
sredstva rada i omoguava neophodna kretanja u toku operacije; sastoji se (slika
2.4.) iz:
o osnovne radne jedinice (maine ili ureaja), koja ostvaruje potrebna kretanja i
nosi ostale elemente,
o upravljakih komponenti, kojima se naredbe od strane izvrioca ili raunara
prenose na izvrne organe osnovne radne jedinice,
Tehniki sistemi
38
o ureaja za ulaganje i odlaganje, koji dovode predmet u poloaj za stezanje na
osnovnoj radnoj jedinici i odvode sa osnovne radne jedinice,
alati, koji se koriste za neposredne zahvate obrade ili montae u okviru
operacije,
pribori, koji se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta i alata na osnovnu
radnu jedinicu.
Najee radno mesto i dobija naziv po osnovnoj radnoj jedinici - maini, na
primer strug ili builica. Upravljaka jedinica moe da bude na samoj maini ili kao
posebna jedinica - komandni ormar. Ureaji za ulaganje i odlaganje takoe mogu da
budu u sastavu maine ili kao posebni elementi (palete, kose ravne, voice i slino).
Slika 2.4. Osnovni elementi tehnolokog sistema
Operacije se dalje mogu ralaniti na posebne celine, koje se nazivaju zahvati
[29,30,31,34].
Slika 2.5 . Struktura procesa izrade elektromotora
Zahvat predstavlja svaki zaokrueni poseban deo operacije. Zahvati se dele na:
osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane
Tehniki sistemi
39
za obradu jedne povrine (ili montau jednog spoja, ako je u pitanju operacija
montae) na predmetu;
pomone zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno
vezani za obradu (montau) predmeta, ali su neophodni za izvrenje operacije;
u ove zahvate spadaju: ulaganje i odlaganje predmeta ili alata, stezanje i
otputanje predmeta ili alata, primicanje i odmicanje alata, pomeranje
predmeta u toku operacije itd.
Zahvati se dalje mogu ralaniti na pokrete, kao najmanje delove procesa koji
imaju svoju loginu celinu i vreme trajanja. S obzirom na prethodno, moe se zakljuiti
da se proces izrade nekog proizvoda sastoji, kako je prikazano na slici 2.5. na primeru
elektromotora, iz vie procesa: proces montae proizvoda, procese montae sklopova i
procese obrade pojedinanih delova. Svi ovi procesi se sastoje iz operacija, a operacije
iz zahvata, a zahvati iz pokreta.
2.3. OSNOVNI TIPOVI PROCESA
PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA
Nain realizacije procesa proizvodnje i pruanja usluga u velikoj meri zavisi od
koliina proizvoda koje treba proizvesti ili obima usluga koje treba pruiti. Nije isto
proizvoditi male i velike koliine, ili pruati povremene ili stalne usluge. Razlike su u
potrebnim resursima (sredstvima rada i obuenosti izvrilaca), ali i u samoj realizaciji.
U nastavku su, s obzirom na obim proizvoda ili usluga, opisani osnovni tipovi procesa
proizvodnje i pruanja usluga [29,30,31,34].
2.3.1. Osnovni tipovi procesa proizvodnje
Svi procesi proizvodnje se, kako je prikazano na slici 2.6, s obzirom na obim
(koliinu) proizvoda mogu klasifikovati na:
pojedinanu proizvodnju (projekte),
serijsku proizvodnju,
veliko serijsku proizvodnju,
masovnu proizvodnju.
Pojedinana proizvodnja
(projekti)
Serijska
proizvodnja
Velikoseriska
proizvodnja
Masovna
proizvodnja
Standardizacija
K
o
l
i

i
n
a
Niska Visoka
V
e
l
i
k
a
M
a
l
a
Slika 2.6. Tipovi proizvodnje u zavisnosti od koliina proizvoda
Pojedinana proizvodnja se odnosi na proizvodnju jednog ili nekoliko
proizvoda. Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja rade iskljuivo po
Tehniki sistemi
40
porudbini kupca - naruioca (projektni biroi, graevinska preduzea, zanatlijske
radnje, alatnice, serviserske radionice itd.). U ovaj tip proizvodnje spadaju projekti,
odnosno veliki i skupi proizvodi koji se izrauju po ugovoru sa naruiocem
(graevinski objekti, brodovi, avioni, specijalna postrojenja) i proizvodnja specijalnih
proizvoda, odnosno proizvoda koji nisu u standardnoj ponudi preduzea, npr. ivenje
garderobe, izrada obue po zahtevu, izrada specijalnog alata, kao i drugi slini radovi.
Ako iskljuimo projekte, kao posebnu vrstu proizvoda, osnovne karakteristike
pojedinane proizvodnje su:
lansira se jedan (ili nekoliko komada) proizvod i to tek kada je poruen,
sredstva rada su fleksibilna i univerzalna (da mogu da se koriste za irok
asortiman razliitih proizvoda),
standardizacija postupaka rada je na veoma niskom nivou (poto je svaki
proizvod praktino nov, malo se postupaka u realizaciji proizvoda moe
unapred definisati, odnosno velik je nivo improvizacije),
podela rada je na niskom nivou (esto jedan izvrilac obavlja sve aktivnosti u
realizaciji proizvodnje - i definisanje karakteristika proizvoda, i projektovanje
proizvoda i tehnologije rada, i samu izradu proizvoda),
osposobljenost izvrilaca je na veoma visokom nivou (jedan izvrilac obavlja
sve poslove ili velik deo poslova u realizaciji proizvoda; alatniari koji izrauju
specijalne alate, krojake ili obuarske zanatlije moraju da budu najsposobniji
u svojoj struci).
Serijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju manjih serija istog
proizvoda (nekoliko desetina, nekoliko stotina, pa i nekoliko hiljada proizvoda u
seriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programu
proizvodnje imaju irok asortiman razliitih proizvoda sa relativno malim koliinama.
Primeri serijske proizvodnje su pekare, mainske radionice za izradu delova ili
proizvoda u manjim serijama, obrazovanje, pravljenje nametaja i slino. Osnovne
karakteristike serijske proizvodnje su:
lansira se serija proizvoda (ili ara) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje,
sredstva rada treba da su dovoljno fleksibilna i univerzalna, a ne moraju da
budu naroito produktivna (da mogu da se koriste za irok asortiman razliitih
proizvoda),
standardizacija postupaka rada je na viem nivou (sam proizvod i tehnologija
su ve osvojeni),
podela rada je na viem nivou (proizvod u svom procesu proizvodnje prolazi
kroz razliite operacije, a svaku operaciju obavlja drugi izvrilac na svom
radnom mestu),
osposobljenost izvrilaca je na relativno visokom nivou (jedan izvrilac obavlja
odreenu vrstu operacije, ali mu dolaze veoma razliiti proizvodi, pa mora da
ima ira znanja).
Veliko serijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju velikih koliina
odreenih proizvoda (nekoliko hiljada, desetina hiljada ili ak stotina hiljada
proizvoda u seriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom
programu proizvodnje imaju relativno uzak asortiman proizvoda sa velikim
koliinama, obino za nepoznatog kupca. Tranja na tritu je uglavnom stabilna. U
proizvode, koji su rezultat ovakve proizvodnje, spadaju automobili, televizori, kuni
Tehniki sistemi
41
aparati, raunari i veina robe iroke potronje. Osnovne karakteristike veliko serijske
proizvodnje su:
lansira se serija proizvoda (ili ara) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje,
sredstva rada su produktivna i na visokim nivou mehanizacije i
automatizacije, a ne moraju da budu fleksibilna (naglasak je na to broj
realizaciji proizvodnje zbog velikih koliina),
standardizacija postupaka rada je na visokom nivou (sam proizvod i
tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija za proizvodnju je detaljna),
podela rada je na visokom nivou (proces proizvodnje je ralanjen na jo vie
operacija, a pojedine operacije su jo prostije da bi takt proizvodnje bio krai),
osposobljenost izvrilaca je na niem nivou (jedan izvrilac obavlja odreenu
vrstu operacije, uvek na istom ili veoma slinom proizvodu, pa ne mora da ima
ira znanja).
Masovna proizvodnja se odnosi na proizvodnju veoma velikih koliina
jednog ili nekoliko razliitih proizvoda (nekoliko stotina hiljada ili nekoliko miliona
jedinica). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programu
proizvodnje imaju jedan ili nekoliko proizvoda sa veoma velikim koliinama, obino za
nepoznatog kupca. Ovakva preduzea su izgraena za odreeni proizvod i proizvode ih
tokom cele godine (rafinerije nafte, cementare, eerane, hidro i termoelektrane itd.).
Osnovne karakteristike masovne proizvodnje su:
proizvodnja je neprekidna i proces traje 24 asa neprekidno,
sredstva rada su namenska (namenjena samo za odreeni proizvod), veoma
produktivna i na veoma visokom nivou automatizacije,
standardizacija postupaka rada je na veoma visokom nivou (sam proizvod i
tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija je veoma detaljna postoje
detaljne procedure i uputstva za rad i odravanje svakog postrojenja),
podela rada je na veoma visokom nivou (proces proizvodnje je ralanjen na
jo vie operacija, a pojedine operacije su jo prostije da bi takt proizvodnje
bio krai),
osposobljenost izvrilaca je na niskom nivou.
2.4. SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI
PROIZVODNJE
Razliit je nain realizacije procesa proizvodnje od preduzea do preduzea i od
proizvoda do proizvoda [29,30,31,34]. Principijelno, postoje dva osnovna prilaza, koja
su sutinski razliita, ali su skoro ravnopravno prisutna:
sistem vuenja (pull sistem),
sistem guranja (push sistem).
U nastavku su data objanjenja za oba ova sistema, odnosno prilaza.
2.4.1. Sistem vuenja
Ovaj nain je u potpunosti okrenut zahtevima trita ("vue" podatke sa
trita) i u osnovi ima prilaz u sledeem: Proizvodiu samo ono to mogu da prodam.
Prilaz se zasniva na tome da se kree od prodaje, odnosno da se proizvodnja planira na
Tehniki sistemi
42
osnovu zahteva trita, bilo da se radi o neposredno ugovorenim poslovima ili vrsto
zasnovanim predvianjima. Opravdanje za ovakav prilaz je da je neekonomino
proizvoditi gotove proizvode za tzv. lager, odnosno proizvode za koje se ne zna da li e
se prodati.
Funkcija prodaje prima zahteve kupaca, preispituje zahteve, obavlja
poslove vezane za izradu ponude (zajedno sa funkcijom razvoja ili pripremom
proizvodnje) i poslove ugovaranja proizvodnje proizvoda za kupce. Na osnovu
ugovorenih poslova, ali i eventualnih predvianja potreba trita, funkcija prodaje
dostavlja funkciji proizvodnje nalog za proizvodnju odreenih proizvoda u
odreenom periodu (za naredni mesec, za narednu nedelju).
Funkcija pripreme proizvodnje (operativna priprema), na osnovu naloga
funkcije prodaje, obavlja poslove planiranja i pripreme proizvodnje. Plan
proizvodnje je osnovni planski dokument za realizaciju proizvodnje i moe se,
zavisno od vrste preduzea i vrste proizvoda, praviti za razliit planski period (nedelju,
mesec, kvartal, godinu). Pre uvrtavanja proizvoda u plan proizvodnje (za mesec ili
nedelju), vri se provera raspoloivih resursa za proizvodnju: ulaznih materijala
(sirovina), sredstava rada (maina, alata i sl.) i uesnika u procesu.
Za nedostajue materijale funkcija pripreme proizvodnje daje nalog funkciji
nabavke da ih nabavi. Za nedostajue eventualne alate i pribore organizuje se njihova
izrada ili nabavka. Funkcija nabavke obezbeuje potrebne materijale, alate i pribore
i prima ih na osnovu unapred definisanog postupka prijema i uz eventualnu ulaznu
kontrolu, ako je predviena za konkretan materijal, alat ili pribor. Ulaznu kontrolu
obavlja funkcija prijemnog kontrolisanja.
Proizvodnja se realizuje prema utvrenom planu proizvodnje, a nakon
obezbeenih potrebnih resursa za proizvodnju. Funkcija pripreme proizvodnje lansira
proizvodnju izdavanjem pogonske dokumentacije funkciji proizvodnje: radnog naloga,
radnih listi i trebovanja.
Radni nalog je osnovni dokument kojim se lansira i prati proizvodnja
pojedinanog proizvoda. Radni nalog sadri osnovne podatke o proizvodu koji treba
proizvesti (naziv, oznaka, koliina, rokovi), kao i o redosledu operacija koje treba
obaviti. Radni nalog se koristi za praenje dokle se stiglo u procesu proizvodnje, a
ujedno slui kao nosilac trokova proizvodnje.
Funkcija proizvodnje realizuje proces proizvodnje proizvoda na osnovu
radnog naloga za taj proizvod, pri emu se verifikacija pojedinih operacija vri na
unapred definisan nain. Verifikaciju pojedinih operacija obavlja funkcija kontrole
u toku procesa, koja organizaciono moe pripadati ili proizvodnji ili zasebnoj
organizacionoj celini (funkciji kontrole kvaliteta). Za izvoenje pojedinih operacija na
pojedinanim radnim mestima mogu se izdavati (a i ne moraju) radne liste. Radne
liste se kasnije koriste za evidentiranje obavljenih poslova za pojedine uesnike u
procesu.
Pre startovanja procesa proizvodnje, funkcija proizvodnje obavlja izuzimanje
potrebnih materijala, alata i pribora iz odgovarajuih skladita putem trebovanja.
Trebovanje predstavlja dokument kojim se zaduuju - razduuju pojedine
organizacione celine materijalom, alatom i priborom. Proces proizvodnje se obavlja po
dokumentaciji za proizvodnju (tehnolokoj dokumentaciji) za taj proizvod,
koja treba da sadri sve neophodne podatke vezane za nain izvoenja pojedinih
operacija. Proces proizvodnje za odreeni proizvod je zavren kada su obavljene i
verifikovane sve operacije naznaene na radnom nalogu. Gotove proizvode funkcija
Tehniki sistemi
43
proizvodnje predaje u skladite gotovih proizvoda, koje obino pripada funkciji
prodaje. Verifikaciju gotovih proizvoda vri funkcija zavrnog kontrolisanja.
Predaja se vri putem posebnog dokumenta predajnice proizvoda.
Otpremu proizvoda kupcu obavlja funkcija prodaje preko skladita gotovih
proizvoda, uz obavljanje eventualnih operacija pakovanja i uz odgovarajui dokument
- otpremnicu. Sistem vuenja je mnogo fleksibilniji od sistema guranja, koji je
opisan u nastavku, ali je mnogo komplikovaniji u realizaciji.
2.4.2. Sistem guranja
Ovaj nain je okrenut sopstvenim mogunostima (ono to proizvedem
"gurau" tritu) i u osnovi ima prilaz u sledeem:Proizvodiu ono za ta imam
kapacitete, a trudiu se da to i prodam.
Polazi se od toga da preduzee ima instalirane kapacitete za proizvodnju
odreenih proizvoda i da se u realizaciji procesa proizvodnje polazi od unapred
donetog plana proizvodnje, najee utvrenog na osnovu raspoloivih kapaciteta.
Ovakav prilaz koriste veliki proizvodni sistemi - proizvodnja i distribucija elektrine
energije, gasa, vode itd. Takoe, veliki broj preduzea iji proizvodi spadaju u procesne
proizvode (na primer: derivati nafte, eer, cement, itd.) primenjuju ovaj prilaz.
Slika 2.7. Dijagram toka realizacije procesa proizvodnje sistemom guranja
Tehniki sistemi
44
Sistem guranja, kao nain realizacije procesa proizvodnje, je prikazan dijagramom
toka na slici 2.7. i opisan u nastavku. Kod ovog sistema, sve se moe unapred
isplanirati i sa te strane je on mnogo jednostavniji za realizaciju od sistema vuenja
[29,30,31,34]
. Proizvodnja se lansira na osnovu unapred utvrenog plana (godinji plan,
razbijen po mesecima, na primer) izdavanjem radnog naloga, kojim se definie koji
proizvod treba proizvesti i u kolikoj koliini. S obzirom da se sve unapred planira,
prethodno je ve obavljena nabavka svih potrebnih materijala, tako da se odmah kree
na pripremu proizvodnje. Na osnovu radnog naloga, proizvodnja vri pripremu
proizvodnje: trebovanje materijala, podeavanje maina - postrojenja, eventualnu
probu procesa i kada je sve spremno donosi se odluka o redovnoj proizvodnji.
Proizvodnja se obavlja po dokumentaciji za proizvodnju (tehnolokoj dokumentaciji),
pri emu se obavlja meu fazna kontrola ili proizvoda ili parametara procesa.
Na kraju procesa, proizvodi se zavrno kontroliu i predaju u skladite. Vrlo
est sluaj je da se nakon zavretka procesa obavlja bilansiranje proizvodnje, odnosno
izvetavanje o utroenim materijalima i realizovanim proizvodima.
Tehniki sistemi
45
TEHNOLOKI RAZVOJ
I MENADMENT
TEHNOLOGIJAMA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Shvatite pojam i karakteristike tehnologije.
Razumete uticaj tehnolokog razvoja na odnos
oveka drutva i tehnologija.
Planirate inovacionu delatnost.
Objasnite ivotni ciklus tehnologije.
Razumete menadment tehnologijama.
Tehniki sistemi
47
3.1. POJAM I KARAKTERISTIKE
TEHNOLOGIJE
svakodnevnom, strunom i naunom razgovoru esto se koristi pojam
tehnologija . Sadraj ovog pojma je doiveo evoluciju tako da zavisno od oblasti
rada, ugla posmatranja, perioda u kome se koristio i drugih aspekata ima vie
razliitih, esto suprostavljenih znaenja. Izvorno znaenje potie od rei tehnos
(vetine) i logos (znanje, um, umee), to kovanici tehnologija daje znaenje znanje
o vetinama, odnosno nainu realizacije odreenog zadatka. Ve primena ove poetne
definicije na razliite oblasti unosi dosta konfuzije, tako da neki autori govore o
tehnologiji kao zagonetki i globalnom reenju za sve izazove. Neki autori, u
nemogunosti da je precizno definiu, je porede sa lepotom koja je dominantno
subjektivna karakteristika [1,3, 5,21,23 ].
U optem sluaju tehnologija ima dva osnovna aspekta i to:
nosioce tehnologije (odreene resurse),
svrhu.
U mnotvu razliitih definicija autori izdvajaju osam
karakteristinih:
Tehnologija obuhvata angaovanje ljudi, alata, maina, procesa i ostalih
resursa u cilju reavanja odreenog problema ili poveanja mogunosti
odreenog sistema.
Tehnologija podrazumeva sredstva i postupke pomou kojih se odreenom
proizvodu u proizvodnom ciklusu poveava vrednost. U tom smislu NC
tehnologija podrazumeva primenu NC maina i odgovarajuih postupaka za
njihovo programiranje, upravljanje i odravanje.
Tehnologija je neposredan proces proizvodnje materijalnih dobara.
Tehnologija obuhvata postojeu opremu i metode proizvodnje.
Tehnologija predstavlja sistematsku primenu sreenog znanja na praktine
aktivnosti, a posebno proizvodnju.
Bez tehnologije nema sredstava za rad kao provodnika ovekovog dejstva na
predmet rada.
Tehnologija ima osnovni zadatak da reava meu dejstva sredstava za rad i
materijala.
Tehnologija je skup znanja o fizikalnim, hemijskim i drugim postupcima
obrade i prerade sirovina, poluproizvoda i preraevina u proizvodnji.
Iz ovih definicija sledi da se pod tehnologijom najee podrazumevaju
proizvodne tehnologije. Vrlo esto se koriste i definicije koje u prvi plan stavljaju
tehniku stranu tehnologije (maine, alati), a zapostavljaju metode i uslove njene
primene u konkretnim proizvodnim uslovima. Na slici 3.1. prikazan je aspekt
tehnologije sa interakcijom ljudi sa postojeim znanjima, iskustvom i motivacijom za
U
Tehniki sistemi
48
korienje tehnologija i ostale resurse koji obuhvataju sve procedure i organizacione
forme.
TEHNOLOGIJE
Ljudi
Alati
Ostali
resursi
Maine
Procesi
Slika 3.1. Osnovni aspekti tehnologija
Ako se tehnologija posmatra u irem smislu, mogu se izdvojiti sledei
karakteristini primeri tehnologija:
tehnologija obrade metala rezanjem,
tehnologija obrazovanja,
tehnologija ugovaranja,
tehnologija odravanja opreme,
tehnologija precizne kontrole,
NC tehnologija itd.
Savremeni ivot se ne moe zamisliti bez mnogih tehnolokih reenja i novih
tehnologija koje se stalno usavravaju. Znaaj tehnologija je u tome to svojim
razvojem izaziva stalne promene, slika 3.2. Najbolji primer za to je usavravanje
transporta.
Ciklus
izmene
tehnologije
Tehnologija
Potreba
ili
problem
Izmene
Slika 3.2. Ciklus izmene tehnologija
Tehnologija je toliko znaajna da se ne sme prepustiti tehnolozima, ve u
njenom dizajniranju i primeni moraju uestvovati politiari, etiari, psiholozi, sociolozi
i drugi, a sve vie, zbog posledica na ivotnu sredinu, ira drutvena zajednica.
Kada se pomene re tehnologija nameu se dva aspekta. Prvi aspekt se
odnosi na nauna istraivanja, inenjering ili istraivanje i razvoj (R&D). Drugi aspekt
se odnosi na sposobnost da se realizuje zadatak. Ovaj aspekt je toliko znaajan da se
kod mnogih autora sree definicija da je tehnologija "znanje kako se rade stvari". Ako
se ova radna definicija proiri koristei sistemski pristup, dolazi se do ire radne
Tehniki sistemi
49
definicije: "tehnologija je sistem pomou koga drutvo zadovoljava svoje potrebe i
elje". Iako je ova definicija prilino umirujua i na prvi pogled suvie uoptena, njena
irina omoguuje da se na osnovu iste, precizno definiu sadraji razliitih tehnologija.
Pri tome se polazi od spektra ljudskih aktivnosti u domenu kreiranja i
realizacije, slika 3.3.
OSNOVNA ISTRAIVANJA
RAZVOJ
Primenjena istraivanja
IENJERING PROIZVODNJE
Inenjering proizvoda
CIM
Inenjering izrade
INENJERING KVALITETA
DISTRIBUCIJA
PROIZVODA
SERVIRANJE
PROIZVODNJE
INENJERING
APLIKACIJE
KREIRANJE
P
R
O
I
Z
V
O
D
P
R
O
C
E
S
T
R

T
E
R
E
A
L
I
Z
A
C
I
J
A
Slika 3.3. Prostor kreiranja i realizacije
Veza (interfejs) izmeu procesa kreiranja i realizacije je prikazana kao
barijera, to, naalost, postoji kod veine organizacija. Kroz savremeni pristup
konkurentnog inenjerstva i menadmenta tehnologijama, ova barijera se delimino ili
potpuno uklanja. Sa prethodne slike moe se uoiti fragmentacija prostora, to utie
na specijalizaciju uesnika u ovom procesu i, sa druge strane, potrebu za integracijom
u cilju poveanja efektivnosti i efikasnosti razvoja i primene tehnologija. To znai da se
mora napustiti pristup izolovanih pojedinaca i specijalizovanih organizacija i ovaj
prostor integrisati kao na slici 3.4.
STVARANJE
(KREIRANJE)
REALIZACIJA I
PROIRENJE
NOVIH MOGUNOSTI NOVIH I POSTOJEIH
MOGUNOSTI
Slika 3.4. Nova dimenzija kreiranja i realizacije
U ovom prostoru u svetlu novih dimenzija posebno se izdvajaju tehnologije
proizvoda, tehnologije izrade i informacione tehnologije.
Komponente tehnologije proizvoda prikazane su na slici 3.5.
Tehniki sistemi
50
PROIZVODNE
TEHNOLOGIJE
INENJERING
PROIZVODA
INENJERING
USLUGA
) (TEHNI KA KA PODR
ININJERING
APLIKACIJA
PLANIRANJE
I UPRAVLJANJE
PROIZVODIMA
Slika 3.5. Komponente proizvodne tehnologije
Planiranje i upravljanje proizvodima treba da omogui identifikaciju zahteva i
elja kupaca i, na osnovu toga, izradu specifikacije karakteristika proizvoda, sa
analizom vrednosti, cene i profita. Ova funkcija je organizaciono esto smetena u
marketing, ali je deo procesa inenjeringa proizvoda. Inenjernig proizvoda pokriva
celokupan spektar od razvoja novih znanja i novih i modifikovanih proizvoda do
projektovanja proizvoda ijom proizvodnjom treba da se ostvare karakteristike i
poslovne performanse (profit, kvalitet, itd.). Zbog toga se koriste mnoge metode,
tehnike i alati, kao npr. simulacione tehnike, tehnike prorauna, CAD/CAM itd.
Inenjering aplikacija se odnosi na promociju proizvoda ili zadovoljenje
individualnih zahteva kupaca kroz upravljanje varijacijama proizvoda. Ovaj proces se,
takoe, organizaciono najee locira u marketingu, iako ima blisku vezu sa
inenjeringom proizvoda.
Inenjering usluga se odnosi na tehniku podrku instaliranju, odravanju i
popravci proizvoda posle prodaje, ukljuujui obuku korisnika, pripremu tehnike
dokumentacije, skladitenje, analizu reklamacija, dijagnosticiranje na terenu itd.
Tehnologije izrade su najblie inenjerima i tehnolozima i zbog toga oni
najee pod tehnologijom podrazumevaju tehnologiju izrade. U optem sluaju
tehnologija izrade obuhvata komponente prikazane na slici 3.6.
TEHNOLOGIJE
IZRADE
TEHNOLOGIJA
ODRAVANJA
TEHNOLOGIJE
KONTROLE
KVALIETA
SISTEM IZRADE
(OBRADE, MONTAE)
RUKOVANJE
MATERIJALOM
OPREMA
I ALATI
TEHNOLOGIJA
MATERIJALA
(Isporuioci,
karakteristike)
Slika 3.6. Komponente tehnologije izrade
Tehnologija materijala obuhvata poznavanje procesa dobijanja
materijala od kojih se izrauju proizvodi, ukljuujui izbor i vrednovanje isporuilaca,
naina fabrikacije i inovacija materijala itd.
Tehniki sistemi
51
Oprema i alati su kljuna komponenta tehnologije izrade, jer se u cilju
poveanja produktivnosti pri izradi proizvoda koriste razliite vrste opreme (npr.
maina, ureaja, i sl.) i alata. Ovaj aspekt je u mainstvu toliko znaajan da je raniji
pojam "tehnologija mainogradnje" preteno se odnosio na opremu i alate. Dodatno,
zbog znaaja opreme i alata, kao tehnikih sistema, ranije je kod mnogih autora
postojao pristup da je tehniki sistem nadreen tehnolokom, tj. da tehniko reenje
diktira tehnoloko reenje. Ovo je tano ako se polazi od postojee opreme i alata. Pri
tome se zaboravlja da su oprema i alati (tehniki sistem) koncipirani da bi se
realizovao eljeni zadatak, drugim reima, odreena tehnologija. Ovo je razlog to je
vrlo malo tehnikih sistema toliko fleksibilnih da se mogu primeniti razliite
tehnologije.
Rukovanje materijalom se odnosi na transport, skladitenje, ulaz i izlaz
materijala iz pogona, a na mikro nivou dodavanje polufabrikata i "skidanje" i
odlaganje izraenog dela sa opreme.
Sistem izrade predstavlja integrisane obradne i montane sisteme uz pomo
informacionog sistema i upravljanja snabdevanjem, proizvodnjom i kontrolom
proizvodnje.
Tehnologija kontrole se odnosi na nain kontrolisanja ulaznih
komponenti (materijala i robe), procesa i izlaznih proizvoda kao rezultata procesa u
cilju utvrivanja da li su ostvarene projektovane karakteristike proizvoda.
Tehnologija odravanja treba da omogui kroz raspoloivost opreme,
alata i prostora da bi se mogle realizovati aktivnosti izrade. Naglasak je na
preventivnom odravanju i, u novije vreme, odravanju prema stanju opreme.
Informaciona tehnologija obuhvata aspekte prikazane na slici 3.7.
Slika 3.7. Aspekti informacionih sistema (IS)
Poetna taka za razvoj i primenu informacionih tehnologija je sagledavanje
informacionih potreba i tehniki sistem (hardver i softver) koji to omoguuje. Na ovim
osnovama razvijaju se i primenjuju odgovarajui informacioni sistemi (npr. IS za
upravljanje proizvodnjom, IS za upravljanje nabavkom itd.) Na viem nivou je
Tehniki sistemi
52
povezivanje informacionih sistema sa fizikim i kognitivnim procesima, iz ega
proizilaze koncepti ekspertnih sistema, vetake inteligencije itd.
Inenjering
proizvoda
Inenjering
procesa
Informacione
tehnologije
Inenjering
proizvoda
Inenjering
procesa
Informacione
tehnologije
Slika 3.8. Put ka integrisanju tehnologija: prethodno i budue stanje
Za podrku top menadmentu, gde dominiraju problemi sa nedovoljno
polaznih podataka, razvijeni su sistemi EIS bazirani na teoriji DSS (Decision Support
Systems). Na najviem nivou su novi poslovi zasnovani na primeni savremenih
informacionih tehnologija, ili nova organizacija ili kompletan reinenjering poslovnih
procesa.
Sutinski zahtev prema informacionim tehnologijama, pored uvanja, obrade,
izvetavanja i sl., je zahtev za integrisanjem poslovnih procesa, a pre svega
inenjeringa proizvoda i inenjeringa procesa, slika 3.8.
3.1.1. ivotni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa i
strategija upravljanja
Krive tehnolokog progresa i ivotnog veka tehnologije i proizvoda, deo su
analitikih tehnika sa kojima savremeni menader moe lake da sagleda strateka
pitanja upravljanja tehnologijom i da analizira posledice stratekih odluka koje donosi.
ivotni ciklus proizvoda predstavlja promenu prodaje i profita odreene
industrijske grane tokom dueg vremenskog perioda. Najee se pominju etiri
osnovne faze, slika 3.9.:
uvoenje,
rast,
zrelost,
opadanje.
U fazi uvoenja posmatra se pojava novog proizvoda na tritu. Rast prodaje je
u poetku spor, da bi se vremenom tranja za proizvodom izrazito poveala i prodaja
poela naglo da raste. To se na kraju zavrava zasienjem trita, tako da e prodaja
dostii vrhunac u fazi zrelosti. Kada proizvod izgubi privlanost za kupca, poinje faza
opadanja u kojoj se prodaja smanjuje da bi konano pala na nulu.
ivotni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu uestalost inovacija
proizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Tehnoloke inovacije predstavljaju
inovacije proizvoda i inovacije procesa. Strateko upravljanje tehnologijom
podrazumeva i odreivanje stanja tehnolokih inovacija i odnosa izmeu inovacija
proizvoda i inovacija procesa.
Tehniki sistemi
53
Slika 3.9. ivotni ciklus proizvoda
Ovim modelom se otkriva veza izmeu proizvoda, procesa i tehnologija tokom
ivotnog veka proizvodne jedinice. Razlikuju se etiri faze, slika 3.10. :
fluidna,
tranziciona,
faza specifinosti,
faza zrelosti.
U poetnoj, fluidnoj fazi inovacije proizvoda su dominantne jer jo uvek je
trite nedovoljno odreeno. U fazi tranzicije, naglo rastu inovacije procesa kao
posledica jasno odreenog zahteva u pogledu proizvoda koje se nametnulo na tritu.
To znai da se jasno izdvojio proizvod sa kljunim osobinama i cenom, koje su
potroai na tritu spremni da kupe i tako su ga potvrdili. Dalje se moe konkurisati
cenom, boljim kvalitetom, to prirodno vodi ka naglaavanju znaaja rastu inovacija
na procesu. Kada inovacije procesa postanu dominantne u odnosu na inovacije
proizvoda, smatra se da je proizvodna jedinica dola u specifinu fazu. U ovoj fazi
organizacija je sasvim definisana kroz jasne ciljeve i zadatke. Vremenom, iz ove faze
prelazi se u fazu zrelosti kada inovacijska aktivnost u celini opada.
Slika 3.10. Zavisnost stope inoviranja i stepena razvoja
Tehnoloka S kriva pokazuje promenu odgovarajuih sposobnosti tehnologije u
odnosu na uloena sredstva (kumulativne investicije) za istraivanje i razvoj ili u
Tehniki sistemi
54
odnosu na vreme. Ova kriva se naziva jo i S-krivom tehnolokog progresa, slika 3.11.
Na krivoj se izdvajaju tri faze:
faza nastanka,
faza rasta,
faza zrelosti.
U fazi nastanka, uloeni napori zavravaju se blagim porastom i unapreenjem
sposobnosti tehnologije. Vremenom, daljim investiranjem u poboljanje tehnologije,
kada je kritina masa znanja akumulirana, nastupa nagli eksponencijalni rast. Fazu
rasta prati faza zrelosti kada je poboljanje usporeno.
Slika 3.11.Tehnoloka S kriva
Neophodno je naglasiti da:
jedna ista tehnologija se moe nai na razliitim mestima na tehnolokoj
S-krivoj u zavisnosti od toga koji se od tehnolokih parametara te
tehnologije posmatra;
razmatra se rast tehnoloke sposobnosti odreenog parametra tehnologije,
a ne trini prodor tehnologije koji je u sutini veoma slian prodoru
proizvoda i predstavljen ivotnim ciklusom proizvoda;
kako bi tehnoloka S-kriva mogla to kvalitetnije da se iskoristi u okviru
stratekog upravljanja tehnologijom, treba nastojati da se tehnoloke
performanse prate s obzirom na promenu investicija koje su vremenom
uinjene u odreenu tehnologiju.
Posebnu panju treba posvetiti odabiru tehnolokog parametra koji se prati.
Taj parametar bi morao da odraava zahteve trita u vezi sa specifinom
tehnologijom. Veoma je vano da tehnolozi identifikuju atribute proizvoda koje trite
zahteva i da ih potom dovedu u vezu sa tehnolokim parametrima koji se mogu
kvantifikovati.
Da bi se blie odredila konkurentska sposobnost preduzea esto se koristi
matrini prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu
jedinicu, slika 3.12. Matrice su veliine 2x2 ili 3x3, a na osama su predstavljeni: uee
na tritu i mogunosti rasta. Slina analiza moe da se uradi za portfolio tehnikih
aktivnosti preduzea, gde su ose: stopa tehnikog napretka i tehnoloka pozicija.
Zdrueno su predstavljeni potencijali rasta - trini udeo i stopa tehnolokog napretka
tehnoloka pozicija. U sluaju A najpovoljnija je situacija A, a u sluaju B situacija
W.
Tehniki sistemi
55
Slika 3.12. Matrini prikaz uea na tritu i mogunost rasta
Trini portfolio predstavlja tekue stanje i oekivani razvoj postojeih i
buduih proizvoda na sadanjem nivou znanja.
Tehnoloki portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu na
potencijal neke tehnologije i obuhvata dui vremenski period.
Neophodno je kontinuirano praenje svih novih mogunosti da postojea
tehnologija ne bi dola u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno
nisu uvedene neophodne promene i supstitucija novim tehnologijama. Jedna od
najvanijih stratekih odluka vezanih za tehnologiju u preduzeu odnosi se upravo na
odreivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja e da zameni postojeu.
Strateko upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora stalno
baviti uravnoteenjem:
napora usmerenih ka odravanju eljenog nivoa efikasnosti postojeih
tehnologija u praksi, i
napora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.
Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije dovee do
podudarnosti izmeu trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije.
3.2. UTICAJ TEHNOLOKOG RAZVOJA NA
ODNOS OVEKA DRUTVA I TEHNOLOGIJA
Prirodno je svojstvo oveka da razvija sredstva za olakavanje svog ivota. Pri ovome
ovek je koristio svoju inteligenciju i kreativnost [1,21,23 ]. Zahtev za stalnim
inovacijama je najdublja ljudska osobina. Tehnika je jedan izraz ove inovacije, ali ona
ima vrednost samo zavisno od toga u koju svrhu je ovek koristi. ovek samo odreuje
dobro i loe u vezi njenog uvoenja for better or for worse. Postoji evolucija u
Tehniki sistemi
56
shvatanju pojma tehnologije koja je ranije iskljuivo posmatrana kroz procese u
materijalnoj proizvodnji. Pojam tehnologije danas ima daleko iri smisao zahvaljujui:
njenom prisustvu i delovanju u svim oblicima ovekove
delatnosti, u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje,
efektima i uticajima tehnologije na sve oblasti ovekovog ivota i
delovanja.
Na osnovu toga, tehnologija u odnosu na oveka, drutvo i prirodu zauzima
centralno mesto, slika 3.13.
TEHNOLOGIJA
Drutvo
Priroda ovek
Slika 3.13. Odnos tehnologija, prirode, drutva i ovek
Sa druge strane ovek je taj koji inicira nauno-istraivaki rad, sprovodi ga,
stvara nove tehnologije, primenjuje ih i krajnji je korisnik rezultata primene novih
tehnologija, tako da logino sledi da su njegov znaaj i uloga u tom odnosu primarni.
ovek je u centralnoj ulozi, slika 3.14. U tom smislu potrebno je da se skrene
panja sa tehnologije i kapitala na ljude.
OVEK
Tehnologija
Drutvo
Priroda
Slika 3.14. Centralna uloga oveka u odnosu na tehnologije, prirodu i drutvo
Kada je re o odnosu drutva i tehnologije situacija je sledea: akumulacija
znanja i iskustva u drutvu utie na tehnoloka dostignua, koja opet utiu na
poveanje produktivnosti rada, to opet dovodi do poveanja drutvenog bogatstva,
slika 3.15. Ovo uveano bogatstvo opet utie na veu akumulaciju i rast ivotnog
standarda, to zajedno utie na uveanje kreativnih potencijala.
Mogu se uoiti tri povezana zatvorena ciklusa:
poveanje dohotka po stanovnitvu: rast tehnolokih dostignua
vea produktivnost rada rast dohotka.
Tehniki sistemi
57
vii dohodak: tehnoloki napredak rast dohotka.
vii dohodak: vea tednja stanovnitva tehnoloki napredak.
Akumulacija znanja
i iskustva u drutvu
Tehnoloka
dostignua
Poveana
produktivnost rada
Rast drutvenog
proizvoda
Akumulacija
Rast ivotnog
standarda
Rast kreativnih
potencijala
Slika 3.15.
Odnos tehnologije i prirode ogleda se u stalnom naporu oveka da uz pomo
tehnologije prirodu prilagoava svojim potrebama. Pri tome postoji neophodnost
pravilnog korienja resursa i ouvanja ivotne sredine.
Tehniki pronalasci omoguili su prekid sa starim vremenima, izgradili su
novim snagama i civilizacijama jedan put kojim se menjaju socijalne strukture i
omoguuje istraivanje sveta. Oni su postali baza na kojoj su razvijeni oblici ljudskog
zajednikog ivota, oni su pretpostavka za bogatu i razvijenu kulturu.
Tehnoloka revolucija ide dalje, postala je motor, i ljudi su je rado nesvesno
uzeli kao bazu za stanje zdravlja i kao prihvatljivost ivota. Pre svega ljudi su se
oslobodili straha. Oni ne misle o tome, da svaki napredak ima svoju cenu.
Psiholoki je potpuno razumljivo da ovek poinje sa zadovoljavanjem vanih
materijalnih potreba - kao jelo, stanovanje i odevanje. Tehniki napredak a sa njim i
ekonomski zamah, bili su klju da se moe poslovati sa viim vrednostima.
Poetkom 60-tih godina otpoeo je jedan ambivalentni stav (dranje) tehnike
u odnosu na razvijanje; tehnika je bila podeljena na dobru i lou:
Dobar tehniki napredak je tamo gde je svakodnevni ivot uinjen
prijatnijim (lista dela prijatnosti: automobil, motocikl, interkontinentalni let
avionom, domainstva (budet), stereo ureaja i televizora).
Lo je tehniki napredak tamo gde ovek ne moe ili nee uoiti prednosti
za sebe (hemijska industrija za preradu sirovina u polufabrikate, elektrine
centrale i rafinerije itd.).
Neki od tehnolokih razvoja nisu vie shvaeni od mnogih ljudi a ovo posebno
vai za nove bazne tehnologije.
Iz ovoga moe nastati jedan mehanizam otpora prema tehnikom znanju jer tu
koliinu informacija koja se javi dodatno svake godine mogu jedva i eksperti savladati.
Tehniki sistemi
58
Neznanje laika e porasti sa veom brzinom koja odgovara optem tehnolokom
znanju ljudskog drutva. Posledice ovoga su nelagodnost i strah. ovek, dodue,
oekuje od tehnike kao i pre da osigura udobnosti modernog ivota, ali joj ovek vie
ne veruje.
Kriza verovanja u tehnologiju koja danas obuhvata i veliku krizu drutva
izbrisana je sa porastom znanja o riziku koji je bez sumnje povezan sa tehnolokim
napretkom. Tako znamo:
ovek se ponaao vrlo neracionalno i neoprezno sa okolinom i prirodnim
resursima,
sirovine i nosioci energije nisu neogranieni, jeftini i nezavisni od politikih
dogaaja),
obim svetskog naoruanja sa visoko-tehnikim ratnim sistemima i ideolokim
razlikama naroda dovodi do straha.
Sigurno e i u budunosti biti potrebni specijalisti u tehnikim, ekonomskim i
organizacionim oblastima, ali moramo uoiti meuzavisnosti, da je danas svaka
kvalifikovana aktivnost integrisana u ukupni drutveni "sistem". Samo tako mogu
mladi ljudi uiti da aktivnosti i znanje ne slue samo tome da se zadovoljavaju
sopstveni zahtevi, ve donose dug svakog prema zajednici.
Inenjeri mogu ovde mnogo uiniti, oni mogu i moraju dati pomo u okviru
njihovih mogunosti i znanja.
Nove tehnologije, zaposlenost i zapoljavanje
Razvojem tehnologije, kroz istoriju, menja se i uloga oveka, karakter ljudskog
rada koji je neophodan da bi se odreena aktivnost mogla obaviti. Uticaj
informacionih tehnologija na promene u oblasti kadrova mogu se posmatrati na dva
nivoa:
kroz uticaj na zaposlenost i zapoljavanje,
kroz uticaj na kvalitet ljudskog rada, potrebnih kvalifikacija i promene u
toj oblasti.
Promene koje izaziva nova tehnologija u oblasti kadrova odnose se
na sledee pojave:
potrebu za sve viim kvalifikacijama zaposlenih;
potrebu za prekvalifikovanjem, za dodatnim, dopunskim sticanjem novih
kvalifikacija;
potrebu za univerzalnijim kvalifikacijama usled potrebe za veom
fleksibilnou kadrova u organizaciji;
skraivanje radnog dana, nedelje uz poveanje udela slobodnog vremena
zaposlenih;
pomeranje ovekovih aktivnosti ka sve kreativnijim, sloenim poslovima
jer rutinske poslove i zadatke preuzimaju nove tehnologije;
nastanak novog tipa radnog mesta koje nije nuno vezano za boravak u
preduzeu.
Osnovni zahtevi u pogledu kvalifikacije i obuke kadrova za rad su:
pitanje permanentnog obrazovanja kadrova, naroito onih vezanih za rad
sa tehnologijom koja se intenzivno menja i razvija,
njihov kvantitet kao ulaznog elementa tehnolokog sistema; problem
zaposlenosti i zapoljavanja s jedne, i kvalifikaciona struktura kadrova, s
Tehniki sistemi
59
druge strane, opredeljuju usvajanje i uspeno funkcionisanje tehnologije u
preduzeu.
Paradoks produktivnosti
injenica je da je dolo do usporavanja rasta i razvoja u razvijenim
zemljama to se naziva i paradoksom produktivnosti. Kljuna pitanja vezana za
izuavanje fenomena ovog paradoksa koja treba analizirati:
U kojoj je meri opadanje ili usporavanje rasta produktivnosti u stvari
problem ili pitanje kanjenja. Poznato je da izmeu trenutka nastanka
otkria i njegovog pretakanja u konkretno novo tehnoloko reenje,
tehnoloku inovaciju, postoji odreeno vremensko kanjenje. Postoji
kanjenje izmeu trenutka nastanka tehnoloke inovacije i njene difuzije u
sve oblasti.
Drugo relevantno pitanje tie se sagledavanja odnosa izmeu usporenog
rasta produktivnosti i izmenjene prirode investicija u savremeno doba
koje sve vie iziskuju uvaavanje nune komplementarnosti izmeu
razliitih vrsta investicija.
U praksi produktivnost treba sagledavati uvaavajui dvoznanost tog
koncepta kroz:
aspekt efikasnosti (odnos autputa i inputa),
aspekt efektivnosti (vrednost autputa za kupce).
3.3. INOVACIONA DELATNOST
3.3.1. Osnovni pojmovi o inovacionoj delatnosti
Organizacija primene naunih saznanja, tehnikih i tehnolokih znanja,
inventivnosti i pronalazatva, u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeu
tehniko-tehnoloku osnovu, novih i poboljanih proizvoda, procesa i usluga su kao
pokretaa razvoja nae zemlje.
Invencija jeste koncept, ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili
procesa, ukljuujui otkrie nove tehnologije (proizvoda ili procesa) za iskoriavanje
prirodnih resursa.
Inovaciona delatnost jesu aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja
novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili znaajne izmene postojeih, a u
skladu sa potrebama trita.
Inovacija jeste uspena trina primena invencije, odnosno primena novog ili
znaajno poboljanog proizvoda, procesa ili usluge (ukljuuje znaajna poboljanja
tehnikih karakteristika, komponenti i materijala, ugraenog softvera, korisnike
orijentacije ili drugih funkcionalnih karakteristika) ili marketinke metode ili nove
organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima pravnog lica sa
okruenjem, pa moe biti:
inovacija proizvoda, kao primena novog ili znaajno poboljanog
proizvoda, koje je novo za odnosno pravno lice (ne mora biti nova za
trite), a nije promena estetske prirode ili iskljuivo prodaja inoviranih
proizvoda koje je proizvelo i razvilo drugo pravno lice;
Tehniki sistemi
60
inovacija procesa, kao primena novog ili znaajno poboljanog naina
proizvodnje ili isporuke (ukljuujui znaajne promene u tehnici, opremi
ili softveru, ali ne iskljuivo organizacione i menaderske promene) koja je
nova ili unapreena za posmatrano pravno lice, bez obzira ko je razvio;
inovacija organizacije, kao primena novih ili znatnih promena u
strukturi ili metodama menadmenta, s namerom da se u odnosnom
pravnom licu pobolja korienje znanja, kvaliteta proizvoda ili usluga, ili
povea efikasnost poslovnih tokova;
marketinka inovacija, kao primena nove marketinke metode,
ukljuujui znaajne promene u dizajnu proizvoda, pakovanju, plasmanu i
promociji proizvoda i naplaivanju proizvoda.
Nacionalni inovacioni sistem jeste skup organizacija, institucija i njihovih veza u
funkciji generisanja, difuzije i primene naunih i tehnolokih znanja u naoj zemlji.
Subjekat inovacione delatnosti jeste pravno ili fiziko lice koje obavlja inovacionu
delatnost, ukljuujui i pravna lica osnovana radi pruanja usluga u oblasti inovacione
delatnosti.
Nosilac realizacije inovacione aktivnosti jeste pravno ili fiziko lice koje
objedinjuje i koordinira inovacione aktivnosti su finansirane sredstvima budeta jedne
zemlje.
Inovacioni projekat jeste dokument kojim se predlae nain realizacije
programa inovacione delatnosti, a koji za rezultat ima stvaranje novih proizvoda,
tehnologija, procesa i usluga ili znaajnu izmenu postojeih u skladu sa potrebama
trita.
Razvojni projekat jeste dokument kojim se predlae nain realizacije programa
inovacione delatnosti, a koji objedinjuje primenjena i razvojna istraivanja u
odreenoj naunoj i tehnolokoj oblasti.
Inovaciona infrastruktura jeste okruenje stvoreno u oblasti informacionih i
komunikacionih tehnologija, tehniko-tehnolokog opremanja, fizike infrastrukture
(prostorne, transportne, internet i intranet), kao i infrastrukture znanja (resursi
naunoistraivakih organizacija i drugi obrazovni i konsalting resursi), koje je u
funkciji pokretaa restrukturiranja poslovnog sektora i umreavanja subjekata
inovacione delatnosti iz akademskog sektora i sektora privrede.
Tehno preduzetnitvo jeste delatnost koja obuhvata znanja, vetine i
sposobnosti usmerene na pokretanje, organizovanje, razvoj i inoviranje tehnolokih
procesa, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti.
Novoosnovano privredno drutvo jeste privredno drutvo od ijeg
osnivanja, do momenta podnoenja zahteva za finansiranje sredstvima budeta nae
zemlje, u skladu sa zakonom, nije prolo vie od dve godine.
Inovaciona politika je postavljanje ciljeva i obezbeenje sistemskih uslova za
stvaranje, razvoj i primenu inovacija. Inovacionu politiku, kao strateki dokument,
utvruje vlada za period od pet godina, na predlog ministarstva nadlenog za
inovacionu delatnost, a u skladu sa resursima, ogranienjima i tenjama u
tehnolokom razvoju drave.
Ministarstvo nadleno za naunoistraivaku delatnost i tehnoloki razvoj
(Ministarstvo) odgovorno je za utvrivanje i realizaciju inovacione politike,
podsticanje tehno preduzetnitva, transfera znanja i tehnologija u privredu, razvoj i
Tehniki sistemi
61
unapreenje inovacionog sistema u naoj zemlji i propise u oblasti zatite i prometa
prava intelektualne svojine. Ministar nadlean za inovacionu delatnost (ministar)
obrazuje Komisiju za praenje razvoja i komercijalne eksploatacije inovacija
(Komisija). Komisija realizuje:
priprema ekspertske analize u oblasti inovacione delatnosti;
analizira inostranu praksu u ovoj oblasti;
inicira izmene vaeih zakona i ostalih propisa u ovoj oblasti, s ciljem
podsticanja inovacione delatnosti.
Ministarstvo vodi Registar inovacione delatnosti. Registar je deo elektronske i
javno dostupne baze podataka koju vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.
Korisnici dravnih podsticajnih mera i budetskih sredstava za razvoj inovacione
delatnosti mogu biti samo subjekti koji su upisani u Registar. U Registru se posebno
vode podaci o tehnolokim privrednim drutvima. Kao tehnoloka privredna drutva u
Registru se evidentiraju ona privredna drutva koja primenjuju ili razvijaju tehnologiju
kao vanu komponentu svojih poslovnih aktivnosti, a bave se istraivanjem i razvojem,
sopstvenim ili naruenim kod drugih privrednih drutava, organizacija, ustanova ili
pojedinaca.
3.3.2. Organizacije za obavljanje inovacione delatnosti
Radi obavljanja delatnosti istraivanja, stvaranja, razvoja, primene i plasmana
inovacija, kao i dobijanja statusa organizacije za obavljanje inovacione delatnosti (u
daljem tekstu: inovaciona organizacija), u Ministarstvu se moe registrovati:
razvojno-proizvodni centar,
istraivako-razvojni centar,
inovacioni centar.
Razvojno-proizvodni centar je inovaciona organizacija koja stvara
inovacije, primenjuje nove tehnologije, vri plasman proizvoda, usluga i tehnologija,
zasnovanih na sopstvenom inovatorskom radu i razvoju.
Istraivako-razvojni centar je inovaciona organizacija u kojoj se
obavljaju primenjena i razvojna istraivanja, stvaraju inovacije i vri plasiranje novih
znanja i tehnologija, u sopstvenu proizvodnju i usluge ili u proizvodnju i usluge drugih
privrednih subjekata.
Inovacioni centar je inovaciona organizacija u kojoj se na originalni i
sistematski nain primenjuju sopstveni i tui nauni rezultati i savremeni tehnoloki
procesi radi stvaranja inovacija, razvoja prototipa, novih proizvoda, procesa i usluga ili
poboljanja postojeih u odreenoj oblasti i istovremeno vri transfer znanja i
tehnologija u proizvodnju i usluge drugih privrednih subjekata.
Privredno drutvo osnovano radi pruanja infrastrukturne podrke i
povezivanja naunoistraivakih, odnosno inovacionih organizacija i privrednih
subjekata - u Ministarstvu se moe registrovati kao:
poslovno-tehnoloki inkubator;
nauno-tehnoloki park;
organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj oblasti
nauke i tehnologije;
Tehniki sistemi
62
centar za transfer tehnologija.
Poslovno-tehnoloki inkubator je privredno drutvo ija je osnovna
delatnost stavljanje na raspolaganje, uz naknadu, poslovnog prostora,
administrativnih, tehnikih i drugih usluga novoosnovanim privrednim drutvima,
najdue pet godina od njihovog osnivanja.
Nauno-tehnoloki park je privredno drutvo koje u okviru definisanog
prostora prua infrastrukturne i strune usluge visokokolskim ustanovama,
naunoistraivakim i inovacionim organizacijama, kao i visoko tehnolokim i srednje
tehnolokim privrednim drutvima u odreenoj naunoj, istraivako-razvojnoj ili
proizvodnoj grupaciji s ciljem njihovog povezivanja i to bre primene novih
tehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tritu.
Poslovno-tehnoloki inkubator i nauno-tehnoloki park mogu pruati
sledee usluge:
korienje poslovnog prostora za rad, koji moe biti opremljen
nametajem, opremom i instalacijama;
korienje zajednikih poslovnih prostorija, koje slue za poslovne
sastanke, prijeme i druge svrhe;
sekretarske usluge;
administrativne usluge;
knjigovodstvene i raunovodstvene usluge;
usluge reklame i prodaje;
usluge poslovnog savetovanja;
telekomunikacione i informacione usluge, koje izmeu ostalog obuhvataju
pristup telefonu, telefaksu, elektronskoj poti i Internetu;
usluge poslovnog planiranja;
usluge finansijskog savetovanja;
usluge obuke i treninga;
finansijske usluge;
tehnike i druge usluge, u skladu sa zakonom.
Nauno-tehnoloki park svom lanu moe omoguiti korienje dela zemljita, u
okviru nauno-tehnolokog parka, za izgradnju razvojnih i proizvodnih kapaciteta, a u
skladu sa osnovnom delatnou parka.
Organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj
oblasti nauke i tehnologije je privredno drutvo osnovano iskljuivo radi obavljanja
delatnosti podsticaja inovacionih aktivnosti u prioritetnim oblastima nauke i
tehnologije utvrenim stratekim dokumentom.
Centar za transfer tehnologija je privredno drutvo osnovano iskljuivo
radi obavljanja delatnosti transfera tehnologija radi primene tehnolokih inovacija, to
obuhvata naroito traganje za idejama i partnerima za transfer tehnologija, procenu
komercijalnog potencijala transfera, podsticaje za realizaciju i komercijalizaciju
Tehniki sistemi
63
transfera tehnologija i pomo u zatiti intelektualne svojine tehnolokim privrednim
drutvima koja razvijaju, proizvode i prodaju inovativne proizvode, procese i usluge sa
visokim nivoomknow-how i novih tehnologija.
Radi podrke razvoju inovativnih proizvoda i usluga, podsticaja primene i
komercijalizacije naunoistraivakih rezultata, podrke korienju savremenih
tehnologija i izgradnji infrastrukture inovacionih organizacija, Vlada, na predlog
ministra, usvaja programe inovacione delatnosti za narednu budetsku godinu.
3.3.3. Inovacioni, razvojni projekti, prava intelektualne
svojine i finansiranje inovacione delatnosti
Privredna drutva, visokokolske ustanove, naunoistraivake i inovacione
organizacije mogu biti nosioci inovacionih i razvojnih projekata, u skladu sa ovim
zakonom. Inovacioni projekti traju do jedne, a razvojni do dve godine. U sluaju kada
jedan projekat realizuje vie organizacija, meusobnim ugovorom odreuju nosioca
realizacije projekta. Ministar propisuje:
uslove konkurisanja na inovacionim i razvojnim projektima i kriterijume
za izbor realizatora projekata koji se finansiraju iz budetskih sredstava i
fondova sa veinskim dravnim vlasnitvom;
uslove finansiranja projekata ili izgradnje infrastrukture namenjene
realizaciji inovacionih i razvojnih projekata;
postupak evidencije, prezentaciju sadraja i postignutih rezultata na
inovacionim i razvojnim projektima.
Prava intelektualne svojine nad rezultatima inovacionih i razvojnih
projekata.
Intelektualna svojina (pronalazak, industrijski dizajn, topografija
integrisanih kola) koja nastane u toku realizacije inovacionog i razvojnog projekta koji
se finansira i sredstvima budeta nae zemlje pripada organizaciji u kojoj je
intelektualna svojina nastala.
Pronalaza, autor dizajna i autor topografije integrisanih kola imaju pravo
da u tom svojstvu budu navedeni u prijavi za priznanje patenta, malog patenta,
industrijskog dizajna i topografije integrisanih kola, kao i u spisima, registrima,
ispravama i drugim publikacijama.
Finansiranje inovacione delatnosti se realizuje na osnovu ekonomskih
instrumenata kojima se obezbeuje i podstie inovaciona delatnost jesu:
sredstva budeta zemlje i autonomne pokrajine;
sredstva budeta jedinice lokalne samouprave;
sredstva meunarodnih finansijskih organizacija;
fond za inovacionu delatnost;
drugi fondovi;
ekonomske podsticajne mere i druge mere, u skladu sa zakonom.
Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje inovativnosti, osniva
se Fond za inovacionu delatnost (Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica. Fond se
upisuje u registar privrednih subjekata. Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem
Tehniki sistemi
64
pripreme, realizacije i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti
sprovoenja inovacione politike, a naroito:
strune i druge poslove u vezi sa pribavljanjem sredstava Fonda, upravljanjem
tim sredstvima i njihovim korienjem;
posredovanje u vezi sa finansiranjem inovacione delatnosti iz sredstava
meunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih i
stranih pravnih i fizikih lica, naroito u oblastima nauke i tehnologije koje
strateki dokumenti utvrde kao prioritetne;
voenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u
oblasti inovacione delatnosti koje Fond finansira, kao i potrebnim i
raspoloivim finansijskim sredstvima za njihovu realizaciju;
podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa meunarodnim i
domaim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizikim licima radi
finansiranja inovacione delatnosti, u skladu sa inovacionom politikom i
drugim stratekim planovima i programima, kao i zakljuenim meunarodnim
ugovorima za namene utvrene ovim zakonom.
3.3.4. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzeu
Praenjem svih novih mogunosti spreie se da postojea tehnologija ne doe
u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne
promene i supstitucija novim tehnologijama.
Najvanije strateke odluke vezane za tehnologiju u preduzeu odnose se
upravo na odreivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja e da zameni postojeu.
Strateko upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora
stalno baviti uravnoteenjem:
napora usmerenih ka odravanju eljenog nivoa efikasnosti postojeih
tehnologija u praksi,
napora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.
Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije dovee do
podudarnosti izmeu trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije.
Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzea u trinoj privredi koja
uspeju u tome da razvoj tehnologije i razvoj trita u to kraem vremenskom
intervalu dovedu do stepena to vee uzajamne harmonije.
Strategija inovacija se, u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruenju u
kome deluju savremene firme, pokazuje kao opravdana i jedino uspena. U tehnoloki
intenzivnim granama se ak pokazuje da jedino strategijom lidera mogu da se
ostvare poslovni uspesi, da je strategija sledbenika neuspena, ne generie se
oekivana dobit usled skraivanja ciklusa tranje i ivotnog ciklusa proizvoda/usluge.
Harmonizacija se odnosi na usklaivanje konkretnih sadraja ponude, koja
je nastala kao rezultat dobro osmiljenog poslovnog plana i strategije razvoja
tehnologije, s jedne, i trine tranje, s druge strane. Postignuti stepen harmonizacije
se neposredno odraava na poslovni uspeh.
Tehniki sistemi
65
ivotni ciklusi tehnologije i tranje
Karakter tehnologije koji treba ispitati u preduzeu s obzirom na
uspostavljanje ispravne poslovne strategije odnose se na identifikovanje kljunih
odnosa dinamike trine tranje, dinamike tehnologije proizvoda i dinamike
tehnologije procesa. Dinamiki aspekti tehnologije strateki se sagledavaju analizom
njihovih ivotnih ciklusa, slika 3.16. U uslovima definisane trine tranje koja se moe
predstaviti krivom tranje (A) stabilna tehnologija prati u itavom ciklusu tranje
potrebu trita i udovoljava potrebnim promenama. Pri tome stabilna tehnologija
moe da bude i fleksibilna ukoliko u okviru ciklusa tranje i ivotnog ciklusa
tehnologije (koje se u sluaju stabilne tehnologije skoro idealno poklapaju) generie
vie razliitih proizvoda. Zrela tehnologija se na slici (B) prikazuje pojavom veeg
broja ivotnih ciklusa proizvoda u okviru jednog ivotnog ciklusa tehnologije.
Turbulentna tehnologija na slici (C) oznaava promene vie ivotnih ciklusa
tehnologije u okviru jednog ciklusa tranje.
Slika 3.16. Dinamiki aspekt tehnologije
Ciklus tranje se moe podeliti pet faza:
Nastanak (N) turbulentni period kada nastaje odreena delatnost, u
kojoj veliki broj konkurenata nastoji da ostvari vodeu poziciju.
Tehniki sistemi
66
Ubrzani rast (R
1
) u okviru koga konkurenti koji su preiveli uivaju
plodove svoje inicijalne nadmoi, u ovom periodu rast tranje obino
prevazilazi rast ponude.
Usporeni rast (R
2
) kada se javljaju prvi znaci saturacije i ponuda poinje
da prevazilazi tranju.
Zrelost (Z) kada je postignuta saturacija i postoji znaajan viak
kapaciteta.
Opadanje (O) na nii nivo tranje (ili na nulu).
Uoene pravilnosti prikazane krivom ivotnog ciklusa tranje ukazuju na to da
se preduzea moraju stalno baviti pitanjem koliko e dug biti ciklus tranje,
meren od poetka nastanka do trenutka saturacije i opadanja. Navedena podela
tehnologije na stabilnu, fleksibilnu i turbulentnu omoguuje da se poslovna strategija
blie uskladi sa identifikovanim karakterom tehnologije.
Tehnoloka strategija i upravljanje kanjenjem tehnoloke inovacije
Upravljanje kanjenjem u razliitim delovima procesa tehnoloke inovacije
moe se razvrstati na sledei nain:
upravljanje kanjenjem izmeu faza istraivanja i razvoja koje dovode do
nastanka tehnoloke inovacije i strateki fokus firme (lider, sledbenik);
upravljanje vremenskom sinhronizacijom trinih i tehnolokih ciklusa tj.
upravljanje kanjenjem izmeu inovacije tehnologije proizvoda i
tehnologije procesa, i odgovarajui poslovni efekti;
upravljanje kanjenjem u primeni tehnoloke inovacije: krive uenja,
kanjenje u produktivnosti i poslovni fokus.
Tehnolokom strategijom se odreuju resursi u vezi sa:
Vertikalnim transferom tehnologije (interna tehnologija) koje za
firmu znai sopstveno istraivanje i razvoj interno kreiranje
kompetencija koje stvara kanjenje i iziskuje znaajne investicije.
Horizontalnim transferom tehnologije (eksterna tehnologija) kojim
se postiu tri stvari:
o sporazumi o kooperaciji - udruivanje napora vie razliitih preduzea
u razvijanju novih tehnologija;
o kupovina licenci - daje pristup tehnologijama koje su razvili drugi;
o ugovori o eksternom istraivanju - predviaju da preduzee poverava
eksternom organizmu (laboratoriji, istraivakom centru ...)
realizaciju razvoja odreene tehnologije.
Kombinovanim transferom koji se postie kupovinom drugog
preduzea koje poseduje traenu tehnologiju i ima interne kompetencije u
razvoju tehnologija.
Kada je re o preduzeima u oblastima visoke tehnologije postoji etiri
strategijske opcije:
prvi na trite,
drugi na trite,
kasno na trite,
segmentacija trita.
Rani ulazak na trite ili strategija lidera znai da se proizvod iznese na trite
pre konkurenata.
Tehniki sistemi
67
Drugi na trite ili strategija pratioca pretpostavlja ulazak u ranoj fazi rasta u
ivotnom ciklusu i brzu imitaciju inovacije pionira.
Minimiziranje trokova ili strategija kasno na trite omoguava
preduzeima koja je koriste relativnu prednost u trokovima putem ekonomije veliine
ili putem modifikacija na samim proizvodima i procesima.
Segmentacija trita znai orijentaciju na opsluivanje malih trita sa
specijalnom primenom bazine tehnologije.
Vreme tehnoloke inovacije i prednosti strategije lidera
Izmeu znaajnih momenata naunog otkria, invencije i inovacije postoje
vremenska kanjenja, a takoe se belei kanjenje izmeu pojave invencije i njene
difuzije i dospea u odgovarajue proizvodne procese i na trite. U ciklusu
tehnolokog razvoja veoma je vano sagledati znaaj smanjivanja kanjenja izmeu
svih navedenih faza, a na nivou preduzea strategija tehnolokog razvoja i
konkurentnosti posebno istiu znaaj skraivanja kanjenja izmeu pojedinih faza.
Tako je izuzetno znaajno da se kanjenje smanji izmeu otkria i nastanka invencije i
izmeu pojave invencije i njenog pretvaranja u inovaciju za preduzea koja su usvojila
strategiju tehnolokog lidera.
Tehnoloki lideri izuzetno su zainteresovani da poveaju kanjenje izmeu
trenutka pojave inovacije i njene ire difuzije u ostale firme. Odlaui taj momenat to
dalje u budunost oni nastoje da to due odre trinu ekskluzivnost i primat u svoju
korist.
Savremeni pristup tehnolokoj inovaciji u preduzeu utemeljen je na osnovnoj
konstataciji da se dinamika tehnologije vrsto povezuje sa stratekom dinamikom
organizacije kao celine. Empirijski je utvreno da kanjenje u pojavljivanju novog
proizvoda na tritu dovodi do najveih gubitaka. Ovo znai da ako bi se menaderi
nali pred dilemom da li da poveaju IR trokove ili da odloe lansiranje novog
proizvoda, sigurno je bolja opcija skraivanje vremena razvoja kako bi se ostvarilo
prvobitno planirano vreme lansiranja novog proizvoda na trite ak i po cenu rasta
trokova istraivanja i razvoja.
3.4. MENADMENT TEHNOLOGIJAMA
Na osnovu uvida u strukturu tehnologija, vidi se da je njihovo kreiranje i primena vrlo
sloen zadatak koji zahteva specifine vetine menadmenta. Tako je nastala nova
disciplina menadment tehnologijama (MOT- Management of Technologies) i novo
zanimanje menader tehnologija [1,3, 5,21,23 ].
Za razliku od "klasinog" menadmenta sa ulogama koje je postavio jo Fayol
(planiranje, organizovanje, obezbeenje resursa, voenje, odluivanje, kontrolisanje),
menadment tehnologijama zbog njihove sloenosti i zahteva integracije mora da
poseduje brojna druga svojstva. Novi poslovni ambijent zahteva primenu novih
tehnologija, a time i novog pristupa menadmentu tehnologijama. To je jedan od
razloga to ak i najvee kompanije u U.S.A. stagniraju i gube trinu poziciju za samo
15 godina, tabela 3.1. Kljunu ulogu u ovome ima strategijska komponenta
menadmenta, koji treba da "prepozna" nove potrebe trita, ulogu novih tehnologija i
pokrene proces promena u organizaciji.
Tehniki sistemi
68
Tabela 3.1 Sudbina 25 najveih kompanija u U.S.A.
Sudbina Broj kompanija
I dalje u top 25 1
Ostaje u top 25 u drugoj oblasti 7
Bankrot 2
Smanjen obim delatnosti 3
I dalje rade ali ispod top 25 12
Ukupno: 25
Dalji postupak se odvija prenoenjem zadataka srednjem i operativnom
menadmentu. On mora stalno da odrava balans izmeu snaga za promene i otpora
promenama, posebno ako se intezivnije uvode nove tehnologije.
Menadment tehnologijama treba da obezbedi:
stalno unapreenje tehnologije i procesa,
spremnost za znaajno unapreenje, primenom reinenjeringa poslovnih
procesa (BPR Business Process Reengineering).
smanjenje i netolerisanje greaka, to se obezbeuje primenom tehnologija
koje obezbeuju stalan kvalitet proizvoda i standardnim metodama i
procedurama rada,
nie, tj. konkurentne trokove, to se obezbeuje primenom optimalne
tehnologije u datim uslovima.
Promene zahteva koji se postavljaju pred industriju zahtevaju i novi model
obrazovanja. Akademske institucije su do sada bile spore u promeni nastavnih planova
i programa i metoda edukacije.
Kvalitet novog obrazovnog procesa ocenjuju korisnici (kupci). Za MOT to su:
studenti, poslodavci, top menaderi, profesionalne organizacije, lideri, tehniko
osoblje, preduzetnici, lokalne i druge dravne institucije.
Jo daleke 1998. godine John Bush je identifikovao sledee pravce u
obrazovanju menadera tehnologijama. To su:
direktna edukacija sadanjih ili potencijalnih tehnoloki orjentisanih
menadera i zaposlenih "da identifikuju optimalne tehnike za praksu",
indirektna edukacija sadanjih ili potencijalnih menadera o
korienju MOT radi "integracije tehnologije u strategiju organizacije",
za sve ostale za koje se direktno ne odnosi MOT, kratka edukacija o
vanosti ukljuivanja MOT u strukture organizacije.
Za novi pristup obrazovanju za MOT imaju pre svega interes industrijske i
obrazovne organizacije. Prve zbog znaaja menadmenta tehnologijama za opstanak i
razvoj organizacije. Obrazovne organizacije prepoznaju u MOT novu, propulzivnu
akademsku disciplinu, koja prema William Miller-u (1998) ima karakteristike
Knowledge Infrastructure Engineering (KIE). Posledica ova dva zahteva, postaje
nacionalni interes stimulisanje MOT i obrazovnih centara za MOT specifinim
tehnologijama.
Sadraj MOT edukacije obuhvata u osnovi discipline prikazane na slici 3.17.
Tehniki sistemi
69
Menadment
tehnologijama
Drutvene
nauke
Inenjerstvo
Prirodne
nauke
Menadment
i biznis
Industrijska
praksa
Slika 3.17. Discipline koje uestvuju u MOT
Naravno, u razliitim obrazovnim centrima je razliit udeo ovih disciplina i
oblast primene (industrijska praksa). Khalil (1997.) je definisao MOT kao interfejs
izmeu naunih i inenjerskih disciplina, sa jedne strane, i disciplina poslovne
administracije, sa druge strane, tabela 3.2.
Tabela 3.2. Znanja potrebna za menadere tehnologijama
Menadment tehnologijama Naune i inenjerske
discipline
Discipline iz ekonomije,
menadmenta i prava
Strategijske tehnologije.
Nauka i tehnoloka politika.
Proces tehnolokih inovacija.
R&D menadment.
Infrastruktura R&D i
tehnoloke promene.
Tehnoloko preduzetnitvo i
novi poslovi.
ivotni ciklus
proizvoda/procesa.
Tehnoloko predvianje i
planiranje.
Tehnoloke inovacije i
strategijsko planiranje.
Meunarodni transfer
tehnologija i uloga
multinacionalnih korporacija.
Analiza i ocena tehnolokog
rizika.
Tehnoloka i ekonomska
analiza.
Tehnologija obrade metala
Tehnologija mainogradnje
Tehnologija obrade drveta
Tehnologija materijala
Tehnologija obrade keramike
Tehnologija zatite
Tehnologija proizvodnje
Tehnologija procesa
Informacione tehnologije
Tehnologije reciklae
Tehnologije zatite ivotne
sredine
Knjigovodstvo
Finansije
Menadment
Marketing
Ekonomika
Poslovno pravo
Na osnovu studije Georga Scott-a (1998) primenom DELPHI metode,
utvrena su 10 najvanijih problema sa kojima se sree menadment u high-tech
preduzeima, slika 3.18.
Tehniki sistemi
70
NAJVANIJI
PROBLEMI
MENADMENTA
Strategijsko
planiranje tehnologija
izrade proizvoda
1
Selekcija
projekata novih
proizvoda
2
Organizaciono
uenje za nove
tehnologije
3
4
Smanjenje vremena
trajanja ciklusa
5
Kreiranje pogodne
kulture
5
6
7
10
9
8
Koordinacija i menadment
timova za razvoj
Tehnoloki trendovi
i promena shvatanja
Ukljuivanje grupa
za marketing
Ukljuivanje
kupaca
Klju ke
kompetencije
ne tehnolo
Slika 3.18. Kljuni zahtevi za MOT
Iz ovih razloga MOT se preteno izuava kao specijalistika ili posle diplomska
obuka, iako ima primera i do diplomskog obrazovanja ali uz podrku snane lokalne
industrije i njenih zahteva.
Tehniki sistemi
71
OSNOVI PROIZVODNIH
TEHNOLOGIJA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete osnovne pojmove iz tehnologije
mainogradnje.
Shvatite tehnologije obrade.
Objasnite obradu metala rezanjem.
Planirate procese rezanja.
Razumete osnovna kretanja alata, predmeta obrade i
geometriju reznog alata.
Objasnite tribomehaniki sistem u obradi metala
rezanjem.
Shvatite naune oblasti obrade materijala rezanjem.
Tehniki sistemi
73
4.1. TEHNOLOGIJE MAINOGRADNJE
rerada materijala (metala i nemetala) i oblikovanje razliitih delova (vratilo,
zavrtanj, navrtka, zupanik i sl.), pod sklopova i sklopova (spojnica, kuita,
menjaa, prenosnika...) i proizvoda (alatnih maina, automobila itd.) se
ostvaruje primenom razliitih tehnologija mainogradnje. Izuava osobine metala,
nemetala i legura i postupke njihove prerade u poluproizvode ili proizvode. Postoji est
osnovnih tehnologija, to su tehnologije [9,10, 12,18,19,27,28]:
materijala,
obrade,
termike i hemijsko-termike obrade,
montae,
povrinske zatite,
modifikovanja povrina.
Tehnologija materijala prouava postupke prerade sirovina, problematiku
dobijanja materijala, osobine, namenu, sisteme oznaavanja i metode ispitivanja
materijala.
Tehnologija obrade prouava postupke izrade i obrade (oblikovanja)
mainskih delova eljenog oblika i dimenzija od polufabrikata, dobijenih livenjem,
kovanjem, valjanjem i sl. Pojednostavljeno reeno obuhvata problematiku izrade i
oblikovanja gotovih delova, slika 4.1.
Slika 4.1. Ilustracija postupka obrade
Tehnologija termike obrade (arenje, kaljenje, poboljanje,
normalizacija, otputanje...) obuhvata postupke promene strukture, hemijskog sastava
i mehanikih osobina (tvrdoa, vrstoa, ilavost itd.) materijala.
Hemijskotermikom obradom (cementacija, nitriranje, cijanizacija...) menjaju se
P
Tehniki sistemi
74
karakteristike povrinskog sloja obraenih delova. Postupcima montae se, od
delova, formiraju podsklopovi, sklopovi i proizvodi razliite funkcionalnosti i namene.
Tehnologija povrinske zatite obezbeuje:
zatite metalnih delova i konstrukcija od tetnog dejstva razliitih hemijskih
uticaja okoline (kiselina, baza, soli, gasova, kiseonika iz vazduha itd.),
poboljanje estetskog izgleda delova i proizvoda.
Ostvaruje se:
metalom: cinkovanje, kadmijumizacija, pobakrenje, kalaisanje, niklovanje,
hromiranje, posrebrivanje, pozlaivanje ...,
nemetalom: emajliranje, bojenje, lakiranje, premazivanje sredstvima za
konzerviranje... i
hemijskim i elektrohemijskim postupcima: bruniranje, fosfatiranje...
Tehnologijama modifikovanja povrina se obezbeuje poboljanje
karakteristika povrinskih slojeva, veka trajanja i pouzdanosti mainskih delova i
tehnikih sistema. Poznate su pod nazivom i povrinske tehnologije. Dve osnovne
tehnologije su tehnologije:
nanoenja prevlaka,
modifikovanja povrinskih slojeva.
Tehnologijama nanoenja prevlaka nanose se ili deponuju antihabajue
zatitne, dekorativne, optike, regenerativne i druge prevlake na povrinu mainskog
dela. Najee koriene tehnologije su:
CVD - hemijsko taloenje prevlaka,
PVD - fiziko taloenje prevlaka,
termalni postupci (gasni, elektroluni, plazma sprej, laserski),
galvanizacija,
elektroforeza (anaforeza i kataforeza),
TD (difuzioni) postupci,
nanoenja prevlaka vrstih maziva (molibden disulfid...) ,
plastifikacija,
nanoenja neorganskih prevlaka (oksidne prevlake, fosfatiranje, hromiranje,
emajliranje ...),
nanoenja organskih prevlaka (gumiranje, bojenje i lakiranje).
Tehnologijama modifikovanja povrinskih slojeva se menja hemijsko,
strukturno i fiziko metalurko stanje materijala u povrinskim slojevima. Najee
koriene tehnologije modifikovanja su:
1. Termika obrada:
Poboljanje,
Kaljenje itd.
2. Termohemijski i hemijski postupci:
nitriranje (klasino, plazma ...),
cementacija,
karbonitriranje,
difuziona metalizacija (boriranje, siliciranje, alitiranje ...),
bruniranje ...,
jonska implantacija,
deformaciono otvrdnjavanje ....
Tehniki sistemi
75
4.2. TEHNOLOGIJE OBRADE
Tehnologija obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih
delova. Zavisno od osnovnih principa uklanjanja vika materijala i oblikovanja gotovih
delova (korienjem mehanike ili drugih vidova energije) tehnologije obrade se dele
na [9,10, 12,18,19,27,28]:
tehnologije mehanike obrade,
nekonvencionalne postupke obrade.
U tehnologije obrade spadaju i novi postupci obrade kao to su postupci:
visokoproduktivne obrade, obrade na suvo, bez primene SHP, brze izrade prototipa,
mikro obrade, nano obrade i dr.
Tehnologija mehanike obrade prouava problematiku izrade i
oblikovanja gotovih delova mehanikim putem (delovanjem alata na predmet obrade).
Postupci mehanike obrade se dele na postupke:
sa uklanjanjem vika materijala (sa skidanjem strugotine),
bez uklanjanja vika materijala (bez skidanja strugotine).
Obrada bez skidanja strugotine obezbeuje obradu i oblikovanje bez ili sa
neznatnim uklanjanjem vika materijala. To su postupci obrade:
livenjem,
spajanjem,
deformisanjem.
Obrada livenjem, slika 4.2., obuhvata livenje elika, sivog liva, obojenih metala
i nematala u pesku, kokili, pod pritiskom, u obliku kouljice, centrifugalno i dr.
Slika 4.2. Izgled kalupa za livenje u pesku:
1 jezgro, 2 - gotov deo (izradak), 3 - gornji deo kalupa, 4 - donji deo kalupa, 5 - elementi za vezivanje,
6 optereenje, 7 - ulivni sistem, 8 - ispusni otvor
Tehniki sistemi
76
Slika 4.3. Centrifugalno livenje u vertikalnom rotirajuem kalupu:
1 kalup, 2 - pogonski ureaj, 3 - teni SL, 4 - zidovi kalupa, 5 - gotov deo (izradak)
Slika 4.4. Elektrootporno - takasto zavarivanje
Obrada spajanjem obuhvata postupke zakivanja, lemljenja, zavarivanja,
lepljenja i dr.
Slika 4.5. MIG postupak zavarivanje u zatiti argona topljivom metalnom elektrodom
Obrada deformisanjem predstavlja postupke kovanja, prosecanja i
probijanja, dubokog izvlaenja, savijanja i dr.
Slika 4.6. Obrada metala deformisanjem: duboko izvlaenje lima
Tehniki sistemi
77
Slika 4.7. Obrada metala deformisanjem: kovanje u kalupu
Obrada sa skidanjem strugotine podrazumeva postupke obrade kod
kojih se oblikovanje ostvaruje uklanjanjem vika materijala, slika 4.8. To su:
bravarski radovi - runa obrada (seenje, turpijanje ...),
obrada metala rezanjem.
Obrada metala rezanjem (struganje, buenje, glodanje...) je postupak
oblikovanja uklanjanjem vika materijala mehanikim putem alatima najee znatno
vee tvrdoe od tvrdoe materijala predmeta obrade.
Slika 4.8. Obrada metala rezanjem: obrada struganjem, obrada buenjem
Nekonvencionalni postupci obrade (NPO, elektrohemijska-ECM,
elektroeroziona -EDM, laserska obrada ...) su postupci oblikovanja uklanjanjem vika
materijala razliitim fiziko-hemijskim mehanizmima, korienjem elektrine,
hemijske, svetlosne, magnetne i drugih vidova energije.
ECM - elektrohemijska obrada EDM - elektroeroziona obrada
Slika 4.9. Nekonvencionalni postupci obrade
4.3. OBRADA METALA REZANJEM
4.3.1. Postupci obrade metala rezanjem
Postupci obrade metala rezanjem (OMR) su postupci oblikovanja (promene
oblika, dimenzija, hrapavosti obraene povrine i karakteristika povrinskog sloja)
uklanjanjem vika materijala mehanikim dejstvom reznog alata na predmet obrade.
Najee se razvrstavaju na postupke [9,10, 12,18,19,27,28]:
prethodne - grube obrade,
Tehniki sistemi
78
zavrne - fine obrade
Postupci prethodne obrade (struganje, buenje, glodanje, rendisanje ... )
imaju, prvenstveni, cilj da uklone to veu koliinu materijala.
Postupcima zavrne obrade (razvrtanje, provlaenje, bruenje, honovanje,
lepovanje ...) se ostvaruje zahtevani kvalitet obrade (tanost i kvalitet obraene
povrine).
Osnovni postupci OMR su: struganje, buenje, glodanje, testerisanje
(odsecanje), rendisanje, provlaenje, bruenje i glaanje (lepovanje, superfini,
honovanje i poliranje), slika 4.10.
a) Struganje: uzduno i popreno b) Buenje: buenje, razvrtanje, proirivanje
Slika 4.10. Postupci obrade metala rezanjem: alati definisane geometrije
a) Glodanje: obimno, eono
b) Provlaenje
c) Odsecanje i rendisanje
Slika 4.11. Postupci obrade metala rezanjem: alati definisane geometrije
Tehniki sistemi
79
Spoljanje kruno bruenje
Slika 4.12. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom
Ravno bruenje
Slika 4.13. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom
a) Lepovanje b) Superfini
Slika 4.14. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom
Honovanje
Slika 4.15. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom
Poliranje predstavlja obrade metala rezanjem (alati sa nedefinisanom geometrijom) a
izvodi se etkama, obrtnim diskovima i elektrohemijskim putem.
Postupci OMR se razvrstaju i prema obliku obraivanog dela na
postupke, slika 4.16:
obrade rotacionih delova (osovine, vratila ...),
obrade prizmatinih povrina (kuita, blokovi motora ...),
izrade navoja (spoljanjeg, unutranjeg ...),
Tehniki sistemi
80
izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...),
izrade oljebljenih vratila ....
obrade prizmatinih povrina (kuita, blokovi motora ...)
izrade navoja (spoljanjeg, unutranjeg ...)
izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...)
izrade oljebljenih vratila i dr.
Spoljanji navoj Unutranji navoj
Izrada navoja vretenastim glodalima Izrada navoja buenjem
Slika 4.16. Postupci izrade navoja
Izrada zuba zupanika pojedinanim
rezanjem
Izrada zupanika relativnim kotrljanjem
Slika 4.17. Postupci izrade zupanika
Slika 4.18. Postupci izrade oljebljenih vratila
Tehniki sistemi
81
U postupke OMR se esto ubrajaju i kombinovani postupci obrade kao
to su postupci: vibracionog rezanja, obrade u abrazivnoj sredini, obrade na povienim
temperaturama, ojaanja povrinskih slojeva deformisanjem, narezivanja i sl. To su
razliiti postupci kojima se obezbeuje poboljanje efekta obrade klasinih postupaka.
4.3.2. Osnovi procesa rezanja
Proces rezanja nastaje prodiranjem reznog klina alata (1), brzinom v, u
materijal predmeta obrade (2), slika 4.19. Prodiranjem reznog klina alata, pod
dejstvom spoljanje sile (sile rezanja F), dolazi do pretvaranja vika materijala debljine
a (dubina rezanja) u strugotinu (3) debljine a
s
.
Slika 4.19. Osnovi procesa rezanja: obrada struganjem
Slika 4.20. Osnovi procesa rezanja: obrada buenjem
U procesu rezanja se uoavaju tri osnovne povrine:
obraivana povrina (4),
obraena povrina (5),
povrina rezanja (6).
Obraivana povrina je povrina koja prethodi obradi i nalazi se ispred reznog
klina. To je povrina koja se potpuno ili delimino uklanja u procesu rezanja.
Obraena povrina je povrina nastala kao rezultat procesa rezanja. Nalazi se
iza reznog klina i karakterie je tanost oblika i dimenzija, povrinska hrapavost i
veliina i osobine povrinskog sloja. Povrina rezanja je povrina predmeta obrade
Tehniki sistemi
82
koja se nalazi u direktnom kontaktu sa reznim alatom. To je povrina koju obrazuje
rezna ivica alata u toku rezultujueg kretanja.
Dve grupe osnovnih parametara obrade su:
tehnoloki parametri obrade,
geometrijski parametri obrade.
Tehnoloki parametri obrade su, slika 4.21. :
a, mm - dubina rezanja,
S, mm/o - korak ili Vp, mm/min - brzina pomonog kretanja,
V, m/min - brzina rezanja ili n, o/min - broj obrta.
Slika 4.21. Osnovi procesa rezanja: struganjem i glodanjem
Dubina rezanja a, mm je vrednost debljine sloja materijala koji se uklanja
u procesu rezanja, odreena rastojanjem obraivane (1) i obraene povrine (2):
Korak (posmak) S, mm/o je pomeranje alata ili predmeta obrade u pravcu
pomonog kretanja za jedan obrt alata ili predmeta obrade, za jedan zub alata S1,
mm/z (glodanje), za jedan dupli hod alata ili predmeta obrade S, mm/dh
(rendisanje) ili jedan hod alata S, mm/hod (ravno bruenje).
Brzina pomonog kretanja Vp, mm/min je pomeranje alata ili predmeta
obrade u jedinici vremena.
Brzina rezanja V, m/min ili V, m/s (bruenje) je preeni put glavne rezne
ivice alata u jedinici vremena.
Osnovni geometrijski parametri obrade su:
irina reznog sloja b,
debljina reznog sloja h,
povrina poprenog preseka reznog sloja A.
U obradi struganjem, na primer, irina i debljina reznog sloja su, slika 4.22.:
gde je - napadni ugao.
Tehniki sistemi
83
Slika 4.22. Rezni sloj u obradi struganjem
U procesu rezanja vei deo vika materijala CE uklanja glavno seivo i pretvara
u strugotinu. Manji deo obraivane povrine BE, uz obraenu povrinu, koji obrazuje
pomona rezna ivica AE, ostaje na obraenoj povrini kao sastavni deo
mikrogeometrije obraene povrine. Zato je nominalna povrina poprenog preseka
reznog sloja ograniena konturom ABCD i iznosi: A = aS bh .
4.3.4. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade
Da bi se proces rezanja ostvario neophodno je da postoje relativna kretanja
alata i predmeta obrade. Na mainama za obradu metala rezanjem se realizuju
osnovna i dopunska kretanja, slika 4.23. Osnovna kretanja se izvode u toku
procesa obrade, a dopunska na poetku i kraju procesa obrade ili u prekidima.
Osnovna kretanja se dele na: glavna i pomona.
Slika 4.23. Glavna (1) i pomona kretanja (2, 3) u obradi metala rezanjem
Glavna kretanja, kretanje 1. su kretanja koja omoguavaju stvaranje
strugotine i nastanak procesa rezanja, slika 4.23. Definisana su:
brzinom rezanja - v, m/min ili m/s (obrada bruenjem),
Tehniki sistemi
84
brojem obrta n:
brojem duplih hodova n
L
, dh/min (rendisanje) ili hodova n
L
, hod/min (ravno
bruenje):
gde su, pored poznatih veliina:
D, mm - prenik predmeta obrade ili alata i
L, mm -duina hoda alata ili predmeta obrade u pravcu glavnog kretanja.
Pomona kretanja (kretanja 2 i 3) obezbeuju nastavak procesa rezanja.
Definisana su:
korakom - s, mm/o; mm/dh; mm/hod,
korakom po zubu s1, mm/z: s1 = s / Z,
brzinom pomonog kretanja - sp, mm/min: Vp = n S, mm/min
gde je, pored poznatih veliina, Z - broj zuba alata.
Glavna i pomona kretanja mogu biti: obrtna i/ili pravolinijska, a izvode ih:
rezni alat, predmet obrade ili rezni alat i predmet obrade.
Dopunska kretanja su kretanja kojima se alat i predmet obrade dovode u
taan meusobni poloaj (primicanje, odmicanje ili podeavanje poloaja alata i sl.).
4.3.5. Osnovna geometrija reznog alata
Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva dela, slika 4.25.:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin),
drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje
alata na nosa alata i mainu.
Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje
(uklanjanje vika materijala). Rezni alati u svom osnovnom obliku imaju zajedniki
geometrijski oblik - rezni klin, slika 4.28.
Slika 4.24. Neki od alata u obradi metala rezanjem
Tehniki sistemi
85
Slika 4.25. Osnovni delovi reznih alata:
strugarski no
Slika 4.26. Osnovni delovi reznih alata:
valjkasto glodalo JUS K.D2.020
Slika 4.27. Osnovni delovi reznih alata: spiralna burgija
Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine povrine, linije i take:
grudna povrina, GP - povrina po kojoj klizi strugotina,
lena povrina, LP - povrina okrenuta prema povrini rezanja,
pomona lena povrina, PLP - povrina reznog klina alata okrenuta prema
obraenoj povrini predmeta obrade.
Presek grudne i lene povrine reznog klina alata predstavlja glavno seivo -
GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene povrine
pomono seivo - PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva
je rezni vrh alata - RV.
a) Tehnoloki koordinatni sistem b) Osnovna geometrija reznog klina alata
Slika 4.28. Koordinatne ravni tehnolokog koordinatnog sistema i osnovna geometrija reznog
klina alata
Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata, slika 4.28.b.
Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodi
korienjem dva koordinatna sistema:
Tehniki sistemi
86
tehnolokog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri
njegovoj izradi, otrenju i kontroli (osnovna geometrija alata),
kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska
geometrija alata).
Tehnoloki koordinatni sistem ine etiri ravni, 4.28.:
osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata
i paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu i
otrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Moe se definisati i kao ravan koja
sadri osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki u
kojoj se posmatra geometrija alata,
ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadri glavnu
reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan,
normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja,
normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu
ivicu ili tangentu na seivo u posmatranoj taki.
Poloaj grudne i lene povrine reznog klina alata odreen je osnovnom
geometrijom alata, koja obuhvata tri ugla, 4.28.b:
leni ugao - ugao izmeu lene povrine reznog klina alata i ravni rezanja,
grudni ugao - ugao izmeu grudne povrine reznog klina alata i osnovne
ravni,
ugao klina - ugao izmeu grudne i lene povrine reznog klina alata.
Vrednosti uglova reznog klina alata se definiu (mere), najee, u normalnoj
ravni P
o
(osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa -

). Mogu se definisati i
normalni (

- u normalnoj ravni na glavno seivo P

n
), radijalni i aksijalni uglovi
reznog klina alata.
4.3.6. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem
Proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u
tribomehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine, slika 4.29.:
rezni klin alata,
predmet obrade i
sredstvo za hlaenje i podmazivanje.
Slika 4.29. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem:
1 - rezni alat, 2 - predmet obrade, 3 - sredstvo za hla enje i podmazivanje - SHP
Tribomehaniki sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata u jednu
celinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje vika materijala i oblikovanje
delova uz minimalne trokove izrade i maksimalnu proizvodnost, tanost i kvalitet
obrade.
Pored strukture, TMS karakteriu ulazne i izlazne veliine. Ulazne veliine
su: materijal, energija i informacija.
Tehniki sistemi
87
Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoni materijal
(sredstva za hlaenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i voica alatnih
maina itd.). Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak, materijal ili deo
u toku obrade obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak.
Energija se troi na ostvarivanje procesa rezanja, savlaivanje otpora rezanja,
otpora kretanju izvrnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanja
alata i predmeta obrade.
Informacija obezbeuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skup
podataka o mainama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnim
sredstvima, reimima obrade, sistemima upravljanja procesom itd.
Izlazne veliine iz tribomehanikog sistema su: informacija, energija i
materijal.
Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvataju
skupove podataka o: kvalitetu obrade (tanost oblika, poloaja i ostvarenih mera i
kvalitet obraenih povrina), proizvodnosti i ekonominosti obrade.
Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetika
energija elastinih deformacija i vibracija elemenata tehnolokog sistema (maina -
rezni alat -pribor - predmet obrade).
Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utroeno
sredstvo za hlaenje i podmazivanje, utroeno ulje za podmazivanje i sl.).
4.3.7. Naune oblasti obrade materijala rezanjem
Proces rezanja prati pojava otpora kretanju reznog klina alata kroz materijal
predmeta obrade, toplote i visokih temperatura u zoni rezanja, trenja u zonama
kontakta alata i predmeta obrade i habanja alata.
Mehanika procesa rezanja je deo nauke o obradi metala rezanjem
posveen problematici odreivanja vrednosti otpora i brzina rezanja i dinamikog
ponaanja elemenata obradnog sistema.
Termodinamika procesa rezanja je posveena problemima generisanja i
odvoenja toplote iz zone rezanja (obrade), kao i odreivanja temperatura rezanja.
Tribologija rezanja obuhvata prouavanje procesa trenja u zonama
kontakta alata i predmeta obrade i procesa habanja reznih elemenata alata.
Ekonomika procesa rezanja je oblast nauke o OMR posveen problematici
trokova obrade i obezbeenja maksimalnih tehno - ekonomskih efekata obrade
(minimalne cene kotanja proizvoda, maksimalnog profita i sl.).
Tehniki sistemi
89
OBRADNI SISTEMI
I PROCESI
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Shvatite osnovne pojmove o obradnim sistemima.
Objasnite obradne procese.
Koristite maine pri obradi metala rezanjem.
Razumete rezne alate, merne i pomone pribore.
Tehniki sistemi
91
5.1. OBRADNI SISTEMI
istemi za obradu rezanjem ili obradni sistem se sastoji od sredstava rada i
obradnih procesa, sa karakteristinim ulaznim i izlaznim veliinama, prikazanim
na slici, slika 5.1 [9,10, 12,18,19,27,28].
Slika 5.1. Struktura sistema za obradu rezanjem
Sredstva rada obuhvataju pet podsistema i to podsisteme: maina, reznih
alata, pribora, mernih instrumenata - merila i predmeta obrade. Podsistem maina
ini jedna ili vie alatnih maina sa svim instalacijama i agregatima. Podsistem alata se
sastoji od jednog ili vie reznih alata za izvoenje procesa obrade. Podsistem pribora
obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, voenje i
stezanje alata i obratka. Podsistem merila ine univerzalna i specijalna sredstva
merenja i kontrole (prema standardima sistema upravljanja kvalitetom ISO 9001:2001
oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje). Jedan ili vie predmeta obrade ine
podsistem predmeta obrade.
5.2. OBRADNI PROCESI
Obradni procesi se sastoje od:
procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa),
pomonih ili dopunskih procesa.
Procesi obrade su procesi direktne transformacije predmeta obrade u gotov
proizvod ili poluproizvod za dalju obradu (struganje, buenje, glodanje...).
Pomoni procesi omoguavaju izvoenje procesa obrade (pozicioniranje i
stezanje alata i predmeta obrade, odlaganje predmeta obrade, ukljuivanje i
iskljuivanje maine...).
Tehnoloki ili obradni proces (proces izrade delova ili proizvoda) se realizuje
kroz tehnoloke postupke obrade. Tehnoloki postupak je skup svih obrada na
S
Tehniki sistemi
92
predmetu obrade u toku izrade na odgovarajuim mainama, uz primenu reznog,
steznog i mernog alata. Elementi tehnolokog postupka su tehnoloke operacije ili
jednostavno operacije.
Operacija je obrada pripremka na jednoj maini (jednom radnom mestu) uz
jednu pripremu maine. Broj operacija je broj priprema ili broj maina (kada se
operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. Dva osnovna
principa projektovanja tehnolokih procesa su sa diferencijacijom i koncentracijom
operacija, slika 5.2.
Slika 5.2. Diferencijacija i koncentracija operacija, podela operacija na zahvate i prolaze
Diferencijacija operacija podrazumeva tehnoloki proces proizvodnje kod
koga su proizvodne operacije svedene na najjednostavnije elemente (zahvate).
Koncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razliitih obrada
(zahvata) na jednoj maini i u isto vreme.
U okviru jedne operacije moe da postoji vie podoperacija.
Podoperacija predstavlja jedan poloaj predmeta obrade u odnosu na
mainu i stezni alat ili pribor.
Svaka operacija odnosno podoperacija se sastoji od zahvata i prolaza.
Tehniki sistemi
93
Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili vie povrina predmeta obrade
korienjem jednog ili vie alata, bez promene reima obrade. Razlikuje se
elementarni, sloeni i grupni zahvat. Elementarni zahvat je obrada jedne povrine
jednim alatom. Sloeni zahvat je proces oblikovanja sloene povrine jednim alatom
(kopiranjem ili na NU mainama), slika 5.3.b. Grupni zahvat ini proces istovremene
obrade vie povrina veim brojem alata, slika 5.3.c.
Prolaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom,
slika 5.3. Poslednjim prolazom zavrava se zahvat i proces oblikovanja i obrade
posmatrane povrine.
a) Elementarni zahvat b) Sloeni zahvat c) Grupni zahvat
Slika 5.3. Sloeni (obrada kopiranjem) i grupni zahvat
a) Jedan prolaz b) Dva prolaza
Slika 5.4. Prolazi u obradi struganjem
5.3. MAINE U OBRADI METALA REZANJEM
Alatne maine obezbeuju izradu i obradu delova razliitih oblika i
dimenzija, poev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloenijih
(lopatice turbina, bregovi i sl.). Alatne maine se razlikuju po obliku, strukturi i
konstrukciji, dimenzijama, eksploatacionim karakteristikama i nameni. Klasifikacija
maina se najee izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, builice,
glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, maine za provlaenje, obradne centre,
fleksibilne tehnoloke module, elije, centre i sisteme i dr.
Strukturni elementi univerzalnih i specijalnih alatnih maina se razvrstavaju
na glavne ili osnovne, elemente gradnje i montae i elemente upravljanja (primer
struga - slika 5.5). Glavni ili osnovni elementi su: nosei sistem, sistem voenja i
pogonski sistem.
Tehniki sistemi
94
1 - pogonski elektromotor; 2 - prenosnik glavnog kretanja; 3 - izmenljiva grupa zupanika;
4 - prenosnik pomonog kretanja; 5 - stezna glava; 6 - vuno vreteno; 7 vodee vreteno;
8 - suport; 9 - konji; 10 - predmet obrade.
Slika 5.5. ematski prikaz univerzalnog struga
Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanja
obezbeuju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog
spektra materijala i dimenzija predmeta obrade. Sastoje se od pogonskog
elektromotora, prenosnika i vretenita kod glavnog obrtnog kretanja, odnosno
pogonskog elektromotora, prenosnika, mehanizma za pretvaranje obrtnog u
pravolinijsko kretanje i izvrnog organa kod glavnog pravolinijskog kretanja.
Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i
brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog reenja i vrste
alatne maine mogu biti zavisni ili nezavisni, kontinualni ili periodini. Sastoje se od
prenosnika pomonog kretanja, mehanizma pretvaranja obrtnog u pravolinijsko
kretanje i izvrnog organa. Kod zavisnih prenosnika pogon se obezbeuje dopunskim
prenosnikom izmeu prenosnika glavnog i pomonog kretanja, a kod nezavisnih
posebnim elektromotorom.
5.3.1. Prenosnici alatnih maina
Mehanizmi koji obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa
alatnih maina (broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i
sl.) su prenosnici alatnih maina. Predstavljaju jedan od osnovnih elemenata
konstrukcije alatnih maina i dele se na prenosnike: glavnog kretanja i pomonog
kretanja, slika 5.5.
Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki,
elektrini, hidraulini i pneumatski, a prema vrednosti izlaznih parametara
kretanja odnosno nainu regulisanja izlaznih parametara: kontinualni i
stupnjeviti.
Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni najee kao kaini ili
zupasti prenosnici, obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutar
oblasti izmene parametara kretanja (od minimalne do maksimalne vrednosti), slika
5.6.
Tehniki sistemi
95
Kaini prenosnik Zupasti prenosnik
Slika 5.6. Mehaniki stupnjeviti prenosnici
varijator - mehaniki prenosnik elektrini prenosnik
Slika 5.7. Mehaniki i elektrini kontinualni prenosnici
Kontinualni prenosnici se izvode najee kao mehaniki u vidu varijatora
(slika 5.7.a), elektrini (slika 5.7 b), hidraulini ili kombinovani. Obezbeuju bilo koju
vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara kretanja.
Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili
kombinovani (stupnjeviti i kontinualni).
Zakonitosti promene parametara kretanja
Broj obrta alata ili predmeta obrade:
je funkcija brzine (V) i prenika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost
brzine rezanja V, pri razliitim vrednostima prenika, se moe ostvariti samo razliitim
brojevima obrta alata ili predmeta obrade.
Kako se prenik kontinualno menja u granicama Dmin - Dmax, to se utvrena
brzina rezanja moe ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u
granicama nmin - nmax. Kontinualnih (mehanikih) prenosnika ima malo i sreu se
najee u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma sloena,
a cena visoka. Meutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primena
elektrinih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.
Veina obradnih sistema (maina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom
broja obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetikom,
geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom. Najee se
Tehniki sistemi
96
koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakterie
konstantan odnos dva susedna broja obrta:
Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomonog kretanja) se naziva geometrijskim
faktorom promene prenosnika maine . Za unifikaciju i standardizaciju
maina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti
brojeva obrta i parametara pomonog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju za
geometrijsku promenu korienjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskom
faktoru promene prenosnika:
Pored osnovnog reda najee se koriste izvedeni redovi:
a ree
Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se
tabele standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka.
5.4. REZNI ALATI
5.4.1. Klasifikacija reznih alata
Osnovne oblici reznih alata, dimenzije, namena i tehniki zahtevi
standardnih reznih alata su definisani odgovarajuim standardima, odnosno
tehnikim uslovima kojima je odreen kvalitet i rezna sposobnost alata.
U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji, posebno u uslovima visoke
automatizacije i fleksibilne proizvodnje, racionalnije je koristiti tzv. specijalne rezne
alate. To su alati specijalno projektovani i izraeni za konkretne uslove obrade i
konkretnu proizvodnu opremu.
Klasifikacija reznih alata se moe vriti na razliite naine. Opta podela reznih
alata je na: rune i mainske.
Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih kriterijuma i to prema vrsti
obrade, materijalu predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku
alata i poloaju povrina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd.
Najea podela alata je prema vrsti obrade i to na rezne alate za: struganje,
buenje, proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, bruenje i glaanje,
provlaenje, izradu zupanika, oljebljenih vratila, navoja i sl.
Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni alati za
obradu metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer, hartiju,
grafit i sl.).
Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate od alatnog elika,
brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantske alate, alate od
super tvrdih materijala i sl. Pored ovim alata i alatnih materijala postoje alati od
brzoreznih elika i tvrdih metala sa tvrdim prevlakama.
Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni (noevi za rendisanje,
struganje, buenje, rezanje navoja i sl.), dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.),
Tehniki sistemi
97
vieseni (proirivai, razvrtai, uputai, glodala, ureznici, ...) i mnogoseni alati (alati
za bruenje - tocila).
Prema obliku alata razlikuju se alati za obradu spoljanjih povrina, izradu
otvora, izradu navoja, oljebljenih vratila i zupanika.
Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene iz jedna od alatnog
materijala (integralni alati), sa umetnutim reznim elementima (zubima), alati sa
lemljenim i mehaniki privrenim ploicama.
Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se alati sa drkom i nasadni
alati ili alati sa otvorom.
Najvanije karakteristike reznih alata su:
geometrijski oblik, koji je odreen postupkom obrade kome je namenjen,
rezna geometrija, koju ine osnovna geometrija i geometrija specifina za
pojedine alate,
materijal alata, materijal od koga je rezni alat izraen.
5.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata
Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela, slika 4.25.:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin),
drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata na
nosa alata i mainu.
Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje
odnosno uklanjanje vika materijala. Sastoji se od jedne ili vie reznih ivica (glavnih i
pomonih seiva), utvrene osnovne geometrije.
Strugarski no sa lemljenom ploicom
Strugarski no sa okretnom ploicom
Slike 5.8. Oblik alata sa lemljenim i mehaniki privrenim ploicama
Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i
funkcionalnu celinu formiranu na razliite naine i to kao alat: iz jednog komada
(integralno) - slika 4.25, sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili
mehaniki privrenom ploicom, slika 5.8.
Tehniki sistemi
98
Drugi deo, drka odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno
postavljanje -baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u odgovarajui pribor
maine. U nizu sluajeva drka se koristi i za centriranje alata.
Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog,
pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka, slika 5.9.a. Kod cilindrinih alata
(burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drke se razvrstavaju na, slika 5.9.b-
d.: cilindrine i sa Morze konusom i to: sa i bez uica. Zavreci cilindrinih drki su
prikazani na slici 5.9.e-g.
Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore, preko kojih se ostvaruje
postavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreava
proklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine na
alat.
Oblici i karakteristike reznih ploica
Rezne ploice se izrauju od brzoreznog elika, tvrdog metala, rezne keramike,
dijamanta i kubnog nitrida bora, a za nosa alata se vezuju:
lemljenjem (lemljene ploice),
mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice).
Slika 5.9. Oblici drke strugarskih noeva i cilindrinih alata
Tehniki sistemi
99
Slika 5.10. Oblici otvora kod nasadnih alata
Lemljenje ploice od brzoreznog elika ili tvrdog metala se koriste za
izradu strugarskih noeva, burgija, razvrtaa, glodala i sl. Retko se sreu u savremenim
proizvodnim uslovima, slika 5.11.
Slika 5.11. Neki oblici lemljenih ploica
Slika 5.12. Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica
Tehniki sistemi
100
Okretne - izmenjive ili viesene ploice se mehaniki vezuju za nosa
alata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja se
ploica, slika 5.12. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.
Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl.
Prema JUS K.A9.030 oznaka ploica je usklaena sa ISO standardima, slika 5.13.
Slika 5.13. Sistem oznaavanja okretnih ploica za strugarske noeve po ISO standardu
Ploice od alatne keramike imaju iste oblike kao i ploice od tvrdog metala.
Izrauju se bez centralnog otvora, imaju veu debljinu i leni ugao im je o. esto se
izrauju sa rubom - fazetom du glavnog seiva u cilju poveanja vrstoe.
Tehniki sistemi
101
Mehaniko privrivanje ploica i nosai alata
Mehaniko uvrivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje na
razliite naine (preko poluge, klina i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd.). Mehaniko
uvrivanje ploica predstavlja osnovu gradnje savremenih reznih alata, a sistem
uvrivanje je standardizovan. Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od
konstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12
obaveznih i dva dopunska), slika 5.14.
Slika 5.14. Sistem oznaavanja nosaa reznih ploica za spoljanju obradu po ISO standardu
5.4.3. Alatni materijali
Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min, da bi
u savremenim proizvodnim uslovima dostigla vrednost i do 1.000 m/min, pa i vie, u
proizvodnim operacijama struganja i eonog glodanja, slika 5.15.
Tehniki sistemi
102
Slika 5.15. Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade
U skladu sa razvojem alatnih materijala i porastom brzine rezanja menjala se i
konstrukcija reznih alata i alatnih maina i obradnih sistema, ime su stvoreni uslovi
za korienje raspoloivih mogunosti savremenih alatnih materijala, kako u pogledu
poveanja brzine rezanja, tako i u pogledu proizvodnosti, ekonominosti, tanosti i
kvaliteta obrade.
Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da
se obezbedi alatni materijal to vee tvrdoe i ilavosti, odnosno otpornosti na
habanje, udarna optereenja i vibracije, posebno u uslovima visokih temperatura
rezanja. Sa porastom temperature rezanja opadaju vrednosti mehanikih
karakteristika alatnih materijala, slika 5.16. Smanjenje tvrdoe alatnog materijala
dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata.
Slika 5.16. Uticaj temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala i uticaj
promene tvrdoe alatnog materijala na postojanost glodala
Istovremeno reenje suprotnih zahteva, posebno zahteva za visokom tvrdoom
i ilavou, dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao to su: ugljenini i
legirani alatni elici, brzorezni elici, tvrdi metali, alatna ili rezna keramika, super tvrdi
materijali.
Sem ovih alatnih materijala koriste se i materijali nedefinisane geometrije
namenjeni izradi alata za bruenje, poliranje, honovanje i sl. To su razliiti brusni
materijali tipa korunda, silicijum karbida i sl. Danas se za izradu reznih alata najee
koriste: brzorezni elik i tvrdi metal.
Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i pomoni materijali. To su
materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali koriste
se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd.
Tehniki sistemi
103
Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja.
Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi
ureznici, razvrtai i sl.) i obradi drveta.
Legirani alatni elici su elici poboljanih karakteristika, posebno u
pogledu otpornosti na visokim temperaturama i otpornosti na habanje. Koriste se,
uglavnom, za izradu alata koji rade sa malim optereenjima i malim brzinama rezanja.
ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, kao i izradu mernih alata
i pribora.
Prema osnovnom legirajuem elementu dele se na: hrom, volfram, hrom -
volframove, hrom - silicijuumove i hrom - vanadijumove legirane alatne elike. To su,
na primer, elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici (4170 ... 4176),
merilo elici (3840, 4840, 6440, ...), OCR elici (4150, 4650, 4750 ...) i dr.
Brzorezni elik se preteno koriste za izradu alata za buenje, glodanje,
rendisanje, provlaenje i sl., alata koji preteno rade u uslovima prekidnog rezanja.
Predstavljaju najvaniji i najee primenjivani visokolegirani alatni elik sa veim
sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i
kobalta. Variranjem sadraja legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost na
habanje, ilavost i otpornost na udarna - dinamika optereenja, otpornost na
povienim temperaturama i sl. Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa (18
% W, 4 % Cr i 1 % V) su klasini brzorezni elici. U savremenim proizvodnim
uslovima sve vie se ko-riste molibdenski brzorezni elici sa smanjenim sadrajem
volframa (5 % Mo, 6 % W i 2 % V). Brzorezni elici poveane postojanosti na visokim
temperaturama sadre vei procenat vanadijuma (do 4 %), a brzorezni elici visoke
otpornosti na povienim temperaturama sadre vei procenat molibdena, vanadijuma
i kobalta. To su tzv. super brzorezni elici.
Poveanjem sadraja volframa poveava se i osetljivost brzoreznog elika na
pojavu defekata pri bruenju - otrenju. Poveanjem sadraja kobalta smanjuje se
ilavost brzoreznog elika.
Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se dele na:
volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883,
9782 ...namenjene izradi normalno optereenih reznih alata,
volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780,
9783... namenjene izradi alata poveanog optereenja,
molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alata
za prekidno rezanje, jer se odlikuju poveanom ilavou,
vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981,
9880, ... koje odlikuje poveana otpornost na habanje i visoke
temperature, a namenjeni su izradi alata za zavrnu obradu,
kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... koje
karakterie otpornost na visokim temperaturama i namenjeni su
izradi jae optereenih alata.
Tehniki sistemi
104
Slika 5.17. Uticaj prevlake na postojanost alata od brzoreznog elika
Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan - nitrida (TiN)
poskupljuju alat za 20 - 40 %, ali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa i
nekoliko puta, slika 5.17. Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili vieslojne od TiC,
TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora ili dijamanta.
Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noeva, eonih glodala i sl., alata
koji preteno rade u uslovima neprekidnog rezanja. Tvrdi metali su fiziko -
metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) i
ilavih komponenti - vezivnog materijala (metali Co, Ni, ...).
Variranjem sadraja osnovnog i vezivnog materijala prilagoavaju se tvrdoa i
ilavost tvrdih metala irokom podruju primene. Tvrde metale odlikuju visoka
postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i do 1250
o
C), to obezbeuje
poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, manja ilavost dovodi do
smanjenja otpornosti na udarna, dinamika optereenja. Prema sadraju volfram -
karbida WC razlikuju se:
tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih
karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se
formira kidana strugotina,
tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC).
Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidna
strugotina. Prema ISO i JUS standardima oznaka tvrdog metala sadri: slovni i brojni
deo.
Slovni deo oznake ukazuje na osnovnu grupu tvrdih metala. Prema slovnoj
oznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe, slika 5.18: grupa P (plava) - namenjena
obradi elika, elinog i temper liva, grupa M (uta) - namenjena obradi elika,
elinog, temper i sivog liva, grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala.
Slika 5.18. Klasifikacija i oznaavanje tvrdih metala
Tehniki sistemi
105
Brojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast njegove
primene. Tako, na primer, otpornost na habanje (tvrdoa) tvrdog metala raste sa
porastom sadraja karbida TiC i TaC (nia brojna oznaka). U tim sluajevima opada
ilavost, raste osetljivost na mehanika i termika naprezanja. Otuda se, na primer,
kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem TiC i TaC (P01 - P10) koristi za izradu
alata namenjenih zavrnoj obradi, velikim brzinama rezanja i pri malim presecima
strugotine.
Kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem WC i Co (P20 - P50) se koristi za
izradu alata namenjenih gruboj obradi, manjim brzinama rezanja i pri veim
presecima strugotine, jer se odlikuje poveanom ilavou i otpornou na dinamika
optereenja.
Tehnologijom nanoenja prevlaka nanose se: jednoslojne i vieslojne prevlake
od TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora, dijamanta i sl., slika 5.19.
Slika 5.19. Prevlake i uticaj prevlake na postojanost alata od TM
Nanoenjem prevlaka se obezbeuje poveanje tvrdoe povrinskih slojeva
(otpornosti na habanje) pri nepromenjenoj ilavosti, koja zavisi od kvaliteta osnovnog
materijala - tvrdog metala. Time se obezbeuje znaajno poveanje brzine rezanja ili
postojanosti alata. Nedostaci prevlaka se ogledaju u nemogunosti otrenju alata i
obrade malim dubinama i koracima zbog relativno veeg radijusa vrha. Zato se koriste
alati sa viesenim izmenjivim okretnim ploicama.
Rezna ili alatna keramika
Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - tipa kao:
mineralna (ista ili oksidna) keramika, Al2O3 ,
meana (oksidno - karbidna) keramika se sastoji od 60 % Al2O3 i 40 %
WC, Mo2C ili TiC,
silicijumnitridna keramika Si3N4 .
Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 1800
o
C izrauju se
ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki uvruju za nosa alata.
Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea tvrdoa, otpornost na
habanje i otpornost na visokim temperaturama. Nedostaci su niska ilavost i visoka
osetljivost na dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja.
Rezna keramika se koristi za izradu alata namenjenih neprekidnom rezanju na
mainama vee krutosti i stabilnosti i to obradu konstruktivnih elika (ugljeninih i
legiranih), visokokvalitetnih elika, sivog i temper liva, legura obojenih metala i
nemetala. Nije pogodna za obradu lakih metala i njihovih legura zbog porasta
intenziteta difuzionog habanja.
Tehniki sistemi
106
Supertvrdi alatni materijali su: prirodni dijamant, kubni nitrid bora -
CBN (borozan i elbor) i sintetiki dijamant - PKD. Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom i
otpornou na habanje, niskom ilavou i otpornou na dinamika optereenja.
5.5. POMONI PRIBORI
5.5.1 Uloga i klasifikacija pribora
Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montai i kontroli
delova, sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa obrade i realizacije pomonih
operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata.
U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na
predmet obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne.
Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka.
Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine.
Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenju
odreenih operacija obrade na jednom ili vie delova. Pravilno koncipiranje pribora,
projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih povrina dela
koji se izrauje.
Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno
projektovanju tehnolokih procesa, najpre se vri izbor baznih povrina (baza).
Baze su take, linije ili povrine u odnosu na koje se orijentiu drugi delovi ili povrine
delova u procesu obrade, merenja ili montae. Dele se na: konstrukcione,
tehnoloke, merne i montane.
Grupu konstruktivnih baza ine: osnovne i pomone baze, koje, pri
konstruisanju (izboru oblika povrina, njihovog poloaja, utvrivanju dimenzija i
normi tanosti i sl.), imaju sutinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i:
funkcionalne i slobodne povrine.
Osnovne povrine (baze) su povrine u odnosu na koje se odreuje poloaj
dela u proizvodu (sklopu). Po pravilu poloaj dela u sklopu se odreuje kompletom od
dve ili tri baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 5.20 su cilindrina povrina
aura 2(2'), osa vratila OO i stepenaste povrine 1(1'), jer odreuju poloaj vratila u
kuitu 6(6'). Stepenaste povrine spreavaju pomeranje vratila du ose vratila.
Pomona povrina (baza) odreuje poloaj montiranih delova
podsklopova. Za vratilo, na primer, se javljaju dva kompleta pomonih povrina za
postavljanje zupanika, sa tri elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin, slika 5.20.
Funkcionalne povrine su povrine preko kojih se ostvaruje funkcija
zadatog sklopa. To su, u pomenutom sluaju, bone povrine zuba zupanika.
Slobodne povrine su povrine povezuju osnovne i pomone povrine. To je
povrina valjka (4).
Tehniki sistemi
107
Slika 5.20. Karakteristine povrine delova sklopa
Tehnoloka baza je povrina koja odreuje poloaj dela u procesu izrade
(obrade) u odnosu na rezni alat i/ili pribor.
Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna
baza je povrina koja odreuje relativni poloaj dela ili sklopa i sredstva merenja.
Montane baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montai.
To su baze koje liavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja du
jedne ose i obrtanja oko druge dve ose.
5.5.2 Univerzalni (stezni) pribori
Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitih
oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje,
iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa
cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni
prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl.
Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i standardnim
priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu).
Univerzalna glava za stezanje sa tri (etiri, retko dve) eljusti je
standardni pribor strugova, glodalica i brusilica, slika 5.21. Slui za stezanje okruglih
(esto i prizmatinih) delova ili alata sa drkom (burgije, vretenasta glodala ...).
Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i
stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa runim i mehanizovanim
(pneumatskim, hidraulinim ili elektromehanikim) stezanjem.
Slika 5.21. Univerzalna glava za stezanje
Tehniki sistemi
108
Mainske stege se koriste za runo stezanje razliitih delova na
rendisaljkama, builicama, glodalicama i dr., slika 5.22. Razliite konstrukcije stega,
okretne u ravni ili prostoru, omoguujui orijentaciju dela za obradu povrina pod
uglom. Pored runih, postoje i stege sa mehanizovanim stezanjem, najee
hidraulinim.
Slika 5.22. Neki tipovi mainskih stega
iljci se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih duina
(odnos duine i prenika L/d iznad 4 do 10), najee na strugovima i brusilicama za
okruglo bruenje, slika 5.23.
Slika 5.23. iljci
Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane, primenom
nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obrtnih) iljaka, slika 5.24. Oslanjanju na iljke
prethodi izrada sredinjih gnezda na delovima.
Slika 5.24. Pozicioniranje pomou iljaka
Obrtai (srca) slue za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na
predmet obrade, kod pozicioniranja pomou iljaka, slika 5.25.
Tehniki sistemi
109
Slika 5.25. Osnovne konstrukcije obrtaa (srca)
Linete se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem
spreavanja i smanjenja deformacija duih delova, nastalih dejstvom spoljanjih sila
(sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.), slika 5.26.
a)Nepokretna lineta b) Pokretna lineta
Slika 5.26. Pokretne i nepokretne linete
Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju na
uzduni nosa alata, a nepokretne na voice nosaa alata odnosno nosaa iljka.
Trnovi se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom
veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata, slika 5.27.
Slika 5.27. Trnovi
Magnetne ploe se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od
feromagnetnih materijala sa ravnim povrinama, kod brusilica za ravno bruenje, slika
5.28. Mogu biti sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeuju
ravnomernu silu stezanja po oslonoj, baznoj povrini obratka, imaju visoku krutost i
jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ruica ili iskljuivanjem jednosmerne
struje).
Slika 5.28. Magnetna ploa
Tehniki sistemi
110
Za stezanje alata sa drkom (burgije, uputai, proirivai, razvrtai, vretenasta
glodala...) koriste se univerzalni stezai, slike 5.29. i 5.30.
Slika 5.29. Stezanje alata sa drkom
Slika 5.30. Brzi steza i stezne aure
5.5.3. Specijalni pribori
Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i
masovnoj proizvodnji.
Slika 5.31. ematski prikaz mogueg reenja pribora u obradi glodanjem
Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama
za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivija, zavrtanj i sl.), slika 5.31.
Tehniki sistemi
111
5.6. MERNI PRIBORI (MERILA)
5.6.1. Osnovi merenja i kontrole
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001
standardima QMS) tehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje,
kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izmeu ostalog, i kontrolu [9,19,27,28]:
kvaliteta izrade proizvoda,
sposobnosti tehnolokih procesa i proizvodne opreme.
Kontrola kvaliteta izrade proizvoda je provera stepena bliskosti -
poklapanja pokazatelja kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno
tehnolokom dokumentacijom.
Kontrola sposobnosti tehnolokih procesa (proizvodne opreme)
podrazumeva identifikovanje:
indeksa potencijala (preciznosti):
indeksa sposobnosti (tanosti):
gde su (slika 2.33):
T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana
tolerancija izrade;
Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom
izrade;
, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata viestruko ponovljene
procedure merenja posmatrane dimenzije:
, mm - srednja aritmetika vrednost rezultata merenja:
Xi, mm - vrednosti pojedinanih merenja;
n - broj merenja;
, mm - minimalno rastojanje srednje aritmetike vrednosti rezultata
merenja i granica specifikacije (Xd, Xg);
r , mm - veliina podeavanja:
Xs, mm sredina tolerantnog polja:
Kontrola sposobnosti, oigledno, predstavlja kontrolu: tanosti i stabilnosti
tehnolokih procesa, prema unapred utvrenim kriterijumima.
Tehniki sistemi
112
Slika 5.32. Ilustracija postupka kontrole sposobnosti procesa
Osnovni strukturni elementi sistema kvaliteta u oblasti ispitivanja,
kontrolisanja i proveravanja kvaliteta (tehnike kontrole kvaliteta), prema
standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9000, su: funkcija kvaliteta u
proizvodnji, kontrola proizvodnje i verifikacija kvaliteta proizvoda (klasina
kontrola kvaliteta proizvoda: ulazna ili prijemna, meufazna ili operacijska i
zavrna kontrola.
Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike
veliine. Vrednost se oitava na indikatorskoj jedinici mernog pribora, slika 5.33.
Slika 5.33. Ilustracija postupka merenja
Kontrola je postupak kojim se izvodi provera da li se kontrolisana dimenzija
(veliina) nalazi unutar propisanih granica tolerancije (maksimalnog i minimalnog
odstupanja), slika 5.34. Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima: u
granicama, iznad gornje granice i ispod donje granice.
Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaene (u
granicama) i neusaglaene (van granica). Neusaglaeni delovi se mogu doraditi ako
je kontrolisana dimenzija iznad gornje granice kod spoljanje odnosno ispod donje
granice kod unutranje dimenzije.
5.6.2. Sredstva merenja i kontrole
Sredstva merenja i kontrole ili merila (oprema za merenje, kontrolisanje i
ispitivanje prema QMS - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene
formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama.
Prema nameni merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska
merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontrolne
ureaje (poluautomate i automate) i merne sisteme.
Tehniki sistemi
113
Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima
se identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u
odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se u
Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.
Merke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) ili
viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za
merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina.
Granina merila se razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i
uglove. Za merenje i kontrolu duina najee se koriste paralelna granina merila -
PGM, kod kojih rastojanje dve paralelne ravni predstavlja nominalnu vrednost, slika
5.35. Formiranje slogova razliite nominalne vrednosti duine se vri lepljenjem,
odnosno slaganjem merki.
Slika 5.34. ematski prikaz operacija kontrole
Slika 5.35. Paralelna granina merila
Granina merila za uglove po svom obliku mogu biti veoma razliita
(trougaona, etvorougaona i sl.), slika 5.36. Obezbeuju formiranje slogova razliite
nominalne vrednosti ugla (lepljenjem - slaganjem merki).
Tehniki sistemi
114
Slika 5.36. Granina merila za uglove
Kontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzija, jer
obezbeuju proveru da li se kontrolisana dimenzija nalazi u granicama dozvoljenih
odstupanja. Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave, slika 5.37.
Kontrolnik za duine Kontrolnik za konus
Kontrolne rave za osovine
Kontrolni epovi za osovine
Kontrolnik za dubine
Slika 5.37. Kontrolnici ili tolerancijska merila
Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za
oitavanje vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, plotera
(ureaja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora (ureaja za signalizaciju
usaglaenih i neusaglaenih proizvoda, kao i proizvoda koji se mogu doraditi).
Nezavisno od namene dele se na: instrumente sa nonijusom (kljunasta ili pomina
merila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne
maine, merne projektore i mikroskope, interferometre, numeriki upravljane merne
maine, merno kontrolne robote itd.
Pomina ili kljunasta merila spadaju u grupu najee korienih merila u
industriji prerade metala, za merenje spoljanjih i unutranjih mera (prenici, duine,
irine, dubine i sl.), visina, meu osna rastojanja itd., slika 5.38.
Tehniki sistemi
115
Slika 5.38. Standardno pomino merilo
Mikrometri za spoljanja i unutranja merenja koriste za iste namene kao i
pomina merila, slika 5.39 i 5.40. Obezbeuju znatno tanija merenja i najee se
primenjuju u operacijama zavrne obrade.
1 - rava; 2 - nepokretni pipak; 3 - pokretni pipak; 4 dobo sa dopunskom skalom;
5 - mehanizam sa skakavicom; 6 koni.
5.39. Mikrometar za spoljanja merenja
5.40. Mikrometar za unutranja merenja
Komparatori ili merni pretvarai su merni instrumenti za merenje i
identifikovanje odstupanja merene veliine, slika 5.41. Mogu biti razliitog tipa i
konstrukcije, a najee korieni su sat komparatori i subito za kontrolisanje
unutranjih dimenzija.
Tehniki sistemi
116
Slika 5.41. Neki tipovi komparatora
Univerzalni mehaniki uglomer se koristi za merenje uglova u rasponu od 0 -
360o sa tanou 5', slika 5.42.
1 - osnovna skala; 2 - dopunska skala; 3 - nepokretni disk;
4 - nepokretni lenjir; 5 - pokretni disk; 6 - pokretni lenjir.
Slika 5.42. Univerzalni mehaniki uglomer
Merna sredstva specijalne namene su merila za merenje i kontrolu:
duina i uglova (kalibri, abloni, tolerancijska i granina merila, merni projektori i
mikroskopi, merila sa nonijusom i mikrometarska merila, interferometri, merne
maine i sl.), parametara hrapavosti povrina (dvojni mikroskopi, profilografi,
profilometri, interferometri itd.), parametara navoja (abloni, tolerancijska merila,
mikrometri, merni mikroskopi, specijalni merni ureaji itd.), parametara zupanika
(abloni, modulna merila, kompleksna merila, specijalni ureaji i sl.).
Kontrolni ureaji su ureaji sa nizom funkcionalno povezanih mernih
sredstava i pomonih pribora namenjenih merenju i kontroli objekata sloene
konfiguracije (blokovi motora, kolenasta vratila itd.).
Merni sistemi su skup tehnikih ureaja i/ili instrumenata meusobno
povezanih u jednu konstruktivnu i funkcionalnu celinu, slika 5.43. Sistem se povezuje
sa objektom merenja, kontrole, analize, upravljanja, istraivanja ili drugim objektima
Tehniki sistemi
117
radi generisanja, pretvaranja, memorisanja, prikazivanje ili korienja mernih
rezultata i informacija (mernih signala) za odgovarajue namene.
1 - merni pipak; 2 - pretvaraki niz; 3 predajnik; 4 - prijemnik signala
5 memorija; 6 - pretvara sa pojaivaem; 7 uporeiva.
Slika 5.43. Tok informacija za obezbeenje kvaliteta izrade proizvoda primenom
aktivnog mernog sistema
Merni ili metroloki sistemi najvie klase tanosti su fleksibilni metroloki
sistemi kao to su fleksibilni metroloki moduli, elije, centri, stanice i informacioni
metroloki sistemi (CIQ, CAQ i sl.), raunarom integrisani sistemi. Osnovu gradnje
fleksibilnih mernih sistema ine numeriki upravljane merne maine i merno
kontrolni roboti.
Tehniki sistemi
119
OBRADA BUENJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proizvodne operacije u obradi buenjem.
Planirate alate u obradi buenjem.
Objasnite otpore i snagu pri rezanju.
Planirate reime obrade u obradi bruenjem.
Razumete rad maina u obradi buenjem.
Tehniki sistemi
121
6.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI
6.1.1. Osnovna kretanja
uenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa [9,10, 12,18,19,27,28].
Glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje izvodi alat, slika 6.1. Glavno
kretanje je definisano brzinom rezanja (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min),
a pomono korakom (S, mm/o aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili
brzinom pomonog kretanja (Vp= nS, mm/min).
a) Buenje b) Proirivanje c) Razvrtanje
Slika 6.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi buenjem
Geometrijski parametri obrade
irina i debljina reznog sloja pri buenju su, slika 6.1.a:
tako da je povrina poprenog preseka reznog sloja:
Kod proirivanja i razvrtanja irina i debljina reznog sloja su, slika 6.1.b,c.:
dok je povrina poprenog preseka reznog sloja:
gde je Z - broj zuba (reznih ivica) alata za proirivanje ili razvrtanje.
Dubina rezanja u obradi proirivanjem i razvrtanjem je:
dok su dodaci za obradu, slika 6.2.:
1 - dodatak za obradu proirivanjem,
2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i
B
Tehniki sistemi
122
3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.
Slika 6.2. Dodaci za obradu u obradi buenjem
6.1.2. Proizvodne operacije u obradi buenjem
Pored osnovnih operacija (buenja, proirivanja, uputanja i
razvrtanja) buenjem se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i
rupa kao to su: zabuivanje, buenje dubokih otvora (duboko buenje) i
izrada navoja.
Buenje otvora i rupa se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod
veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika, slika 6.3.
Slika 6.3. Proizvodne operacije buenja
Buenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine
(odnosa dubine i prenika otvora l/D 5).
Slika 6.4. Proizvodne operacije proirivanja i razvrtanja
Za otvore vee dubine primenjuje se postupak dubokog buenja,
korienjem burgija za duboko buenje (topovske burgije). Naknadna i konana
obrada otvora ostvaruje se operacijama proirivanja i razvrtanja, slika 6.4., koje
obezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog kvaliteta povrina.
Obrada krajeva otvora se izvodi uputanjem, slika 6.5. Sve operacije
uputanja imaju za cilj obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa
Tehniki sistemi
123
(poravnavanje eone povrine i uputanje glave vijaka). Ravno uputanje se
primenjuje za obradu eone povrine otvora kroz koji prolazi vijak sa ravnim seditem
(estougaone glave i sl.), cilindrino za imbus vijak, a konino za vijak sa konusnom
glavom.
Slika 6.5. Proizvodne operacije uputanja
Zabuivanje pre buenja otvora ili gnezda za centriranje se koristi
pre buenja ili pre obrade osovina i vratila, slika 6.6. Zabuivanje pre buenja
obezbeuje centriranje i pravilno voenje spiralne burgije. Izvodi se zabuivaima sa
jednostrukim konusom, slika 6.7. Zabuivanje gnezda za centriranje, na vratilima i
osovinama, obezbeuje pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi
struganjem i bruenjem.
Zabuivanje pre buenja
Zabuivanje gnezda
Slika 6.6. Proizvodne operacije zabuivanja
Izrada unutranjeg navoja se ostvaruje korienjem jednostrukih
ureznika, slika 6.7. Pre izrade navoja bui se otvor iji prenik odgovara unutranjem
preniku navoja.
Tehniki sistemi
124
Slika 6.7. Izrada unutranjeg navoja na builici
6.1.3. Alati u obradi buenjem
Za buenje otvora i rupa koriste se burgije, zabuivai i burgije za
duboko buenje. Burgije su definisane standardima JUS K.D3.001 - 063. Prema
obliku dele se na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom drkom), specijalne i sl.,
slika 6.8. Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elika
i sa ploicama od tvrdog metala, prema postupku izrade na burgije izraene
glodanjem, valjanjem i bruenjem.
1-ravna burgija; 2-spiralna burgija sa koninom drkom; 3-spiralna burgija sa
cilindrinom drkom; 4-specijalna spiralna burgija za dovod SHP; 5-zabuiva;
6-spiralna burgija sa ploicom od tvrdog metala.
Slika 6.8. Alati za buenje
1- sa cilindrinom drkom; 2- sa koninom drkom; 3-vratni proirivai; 4-konini
uputa; 5-nasadni proiriva; 6-proiriva sa ploicom od tvrdog metala.
Slika 6.9. Alati za proirivanje i uputanje otvora
Tehniki sistemi
125
Za proirivanje i uputanje otvora koriste se proirivai i uputai (JUS
K.D3.280 - 342, slika 6.9. Prema obliku razvrstavaju se na: spiralne proirivae sa
cilindrinom i koninom drkom, vratne, sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdog
metala, specijalne i sl. odnosno cilindrine, konine, specijalne uputae itd.
Razvrtai (JUS K.D3.100 - 201) se dele na rune i mainske, prema
konstrukciji na podeljive i nepodeljive, vrsti alatnog materijala na razvrtae od
brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema obliku na cilindrine i
konine, slika 6.10.
1-razvrta sa koninom drkom; 2-razvrta sa zavojnim zubima; 3-runi razvrta;
4-runi podeljivi razvrtai; 5 i 7-nasadni razvrtai; 6-konini razvrta; 8-razvrta sa
ploicom od tvrdog metala.
Slika 6.10. Alati za razvrtanje
U savremenim proizvodnim uslovima sve ee se koriste burgije (alati) sa
izmenjivim ploicama od tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala ili
burgije (alati) poboljanih karakteristika, sa prevlakama, slika 6.11.
Svi alati za obradu otvora se od drke, vrata, tela i vrha, slika 6.11. Drka
obezbeuje pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Moe biti cilindrina (za
burgije prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm). Vrat se
koristi za upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik). Telo ini
cilindrini deo, koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze dva
naspramna zavojna ljeba za odvoenje strugotine. Zavojni ljebovi su sloenog profila
izraeni tako da obrazuju konino centralno jezgro zamiljenog prenika od oko 2/15
D na vrhu burgije, sa poveanjem prenika ka vratu burgije.
Slika 6.11. Osnovni konstruktivni elementi
Tehniki sistemi
126
Vrh burgije se formira pomou dva konusa bruenjem na specijalnom
ureaju za otrenje burgija. Na reznom vrhu se uoavaju dve grudne i dve lene
povrine. Grudne povrine se poklapaju sa povrinama zavojnih ljebova.
Lene povrine ne obrazuju centralni konus sa uglom 2, jer bi u tom sluaju
dolo do direktnog kontakta sa materijalom. Zbog toga se lene povrine obrazuju
pomou dva konusa, kao presek konusa i tela burgije. Presekom lenih i grudnih
povrina nastaju dva glavna seiva. Glavna seiva su povezana pomonim
seivomnastalim presekom lenih povrina.
Reznu geometriju spiralne burgije, kao dvosenog alata, pored uglova reznog
klina (, i ), definiu i uglovi, slika 6.12.:
- ugao vrha spiralne burgije,
- ugao nagiba pomonog seiva,
- ugao uspona spirale - zavojnice.
Slika 6.12. Rezna geometrija spiralne burgije
Radni deo proirivaa i razvrtaa se sastoje od dva dela: reznog i
kalibrirajueg, slika 6.13 i 6.14.
Slika 6.13. Geometrija alata za proirivanje
Tehniki sistemi
127
Rezni deo, u vidu konusa sa uglom vrha 2, obezbeuje uklanjanje vika
materijala, a kalibrirajui voenje alata, kalibrisanje otvora i odravanje dimenzija
(prenika) alata nakon otrenja (pomeranjem reznog dela prema drci alata).
Slika 6.14. Geometrija alata za razvrtanje
6.2. OTPORI I SNAGA REZANJA
6.2.1. Obrada buenjem
Rezultujui otpor rezanja u obradi buenjem se razlae na tri komponente,
slika 6.15.:
F1 - glavni otpor rezanja,
F2 - otpor prodiranja,
F3 - otpor pomonom kretanju.
Slika 6.15. Otpori rezanja u obradi buenjem
Meutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su
osnovne komponente rezultujueg otpora rezanja, slika 6.15:
otpor pomonom kretanju:
obrtni moment (moment uvijanja):
gde su:
Cf, Cm, x1, y1, x i y - konstanta i eksponenti otpora,
D, mm - prenik burgije i S, mm/o - korak.
Tehniki sistemi
128
Snage maine
Na osnovu obrtnog momenta u obradi buenjem:
definie se snaga maine:
pri emu su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine i n, o/min - broj obrta
alata. Snaga maine se orijentaciono moe proveriti i na osnovu specifine snage
rezanja preko izraza:
gde su, pored poznatih veliina: q, cm
3
/min - specifina proizvodnost obrade i p,
kW/cm
3
min - prosena specifina snaga rezanja.
6.3. REIM OBRADE U OBRADI BUENJEM
Reim obrade u obradi buenjem je odreen brzinom rezanja, slika 6.16:
odnosno brojem obrta alata:
korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata, a ree i brzinom
pomonog kretanja: Vp = n S, mm/min.
Slika 6.16. Osnovni elementi prorauna glavnog vremena obrade
Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme
obrade:
gde su, pored poznatih veliina:
L = l + e + l1, mm- hod alata, slika 6.16;
l, mm- dubina obrade;
Tehniki sistemi
129
e = 2 - 5 mm- prilaz alata i l1 D/3, mm- izlaz alata.
Preporuena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prenika burgije,
materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu preporuka
proizvoaa alata za buenje ili iz drugih literaturnih izvora (prirunici, fabriki
normativi i sl.).
Provera koraka se izvodi obzirom na:
otpornost spiralne burgije,
mogunost odvoenja strugotine,
vrednost kinematskog lenog ugla.
Pod brzinom rezanja u obradi buenjem podrazumeva se obimna brzina
alata na spoljanjem preniku. Izbor brzine rezanja se vri na bazi: preporuka ili
proraunom.
Proraun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorienje:
postojanosti alata i snage maine.
6.4. MAINE U OBRADI BUENJEM
Maine u obradi buenjem - builice se mogu razvrstati na razliite naine.
Prema poloaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne builice, a prema broju
glavnih vretena na: jednovretene i vievretene builice.
6.4.1. Jednovretene builice
Jednovretene builice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. Ovoj
grupi builica pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i
koordinatne builice [9,19,27,28].
Stona builica se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskim
agregatom (ektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom
(4) se ostvarivanje runo aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog vretena (7)
sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto builice (5), slika 6.17.
Slika 6.17. ema stone builice Slika 6.18. ema stubne builice
Tehniki sistemi
130
Stubna builica je builica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze konzola
radnog stola (2) i konzola pogonskog agregata (3), sastavljenog od elektromotora (4) i
prenosnika za glavno i pomono kretanje, slika 6.18. Posredstvom ruice (7) se
obezbeuje automatsko ili runo pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8)
sa alatom. Radni predmet (6) se postavlja na radni sto maine (5).
Radijalna builica se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi
vertikalno pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom,
prenosnicima za glavno i pomono kretanje i radnim vretenom - 3), slika 6.19.a.
Builica obezbeuje zakretanje konzole u horizontalnoj ravni, vertikalno pomeranje
konzole du noseeg stuba i horizontalno pomeranje pogonskog agregata du konzole,
ime je obezbeeno dovoenje alata u radnu poziciju pri buenju predmeta obrade (4)
postavljenog na radni sto maine (5). To je posebno znaajno kod buenja predmeta
veih gabarita.
Univerzalna radijalna builica je slina radijalnoj builici, s tom razlikom
to obezbeuje i zakretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno buenje otvora
pod uglom, slika 6.19.b.
Koordinatna builica obezbeuje buenje odnosno obradu prema zadatim
koordinatama centra otvora, u skladu sa programom utvrenim koordinatama.
Zahteva posebne uslove, u pogledu mikro klime, i obezbeuje visok kvalitet obrade.
Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih builica (znaajne i pri izboru i
nabavci maina) su:
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage ,
raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene
prenosnika glavnog kretanja n,
raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika
pomonog kretanja S,
gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik i dubina buenja) i sl.
Slika 6.19. ematski prikaz radijalne i univerzalne radijalne builice
6.4.2. Vievretene builice
Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne,
builice sa vievretenom glavom i vievretene builice.
Tehniki sistemi
131
Redne builice su builice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) za
istovremenu obradu, u skladu sa tehnolokim postupkom izrade i obrade otvora (na
primer, na prvoj buenje otvora, drugoj proirivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izrada
navoja itd.), slika 6.20.
Builice sa vievretenom glavom su builice koje obezbeuju
istovremenu izradu i/ili obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno builice postavlja
se vievretena glava, sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sa
rasporedom otvora na predmetu obrade.
Vievretene builice su builice sa veim brojem radnih vretena
rasporeenih u zavisnosti od namene (konfiguracije predmeta obrade), slika 6.21.
Posebna grupa vievretenih builica su agregatne builice sa veim brojem razliito
postavljenih agregata (jednovretenih i/ili vievretenih), slika 6.22.
U osnovne eksploatacione karakteristike vievretenih builica se, pored
karakteristika jednovretenih builica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd.
Slika 6.20. ematski prikaz redne builice 6.21. ema vievretene builice
Slika 6.22. Neke od ema agregatnih builica
Tehniki sistemi
133
OBRADA GLODANJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proces obrade glodanjem.
Pojmovno odredite proizvodne operacije i alate.
Objasnite osnovna kretanja u toku procesa glodanja.
Planirate maine u obradi glodanjem.
Objasnite operacije obrade glodanjem.
Razumete otpore rezanja i snagu maine.
Tehniki sistemi
135
7.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI
7.1.1. Osnovna kretanja
brada glodanjem je postupak obrade ravnih povrina, ljebova, profilisanih
(fazonskih) kontura, povrina specijalnog i sloenog oblika . Glavno kretanje je
obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V, m/min, slika 7.1 [9,10,
12,18,19,27,28]. Pomono kretanje je pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata
i odreeno je brzinom pomonog kretanja (Vp = nS, mm/min - aksijalnim
pomeranjem u jedinici vremena), a moe biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z -
aksijalnim pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim
pomeranjem za jedan obrt alata).
Slika 7.1. Osnovni postupci obrade glodanjem
Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva postupka obrade
glodanjem, slika 7.1:
obimno glodanje i eono glodanje, pri emu su zubi glodala za
obimno glodanje rasporeeni po obimu cilindra, a kod glodala za eono
glodanje na eonoj strani diska.
Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva
postupka obrade glodanjem i to obrada, slika 7.1:
istosmernim glodanjem i suprotno smernim glodanjem.
Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomonog kretanja se
poklapaju, dok kod suprotno smernog glodanja to nije sluaj. Pored toga kod
O
Tehniki sistemi
136
istosmernog glodanja debljina strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, a
kod suprotno smernog od nule do maksimalne vrednosti hmax.
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem, pored dubine
rezanja (a) i irine glodanja (B), su: ugao kontakta , ugao zahvata , irina (b) i
debljina reznog sloja - strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna.
Ugao kontakta je centralni ugao koji odgovara luku (FD) dodira alata i
predmeta obrade, dok ugao zahvata definie trenutni poloaj zuba glodala u
zahvatu, slika 7.2.
Kod obimnog glodanja irina reznog sloja (strugotine) je jednaka irini
glodanja b, dok trenutna debljina strugotine za proizvoljni ugao zahvata sledi iz
trougla ABC, slika 7.2:
h = S1 sin, gde je S1, mm/z - korak po zubu.
Slika 7.2. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri obimnom glodanju
Maksimalna debljina strugotine odgovara uglu kontakta i iznosi
hmax=S1sin . Trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:
A = h b = S1 b sin , za obimno,
A = h b = S1 a sin , za eono glodanje.
Slika 7.3. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri eonom glodanju
Kod eonog glodanja irina reznog sloja sledi iz trougla GHD, slika 7.3.:
Tehniki sistemi
137
gde je - napadni ugao zuba eonog glodala.
Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem iznosi:
a = h1 h ,
gde su h1 i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade, dok su dodaci za obradu, slika 7.2. i
slika 7.3.:
1 - dodatak za grubu obradu glodanjem,
2 - dodatak za finu obradu glodanjem,
3 - dodatak za bruenje.
Slika 7.4. Dodaci za obradu u obradi glodanjem
7.1.2. Proizvodne operacije obrade glodanjem
Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:
ravnih povrina,
krivolinijskih kontura,
povrina specijalnog oblika i
povrina sloenog oblika.
Obrada ravnih povrina je obrada horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih
povrina, izrada kanala i ljebova na ravnim i cilindrinim povrinama (ljebova za
klin), usecanje i odsecanje, obrada stepenastih povrina i sl., slika 7.5.
Slika 7.5. Neke proizvodne operacije obrade ravnih povrina glodanjem
Tehniki sistemi
138
Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih povrina, ispupenja,
udubljenja, zaobljenja, zavojnih ljebova, sloenih kontura i sl., slika 7.6.
Slika 7.6. Neke proizvodne operacije obrade krivolinijskih kontura glodanjem
Izrada i obrada povrina specijalnog oblika glodanjem je izrada T -
ljebova, profila prizmi, ljebova u vidu lastinog repa, povrina sa veim brojem
stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih ljebova itd., slika 7.7.
Slika 7.7. Neke proizvodne operacije obrade povrina specijalnog oblika glodanjem
Izrada i obrada povrina sloenog oblika glodanjem je izrada zupanika,
navoja, oljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanje
itd., slika 7.8.
Slika 7.8. Neke proizvodne operacije obrade povrina sloenog oblika glodanjem
Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto razvrstavaju i prema vrsti i
obliku glodala koje se koristi pri obradi na glodanje: valjkastim glodalima, eonim
glodalima, vretenastim glodalima, koturastim glodalima itd., slika 7.9.
Tehniki sistemi
139
Slika 7.9. Proizvodne operacije obrade glodanjem prema obliku alata
Sa aspekta kvaliteta obrade razlikuju se proizvodne operacije: grube obrade
glodanjem i fine obrade glodanjem.
7.1.3. Alati u obradi glodanjem
Alati u obradi glodanjem - glodala pripadaju grupi viesenih alata
cilindrinog oblika sa reznim elementima rasporeenim po obimu i/ili eonoj povrini.
Slika 7.10. Tipovi glodala prema obliku
Tehniki sistemi
140
Glodala se razvrstavaju primenom razliitih kriterijuma. Prema konstrukciji
glodala mogu biti:
jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i
viedelna glodala i to sa:
o umetnutim zubima,
o lemljenim ploicama od tvrdog metala,
o mehaniki privrenim ploicama alatnih materijala.
Prema nainu postavljanja na mainu glodala su, slika 7.10.:
sa koninom ili cilindirinom drkom,
otvorom - nasadna glodala,
a prema vrsti i obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta,
profilna, vretenasta za T - ljebove, konina i sl., garniture glodala razliitog
oblika i namene, slika 7.11., itd.
Slika 7.11. Garnitura glodala za obradu sloenih povrina
Glodala spadaju u grupu viesenih alata, to znai da imaju vei broj reznih
elemenata (zuba), a time i vei broj reznih ivica. Geometriju alata u obradi glodanjem
ine osnovne dimenzije (prenik - D, irina - B, prenik otvora ili drke - d), broj zuba
glodala i geometrija reznog klina (, i ), slika 7.12.
Slika 7.12. Geometrija reznih elemenata glodala za obimno glodanje
Tehniki sistemi
141
Za obradu ravnih povrina posebno su znaajni alati sa lemljenim ili
mehaniki privrenim ploicama, poznati pod nazivom glodake glave, slika 7.13.
Slika 7.13. Glodake glave
Kod eonih glodala geometrija reznog klina je definisana napadnim () i
pomonim napadnim uglom (1), uglom vrha zuba (), uglom nagiba seiva (),
radijusom vrha zuba (r) i geometrijom pomonog reznog klina (1, 1 i 1). Pored
geometrije reznog klina geometrija ovih alata je odreena i uglom uspona spirale
glodala , slika 7.14.
Slika 7.14. Geometrija reznih elemenata glodala za eono glodanje
7.2. OTPORI I SNAGA REZANJA
7.2.1. Otpori rezanja i snaga maine
U optem sluaju rezultujui otpor rezanja u obradi glodanjem se moe, u
koordinatnom sistemu glodala, razloiti na tri komponente [9,10, 12,18,19,27,28]:
Fo - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu, koja deluje u pravcu brzine
rezanja tangencijalno na glodalo,
Fr - radijalnu ili silu prodiranja, koja deluje u radijalnom pravcu,
Fa - aksijalnu silu, koja deluje u pravcu ose glodala.
Tehniki sistemi
142
Obimna komponenta se koristi za definisanje snage maine i deformacija
predmeta obrade, alata i elemenata maine. Radijalna komponenta ima vanu ulogu
pri proraunu elemenata maine i alata, kao i identifikovanju vibracija u procesu
rezanja.
Obimna sila jednog zuba
Fo1: Fo1 = KsmA=Ksmbh, N
je proizvod povrine poprenog preseka strugotine (A, mm2) i srednjeg specifinog
otpora rezanja (Ksm, MPa). Kako se debljina strugotine poveava od nule do svoje
maksimalne vrednosti kod suprotno smernog glodanja to glavni otpor rezanja raste od
nule do maksimalne vrednosti, odnosno smanjuje se od maksimalne vrednosti do nule
kod istosmernog glodanja to glavni otpor rezanja opada od maksimalne vrednosti do
nule.
Za praksu prouavanje i izraunavanje obimne sile jednog zuba nema
praktinog znaaja. Zato se utvruje obimna sila nastala kao rezultat rezanja zuba
glodala koji su istovremeno u zahvatu. To je srednja obimna sila ili krae obimna
sila.
Snaga maine u obradi glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu rezanja i
glavni otpor rezanja:
gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
7.3. MAINE U OBRADI GLODANJEM
Maine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom reenju,
dele na:
konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne, slika 7.15,
bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne i
glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske,
odvalne, glodalice za navoj i sl.).
U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programske
glodalice.
Prema poloaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne i vertikalne,
a prema broju glavnih vretena na: jednovretene i vievretene. Posebnu grupu ine
univerzalne glodalice koje mogu raditi kao horizontalne i vertikalne.
Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdunom, poprenom i vertikalnom
pravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnog
stola, predmeta obrade relativno niska.
Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeuju visoku krutost i stabilnost
radnog stola, jer isti izvodi dva kretanja (u uzdunom i poprenom ili vertikalnom
pravcu, pravcu osa Y i X ili Z), dok nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili
poprenom pravcu, pravcu ose Z ili X. Meutim, najnoviji tipovi glodalica se izrauju
sa jednim kretanjem radnog stola, uzdunim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi
nosa alata.
Horizontalne glodalice se koriste za obradu ravnih povrina, povrina
specijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodih
Tehniki sistemi
143
zavojnica i sl., slika 7.16 i slika 7.17.. Osnovni elementi horizontalnih glodalica su
radno vreteno (1), radni sto (2), jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i
prenosnik glavnog kretanja - 3), jedinica za pomono kretanje (pogonski elektromotor,
prenosnik pomonog kretanja i sistem prenosnika tipa navojno vreteno - navrtka, 4),
postolje (5), sistem upravljanja (komandna tabla, ruice, poluge i sl.), sistem za
podmazivanje, sistem za hlaenje i podmazivanje i sl.
Slika 7.15. Konzolne glodalice
Slika 7.16. Konzolne glodalice
Bezkonzolna glodalica - HURON
Slika 7.17. Neki tipovi horizontalnih glodalica
Tehniki sistemi
144
Osnovne eksploatacione karakteristike glodalica su:
pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage,
raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene
prenosnika glavnog kretanja n,
raspon brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax i geometrijski faktor
promene prenosnika pomonog kretanja S,
maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose,
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
gabariti predmeta obrade,
broj radnih vretena kod vievrtenih glodalica i sl.
Kod vertikalnih glodalica poloaj radnog vretena je vertikalan, mada se
sve ee izrauju glodalice sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajui ugao,
slika 7.18.
Univerzalne glodalice su koncepcijski tako oblikovane da mogu raditi kao
horizontalne ili vertikalne. Pored toga veina univerzalnih glodalica obezbeuju i
zakretanje radnog stola. Time se stvaraju uslovi za realizaciju velikog broja
proizvodnih operacija, pa i za izradu zavojnih ljebova i dugohodih zavojnica
primenom podeonog aparata.
Bezkonzolna glodalica HURON
Konzolne glodalice
Slika 7.18. Neki tipovi vertikalnih glodalica
Tehniki sistemi
145
Univerzalne alatne glodalice, sa horizontalnim i vertikalnim radnim
vretenom, se koriste za izradu reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl., slika 7.19.
Konstruktivno su tako formirane da obezbeuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dve
ose i obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja vertikalnog radnog
vretena pod odreenim uglom. Snabdevene su i ureajima za buenje i rendisanje,
tako da mogu raditi i kao builice ili rendisaljke, to znatno proiruje nomenklaturu
proizvodnih operacija.
Slika 7.19. Univerzalna alatna glodalica
Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih kontura i
profilisanih povrina. Poseduju dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno
vreteno sa glodalom, a vreteno (2) se koristi za smetaj kopirnog iljka, slika 7.20.
Kopirni ureaj radi na hidraulinom ili elektrinom principu i obezbeuje prenos
kretanja od kopirnog iljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i kopirni
iljak.
Slika 7.20. Kopirna glodalica
Tehniki sistemi
146
Sutina programskog upravljanja se sastoji u automatskom upravljanju
radnim organima maine po unapred zadatom redosledu kretanja, bez uea radnika.
Redosled rada pojedinih organa maine je definisan programom koji se unosi u
upravljaku jedinicu glodalice.
Tehniki sistemi
147
OBRADA
TESTERISANJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proces obrade testerisanjem.
Planirate maine u obradi testerisanjem.
Pojmovno odredite proizvodne operacije i alate.
Objasnite osnovna kretanja u toku procesa
testerisanjem.
Planirate operacije obrade testerisanjem.
Tehniki sistemi
149
8.1. OSNOVNE OPERACIJE I ALATI
8.1.1. Proizvodne operacije u obradi testerisanjem
brada testerisanjem se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnih
operacija odsecanja (seenja) materijala, mada se moe koristiti i za
izvoenje operacija isecanja i usecanja, slika 8.1 [9,10, 12,18,19,27,28]. Prema
osnovnim kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu maine za obradu
testerisanjem, razlikuju se postupci obrade na:
krunim,
trakastim,
okvirnim testerama.
Slika 8.1. Osnovni tipovi obrade na testerama
Kod obrade na krunim testerama alat izvodi glavno obrtno kretanje (brzina
rezanja V, m/min ili broj obrta testere n, o/min) i pomono pravolinijsko kretanje
(korak S, mm/o). Pri obradi na trakastim testerama alat izvodi glavno kretanje
brzinom rezanja V, m/min, a predmet obrade pomono pravolinijsko kretanje brzinom
Vp, mm/min.
U obradi testerisanjem na okvirnim testerama alat izvodi glavno pravolinijsko
oscilatorno (brzinom V, m/min - brojem duplih hodova nL, dh/min) i pomono
pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min ili korakom S, mm/dh. Posebnu grupu
proizvodnih operacija obrade testerisanjem ine i operacije isecanja razliitih kontura,
kopirnog seenja i sl., slika 8.2.
O
Tehniki sistemi
150
Slika 8.2. Proizvodne operacije isecanja i kopirnog seenja na testerama
8.1.2. Alati u obradi testerisanjem
Osnovni alati u obradi testerisanjem su testerasta glodala (krune testere),
trakaste testere i trakasti listovi (lisnate testere), slika 8.3.
Slika 8.3. Tri osnovna tipa alata u obradi testerisanjem
Krune testere se izrauju u vidu tankog diska sa zubima po obimu, tako da
u sutini predstavljaju testerasta glodala. Na slici 8.4. prikazana je geometrija zuba
krune testere. U cilju smanjenja trenja izmeu bonih povrina testere i povrina
predmeta obrade izvodi se razmetanje, bono povijanje zuba naizmenino na jednu i
drugu stranu, slika 8.4. Pri seenju veih preseka reznog sloja, u cilju smanjenja
preseka strugotine po zubu, izvodi se naizmenino sasecanje zuba testere, slika 8.4.
Time se postie i ravnomerniji rad maine.
Krune testere velikih prenika (iznad 250 mm) se retko izrauju iz jednog
komada, integralno. Umetnuti zubi ili zubi u vidu segmenata od brzoreznog elika ili
tvrdog metala mehaniki se privruju za telo testere od konstruktivnog elika, slika
84. U novije vreme se izrauju testere sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, sa i
bez prevlaka, keramike, kubnog nitrida bora ili super tvrdih materijala, naroito
dijamanta.
Tehniki sistemi
151
Slika 8.4. Geometrija zuba testere
Lisnate testere imaju sitne zube, obino trouglastog oblika. Novije
konstrukcije lisnatih testera su bimetalne lisnate testere, kod kojih je uska traka sa
zubima izraena od brzoreznog elika, a ostali deo od konstruktivnog elika. Spajanje
se izvodi laserskim zavarivanjem, uz naknadno minimalno doterivanje, poravnavanje,
bruenjem. Lisnate testere se mogu oplemeniti, presvlaenjem prevlakama od TiN.
Kod trakastih testera oblik zuba je takoe trouglast. Kod njih se posebna
panja poklanja izboru materijala. Naime testere treba da su elastine, jer su izloene
neprekidnom savijanju i ispravljanju.
8.2. MAINE U OBRADI TESTERISANJEM
Brzina rezanja u obradi testerisanjem je obimna brzina testere (kod
krunih), brzina pravolinijskog kretanja (kod trakastih) i brzina oscilatornog kretanja
(kod okvirnih testera). Brzina rezanja se najee definie na bazi preporuka datih u
prospektnoj dokumentaciji proizvoaa alata i/ili literaturi:
V = f (S, b), i zavisi od koraka (S) i irine rezanja (b).
Maine u obradi testerisanjem (testere) se dele na:
okvirne - lisnate,
krune,
trakaste testere.
Okvirne - lisnate testere su testere kod kojih se alat (2) postavlja na nosa
alata (1), slika 8.5.a. Alat izvodi pravolinijsko oscilatorno glavno kretanje i istovremeno
visinsko pomeranje, kao i odizanje pri povratnom hodu, okretanjem oko osovine A.
Time se ostvaruje pomono kretanje alata ka predmetu obrade (3), uz
istovremeno smanjenje trenja materijala i alata pri povratnom hodu. Kod krunih
testera alat (1) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, ime se
ostvaruje primicanje alata predmetu obrade (2), slika 8.5.b.
Tehniki sistemi
152
a) Okvirna - lisnata testera b) Kruna testera
Slika 8.5. Okvirna - lisnata i kruna testera
Trakasta testera ima pogonski (3) i voeni toak (4), preko kojih je
prebaena testera (1) u vidu beskonane trake, slika 8.6. Pomono pravolinijsko
kretanje se ostvaruje pomeranjem predmeta obrade (2) prema testeri.
Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi testerisanjem su:
pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine ,
brojevi obrtaja nmin - nmax, duplih hodova nLmin - nLmax ili brzine
kretanja trake Vmin - Vmax i geometrijski faktor promene prenosnika
maine za glavno kretanje n,
raspon koraka Smin - Smax ili brzina pomonog kretanja Vpmin Vpmax
geometrijski faktor promene prenosnika za pomono kretanje s,
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade,
gabariti predmeta obrade i sl.
Slika 8.6. Trakasta testera
Tehniki sistemi
153
OBRADA
RENDISANJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proizvodne operacije rendisanjem.
Planirate maine u obradi rendisanjem.
Pojmovno odredite alate u obradi rendisanjem.
Objasnite osnovna kretanja i otpore utoku procesa
obrade rendisanjem.
Razumete reime u obradi rendisanjem.
Tehniki sistemi
155
9.1. PROIZVODNE OPERACIJE
brada rendisanjem se koristi za obradu horizontalnih, vertikalnih,
nagnutih i profilisanih povrina, izradu ljebova u glavini i sl., slika 9.1
[9,10, 12,18,19,27,28]. Izvodi na mainama sa glavnim i pomonim
pravolinijskim kretanjem. Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (Vr,
m/min) ili brojem duplih hodova (nL, dh/min), a pomono korakom S, mm/dh
(aksijalno pomeranje alata ili predmeta obrade za jedan dupli hod, nakon povratnog
hoda).
Obrada na kratkohodim rendisaljkama
Obrada na dugohodim rendisaljkama
Slika 9.1. ema obrade rendisanjem na kratkohodoj i dugohodoj rendisaljci
U procesu obrade razlikuju se: radni i povratni hod alata ili predmeta obrade.
Radni hod je hod alata ili predmeta obrade u toku koga se izvodi proces obrade, od
take A do take B, dok se u toku povratnog hoda od take B do take A proces rezanja
ne odvija, slika 9.1. U zavisnosti od toga da li alat ili predmet obrade izvodi glavno
kretanje dva osnovna postupka obrade su obrada na, slika 9.1:
kratkohodoj,
dugohodoj rendisaljci.
Obrada rendisanjem je analogna obradi struganjem, jer se ravna povrina
predmeta obrade moe smatrati krunom povrinom beskonano velikog poluprenika
krivine, slika 9.2.
Povrina poprenog preseka strugotine je, slika 9.2:
A = a S = b h ,
O
Tehniki sistemi
156
pri emu su irina i debljina reznog sloja:
gde je:
- napadnu ugao;
mm - dubina rezanja i S, mm/dh - korak.
Slika 9.2. Povrina poprenog preseka strugotine u obradi rendisanjem
Dubina rezanja je:
a = H1 H , dok su dodaci za obradu rendisanjem, slika 9.3:
1 - grubu obradu rendisanjem,
2 - finu obradu rendisanjem,
3 - bruenje.
Slika 9.3. Dodaci u obradi rendisanjem
U zavisnosti od tipa maine i pravca kretanja razlikuju se postupci obrade i
proizvodne operacije obrade rendisanjem na:
horizontalnoj, slika 9.4,
vertikalnoj rendisaljci, slika 9.5.
a u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine operacije grube i fine obrade
rendisanjem.
Tehniki sistemi
157
Slika 9.4. Proizvodne operacije obrade na horizontalnoj rendisaljci
Slika 9.5. Proizvodne operacije obrade na vertikalnoj rendisaljci
Posebnu grupu proizvodnih operacija u obradi rendisanjem ine proizvodne operacije
izrade i obrade profilisanih povrina - kopirno rendisanje, slika 9.6.
Slika 9.6. Kopirno rendisanje
Tehniki sistemi
158
9.2. ALATI U OBRADI RENDISANJEM
Alati za rendisanje ili noevi za rendisanje su slini strugarskim noevima,
po obliku, geometriji i drugim karakteristikama, slika 9.7.
Noevi za rendisanje su pri ulasku u zahvat izloeni jakim udarnim
optereenjima, da bi pri izlasku iz zahvata nastupilo njihovo rastereenje. Takvo
skokovito optereenje mogu izdrati samo ilavi materijali. Zato se za izradu noeva za
rendisanje koriste brzorezni elici i neke ilave vrste tvrdog metala (P40, P50, M20,
K10, K20 itd.). Kod noeva veih dimenzija drka alata se izrauje od konstruktivnog
elika, a rezni deo u vidu ploica od brzoreznog elika ili tvrdog metala. Ploice se
postavljaju na drku noa lemljenjem ili mehanikim vezivanjem.
Slika 9.7. Alati (noevi) u obradi rendisanjem
9.3. OTPORI I SNAGA REZANJA
Kao i u obradi struganjem, rezultujui otpor rezanja u obradi rendisanjem se
moe razloiti na tri komponente, slika 9.8:
F1 - glavni otpor rezanja,
F2 - otpor prodiranja,
Tehniki sistemi
159
F3 - otpor pomonom kretanju.
u kome su:
Ck, x i y - konstanta i eksponenti otpora rezanja,
a, mm - dubina rezanja,
S, mm/dh - korak.
Slika 9.8. Komponente otpora rezanja
Na osnovu brzine radnog hoda (Vr, m/min) i glavnog otpora rezanja (F1, N)
snaga maine je:
9.4. REIM OBRADE U OBRADI
RENDISANJEM
Reim obrade u obradi rendisanjem je odreen:
brojem duplih hodova alata ili predmeta obrade nL, dh/min,
korakom S, mm/dh, slika 9.9.
Slika 9.9. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena izrade
Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme izrade
korienjem relacije:
Tehniki sistemi
160
u kojoj su, pored poznatih elemenata:
i = / a - broj prolaza;
, mm - dodatak za obradu;
a, mm - dubina rezanja;
B = b+2 e2 - hod alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog kretanja;
e2 = 2 - 5 mm - prilaz i izlaz alata u pravcu pomonog kretanja i b -irina
obrade.
Utvrivanje koraka u obradi rendisanjem obuhvata:
prouavanje proizvodne operacije,
izbor preporuene vrednosti koraka,
provera koraka i izbor merodavnog koraka.
Preporuena vrednosti koraka se bira na osnovu preporuka datih u
prospektima proizvoaa alata ili specijalizovanim prirunicina, literaturi i sl. u
zavisnosti od dubine rezanja, materijala alata i predmeta obrade i drugih uslova
obrade.
Provera koraka u obradi rendisanjem se izvodi korienjem tri osnovna
kriterijuma: uslova nastanka strugotine, otpornosti drke noa za rendisanje i kvaliteta
obraene povrine.
9.5. MAINE U OBRADI RENDISANJEM
Maine u obradi rendisanjem (rendisaljke) se prema duini hoda (nainu
ostvarivanja kretanja) dele na [9,10, 12,18,19,27,28]:
kratkohode,
dugohode,
a prema pravcu glavnog kretanja na: horizontalne i vertikalne.
Posebnu grupu renisaljki ine rendisaljke za izradi zupanika, specijalnih alata i sl.
9.5.1 Kratkohode rendisaljke
Kod kratkohodih rendisaljki od pogonskog elektromotora (1) kretanje se,
posredstvom prenosnika (2) i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko
kretanje, prenosi na noseu konzolu (3), slika 9.10. Na konzoli se nalazi nosa alata (4)
koji prihvata rezni alat (5). Time je obezbeeno glavno pravolinijsko kretanje. Na
radnom stolu (6), koji posredstvom mehanizma pomonog kretanja obezbeuje
izvoenje pomonog kretanja, nalazi se predmet obrade (7).
Osnovne eksploatacijske karakteristike rendisaljki su:
pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine ,
raspon broja duplih hodova nLmin - nLmax i geometrijski faktor promene
prenosnika maine za glavno kretanje n,
raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika za
pomono kretanje s ,
Tehniki sistemi
161
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade,
gabariti predmeta obrade i sl.
Slika 9.10. ema kratkohode rendisaljke
9.5.2. Dugohode rendisaljke
Kod dugohodih rendisaljki princip rada je slian, s tom razlikom to glavno
pravolinijsko kretnje izvodi radni sto (1) sa predmetom obrade (2), a pomono nosa
alata (3), slika 9.11.
Slika 9.11. ema dugohode rendisaljke
Tehniki sistemi
162
9.5.3. Vertikalne rendisaljke
Vertikalna rendisaljka spada u grupu kratkohodih rendisaljki. Nosa alata (4)
sa alatom se, posredstvom klizaa (3), kree nanie, pri radnom, i navie pri
povratnom hodu, slika 9.12. Predmet obrade (1) se postavlja na radni sto (2), koji je
najee izveden kao obrtni sto na klizau sa mogunou uzdunog i poprenog
pomeranja.
Slika 9.12. ema vertikalne rendisaljke
Tehniki sistemi
163
OBRADA
PROVLAENJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proizvodne operacije i alate za obradu
provlaenjem.
Planirate geometrijske parametre obrade.
Razumete reime u obradi provlaenjem.
Objasnite osnovna kretanja, otpore i vunu silu
maine.
Planirate maine u obradi provlaenjem.
Tehniki sistemi
165
10.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI
brada provlaenjem predstavlja savremeni postupak obrade metala rezanjem
visoke proizvodnosti, tanosti i kvaliteta obrade [9,10, 12,18,19,27,28]. Koristi
se samo u serijskoj i masovnoj proizvodnji, jer su alati veoma skupi i strogo
namenski projektovani i izraeni.
a) Unutranje provlaenje b) Spoljanje provlaenje
Slika 10.1. Principijelna ema obrade provlaenjem:
1 provlaka; 2 voica; 3 - radni sto; 4 predmet obrade.
Proces rezanja ostvaruje se samo jednim kretanjem i to pravolinijskim glavnim
kretanjem alata provlakaa, slika 10.1. Pravolinijskim povlaenjem alata (1),
postavljenog u prednji prihvatni deo (2), obezbeuje se uklanjanje vika materijala na
predmetu obrade zahvaljujui postepenom poveanju dimenzija alata. Proces rezanja
karakterie:
postepeno rezanje zadatog dodatka za obradu u obliku posebnih slojeva
male debljine i velike irine,
istovremeno rezanje veim brojem reznih elemenata alata,
ne postoji pomono kretanje kao samostalno kinematsko kretanje, jer
poveanje dimenzija narednog zuba u odnosu na prethodni odreuje
debljinu sloja meterijala (dubinu rezanja po zubu az) koji uklanja rezni
element (zub). Izuzetak su proizvodne operacije izrade zavojnih ljebova
(npr. kod cevi naoruanja) kada postoji pomono obrtno kretanje u skladu
sa korakom zavojnice,
male brzine rezanja 15 - 18 m/min, a kod novijih konstrukcija maina u
obradi provlaenjem i do 30 m/min i sl.
O
Tehniki sistemi
166
Geometrijski parametri obrade
Postepeno odvajanje strugotine pri provlaenju, u cilju pretvaranja polaznog
krunog u eljeni profil, moe biti profilno, slojevito i progresivno, slika 10.2.
Slika 10.2. eme rezanja pri provlaenju
Profilno provlaenje karakterie uklanjanje zadatog dodatka za obradu u
slojevima debljine az, ija konfiguracija odgovara konfiguraciji profila predmeta
obrade.
Slojevito provlaenje odlikuje uklanjanje dodatka u ravnim slojevima
debljine az ili koncentrinim krugovima lunog oblika pri proizvoljnom profilu
obratka.
Progresivno provlaenje je provlaenje kod koga svaki zub uklanja deo
duine sloja b1, b2, ..., dok debljina strugotine po zubu raste az' > az.
Proizvodne operacije obrade provlaenjem se razvrstavaju na dve
grupe i to proizvodne operacije: unutranjeg provlaenja i spoljanjeg provlaenja.
U proizvodnim operacijama unutranjeg provlaenja prethodno se
izrauje cilindrini otvor (buenjem, struganjem i sl.), u cilju obezbeenja pravilnog
voenja alata i stvaranja uslova za konano oblikovanje otvora provlaenjem, (slika
7.3. Kretanjem provlakaa kroz otvor obezbeuje se oblikovanje otvora u skladu sa
profilom reznih elemenata alata (formiranje otvora visoke tanosti i kvaliteta,
razliitog oblika - kruni, trougaoni, kvadratni i sl.).
Slika 10.3. Proizvodne operacije unutranjeg provlaenja
Tehniki sistemi
167
Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja su operacije obrade povrina
razliite konfiguracije primenom viedelnih alata za provlaenje, slika 10.4. Dva
osnovna postupka provlaenja su sa:
dubinskim primicanjem,
bonim primicanjem.
Kod spoljanjeg provlaenja sa dubinskim primicanjem alati obezbeuju
postepeno oblikovanje profila po dubini, dok kod bonog primicanja oblikovanje se
postepeno odvija po irini.
Slika 10.4. Osnovni postupci obrade spoljanjim provlaenjem
Spoljanjim provlaenjem se mogu formirati profili povrina razliite
konfiguracije i dimenzija, slika 10.5. Postupak se moe primeniti i kao zamena za
proizvodne operacije glodanja i rendisanja, posebno u uslovima obrade povrina
sloene konfiguracije, visokog kvaliteta i tanosti obrade.
Slika 10.5. Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja
Tehniki sistemi
168
Alati za provlaenje (provlakai) spadaju u grupu specijalnih alata, zbog
svoje sloenosti, tanosti izrade i drugih specifinosti. Dele se na provlakae za:
unutranje i spoljanje provlaenje.
Provlakai za unutranje provlaenje se najee izrauju kao integralni
alati od brzoreznog elika. Mogu biti oplemenjeni prevlakama od TiN. Sastoje od pet
karakteristinih delova: prednjeg prihvatnog dela, vodeeg dela, reznog dela,
kalibrirajueg dela i zadnjeg prihvatnog dela, slika 10.6.
Prednji prihvatni deo obezbeuje prihvatanje alata i prenos potrebne sile za
provlaenje sa pogonskog sistema maine na alat. Vodei deo obezbeuje voenje alata
na poetku procesa rezanja. Reznim delom alata se uklanja viak materijala (dodatak
za obradu) i vri oblikovanje eljenog profila u skladu sa profilom alata, dok se
kalibrirajuim delom stvaraju uslovi za kalibrisanje profila odnosno postizanje visokog
kvaliteta i tanosti oblika i dimenzija profila. Nakon zavretka procesa provlaenja
preko zadnjeg prihvatnog dela alat se prihvata i dovodi u poetnu poziciju, poziciju pre
obrade. Prednji i zadnji prihvatni delovi provlakaa su standardizovani. Njihov oblik i
dimenzije zavise od namene provlakaa i vrste provlaenja. Ostali delovi provlakaa se
izrauju u zavisnosti od oblika i dimenzija profila koji se izrauje.
Pri provlaenju zatvorenih kontura nastaje zatvorena strugotina, koja se po
izlasku zuba iz zahvata zadrava u meuzublju. Da bi se olakalo uklanjanje strugotine
na zubima se izrauju ljebovi za lomljenje (sitnjenje) strugotine.
a- prednji prihvatni deo; b- vode i deo; c- rezni deo; d- kalibrirajui deo;
e- zadnji prihvatni deo
sastavni elementi provlakaa
Slika 10.6. Provlaka za unutranje provlaenje
Provlakai za spoljanje provlaenje se izrauju od brzoreznog elika ili
sa segmentima od tvrdog metala, slika 10.7. Provlakai od brzoreznog elika, izraeni
Tehniki sistemi
169
integralno ili sa segmentima, se mogu oplemeniti i prevlakama od TiN. Po konstrukciji
su znatno sloeniji od provlakaa za unutranje provlaenje i sastoje se od vie
segmenata, namenjenih obradi pojedinih delova konture predmeta obrade. Segmenti
se sastoje od reznog dela sa zubima za grubu i finu obradu i montiraju se na osnovnu
plou.
Slika 10.7. Provlaka za spoljanje provlaenje
Geometrija reznih elemenata alata za provlaenje (zuba) je odreena
oblikom i dimenzijama reznih elemenata (zuba) provlakaa, geometrijom reznog klina
(, i ), korakom zuba provlakaa (e), visinom (H) i irinom zuba (B), oblikom i
radijusom meuzublja (r), porastom po zubu (dubinom rezanja - az) i duinom
provlakaa (L), koju ine duine pojedinih delova provlakaa, slika 10.8.
Slika 10.8. Osnovni elementi geometrije provlakaa i oblici meuzublja
Tehniki sistemi
170
10.2. OTPORI REZANJA I SNAGA MAINE
10.2.1. Otpori rezanja i vuna sila maine
Na svaki zub provlakaa deluje rezultujua sila rezanja FR koja se, u optem
sluaju, razlae na [9,10, 12,18,19,27,28]:
glavni otpor rezanja F1,
otpor prodiranja F2, kod nesimetrinih alata (izrada ljeba za klin, alati za
spoljanje provlaenje),
aksijalni otpor rezanja F3 = Fa, kada su zubi provlakaa sa uglom nagiba
rezne ivice 0.
Glavni otpor rezanja definisan je relacijom:
FR = C Ks A Z , N
u kojoj su:
C = 1,1 - 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir trenje izmeu zuba provlakaa i
zidova otvora;
Ks, MPa - specifini otpor rezanja;
A, mm
2
-povrina poprenog preseka strugotine,
Z - broj zuba u zahvatu.
Vuna sila maine se odreuje za maksimalnu vrednost povrine strugotine
po zubu (Amax) i iznosi:
Fm = C Ks Amax Z , N
Vuna sila pri provlaenju je promenljiva zbog periodinog ulaska i izlaska
zuba iz zahvata. Na poetku procesa rezanja dolazi do stepenaste, teorijski
posmatrano, promene otpora rezanja do trenutka kada prvi zub provlakaa izae iz
zahvata sa materijalom predmeta obrade (nakod dostizanja hoda alata h koji odgovara
duini provlaenja l). Pogonska snaga maine je:
gde su:
- mehaniki stepen iskorienja snage maine,
V, m/min - brzina rezanja.
10.2.2. Reim obrade u obradi provlaenjem
Reim obrade u obradi provlaenjem je odreen brzinom kretanja
provlakaa-brzinom rezanja V . Na osnovu brzine rezanja definie se glavno
vreme izrade:
gde je:
L = LR + l +2 e, mm - hod alata;
Tehniki sistemi
171
LR, mm - duina reznog dela provlakaa;
l, mm -dubina provlaenja,
e = 2 - 3 mm - prilaz i izlaz zuba provlakaa iz zahvata.
Izbor brzine rezanja se moe izvesti na bazi preporuka i proraunom.
Preporuena brzina rezanja se bira iz prospektne dokumentacije proizvoaa
alata u funkciji materijala predmeta obrade i alata, vrste provlaenja, dubine rezanja
po zubu i sl.
10.3. MAINE U OBRADI PROVLAENJEM
Maine u obradi provlaenjem - provlakaice se razvrstavaju, prema nameni
(vrsti proizvodne operacije provlaenja) na provlakaice za [9,10, 12,18,19,27,28]:
unutranje,
spoljanje provlaenje.
Prema pravcu kretanja alata i nameni dele se na: horizontalne i vertikalne
provlakaice.
Vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje su najei vid
konstrukcije maina za unutranje provlaenje, slika 10.10. Predmet obrade (7) se
postavlja na radni sto maine (2), a alat se u poetnoj fazi obrade, pre obrade, postavlja
u zadnji vodei deo maine (1). Alat se, posredstvom zadnjeg vodeeg dela, dovodi u
radnu poziciju, kada prednji prihvatni deo (4) prihvata alat. Zahvaljujui pogonskom
sistemu maine (elektromotoru - 5, prenosnom sistemu - 6 i mehanizmu za
pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje) prednji vodei deo maine dobija
neophodna kretanja i vunu silu maine potrebnu za realizaciju procesa obrade. Po
zavretku procesa rezanja (dostizanju donje take hoda alata), predmet obrade se
skida sa radnog stola i alat vraa u poetnu poziciju.
Slika 10.10. ema vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje
Horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje rade na slinom
principu, s tom razlikom to je kretnje alata (2) u horizontalnom pravcu i to je
Tehniki sistemi
172
neophodno obezbediti odgovarajui sistem za prihvatanje i stezanje predmeta obrade
(1), slika 10.11.
Horizontalne maine za provlaenje obezbeuju mogunost kontinualnog rada
nepokretnim alatom, ako se predmeti obrade postave na obrtni sto ili beskonanu
traku.
Slika 10.11. ema horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje
Osnovne eksploatacione karakteristike maina u obradi provlaenjem su:
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk;
maksimalna vuna sila maine;
maksimalna brzina provlaenja;
maksimalni hod alata;
gabariti predmeta obrade i sl.
Tehniki sistemi
173
OBRADA
BRUENJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proizvodne operacije obrade
bruenjem.
Predvidite alate u obradi bruenjem.
Shvatite otpore i snagu rezanja.
Planirate reim obrade u obradi bruenjem.
Objasnite i pravilno planirate rad na mainama u
obradi bruenjem.
Tehniki sistemi
175
11.1. PROIZVODNE OPERACIJE
ruenje je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade, jer
obezbeuje, slika 11.1 [9,10, 12,18,19,27,28]:
visoku tanost mera,
visok kvalitet obraene povrine.
Izvodi se nakon termike obrade tako da ostvaruje i uklanjanje greaka
nastalih usled toplotnih deformacija pri termikoj obradi. Raspored glavnog i
pomonog kretanja zavisi od vrste proizvodne operacije i alata.
a) spoljanje kruno bruenje
b) ravno bruenje koturastim tocilom
Slika 11.1. Proizvodne operacije krunog i ravnog bruenja
Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja
Vt, m/s:
odnosno brojem obrta tocila nt, o/min:
B
Tehniki sistemi
176
Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko
kretanje predmeta obrade (kod ravnog bruenja).
Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom Vr, m/min
odnosno brojem obrta nr, o/min i brojem hodova nL, hod/min kod krunog bruenja.
Kod ravnog bruenja pomono pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata
odreeno je aksijalnim i radijalnim korakom (Sa ili Sr, mm/o).
Rezni elementi tocila (zrna brusnog materijala) su rasporeeni po obimu tocila
i po unutranjosti mase tocila sa nejednakim rastojanjem t1 t2 ... tn, slika 11.2.
Raspored zrna brusnog materijala je nepravilan to, pri konstantnim obimnim
brzinama tocila Vt i predmeta obrade Vr ima za posledicu razliite dubine rezanja a1
a2 ... an i razliite vrednosti koraka po reznom elementu S1i.
Slika 11.2. Osnovni oblici strugotine u obradi bruenjem
Analizom procesa obrazovanja strugotine kod bruenja, moe se uoiti elementarna
strugotina, nastala kao posledica uklanjanja vika materijala jednim zrnom. Ukupni
dodatak za obradu bruenjem 3, se uklanja u vie prolaza razvrstanih na
prolaze, slika 11.3:
grubog bruenja, kada se uklanja 80 % dodatka (g = 0,8 3),
finog bruenja kada se uklanja 20 % dodatka (f = 0,2 3).
Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije:
krunog bruenja,
ravnog bruenja,
bruenja bez iljaka,
bruenja sloenih povrina.
Kruno bruenje moe biti spoljanje, unutranje i bruenje eonih povrina.
3g = 0,8 3- grubo bruenje
3f = 0,2 3- fi no bruenje
Slika 11.3. Dodatak pri obradi bruenjem
Tehniki sistemi
177
Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina najee
aksijalno nepominim tocilom i spoljanje radijalno bruenje povrina, slika 11.4.
Slika 11.4. Spoljanje kruno aksijalno i radijalno bruenje
Unutranje bruenje se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili
planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta, slika 11.5.a.
Predmeti obrade, privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo
izvodi sva potrebna kretanja u skladu sa emom na slici 11.5.a. eono bruenje se
najee ostvaruje lonastim tocilima, slika 11.5.b.
a) Unutranje bruenje b) eono bruenje
Slika 11.5. Unutranje i eono bruenje
Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima
slika 11.6. Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti sa: ukrtenim ili lunim
tragovima. Kod ukrtenog bruenja tocilo potpuno nalee na obraivanu povrinu,
ime se tanost obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obrade
vea. Luno bruenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali i
manju tanost obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila.
pravougaona povrina ukrteno luno
Slika 11.6. Ravno bruenje koturastim i lonastim tocilom
Tehniki sistemi
178
Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na
podupira i postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila slika 11.7. Radno tocilo ostvaruje
proces obrade, a vodee voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomono
kretanje se ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .
Slika 11.7. Bruenje bez iljaka
U proizvodne operacije bruenja sloenih povrina spadaju proizvodne
operacije zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, zupanika, bruenja
oljebljenih vratila, otrenja alata, seenja materijala i sl., slika 11.8.
Slika 11.8. Proizvodne operacije bruenja sloenih povrina
Najfinija obrada bruenjem, povrina kvaliteta N1 - N3, se postie specijalnim
postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg i
unutranjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfini, honovanje i poliranje.
11.2. ALATI U OBRADI BRUENJEM
Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstati
prema obliku i nameni. Prema obliku tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina,
tanjirasta, tocila sa drkom ili navrtkom i segmentna viedelna, slika 11.9.
Prema nameni se dele na tocila za: spoljanje kruno bruenje (koturasta,
lonasta i sl.), unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje (koturasta
ili lonasta), seenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, bruenje
zupanika itd.
Tehniki sistemi
179
Slika 11.9. Osnovni oblici tocila
Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivni
materijali.
Brusni materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (kvarc SiO2,
granit, prirodni korund Al2O3 , mirgla, dijamant) ili vetakog porekla
(elektrokorund, silicijum karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, borozan, sintetiki
dijamant). Broj zrna brusnog materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljaju
mnogosene alate.
Vezivni materijal obezbeuje povezivanje zrna brusnog materijala u jednu
kompaktnu i funkcionalnu celinu - tocilo. Definie vrstou i tvrdou tocila, kao i
oblast primene.
Prema poreklu vezivni materijal se razvrstava na:
organski (keramika, silikatna i magnezitna veziva),
neorganski (gumena veziva, kauuk, prirodna smola itd.),
metalna (elina i bronzana) - za dijamantska tocila.
Osnovne karakteristike tocila su:
oblik i dimenzije,
vrsta brusnog i vezivnog materijala,
finoa brusnog materijala,
tvrdoa,
struktura tocila.
Finoa (granulacija) brusnog materijala je merilo veliine (dimenzija)
zrna brusnog materijala. Meri se brojem otvora na duini jednog cola sita kroz koje
zrna brusnog materijala jo uvek propadaju. Broj otvora sita, po pravilu od 8-220,
definie i oznaku finoe. Prema finoi brusnog materijala tocila se razvrstavaju u 6
klasa: vrlo gruba, gruba, srednje fina, fina, vrlo fina i naroito fina.
Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna
brusnog materijala pod dejstvom spoljanjih sila pri bruenju (centrifugalnih, otpora
rezanja i sl.). Definisana je kvalitetom vezivnog materijala. Sa aspekta tvrdoe tocila se
dele na: vrlo meka, meka, srednje tvrda, tvrda, vrlo tvrda i naroito tvrda.
Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos zapremine brusnog i vezivnog
materijala prema zapremini pora - upljina u tocilu. To znai da se ukupna zapremina
Tehniki sistemi
180
tocila sastoji od zapremine brusnog materijala (B), vezivnog materijala (V) i pora -
upljina (P). Prema strukturi tocila se dele na: zatvorena, otvorena i visokoporozna.
Habanje tocila
Kontakt tocila i predmeta obrade propraen je veoma visokim specifinim
toplotnim i mehanikim optereenjima reznih elemenata tocila. Rezultat toga, je slika
11.10:
istiranje vrha reznih elemenata tocila i pojava povrine habanja i estica
obraivanog materijala na povrini habanja tocila,
pojava mikro i makropukotina u zrnu brusnog materijala, kao posledica
dinamikog karaktera optereenja zrna, uz postepeno odvajanje vrlo sitnih
kristala,
pojava ispadanja kompletnog zrna brusnog materijala.
a) povrina habanja (gnjeenje zrna); b) mikro i makropukotine u zrnu (krzanje zrna);
c) odvajanje sitnih kristala (lom zrna); d) ispadanje kompletnog zrna.
Slika 11.10. Habanje reznih elemenata tocila
Ovakvi oblici habanja (pojava sitnih kristala i ispadanje kompletnog zrna)
dovode do pojave samootrenja tocila, jer obezbeuju pojavu novih otrih reznih
ivica (odvajanje sitnih kristala) i pojavu novih otrih zrna brusnog materijala
(ispadanje kompletnog zrna). Pojavom samootrenja tocila obezbeena je visoka rezna
sposobnost tocila u toku relativno dugog vremenskog perioda.
11.3. OTPORI I SNAGA REZANJA
Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem se razloe na tri komponente,
slika 11.11:
Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu),
Fy (Fr) - radijalnu i
Fx (Fa) - aksijalnu komponentu.
Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga maine,
radijalnim veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snaga
pogonskog sistema pomonog kretanja.
Tehniki sistemi
181
Slika 11.11. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi bruenjem
Na osnovu poznavanja rezultujueg otpora rezanja Fo, N i brzine rezanja Vt,
m/s moe se izraunati snaga maine:
gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
11.4. REIM OBRADE U OBRADI
BRUENJEM
Reim obrade je odreen, slike 11.12 i 11.13:
brojem obrta tocila nt, o/min,
aksijalnim (Sa, mm/o ili mm/hod) ili radijalnim korakom (Sr, mm/o),
brojem obrta (nr, o/min) ili brojem hodova predmeta obrade (nr,
hod/min).
Glavno vreme obrade za operacije krunog bruenja u optem sluaju, je
odreeno relacijom, slika 11.12.:
u kojoj su:
i - broj prolaza;
k = 1,2 - 1,7 - koeficijent troenja tocila;
L = l + B + e hod alata;
l - duina bruenja;
B - irina tocila i e = 2 - 5 mm - prilaz alata.
Tehniki sistemi
182
Slika 11.12. Osnovni parametri reima obrade kod krunog bruenja
Broj prolaza obuhvata prolaze grubog i finog bruenja (i = ig + if). Pri tome
broj prolaza za pojedine zahvate iznosi:
bruenja u jednom prolazu (i - gruba ili fina obrada).
Slika 11.13. Osnovni parametri reima obrade kod ravnog bruenja
Za proizvodne operacije ravnog bruenja koturastim tocilom glavno vreme
obrade je:
gde je, pored poznatih veliina, Bu = b + B + e2 - hod alata u poprenom pravcu i b -
irina bruenja.
Aksijalni korak se najee odreuje u funkciji vrste proizvodne operacije
bruenja i irine tocila (B).
Radijalni korak (mm/o - kod krunog i mm/hod - kod ravnog bruenja)
odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste proizvodne
operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade.
Brzina predmeta obrade Vr se moe odrediti na osnovu: preporuka i
proverom (proraunom) preko: proirenih izraza ili maksimalne debljine strugotine.
Tehniki sistemi
183
Broj obrta predmeta obrade za proizvodne operacije krunog bruenja se
odreuje na osnovu brzine predmeta obrade iz izraza oblika:
Broj hodova predmeta obrade kod proizvodnih operacija ravnog bruenja
se odreuje iz izraza oblika:
u kome je L = l +2 e1 - hod predmeta obrade u uzdunom pravcu.
11.5. MAINE U OBRADI BRUENJEM
Maine u obradi bruenjem (brusilice) se najee dele prema nameni na
brusilice za:
spoljanje i unutranje kruno bruenje,
ravno bruenje,
bruenje bez iljaka,
specijalna bruenja (otrenje alata, i dr.).
Kod brusilica za kruno spoljanje bruenje tocilo (1) se nalazi na nosau
glavnog vretena, slika 11.14.
Slika 11.14. Brusilice za spoljanje kruno bruenje
Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost radijalnog primicanja ka
predmetu obrade (2). Predmet obrade se stee izmeu iljaka, pri emu nosa levog
iljka ima ugraen prenosnik za promenu broja obrta predmeta obrade. Nosai iljaka
se nalaze na uzdunom klizau radnog stola (3), koji ostvaruje aksijalno pomono
kretanje. Uzduni kliza ima mogunost zakretanja u horizontalnoj ravni, ime je
obezbeeno bruenje i koninih povrina. Brusilice ovakvog tipa obezbeuju kruno
spoljanje bruenje sa aksijalnim i radijalnim pomeranjem (korakom).
Kod brusilica za unutranje bruenje na nosau (1) nalazi se glavno
vreteno sa tocilom (2), dok se predmet obrade (3) postavlja u steznu glavu (4)
prenosnika za pomono kretanje (5), slika 11.15. Kod ovog tipa brusilica predmet
obrade izvodi pomono obrtno kretanje, a nosa glavnog vretena pomono
pravolinijsko kretanje.
Tehniki sistemi
184
Brusilica za bruenje bez iljaka je brusilica za spoljanje kruno
bruenje. Radno tocilo (1) obezbeuje uklanjanje vika materijala, dok vodee tocilo
(2) obezbeuje potrebnu brzinu (koi predmet obrade da se ne bi okretao brzinom
tocila) i aksijalno pomeranje predmeta obrade (3), slika 11.16. Predmet obrade je
postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila na podupira (4).
Slika 11.15. Brusilice za unutranje bruenje Slika 11.16. Brusilice za bruenje bez iljaka
Brusilica za ravno bruenje koturastim tocilom ima tocilo (1)
postavljeno na nosa alata (2), koji obezbeuje vertikalno pomeranje tocila radi
primicanja tocila predmetu obrade (3) i regulisanja dubine rezanja, slika 11.17. Na
uzdunom klizau (4) nalazi se radni sto sa predmetom obrade, postavljenim obino
na elektromagnetni steza.
Brusilice za otrenje alata - otrilice spadaju u specijalne brusilice
namenjene bruenju novih i otrenju pohabanih alata. Kod univerzalne brusilice za
otrenje alata.
Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su:
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk,
pogonska snaga maine i mehaniki stepen iskorienja snage maine ,
brojevi obrta tocila nt,
raspon aksijalnog ili radijalnog koraka Samin - Samax (Srmin - Srmax),
raspon brojeva obrta (nrmin - nrmax) odnosno broja hodova predmeta
obrade (nLmin - nLmax),
gabariti predmeta obrade itd.
Slika 11.17. Brusilice za ravno bruenje
Tehniki sistemi
185
NOVI POSTUPCI
OBRADE
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Objasnite ciljeve i razumete nove postupke obrade.
Pojmovno odredite visokoproduktivni postupke
obrade.
Objasnite elekrohemijsku, elekroerozionu i
ultrazvunu obradu.
Razumete obrade laserom, plazmom i hemijskim
sredstvima.
Planirate hidromehanike metode obrade.
Tehniki sistemi
187
12.1. VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI
OBRADE
ove postupke obrade obuhvataju [19,27]: visokoproduktivni i
nekonvencionalni postupci obrade. Savremene proizvodne uslove sve vie
karakterie razvoj i uvoenje visokoproduktivnih postupaka obrade rezanjem,
kao to su postupci obrade, slika 12.1.:
na povienim temperaturama,
struganjem alatima za glodanje,
visokim brzinama rezanja.
Posebno su znaajni postupci obrade visokim brzinama rezanja
(visokobrzinski postupci obrade). To su, uglavnom, postupci obrade struganjem i
glodanjem sa brzinama rezanja preko 1000 m/min (i do 10000 m/min).
Razvoj avionske, raketne, nuklearne i drugih tehnika i industrija zahteva
primenu novih materijala velike vrstoe, tvrdoe i otpornosti na visokim
temperaturama. Obrada ovih materijala je oteana, skoro nemogua. To je i bio razlog
za pojavu postupaka obrade rezanjem na povienim temperaturama sa ciljem
da se zagrevanjem materijala smanji vrstoa i olaka proces obrade.
Zagrevanjem predmeta obrade se, pored smanjenja vrstoe i tvrdoe, postie i
smanjenje sklonosti ka otvrdnjavanju, koeficijenta trenja, abrazivnog delovanja, sile i
snage rezanja i intenziteta habanja. Istovremeno se obezbeuje i poveanje plastinosti
materijala, debljine oksidnog sloja (sloja manje vrstoe i koeficijenta trenja) i
poboljanje kvaliteta obrade.
Slika 12.1. Obrada struganjem alatom za glodanje
Obrada struganjem alatima za glodanje se odlikuje povoljnijim oblicima
strugotinom (zbog prekidnog rezanja), malim brzinama predmeta obrade i
mogunou optimizacije (znaajnog poveanja) brzine rezanja, slika 12.1. Alat
(vretenasto ili eono glodalo) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, a
predmet obrade pomono obrtno kretanje.
Visoko brzinska obrada
Istraivanja uticaja brzine rezanja na efekte procesa obrade metala rezanjem
su pokazala da sa poveanjem brzine rezanja dolazi do znaajnog smanjenja otpora
N
Tehniki sistemi
188
rezanja i temperature predmeta obrade i alata. Naime, i do 98 % generisane koliine
toplote se odvodi strugotinom, tako da su i predmet obrade i alat skoro potpuno
hladni.
Istovremno se znaajno poboljava i kvalitet obraene povrine (izuzetno
sjajna povrina) i tanost obrade, jer se obrada odvija izvan oblasti pojave vibracija.
Visoko brzinska obrada zahteva razvoj odgovarajuih alatnih maina i reznih alata.
Re je o mainama alatkama visoke krutosti i stabilnosti, kod kojih se posebna panja
posveuje podsistemima vretenita (glavno kretanje sa vrlo velikim brojem obrta i do
100.000 o/min), pogona radnog stola (sistema pomonog kretanja), upravljake
jedinice, sistema zatite i sl. Kod reznih alata osnovni zahtevi su u pogledu
konstrukcije (velika krutost, malo radijalno bacanje, maksimalna uravnoteenost ...),
postavljanja i stezanja (tano pozicioniranje i ponovljivost poloaja, laka i brza izmena
alata ...) i materijala i geometrije alata (tvrdi metali, rezna keramika, bornitrid ili
polikristalni dijamant, optimalna geometrija, najee pozitivan grudni ugao, velika
vrednost lenog ugla itd.).
Zavisno od vrednosti brzine rezanja visoko brzinski postupci obrade se dele na
postupke sa:
visokim brzinama rezanja (600 - 1.80
0
m/min),
vrlo visokim brzinama rezanja (1.800 - 18.00
0
m/min),
ultravisokim brzinama rezanja (preko 18.00
0
m/min).
Obrada visokim brzinama, odnosno visoko brzinsko glodanje je sve vie
prisutno, njime se obezbeuje istovremeno visoka produktivnost i visok kvalitet
zavrne obrade, to je posebno znaajno kod obrade sloenih konfiguracija (gravure
alata za kovanje, livenje i presovanje, matrice...). Izvodi se specijalnim glodalima za
visoko brzinsku obradu. Zavisnosti postojanosti alata i parametara obrade ukazuju na
razliit uticaj parametara obrade (koraka po zubu, irine glodanja, brzine rezanja i
materijala alata) na smanjenje otpora rezanja, poboljanje kvaliteta povrina i tanosti
obrade, poveanje produktivnosti i utede u vremenu obrade. Zato je neophodno
adekvatno prouavanje problematike i projektovanje optimalnih uslova kako bi se
dostigli eljeni efekti.
12.2. NEKONVENCIONALNI POSTUPCI
OBRADE
Obrada novih materijala klasinim postupcima obrade je veoma oteana, esto
i nemogua. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih materijala, razvijaju,
usavravaju i uvode novi progresivni postupci obrade, vee produktivnosti i
ekonominosti prerade metala. Novi, nekonvencionalni postupci obrade (NPO), su
postupci kod kojih se uklanjanje vika materijala, izmena oblika, dimenzija i strukture
materijala ostvaruje korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearne
i drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja.
Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je mogua prema: vrsti
energije i radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima uklanjanja vika
materijala, tipu izvora energije i slino.
Najee se nekonvencoionalni postupci razvrstavaju prema vrsti energije i
tipu uklanjanja vika materijala i to na postupke:
Tehniki sistemi
189
ECM - elektrohemijske obrade,
EDM - elektroerozione obrade,
EUS - ultrazvune obrade,
EBM - obrade elektronskim snopom,
LBM - obrade laserom,
PJM - obrade plazmom,
CM - hemijske obrade,
WJM - obrade vodenim mlazom,
AJM - obrade abrazivnim mlazom,
anodnomehanike obrade,
obrade u elektromagnetnom polju,
elektrohidrauline obrade,
obrade eksplozijom,
elektromehanike obrade,
kombinovani postupci obrade i sl.
12.2.1. Elektrohemijska obrada
Elekrohemijska obrada (Electrochemical Machining, ECM) obrada se
zasniva na hemijskim procesima, koji nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz
elektrino kolo izmeu elektroda potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne
struje na anodi (predmetu obrade) dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog
prelaska u elektrolit, slika 12.2.
Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade, a
predmet obrade poprima oblik alata - katode.
Osnovu procesa obrade ine procesi lokalnog anodnog rastvaranja pri
prolasku jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do nekoliko stotina
A/cm
2
), kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli, najee natrijum hlorida)
koji cirkulie. Anodno rastvaranje povrinskih slojeva predmeta obrade dovodi do
izmene konfiguracije zazora (veliine 0,05 - 1 mm) izmeu elektroda, preraspodele
gustine elektrine struje, izmene hidrodinamikih i drugih parametara procesa.
Intenzivnim kretanjem elektrolita obezbeuje se odnoenje produkata anodnog
rastvaranja iz zone obrade i kopiranje profila katode na povrini anode, stabilnost i
visoka proizvodnost obrade, odvoenje toplote i odgovarajua vrednost ostalih
parametara procesa.
Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova sloene konfiguracije i male
krutosti, obradu nepristupanih povrina i visokokvalitetnih materijala sklonih
obrazovanju pukotina (silicijum, germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugih
proizvodnih operacija. ECM postupcima obrade se realizaciju operacije buenja otvora
razliitih profila, izrade povrina sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje,
livenje, probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske lopatice) i sl.
Tehniki sistemi
190
a) Princip obrade:
1 - izvor napajanja; 2 potenciometar; 3 elektrolit; 4 - alat katoda;
5 - anoda predmet obrade; 6 kada; 7 - radni zazor.
b) Elektrohemijsko ienje i bruenje
Slika 12.2. ematski prikaz postupka ECM obrade
12.2.2. Elektroeroziona obrada
Elekroeroziona obrada (Electric Discharge Machining, EDM) obrada
obuhvata postupke obrade metala kod kojih se uklanjanje vika materijala ostvaruje
serijom elektrinih pranjenja periodinog karaktera, nastalih izmeu alata (katode 1 -
slika 12.3) i predmeta obrade (anode 2). Pri odgovarajuem rastojanju alata i predmeta
obrade (0,005 - 0,5 mm) uspostavlja se elektrini luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre
dovodi do jonizacije radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pranjenja
(jonizujueg stuba 5), topljenja i isparavanja estica materijala predmeta obrade.
Prekidom pranjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja jonizujueg
stuba, izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnoenja iz zone obrade.
Hlaenje rastopljenog materijala i odnoenje se ostvaruje dielektrikumom
(dejonizovana voda, petrolej, mineralno ulje,...) koji cirkulie. Naizmenino impulsno
pranjenje obezbeuje razaranje materijala, prodiranje alata i formiranje profila koji
odgovara profilu alata.
Tehniki sistemi
191
a) Princip obrade b) ema procesa i obrada ianom elektrodom
Slika 12.3. Osnovni elementi elektroerozione obrade
Elektroerozionim postupcima obrade je mogue realizovati veliki broj
proizvodnih operacija korienjem profilisanog ili neprofilisanog alata u vidu pune ili
iane elektrode slika 12.3. Otuda se EDM postupci obrade dele na:
EDM postupke obrade punim,
EDM postupke obrade ianim elektrodama.
Oblikovanje povrina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim kretanjem
alata i predmeta obrade i neprofilisanog alata (iane elektrode). EDM obrada se
koristi u sluajevima kada je mehanika obrada nemogua ili krajnje oteana, pri
obradi tvrih materijala (elika otpornih na visoke temperature, koroziju i sl.), izradi
otvora malog prenika (0,1 - 1 mm), otvora i proizvoda sloene konfiguracije itd.
12.2.3. Ultrazvuna obrada
U savremenim proizvodnim uslovima postupci ultrazvune obrade (Electric
Ultrasonic Machining, EUS) se koriste za izradu proizvoda bilo koje konfiguracije,
posebno proizvoda od tvrdih i super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementi
elektronike itd.), ienje, zavarivanje i lemljenje, itd., slika 12.4. Ultrazvuno
oscilovanje alata se moe iskoristiti za uklanjanje vika materijala (dimenzionalna
obrada) ili poboljanje efektivnosti konvencionalnih i nekonvencionalnih postupaka
obrade (obrade rezanjem i deformisanjem, elektrohemijske, elektroerozione, hemijske
i drugih postupaka obrade).
Tehniki sistemi
192
Slika 12.4. Principijelna ema ultrazvune obrade
Ultrazvuna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna brusnog
materijala (abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira preko izvora
vibracija i prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet obrade, postavljen u
kadu sa abrazivnom suspenzijom (najee vodeni rastvor brusnog materijala), dovode
do razaranja povrinskih slojeva i formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu
sa konfiguracijom alata. Relativno visok intenzitet procesa obezbeuje se visokom
frekvencijom oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom koliinom zrna brusnog
materijala koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm
2
). Prodiranjem zrna
abraziva, pod dejstvom ultrazvunih vibracija, u materijal predmeta obrade dolazi do
nastanka i irenja mikro i makropukotina koje se meusobno presecaju formirajui
mehaniki oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade.
Ultrazvuna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao to su:
seenje, glodanje, struganje, buenje, bruenje, izrada navoja i obrada delova sloenih
konfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd. Pored realizacije pomenutih
operacija ultrazvuk se koristi i za poveanje efikasnosti drugih postupaka obrade i
izvoenje drugih operacija kao to su zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala,
identifikacija i defektoskopija razliitih parametara i procesa itd.
12.2.4. Obrada laserom
Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka obrade
laserom (Laser Beam Machining - LBM).
Slika 12.5. Principijelna ema formiranja laserskog snopa
Usmeravanjem laserskog snopa na predmet obrade mogue je izvesti veliki
broj proizvodnih operacija, kao to su buenje, seenje, otvrdnjavanje,
Tehniki sistemi
193
nanoenje prevlaka, zavarivanje itd., slika 12.5. Zahvaljujui iskljuivo visokom
usmerenju - fokusiranju snopa (na povrinu reda 10-6 mm
2
), visokoj gustini energije
snopa (do 108 kW/mm
2
), mogunosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom i
obrade u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vei znaaj i ima niz
prednosti.
Za realizaciju proizvodnih operacija obrade laserom najee se koriste vrsti
rubinski i gasoviti (CO
2
) laserski ureaji.
12.2.5. Obrada plazmom
Obrada plazmom (Plasma Jet Machining, PJM) se koristi za realizaciju
proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije, slika 12.6.
To su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlaka,
topljenje itd. Proputanjem plazma gasova (radnih gasova kao to su argon, vodonik,
kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode, formira se
buktinja - plazma. Plazma je, u sutini, svaka materija zagrejana na visoku
temperaturu dovoljnu da se pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatno
stanje). U takvom stanju materija se ponaa po zakonima karakteristinim za
normalne gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperatura
pojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzina
kretanja estica koje sainjavaju plazmu itd.
Pri nanoenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu praha,
dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku ice na vrh mlaznice gorionika.
Prah se, u struji plazme, pretvara u teno stanje i pada u vidu kapljica na osnovni
materijal, razliva po njemu i formira prevlaku koja moe biti naneta na metale i
nemetale.
Slika 12.6. ematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona
12.2.6. Hemijska obrada
Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining, CM) su metode
zasnovane na uklanjanju vika materijala meudejstvima materijala predmeta obrade
i radne tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne, sone i drugih kiselina,
baza ili soli) unutar kupatila, slika 12.7.
Tehniki sistemi
194
Slika 12.7. Principijelna ema hemijske obrade
Povrine koje se ne obrauju (nagrizaju) tite se zatitnim slojem (razliite
vrste boja i lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske prevlake itd.).
Oien i zatien predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom tenou. Na
nezatienim delovima povrine dolazi do rastvaranja materijala i njegovog
uklanjanja. Hemijska obrada se koristi za izvoenje proizvodnih operacija kao to su
duboko konturno nagrizanje ili hemijsko glodanje, hemijsko poliranje i olakanje
predmeta obrade na neoptereenim ili slabo optereenim delovima, bez promene
mehanikih karakteristika (krutosti, stabilnosti i sl.), itd.
12.2.7. Hidromehanike metode obrade
Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenim
mlazom (WJM), se koriste za hidromehaniko rezanje i oblikovanje lima.
a) Obrada vodenim mlazom b) Obrada abrazivnim mlazom
Slika 12.8. Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenim mlazom
(WJM)
Tehniki sistemi
195
Predstavljaju progesivne metode zasnovane na korienju energije razaranja
koju poseduje mlaz tenosti velike brzine i visokog pritiska. Primenom hidraulinih
instalacija snage 8 80 kW visokog pritiska (150 - 1000 MPa i vie) i brzine strujanja
tenosti (vode sa ili bez abraziva) stvaraju se uslovi za seenje i isecanje razliitih
konfiguracija na predmetima izraenim od metala i nemetala, slika 12.8.
12.2.8. Ostali NPO obrade
U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojati
anodnomehanika obrada, obrada u elektromagnetnom polju, elektrohidraulina
obrada, oblikovanje eksplozijom, elektromehanika obrada, vibraciona obrada, obrada
rezanjem sa zagrevanjem, oblikovanje gumom, kombinovani postupci obrade
(hemijskomehanika, ultrazvunoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska,
elektroerozionomehanika i sl.), itd.
Tehniki sistemi
197
OBRADA METALA
LIVENJEM
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete proces obrade metala livenjem.
Pojmovno odredite livenje u kalupima u pesku.
Objasnite livenje u kalupima od koljki.
Shvatite mehanizme livenja u kokilama i pod
pritiskom.
Objasnite ciljeve centrifugalnog livenja.
Planirate livenje isparljivim modelom.
Tehniki sistemi
199
13.1. LIVENJE U KALUPIMA U PESKU
obradu metala livenjem spadaju procesi kod kojih se rastopljeni metal uliva u
upljinu kalupa, u njemu ovrava i dobija oblik gotovog predmeta - odlivka.
Najee, predmeti dobijeni livenjem predstavljaju poluproizvod koji se
naknadno obrauje obradom skidanjem strugotine da bi se dobio zavrni oblik i
dimenzije. U nastavku su opisani najee primenjivane vrste livenja.
Polazni materijal za livenje u kalupima u pesku je rastopljeni metal: sivi liv
(SL), elik, laki i obojeni metali. Tokom livenja olova, kalaja, cinka, vatrootpornih
elika mogu se pojaviti neke tekoe.
Opis procesa livenja u kalupima u pesku prikazan je na slici 13.1:
vlana smea pesak - vezivni materijal se sabija oko modela u kalupu;
model se uklanja i rastopljen metal se uliva u upljinu kalupa; nakon
ovravanja metala, kalup se rastavlja i vadi odlivak;
kalupovanje moe da bude runo ili mainsko; obavezno se predviaju
ulivni sistem (za ulivanje rastopljenog metala) i napojnik (za snabdevanje
rastopljenim metalom tokom ovravanja);
modeli mogu da budu: drveni ili metalni (sve ee i od vste plastike),
jednodelni ili rastavljivi, sa ili bez jezgara.
Slika 13.1. Livenje u kalupima u pesku
Primenjuje se za izlivanje kuita, blokovi motora, postolja maina, cevovodi,
glave cilindara. Osnovne karakteristike procesa livenja su:
produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliine odlivka,
priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja,
veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak moe iskoristiti,
koristi se i za pojedinanu i maloserijsku (drveni modeli), srednje serijsku
i veliko serijsku proizvodnju (metalni modeli),
U
Tehniki sistemi
200
trokovi alata: niski,
cena opreme: niska
trokovi radnika: umereni do visoki, rad je naporan,
naknadna obrada: po pravilu ide ienje odlivka i mainska obrada.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:
veoma sloeni predmeti,
vano je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podeone
ravni,
dodaci za mainsku obradu: 1,5-6 mm,
teina odlivaka: od 20 g do 400 t,
kvalitet povrine: lo, srednja povrinska hrapavost: 3,2-50 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od
dimenzija odlivka i vrste materijala.
13.2. LIVENJE U KALUPIMA OD KOLJKI
Osnovne karakteristike procesa livenja u kalupima od koljki, slika 13.2. su:
produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliine odlivka,
priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja,
veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak moe iskoristiti,
Slika 13.2 Livenje u kalupima od koljki
koristi se i za pojedinanu i malo serijsku (drveni modeli), srednje serijsku
i veliko serijsku proizvodnju (metalni modeli),
trokovi alata: niski,
cena opreme: niska
trokovi radnika: umereni do visoki, rad je naporan,
naknadna obrada: po pravilu ide ienje odlivka i mainska obrada.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:
veoma sloeni predmeti,
vano je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podeone
ravni,
dodaci za mainsku obradu: 1,5-6 mm,
teina odlivaka: od 20 g do 400 t,
Tehniki sistemi
201
kvalitet povrine: lo, srednja povrinska hrapavost: 3,2-50 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od
dimenzija odlivka i vrste materijala.
13.3. LIVENJE U KOKILAMA
Livenje u kokilama naziva se jo i gravitaciono livenje. Polazni materijal za
livenje u kokilama je rastopljeni metal. Najee su to obojeni metali: legure bakra,
aluminijuma, magnezijuma.
Opis procesa livenja u kokilama je prikazan na slici 13.3.:
kokila je metalni kalup (moe i grafitni), bez podele ili sa
vertikalnom/horizontalnom podelom;
rastopljen metal se pod dejstvom gravitacione sile uliva u prethodno
zagrejani kalup - kokilu, gde ovrava;
kokila se tada otvara i odlivak se izbacuje.
Livenje u kokilama se primenjuje pri izlivanju klipa, klipnjaa, glava cilindra i
zupanici.
Slika 13.3 Livenje u kokilama
Osnovne karakteristike procesa livenja u kokilama su:
produktivnost: od 5-100 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
iskorienost materijala visoka, malo je otpadnog materijala,
koristi se za veliko serijsku proizvodnju; najmanje koliine su 500-1000
komada,
trokovi alata: srednji
cena opreme: srednja,
trokovi radnika: niski do srednji,
naknadna obrada: mala do srednja.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta su:
sloenost oblika ograniena mogunou lakog vaenja iz kokile,
dodaci za mainsku obradu: 0,8-1,5 mm,
teina odlivaka od 100 g do 300 kg, najpovoljniji su mali odlivci do 5 kg,
kvalitet povrine dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,8-6,3 m Ra,
Tehniki sistemi
202
ostvarene tolerancije mera: od 0,25 mm do nekoliko mm, zavisno od
dimenzija odlivka i vrste materijala.
13.4. LIVENJE POD PRITISKOM
Polazni materijal za livenje pod pritiskom je rastopljen metal, najee laki i
obojeni metali: legure cinka, aluminijuma, magnezijuma, olova, kalaja i bakra. Proces
se odvija tako to se rastopljeni metal pod pritiskom dovodi u metalni alat (kalup) za
livenje, gde ovrava. Posle ovravanja metala alat se otvara i odlivak se izbacuje.
Ovim postupkom se izlivaju elektro-delovi (razvodne kutije, utinice), delovi
za igrake, delovi za nametaj, kuita menjaa, delovi motora, delovi pumpi, slika
13.4:
Slika 13.4 Livenje pod pritiskom
Karakteristike livenja pod pritiskom su:
produktivnost: do 200 kom/h,
priprema procesa: nekoliko meseci,
iskorienost materijala visoka, otpadni materijal se moe pretopiti,
koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliine su 10.000
komada,
proces je sloen, visoka temperatura topljenja nekih metala moe izazivati
tekoe u procesu i poveano habanje alata,
trokovi alata: visoki,
cena opreme: visoka,
trokovi radnika: niski do srednji,
naknadna obrada: mala.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:
sloenost oblika velika,
vano je pravilno postaviti podeonu ravan,
mehanike osobine dobre,
teina odlivaka: od 10 g do 50 kg, obino do 5 kg,
kvalitet povrina odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,4-3,2 m Ra,
Tehniki sistemi
203
ostvarene tolerancije mera: od 0,05 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija
odlivka i vrste materijala.
13.5. CENTRIFUGALNO LIVENJE
Polazni materijal za centrifugalno livenje je rastopljeni metal: SL, elik, laki i
obojeni metali. Pored navedenog moe se liti i staklo, plastika i keramika.
Proces se odvija tako to se rastopljeni metal uliva u metalni kalup koji se
obre. Pod dejstvom centrifugalne sile metal se rasporeuje po unutranjoj povrini
kalupa i ovrava, slika 13.5.
Slika 13.5 Centrifugalno livenje
Osa obrtanja moe da bude horizontalna (za duge odlivke) ili vertikalna (za
kratke odlivke). Primenjuje se na livenje cevi veih dimenzija, doboi konica,
remenice, topovske cevi, aure, prstenovi, valjci, leajevi, zupanici, kouljice cilindra
motora, posude pod pritiskom. Karakteristike ovog procesa su:
produktivnost: i do 50 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
iskorienost materijala visoka, jer nema ulivnog kanala i napojnika,
koristi se za velikoserijsku proizvodnju, ali moe i za manje serije,
trokovi alata: srednji,
cena opreme: srednja do velika,
trokovi radnika: niski do srednji,
naknadna obrada mala, obavezna obrada unutranjih povrina.
Konstruktivne karakteristike dobijenog predmeta:
sloenost oblika ograniena,
dodaci za obradu: 1,5-6 mm,
dobre mehanike osobine,
veliina odlivka: od 0,25 m do 1,8 m,
kvalitet povrine dobar, srednja povrinska hrapavost: 1,6-12,5 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,1 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija
odlivka.
Tehniki sistemi
204
13.6 LIVENJE ISPARLJIVIM MODELOM
Polazni materijal za livenje isparljivim modelom je rastopljeni metal: svi
metali, ukljuujui i legure plemenitih i radioaktivnih metala.
Proces se odvija tako to se kalup koristi da oblikuje model od voska u
zahtevani oblik. Votani model se oblae keramikom masom. Pri livenju vosak
isparava, a liveni metal popunjava upljinu keramikog kalupa. Da bi se izvadio
odlivak, kalup se mora razbiti, slika 13.6.
Livenje isparljivim modelom se primenjuje na pri izlivanju: lopatica turbina,
delovi maina alatki, delovi automobilskih i avionskih motora, kuita pumpi, figurice,
nakit; pogodno je tamo gde je teka i skupa mainska obrada.
Slika 13.6 Livenje isparljivim modelom
Osnovne karakteristike procesa livenja isparljivim modelom su:
produktivnost: preko 1000 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
iskorienost materijala visoka,
obino se koriste modelni sklopovi ("grozdovi") za mnogo malih odlivaka,
koristi se i za malo serijsku i za veliko serijsku proizvodnju,
trokovi alata: srednji, zavise od sloenosti alata,
cena opreme: niska do srednja,
trokovi radnika: visoki,
naknadna obrada mala.
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:
veoma sloeni oblici, mogu se odliti i navoj i sloene unutranje povrine,
dodaci za obradu: 0,3-2 mm,
velika vrstoa odlivka,
teina odlivaka: od 0,5 g do 100 kg, najpovoljnije do 5 kg,
kvalitet povrine: dobar do odlian, srednja povrinska hrapavost: 0,4-6,3
m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,1 mm do 0,5 mm, zavisno od
dimenzija odlivka.
Tehniki sistemi
205
OBRADA METALA
DEFORMISANJEM,
RAZDVAJANJEM,
OBLIKOVANJEM I
OBRADA PLASTINIH
MATERIJALA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete obradu metala deformisanjem,
razdvajanjem, oblikovanjem i obradu plastinih
materijala.
Objasnite obrada metala deformisanjem: toplo i
hladni kovanje i hladno istiskivanje.
Shvatite obradu lima razdvajanjem i oblikovanje
lima i ice.
Planirate obradu plastinih materijala:
ubrizgavanjem, presovanjem, vakuumskim
oblikovanjem, duvanjem, rotacionim oblikovanjem i
istiskivanjem.
Tehniki sistemi
207
14.1. OBRADA METALA DEFORMISANJEM
obradu metala deformisanjem spadaju procesi kod kojih se potrebni oblik i
dimenzije predmeta dobijaju plastinim deformisanjem polaznog materijala-
pripremka. Kod svih vrsta obrade deformisanjem zajedniko je da moraju
postojati alat i maina. Alat, koji se najee izrauje kao specijalni za odreeni
predmet, daje geometrijski oblik predmetu, a maina ostvaruje potrebne sile i
kretanja. U nastavku su opisane najee koriene vrste obrade deformisanjem.
14.1.1.Toplo kovanje
Polazni materijal za toplo kovanje je prethodno odseen pripremak; ugljenini,
legirani, nerajui i vatrootporni elik, aluminijum, legure bakra, magnezijuma,
titanijuma, nikla; veoma je bitna kovljivost metala (tegljivost na temperaturi kovanja).
Proces toplog kovanja se odvija tako to se, slika 14.1.:
Slika 14.1. Toplo kovanje
zagrejan pripremak se postavlja u donji deo alata (kalupa) i onda se
udarom ili pritiskom gornjim delom alata (kalupa) predmet oblikuje;
maine: kovaki ekii ili mehanike prese (ekscentar, frikcione,
kolenaste) ili hidrauline prese;
kod kovanja na ekiima koristi se otvoren alat; kraa je priprema, jeftiniji
alat, ali je vea naknadna obrada i potrebna vea umenost radnika; koristi
se samo za pojedinanu proizvodnju;
kod kovanja na presama koristi se zatvoren alat, to je mnogo ee.
Toplo kovanje se primenjuje za izradu obrtnih ili ne obrtnih predmeta
razliitog oblika: klipnjae, kolenasta vratila, osovine, poluge, glavine, ventili.
Karakteristike procesa toplog kovanja su:
produktivnost: od 1 do 300 kom/h, zavisno od veliine otkovka,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
U
Tehniki sistemi
208
vano je dobro postaviti podeonu ravan alata; tei se da se sa obe strane
podele ostavi priblino ista koliina materijala,
iskorienje materijala srednje, potrebno je dosta naknadne obrade
skidanjem strugotine, proces je najpogodniji za koliine preko 10.000
komada, ali se nekad ide i na manje koliine; minimalna koliina iznosi
oko 1000 komada,
trokovi alata: visoki,
cena opreme: dosta visoka, najvie zavisi od nominalne sile prese,
trokovi radnika: srednji,
naknadna obrada: po pravilu je potrebna; nakon kovanja uvek ide
otklanjanje pucni i ienje otkovka.
Konstrukcione karakteristike dobijenih predmeta postupkom toplog
kovanaja:
sloenost otkovka je ograniena zbog mogunosti teenja materija ka kroz
alat,
otvori se obino samo zaponu, a obrauju se kasnije buenjem,
dodaci za obradu: 0,8-6 mm,
visoka vrstoa otkovka,
teina dobijenog otkovka: od 10 g do 250 kg,
kvalitet povrine: zadovoljavajui, srednja povrinska hrapavost: 1,6-25
m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,5 mm do 6 mm, zavisno od dimenzija
otkovka i vrste materijala.
14.1.2. Hladno istiskivanje
Polazni materijal za hladno istiskivanje je prethodno odseen pripremak.
Moe se kovati materijali tegljivi na sobnoj temperaturi: aluminijum, bakar, cink,
legure olova i kalaja i nisko ugljenini elici. Mogu se obraivati, ali teko i legirani i
nerajui elici, legure nikla i titanijuma.
Proces hladnog istiskivanja se odvija tako to se pripremak u hladnom stanju
se stavlja u alat i silom se istiskuje u upljine alata. Istiskivanje moe da bude
istosmerno, protiv smerno ili kombinovano. Maine koje se koriste su: prese vee
snage i kontrolisanog hoda (najee hidrauline), slika 14.2.
Hladno istiskivanje se primenjuje za izradu obrtnih osno simetrinih
predmeta: osovine, glavine, ventili, uplji komadi, telo sveice za SUS motore.
Karakteristike procesa hladnog istiskivanja:
produktivnost: do 2000 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
iskorienje materijala visoko, vrlo malo je potrebno naknadne mainske
obrade,
veoma je vano podmazivanje povrina alata (koriste se sredstva na bazi
fosfata) da bi se smanjilo trenje,
proces je najpovoljniji za koliine preko 100.000 komada, ali moe da
bude isplativo i za manje koliine; minimalna koliina je oko 5.000
komada,
trokovi alata: visoki,
cena opreme: visoka,
Tehniki sistemi
209
trokovi radnika: niski,
naknadna obrada: mala.

Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih hladnim istiskivanjem:

sloenost oblika ograniena, vana je simetrinost predmeta,
jako dobre mehanike osobine,
dimenzije predmeta: od 1,3 do 150 mm.
kvalitet povrine: visok, srednja povrinska hrapavost: 0,1-1,6 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,01 mm do 0,25 mm, zavisno od
dimenzija otkovka.
Slika 14.2. Hladno istiskivanje
14.1.3. Hladno kovanje
Polazni materijal za hladno kovanje je ipka, ica. Pogodni su ilavi
materijali: ugljenini elik, aluminijum, bakar i legure olova. Mogu se kovati i legure
elika, nerajui elik, cink, magnezijum i legure nikla.
Proces hladnog kovanje se odvija isto kao toplo kovanje, samo na hladno.
Alat obino na jednom kraju ima otvor a zona deformisanja je ograniena. Osim
kovanja moe da bude ukljueno i seenje. Za hladno kovanje koristi se horizontalna
kovaka maina, slika 11.3.
Hladnog kovanje se primenjuje pri izradi vijaka, eksera, zakovica,
osovinica, mala vratila, komponente u elektronici i sl. Karakteristike procesa hladnog
kovanje su:
produktivnost: 35-120 kom/min,
priprema procesa: kratka,
iskorienje materijala visoko, praktino nema otpada,
trokovi alata: srednji,
cena opreme: mala do srednja,
trokovi radnika: niski, proces je visoko automatizovan,
Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih hladnim kovanjem:
oblici ogranieni: jednostavni, cilindrini, osnosimetrini,
mahanike osobine odline,
dimenzije od 0,8x1,5 mm do 50x250 mm,
Tehniki sistemi
210
kvalitet povrine zadovoljavajui, srednja povrinska hrapavost: 0,8-6,3
m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,01 mm do 0,25 mm, zavisno od
dimenzija otkovka i vrste materijala.
naknadna obrada mala, uglavnom je i nema.
Slika 14.3. Hladno kovanje
14.2. OBRADA LIMA RAZDVAJANJEM
Obrada lima razdvajanjem (smicanjem) se realizuje sa polaznim materijalom
hladno valjan lim, u tablama ili trakama, slika 14.4. Najee korieni materijali:
ugljenini, niskolegirani i nerajui elici, legure aluminijuma i legure bakra. Mogu se
obraivati i legure nikla, titanijuma, cinka i magnezijuma.
Proces obrade lima razdvajanjem:
lim se dovodi u donji deo alata i onda se gornjim delom alata vri
razdvajanje smicanjem;
ovde spadaju: seenje, prosecanje, isecanje, probijanje, fino razdvajanje.
maine: makaze za lim (seenje), mehanike prese (imaju bre dejstvo i
bolja kontrola pomeranja lima) i hidrauline prese (imaju veu silu i
mogunost kontrole hoda alata - vano kod finog razdvajanja); este su
CNC prese za probijanje, prosecanje i isecanje.
Proces obrade lima razdvajanjem se primenjuje za izradu raznih delova
od lima manjih, srednjih i velikih dimenzija: na aparatima za domainstvo, delovi u
vazduhoplovstvu i automobilskoj industriji, podloke, zupanici, delovi maina.
Tehniki sistemi
211
Slika 14.4. Obrada lima razdvajanjem
Karakteristike procesa obrade lima razdvajanjem:
produktivnost: do 5.000 kom/h,
priprema procesa: nekoliko nedelja,
mogu visok stepen automatizacije,
iskorienost materijala razliita, zavisi od krojne eme,
trokovi alata: srednji do veliki,
cena opreme: od niskih do veoma velikih,
trokovi radnika: od niskih do umerenih, zavisno od stepena
automatizacije,
naknadna obrada: veoma mala, obino samo ienje.
Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih procesom
obrade lima razdvajanjem:
ogranieni oblici,
debljina lima: od 0,1 - 13 mm,
kvalitet povrine dobar, srednja povrinska hrapavost: 0,1-12,5 m Ra,
ostvarene tolerancije mera: od 0,02 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija
otkovka, kod finog razdvajanja se mogu ostvariti tolerancije 0,005 mm.
14.3. OBLIKOVANJE LIMA I ICE
Oblikovanje (savijanje) lima i ice realizuje se polaznim materijalima: traka,
odseak i ica. Najee su to ugljenini, niskolegirani i nerajui elici, legure
aluminijuma i legure bakra. Mogu se obraivati i legure nikla, titanijuma, cinka i
magnezijuma.
Proces oblikovanja lima i ice se realizuje tako to ( slika 14.5.) se materijal
postavlja pod alat koji ga deformie savijanjem, izvlaenjem ili istezanjem. Postoje
razliiti postupci:
savijanje lima na kant presi (ramovi, profili),
savijanje odseka na mehanikoj ili hidraulinoj presi u alatu, savijanje
trake valjcima na rotacionoj maini,
savijanje ice,
duboko izvlaenje,
Tehniki sistemi
212
istezanje.
Slika 14.5. Oblikovanje (savijanje) lima i ice
Oblikovanje (savijanje) lima i ice se primenjuje pri izradi ramova, sudova,
konzervi, delova aparata za domainstvo, razni sitni savijeni delovi.
Karakteristike procesa oblikovanja (savijanja) lima i ice:
produktivnost: do 3.000 kom/h,
priprema procesa: od nekoliko asova do nekoliko nedelja,
mogu visok stepen automatizacije,
iskorienje materijala visoko (kod savijanja nema otpada),
trokovi alata: umereni do visoki,
cena opreme: od niskih do visokih,
trokovi radnika: niski do umereni,
naknadna obrada: mala, eventualno opsecanje i ienje.
Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih oblikovanjem
lima i ice:
mogua izrada delova sloenog oblika, kombinovanjem vie postupaka,
debljina lima: kod dubokog izvlaenja 0,1-12 mm, kod savijanja do 25 mm,
kod oblikovanja valjcima i istezanja do 6 mm,
dimenzije predmeta kod dubokog izvlaenja: 2 - 600 mm,
dimenzije predmeta kod ostalih postupaka: od 10 mm do 1,5 m,
problem je promena debljine lima pri savijanju,
kvalitet povrine dobar (nasleen od polaznog materijala).
14.4. OBRADA PLASTINIH MATERIJALA
Obrada plastinih materijala obuhvata procese kod kojih se potrebni oblik i
dimenzije gotovog predmeta dobijaju iz polaznog materijala koji spada u neki od
plastinih materijala. Plastini materijali se dobijaju meanjem prirodnih ili vetakih
visokomolekularnih jedinjenja (polimera) sa raznovrsnim dodacima. Za proizvodnju
proizvoda za iroku upotrebu danas se primenjuj dve vrste plastinih materijala:
termoplastini materijali i termostabilni materijali.
Termoplastini materijali se zagrevanjem dovode u plastino stanje, a oblik
dobijen nakon hlaenja ovrsne i zadrava oblik sve dok se ponovo ne zagreje. Ovi se
materijali zagrevanjem mogu dovesti u plastino stanje bezbroj puta. Postoje
termoplastini materijali na bazi celuloze i na bazi vetakih smola.
Tehniki sistemi
213
Termoplastini materijali na bazi celuloze se u prometu javljaju pod nazivom
celuloid ili celofan, a u obliku granula, listova ili ploa razliitih debljina. ilavi su,
teko zapaljivi, prozirni, otporni prema alkoholu i biljnim uljima. Upotrebljavaju se za
izradu delova automobila, cevi za transport nafte, za razna kuita itd. U
termoplastine materijale na bazi celuloze spada celofan.
Termoplastini materijali na bazi vetakih smola se dobijaju polimerizacijom
ili polikondenzacijom. Neki od najeih termoplastinih materijala
dobijenih polimerizacijom su:
polivinilhlorid (PVC - koristi se za cevne armature, ventilatore, rezervoare
za agresivne tenosti, za galvanizaciju i elektrolizu, za elektroizolatore, za
ambalau itd.),
polietilen (PE - koristi se za izradu predmeta za domainstvo, vrea svih
dimenzija, boca i druge ambalae za tenosti, za vreice za smrznute
proizvode, za velike folije, za vodovodne i kanalizacione cevi),
polipropilen (PP - koristi se za izradu delova za domainstvo, sanitarne
ureaje, za delove automobila, za elektrine aparate itd.), polistirol (PS -
koristi se za izradu ukrasne amabalae, delova maina, cevnih i elektrinih
armatura),
akrilne plastine mase (providne su, ilave i vrste, koriste se za svetlee
reklame, prozore na avionima i vozilima).
Od termoplastinih materijala dobijenih polikondenzacijom najpoznatiji je
najlon koji se prerauje u vetaka tekstilna vlakna.
Za preradu plastinih materijala koriste se mnogobrojni procesi. Koji e se
procesi koristiti, zavisi od od vrste plastinog materijala, ali i od proizvoda koji se eli
dobiti.
Poluproizvodi (ploe, folije, profili, cevi itd.) se dobijaju istiskivanjem,
laminiranjem, kalandriranjem, kasiranjem i slinim postupcima.
U nastavku su opisani procesi dobijanja gotovih proizvoda. Zajedniko za sve
obrade plastinih materijala je da se oni u jednom stadijumu prerade zagrevanjem
dovode u plastino stanje, pa se iz njih mogu proizvesti eljeni proizvodi, uz relativno
mali utroak energije i vremena. Na kraju procesa obrade plastini materijali ovrsnu i
proizvodi dobijeni od njih zadravaju stalan oblik.
14.4.1.Ubrizgavanje
Polazni materijal za proces ubrizgavanja su granule termoplastike, slika 14.6.
Zagrejane granule se ubrizgavaju pod pritiskom u upljinu alata; alat se razdvaja i
predmet izbacuje iz alata.
Proces ubrizgavanja se primenjuje za proizvodnju elektro delova, zaptivaa,
kutija, poklopci za flae, vealice, drke.
Tehniki sistemi
214
Slika 14.6. Ubrizgavanje plastike
14.4.2. Presovanje
Polazni materijal za proces presovanja su prethodno presovana plastika (kao
kutija ibice), uglavnom termostabilna plastika.
Proces presovanja se realizuje tako to se plastika dovodi u zagrejani model i
presovanjem potiskuje da popuni model, slika 14.7.
Primenjuje se za izradu posuda, poklopaca za kutije, elektro delove, zaptivae.
Slika 14.7. Presovanje plastike
14.4.3. Vakumsko oblikovanje
Polazni materijal za proces vakumskog oblikovanja je list plastike
(termoplastini materijali).
Proces vakumskog oblikovanja se realizuje tako to se list plastike stavi izmeu
gornjeg dela (grejni element) i donjeg dela kalupa (kalup je prikljuen na vakuum
pumpu), slika 14.8. Kalup se zagreje i usisa vakumom. Posle hlaenja se vadi predmet.
Proces vakumskog oblikovanja se primenjuje za izradu kada, otvorenih kutija,
posuda, ambalaa, auto delovi itd.
Tehniki sistemi
215
Slika 14.8. Vakumsko oblikovanje plastike
14.4.4. Duvanje
Polazni materijal za proces duvanja je plastina cev (termoplastini
materijali).
Proces duvanja se realizuje tako to se plastina cev (epruveta), prethodno
zagrejana, stavi izmeu dve polovine kalupa i ubaci (duva) se vreli vazduh. Cev se
rairi po unutranjosti kalupa, ohladi se i izbaci predmet. Moe se izvesti duvanje vie
proizvoda odjednom.
Slika 14.9. Duvanje plastike
Proces duvanja se primenjuje za izradu upljih predmeta sa relativno tankim
zidovima: boce, oblikovane cevi.
14.4.5. Rotaciono oblikovanje
Polazni materijal za proces rotacionog istiskivanja je praak (termoplastini
materijali), ali moe i u itkom stanju.
Proces rotacionog istiskivanja se realizuje tako to se prakasti materijal u
kalupu greje i istovremeno rotira, tako da nalegne na unutranje zidove kalupa, bez
pritiska. Kalup rotira istovremeno oko dve ose, slika 14.10.
Proces rotacionog istiskivanja se primenjuje za izradu kofa, kanti, tankovi,
kutije i lopti.
Tehniki sistemi
216
Slika 14.10. Rotaciono oblikovanje plastike
14.4.6. Istiskivanje
Polazni materijal za proces istiskivanja (ekstrurdiranja) su granule, praak,
loptice (termoplastini materijali).
Proces istiskivanja se realizuje tako to se materijal dovodi kroz levak u grejnu
komoru, zagreva i istiskuje zavojnim transporterom kroz alat (kalup) kojim se
profilie, slika 14.11. Na izlazu materijal se hladi i odseca.
Proces istiskivanja se primenjuje za izradu raznih profila: garnine, ipke, ploe, cevi,
trake, plastificirane ice i kablovi.
Slika 14.11. Istiskivanje (ekstrudiranje) plastike
Tehniki sistemi
217
STRATEGIJSKI ZNAAJ
TEHNOLOGIJE
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete strategijski znaaj tehnologije.
Nove perspektive razvoja tehnoloke strategije.
Objasnite uticaj tehnologije na nacionalnu
konkurentnost.
Shvatite mehanizme i inioce kreiranja globalne
strategije.
Razumete i planirate ocena inovativnih
sposobnosti.
Razumete inioce dosadanjeg i predvidite
budui razvoj tehnologija.
Tehniki sistemi
219
15.1. NOVE PERSPEKTIVE STRATEGIJE
RAZVOJA TEHNOLOGIJA
trateki menadment je proces definisanja organizacionih ciljeva, razvijanja
politika i planova radi postizanja tih ciljeva, i alokacije resursa radi
implementacije planova. Ovaj proces poinje sa definisanjem vizije i misije
kompanije. Vizijom i misijom se definie svrha postojanja kompanije, sa osvrtom na
koristi koje ona donosi svojim ciljnim klijentima.
Nakon formulisanja misije pristupa se definisanju ciljeva. Ciljevi predstavljaju
konkretizaciju misije, odnosno ono to kompanija eli postii. Ciljevi mogu biti
finansijski, orijentisani na kupce, interni ili eksterni, dugoroni ili kratkoroni itd.
Organizacija mora preispitati sopstvene snage i slabosti, kao to mora izvriti i
analizu eksternih pretnji i ansi. Ovim analizama se utvruje kojim resursima
kompanija raspolae i kako najbolje te resurse iskoristiti.
Rezultati interne i eksterne analize omoguavaju kompaniji da stekne bolju sliku o
sebi i svom okruenju i da na najbolji nain definie korporativnu strategiju. Strategije
koje se odnose na pojedine organizacione jedinice unutar organizacione strukture se
nazivaju "strategijama poslovnih jedinica". Proces stratekog menadmenta je
prikazan na slici 15.1.
Vizija
Ciljevi
Interna
analiza
Eksterna
analiza
Formulisanje
strategije
Implementacija
Kontrola i
nadgledanje
Slika 15.1. Proces stratekog menadmenta
Kada se jednom definie strategija, menaderi razlau tu strategiju na taktike i
operativne planove kojima se ona realizuje. Implementacija se vri kroz niz planova,
politika, programa, procedura i zadataka.
S
Tehniki sistemi
220
Nakon implementacije strategije potrebno je da menadment kontrolie i
nadgleda rezultate koji su ostvareni i da ih uporeuje sa projektovanim ciljevima na
poetku procesa.
Za strategiju razvoja tehnologija je najbitnije da se inkorporira potreba za
stalnom promenom i brzom adaptacijom na eksterne promene. To su dva
najznaajnija inioca strategije koja prave razliku izmeu uspenih i neuspenih
kompanija.
Danas je karakteristian prelazak sa klasine proizvedi-i-prodaj ekonomije
na oseti-i-reaguj ekonomiju. Ovo znai da kompanije vie ne prave proizvode koje
one ele, ve proizvode koje potroai ele da kupe. To zahteva prethodnu detaljnu
analizu potreba potroaa i maksimalnu kastomizaciju proizvoda. Krajnji cilj je
apsolutno zadovoljstvo potroaa. Pristup oseti-i-reaguj omoguava eksperimentisanje
sa razliitim reenjima kako bi se pronala ona koja najvie odgovaraju potroaima.
Nedostatak oseti-i-reaguj pristupa je to on podrazumeva reaktivno
delovanje i najvie odgovara inkrementalnim promenama. Poetna taka analize je
uvek potroa. Analizom njegovih potreba kompanija odreuje koja je najbolja
reakcija. Ni u jednom trenutku ona ne pokuava da proaktivno menja ili utie na
potrebe potroaa.
Proaktivno delovanje je postalo neminovnost u dananjem poslovanju, a
elektronsko poslovanje neminovnost za svaku tradicionalnu kompaniju.
Druga perspektiva strategije razvoja tehnologija govori o potrebi da se
strategija definie kao skup jednostavnih pravila umesto kao set kompleksnih
stratekih planova. Osnovna ideja je da kompanija ne moe da reaguje dovoljno brzo
ukoliko je njena strategija formulisana na tradicionalan nain. Usled rapidnih
promena koje se deavaju u okruenju praktino je nemogue da kompanija predvidi
sve trine situacije koje mogu da se dogode. Zbog toga treba postaviti skup
jednostavnih pravila koje predstavljaju postulate trine borbe. Ova pravila pomau
menaderima da razlikuju dobre od loih situacija i omoguavaju im da reaguju u
skladu sa tim.
15.1.1. Generiki model strategije razvoja tehnologija
Strategijom se definie budue usmerenje organizacije ili dela organizacije.
Strategija je planska odluka o osnovnim nainima ostvarivanja ciljeva poslovanja. Ona
je orijentisana na izbor podruja poslovne delatnosti i na alokaciju resursa preduzea
radi kreiranja konkurentske prednosti u budunosti. Strategija se definie kao skup
pravila odluivanja i vodi koji vodi preduzee u budunost radi dostizanja buduih
ciljeva preduzea. Ostvarivanjem ciljeva strategije razvoja tehnologija ostvaruje se i
deo korporativnih ciljeva.
Obino kod veine kompanija koje potiu iz tradicionalne ekonomije
tehnoloke strategija predstavlja deo korporativne strategije i proistie iz nje.
Dakle, strategija razvoja tehnologija predstavlja definisanje pristupa kojim se
primena internih i eksternih tehnologija moe podrati i uticati na ostvarenje
korporativne strategije.
Tehniki sistemi
221
Sve strategije, bile one definisane na korporativnom nivou ili na nivou
organizacionih jedinica, se formiraju kroz proces koji podrazumeva odreene analize i
potovanje odreenih pravila, slika 15.2.
Slika 15.2. Proces formiranja strategije
15.1.2. Strateka analiza tehnolokog razvoja
Strateka analiza je prvi korak u formiranju odreene strategije, slika 15.3. Ona
obuhvata analizu:
Internih resursa i procesa kompanije kao i njenih aktivnosti na tritu;
Neposrednog okruenja ukljuujui tranju i konkurenciju, trine
strukture i odnose sa partnerima i potroaima;
ireg okruenja u kome kompanija posluje - socijalne, politike, pravne i
druge faktore koji mogu uticati na poslovanje kompanije.
Procena buy-side, sell-side i konkurencije se zasniva na Porterovom modelu
pet sila koje utiu na organizaciju i modifikovana je kako bi odgovarala potrebama
analize poslovanja. Opasnosti od novih konkurenata mogu poticati od:
kompanija opremljene novim tehnologijama - koje tek zapoinju
poslovanje na globalnom nivou imaju niske barijere prilikom ulaska na
trite, ali su barijere za uspeh znatno vie,
novih poslovnih modela-najee se vezuju za nove naine servisiranja
i dodatne usluge,
novih proizvoda - mogu poticati od postojeih ili novih kompanija.
Tehniki sistemi
222
Slika 15.3. Proces formiranja strategije
Sell-side opasnosti (strana tranje) se vezuju za:
Znanje i snagu kupaca - snaga kupaca je znatno porasla zbog toga to oni
danas mogu da analiziraju mnogo vie ponuda nego ranije, to je posebno
bitno za standardizovane proizvode i usluge;
Snagu posrednika - konflikt izmeu kompanije i njenih distributera moe
dovesti do raskida poslovne saradnje; broj distributera sve vie raste - npr.
Reklama kompanije se ne nalazi na web stranici nekog jakog distributera, a
neko od direktnih konkurenata je prisutan na istom sajtu - to moe dovesti do
pada prodaje.
Slika 15.4. Opasnosti za organizaciju
Buy-side opasnosti (strana ponude) se odnose na:
Snagu dobavljaa - povezivanje kompanije sa svojim dobavljaima putem ICT
tehnologija jaa njihovu meusobnu zavisnost;
Tehniki sistemi
223
Snagu posrednika - manje su od ekvivalentnih opasnosti strane tranje i
podrazumevaju povezivanje kompanija koje imaju razliite standarde
poslovanja.
15.1.3. Strateki ciljevi
Na slici 15.5. prikazani su kljuni elementi postavljanja stratekih ciljeva.
Slika 15.5. Kljuni elementi postavljanja stratekih ciljeva
Definisanje vizije i misije
Vizija se moe definisati kao ideja vodilja, strateka predstava, odraz
oekivanja, nade i elje preduzetnika o buduem stanju i poloaju preduzea i
nainima njihovog postizanja. Ona mora biti relevantna, adaptibilna, imati vrednost i
motivisati zaposlene na maksimalno zalaganje.
Iz vizije proistie misija. Misija je iskaz o prirodi poslovanja preduzea i
odnosi se na sutinu razloga njegovog postojanja. Misija predstavlja konkretizaciju
vizije. Vizija i misije definiu budui tok kretanja jednog poslovanja. esto se tokom
procesa definisanja vizije i misije postavljaju pitanja, kao to su:
Da li e tehnologije i formiranje novog poslovnog modela biti komplementarni
sa tradicionalnim kanalima poslovanja ili e ih zameniti?
U kom periodu moemo oekivati da se ovo desi?
Na koji nain komunicirati sa stejkholderima pre i tokom uvoenja promena?
Ciljevi proistiu iz misije preduzea i predstavljaju njenu konkretizaciju. Ciljevi
su budua stanja i rezultati preduzea koja se ele dostii u datom vremenu uz pomo
odreenih aktivnosti i ulaganjem odreenih sredstava. Oni moraju imati koliinsku,
prostornu , vremensku, vrednosnu ili bilo koju drugu kvalitativnu dimenziju kako bi se
mogli izmeriti.
U ovom sluaju postavljaju se dugoroni ciljevi ije ostvarenje ima velikog
uticaja na celokupno budue poslovanje kompanije. Kompanija mora postaviti ciljeve
tako da prilikom pojave nove tehnologije moe brzo reagovati.
Zato se kae da ciljevi trebaju biti SMART. SMART je akronim sastavljan od
engleskih rei:
Tehniki sistemi
224
Specific (precizno odreeni - ko, kada, kako, gde, koga i zato);
Measurable (merljivi - koliko);
Attainable (dostini - uskladiti resurse sa zahtevima);
Realistic (realni - ostvarljivi);
Tangible (opipljivi - rezultate ostvarenja cilja moraju iskusiti svi koji su u
ostvarivanju uestvovali).
Balanced scorecard nije samo sistem za merenje, ve i za upravljanje, koji
omoguava kompanijama lake usvajanje vizije i strategije i njihovo pretvaranje ciljeve
i akcije. Ovaj sistem se ne oslanja samo na finansijske podatke, koji su po svojoj
prirodi istorijski, ve poveava vrednost kompanije uspostavljanjem dobrih odnosa sa
potroaima, dobavljaima, zaposlenima, zatim praenjem procesa, tehnologija i
inovacija. Balanced scorecard pomae da se organizacija posmatra iz etiri
perspektive, da se razviju sistemi merenja, prikupe i analiziraju podaci za sve
perspektive:
Perspektiva potroaa - razmatra rokove, kvalitet, uslugu i cenu.
Merenje internih procesa - treba se orijentisati na merenje onih
procesa koji imaju najvei uticaj na zadovoljstvo potroaa.
Finansijska merenja - prate se povraaj na investicije, trokovi
profitabilnost i drugi finansijski pokazatelji.
Uenje i rast - prate se aktivnosti koje poveavaju vrednost kompanije
tokom vremena - na primer, razvoj novih proizvoda.
Za svaku od perspektiva treba definisati ciljeve i specifine naine merenja,
to moemo videti na sledeem primeru jedne kompanije:
Tabela 15.1. Primer merenja
Scorecard
komponenta
Pokazatelji ostvarenja cilja
Perspektiva
potroaa
Indeks zadovoljstva potroaa
Indeks osvajanja novih potroaa
Indeks ponovnih kupovina
Interni proces
Proseno vreme plasiranja novog proizvoda (u
mesecima)
Proseno vreme za naruivanje
Duina perioda prodaje
Finansijski
pokazatelji
Prihod
Profit
Uenje i rast
Broj novih proizvoda lansiranih u toku godine
Broj asova obuke po zaposlenom (cilj 30 asova
po godini)
Strategija se definie na osnovu vizije, misije i postavljanih ciljeva.
Potrebno je konstantno pratiti i meriti nivo ostvarenja ciljeva kako bi se
utvrdila validnost strategije, slika 15.6.
Tehniki sistemi
225
Slika 15.6. Definisanje tehnoloke strategije Slika 15.7. Organizaciono uenje
bazirano na svojstvima tehnoloke
strategije
Tehnoloke kompetencije i sposobnosti omoguavaju: potencijalni pristup
razliitim tritima, stvaranju vrednosti za kupca, biti teak za imitiranje. Na slici 15.7.
prikazane su veze tehnolokih svojstava, strategija i iskustva.
Evolucija razvoja tehnoloke strategije prikazana je na slici 15.8. Osnovni
uticaji eksternog i internog okruenja su: tehnoloka evolucija, industrijski kontekst,
strategijske akcije i organizacioni kontekst.
Slika 15.8. Determinante tehnoloke strategije
Tehniki sistemi
226
Tehnoloka strategija ima sledea svojstava:
kompetetivna strategija: izbor tehnologije, tehnoloko liderstvo, vreme za
ulazak nove tehnologije, licenciranje tehnologije.
lanac vrednosti: obim tehnoloke strategije, uesnici.
obezbeivanje resursa: dubina tehnoloke strategije, struktura resursa.
menadment tehnolokim resursima: podeenost organizacione forme,
specifinosti tehnologija.
Pri ovladavanju tehnolokom strategijom najbitnija su iskustva, tehnoloki
izvori, interni izvori, eksterni izvori, razvoj proizvoda i procesa tehnika podrka,
tabela 15.2.
Tabela 15.2. Osnove i naini sticanja iskustva za tehnoloku strategiju
NAIN STICANJA ISKUSTVA
OSNOVE
Eksterni
Izvori
tehnologije
Interni izvori
tehnologija
Razvoj
proizvoda
Razvoj
procesa
Tehnika
podrka
Strategija
konkurentnosti
(lider,izbor,
vreme, licence)
Lanac vrednosti
Briga o resursima
Menadment
Konkurencija direktno utie na sutinu tehnoloke strategije. Kompanija se
pozicionira u odnosu na konkurenciju i njihove proizvode na etiri naina: kvalitetom,
uslugom, cenom i brzinom isporuke. To se moe prikazati sledeom jednainom:
Kvalitet proizvoda x Kvalitet usluge (Vrednost za potroaa) = Cena x Vreme isporuke
Treba obratiti panju na podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga i uticaj
ovoga na cenu i rokove isporuke. Kompanija treba da tei da ostvari savrenstvo u
svakom od ovih segmenata. Ovo pozicioniranje u odnosu na kvalitet, trokove i vreme
isporuke je veoma slino Porterovim strategijama diferencijacije, vostva u trokovima
i fokusiranja na trokove i diferencijaciju.
Razvoj trita
(osrednji rizik)
Nova trita
Novi kupci
Diverzifikacija
(najve
Nova trita
Novi proizvodi
i rizik)
Ulazak na trite
(najmanji
Nema razvoja
trita ni proizvoda
rizik)
Diverzifikacija
(najve
Razvoj novih proizvodi
i usluga
i rizik)
Niska Visoka
N
i
z
a
k
V
i
s
o
k
R
a
z
v
o
j
t
r

t
a
Inovacija proizvoda
Slika 15.9. Strategije razvoja proizvoda i trita
Tehniki sistemi
227
Potroai verovatno nee procenjivati poziciju kompanije na osnovu jednog,
ve e to initi na osnovu vie kriterijuma. Neki od kriterijuma mogu biti lakoa
korienja, ranija iskustva sa kompanijom/proizvodom, informisanost o
kompaniji/proizvodu, dodatne usluge, ukupni trokovi (ukljuujui trokove
transporta, carinjenja, kamate itd.) i drugi.
Razmatrajui probleme upravljanja tehnologijom, pravi se razlika izmeu
stratekog i operativnog upravljanja, tako da se kao znaajan problem u menadment
praksi istie balansiranje, uravnoteenje izmeu zadataka vezanih za ova dva kritina
domena.
Operativno upravljanje u praksi znai praenje stanja sistema i uoavanje
svih moguih poremeaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog
doputenog ponaanja.
Strateko upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama i kritinim
pravcima promena koje preduzea treba da usvoje kako bi preivela i napredovala u
dinaminom okruenju izraene konkurencije na razvijenim tritima.
Paradoks upravljanja tehnologijom se moe sagledati kroz odreeni stepen
konfliktnosti meu ciljevima operativnog i stratekog upravljanja, a ovaj paradoks ili
dilema reavaju se stalnim uravnoteenjem ili balansiranjem meu njima kao jednim
od kljunih zadataka savremenih menadera. Meutim, ovaj konflikt meu ciljevima
samo je pojavna, povrinska kategorija, u sutini meu njima konflikta nema, ako se
ima u vidu krajnji cilj, a to je preivljavanje preduzea, razvoj preduzea i rast dobiti u
promenljivom, dinaminom okruenju.
Ostvarivanje tehnoloke strategije podrazumeva tri kljune faze:
1. strategija nabavke nove tehnologije,
2. smanjivanje rizika i neizvesnosti,
3. potpuno usvajanje nove tehnologije.
Postoji bliska povezanost nauke, tehnologije i primene tehnologije u praksi.
Izmeu ove tri kategorije (nauke, tehnologije i primene) postoje kanjenja koja treba
svesti na minimum, slika 15.10.
Slika 15.10. Kanjenje u primeni nauke i tehnologije
Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzea u trinoj privredi koja
uspeju u tome da razvoj tehnologije i razvoj trita u to kraem vremenskom
intervalu dovedu do stepena to vee uzajamne harmonije.
Tehniki sistemi
228
Strategija inovacija se, u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruenju u
kome deluju savremene firme, pokazuje kao opravdana i jedino uspena. U tehnoloki
intenzivnim granama se ak pokazuje da jedino strategijom lidera mogu da se
ostvare poslovni uspesi, da je strategija sledbenika neuspena, ne generie se
oekivana dobit usled skraivanja ciklusa tranje i ivotnog ciklusa proizvoda/usluge.
Harmonizacija se odnosi na usklaivanje konkretnih sadraja ponude, koja
je nastala kao rezultat dobro osmiljenog poslovnog plana i strategije razvoja
tehnologije, s jedne, i trine tranje, s druge strane. Postignuti stepen harmonizacije
se neposredno odraava na poslovni uspeh.
Pored sadrajno dobro osmiljenog poslovnog i tehnolokog razvoja (u susret
trinim zahtevima), organizacije moraju da vode rauna o vremenu, kao jo jednom
kritinom faktoru. Svako kanjenje, nepodudaranje u ciklinom dinamizmu promena,
znai izostanak oekivanog trinog efekta, a samim tim i poslovnog uspeha.
15.1.4. Tehnoloka strategija i upravljanje kanjenjem
tehnoloke inovacije
Upravljanje kanjenjem u razliitim delovima procesa tehnoloke inovacije
moe se razvrstati na sledei nain:
upravljanje kanjenjem izmeu faza istraivanja i razvoja koje
dovode do nastanka tehnoloke inovacije i strateki fokus firme (lider,
sledbenik);
upravljanje vremenskom sinhronizacijom trinih i tehnolokih
ciklusa tj. upravljanje kanjenjem izmeu inovacije tehnologije proizvoda
i tehnologije procesa, i odgovarajui poslovni efekti;
upravljanje kanjenjem u primeni tehnoloke inovacije: krive uenja,
kanjenje u produktivnosti i poslovni fokus.
Tehnolokom strategijom se odreuju resursi u vezi sa:
1. Vertikalnim transferom tehnologije (interna tehnologija) koje za firmu
znai sopstveno istraivanje i razvoj interno kreiranje kompetencija koje
stvara kanjenje i iziskuje znaajne investicije.
2. Horizontalnim transferom tehnologije (eksterna tehnologija) kojim se
postiu tri stvari:
sporazumi o kooperaciji - udruivanje napora vie razliitih
preduzea u razvijanju novih tehnologija;
kupovina licenci - daje pristup tehnologijama koje su razvili drugi;
ugovori o eksternom istraivanju - predviaju da preduzee
poverava eksternom organizmu (laboratoriji, istraivakom centru ...)
realizaciju razvoja odreene tehnologije.
3. Kombinovanim transferom koji se postie kupovinom drugog preduzea
koje poseduje traenu tehnologiju i ima interne kompetencije u razvoju
tehnologija.
Kada je re o preduzeima u oblastima visoke tehnologije postoji etiri
strategijske opcije:
prvi na trite,
drugi na trite,
kasno na trite,
Tehniki sistemi
229
segmentacija trita.
Rani ulazak na trite ili strategija lidera znai da se proizvod iznese na trite
pre konkurenata.
Drugi na trite ili strategija pratioca pretpostavlja ulazak u ranoj fazi rasta u
ivotnom ciklusu i brzu imitaciju inovacije pionira.
Minimiziranje trokova ili strategija kasno na trite omoguava
preduzeima koja je koriste relativnu prednost u trokovima putem ekonomije veliine
ili putem modifikacija na samim proizvodima i procesima.
Segmentacija trita znai orijentaciju na opsluivanje malih trita sa
specijalnom primenom bazine tehnologije.
Poslednjih godina jasno se uoava trend poveavanja izdvajanja za nove
tehnologije. Kod preduzea gde dominira visoka tehnologija (high technology
companies) ovo izdvajanje je do 5% od prodaje, a za ona preduzee koja zapoinju
izlazak na trite, to je znatno vie. Zbog toga je tehnologija, kao faktor
kompetetivnosti, prisutna u svim preduzeima. Kljuni koncepti su invencije,
otkria, tehnologije.
Proces generisanja tehnologije zapoinje sa tehnolokim inovacijama, na ijem
pak poetku su invencije ili otkria. Invencija je ono to pre toga nije postojalo, a da
bi to bilo potrebno je puno kreativnog i ciljno usmerenog rada, poev od rada naunika
iz baznih i primenjenih nauka. Na taj nain kumulirano znanje se sistematizuje,
proverava kroz eksperimente. Osnovni kriterijum uspenosti invencije je vie tehniki
nego komercijalni. Kroz patente, dobijene postupkom zatite intelektualne svojine
pronalazaa, omoguava se njegova zatita i u finansijskom smislu. To je prva faza u
procesu dobijanja tehnolokih inovacija. Druga faza je proces dobijanja tehnolokih
procesa inovacija, slika 15.11.
Slika 15.11. Povezanost glavnih koncepata koji se odnose na tehnoloke inovacije,
tehnoloko preduzetnitvo, aktivnosti i rezultati (outcomes).
Tehniki sistemi
230
Tehnologija je sadrana u ljudima, materijalima, misaonim i fizikalnim
procesima, radionici, opremi, alatima. Kljuni element tehnologije je uvek zasnovan na
znanju, pa se kod mnogih autora menadment tehnologijama izjednaava sa
menadmentom znanjem.
Kriterijumi uspenosti tehnolokih inovacija su vie komercijalni nego
tehniki, tj. uspenija je ona inovacija ijim uvoenjem (a to znai investiranjem) se
ostvaruje bolji ekonomski efekat (npr. profit, stopa povraaja itd.).
Inovacije su rezultat procesa inoviranja, koji se definie kao kombinacija
aktivnosti koje vode do novih, trino prihvatljivih proizvoda i usluga i/ili novih
sistema proizvodnje i isporuke. U literaturi se razlikuju:
inkrementalne inovacije koje se odnose na adaptaciju, fino
poboljanje i poboljanje karakteristika proizvoda i usluga i/ili sistema
proizvodnje i isporuke (npr. ubrzane inovacije mikroprocesora i PC-a);
radikalne inovacije sa potpuno novim konceptom proizvoda i usluga
i/ili sistema proizvodnje i isporuke (npr. vozilo na struju ili vodonik) i
arhitekturalne inovacije koje se odnose na rekonfiguraciju sistema i
njegovih komponenti (npr. sve vea ugradnja raunarske tehnologije u
mobilne telefone).
Tehnoloko preduzetnitvo je osnovni pokreta procesa tehnolokih inovacija.
Ono obuhvata aktivnosti kombinovanja svih raspoloivih resursa da bi se ostvarila
inovacija, a to znai ne samo tehnike, ve i komercijalne resurse. Pri tome je potreban
i administrativan napor. Tehnoloko preduzetnitvo moe se odnositi na pojedinca
(individualni preduzetnik) ili vie uesnika u organizaciji (korporativno
preduzetnitvo).
15.2. TEHNOLOKE STRATEGIJE
Protivrenost potrebe za novim tehnologijama, s jedne i racionalizacije
korienja postojeih tehnologija, s druge strane, ukazuje na svu sloenost problema
upravljanja tehnologijom u preduzeu.
Invencije su nune za obezbeenje rasta produktivnosti, a investicije u novu
tehnologiju znae porast i efikasnosti i efektivnosti proizvodnog procesa. Sa
postojeom tehnologijom, smanjivanje jedininih trokova je mogue poveanjem
ukupnog obima proizvodnje.
Investicije u novu tehnologiju, s druge strane, dovode do:
snienja funkcije trokova u celini (rast efikasnosti);
daljeg smanjivanja jedininih trokova zahvaljujui sinergijskim efektima nove
tehnologije koji se vezuju za pratea svojstva, kao to je vea fleksibilnost u
proizvodnji razliitih proizvoda u manjim serijama, mogunost zadovoljenja
diverzifikovanih zahteva kupaca (rast efektivnosti).
Autor Saren predstavlja dve generalne alternative koje se mogu prepoznati u
strategiji tehnoloke inovativnosti preduzea koje ire uslovljavaju i njegovu poslovnu
strategiju:
reaktivna strategija kada preduzee odgovara na tranju kupaca i
aktivnost konkurenata,
proaktivna strategija kada oni nastoje da predvide i anticipiraju
promene u okruenju.
Tehniki sistemi
231
Reaktivna strategija moe biti:
responzivna (preduzee reaguje neposredno na zahteve kupaca da se
uvede inovacija);
imitativna (odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti na taj
nain to se novo reenje kopira u postojeem preduzeu);
drugi bolji (razvoj i unapreenje inovacija koje su uveli konkurenti);
defanzivna strategija (kao odgovor na novi proizvod konkurenata
postojei se inovira ili se razvija potpuno novi proizvod).
Proaktivne strategije se mogu podeliti na one koje su:
zasnovane na istraivanju i razvoju (uvode inovacije koje su
inicirane u preduzeu u njegovoj istraivako-razvojnoj jedinici i aktivno
deluju na okruenje pravei prve prodore na tritu);
preduzetnike (uvoenje inovacija sa visokim rizikom ali ne uvek i
potpuno novih tehnikih reenja);
strategije nabavke (kupovina novih tehnolokih reenja, ostvaruje se
strategija ka horizontalnom transferu tehnologije);
zasnovane na marketingu (podrazumevaju inovacije koje inicira
marketing funkcija i najee to znai konkurentnu, agresivnu inovaciju
proizvoda).
Promene na tritu od kojih treba poi uslovljene su tehnolokim promenama
i karakteristikama tehnolokog razvoja. Ove promene se odnose na:
skraivanje ivotnog ciklusa proizvoda,
ubrzano uvoenje novih proizvoda i procesa,
visoka segmentiranost trita,
nepredvieni konkurenti, i
neizvesnost tranje.
Promene u oblasti proizvodnje obuhvataju est karakteristinih svojstava:
dolazi do uproavanja proizvoda i procesa,
izraen zahtev ka smanjivanju zaliha JIT (just-in-time) proizvodnja,
pritisci ka sve veem kvalitetu,
menjanje odnosa originalnog proizvoaa-snabdevaa,
postaju aktuelna mala postrojenja,
manje serije proizvoda.
Tehnoloka strategija utvruje se polazei od stratekih ciljeva i
zadataka preduzea to znai da treba uvaavati ire, trine uslove u
kojima preduzee deluje.
Model hijerarhije strategije:
Na najviem nivou nalaze se poslovna strategija i posebno izdvojena
konkurentska strategija preduzea. Najvii hijerarhijski nivo vri
neposredan uticaj na srednji nivo.
Na srednjem nivou se odreuje trina strategija ili strategija
proizvoda.
Na najniem nivou odreuje se tehnoloka strategija.
Kao rezultat ovako uspostavljene hijerarhije javljaju se novi proizvodi, usluge i procesi.
Drugi mogui model je tehnoloki odreen. Polazi od tehnolokih kreativnih
sposobnosti unutar preduzea i naglaava znaaj tehnolokih inovacija koje prodiru u
preduzee koje ih usvaja.
Tehniki sistemi
232
U praksi se na dva naina sagledava strategijski odnos tehnologije i
organizacije koji uslovljava dva poznata pristupa uspostavljanju tehnoloke strategije:
Strategija technology push koja se moe objasniti jednostavnim modelom u
kome otkrie (ideja, invencija) pokree lanac inovativne aktivnosti, koji e se
zavriti primenom i difuzijom inovacije. Taj model se jednostavno moe
predstaviti relacijom:
istraivanje i razvoj proizvodnja marketing trine potrebe
Drugi model tehnoloke strategije je market pull ili strategy pull ili demand
pull model. Razvio se sa sve izrazitijim primerima u praksi kada sve tehnoloke
inovacije koje su primenjene i dale rezultate u praksi nisu i trino bile
verifikovane kroz odreeni oekivani poslovni uspeh. Ovo predstavlja relacija:
izraena trina potreba marketing istraivanje i razvoj proizvodnja
Razlike meu preduzeima koje daju prednost jednom ili drugom
modelu tiu se:
specifinog karaktera proizvoda koji se proizvode, da li su to proizvodi
iroke potronje ili kapitalna dobra;
stabilnost proizvoda, njihove vee ili manje sklonosti ka inoviranju i
promenama,
intenziteta tehnolokih inovacija u delatnosti preduzea.
Tehnoloka strategija predstavlja meu funkcionalni, integrisani okvir za
razmatranje i ocenu dostupnih tehnologija za preduzee u okviru trenutnog (i
budueg) obima i vrste poslovanja.
Strategija tehnologije u preduzeu znai opredeljenje za neku od
sledeih mogunosti:
primena postojeih tehnologija,
poboljanje postojeih tehnologija,
eksterna tehnologija, nova tehnologija kao zamena stare, i
nova tehnologija, ili nova sposobnost.
Istraivanja su pokazala da su etiri grupe promenljivih posebno znaajne
kada preduzee donosi odluku o nabavci i usvajanju odreene tehnologije i treba ih
ukljuiti u razmatranje, to su:
interni resursi (raspoloiva sredstva jedne poslovne jedinice koja se
mogu upotrebiti za razvoj odreene tehnologije);
eksterni resursi (spoljni ljudski, tehniki i finansijski resursi koje
preduzee moe da koristi);
tehnoloke promenljive (karakteristike nove tehnologije njena
stabilnost, raspoloivost, gornja granica investicija);
strateke vrednosti (podrazumevaju razmatranje promenljivih kao to
su trokovi i ostvareni rezultati).
Pri analizi strategijskog aspekta tehnologija istiu se dve suprotnosti:
pozitivni VS normativni pristup,
trite proizvoda VS resursni pristup.
Tehniki sistemi
233
Pozitivan pristup strategiji se odnosi na stvarnu strategiju preduzea i kako
ona to postaje. Normativni pristup, sa druge strane se odnosi na to kakva strategija
treba da bude. U prvom sluaju strategija odrava stavove top menadmenta u vezi
prolosti i sadanjeg stanja. Ovi stavovi obuhvataju:
1. kljune kompetencije,
2. karakteristike trita proizvoda,
3. kljune vrednosti,
4. ljudske resurse.
Ovo utie na top menadment preduzea da, kroz proces organizacionog
uenja utvrdi, optimalnu tehnoloku strategiju. Stavovi top menadmenta nisu jedino
dovoljni, ve treba razmotriti nepristrasno stvarnu situaciju i razliku izmeu
proklamovane strategije i ostvarenih strategijskih akcija.
Pristup analizi trita proizvoda se koristi radi sagledavanja konkurentnosti sopstvenih
proizvoda i usluga na tritu. Resursni pristup strategiji se odnosi na analizu
raspoloivosti resursa (kompetencija) za ostvarivanje kompetetivne prednosti.
Strategija je, praktino, rezultanta, ili matematiki gledano funkcija kvantiteta
i kvaliteta svojstava (sposobnosti) preduzea. Viestruko je dokazano da strategija bez
sposobnosti za njeno ostvarivanje je besmislena i nekorisna. Strategija se dobija kao
odgovor na pitanje: Koje su kompetencije i svojstva potrebna za kreiranje i odravanje
kompetetivne prednosti? Stoga strategija artikulie naine za ostvarivanje postavljenih
ciljeva. Iz ovoga se vidi da strategija daje odgovor na pitanje: KAKO?
Normativni pristup o kljunim kompetencijama i kompetenciji na bazi sposobnosti
preduzea u ranim 90-tim godinama prolog veka ukazali su na veliki znaaj resursa.
Zato je aktuelan pristup integracije pristupa orjentisanog ka tritu proizvoda i
resursa.
Povezivanje tehnologije i strategije je u literaturi i praksi zapoeto u 80-tim
godinama prolog veka, kada je tehnologija posmatrana kao vaan element poslovanja
i kada je definisan pojam kompetetivne strategije (Porter, 1985.). Tako npr. Abell je
definisao tehnologiju kao jednu od tri dimenzije poslovanja, tj. "tehnologija dodaje
dinamiki karakter definiciji poslovanja, jer ona moe vie ili manje da se menja u toku
vremena". Porter je dodatno smatrao da je tehnologija najvaniji faktor koji odreuje
pravila kompetencije.
Tabela 15.3. Matrica proizvod/tehnologija
TEHNOLOGIJE
PROIZVOD
Tehnologija A Tehnologija B .. Tehnologija N
Proizvod A
Proizvod B
..
Proizvod N
Sa aspekta top menadmenta se postavlja pitanje ta on treba da zna o
tehnologiji. Preovladava shvatanje da se tehnologija posmatra kao crna kutija, gde nije
toliko vano kako funkcionie ve ta se dobija njenom primenom. Zbog toga top
menadment ne mora da poznaje do detalja tehnologiju, ali mora da razume drutveni
i ekonomski kontekst njene primene i da iznae odgovore na kljuna pitanja opstanka
preduzea.
Tehniki sistemi
234
Strategija preduzea izraava nain eljene pozicije preduzea na tritu
proizvoda i usluga. Jedan od naina integrisanja tehnologije u preduzeu i trine
strategije proizvoda, je dekompozicija svakog proizvoda ili usluge na konstitutivne
tehnologije i ocenu sopstvenih tehnolokih kompetentnosti. Time se dolazi do matrice
tehnologija/proizvod, tabela 15.3.
Ovaj prvi korak u analizi stepena integracije u preduzeu je vrlo teak jer na
raspolaganju su razliite tehnologije sa potrebnim nivoima detalja i njihov razliiti
doprinos u realizaciji proizvoda.
Zato se u narednom koraku koristi tehnoloki portfolio. Prema Harris, Show i
Somers, nakon identifikacije tehnologija, iste se klasifikuju u pogledu njihove
tehnoloke vanosti, koja se izraava kao odnos ako se njena vrednost u odreenu
klasu proizvoda i vrednost koja bi se mogla dodati drugoj klasi proizvoda za korienje.
Vanost tehnologije najvie zavisi od pozicije u ivotnom veku tehnologije. Relativna
tehnoloka pozicija se izraava u odnosu na konkurenciju, i pre svega zavisi od
prethodnog i sadanjeg obima investicija u tehnologiju, slika 15.12.
Slika 15.12. Razvoj tehnolokog profila
Tehnologije u gornjem levom uglu ("bet" opklada) sa sigurnou daju firmi
punu satisfakciju. To se deava kada se stalno ulae u unapreenje procesa i proizvoda
i investira u novu opremu.
Ako je tehnologija u kvadrantu ispod ("cach in" gotovina), tada se mora
paljivo ispitati da li je znaaj tehnologije promenljiv i da je stoga njen relativni znaaj
manji. To vodi do preispitivanja strategije, posebno u pravcu dezinvestiranja u
tehnologiju i investiranja u tehnoloki znaajnije.
Tehnologije u kvadrantu ("drows" izvlaenja) su takoe pozicionirane
osetljivo. To moe biti stoga to se menja odnos konkurencije u toj grani, pa preduzee
mora izabrati da li da prati svoju konkurenciju investiranjem u tehnologiju ili
izvlaenjem iz odreenih proizvoda ili poslova. Tu je posebno vano da se sagleda
zato i kako dolazi do ovih promena.
Tehniki sistemi
235
Tehnologije u etvrtom kvadrantu ("fold" ogranienje) karakterie ponovno
razmatranje investiranja, jer po inerciji se esto i dalje investira iako se ne dobija
potreban povraaj investicija.
Posle preispitivanja vri se prekid poslovanja i preraspodela resursa.
Tehnoloki i poslovni portfolio se dobija kada se analizira i atraktivnost
poslovanja, konkurentna pozicija preduzea. Ovaj pristup je razvila kua MC Kinsey
slika 15.13.
Slika 15.13. Odnos tehnolokog i poslovnog portfolio
Time se stvara mogunost da se nau odgovori na pitanje prioriteta
tehnolokih investicija.
Ako se analizira lanac stvaranja vrednosti sa aspekta primene tehnologija,
moe se u skladu sa Porter-ovim modelom sainiti slika primenjenih tehnologija slika
15.14.
Tehnologija
transporta
Tehnologija
rukovanja
materijalom
Komunikaciona
tehnologija
Tehnologija
kontrole
Informaciona
tehnologija
Osnovna
proizvodna
tehnologija
Tehnologija
materijala
Tehnologija
alatnih maina
Tehnologija
pakovanja
Tehnologija
odravanja
Tehnologija
kontrole
Tehnologija
projektovanja
Informaciona
tehnologija
Tehnologija
transporta
Tehnologija
rukovanja
materijalom
Komunikaciona
tehnologija
Informaciona
tehnologija
Tehnologija
medija
Tehnologija
zapisivanja
audio i video
zapisa
Komunikaciona
tehnologija
Informaciona
tehnologija
Tehnologija
dijagnostici-
ranja i kontrole
logistika
Ulazna
Operacije
logistika
Izlazna
postprodaja
Marketing i
Slika 15.14. Reprezentativne tehnologije u lancu vrednosti
Tehniki sistemi
236
Porter je istakao da ove tehnologije mogu izazvati promenu strukture
industrije ili diferencijaciju u preduzeu ili promenu konkurentnosti po osnovu
trokova, pa se stoga tehnologijama ostvaruje konkurentska prednost.
Zbog toga je potrebno poznavati tok tehnoloke evolucije i stalno vriti
tehnoloka predvianja.
15.3. UTICAJ TEHNOLOGIJE NA
NACIONALNU KONKURENTNOST
Nacionalna konkurentnost se ostvaruje jaanjem naune osnove i kapaciteta
istraivanja i razvoja u zemlji. Njihov efekat se ne posmatra samo u smislu ostvarenog
nivoa ve kao kumulativni efekat. U tom smislu moe se tehnoloki napredak
posmatrati kao proces uenja, i to:
uenja kroz realizaciju (poveanje efikasnosti proizvodnih operacija),
uenja kroz korienje (poveano korienje savremene opreme i sloenih
sistema),
uenja kroz saradnju sa isporuiocima i kupcima.
Akumulacija vetina, iskustva i tehnikih znanja (knowhow) na nivou
preduzea, industrijskih sektora i drava zahteva vreme i to je od sutinskog znaaja za
nacionalnu konkurentnost. Postojea baza znanja je vana za razvoj novih znanja i
sposobnosti, kao i novih procesa i proizvoda. Ovo utie na apsorpcionu mo drave za
nove tehnologije.
U sektoru novih tehnologija, primenjena tehnologija i inovativna sposobnost
su kljuni aspekti organizacionog znanja i preduzeu daju distinktivne sposobnosti i
konkurentnu prednost slika 15.15.
Slika 15.15. Kompetentnosti kao uzrok konkurentnosti
Tehniki sistemi
237
Ove sposobnosti treba kombinovati sa sposobnou da se komercijalizuje
tehnologija. Pri tome je potrebo obezbediti efektivne interaktivne i odgovarajue veze
izmeu marketinga, R&D i inenjerskog dizajna. Istraivanja su pokazala da postoji
jaka korelacija izmeu konkurentnosti preduzea i njegove sposobnosti da
komercijalizuje tehnologiju slika 15.16.
Slika 15.16. Zavisnost konkurentnosti preduzea i sposobnost komercijalizacije tehnologije
Evropska komisija (1994) je definisala konkurentnost kao: "izraen kapacitet
preduzea, industrijskih regiona, nacija ili super nacionalnih asocijacija i kao takav
zadran, da bi se obezbedila meunarodna konkurentnost, da bi se obezbedilo
relativno visoki povraaj faktora proizvodnje i relativno visoki nivoi zaposlenosti na
odrivoj osnovi".
Slika 15.17. Kanali transfera tehnologije do preduzea
U obe definicije konkurentnost sa posmatrala kao sposobnost da se ostvari
dinamiki uspeh u vidu viih stopa rasta. U gornjim definicijama jasno se uoavaju dva
Tehniki sistemi
238
aspekta: konkurentnost entiteta (preduzea, nacija, itd.), politika drave i
infrastruktura koja podrava tehnoloki razvoj.
Kod transfera tehnologije iz inostranstva postoje dve mogunosti, slika 15.18.
Koju e preduzee izabrati, zavisi od lokalnih uslova i postojeeg tehnolokog nivoa.
U transferu tehnologije postaje razliiti tipovi, slika 15.18., poev od direktnog
izvoza (trgovaki kanal), sopstvenog investiranja (kanal investiranja).
Slika 15.18. Zavisnost kanala od nivoa investiranja pri transferu tehnologija
Ako se posmatra odnos nivoa tehnologija i trokova i pozicionira preduzee u
odnosu na njih, iz oblasti nekonkurentnosti donji desni kvadrat na slici 15.19., do
pozicije sa visokom tehnologijom i niskim trokovima moe se doi podizanjem
sopstvene tehnologije (put navie u preduzeu) i delovanje na isporuioce (put nalevo).
Slika 15.19. Poveanje jaine konkurentnosti korienjem komplementarnih prednosti na
osnovu odnosa nivoa tehnologija i trokova
U strategiji tehnolokog razvoja nae zemlje izdvojeni su sledei strategijski
pravci:
Tehniki sistemi
239
1. Realizacija primarnih ciljeva:
Dostizanje veoma zadovoljavajue meunarodne konkurentnosti
proizvoda i usluga i samog privrednog tkiva nae zemlje;
Razvoj privredne strukture koja e se, sa najmanjim moguim trokovima
i naporima, integrisati sa privredom Evropske unije pri pristupanju nae
zemlje ovoj zajednici;
Razvoj privrede ka rastuem ueu znanja kao osnovnog resursa i
postepena izgradnja ekonomije i drutva zasnovanih na znanju.
2. Realizacija izvedenih ciljeva:
Rast zaposlenosti radno sposobnog stanovnitva i koristnih kapaciteta;
Rast drutvenog proizvoda.
15.4. OCENA INOVATIVNIH SPOSOBNOSTI
Primarnu odgovornost za menadment inovacionim procesima ima top
menadment koji mora da donese teke odluke, kako zbog sloenosti procesa inovacija
i njegovog menadmenta, tako i angaovanja potrebnih resursa (ljudski, finansijski,
oprema, vreme, informacije, itd.). Dobar menader ove odluke donosi proaktivno, na
osnovu ocene inovativnih sposobnosti preduzea. Ova ocena se dobija odgovorom
na najmanje sledea kljuna pitanja:
Kako preduzee ostvaruje inovativnost u posmatranoj oblasti (proizvoda,
usluga, proizvodnje, isporuke)?
Koliko su usaglaene postojee poslovne i korporativne strategije i
inovativna sposobnost preduzea?
Koje su potrebe u preduzeu u pogledu inovativnih sposobnosti koje
podravaju dugorone poslovne i korporativne konkurentne strategije?
Kako inovacije zavise ne samo od nivoa tehnologije, ve i proizvodnje, marketinga,
prodaje, distribucije i ljudskih resursa, strategija tehnologije treba da se tako oblikuje
da se njenom primenom ostvare superiorne performanse proizvoda.
Inovativne sposobnosti se mogu definisati kao "napredan skup karakteristika
organizacije kojima se podravaju inovativne strategije". Inovativne sposobnosti
postoje na nivou:
poslovnih jedinica,
korporacije.
Ocena inovativnih svojstava poslovnih jedinica dobija se na osnovu:
vremena za dolazak na trite,
tehnolokog liderstva ili praenja,
opsega inovativnosti,
stope inovativnosti.
Na inovativne strategije poslovnih jedinica utiu pet kategorija promenljivih:
raspoloivi resursi za inovativne aktivnosti,
sposobnost razumevanja konkurentnih strategija u pogledu inovativnosti,
Tehniki sistemi
240
sposobnost razumevanja tehnolokog razvoja relevantnog na poslovnu
jedinicu,
strukturalni i kulturni kontekst poslovnih jedinica izazvan internim
preduzetnikim ponaanjem,
kapacitet strategijskog menadmenta da sarauje sa internim
preduzetnikim inicijativama.
Okvir za ocenu inovativnih sposobnosti na nivou poslovne jedinice dobija se
na osnovu sledee analize:
Raspoloivost i alokacija resursa:
nivo R&D fondova i njegova evolucija,
irina i dubina znanja potrebnih za R&D,
razliite kompetencije u oblasti tehnologije od uticaja na poslovne
jedinice,
alokacija R&D na: kombinaciju postojeih proizvoda / trita, razvoj novih
proizvoda za postojee kategorije proizvoda, razvoj novih kategorija
proizvoda.
Razumevanje inovativne strategije konkurencije i industrijske
evolucije:
raspoloivi inteligentni sistemi i podaci,
kapacitet da se identifikuje, analizira i predvidi industrijska evolucija,
kapacitet da se identifikuje, analizira i predvidi inovativna strategija
konkurenata,
kapacitet da se anticipiraju eksterne snage relevantne za inovativne
strategije poslovnih jedinica.
Razmatranje tehnolokog okruenja poslovnih jedinica:
kapacitet za tehnoloko predvianje relevantno za tehnologije poslovnih
jedinica,
kapacitet za ocenu tehnologija relevantnih za poslovne jedinice,
kapacitet da se identifikuju tehnoloke mogunosti poslovnih jedinica.
Strukturalni i kulturni kontekst poslovnih jedinica:
mehanizmi za menadment R&D naporima,
mehanizmi za transfer tehnologija od istraivanja do razvoja,
mehanizmi za integraciju razliitih procesa (R&D, marketing, inenjering,
itd.),
mehanizmi za finansiranje neplaniranih projekata novih proizvoda,
mehanizmi za izdvajanje novih ideja zaposlenih,
sistemi vrednovanja i nagraivanja za preduzetniko ponaanje,
dominantne vrednosti i definicija uspeha.
Tehniki sistemi
241
Kapacitet strategijskog menadmenta da sarauje sa internim
preduzetnikim inicijativama:
kapacitet menadmenta poslovnih jedinica da definie razvojnu strategiju,
kapacitet menadmenta da oceni strategijski znaaj preduzetnikih
inicijativa,
kapacitet menadmenta da oceni uticaj preduzetnikih inicijativa na
kljune sposobnosti poslovnih jedinica,
kapacitet menadmenta da vodi i terminira ampione (lidere) proizvoda,
kvalitet i raspoloivost ampiona proizvoda u poslovnoj jedinici.
Na nivou korporacije, ocena inovativnih sposobnosti se ogleda u:
opsegu i stopi razvoja novih proizvoda koji su dobijeni na osnovu
kombinacije inovativnih sposobnosti postojeih poslovnih jedinica,
opseg i stopa rasta novih poslova na osnovu korporativnog R&D i razvoja
tehnologija,
potrebnom vremenu za prethodne dve kategorije inovativnih delatnosti.
Na osnovu kritinih svojstava, moe se sainiti okvir za ocenu inovativnih
sposobnosti korporacije, slino onom na nivou poslovnih jedinica.
Ocenu inovativnih sposobnosti mogu vriti interni i/ili eksterni eksperti. Prvi
bolje poznaju lokalni ambijent, a drugi su manje pristrasni. U svakom sluaju,
konanu ocenu na bazi ekspertskih miljenja i informacija, donosi top menadment.
15.5. KREIRANJE GLOBALNE STRATEGIJE
Tehnoglobalizamnaglaava potrebu koncentracija tehnolokih sposobnosti
na globalnom planu meu razliitim akterima, institucijama, regionima i teritorijama.
Tehnoloko jaanje se ostvaruje putem:
horizontalnog umreavanja,
vertikalnog povezivanja, i
saradnjom u domenu istraivanja i razvoja.
Firme stupaju u odnose meusobne kolaboracije po bilo kojoj od gore
navedenih mogunosti bez obzira na geografsku poziciju i dravnu pripadnost.
Tehnonacionalizam predstavlja tumaenje tehnolokog razvoja kao
obojenog nacionalnom pripadnou, teritorijalnom, regionalnom pripadnou,
ekonomskim poloajem zemlje i njenim politikim i drutvenom ureenjem.
Tehnoloka globalizacija se vidi u sledeim pravcima:
internacionalna eksploatacija nacionalnih tehnolokih sposobnosti,
kolaboracija meu dravnim i privatnim institucijama i organizacijama u
pravcu razmene i razvoja njihovih znanja ("know-how"),
generisanje inovacija u vie od jedne zemlje to se odnosi uglavnom na
aktivnosti multinacionalnih korporacija.
Tehnoglobalizacija i tehnonacionalizam se uzajamno ne iskljuuju, ve se
radi o dve simultane pojave, meusobno veoma povezane i isprepletane, koje
odraavaju karakter i sutinu savremenih tehnolokih promena.
Kljuni koraci u formiranju totalne globalne strategije podrazumevaju:
Tehniki sistemi
242
razvijanje osnovne, bazine strategije (osnovna strategija se donosi
prvenstveno polazei od nacionalnih uslova poslovanja),
internacionalizovanje poslovanja (napori da se osnovna strategija
okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje)
globalizovanje stratekog upravljanja (integrisanje strategije u
razliitim zemljama, konsolidovanje integralne strategije konkurentnosti u
svetskim razmerama).
Internacionalizacija poslovanja podrazumeva napore da se osnovna
strategija okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje, to znai ekspanziju
aktivnosti i dodatno prilagoavanje osnovne strategije. Kompanije bi morale da
savladaju osnove meunarodnog poslovanja da bi krenule u ostvarivanje narednog
koraka, globalizacije.
Globalizacija znai unoenje nove dimenzije u meunarodnu strategiju
firme, a to je integrisanje strategije u razliitim zemljama, konsolidovanje
integralne strategije konkurentnosti u svetskim razmerama.
Globalna strategija kao karakteristika globalizacije firmi oslanja se na tri
kljune dimenzije:
podsticaji, podstrekai globalizacije,
poluge globalne strategije,
evaluacija organizacionih faktora globalizacije u konkretnoj firmi.
Podsticaji, podstrekai globalizacije privrede predstavljaju odgovarajue
uslove i karakteristike odreene delatnosti, pripadnog sektora ili grane, koji u veem ili
manjem stepenu podstiu procese globalizacije. Misli se na specifine karakteristike
sektora, grane ili delatnosti vezane za:
trita,
trokove,
ekonomsku politiku drave/vlade, i
konkurentnost.
Karakteristike grane predstavljaju objektivno date uslove privreivanja koje
kompanije treba da snime i ocene kako bi odredile stepen i hitnost globalizacije
sopstvenog poslovanja.
Globalizacija poslovanja se postie "polugama" ili "merama i sredstvima"
globalne strategije, a najznaajnije opte mere su:
uee na globalnom svetskomtritu,
razvoj globalnih proizvoda,
globalno lociranje, geografsko rasporeivanje aktivnosti u
meunarodnim okvirima,
globalni marketing, i
globalna konkurentska strategija.
Kljuni organizacioni i menadment faktori koji odreuju sposobnost firme da
primeni globalnu strategiju su:
organizaciona struktura, obuhvata uspostavljene odnose u firmi,
upravljaki, menadment procesi,
zaposleni,
tehnologija,
kljune kompetentnosti firme,
kultura koja se odnosi na vrednosti i pravila koja odreuju ponaanje u
kompaniji.
Tehniki sistemi
243
Organizacioni faktori znaajno opredeljuju efektivnost globalne strategije firme u
datim uslovima potencijalnih mogunosti globalizacije pripadne grane.
Uspena primena strategije globalizacije dovodi do odgovarajuih prednosti:
redukcije trokova (usled prednosti ekonomije obima, niih trokova
proizvodnih faktora, fokusirane proizvodnje, vee fleksibilnosti i bolje
pregovarake pozicije u odnosu na snabdevae),
poboljanja kvaliteta proizvoda i programa (posledica koncentrisanja
oko manjeg asortimana),
poveanog interesovanja kupaca (posledica globalizacije), i
jaanja konkurentnosti.
Osnovni nedostaci globalne strategije vide se:
u poveavanju trokova menadmenta,
u opasnostima od standardizacije proizvoda,
koncentracija aktivnosti moe da udalji odabrani program od
istinskih elja kupaca,
prisutni su vei rizici vezani za devizni kurs i odreene trokove i
prihode u razliitim zemljama,
uniformni marketing moe da umanji stepen prilagoenosti
lokalnom trinom ambijentu, i
integrisanje konkurentskih poteza moe da ugrozi prihode.
Strateka pozicija i snaga firme se sagledavaju:
kroz odnos firme i njenog konkurentskog okruenja sa kojim se ona nalazi
u suparnikom odnosu, i
kroz odnose i veze firme sa njenim "komplementarnim-saradnikim"
okruenjem.
Na osnovu empirijskih istraivanja utvreni su dominantni kooperativni profili:
izolovane kompanije (veoma slabo ili nikako povezane sa drugim
firmama, horizontalno i vertikalno),
fokusirane kompanije (imaju razvijene veze samo u jednom pravcu,
najmanje sa dva snabdevaa),
iroki kooperativni profil (aktivno rade sa vie partnera, barem 2
saradnika, dominiraju odnosi sa snabdevaima i kupcima), i
veoma irok kooperativni profil (koje imaju istovremeno barem pet
znaajnih kontakata kooperacije sa snabdevaima, kupcima i paralelno).
Kooperativni profil je znaajna dimenzija korporativnog identiteta i dovodi se
u vezu sa pozicijom kompanije u okviru mrea. Jedna mogua klasifikacija formi
kooperacije se odnosi na razlikovanje formalizovanih od neformalizovanih
oblika.
Tehnoloka saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadraj, i moe da bude u
domenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije (npr. meusobna
razmena tehnolokih informacija, zajedniki testovi i probe, specijalni projekti,
transferi putem licenci itd.)
Strateke tehnoloke alijanse i mree
Strateke tehnoloke alijanse oznaavaju takav oblik tehnoloke
kooperacije i ugovorenu saradnju meu firmama koja podrazumeva zajednike R&D
Tehniki sistemi
244
napore i/ili inovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da e uticati dugorono na
trite roba i poziciju barem jednog od partnera.
Tu se uglavnom misli na zajednika ulaganja sa zajednikim R&D, R&D
korporacije, zajedniki R&D projekti, istraivaki ugovori itd. Ovakvi oblici tehnoloke
saradnje jo se i nazivaju "viim" oblicima transfera tehnologije koji se najee
odvijaju izmeu partnera priblinih nivoa tehnoloke razvijenosti. Svi ostali ugovori o
transferu tehnologije javljaju se kao nii oblici: kupovina licenci, kupovina opreme, i
sl. i podrazumeva se izostanak znaajnije aktivnosti R&D to ukazuje na
neravnopravnost i nejednak status davalaca i primalaca tehnologije. Sutinska
internacionalizacija R&D je u velikoj meri ograniena na razvijene privrede.
Konkurentsko okruenje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi u
svom specifinom konkurentskom ambijentu (odreenoj grani, delatnosti). U analizi
konkurentskog okruenja polazi se od kombinovanih snaga okruenja koje su od
posebnog znaaja za strategiju firme a vezuju se za konkurente, kupce, i snabdevae.
Model "pet konkurentskih sila" ili Porterov model obuhvata sledee faktore:
opasnosti od novih firmi-konkurenata,
opasnosti od novih proizvoda-usluga,
pregovarake snage snabdevaa,
pregovarake snage kupaca,
rivalitet meu postojeim firmama.
Ove sile deluju zdrueno i opredeljuju prirodu i veliinu konkurencije oblikujui time
strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruenju.
Uporedni pregled tradicionalnih i partnerskih modela
U Japanu jaa novi pristup koji odnos snabdevaa i kupaca vidi kao priliku
za kooperaciju, a ne kao suprotstavljene strane u veitoj borbi za premo. Amerike
firme tradicionalno smetaju snabdevae u ulogu suprotstavljene snage koju treba
pregovaraki nadjaati i kojoj ne treba poklanjati poverenje. Japanci prihvataju
snabdevae uvek kao potencijalne saveznike i saradnike u ostvarivanju sistema iz koga
oni uzajamno izvlae korist i pokazuju jednak interes u postizanju zajednikog uspeha.
U Japanu se velike kooperativne poslovne mree nazivaju "kierecu" i one u
mnogome pojaavaju sposobnost individualnih kompanija lanica da konkuriu u
odgovarajuim granama. Ova filozofija polako zahvata i zapad.
Dokaz za ispravnost stava o potrebi kooperativnosti i saveznitva radi postizanja
uspeha i jaanja konkurentskih prednosti nalaze se i primenom teorije igara u
primeru sa dva zatvorenika i dva mogua scenarija: konkurentski i
kooperativni (ukoliko pristanu da svedoe jedan protiv drugog dobie jednake
zatvorske kazne, a ukoliko oboje ute izvui e se neosueni).
Uesnici tehnolokih mrea i alijansi
Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljuuje, meutim, potrebu
da se u cilju jaanja tehnolokih potencijala kao nunog preduslova konkurentnosti
firme udruuju na razliite naine ostvarujui tehnoloku kooperaciju, alijansu,
saveznitvo. Lideri korporacija su poeli da spoznaju ono to su lider nacija oduvek
znali, da u kompleksni i nesigurni svet sa mnogo opasnih neprijatelja ne treba ulaziti
sam. Menaderi su meutim sporo poeli sa stvaranjem stratekih alijansi iz razloga
gubljenja dela kontrole a menaderi vole totalnu kontrolu.
Tehniki sistemi
245
Mree i alijanse se grade sa tri grupe partnera:
drugim konkurentima (licence, sporazumi o kolaboraciji, partnerstva,
zajednika ulaganja itd.),
univerzitetima, istraivakim institucijama, nacionalnim
ministarstvima i agencijama (kao nain da se odri snana veza sa
naunim vrhom i obezbedi pristup visoko kvalifikovanim kadrovima), i
klijentima/kupcima (koji predstavljaju osnovni izvor inovacija).
Karakteristike i forme strateke tehnoloke alijanse
Strateka alijansa je sporazum izmeu dve ili vie strana o kolaboraciji u
specificiranim oblastima. Ono to ini okosnicu i sutinu strateke tehnoloke alijanse
je sinergija tehnoloke moi koja se javlja kao efekat kod uesnika, aktera takvog
saveznitva. Osnovno obeleje strateke tehnoloke alijanse je dugorono jaanje
tehnoloke konkurentnosti partnera omogueno kreiranjem istinskog saveznitva koje
podrazumeva razliite oblike i mogua podruja povezivanja i zajednikog rada
kooperacije.
Strateke tehnoloke alijanse podrazumevaju puno poverenje i
uvaavanje meu partnerima koji su spremni da dele i ono strateko, najmonije
oruje koje poseduju: znanja i tehnologije kojima raspolau.
Strateke tehnoloke alijanse oznaavaju takav oblik tehnoloke kooperacije i
ugovorenu saradnju meu firmama koja podrazumeva zajednike R&D napore i/ili
inovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da e uticati dugorono na trite roba i
poziciju barem jednog od partnera.
Strateka tehnoloka alijansa znai:
jaanje tehnolokih kompetentnosti partnera u relevantnim
podrujima,
ostvarivanje zajednikih stratekih tehnolokih projekata, i
ravnopravnost u realizaciji zajednikih R&D projekata.
Jedna mogua klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje
formalizovanih od neformalizovanih oblika. Tehnoloka saradnja varira i sa
obzirom na ostvareni sadraj, i moe da bude u domenima horizontalnog i
vertikalnog transfera tehnologije sve do kupovine novog preduzea (npr.
meusobna razmena tehnolokih informacija, zajedniki testovi i probe, specijalni
tehnoloki projekti, zajednike razvojne aktivnosti, transfer putem licenci).
Istinski tehnoloki transparentne alijanse podrazumevaju potpuno slobodno
raspolaganje akumuliranim znanjem svih sastavnih jedinica alijanse kao osnove na
kojoj se gradi komparativna prednost i ostvaruje sinergija. Transparentnost alijanse se
definie kroz postojanje kanala i puteva komunikacije unutar alijanse kao i
sposobnost usvajanja novih znanja i otvorenosti ka uenju.
Transparentnost strateke alijanse
Faktori koji utiu na transparentnost alijanse se mogu grupisati kao:
Formalne karakteristike alijanse obuhvataju "tvrde" karakteristike njene
strukture, strukture zadataka, vremenskih ogranienja, upravljanja itd. To su
karakteristike koje se ugovornim klauzulama preciziraju i koje treba da prue
okvire i dobru osnovu za ostvarenje sutinske tehnoloke transparentnosti.
Formalna konfiguracija alijanse je potreban, ali ne i dovoljan uslov za ispunjenje
Tehniki sistemi
246
postavljenih ciljeva tehnoloke sinergije i ciljeva ostvarenja "kritine mase"
potencijala alijanse koji donose prednosti alijansama.
Neformalne karakteristike alijansa sadrane su u odlikama receptorske
sposobnosti alijanse kao karakteristike razvijene organizacione strukture i
"mekih" dimenzija organizacije sainjavaju one kljune sadraje bez kojih se ne
moe ostvariti potencijal rasta zasnovan na sinergiji sastavnih jedinica alijanse.
Transparentnost se ostvaruje sposobnou apsorbovanja znanja, uenja u svim
delovima alijanse, a uloga "mekih" komponenti je posebno izraena.
Znaajne su i karakteristike samih organizacija koje ulaze u sastav alijanse. One se
mogu grupisati kao:
sposobnosti i resursi (struktura, strategija, sistemi),
otvorenost ka uenju (vetine, zajednike vrednosti, kadrovi, menadment
stil, organizaciona kultura).
Alijansa podsea na brak. Moe da i ne postoji formalni ugovor. Nema prodaje i
kupovine imovine. Postoji malo, ili nimalo, rigidnih obavezujuih zahteva. To je labav,
promenljiv tip odnosa. Postoje smernice i oekivanja, ali niko ne oekuje precizan,
merljiv doprinos od inicijalnog povezivanja. Oba partnera stupajui u alijansu nose
uverenje da e biti jai zajedno nego to bi bilo koji od njih bio sam.
Alijanse imaju svoje prednosti i nedostatke. Prednosti alijanse su:
1. tehnoloke:
pristup najnovijim tehnologijama saveznika (tehnikim informacijama,
specifikaciji konstrukcije i proizvoda, rezultatima R&D, razvijenom
softveru),
zajedniki trokovi R&D i konstrukcije,
sposobnosti da se koriste specijalne mogunosti testiranja,
zajedniki potencijali za R&D projekte;
2. marketing i prodaja:
pristup novim tritima,
prednosti od reputacije partnera,
zajedniki trokovi promocije,
korienje partnerove uspostavljene distributivne mree, post-prodajne
usluge servisiranja,
dogovori oko cena i izbegavanje rata cena,
korienje poznatih zatitnih znakova i naziva;
3. proizvodnja:
informacije o novim proizvodima i procesima,
pristup partnerovim proizvodnim resursima,
jeftinije komponente/podsklopovi,
pristup montanim linijama proizvoda,
mogunosti licencne proizvodnje,
prihodi od prodaje proizvodne licence;
4. finansije:
prilike u raspodeli prihoda,
atraktivni izvori finansijskih sredstava za zajedniko ulaganje,
prilike za poboljanje tokova gotovine,
smanjena zavisnost od promena kursa.
5. upravljake:
korienje individualnog i zajednikog iskustva,
Tehniki sistemi
247
razmena zaposlenih,
zajedniki napori u obuci zaposlenih i programima unapreenja
menadmenta,
zastupljenost i predstavljanje na geografskim podrujima gde bi plaanje
sopstvenih ljudi bilo preskupo.
Nedostaci alijansi su:
1. tehnoloke: odavanje informacija, mogue zloupotrebe informacija od
strane partnera, opasnost od "curenja" informacija treoj strani;
2. marketing i prodaja: davanje partneru pristupa na sopstveno trite,
ogranienja u pogledu obima i stepena penetracije trita, pritisci na
sopstvenu distributivnu mreu da bi opsluila potrebe partnera, gubitak
kontrole nad sopstvenim zatitnim znakovima, ogranienja u strategiji
promocije;
3. proizvodnja: zavisnost od partnera u ponudi, ogranienost u pogledu
angaovanja drugih snabdevaa, problemi sa kvalitetom;
4. finansije: izvestan gubitak finansijskih sloboda, ogranienost investiranja;
5. upravljake: ozbiljne tekoe u voenju zajednikih poduhvata, izrazita
potreba za uspostavljanjem posebnih mehanizama koordinacije, ogranienja u
pogledu razvijanja sopstvenih programa.
Multi-tehnoloka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa barem
tri razliite tehnologije. Multi-tehnoloka osnova jednog preduzea blisko se
vezuje za tehnoloku diverzifikovanost koja u poslednje vreme kao koncept privlai
panju brojnih istraivaa. Tehnoloka diverzifikovanost se grubo definie kao irenje
tehnolokih sposobnosti preduzea u novim tehnolokim podrujima. U tom smislu,
tehnoloka diverzifikovanost znai irenje obima tehnoloke baze preduzea.
Tehnoloka diverzifikovanost se moe prepoznati na primerima japanskih i vedskih
preduzea.
Tehniki sistemi
249
TRANSFER
TEHNOLOGIJE
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Pojmovno odredite transfer tehnologije.
Shvatite tehnologija kao faktor ekonomskog rasta.
Razumete naine obezbeenja tehnologija i
mogunosti drave za transfer tehnologije.
Objasnite vrste i oblike transfera tehnologije.
Razumete i planirate finansiranje tehnologije.
Tehniki sistemi
251
16.1. OSNOVNI POJMOVI O TRANSFERU
TEHNOLOGIJE
ehnoloki razvoj jeste jedan od najvanijih faktora savremenog razvoja. Da bi
transfer tehnologije bio uspean i da bi se ostvarili planirani razvojni ciljevi
neophodan je odgovarajui nivo razvijenosti istraivako-razvojne osnove. U
tom smislu, u ovom radu prouavaju se pokazatelji razvijenosti nauno istraivakog
rada i izvreno je njihovo poreenje sa odgovarajuim pokazateljima razvijenih
evropskih zemalja [1,3, 5,21,23].
U savremenim uslovima privreivanja tehnoloki razvoj postao je osnova
razvoja privrednih subjekata i ljudske zajednice u celini. Tehnoloki razvoj rezultira u
stvaranju novih ili poboljanju postojeih proizvoda, usluga i procesa. Cilj i svrha
tehnolokog razvoja jeste da omogui bre, potpunije i kvalitetnije zadovoljenje
ljudskih potreba.
Mada na proces privrednog razvoja utiu i mnogi drugi faktori, empirijska
istraivanja pokazala su da izmeu 40% i 90% privrednog razvoja nastaje kao
posledica tehnolokih promena. Izbor naina i metoda ostvarivanja ciljeva tehnolokog
razvoja jeste pitanje strategijskog opredeljenja preduzea.
Transfer tehnologije je proces prenoenja tehnologija iz odreenog prostora i
vremena u drugi manje razvijeni prostor u kasnijem vremenskom periodu. U ovoj
definiciji transfera naglasak je na procesu koji zahteva odreeno vreme i prostor u
smislu geografskog prostora ili nove lokacije na kojoj se treba primeniti nova
tehnologija.
Transfer tehnologija pretpostavlja:
sposobnost (drave ili preduzea) da uestvuje u transferu, to znai da na strani
primaoca nove tehnologije postoji razvijen sistem obrazovanja, nauke i
istraivanja, kao i odgovarajue organizacija koja podrava korienje i difuziju
rezultata istraivanja. Pri tome je vana sposobnost primaoca tehnologije da
pravilno izabere nivo tehnologije, da je prilagodi konkretnim proizvodnim
uslovima.
postojanje "klime" za transfer tehnologije, to se ogleda u izraenim potrebama
preduzea ili drave za tehnolokim napretkom kao uslovom za poveanje
konkurentnosti.
poznavanje drutvenih, ekonomskih, kulturnih i tehnikih uslova na strani
primaoca novih tehnologija i to poev od globalnih uslova pa do sagledavanja svih
konkretnih faktora koji utiu na uspenu primenu novih tehnologija (za svaku
tehnologiju posebno uz sagledavanje njihovog meusobnog uticaja).
korienje postojee ili razvoj nove metode za ocenu uspenosti transfera
tehnologija. Transfer tehnologija je proces zato to zahteva odreeno vreme koje
zavisi od nivoa tehnologije, postojeeg nivoa znanja i primenjenih tehnologija kod
primaoca tehnologije i optih drutvenih uslova od kojih zavisi uspeh u primeni
T
Tehniki sistemi
252
nove tehnologije. U definiciji transfera prostor oznaava geografski prostor, ali i
opseg koji pokriva nova tehnologija.
Pri transferu tehnologije dolazi do otpora na strani primaoca to usporava ovaj
proces. Zbog toga je udeo populacije koja prihvata inovacije (nove tehnologije)
zavistan od pravilnog osmiljavanja transfera tehnologije i vremena, slika 16.1.
Na poetku transfera su i najvei otpori primeni novih tehnologija, pa je
njihova difuzija najmanjeg intenziteta. Nakon prevladavanja "dejih bolesti" i
ostvarivanja prvih pozitivnih efekata primene novih tehnologija, ubrzava se proces
difuzije, da bi u zavrnoj fazi dolo do usporavanja ovog procesa difuzije novih
tehnologija.
Slika 16.1. Karakteristina kriva difuzije novih tehnologija
16.2. TEHNOLOGIJA KAO FAKTOR
EKONOMSKOG RASTA
Tehnologija je jedan od izvora rasta svake ekonomije, kako nacionalne, tako i
svetske. U svim modelima privrednog rasta i produktivnosti, tehnologija kao faktor
rasta je nezaobilazan [21]. Tako su prema Riggsu, faktori produktivnosti:
tehnologija,
ljudski resursi,
kapital,
nivo obrazovanja,
okruenje,
regulative.
Smatra se da oko 50 procenata dugoronog rasta nastaje zbog tehnolokih
promena koje unapreuju produktivnost i vode ka novim procesima, proizvodima i
industrijama (Kim, 1997). Iz tih razloga tehnoloki progres je kljuni faktor
meunarodne konkurentnosti i ekonomskog rasta. Posmatrano sa aspekta ulaza
Tehniki sistemi
253
(kapital, materijal, rad, tehnologija), tehnologija je jedini faktor koji nije fiziki
ogranien.
Znaaj tehnologije se moe sagledati i analizom proizvodne funkcije:
b a
L K T Y
Diferenciranjem ove jednaine dobija se:
: su gde ,
L
dL
b
K
dK
a
T
dT
Y
dY

dY - porast izlaza (dodatne vrednosti),
dT - totalni faktor produktivnosti, odnosno tehnoloki progres,
dK - porast kapitala,
dL - porast rada,
a,b - koeficijenti (a + b = 1)
Ako se uvedu smene:
: se dobija ,
L
K
k i
L
Y
y
k
dK
a
t
dT
y
dy

Funkcija
L
Y
y je produktivnost rada. Iz poslednje jednaine se vidi da je
promena produktivnosti odreena promenom tehnologije i promenom (porastom)
kapitala po jedinici rada. Zbog toga ne udi tenja za investiranjem kapitala iz stranih
izvora (FDI - Foreign Direct Investment).
Promena tehnoloke strategije podstie sve promene. Vie puta je
reeno da se tehnologija stalno menja i da inovacije znae promene. To zahteva da
preduzea i drave moraju stalno preispitivati postojee i stvorili nove strategije, kako
na nivou preduzea, tako i drava.
Svaki od elemenata nacionalne strategije tehnolokog razvoja zahteva
preispitivanje uloge nauke i tehnologije. U veoj ili manjoj meri isti su ugraeni u
strategiju razvoja Srbije.
Primarni ciljevi tehnoloke strategije su:
Dostizanje veoma zadovoljavajue meunarodne konkurentnosti
proizvoda i usluga i samog privrednog tkiva Srbije;
Razvoj privredne strukture koja e se, sa najmanjim moguim trokovima
i naporima, integrisati sa privredom Evropske unije pri pristupanju Srbije
ovoj zajednici;
Razvoj privrede ka rastuem ueu znanja kao osnovnog resursa i
postepena izgradnja ekonomije i drutva zasnovanih na znanju.
Izvedeni ciljevi tehnoloke strategije su:
Rast zaposlenosti radno sposobnog stanovnitva i upotrebljivost
kapaciteta;
Rast drutvenog proizvoda.
Tehnoloka strategija preduzea se menja iz dva razloga:
od oslanjanja na sopstvene snage do mrenih izvora,
od pojedinanog pristupa do naprednog pristupa.
Tehniki sistemi
254
Prvi razlog nastaje zbog ubrzanog razvoja novih tehnologija, inovacione
sposobnosti preduzea nisu dovoljne, ve se moraju koristiti svi drugi raspoloivi
(mreni) izvori. U mnogim sluajevima, domaa mrea tehnolokih izvora nije
dovoljna, pa se mora koristiti meunarodna mrea.
Drugi razlog se odnosi na tranziciju od pojedinanog pristupa do ireg
pristupa, sa promenom poslovne politike u pogledu cene i razvoja proizvoda. Za uspeh
na tritu nije samo opredeljujua cena, ve su to sada brzina reagovanja na tritu,
kvalitet proizvoda i organizacije.
Slino tome, paradigma razvoja proizvoda je znatno ira i sada obuhvata
kompletan lanac snabdevanja i model/standarde poslovanja ukljuujui i integrisani
razvoj proizvoda. U tom smislu, nezaobilazni elementi tehnoloke strategije su
strategije unapreenja kvaliteta organizacije (saglasno seriji ISO 9000), proizvoda
(direktive EU i odgovarajui harmonizovani standardi), menadmenta zatite ivotne
sredine (saglasno ISO 14000), menadmenta bezbednosti i zatite na radu (saglasno
ISO 18000), to se moe obuhvatiti integrisanim sistemima menadmenta (IMS -
Integrated Management System).
16.3. OBEZBEENJE TEHNOLOGIJE
U poetnim stadijumima ekonomskog razvoja, uvoz tehnologije je osnovni
nain obezbeenja tehnologije [21]. Tako npr. u Japanu je uvoz tehnologije u ranim
60-tim godinama XX veka iznosio 14% ukupnih trokova za tehnologiju, odnosno od
zbira domaih izdvajanja za R&D i uvoz tehnologije. U kasnim 70-tim godinama ovaj
udeo je pao na 7% , slika 16.2.
Slika 16.2. Tehnoloki progres i uvoz tehnologije u Japanu
Da bi se uspeno dobavila tehnologija, potrebno je da preduzee ve poseduje
izvestan nivo tehnolokih sposobnosti. Prvo je potrebno znanje radi identifikovanja
tehnolokih solucija, a zatim znanje za njihovu ocenu i poreenje. Ova znanja najee
nedostaju kod preduzea u zemljama u razvoju. Zbog toga se vri transfer tehnologije
izmeu razliitih tipova entiteta:
od univerziteta ka univerzitetu,
od istraivakog instituta ka istraivakom institutu,
od preduzea ka preduzeu,
Tehniki sistemi
255
od univerziteta do istraivakog instituta,
od istraivakog instituta do preduzea,
od istraivakog instituta do univerziteta,
od univerziteta do preduzea,
od preduzea do istraivakog institute,
od preduzea do univerziteta, slika 16.3.
Slika 16.3. Mogunosti transfera tehnologije
Istiu se tri osnovna naina razvoja tehnologije: uvoz tehnologije,
unapreenje postojee tehnologije, razvoj nove tehnologije na osnovu osvojena
prethodna dva naina.
U ranijim periodima razvoja preduzea dominantan je prvi nain. Drugi nain
razvoja tehnologije karakterie zrelo preduzee, a trei nain inovativno preduzee
(stalna unapreenja i inovacije).
16.4. MOGUNOSTI DRAVE ZA TRANSFER
TEHNOLOGIJE
Transfer tehnologije podrazumeva da postoje dve strane [21]. Jedna strana
(drava) je kreator novih tehnologija (najee industrijski visoko razvijene drave).
Druga strana je potencijalni korisnik (preduzee ili industrijski manje razvijena
drava). Da bi se uspeno izvrio transfer tehnologije potrebno je da korisnik poseduje
odgovarajui nivo koji se izraava: koliinom naune i tehnoloke literature, brojem
naunika i tehnologija, politikom drave prema nauci i tehnologiji, veliinom
istraivakih i razvojnih kapaciteta korisnika, nivoom znanja u industriji itd.
Koliina naune i tehnoloke literature i ubrzani trend rasta istih
ukazuje da je u svetu, sa ovog aspekta, sve vea spremnost za transfer tehnologije, slika
16.4. Prema grubim procenama u svetu ima vie od 50.000 naunih i tehnikih
asopisa. Godinja stopa rasta broja asopisa je oko 4%. Meutim, 12 vodeih drava
izdaje preko 80% svih naunih i strunih asopisa, a vodeih est vie od 50%. Ovo
ukazuje da je transfer tehnologija izmeu ovih zemalja mogue znatno bre ostvariti.
Tehniki sistemi
256
Za razliku od njih, kod manje razvijenih zemalja iz ovih razloga postoje skromnije
mogunosti za uspean transfer tehnologija.
Slika 16.4. Porast broja naunih i strunih asopisa u svetu
Porast kompleksnosti nauno istraivakih i razvojnih projekata zahteva
ubrzani i timski rad. Rezultat timskog rada je sve vei broj odbranjenih magistarskih i
doktorskih teza i sve vei broj autora naunih i strunih radova.
Broj naunika iz oblasti tehnologije i njihovo znanje utie na nivo
razvoja neke drave. Da bi se sagledala znanja mora se, u analizi, poi od osnovnog i
srednjeg obrazovanja, a u kasnijim fazama izvriti analiza vieg i visokog obrazovanja i
zaposlenosti odgovarajuih profesija i njihovog korpusa znanja.
Potrebni uslovi za transfer tehnologije su tehnoloki nivo zemlje,
osnovni nacionalni ciljevi i odgovarajue strategije. Ciljevi se odnose na nivo kvaliteta,
cena i/ili trokova. Za svaku vrstu tehnologije, analiza transfera tehnologije vri se u
dva dela i to: analiza optih uslova za transfer tehnologije, analiza posebnih uslova za
transfer tehnologije.
Analiza optih uslova za transfer tehnologije ukazuje na opravdanost
transfera tehnologije. Na osnovu toga se pristupa razvoju strategije koja se moe
zasnivati na sledeim alternativama: tehnoloka nezavisnost ili kooperacija, nacionalni
ili regionalni razvoj i njihov meusobni odnos, uvezena ili originalna tehnologija,
alokacija sredstava i/ili kadrova u cilju breg i uspenijeg transfera tehnologije.
Sve ovo ukazuje da su osnovni elementi strategije u velikoj meri "oslonjeni" na
postojei obrazovni sistem, upravljake i rukovodne strukture, trite roba i radne
snage.
Posebni uslovi za transfer tehnologije se odnose na uu ekonomsku ili
tehnoloku celinu (preduzee). U industrijski razvijenim zemljama trite namee
potrebu za "seobom" strunjaka iz jedne oblasti istraivanja u drugu. Tako npr. zbog
smanjivanja ulaganja u kosmika istraivanja, veliki broj strunjaka je bio primoran da
se "seli" u druge oblasti, kao npr. u informatiku, tehnologiju materijala itd., tj. u one
oblasti u kojima se javila potreba za angaovanjem strunjaka visokog strunog i
naunog nivoa. Pri tome, svaka vrsta tehnologije zahteva specifian odnos broja i
strukture angaovanih kadrova i materijalnih ulaganja, to je funkcija vremena.
Uspean transfer tehnologije ne moe se obaviti bez prethodnog
modeliranja i simulacije oekivanih efekata njene primene. Na slici 16.5. prikazan
je model difuzije transfera tehnologije na nivou drave. Polazi se od raspoloive
Tehniki sistemi
257
tehnologije u primeni, da bi se na izlazu iz modela simuliralo kanjenje u difuziji
tehnologije.
Slika 16.5. Model kanjenja u difuziji tehnologije
Proces transfera i difuzije tehnologije zavisi od vrste tehnologije. U tom smislu
razlikuju se:
a - stabilna tehnologija,
b - plodotvorna tehnologija,
c - izmenljiva tehnologija.
U prvom sluaju, slika 16.6. razvoj tehnologije prati potrebe
korisnika. Pri tome se proizvodnja odreenih proizvoda moe ugasiti u periodu
transfera tehnologije, tj. tehnologija je stabilna a proizvodi koji se pomou nje izrauju
su kratkog veka.
Slika 16.6. Razvoj tehnologije prati potrebe korisnika
Tehniki sistemi
258
U drugom sluaju radi se o plodotvornoj tehnologiji koja inicira
stvaranje i gaenje novih proizvoda (P1, P2, P3 i P4), pri emu je trend krive
razvoja tehnologije prikazan kao obvojnica proizvodnje navedenih proizvoda slika
16.7. Drugim reima, tehnologija inicira stvaranje proizvoda, ali njene mogunosti su
uvek vee od mogunosti realizacije u proizvodnji.
Slika 16.7. Plodotvorna tehnologija koja inicira stvaranje i gaenje novih proizvoda
(P1, P2, P3 i P4)
U treem sluaju radi se o izmenljivim tehnologijama (T1, T2 i T3) koje se
razvijaju u razliitim dravama (G1, G2 i G3) u toku vremena, odnosno o transferu
tehnologija na internacionalnom planu, slika 16.8. Karakteristian primer za ovo je
transfer mikroprocesorske tehnologije od SAD ka Japanu.
Slika 16.8. Izmenljive tehnologije (T1, T2 i T3) koje se razvijaju u razliitim dravama (G1, G2 i
G3) u toku vremena.
Trei sluaj ukazuje na internacionalizaciju problema transfera tehnologije.
Drave koje poseduju najrazvijenije tehnologije utroile su odreeno vreme na njihov
razvoj i nakon odreenog vremena vre transfer ovih tehnologija ka dravama sa niim
nivoima potreba, slika 16.9.
Tehniki sistemi
259
Slika 16.9. Karakteristike transfera tehnologija: nivo potreba u vremenu
16.4.1. Ostale karakteristike transfera tehnologija
Na slici 16.10. prikazan je model uticaja R&D na stopu razvoja domae i uvoza
i tzv."zatvorenih" tehnologija.
Slika 16.10. Uticaj R&D na stopu razvoja domaih i uvoza "zatvorenih" tehnologija
U literaturi se moe nai veliki broj istraivanja u kojima su obuhvaeni
razliiti aspekti transfera tehnologije. Najvei broj istraivanja i razvoja (R&D) u
transferu tehnologije. Pri tome su najuticajnije veliine iznos raspoloivih investicija,
kapaciteti i raspoloiva tehnologija.
Unapreenje aktivnosti R&D zavisi od mnogih faktora, prikazanih na slici
16.11. Pri tome se polazi od nivoa tehnologije, R&D kapaciteta, eljenog nivoa R&D,
investicija i konkurencije.
Tehniki sistemi
260
Slika 16.11. Uticajni faktori na unapreenje aktivnosti R&D
16.5. VRSTE I OBLICI TRANSFERA
TEHNOLOGIJE
Opte je prihvaeno da se transfer tehnologije deli po svom karakteru na [21]:
Vertikalni bi obuhvatao aktivnosti vezane za nauno-istraivaki rad i to
od fundamentalnih istraivanja preko primenjenih i razvojnih do
inovacija, prve proizvodne primene.
Horizontalni transfer tehnologije znai prenos tehnolokog znanja
opredmeeno ili neopredmeeno na nova podruja ljudske delatnosti, a
posebno na nove geografske prostore.
Na meunarodnom planu transfer tehnologije predstavlja meunarodni i
internacionalni promet znanja neophodnog za razvoj proizvodnje i poslovanja u irem
smislu.
Elementi procesa transfera tehnologije mogu da se saeti kao proces etiri I:
ideja invencija inovacija imitacija.
Postoje tri osnovna tipa (horizontalnog) tehnolokog transfera: direktan transfer
tehnologija koristi u istu svrhu, indirektan transfer korienje tehnologije za novu i
drugaiju svrhu i nova primena tehnologija se primenjuje u izmenjenom obliku, u
potpuno novoj oblasti i na drugaije probleme.
Naini transfera mogu da budu: kupovina opreme, kupovina licenci industrijske
svojine, kupovina licenci know-how, kooperacija i zajednika ulaganja.
Transfer putem kupovine opreme moe da se odvija po principu klju u ruke,
koji je nepovoljan zato to primalac ostaje u odnosu zavisnosti prema preduzeu
snabdevau i ima potrebu due saradnje sa njim. Ovaj oblik ne podstie razvoj
sopstvene R&D aktivnosti primaoca poto su sva reenja kupljena gotova i oprema
Tehniki sistemi
261
nabavljena na ovaj nain iziskuje prihvatanje i svih ostalih uslova to podrazumeva
dodatne trokove.
Radi otklanjanja faktora koji ograniavaju razvoj proizvodnih snaga
na bazi uvoza opreme u preduzee, trebalo bi:
vriti selekciju i optimalni izbor opreme imajui u vidu svestrani razvoj
proizvodnje;
kupovati neophodni minimum opreme gde god je to mogue, imajui u vidu
neprekidni razvoj sopstvenog IR rada;
usklaivati i zajedniki istupati u pogledu nabavke opreme i snabdevaa barem u
pripadajuim granama i grupacijama preduzea;
pripremiti uslove u preduzeima da se nova oprema prihvati i optimalno
eksploatie i razvijanju IR aktivnosti u pravcu usavravanja opreme koja se
kupuje.
Priprema uslova za uspenu primenu nove tehnologije treba da se odvija sa
itavim periodom eksploatacije tehnologije. U poetku se radi o prvoj primeni, a zatim
poinje da deluje faktor uenja kroz iskustvo (pozitivno). Taj faktor uenja koji raste sa
iskustvom u radu deluje na podruje proizvodnje i na podruje taktike prodaje. Kriva
uenja predstavlja funkcionalni odnos izmeu mere performansi i iskustva pa se
eksplicitno izraava kroz odnos kumulativnog output-a i trokova po jedinici
proizvoda. Postoje dva spregnuta kola pozitivnog povratnog delovanja uenja na
poveanje prihoda: proizvodne, prodajne efikasnosti (poveavanje stope po kojoj
se menja sklonost kupaca ka novim proizvodima).
Ocena i vrednovanje pojedinih tehnologija ima velikog znaaja kod
opredeljivanja za pojedini prenos konkretnih tehnologija. Tehnoloki indeks nije
konani mehanizam koji bi omoguio automatsko donoenje odluka o optimalnom
transferu tehnologija. Ovaj indeks je zamiljen kao osnova za analizu i potpunije
sagledavanje transfera tehnologije u preduzeu i kao podrka i pomo u
donoenju kvalitetnije odluke o obliku i sadrini transfera tehnologije.
Na bazi ocene strunjaka mogue je uspostaviti tehnoloki indeks za svaku
ponuenu tehnologiju, koji bi omoguio njeno rangiranje u sklopu ponude. Takav
indeks emo posmatrati kao proizvod od etiri ocenjena parametra: parametar
tehnologije proizvoda, indikator tehnolokog procesa, parametar trita i
parametar tehnologije procesa transfera.
Vremenska dimenzija postaje kljuni element uspeha, jer biti prvi, pre
ostalih, je sutina uspeha firme u uurbanom savremenom svetu novih tehnologija.
Podreivanje svih funkcija i delova organizacije zahtevima ostvarenja strategije lidera
znai i uvaavanje znanja kao kritinog faktora. To uslovljava potrebu uspostavljanja
ueih organizacija, jer u otrim, konkurentskim uslovima savremenih
meunarodnih trita samo oni sa kritinom masom znanja koje generie pouzdani i
neprekinuti lanac inovacija mogu da raunaju da utakmicu nee izgubiti i da e
dugoronije ostati u areni konkurentske borbe.
Uloga tehnologije kao sile prestia, konkurentnosti i bogatstva privrede i zemalja
dovodi do postavljanja dva, na prvi pogled, oprena zahteva:
da se neprestano oivljava preduzetnitvo i preduzetni duh kao odgovor
na sve vei intenzitet globalne konkurentnosti, i
da se ostvari sve vei drutveni uticaj na to kako se upravlja
tehnologijama i preduzeem i njegovim mestom u postindustrijskom
drutvu.
Tehniki sistemi
262
Potreba da se smanji jaz izmeu tehnologije i organizacije kao opteg
okvira za svrsishodnu primenu tehnologije u korist oveka u i skladu sa njegovim
potrebama i ciljevima, otvara dve mogunosti:
stroga kontrola i upravljanje svimpolugama nastanka, razvoja i primene
novih tehnologija to bi vodilo usporavanju stope tehnolokih promena, i
akceleracija stope organizacionih i drutvenih promena kao okvira za
osmiljenu i korisnu primenu novih tehnologija.
Tehniki sistemi
263
MENADMENT
INOVACIJAMA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete menadment inovacijama.
Pojmovno odredite industrijske inovacije.
Objasnite tehnoloke inovacije.
Shvatite kriterijume menadmenta za efektivne
inovacije.
Objasnite organizacione determinante tehnolokih
promena.
Razumete tehnologija kao sistem.
Shvatite nain sticanja profita iz tehnolokih
inovacija.
Tehniki sistemi
265
17.1. UVOD U INDUSTRIJSKE INOVACIJE
ada smo govorili o inovativnoj sposobnosti preduzea to se odnosilo na vea
preduzea u kojima je kompletan inovacioni lanac, poev od dobro definisanog
trita, njegovih zahteva, sa tipino malim marginalnim profitom, intenzivnim
korienjem opreme sa velikim obimom proizvodnje. Konkurencija je veinom u
pogledu kvaliteta i cene proizvoda [1,3, 5,21,23]. Smanjenje trokova se obezbeuje
integracijom podataka, procesa i sistema menadmenta.
Na drugom kraju su mala inovativna preduzea, koja koriste ve razvijene
proizvode, dalje ih usavravaju i plasiraju na trite.
Slika 17.1 Fleksibilnost opreme i nivo investicija u opremu za novi tip automobila
Procenjuje se da u toku ivotnog ciklusa proizvoda, stalnim usavravanjem
istog i njegove tehnologije izrade ostvaruje se i do polovine ekonomskog rezultata
(profita). Ovo je posebno vano za mala preduzea, kod kojih i nema vie resursa nego
za inkrementalne inovacije. Sa druge strane, kod velikih preduzea inkrementalne
inovacije se koriste kod specijalizovanih delova sistema, sa velikim stepenom
automatizacije. U tom sluaju inovacije su pre svega u oblasti poveanja fleksibilnosti
procesa.
Kada se razmatra spektar inovacija, nezaobilazan aspekt je i znaajna
inovacija asortimana, to podrazumeva potpunu preorijentaciju na nove vrste
proizvoda, pa ak, zamrzavanje ili sgaenjes postojeih proizvoda i procesa. Da bi se
smanjili trokovi nabavke i adaptacije opreme, potrebno je da oprema poseduje vii
nivo fleksibilnosti. Na slici 17.1. prikazan je potreban nivo investicija u opremu novog
tipa automobila u funkciji nivoa automatizacije i fleksibilnosti.
K
Tehniki sistemi
266
17.1.1. Prelaz od radikalnih do inkrementalnih inovacija
U inovacionom prostoru, karakteristina su dva pola, tj. inkrementalne i
radikalne (znaajne) inovacije, 18.2. Inkrementalne inovacije su preteno zastupljene
kod velikih sistema i uglavnom se odnose na modifikacije proizvoda i procesa [21].
Kod malih sistema, odnose se na brzo ugraivanje zahteva kupaca u koncept proizvoda
i procesa.
Slika 17.2. Inovacioni prostor preduzea
Slika 17.3. Inovacioni prostor proizvoda
Inkrementalne inovacije su vezane za irenje varijanti istog proizvoda, a time
i zadovoljavanje zahteva veeg broja kupaca (eksterni razlog) i smanjenja trokova i
poveanja produktivnosti i fleksibilnosti (interni razlog).
Na drugom polu inovacionog prostora u preduzeu su radikalne inovacije.
Kod malih preduzea one nastaju kao rezultat preduzetnikog duha osnivaa, a kod
velikih na osnovu ulaganja u kompletan inovacioni prostor proizvoda, posle radikalnih
inovacija slede inkrementalne inovacije. Kod velikih preduzea one su vee po obimu
(na veem broju razliitih proizvoda), a kod malih preduzea one su efektivnije jer
dolazi do znaajnijeg smanjenja trokova i, po tom osnovu konkurentnosti na tritu
proizvoda i usluga.
17.1.2. Menadment tehnolokim inovacijama
S obzirom na faze rasta i razvoja preduzea, menjaju se i priroda i ciljevi
inovacionih procesa i time pristupi menadmentu tehnolokim inovacijama. U ranijim
fazama rasta naglasak je na karakteristikama proizvoda koji se ne mogu izraziti
kvantitativno i njihovo eventualno rangiranje je sa puno nedoumica. U toj fazi znaajni
su zahtevi standarda i dravne regulative, npr. nivo buke, procenta izduvnih gasova, i
sl. koji pored ogranienja nude preduzeu da menadmentom inovacionih procesa
doe do konkurentnih proizvoda.
Drugi stimulans za razvoj inovacionih procesa je zrelost ili zastarelost
proizvoda. Analizom trita, koje na poetku ima karakteristike slabo definisanog sa
velikim neizvesnostima, smanjuje se rizik izbora novog koncepta proizvoda i novih
tehnologija. Kod preduzea u fazi zrelosti, rizik u vezi inovacija je manji, ali postoji
Tehniki sistemi
267
problem trokova razvoja jer odreene poslovne jedinice nisu specijalizovane za nove
proizvode.
Menadment inovacijama, posebno u domenu koordinacije i kontrole, menja
se sa porastom standardizacije proizvoda i proizvodnih procesa. Karakteristini oblici
menadmenta su formalne grupe za planiranje, vertikalni i horizontalni menadment,
informacioni sistemi, timovi, menaderi procesa i kontrola menadmenta.
Kod izrade standardnih proizvoda ne mogu se oekivati vee inovacije, pa se
menadment inovacijama uglavnom kree ka smanjenju kompleksnosti procesa i
razvoju informacionih sistema.
Sa razvojem preduzea, od faze poetka do zrelosti i prestanka rada menja se
i organizaciona struktura i stil menadmenta u pravcu sve vee formalizacije i veeg
broja nivoa rukovoenja. Ova opta zakonitost u oblasti inovacija implicira da u svakoj
od faza rasta i razvoja preduzea postoje razliiti oblici inovacionih procesa. Oni su
posledica i razliitih ogranienja, esto i barijera.
Na slici 17.3 prikazana je promena karaktera inovacija u toku ivotnog
ciklusa preduzea i korespondentne karakteristike za tri karakteristine faze:
faza: preduzee koristi na poetku svoju visoku fleksibilnost i transparentnost
procesa,
faza: preduzee je ulo u zrelu fazu sa irokim korienjem proizvoda,
faza: puna zrelost preduzea sa specijalizacijom procesa i tehnologija.
Slika 17.3 Karakteristike promena inovacija
Tehnoloka evolucija mora biti konzistentna sa menadment akcijama, to se
ostvaruje odgovorom na sledea pitanja:
moe li preduzee istovremeno da uveava varijetet i diversitet linije proizvoda i
najvei mogui nivo efikasnosti?
da li je visoka stopa inovacija proizvoda konzistentna sa naporom za znaajno
redukovanje trokova kroz ekstenzivnu integraciju unazad?
da li je politika drave u odravanju diversifikovanih trita za tehnoloki aktivne
industrijske grane konzistentna sa politikom traenja visoke stope efektivnih
inovacija proizvoda?
da li su aktivnosti restrukturiranja radnog okruenja tako da rad bude manje
monoton kompatibilne sa politikom smanjenja potrebne radne snage?
Tehniki sistemi
268
Moe li drava da stimulie rast produktivnosti jaanjem mladih industrijskih
grana da bi se standardizovali njihovi proizvodi, pre nego se realizuje dizajn u
dominantnoj grani?
Tabela 17.1. Karakteristike inovacija po fazama
Karakteristike 1. faza 2. faza 3. faza
Naglasak na
inovacijama
koje stimuliu
funkcionalne
performanse
proizvoda
potrebe i
informacije
korisnika
varijacija proizvoda
mogunosti
proirenjem internih
tehnikih sposobnosti
smanjenje trokova
pritisak za smanjenje
trokova i unapreenje
kvaliteta
Dominantni tip
inovacije
este izmene
proizvoda
velike izmene procesa
zbog poveanja obima
inkrementalne za proizvod
i proces, sa kumulativnim
unapreenjem
produktivnosti i kvaliteta
Linija
proizvoda
iroko,
ukljuujui
dizajne kupca
ukljuujui najmanje
jedan dizajn stabilnog
proizvoda sa
znaajnijim obimom
proizvodnje
uglavnom
neizdiferencirani
standardni proizvodi
Proizvodni
procesi
fleksibilni i
neefikasni
veina izmena se
lako ostvaruje
postaju rigidni, sa
izmenama u glavnim
koracima
efikasni, kapitalno
intenzivni i rigidni
visoki trokovi izmena
Opreme
opte namene,
zahteva visoko
obuene radnike
neki pod procesi
automatizovani
(sostrva
automatizacijes)
specijalna i uglavnom
automatska sa ulogom
radnika u praenju i
upravljanju
Materijali
ulazi su
ogranieni na
opte raspoloive
materijale
mogu se obezbediti
materijali od nekih
dobavljaa
specijalni materijali se
obezbeuju direktno ili
kroz vertikalnu integraciju
Radionica
mala, u blizini
korisnika ili
izvora tehnologije
opta sa
specijalizovanim
delovima
velika, visoko specifina za
odreene proizvode
Menadment
neformalan i
preduzetniki
kroz relacije, projekte
i grupe
na osnovu strukture,
ciljeva i pravila
Svako od ovih pitanja zahteva duboke analize i akcije u pravcu ostvarivanja
konzistentnosti i zajednikih napora svih uesnika.
17.2. KRITERIJUMI MENADMENTA ZA
EFEKTIVNE INOVACIJE
Visoki tehnoloki potencijal preduzea ne obezbeuje automatski visoku
stopu prihvatanja i profitabilnost, ve se moraju razmatrati i konsekvence nove
tehnologije na proizvodnju, marketing i distribuciju [21]. Posebno je znaajna
dinamika trita, jer u velikoj meri opredeljuje efektivnost inovacija.
U teoriji i praksi istiu se sledee determinante uspeha:
balansiranje starih i novih ogranienja,
Tehniki sistemi
269
postavljanje inovacija u poslovni kontekst,
ekonomska ocena poslovnih operacija,
ocena dinamike trita.
Prva determinanta uspeha se iskazuje odgovorom na pitanje: koja su
osnovna tehnika ogranienja prethodno korienih tehnologija i da li se mogu
oekivati olakice u budunosti. Pri tome se razmatra mogunost postojanja stare i
nove tehnologije i njihovog modela u realizaciji poslovnih procesa.
Postavljanje inovacija u poslovni kontekst ostvaruje se odgovorom na tri
pitanja:
da li finalni proizvod dobijen novom tehnologijom koristi delimino
postojee komponente?
da li je inventivni koncept u realizaciji razblaen ili pojaan?
da li dodatno pojaanje prua mogunost za dalje unapreenje?
Prethodne determinante uspeha su se vie odnosile na tehniki aspekt.
Nasuprot njima trea se odnosi na mogui profil, odgovorom na tri pitanja:
koje operacije se zamenjuju ili smanjuju u obimu primenom nove
inovacije?
koje nove poslovne operacije su potrebne za podrku novoj inovaciji?
u kojoj meri se favorizuje prekid sa praksom u odnosu na mogue budue
prednosti zbog primene inovacije?
etvrta determinanta uspeha odnosi se na dinamiku trita i utvruje se
odgovorom na sledea pitanja:
da li proizvod ukljuen u novu tehnologiju omoguuje veu efektivnost na
tritu pri opsluivanju krajnjeg korisnika?
da li se smanjuju trokovi isporuke proizvoda?
da li latentno poveanje tranje ili elastinosti cena odreuje
karakteristike novih trita?
17.3. ORGANIZACIONE DETERMINANTE
TEHNOLOKIH PROMENA
Teorija organizacije je tehnologiju i tehnoloke promene posmatrala kao
uticajnu determinantu organizacionih fenomena. Tehnoloka evolucija je rezultat
uticaja kombinacije tehnikih, ekonomskih, socijalnih, politikih i organizacionih
procesa i zbog toga je potreban interdisciplinarni i multidisciplinarni pristup.
Nauni i tehnoloki progres su rezultat drutvene i organizacione dinamike.
Ovaj progres nije strogo racionalan, ali je povezan sa vrednou (za pojedinca,
organizaciju ili drutvo, svejedno). Uticaji drutvene dinamike se naglaavaju kod
tehnolokih promena jer su u osnovu prirode tehnologije (od oveka za oveka).
Za razliku od nauke, tehnologija preteno ukljuuje vie disciplina. Zatim,
razliita je priroda zadovoljstva u nauci i tehnologiji. Dok je nauka fokusirana na
razumevanje fenomena, tehnologija je fokusirana na izvrenje zadataka u datim
uslovima. Zbog toga tehnologija mora zadovoljiti multidisciplinarne performanse i
drutveno - politike kriterijume.
U razmatranju organizacionih determinantni tehnolokih promena treba
osvetliti:
prirodu tehnoloke evolucije,
Tehniki sistemi
270
ciklini model tehnolokih promena,
tehnologiju kao sistem u kontekstu ambijenta,
socijalne aspekte tehnoloke evolucije.
17.3.1 Priroda tehnoloke evolucije
Istorijat razvoja tehnologije ukazuje na tri aspekta tehnoloke evolucije:
tehnoloki progres karakteriu inkrementalne promene sa povremenim
diskontinuitetima u razvoju,
za opstanak i odravanje odreenog tehnolokog reenja odluujui su
ekonomski, socijalni, politiki i organizacioni procesi (ambijent),
za razvoj sloenih tehnolokih sistema odluujui je sociopolitiki uticaj
(npr. vasionska istraivanja i tehnologije).
Ciklini model tehnolokih promena
Tehnoloke izmene mogu se okarakterisati kao sociokulturalni evolutivni
proces sastavljen od varijacija, izbora i zadravanja.
Tehnoloki ciklus ima etiri komponente:
varijacije ili tehnoloki diskontinuiteti,
vrenje ili uzbuenje,
izbor ili dominantni dizajn,
zadravanje.
17.4. TEHNOLOGIJA KAO SISTEM
Tehnologija se razvija da bi reila probleme u odgovarajuem, pojedinanom
kontekstu. Izuzimajui jednostavne proizvode, tehnoloki artifakti su sastavljeni iz
veeg broja baznih podsistema, koji moraju biti povezani [1,3, 5,21,23 ]. Tehnoloki
dizajn ukljuuje razvoj ovih podsistema i njihovu integraciju.
Ako se tehnologija posmatra kao sistem, bolje se razume tehnoloka
evolucija kako na nivou podsistema, tako i na nivou analize sistema. Tehnoloki ciklus
vai za podsisteme i njihovu varijaciju. Razumevanje proizvoda kao tehnikih sistema
omoguuje bolje razumevanje uslova pod kojima drutveno - politiki procesi uzrokuju
tehnoloki progres. Zato e se posebno razmatrati:
pojedinani proizvodi,
jednostavno montirani sistemi,
zatvoreni sistemi,
otvoreni sistemi.
Pri tome se utvruje veza i uticaj izmeu tehnoloke sloenosti i relativnog
znaaja drutveno - politikih faktora na nivo tehnolokog progresa.
Pojedinani proizvodi (npr. aluminijum, cement, staklo, zupanici) nemaju
svoje sastavne delove. Njihova tehnoloka sutina proizilazi iz proizvodnog procesa i
sirovina. Dobijaju se kao rezultat niza tehnolokih podprocesa, ukljuujui i
podprocese internog transporta i manipulacije kao vezane podprocese, slika 17.4. Neki
od podprocesa se mogu ugradnjom novih tehnolokih reenja supstituisati (b), a neki
eliminisati (c).
Tehniki sistemi
271
Slika 17.4. Izrada pojedinanih proizvoda
Tehnoloki progres moe nastati zbog novih materijala ili procesa, na bazi
novih tehnolokih reenja. Mera tehnolokog progresa moe biti kvalitet ili efikasnost i
efektivnost procesa pre i posle poboljanja (cena/kom., cena/performanse).
Supstituciju pod procesa moe izazvati kompetetivni dizajn, posebno ako je
konkurencija jaa.
Kod jednostavnih proizvoda (kao npr. puke, limenke, skije) razlikujemo
podsisteme koji su meusobno uslovljeni. Oni definiu proizvod kao i kod
jednostavnih proizvoda, i ovi proizvodi se montiraju u odreenom tehnolokom
ciklusu, slika 17.5.
Slika 17.5. Dobijanje montiranih proizvoda
Najei oblik tehnolokog progresa je inovacija procesa, najee na osnovu
korienja standardnih ili meusobno zamenljivih delova. Time se ostvaruje efikasnija
proizvodnja i smanjuju trokovi.
Tehniki sistemi
272
Slika 17.6. Struktura sloenih sistema
Za razliku od inovacije procesa, izrazit tehniki progres je vezan za
supstituciju proizvoda, bilo primenom alternativnih materijala, bilo oblika proizvoda.
Zatvoreni sistemi se sastoje iz komponenti pod sistema ili jednostavnih
proizvoda povezanih preko tehnologija veze ili interfejsa.
Svaka komponenta (podsistem) utie na performanse zatvorenog sistema.
Problemi mogu nastati zbog interakcije pod sistema. Tehnoloki progres nastaje na
nivou komponenti i njihovoj vezi (npr. kod automobila).
Otvoreni sistemi su najkomplikovaniji oblik tehnolokih sistema. Sastavljeni
su iz zatvorenih sistema povezanih preko interfejs tehnologija. Pored progresa
komponenti (pod sistema) kod otvorenih sistema se naglaava progres u interfejsu.
Iako su otvoreni sistemi znatno sloeniji, kroz varijacije sistema i vrenje
posle dueg perioda se dolazi do faze dominantnog dizajna.
17.4.1. Drutveni aspekt tehnoloke evolucije
Osnova za uvaavanje ne tehnikih determinanti tehnolokog napretka lei u
prirodi tehnologije. Za razliku od nauke tehnologija se razvija da rei problem u
odreenom kontekstu. To zahteva angaovanje strunjaka iz razliitih disciplina, esto
i pod patronatom organizacija i drutva.
Pri tome treba odvojeno razmatrati: drutveno - politiku dinamiku i
tehnoloki ciklus, drutveno - politiku dinamiku i sloenost sistema, drutveno -
politiku dinamiku i centralizam podsistema, integraciju tehnologije u drutvene
tokove i persepektivne sistema.
Drutveno - politiki dinamika utie na svaku od faza tehnolokog ciklusa.
Posebno je vana u prvim fazama (varijacije i vrenje), a neto manje u narednim
Tehniki sistemi
273
fazama. Ako se analizira drutveno - politika dinamika i sloenost sistema, mogu se
izdvojiti baze kao na slici 17.8.
Slika 17.7. Tehnologija kao drutvena kategorija
Drutveno - politika dinamika je maksimalna kod otvorenih sistema, zbog
ere vrenja ili uticaja tehnolokih diskontinuiteta na kljune ili povezane podsisteme,
slika 17.8.
Slika 17.8. Uticaj tehnolokih diskontinuiteta na kljune ili povezane podsisteme
Drutveno - politika dinamika je minimalna za podsisteme na periferiji za
sve tipove proizvoda i to u eri inkrementalnih promena. Tada su dominantni tehniki
pokretai promena.
Tehniki sistemi
275
INFRMACIONI SISTEM
ZA UPRAVLJANJE
PROIZVODNO
TEHNOLOKIM
RESURSIMA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete razvoj informacionog sistema.
Pojmovno odredite informacioni sistem.
Objasnite primenu operativnih informacionih sistema
u poslovanju kompanije.
Shvatite mehanizme upravljanja informacionim
sistemom za planiranje i razvoj proizvoda.
Planirate strukturu sistema i metode planiranja
proizvodnje.
Tehniki sistemi
277
18.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG
SISTEMA
nformacioni sistem (IS) moemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i
operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u
okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude
koji te aktivnosti obavljaju [9,17,19,20,21,23,31,34].
Osnovne komponente IS su:
Hardware - materijalno-tehnika osnova koju prvenstveno ine
informacione tehnologije,
Software - programska osnova,
Orgware - organizacioni postupci, metode i uputstva kojima se sve
komponente povezuju u funkcionalnu celinu,
Lifeware - kadrovska osnova IS,
Data - podaci i informacije,
Netware - projektovanje i povezivanje raunara u cilju harmonizacije
prostorno dislociranih kompjutera.
Informacioni sistem je usklaen i oblikovan skup personalnih, organizacionih
i tehnikih elementa, koji obezbeuju koordinaciju i protok informacionih tokova u
okviru sistema i sa okruenjem. Informacioni sistemi obezbeuju informacije za
donoenje operativnih i stratekih odluka.
Osnovne funkcije informacionog sistema su:
unos (obuhvat, akvizicija) podataka,
uvanje (skladitenje) podataka,
obrada podataka (transformisanje podataka, generisanje informacija),
analiza podataka (automatizovano izvoenje zakljuaka na osnovu
evidentiranih podataka),
formiranje izvetaja (prenos podataka),
prezentacija izvetaja (podataka).
Kretanje roba mora biti podrano informacionim sistemom. Pri kretanju
pravih roba, ka pravom mestu u pravo vreme i u pravim uslovima, sa pravim
I
Tehniki sistemi
278
dokumentima, moraju se znati prava informacija to jest odgovori na sva prava
pitanja. Pod informacijom podrazumevamo podatke koji su oblikovani u neku
misaonu formu koja je upotrebljiva za ljudska bia. Da bi se neto smatralo
informacijom neophodno je da ta informacija:
govori primaocu neto to je prethodno za njega bilo nepoznato,
da utie na koliinu znanja primaoca,
da bude upotrebljena od strane primaoca za neko odluivanje,
da proizvodi neke akcije koje mogu biti zamiljene, razmatrane ili
preduzete od strane primaoca,
da primaocu pomogne shvatiti kontekst rei u reenici,
da iskljuuje neke od alternativnih stanja stvari,
da menja verovanja primaoca.
Informacije obezbeene u proizvodnim sistemima, kao i robama, moraju da
idu pravim ljudima, u pravo vreme, u upotrebljivom obliku. Netane informacije u
sistemu razaraju usluge korisniku, transport, skladine operacije, proizvodnju i
upravljanje zalihama.
Da bi proizvodni proces bila efektivna i efikasna ona zahteva moan
informacioni sistem. Bez brzog obezbeenja tanih informacija IL, operacije gube i
efektivnost i efikasnost. Primarne aplikacije informacionog sistema IL su: stanje
zaliha, planiranje puteva i otpreme, preuzimanje i isporuka, pogodnost narudbe
(naloga), tanost naloga, balansiranje sopstvenog i spoljanjeg transporta i obrada
naloga.
Danas informacioni sistem predstavlja sastavni deo svake kompanije (senka
realnog sistema), podrava tokove materijala i omoguava kvalitetno donoenje
odluka na svim nivoima, slika 19.1. Informacije moraju biti kvalitetne. Na kvalitet
informacije utiu informacione i komunikacione tehnologije, softver, organizacija, i
identifikaciona tehnologija.
Tri uticajna obeleja kvaliteta informacija su:
obezbeenje pravovremene informacije,
tanost informacije,
efektivno komuniciranje informacije.
Obezbeenje pravovremene informacije predstavlja osnovni problem, sa kojim se
sreu menaderi. Za to postoje tri glavna razloga. Prvo, neki menaderi ne znaju ili
nee da utvrde koje su im informacije potrebne. Drugo, sistem ne daje menaderu
informacije koje su mu potrebne. Informacioni sistem obezbeuje najpogodnije
informacije neophodne za proizvodnju. Tree, informacije su tu negde , ali su
nedostupne / nepristupane proizvodnji. One su zakopane u informacionom sistemu
nekog drugog funkcionalnog podruja i teko se, ili uopte, mogu nai.
Tehniki sistemi
279
18.1. Veza informacionog i realnog sistem
Informacija mora biti tana. Bez tanih podataka menader ne moe donositi
dobre odluke. Tradicionalna obrada podataka retko je prilagoena za odluke u
proizvodnji. Trokovi su alocirani u marketing, finansije, raunovodstvo i
proizvodnju. Obraun trokova zasnovan na aktivnostima nudi tanije informacije o
trokovima za proizvodnju, ali jo nije u irokoj upotrebi.
Slika 18.2. Uticaj kvaliteta informacije na kvalitet usluge isporuke i rad sistema
Ciklini/periodini sistem obrauna potpomae tanost informacija/podataka
i otkriva izvore moguih greaka u zapisima/evidencijama o zalihama. Na taj nain se:
istrauju izvori greaka, koriguju greke i izvetava menadment o uzrocima, na
kontinualnoj osnovi, ime se postie znatno vea tanost informacija.
Tehniki sistemi
280
Efektivno komuniciranje informacije podrazumeva da menader mora da
komunicira tano tako da primalac poruka moe da ih dekodira korektno. Poiljalac
mora da kodira poruku tako da primljena poruka korespondira sa poslatom porukom.
Ona mora biti poslata kroz korektan kanal / medijum. Poiljalac mora da zna ta
primalac moe da zapazi, ta primalac oekuje da zapazi i kako e primalac da
odgovori na zapaanja. Komuniciranje zahteva feed-back od primaoca. Da li je
korektna osoba primila korektnu poruku? Feed-back govori o tome da li je poruka
primljena i korektno dekodirana.
18.2. DEFINISANJE INFORMACIONOG
SISTEMA
Informacioni sistem se moe definisati kao: ukljuivanje ljudi, opreme i
procedura/postupaka potrebnih za prikupljanje, sortiranje, analizu, vrednovanje i
distribuciju pravovremenih i tanih informacija, primerenih donosiocima odluka, tako
da oni donose kvalitetne odluke [9,17,19,20,21,23,31,34].
IS prikuplja informacije iz svih izvora da pomogne menaderu proizvodnje da
odluuje. Povezan je IS marketinga, finansija i proizvodnje. Sve ove informacije se
usmeravaju top menadmentu, da pomognu u formulisanju stratekih odluka.
Informacioni tok nastaje razmenom informacija izmeu informacionih
sistema i u okviru jednog sistema. U jednoj kompaniji se mogu uoiti tri nivoa
odluivanja:
operativni nivo,
srednji menadment,
vii menadment.
Informacioni tokovi, prema piramidi odluivanja, mogu da se podele:
Automatska obrada podataka (AOP);
Upravljanje informacionim sistemima (MIS);
Sistemi za podrku odluivanju (DSS).
Sistemi podrke odluivanju (SPO) su bazirani na kompjuterima, i
obezbeuju reenja sloenih problema primenom analitikog modelovanja. Sr
sistema za podrku odluivanju je odgovarajua baza, koja sadri informacije
koje menaderi koriste za odluivanje.
U principu baza sadri:
osnovni file internih i spoljnih podataka za analitiko
modelovanje,
file kritinih faktora koji odreuju obim odluivanja,
file podataka o politici i parametrima, koji odreuju operativne
politike za svako funkcionalno podruje i
Tehniki sistemi
281
file reenja o prethodnim analizama, koje se porede, stalno, sa
buduim analizama.
Informacioni sistemi rukovoenja (FIS).Na slici 18.3 je prikazan opti model
IS i interakcije sa podsistemima.
Slika 18.3. Opti model funkcionisanja IS i interakcije sa podsistemima
Tehnike modelovanja u SPO su: optimizacija, simulacija i heuristika.
Optimizovan model daje najbolji odgovor primenom linearnog ili
matematikog programiranja. Prednosti su prosta i najbolja reenja za sloene
probleme. Nedostatak je mnotvo potrebnih podataka i ograniene postavke
koje ograniavaju odgovor / reenje.
Na slici 18.4 je prikazano povezivanje navedenih informacionih sistema
sa hijerarhijskim nivoima u preduzeu, na kojima se oni koriste.
Slika 18.4. Informacioni tokovi prema piramidi odluivanja
Tehniki sistemi
282
Sa druge strane informacioni tokovi mogu da se posmatrati kao:
Interni informacioni tokovi postoje unutar preduzea izmeu
svih njegovih podsistema,
Eksterni informacioni tokovi - koji prelaze granice preduzea i
predstavljaju komunikaciju preduzea sa okruenjem.
U optem sluaju, dobro oblikovan informacioni sistem (kao podrka
odluivanju) se ematski moe predstaviti kao na slici 18.5.
Po obliku realizacije informacionog toka mogu da se razlikuju:
Konvencionalni oblici informacionog toka,
Elektronski oblici informacionog toka, i
Informacioni tokovi primenom zajednikih baza podataka.
Konvencionalni oblici informacionog toka obuhvataju dve grupe:
1. Manuelna razmena informacija, koja se ostvaruje preko pisama,
teleksa, faksa i telefona.
2. Razmena informacija putem eksternih raunarskih medijuma
(magnetne trake, CD, DVD, ili bar-kodom naprimer). Prenos podataka
na ovaj nain predstavlja podrku off line obradi podataka.
18.2.1. Primena operativnih IS u poslovanju kompanije
U tabeli 18.1. prikazana je primena operativnih informacionih sistema u
proizvodnji, marketingu, knjigovodstvu i ljudskim resursima.
a) Operativni IS u oblasti proizvodnje obuhvata, slika 18.5.:
planiranje,
nabavku,
praenje prijema,
kontrolu kvaliteta,
upravljanje otpremom (transportom),
obraun trokova,
automatsko rukovanje materijalom,
upravljanje grafikim podacima,
IS za razvrstavanja materijala omoguava izbor materijala potrebnog
za dizajn na bazi inenjerskih kriterijuma, kao to su:
o otpornost na statiko i dinamiko optereenje,
o otpornost na habanje,
o otpornost na koroziju,
o otpornost na povienim temperaturama,
o otpornost na atmosferske uticaje,
o otpornost na odreene uticaje u eksploataciji, itd.
IS za terminiranja na nivou radionice,
IS za masovnu kastomizaciju.
Tehniki sistemi
283
Tabela 18.1.
Redni
broj
Knjigovodstvo Marketing Proizvodnja Ljudski resurs
1. Glavna knjiga Elektronske
reklamacije
Terminiranje na
nivou radionice
Kontrola pozicije
2. Fiksna imovina, (fond) Voenje prospekata Nabavka Profili zaposlenih
3. Obrada naloga
prodaje
Kontaktne informacije Prijem Znanja zaposlenih
4. Obraun prihoda Mikromarketing i
skladitenje podataka
Kontrola kvaliteta Upravljanje
performansama
5. Obraun plaanja Telemarketing Otprema Izvetavanje vladinih
institucija
6. Kontrola zaliha Direktna pota Automatsko
rukovanje
materijalom
Selekcija i
rasporeivanje
7. Obrada naloga
nabavke
Taka (stanje) prodaje CAD/CAM Trening zaposlenih
8. Spisak isplate Praenje isporuke Upravljanje
grafikim
podacima
-
9. Rauni/pozivi Elektronska kupovina Razvrstavanje
materijala
-
10. - - Masovna
kastomizacija
-
Taktiki IS u oblasti proizvodnje obuhvata [9,17,19,20,21,23,31,34]:
IS za planiranje potrebnog materijala ;
MRP II i JIT (Just In Time) ;
IS za planiranje kapaciteta;
IS za terminiranje proizvodnje;
IS za razvoj proizvoda.
Strategijski IS u oblasti proizvodnje obuhvata:
izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,
izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i
primene novih tehnologija pri izboru opreme,
pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije
proizvoda nabaviti, a koje proizvoditi),
dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme
na postojeoj lokaciji.
b) Operativni (automatizovani) informacioni sistem knjigovodstva
obuhvata, slika 18.6.:
Glavna knjiga;
IS za fiksni fond;
IS za obradu naloga prodaje;
IS za obraun prihoda;
Tehniki sistemi
284
IS za obraun i plaanje;
IS za kontrolu zaliha;
IS za obradu naloga nabavki.
Slika 18.5. Operativno planiranje u proizvodnji
Srednji (taktiki ) IS u oblasti finansija obuhvata:
IS za budetiranje,
IS za upravljanje likvidnou preduzea:
elementi prihoda,
iznosi kredita,
zadravanje odreenih fondova ili
promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.
IS za budetiranje kapitala.
Strategijski IS u oblasti finansija obuhvata:
1. IS za analizu finansijskog stanja:
trokovi prodaje i prosene zalihe,
neto prihod i broj ulagaa,
tekua obrtna sredstva i tekui dugovi.
2. IS za dugorona predvianja:
statistike procedure ili metode predvianja,
generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.
c) Operativni IS za upravljanje ljudskim resursima je osnovni poslovni
resurs koji obuhvata:
IS za kontrolu pozicije;
IS za dobijanje profila zaposlenih;
IS za upravljanje performansama;
IS za izvetavanje vladinih institucija;
Tehniki sistemi
285
IS za selekciju i rasporeivanje zaposlenih;
IS za obuku.
Slika 18.6. Finansije i raunovodstvo
Srednji IS u oblasti upravljanja ljudskim resursima obuhvata
[9,17,19,20,21,23,31,34]:
IS za analizu i dizajniranje poslova omoguava menaderima uvid u opis
poslova, koji obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u
radu, itd.:
IS za prijem osoblja
IS za praenje doprinosa
IS za planiranje karijere
Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanja ljudskim resursima se
primenjuju za:
planiranje radne snage,
pregovaranje sa sindikatom,
ostali IS.
d) Operativni IS u oblasti marketinga obuhvata:
IS za rad sa prospektima;
IS za upravljanje kontaktima sa kupcima;
IS za mikromarketing i skladitenje podataka. Podaci se preuzimaju iz
sopstvenih i drugih DB, a posebno iz:
o demografskih DB (po uzrastu, polu),
o kartografskih DB (ulice, gradovi),
o geodemografskih DB (ivotni stil, zdravlje),
o DB lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),
Tehniki sistemi
286
o DB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o
porezu, prospektima),
o DB o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio),
o DB o tritima (Evropa, USA, itd).
IS za telemarketing;
IS za direktnu potu;
IS za stanje prodaje;
IS za praenje isporuka;
IS za elektronsku kupovinu;
IS za elektronsko reklamiranje.
Srednji (Taktiki) IS u oblasti marketinga:
IS za upravljanje prodajom;
IS za reklamu i promociju;
IS za odreivanje cena;
IS za odreivanje kanala distribucije;
IS za praenje konkurencije.
Strategijski IS u oblasti marketinga:
IS za predvianje prodaje;
IS za istraivanje trita
Menaderi marketinga:
prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita,
udela na tritu, itd,
analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava
na poslovanje preduzea,
analiziraju i identifikuju interesovanje kupaca, ukljuujui testiranje
proizvoda i servisiranje,
odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca,
odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim
proizvodom/uslugom.
18.3. INFORMACIONI SISTEM ZA
PLANIRANJE I RAZVOJ
PROIZVODA.
Generisanje novih ideja o proizvodima/uslugama poetni je i kritini korak u
lancu inovativnih aktivnosti u organizaciji i iziskuje posebnu upravljaku panju [9,
17,19,20,21,23,31,34].
Ostvarenje razvoja proizvoda/usluga vezuje se za osnovne aktivnosti
istraivanja i razvoja u preduzeu. Meutim, pored istraivanja i razvoja, u modernoj,
inovativnoj organizaciji, u svim fazama nastanka nove tehnologije (proizvoda i
procesa) izrazito je uee svih delova i oblasti organizacije (marketing, finansije,
kadrovi, proizvodnja) jer ova pitanja zadiru u egzistenciju preduzea kao celine.
18.3.1.Faze razvoja novog proizvoda/procesa i tehnologija
Osnovni poslovni procesi su :
Tehniki sistemi
287
Proces upravljanja proizvodnim sistemom;
Proces planiranja na nivou proizvodnog sistema;
Proces razvoja proizvoda i tehnologije;
Proces nabavke i snabdevanja;
Proces upravljanja proizvodnjom;
Proces upravljanja alatima;
Proces odravanja maina;
Proces prodaje proizvoda;
Proces praenja kadrova;
Proces upravljanja i praenja ekonomsko finansijskim tokovima.
Osnovni elementi proizvodnog sistema su: predmeti rada, sredstva za rad,
kadrovi, energija.
Okruenje proizvodnog sistema ine: kupci, dobavljai, banke, ostali poslovni i
drutveni sistemi.
Upravljanje razvojem proizvoda i tehnologija
Razvoj proizvoda obuhvata:
Odreivanje tehnikih karakteristika proizvoda;
Izradu idejnog reenja proizvoda;
Stilsko oblikovanje proizvoda;
Proraun vitalnih elemenata proizvoda;
Izradu konstruktivne dokumentacije za prototip proizvoda;
Izradu prototipova proizvoda;
Ispitivanje prototipova proizvoda;
Izradu proizvodno konstruktivne dokumentacije za proizvod i tehniko
odobrenje proizvoda;
Izradu preostale tehnike dokumentacije o proizvodu;
Praenje proizvoda u eksploataciji i sprovoenju konstrukcionih
unapreenja.
Razvoj tehnologija obuhvata:
Definisanje redosleda operacija izrade proizvoda;
Definisanje elementarnih postupaka i operacija;
Definisanje vrste, karakteristike i koliina sredstava za rad;
Odreivanje normativ materijala, energije, fluida, vremena izrade
komponenti i proizvoda u celini;
Definisanje sloenosti procesa rada, potrebnog profila, stepena strunosti i
broja radnika;
Konstruisanje specijalnih reznih i mernih alata;
Projektovanje tehnolokih reenja zatite ivotne okoline preduzea od
primenjenih tehnologija;
Projektovanje transporta, sistema za pakovanje i transportnih jedinica;
Definisanje vrsta i koliina pomonog i potronog materijala.
Istraivanje i razvoj novog proizvoda i procesa uz reavanje pitanja
optimalnog dizajna i konstrukcije proizvoda, moe se predstaviti kroz est
osnovnih faza: generisanje ideja, preliminarna selekcija i izbor ideja, generalna
specifikacija, ocena i odabir projekata (detaljne studije izvodljivosti), projektovanje
novog proizvoda, detaljno projektovanje tehnologije proizvoda i procesa,
projektovanje funkcije proizvoda (funkcionalni dizajn, projektovanje izgleda (forme)
Tehniki sistemi
288
proizvoda, i projektovanje procesa (izrade, proizvodnje); testiranje (praenje
proizvoda posle komercijalizovanja postkomercijalizacija).
Klasian, sekvencijalan pristup razvoju proizvoda je:
Marketing i istraivanje i razvoj su esto izvor novih ideja i koncepcija
o novom proizvodu/usluzi.
Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skup
funkcionalnih specifikacija.
Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike
proizvoda, njegovu upotrebu, osobine koje mora da poseduje, trokove
i druge detalje.
Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda koja
detaljno razrauje sam proizvod i njegovu upotrebu.
Inenjeri procesa tada razvijaju specifikaciju procesa kojom se
odreuje kako e se proizvod proizvesti.
Sve vie, kada je re o novim, konkurentnijim modelima i pristupima
inovativnoj, visoko responzivnoj organizaciji, gore opisani model sa jasno izdvojenim,
sekvencijalnim fazama, prelazi u model sa sve veim preklapanjima i paralelnim
aktivnostima meu fazama, da bi se dolo do modela istovremenog ili simultanog
inenjerstva. Simultano inenjerstvo okuplja predstavnike razliitih funkcionalnih
oblasti organizacije u naporu da se simultano ostvari razvoj novog proizvoda i procesa.
To je pre svega organizaciono reenje koje unapreuje integrisanje u organizaciju i rui
tradicionalne barijere izmeu razvoja proizvoda i razvoja procesa.
Projektovanje novog proizvoda podrazumeva reavanje pitanja njegovog
dizajna i konstrukcije. Ovo je sloen proces koji ukljuuje brojne faktore o kojima se
vodi rauna i koji se esto javljaju kao ogranienja u tom procesu. Znaajni faktori su
projektovanja novog proizvoda su: ekonomska opravdanost, pouzdanost, odravanje,
jednostavnost (simplifikacija proizvoda), jednostavnost u korienju, diversifikacija
proizvoda, trite, proizvodnja (standardizacija, modularnost), zatita okruenja.
18.3.2. Pristupi planiranju proizvodnje
Pod planiranjem proizvodnje se najee podrazumeva proces sistematskog
traenja i postavljanja ciljeva i priprema zadataka ijim se sprovoenjem ostvaruju
postavljeni ciljevi proizvodnje. Planiranje proizvodnje karakteriu: horizont
planiranja, vrsta planiranja, ravni planiranja, slika 18.7.
Slika 18.7. Vrste i sadraj planiranja
Ravni planiranja su prikazane u tabeli 18.2.
Tehniki sistemi
289
Tabela 18.2. Ravni planiranja
18.3.3. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje
Aktivnosti planiranja mogu se grupisati na planiranje resursa koje
obuhvata planiranje kapaciteta i materijala. Planiranje kapaciteta obuhvata:
planiranje radne snage, prostora i sredstava za rad. Planiranje materijala obuhvata
planiranje tokova materijala.
Informacioni podsistem za planiranje resursa
Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i odravanje: dugoronih i
godinjih planova proizvodnje. Ovde se proizvodnja posmatra u irem smislu rei, tako
da dugoroni plan proizvodnje obuhvata plan: proizvoda sopstvena proizvodnja i
nabavke. Godinji plan proizvodnje obuhvata: sopstvenu proizvodnju, proizvoda za
nabavku, maine, alati, kadrovi, finansije i energiju.
Plan proizvodnje se izrauje za godinu dana i meseno tako da se razlikuju:
Godinji plan;
Dinamiki meseni plan proizvodnje.
Iz funkcije razvoja proizvoda i tehnologija dobija se specifikacija proizvoda iz
koje se, u funkciji planiranja proizvoda, generie program proizvodnje. Na osnovu
stanja zaliha gotovih proizvoda i materijala, alata i rezervnih delova, formiraju se
godinji plan nabavke materijala, rezervnih delova i alata, koji se objedinjuju u funkciji
nabavke. Izlaz iz ovog procesa su plan trokova proizvodnje i plan trokova nabavke,
koji se izraavaju u ekonomskoj funkciji. Postupak planiranja se odvija u tri
faze: unos podataka, obrada podataka na raunaru i praenje realizacije.
Zavisnost aplikativnih modula u informacionom sistemu za planiranje
proizvodnje i veza sa ostalim tangentnim modelima CIM sistema, slika 18.8.
Tehniki sistemi
290
Slika 18.8.
Na slici 18.9. prikazan je dijagram zavisnosti entiteta u podsistemu planiranja
resursa. Na slici 18.10. prikazan je informacioni podsistem za planiranje proizvodnje.
Sastoji se iz sledeih celina:
Registrovanje, koliina finalnih proizvoda, rezervnih delova i usluga na
nivou poslovnog sistema za period;
Izraunavanje zavisnih potreba proizvoda na osnovu definisanih koliina i
perioda, a za poznatu strukturu proizvoda;
Izraunavanje potrebnih koliina alata za period za koji se rauna i glavni
plan proizvodnje;
Izraunavanje potrebnih kapaciteta proizvodne opreme;
Izraunavanje potrebnih koliina rezervnih delova za maine s obzirom na
neangaovane kapacitete proizvodne opreme i statistiku potronje
rezervnih delova u prethodnom periodu;
Izraunavanje potrebne radne snage u skladu sa planiranim koliinama
proizvoda sopstvene proizvodnje i za dati period planiranja;
Izrada plana nabavke materijala, proizvoda, alata i rezervnih delova za
maine, uzimajui u obzir stanje zaliha navedenih resursa i robu koja je
ve naruena kod dobavljaa.
Tehniki sistemi
291
Slika 18.9.
Upravljanje proizvodnjom u uem smislu rei sastoji se iz lansiranja, praenja
i korekcionih mera. Ciljevi upravljanja proizvodnjom proizilaze iz ciljeva planiranja.
Najei korieni ciljevi su: ostvarivanje zadatih termina isporuke, poveanje
iskorienja kapaciteta, smanjenje meufaznih zaliha, skraenje vremena trajanja
ciklusa proizvodnje.
Slika 18.10. Informacioni sistem za planiranje proizvodnje
Na slici 18.11. prikazan je dijagram toka aktivnosti u podsistemu upravljanja
proizvodnjom.
Tehniki sistemi
292
Slika 18.11. Dijagram toka aktivnosti u podsistemu upravljanja proizvodnjom.
Upravljanje proizvodnjom u uem smislu rei sastoji se iz lansiranja, praenja i
korekcionih mera. Ciljevi upravljanja proizvodnjom proizilaze iz ciljeva planiranja.
Najei korieni ciljevi su: ostvarivanje zadatih termina isporuke, poveanje
iskorienja kapaciteta, smanjenje meufaznih zaliha, skraenje vremena trajanja
ciklusa proizvodnje. Na slici 18.12. prikazan je Zaarani krug problema pri
upravljanju proizvodnjom.
Slika 18.12.
Tehniki sistemi
293
Proces lansiranja proizvodnje obuhvata: odreivanje potrebnih koliina materijala,
odreivanje termina, proveru raspoloivosti resursa, lansiranje u uem smislu rei.
Za razliku od odreivanja potreba materijala u fazi planiranja, u ovoj fazi se vri
precizno odreivanje koliina potrebnog materijala vezanog za svaki nalog.
Slika 18.13. Lansiranje proizvodnje i odreivanje potrebnih koliina materijala
Odreivanje termina prema nalozima (a) i kapacitetima (b).
Slika 18.14.
Odreivanje termina je teina aktivnost upravljanja, odnosno lansiranja. Ono se
sastoji u povezivanju zadataka odreenog vremenskog trajanja sa radnim sistemom,
pri emu se definiu poetni i krajnji termin. Odreivanje termina moe se vriti
orijentisano prema nalozima i kapacitetima.
Slika 18.15. Usklaivanje kapaciteta
Tehniki sistemi
294
Na slici 18.15. prikazano je usklaivanje kapaciteta prilagoavanjem i
izjednaavanjem kapaciteta.
Provera raspoloivosti resursa omoguuje da se neophodni ulazi, potrebni za
sprovoenje zadataka i kapaciteta stave na raspolaganje u odreenim terminima na
radnim sistemima. Polazi se od programa proizvodnje ili narudbina, a zatim se
odreuju potrebe i termini.
Raposreivanje radnih naloga omoguuje povezivanje pojedinih zadataka,
naloga, prema predvienom redosledu sa pogodnim radnim resursima, tako da
sprovoenje zadataka moe zapoeti i zavriti u predvienom roku.
Rasporeivanje zadataka je spona sa drugom fazom upravljanja
proizvodnjom, slika 18.16. Praenje odvijanja radnih naloga. Rasporeivanje radnih
naloga omoguuje povezivanje pojedinih zadataka prema predvienom redosledu sa
pogodnim radnim resursima, tako da se sprovoenje zadataka moe zapoeti i zavriti
u predvienom roku. Rasporeivanje zadataka se spona sa drugom fazom upravljanja
proizvodnjom.
Slika 18.16. Rasporeivanje zadataka
Korektivne mere su mere za unapreivanje ili eliminisanje odstupanja stvarnih i
planiranih karakteristika. Ovo se moe postii prilagoavanjem stvarnih karakteristika
u odnosu na planirane ili prilagoavanjem planiranih u odnosu na stvarne
karakteristike procesa proizvodnje.
Odstupanje stvarnih i planskih karakteristika sistema nastaju usled greaka u
planiranju i poremeaja pri sprovoenju naloga [9,17,19,20,21,23,31,34].
Tehniki sistemi
295
Slika 18.17. Struktura IS za podsistem upravljanje proizvodnjom
Informacioni sistem za upravljanje proizvodnjom se moe podeliti na elemente
upravljanja: kapaciteti radnih centara, radnim nalozima, montaom.
Slika 18.18. Struktura IS za upravljanje proizvodnjom i njegova povezanost sa ostalim
modulima
Tehniki sistemi
296
Informacioni sistem za upravljanje proizvodnjom je povezan sa modulima razvoja,
nabavke i snabdevanja, magacinskog poslovanja, planiranja proizvodnje, upravljanja
kvalitetom, odravanja proizvodne opreme, upravljanja alatima, prodaje i transporta,
slika 18.18.
Na slici 18.19. prikazana je struktura osnovnih baza podataka u sistemu
upravljanja proizvodnjom.
Slika 18.19.
Radni centar je fiziki determinisan prostor na kojem se obavlja jedna ili vie
operacija. Obradni sistem se moe podeliti po strukturi na proces kojim se upravlja i
upravljaki deo obradnog sistema koji upravlja procesom, slika 18.20.
Slika 18.20.
Pri razvoju obradnih sistema kao primarni problem postavlja se problem
izbora ili usvajanja naina proizvodnje, a kao sekundarni problem izbora konkretne
maine sa osnovnim karakteristikama. Uticaj veliine serije na jedinine trokove
proizvodnje prikazan je na slici 18.21.
Slika 18.21.
Tehniki sistemi
297
Struktura kapaciteta radnog centra prikazana je na slici 18.22 .
Slika 18.22. Struktura kapaciteta radnog centra
Upravljanje kapacitetom podrazumeva sledee zadatke: alokaciju operacija na
radne centre i operativno rasporeivanje operacija kroz radne naloge na radne centre
[9,17,19,20,21,23,31,34]. Ova dva zadatka se sprovode kroz izvravanje odgovarajua
dva segmenta koji se sprovode jedan za drugim. Prvi segment: formira se baza radnih
naloga, definie se raspoloivi kapacitet svakog radnog centra, lociraju se tehnoloke
operacije sa planskim serijama i ukupnim vremenom trajanja na svaki radni centar,
usklauje se plansko tehnoloko optereenje kapaciteta.
Slika 18.23. Usklaivanje kapaciteta
Drugi segment: rasporeuju se operacije kroz radne naloge na radne centre,
usklauju se kapacitet, vri se pre rasporeivanje radnih naloga sa zadatkom da se
dobije maksimalno korienje ukupnog kapaciteta vie radnih centara.
Slika 18.24. Struktura baze podataka o proizvodima
Tehniki sistemi
298
Slika 18.25. Shema funkcionisanja DB radni centri i DB operacije
Osnovni zadaci upravljanja radnim nalozima su dobijanje podloga za
srednjorono i kratkorono planiranje procesa proizvodnje i montae. Pri tome se
polazi od konstruktivnih crtea, lista proizvoda i planova rada, slika 18.26. Osnovni
zadaci upravljanja: upravljanje procesom snabdevanja radnih centara materijalom,
planiranje termina i koliina pristizanja materijala na radne centre, upravljanje
procesom proizvodnje u pogonu.
Slika 18.26. Tok aktivnosti upravljanja proizvodnjom pomou radnih naloga
Proces snabdevanja radnih centara materijalom i delovima je nastavak procesa
upravljanja zalihama, iji je osnovni zadatak kvantitativno i vremensko rasporeivanje
ovih resursa iz skladita na radne centre. Ovaj proces se ostvaruje kroz dva osnovna
modula:
Tehniki sistemi
299
odreivanje termina, dinamike i kliina pristizanja delova i materijal u
radne centar, slika 18.27.,
provere raspoloivosti resursa, slika 18.28.
Korienje zajednike baze podataka za upravljanje procesom proizvodnje u pogonu.
Slika 18.27. Redosled pristizanja delova do radnog centra
Slika 18.28. Provera raspoloivosti resursa kod maloserijske proizvodnje
Slika 18.29. Utvrivanje kritinih pozicija
Odreivanje koliina kojima se snabdeva radni centar treba da bude u sklopu
integralnog sistema optimizacije zaliha. U tom postupku polazi se od osnovnih
postavki da snabdevanje radnih centara:
Potrebnim komponentama treba da bude u to manjim koliinama;
Se odvija u organizaciji uzastopnog niza baza zaliha.
Slika 18.30. Zalihe kao element proizvodnje
Promena optimalne veliine serije pri variranju fiksnih i varijabilnih trokova
zaliha prikazana je na slici 18.31.
Tehniki sistemi
300
Slika 18.31. Promena optimalne veliine serije pri variranju fiksnih i varijabilnih trokova
zaliha
Upravljanje procesom proizvodnje u pogonu se realizuju kroz etiri
meusobno povezana modula, slika 18.32.: planiranje termina proizvodnje, provere
raspoloivosti resursa, rasporeivanje radnih naloga, praenje odvijanje radnih
naloga.
Slika 18.32. Korienje zajednike baze
podataka za upravljanje procesom
proizvodnje u pogonu
18.33. Struktura baze podataka radni nalog
Radni nalozi treba da omogui rad navedena etiri modula, tj. da se odgovori
na pitanja: ta se proizvodi kroz identifikaciju naloga? Kako se proizvodi kroz
tehnoloke postupke izrade? Koji sui resursi potrebni kroz realizaciju proizvodnih
operacije? Gde se proizvod realizuje?
Planiranje termina proizvodnje se realizuje i tok naloga se realizuje kroz:
terminiranje tokova, planiranje kapaciteta i usaglaavanja termina i kapaciteta, slika
18.34. Pri tome treba, za konkretne uslove jedne fabrike, definisati srednje optereenje
kapaciteta.
Tehniki sistemi
301
18.34. Tok planiranja termina i kapaciteta
18.35. Planiranje termina orijentisanih
prema radnom nalogu
18.36. Planiranje termina orijentisanih
prema jedinici kapaciteta
Raspoloivosti resursa za aktiviranje radnog naloga podrazumeva sledee
aktivnosti provere: plana izrade serije po terminalima, raspoloivosti materijala,
raspoloivosti alata, pribora i ureaja za sve operacije i naloge, raspoloivosti maine,
njene prve, druge i tree smene, stalih resursa, slika 18.37.
18.37. Funkcionisanje modula provere
raspoloivosti resursa
18.38. Struktura vremena trajanja operacija i
meu operacijskog vremena
Modul rasporeivanje radnih naloga je vrlo kompleksan modul koji treba da
izvri sledee korake: odreivanje redosleda pristizanja naloga i vremena trajanja
naloga, rasporeivanje naloga na radne centre i usklaivanje kapaciteta, lansiranje
radnih naloga, slika 18.38.
Tehniki sistemi
302
Modul praenja radnih naloga bazira se na projektovanju tehnolokog procesa,
gde se tehnoloki putevi delova programa proizvodnje i gde se odreuju punktovi kroz
koje delovi mogu da prou, slika 18.39. Zavisno od toga gde se proces moe
sistematizovati u odnosu na naznaenu podelu postoje razliite vrste praenja naloga,
kao to su praenje: poetka i zavretka radnog naloga, tehnolokih faza radnog
naloga, svih faza radnog naloga u odreenim vremenskim periodima, svakog radnog
naloga po maini, tako to se prati u on-line reimu rad maine i sve to se po radnom
nalogu na njoj uradi, svakog komada radnog predmeta pojedinano kroz sve faze.
Na slici 18.40. prikazana je vrsta praenja radnog naloga. Upravljanje
procesom sklapanja proizvoda je od posebnog znaaja za proizvodnju. Sklapanje je
poslednja etapa izrade proizvoda sloene strukture. Sklapanje je deo proizvodnog
procesa koji ima onoliko etapa koliko nivoa ugradnje ima sloen proizvod. Sklapanje
moe biti u osnovi na dva naina i to [9,17,19,20,21,23,31,34]:
Sklapanje u nedeljive spojeve zavarivanjem, lemljenjem, lepljenjem ili
zakivanjem;
Mehaniko sklapanje razdvojivim vezama u podsklopove i sklopove, koji
se obrnutim redom mogu razdvojiti.
18.39. Lansiranje informacija o nalogu 18.40. Vrste praenja radnog naloga
Tehnoloki proces sklapanja obuhvataju: plan i program proizvodnje za
planski period, konstruktivni crtei delova, podsklopova i sklopova, eme sklapanja
svih delova koji ulaze u sklopove, kao i podaci o priborima i materijalima koji potrebni
sa se sklapanje izvri, tehniki uslovi, podaci o obradi, normativni standardi, pomoni
pribor i automati i dr.
Na slici 18.41. prikazan je proces sklapanja artikala A sastavljenog od modula
B, C i D.
Tehniki sistemi
303
Slika 18.41. Sklapanje artikla A
Na slici 18.42. prikazana je shema montae jednopredmetne linije sa
uzastopno, paralelno i kombinovano postavljenim radnim mestima.
Slika 18.42. Shema montae jednopredmetne linije sa uzastopno (a), paralelno (b) i
kombinovano postavljenim radnim mestima (c).
Na slici 18.43. prikazano je paralelno, uzastopno i kombinovano sklapanje artikala na
jednoj liniji.
a) Paralelno sklapanje artikla A i B na jednoj
liniji
b) Uzastopno sklapanje artikla A i B na
jednoj liniji
c) Kombinovano sklapanje artikla A i B na jednoj liniji
Slika 18.43. Sklapanje artikala na jednoj liniji
Tehniki sistemi
304
Upravljanje procesom sklapanja
zavisi od karakteristika procesa. U optem
sluaju u okviru procesa upravljanja razlikuju
se dva podproces i to:
Upravljanje kretanjem komponenti prema
mestu spajanja (sklapanja);
Upravljanje sa praenjem predmeta
sklapanja.
Ova dva podprocesa ine celinu, jer
prvi podproces ne moe funkcionisati bez
drugog, drugi moe bez prvog samo u
jednostavnijim sluajevima.
18.44. Praenje sklapanja pomou
terminala
18.45. Odreivanje mesta lociranja
terminala
18.46. Integrisano upravljanje sklapanjem
Osnovi procesi u Planiranju i kontroli proizvodnog procesa (PPC,
Production Planning and Control) su:
planiranja proizvodnje,
snabdevanje,
upravljanje proizvodnjom,
upravljanje alatima,
upravljanje odravanjem opreme,
upravljanje kvalitetom,
upravljanja trokovima.
Ulaz u PPC sistem su nalozi kupca i konstruktivna i tehnoloka dokumentacija
(iz CAE) sistema, slika 18.47. Nakon izrade glavnog plana proizvodnje vri se
planiranje potrebnog materijal i kapaciteta, da bi se u narednim fazama, nakon
usklaivanja kapaciteta izvrilo lansiranje naloga. Pre nego to se radni nalozi dostave
funkciji proizvodnje vri se rezervisanje materijala i terminiranje aktivnosti. Kada su
sve pripreme aktivnosti izvrene, otpoinje proces proizvodnje, koji se prati na
odreenim kontrolnim takama. Podaci iz proizvodnje se prikupljaju i u povratnoj vezi
dostavljaju svim neophodnim funkcijama, a pre svega upravljakim.
Tehniki sistemi
305
Slika 18.47.
Tehniki sistemi
307
RAUNARSKI
INTEGRISANA
PROIZVODNJA
CILJEVI UENJA
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
Razumete razvoj raunarski integrisane proizvodnje.
Objasnite ciljeve organizovanja raunarski integrisanih
sistema.
Shvatite znaaj primene robota u proizvodnji.
Razumete znaaj i strukturu fleksibilnih proizvodnih
sistema.
Planirate potrebne tehnike karakteristike fleksibilnih
proizvodnih sistema.
Tehniki sistemi
309
19.1. OSNOVNI POJMOVI O RAUNARSKI
INTEGRISANOJ PROIZVODNJI
ahtevi trine ekonomije postavljaju pred preduzea brojna pitanja i probleme.
Kao izlaz iz takve situacije, mnogi poslovni sistemi vide integraciju poslovnih
aktivnosti (informacija i procesa). Ovu integraciju omoguio je pre svega brz
razvoj informacionih tehnologija u poslednjih nekoliko godina.
Slika 19.1. Integracija proizvodnje i informacionih tehnologija
Jedan od proizvoda tog razvoja jesu i raunarski integrisani proizvodni sistemi
(CIM: Computer Integrated Manufacturing). Oni integriu sve poslovne informacije i
procese poev od nivoa planiranja i upravljanja (strategijski i taktiki nivo) pa do
operativnog nivoa upravljanja [9,17,19,20,21,23,31,34].
19.1. Raunarski integrisan proizvodni sistem
Z
Tehniki sistemi
310
U sutini, CIM predstavlja savremeni koncept razvoja poslovnih sistema koji nudi
pravac reavanja problema koristei raunar (CComputer) za integraciju (I
Integrated) proizvodnih ili poslovnih aktivnosti (M-Manufacturing). Integracija
proizvodnih i informacionih tehnologija se ne vri sama za sebe, ve ona proizilazi iz
osnovnih potreba i ciljeva preduzea, slika 19.1. Ti ciljevi su najee poveanje
fleksibilnosti, kvaliteta i produktivnosti. Pogotovu je za poveanje produktivnosti bitan
ovaj tehnoloki faktor. Naravno, ne treba zanemariti ni ostale faktore, pogotovo
ljudski, u ijim je rukama znalako i optimalno korienje tehnolokog faktora.
Skraenice engleskih naziva koritene u daljem tekstu [9,17,19,20,21,23,31,34]:
Fleksibilni proizvodni sistemi (FMS-Flexible Manufacturing System);
Raunarski integrisana proizvodnja (CIM-Computer Integrated
Manufacturing);
Proizvodnja pomou raunara (CAM-Computer-Aided Design);
Projektovanje pomou raunara (CAD-Computer-Aided Design);
Sistem automatizovanog uskladitenja i iskladitenja (AS/RS-Automated
Storage and Retrieval System);
Sistem automatizovanog voenog vozila (AGVS-Automated Guided
Vehicle System);
Inenjering uz pomo raunara (CAE-Computer Aided Engineering);
Direktno numeriko upravljanje (CNC-Computer Numerical Control);
Humano orijentisan CIM (HOCIM-Human Oriented CIM);
Planiranje i upravljanje proizvodnjom (PPC sisteme-Producton Planning
and Control);
Raunarska integracija poslovnih sistema (CIE-Computer Integrated
Enterprise);
Raunarski integrisani industrijski sistemi (CAI-Computer Aided
Industry);
Raunarski integrisani poslovanje (CIB-Computer Integrated Bussines);
Komunikacionih sistema (CS-Communication System);
Upravljanje bazama podataka (DBMS-Data Base Management System);
Fleksibilne automatizacije (FA-Flexible Automatisation);
Projektovanje tehnolokih procesa primenom raunara (CAPP -Computer
Aided Process Planning);
Sistemi za podrku odluivanju (DSS-Decision Support System);
Kontrola kvaliteta pomou raunara (CAQ-Computer Aided Quality)
Integrisana kontrola kvaliteta pomou raunara (CIQ Computer
Integrated Quality)
CAD/CAM je akronim (Computer Aided Design/Computer Aided
Manufacturing);
Grupna tehnologija (GT-Group Technology);
Adaptivno upravljanje (AC- Adaptive Control);
Numerika kontrola (NC-Numerical Control) ;
Raunarom numeriko upravljanje (CNC- Computer Numerical Control);
Direktno numeriko upravljanje (DNCDirect Numerical Control);
Planiranje proizvodnje i kontrola (PPC-Production Planning and Control);
Integraciji aplikacija u preduzeu (EAI-Enterprise Application
Integration);
Tehniki sistemi
311
Naziv NC (Numerical Control) potie od toga to se upravljanje ostvaruje
preko odgovarajuih programa sastavljenih od odgovarajuih naredbi definisanih
preko numerikih veliina (0 i 1). Programska naredba se sastoji iz simbola koji se
registruju na buenoj traci u vidu razliitih kombinacija otvora. Svakom otvoru
odgovara signal 0 ili 1 koji se registruje iza itaa buene trake. Na taj nain se
ostvaruje numeriko upravljanje. Program za upravljanje NC alatnom mainom se
naziva NC izvorni program. NC alatna maina predstavlja sistem koji se sastoji od
podsistema: alatne maine, mernog sistema, pogonskog sistema, upravljake jedinice.
Razvoj raunara i nagli pad njihove cene na tritu omoguio je njihovu
primenu u upravljanju alatnim mainama. Pri tome raunar preuzima jedan deo
upravljakih funkcija, koje su kod NC maina bile reene hardverskim putem.
Raunarom numeriko upravljanje (CNC-Computer Numerical
Control) najee se definie kao numeriko upravljanje u koje je integrisan raunar.
U njegovoj memoriji su smeteni programi za realizaciju nekih ili svih funkcija
upravljake jedinice. Prema uputstvu kompjutersko numeriko upravljanje se definie
kao: numeriko upravljanje koje sadri programabilni raunar za upravljanje
radom alatnih maina, mernih maina ili nekoliko jedinica iste vrste koje simultano
izvode radne operacije. Programiranje NC i CNC maina moe da bude: runo, runo
sa pomagalima (poluautomatizovano) i automatizovano (mainsko).
Izmena bilo koje komponente NC sistema indukovala bi velike trokove, zbog
zamene i drugih komponenti sistema, pa se javila potreba za fleksibilnim interfejsom.
Ovo je uslovilo veu primenu programabilni logiki kontroleri (PLC Programmable
Logic Controler).
Kod PLC sistema zadate funkcije se realizuju softverskim putem. One se unose
u vidu programa u memoriju takvih sistema. Sve veu ulogu imaju inteligentni
kontroleri kojima inteligenciju omoguuje ugraeni mikroraunar, ije svojstvo
programibilnosti odreuje i njihov naziv. Zadatak PLC sistema je da: preuzme ulazne
informacije, prenese ih do procesora, na izlazu ostvari upravljake instrukcije.
Adaptivno upravljanje je vid upravljanja koji se zasniva na svojstvu adaptacije
sistema, a adaptacija ili prilagoavanje sistema je proces menjanja osobina sistema
radi postizanja najboljeg, ili u krajnjoj meri, prihvatljivog funkcionisanja u
promenljivim uslovima okruenja. Kod AC maina se reim rada maine menja u
zavisnosti od veliine poremeajnih dejstava za vreme procesa (sto nije sluaj kod NC,
CNC, PLC sistema). Adaptivno upravljanje karakterie zatvorena povratna sprega koja
se ostvaruje preko mehanizma za adaptaciju. Razlikuju se:
Granino regulisanje (ACC Adaptive Control Constraint);
Optimizaciono regulisanje (ACO Adaptive Control Optimisation).
Direktno numeriko upravljanje (DNCDirect Numerical Control)
prema se definie kao sistem za direktno numeriko upravljanje veeg broja alatnih
maina preko pridodatog procesnog raunara. Na ovaj nain je povean nivo
automatizacije uz evidentan visok nivo fleksibilnosti. U optem sluaju DNC sistem
ine dva raunara, jedan nadreeni ili veliki raunar jedan i jedan podreeni ili
mali raunar dva, koji preuzima odgovarajue programe od raunara jedan i
memorie ih u svojoj eksternoj memoriji. Raunar dva dostavlja odgovarajui program
obrade odgovarajuoj NC alatnoj maini.
CAD sistem (Computer Aided Design) se definie kao primena raunara
u smislu alata za podrku pri kreiranju, analizi, modifikovanju ili optimizaciji neke
konstrukcije. Primena raunara obuhvata korienje odgovarajueg hardvera i
Tehniki sistemi
312
softvera. CAD hardver obuhvata: raunar (CPU), jednu ili vie grafikih jedinica,
tastaturu i ostale periferijske ureaje (mis, palica, digitajzer).
CAD softver obuhvata: programe za primenu kompjuterske grafike,
aplikacione programe, programe za ostvarivanje komunikacije izmeu razliitih CAD
sistema.
CAM sistemi predstavljaju raunarom podranu proizvodnju. Ulaz u
svaki CAM sistem je opis geometrije predmeta. U prvom koraku je potrebno definisati
tehnoloki proces to obezbeuje tzv. CAPP modul (CAPP Computer Aided Proces
Planning). CAPP modul sadri tri osnovna segmenta:
ulaz geometrije,
opis tehnologije,
generisanje upravljajuih informacija i pratee dokumentacije.
Hardver CAM sistema je slian hardveru CAD sistema, a softver CAM sistema
obuhvata softver:
CAPP sistema,
za izvoenje operacija na CNC mainama i IR.
Osnovni pravac razvoja automatizacije u proizvodnim sistemima usmeren je
na automatizaciju projektovanja proizvoda i projektovanje tehnolokih procesa.
Automatizacija projektovanja proizvoda uspeno se reava primenom raunara i
razvijenih CAD sistema.
Projektovanje tehnolokih procesa primenom raunara je veoma
sloeno i ostvaruje se primenom CAPP (Computer Aided Process Planning) sistema.
Oni predstavljaju skup raunarom podranih funkcija, koje potpomau rad
projektanata tehnolokih procesa. Zavisno od strategije razvoja CAPP sistema, postoje
tri nivoa podrke koju CAPP sistemi omoguuje projektantu tehnolokih procesa i to:
1. Nii nivo podrazumeva primenu raunara za memorisanje i pretraivanje
podataka, za tehnoloke procese koji su prethodno projektovani klasinim
metodama. Prema tome, ovi CAPP sistemi omoguuju, pretraivanje
postojeih tehnolokih procesa, koji mogu da poslue kao osnova za
projektovanje novog tehnolokog procesa.
2. Vii nivo CAPP sistema automatski generiu projekte tehnolokih procesa, za
odreene delove jednostavnijeg geometrijskog oblika. Projektant tehnolokih
procesa u odreenim sluajevima koriguje tako izraene tehnoloke procese,
prema specifinostima proizvodnje.
3. Najvii nivo razvoja CAPP sistema podrazumeva ukljuivanje u sistem
znanja i ekspertnosti za projektovanje tehnolokih procesa. Tako projektovan
CAPP sistem u potpunosti preuzima ulogu projektanta tehnolokih procesa.
Prema datim mogunostima, strategija najnieg nivoa CAPP sistema,
omoguuje ubrzanje procesa projektovanja a CAPP sistemi najvieg nivoa potpunu
automatizaciju projektovanja.
Sistemi najvieg nivoa, da bi omoguili potpunu automatizaciju, treba da
obezbede vezu izmeu CAD i CAM sistema. Baza podataka i baza znanja CAPP sistema
najvieg nivoa treba biti integrisana sa bazama spregnutih CAD i CAM sistema.
Tehniki sistemi
313
U zavisnosti od naina projektovanja, odnosno od ugraene logike za
odluivanje, mogu se identifikovati tri sistema za automatizovano projektovanje
tehnolokih procesa i to:
varijantni,
generativni,
sistemi zasnovani na znanju.
Kontrola pomou raunara (CAQ-Computer Aided Quality)
predstavljaju odgovor poslovnih sistema na zahteve okruenja u pogledu unapreenja
kvaliteta. Na najniem nivou (1) raunar se koristi za obuhvatanje podataka iz
proizvodnje. To su podaci iz oblasti merenja. Na drugom nivou (2) je neposredno
upravljanje kvalitetom pomou raunara, a na osnovu podataka iz proizvodnje. Na
viem upravljakom nivou (3) su CAQ sistemi u uem smislu koji sadre i modul
planiranja kontrole kvaliteta i obrade rezultata kontrole kvaliteta. Na najviem nivou
(4) je CIQ sistem (CIQ Computer Integrated Quality) koji obezbeuje integraciju svih
podsistema poslovnog sistema uz unapreenje kvaliteta u svakom od njih.
CIM predstavlja arhitekturu integrisanja funkcije inenjeringa, marketinga i
proizvodnje pomou informacionih tehnologija, slika 19.3. U irem smislu, CIM
obuhvata integraciju svih poslovnih procesa od snabdevaa do kupca. CIM se koristi
kao strategija za planiranje resursa preduzea na irokom poslovnom nivou integracije
[9,17,19,20,21,23,31,34].
Slika 19.3. CIM Y-model (Scheer, 2004)
Da bi se realizovao koncept upravljanja prema ciljevima, potrebno je razviti model
ciljeva koji obuhvata najmanje sledee ciljeve: fleksibilnost (F), produktivnost (P),
kvalitet ( Q ).
Tehniki sistemi
314
Slika 19.4. CASA/SME model CIM sistema
Prva celovita definicija CIM sistema je iz 1980. godine u vidu CIM toka
(CASA/SME), gde su u sreditu toka dati zajednika baza podataka i ostali zajedniki
informacioni resursi, slika 19.4. Pristup novim zajednikim informacionim resursima
imaju sve poslovne funkcije, grupisane u inenjering proizvoda, planiranje
proizvodnje, upravljanje proizvodnjom i automatizaciju proizvodnje.
Druga karakteristina definicija CIM sistema proizilazi iz CIM modela koji je
1985 godine razvilo nemako udruenje AWF, slika 19.5. Po toj definiciji CIM
obuhvata informaciono tehnoloke interakcije izmeu CAD, CAP, CAM, CAQ i PPC
sistema.
Slika 19.5. AWF model CIM sistema
Tehniki sistemi
315
Imajui u vidu postojee zahteve poslovanja kao i razvoj raunarskih
tehnologija dolazimo do pojma CIM sistema odnosno raunarski integrisana
proizvodnja, slika 19.6. Zato je naglasak na I u akronimu CIM. Kod ovih sistema
proizvodnja je shvaena u irem smislu i ne obuhvata samo procese proizvodnje i
montae ve i ostale procese poslovnih sistema. Pojam CIM sistema je dalje evoluirao
tako da dolazimo do pojma HOCIM sistema sa naglaenom ulogom ljudskih resursa u
razvoju CIM sistema i CIE sa naglaenim vezama poslovnog sistema sa ostalim
poslovnim sistemima. Kasnije do pojma CAI sistema sa naglaenom integracijom
izmeu vie poslovnih sistema u okviru iste grane i industrije u celini, i pojma CIB
poslovanja u celini [9,17,19,20,21,23,31,34].
Slika 19.6. Helbergov model CIM sistema
CIM arhitektura je informacioni sistem, koji omoguuje da se u poslovnom
sistemu integriu informacije i proizvodni procesi, tako to se najpre definiu pravci
integracije i interfejs izmeu korisnika. CIM arhitekturu ine tri kljuna bloka:
Komunikacije (komunikacije i distribucije podataka);
Upravljanje podacima (definisanje, memorisanje i korienje podataka);
Prezentacija.
Komunikacioni sistem u CIM okruenju je od fundamentalnog znaaja,
bez koga je nemogue ostvariti uspenu integraciju informacija i procesa. Zbog toga je
izuavanje komunikacionih sistema (CS) od sve veeg znaaja za uspeno poslovanje.
Kljuna definicija komunikacije podacima je da je to: kodirana transmisija
(prenos) podataka elektrinim ili optikim putem. Komunikacija, kao proces, sastoji
se iz tri koraka (tkz. I P O model) i to:
podaci ulaze u CS,
podaci se obradjuju u CS,
podaci se predaju na izlazu iz CS-a.
Osnovni koraci (faze) u komunikaciji podacima su:
prijem podataka,
Tehniki sistemi
316
ispitivanje podataka,
odluivanje o nainu,
slanje podataka do eljenog odredita.
Osnovni procesi i elementi komunikacije su:
kodiranje,
komunikacioni softver,
paralelni port/serijski port,
serijski (modemski) kabl,
modem,
modularni kabl,
usluge prenosa,
lokalne i druge mree.
Drugi kljuni blok, u CIM arhitekturi, je upravljanje podacima koje
obuhvata definiciju podataka, relacije izmeu njih, arhiviranje i pristup podacima.
Znaaj ovog bloka postaje sve vei, jer je u industriji instaliran veliki broj raznovrsnih
raunarskih sistema sa razliitim upravljanjem podacima. Da bi se ostvarila integracija
razliitih sistema potrebno je da upravljanje podacima obuhvati:
suverenitet nad podacima,
bazu podataka,
ukljuivanje lokalnih baza podataka.
Baza podataka je veliki skup meusobno povezanih podataka pomou softvera
za upravljanje bazama podataka (DBMS Data Base Management System)
napisanog pomou jednog od programskih jezika. Postoji jo jedna, znatno potpunija
definicija DB-a i ona glasi:Baza podataka je skup meusobno povezanih i usklaenih
podataka, skladitenih zajedno bez tetne i nepotrebne redundanse, kako bi na
optimalan nain sluila jednom ili vie informacionih sistema (aplikacija) i kako bi
podaci u njima bili nezavisni od programa koji ih koriste.
Trei kljuni blok u CIM arhitekturi je prezentacija, koja omoguuje
dostavljanje neophodnih podataka do korisnika na nivou radionice ili poslovnih
funkcija. Ostvarivanje CIM arhitekture pretpostavlja da se, pri razvoju CIM sistema,
respektuju sledee prepreke: korienje standardnih platformi, integracija podataka,
osiguravanje investicija u CIM opremu, korienje razliitih sistema, korienje
industrijskih standarda i otvorenih interfejsa, smanjenje trokova za podrku
aplikacija, kastomizacija reenja, fazna primena, selektivnost u primeni CIM reenja,
unapreenje poslovnog procesa.
U fazi izrade aplikativnog softvera respektuju se potrebe za preuzimanjem i
manipulacijom istih podataka od strane veeg broja korisnika iz razliitih funkcija
poslovnog sistema. Neki od lanaca integracije su posebno vani kod CIM sistema, kao
na primer izmeu: CAD/CAM, CAD/CAM i PPC, PPC i DSS aplikacija.
CIM arhitektura treba da omogui smanjene trokove za podrku aplikacija,
jer se pravilno rasporeuju kadrovski resursi i ne vri se dupliranje mnogih aktivnosti.
Time se smanjuje vreme i trokovi izrade i trokovi odravanja aplikacija.
Iz prethodne analize sistema moe se zakljuiti da CIM arhitektura predstavlja
integraciju informacionih i proizvodnih resursa. Integracija ovih resursa ostvaruje se,
pre svega, pomou komunikacione tehnologije. U oblasti proizvodnje koriste se dva
osnovna protokola za razmenu podataka bazirana na ISO standardima i to:
MAP ( Manufacturing Automation Protocol ),
TOP ( Tehnical and Office Protocol ),
Tehniki sistemi
317
Iako je u to vreme postojalo nekoliko razliitih modela CIM sistema, oni su imali
nekoliko zajednikih karakteristika. Svi modeli su vrili integraciju proizvodnih i
informacionih tehnologija uvoenjem zajednikih baza podataka. Baze podataka su
mogle biti centralizovane za celo preduzee i povezane sa ostalim poslovnim
funkcijama ili distribuirane po poslovnim funkcijama pa zatim meusobno povezane.
Tako su svi modeli koji su nastajali zadravali tri osnovne karakteristike CIM strukture
i bile prilagoene potrebama preduzea, zahtevima trita i vaeim standardima.
Karakteristian je i CIM OSA referentni model koji je razvijen u okviru programa
Evropske zajednice a u okviru AMICE. To je CIM referentni model arhitekture
otvorene za povezivanje, to znai da svako preduzee moe na ovoj osnovi da gradi
svoj CIM model, slika 19.7. Arhitektura CIM OSA referentnog modela moe se iskazati
u tri dimenzije i to:
Nivo optosti: referentni, parcijalni i posebni.
Nivo primene: potrebe, specifikacije, opis primene
Nivo poslovanja sa aspekta: funkcija, informacija, resursa, organizacije.
Slika 19.7. CIM/OSA referentni model
Sa aspekta nivoa optosti najvii nivo ima referentni nivo na osnovu koga se
projektuju parcijalni nivoi a najnii posebni nivo. Upravljanje u CIM modelu moe se
predstaviti sa veim brojem upravljakih nivoa. U osnovnom CIM modelu postoje
etiri nivoa upravljanja: operativno, funkcionalno, generalno, izvrno. Poslednja dva
mogu se spojiti u jedno. Zadatak generalnog upravljanja je da definie elemente tzv.
konceptualnog plana CIM sistema, koji obuhvata: misiju, ciljeve i opte pravce razvoja
poslovnog sistema, raspoloive resurse, sagledavanje znaaja sinergijskog efekta pri
integraciji poslovnih podsistema, organizacioni okvir za razvoj CIM sistema.
Tehniki sistemi
318
19.2. CILJEVI ORGANIZOVANJA
RAUNARSKI INTEGRISANIH SISTEMA
Ciljevi organizovanja CIM sistema proizilaze iz osnovnih ciljeva preduzea.
Prema analizi datoj u literaturi utvrena je dinamika strategijskih ciljeva. Poslednjih
godina dominantni ciljevi su poveanje fleksibilnosti, kvaliteta i produktivnosti. Od
poslovnih sistema zahteva se sve vee respektovanje vremena i kvaliteta, uz praktino
fiksiranje cena proizvoda, odnosno produktivnosti. Poveanje produktivnosti ostvaruje
se na razliite naine, ali se uoava da je najvei uticaj tehnolokog faktora. Na slici
19.8. prikazan je raspored tipinog FPS. Sistem je pogodan za proizvodnju raznovrsnih
delova (50 do 100) i godinje do 2000 jedinica po delu. Sistem moe rukovati sa vie
malih serija. FPS se moe ponovo programirati za proizvodnju proizvoda pri kraju
ivotnog ciklusa. FPS je pogodan za proizvodnju raznovrsnih proizvoda u velikim
koliinama [9,17,19,20,21,23,31,34].
Slika 19.8. Raspored FPS
Na slici 19.9. prikazan je raspored proizvodnje po odeljenjima i redosledu
operacija. Kada postoji vei broj ciljeva postoje i odreeni konflikt ciljeva. Primer za
ovo je konflikt izmeu produktivnosti i fleksibilnosti konvencionalne opreme, jer
poveanje fleksibilnosti povlai za sobom smanjenje produktivnosti, i obrnuto. Zbog
toga se u praksi najee definie globalna funkcija cilja (Gc) kao ponderisana vrednost
parcijalnih ciljeva. Vrednost pondera jednaka je 1, pa je vrednost globalne funkcije
cilja izmeu maksimalnih i minimalnih vrednosti parcijalnih ciljeva.
Proizvodni ciljevi proizilaze iz poslovnih ciljeva, odnosno, proizvodni ciljevi sa
moraju iskazati kao podskup ciljeva poslovnih sistema ili CIM sistema. Osnovni
proizvodni ciljevi su minimiziranje: meufaznih zaliha, kanjenja, vremena protoka,
maksimiranje obima proizvodnje.
Tehniki sistemi
319
Slika 19.9. Raspored FPS
Poveanje nivoa fleksibilnosti i automatizacije
Potreba za poveanjem fleksibilnosti i automatizacije (FA) je odgovor
poslovnih sistema na uslove koje diktira okruenje [9,17,19,20,21,23,31,34].
Fleksibilnost i automatizacija je takav vid automatizacije procesa pri kome se zadrava
ili poveava nivo automatizacije. Dok je kod konvencionalnih metoda poveanje nivoa
automatizacije znailo smanjenje nivoa fleksibilnosti, kod fleksibilne automatizacije
tei se istovremenom poveanju nivoa automatizacije i fleksibilnosti. Istovremeno
poveanje nivoa fleksibilnosti i automatizacije postie se primenom raunarskih ili C-
tehnologija. Ovaj pojam se koristi kada se eli naglasiti primena raunara u raznim
oblastima. Da bi primena CIM sistema bila uspena, proizvodne tehnologije treba da
budu povienog nivoa automatizacije i fleksibilnosti kao i pouzdanosti i tanosti. Ovi
protivureni zahtevi se mogu ostvariti primenom FA.
Slika 19.10. Funkcionalni raspored grupnih tehnologija mainskih alata na tradicionalan
nain: strug (L- lathe), glodalica (M- milling), builica (D- drilling), brusilica (G- grinding) i
montaa (A- assembly) delova.
Grupna tehnologija je u osnovi fleksibilnih proizvodnih sistema koja
podrazumeva odreenu organizaciju i grupisanje maina i delova. Grupe maina ili
Tehniki sistemi
320
radnih mesta proizvode samo deo nekog proizvoda. Postavljeni su tako da slede
redosled operacija tehnolokog procesa proizvodnje. Kao tip organizacije do kraja je
uspena kod realizovanja FPS samo uz dobro razraenu konstrukciju proizvoda i uz
usku povezanost projektovanja tehnologije proizvoda as projektovanjem procesa.
Delovi proizvoda se grupiu u familije primenom: metoda klasifikacije ili
ukrupnjavanja.
CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer Aided
Manufacturing. Opti prevod bi glasio: kompjuterom podran dizajn i proizvodnja.
CAM sistemi obuhvataju sisteme za pripremu i realizaciju upravljakih zadataka za
CNC maine, industrijske robote i fleksibilne tehnoloke elije.
Slika 19.11. Tok dokumenata u CAD/CAM aplikacijama.
Povezivanje CAD i CAM sistema se vri u skladu sa povezivanjem bilo koja dva
raunarska sistema, slika 19.11. Ovaj interfejs meutim ima neke svoje znaajne
osobenosti. Najee se povezivanje vri preko zajednike baze podataka. Najvanija je
veza izmeu CAD i NC modula CAM sistema.
Slika 19.12. Povezivanje CAD/CAM aplikacija
Dve su osnovne mogunosti povezivanja CAD i NC funkcija, slika :
Tehniki sistemi
321
Na nivou jezikog interfejsa, gde CAD generie geometrijske podatke.
Podaci se dalje obrauju preko eljenih procesora ( NC jezika,kao npr.
APT, EXAPT );
Na nivou desktriptivnih interfejsa, tj.interfejsa podataka. To se ostvaruje
pomou IGES post procesora (npr. CADCLP) ili kao individualno reenje
kod nestandardnih formata podataka.
Interfejs treba da omogui izmenu :
grafikih podataka , koji obuhvataju 2D/3D vektorsku grafiku i 2D/3D
raster grafiku,
podataka sa tehnikog crtea, koji obuhvataju 2D geometriju, razmeru i
kote, poglede i preseke, organizacione podatke,
geometrijskih podataka i to za 2D/3D linijske modele, 3D povrinske
modele i/ili zapreminske modele,
podataka o modelu proizvoda,tj. podataka o strukturi proizvoda,
geometriji proizvoda, tehnologiji i elementima oblika.
Slika 19.13.
Kao najistaknutiji interfejs za povezivanje CAD/CAM sistema treba istai
STEP, slika 19.14.
Slika 20.13. Integracija CAD/CAM i PPC sistema
Prisutan je veliki broj veza u oba pravca izmeu CAD i PPC (Production
Planning and Control) u oba pravca. CAD sistem obezbeuje mnogo informacija o
Tehniki sistemi
322
proizvodu, konstrukciji i, ako je integriran sa CAM sistemom, o tehnologiji i izradi na
CNC mainama. Ovi podaci predstavljaju ulaz u PPC sistem, koji treba da omogui
efikasno planiranje i upravljanje proizvodnjom. Oni se odnose na strukturu proizvoda,
planove rada i resurse (maine , alati, ostala oprema).
Na osnovu konstruktivne dokumentacije dobijaju se liste materijala, liste
delova za nabavku, liste delova za izradu.
Slika 19.14.
Veza izmeu CAD i PPC sistema se moe ostvariti, slika 19.14.:
kretanjem dokumentacije unutar istog proizvodnog ili poslovnog sistema,
povezivanjem CAD i PPC sistema,
Integrisanjem CAD i PPC sistema u CAD/PPC sistem.
U prvom sluaju , jedina veza izmeu CAD i PPC sistema se ostvaruje preko
dokumentacije (crte, plan proizvodnje...) i redundansa je jako visoka. Ovo je
karakteristino kod autonomnog prilaza razvoja CAD i PPC sistema. Druga i trea
varijanta imaju prednosti u informatikom smislu, ali je njihova primena vezana za
redizajniranje postojeih CAD i PPC baza podataka, primenu savremenih raunarskih i
komunikacionih tehnologija. Najvaniji lanci integracije kod CIM sistema su izmeu,
slika 19.15.: CAD/CAM aplikacija, CAD/CAM i PPC aplikacija, PPC i DSS aplikacija.
Slika 19.15.
U ovim sistemima veza izmeu CAD i PPC sistema ostvaruje se preko vezanih
procesora, koji omoguuju: runu manipulaciju podataka, primenu dodatnih
programa za manipulisanje podataka, transfer podataka u oba smera i transfer
podataka u dijalogu.
Za integrisano reenje razlikujemo tri sluaja: zajednika baza podataka na
jednom raunarskom sistemu, zajednika baza podataka za jednu raunarsku mreu i
zajedniko upravljanje podacima u jednoj mrei.
Tehniki sistemi
323
Slika 19.16.
Sistemi za podrku odluivanju (DSS- Decision Support System) su sistemi
koji slue kao podrka u odluivanju menadmentu. Razvijeni su kao specifina oblast
razvoja sistema baziranih na znanju i ekspertnih sistema. Njihova pojava datira iz 70-
tih godina prolog veka. Osnovna paradigma u njihovom razvoju bila je podrka
informacionih tehnologija u modeliranju problema, njihovom razumevanju i
vrednovanju alternativnih odluka. Sve ovo proistie iz injenice da se kod sloenih
problema odluivanja donoenje odluka mora poivati na sistemskom pristupu. DSS
se sastoji iz baze podataka, baze znanja i interpretera pravila. Baza znanja sadri
veoma kompleksne podatke o objektima odluivanja, znanja o znanju. Sva ta znanja su
razdeljena u vie modula i vrlo se jednostavno mogu nadograivati. Interpreter pravila
omoguava korienje znanja i baze znanja kao i izbor odgovarajuih pravila i njihov
redosled. Odluka praktino predstavlja izbor akcije iz liste alternativnih akcija.
Ponekad se ova lista daje eksplicitno,a ponekad u obliku varijable.
Integracija PPC i DSS sistema je put ka uspenom poslovanju preduzea. Time
bi se objedinile informacione i proizvodne tehnologije, pa bi i posao menadera,
inenjera i ostalih uesnika u poslovanju bio znatno olakan. Planiranje i upravljane
proizvodnjom bilo bi znatno efikasnije ukoliko bi u okviru iste postojao sistemski
nain za donoenje odluka, odnosno DSS sistem.
Kao to se moe i pretpostaviti, osnovni razlozi zbog kojih se tei integraciji
proizvoda i procesa u preduzeu su savremeni uslovi poslovanja. Zahteva se sve vea
brzina reagovanja, transparentnost procesa, pouzdanost dobijenih informacija itd.
Zbog toga je poeljno da se aplikacije tj. aplikativni softveri realizuju zajedno. Tek se sa
pojavom Interneta moe govoriti o integraciji aplikacija u preduzeu. Kretanje
poslovnih reenja komunikacijom starih i novih aplikacija korienjem zajednikog
srednjeg sloja (middleware) predstavlja EAI (Enterprise Application Integration).
Middleware je softver nezavistan od aplikacija, koji omoguava povezivanje
aplikacija.Time se postie: bolja relacije sa kupcima, podrka ojaavanju lanaca
snabdevanja, podrka kljunim internim procesima, podrka brem razvoju i uvoenju
novih aplikacija.
Model integracije predstavlja predvieni pristup i konfiguraciju koji se koristi pri
integraciji informacija i omoguuje: jednostavniju integraciju aplikacija, ponovno
Tehniki sistemi
324
korienje integracije u razliitim konfiguracijama, iroke mogue pristupe ka
integraciji, potrebna ekspertska znanja u ostvarivanju integracije.
On obuhvata modele integracije prezentacije, podataka i funkcionalnu integraciju.
Model integracije prezentacije je jedan od najjednostavnijih oblika
integracije. Integracija je ostvarena pomou korisnikog interfejsa aplikacija. Time se
dobija jedinstvena prezentacija za korisnika. Ovaj model omoguuje integraciju novog
softvera pomou prezentacije postojeeg. On se obino koristi za kreiranje novog
korisnikog interfejsa, ali i za integraciju sa drugim aplikacijama.
Model integracije podataka se zasniva na pristupu softverskih
komponenti podacima. Premoava se aplikativni softver, i direktnim pristupom se
ostvaruje kreiranje, upravljanje i memorisanje podataka. Ovo se najee vri radi
ponovnog korienja ili sinhronizacije podataka kroz aplikacije.
Model integracije funkcije se zasniva na integraciji softvera na nivou koda.
To moe biti na nivou procedure ili objekta, koristei API (Application Programming
Interface). Ukljuuje se pristup svakoj aplikaciji , ukljuujui semantiku i ponaanje
aplikacije.To se moe ostvariti i korienjem konektora. Konektor je softver ija je
namena da omogui pristup softveru i njegovoj funkcionalnosti. Softver se tada razvija
u skladu sa originalnim postavkama, sa lakim pristupom i istovremenom integracijom.
Vrlo vaan pojam je i distribuirani srednji sloj. Postoje tri kategorije istog :
MOM (Message Oriented Middleware ) koji ostvaruje integraciju
prolaskom poruka izmeu aplikacija. MOM je odgovoran za isporuku
poruka do ciljnog sistema.
DOT (Distributed Object Technology) je zasnovan na objektno
orijentisanom konceptu srednjeg sloja. Ostale aplikacije mogu pristupiti
ovom softveru preko mree.
Monitori procesiranja transakcija (TPMTransaction Processing
Monitors) omoguuje upravljanje transakcijama pomou saradnje dve
faze.
19.3. PRIMENA ROBOTA U PROIZVODNJI
U odreivanju pojma robota moemo krenuti od jedne popularnije definicije
koju nalazimo u Vebsterovom (Webster) reniku [9,17,19,20,21,23,31,34]. Prema toj
definiciji robot je "automatizovani ureaj koji obavlja funkcije koje se obino pripisuju
oveku". Zvanina definicija data od strane RIA (Robotic Industries Association) je,
meutim, znatno preciznija ali se odnosi samo na industrijske robote. Ona, u slobod-
nijem prevodu glasi: "Industrijski robot je viefunkcionalni manipulator koji se moe
ponovo programirati i koji je namenjen da pomera radni materijal, predmete, alat i
specijalne ureaje na razne zadate naine u cilju izvravanja razliitih zadataka".
Vratimo se sada prvoj definiciji robota. U pominjanoj drami Karela apeka robotima
se nazivaju mehaniki ljudi koji rade u fabrikama. Tu je uveden i naziv robot. Naziv je
izveden iz eke rei "robota" koja oznaava prisilni rad. Taj naziv je kasnije preuzet i u
svim drugim svetskim jezicima. Obratimo sada panju na karakteristike robota. apek
navodi da su roboti mehaniki savreni i poseduju izuzetno veliku inteligenciju. To je
uobiajena vizija autora naune fantastike. Tako, u nastanku pojma robota
"mehanika savrenost" i "velika inteligencija" postaju njegove glavne odrednice.
Razvojem nauke, posebno automatizacije, termin robot, uz izmenjen sadraj, ulozi u
svakodnevnu upotrebu. Tridesetih godina ovog veka dolazi do znaajne modernizacije
Tehniki sistemi
325
proizvodnje. Formiraju se moderne proizvodne linije na kojima se nalaze i razliiti
automati. Danas takvi automati i poslovi koje su radili deluju veoma jednostavno,
meutim, u ono vreme oni su bili proizvod vrhunske tehnike i nazivani su robotima.
Robotom je smatran svaki tehniki ureaj sposoban da obavi neke radnje i
poslove koje je ranije radio ovek. Nije bilo potrebno da takav ureaj lii na oveka niti
da se odlikuje nekom irom mogunou kretanja ili pak mogunou prilagoavanja
razliitim zadacima. Automati su vremenom usavravani, no njihove bitne
karakteristike u pogledu mogunosti kretanja i prilagoavanja nisu se menjale.
Kvalitativni skok nastupa pedesetih godina. Razvija se tehnika raunara i pojavljuju se
maine i ureaji kojima su upravljali elektronski raunari. To su takozvane numeriki
upravljane maine. One su mogle da obave veoma sloene poslove ali su to ipak bile
samo strogo odreene kretnje za koje je maina konstruisana (na primer,
automatizovani strug). Takve maine nazivane su tada robotima. Presudna je bila
sposobnost raunara da obavlja, slino oveku, odreene intelektualne radnje.
Danas od robota zahtevamo mnogo vie. Robot mora ostvariti veoma sloena
kretanja, a i pojam samostalnosti se izmenio. Robot mora biti sposoban ne samo za
automatizovano izvravanje postavljenog zadatka ve i za snalaenja u nekim
situacijama koje su izvan normalnog radnog reima; on mora reagovati i prilagoavati
se razliitim poremeajima uslova rada. Takvu sposobnost ve moemo nazvati
inteligencijom. Sadanja istraivanja u oblasti robotike pokazuju da e roboti biti
mehaniki sve savreniji, a njihovi upravljaki sistemi posedovae sve vie vetakih
ula i elemenata vetake inteligencije. Kao primer neka poslui ulo vida u obliku
televizijske kamere sa raunarskim algoritmima za prepoznavanje oblika. Zatim, tu su
merai sile pritiska, laserski daljinari i razni drugi ureaji. Time e roboti postati zaista
veoma samostalni u radu.
19.3.1. Industrijski roboti
Neke od oblasti tehnike i proizvodnje iji je razvoj bitno uticao na pojavu i
usavravanje robota zahtevale su ureaje robotskog tipa.
Slika 19.17. Kopirajui manipulator
Jedna od takvih oblasti je nuklearna tehnologija. Tu se radi sa radioaktivnim
materijama i u zonama izloenim radijaciji, na primer kod montae i demontae
Tehniki sistemi
326
elemenata nuklearnog reaktora ili intervencije u sluajevima havarija na nuklearnim
postrojenjima. Radi reenja ovih problema razvijeni su prvo kopirajui manipulatori,
slika 19.17. Oni su omoguavali da ovek-operator, stojei u bezbednoj zoni, iza
zatitnog zida, rukuje radioaktivnim materijama. On svojim rukama vodi takozvani
upravljajui mehanizam manipulatora. Izvrni mehanizam koji se nalazi u opasnoj
zoni kopira to kretanje i tako obavlja eljenu radnju.
Industrijski manipulacioni robot je ureaj opremljen mehanikom rukom veli-
kih mogunosti kretanja i upravljakim sistemom velike autonomije realizovanim na
digitalnom raunaru. Ovakav robot predstavlja dananju krajnju taku razvojnog niza
industrijskih automata. Industrijske robote delimo u tri generacije na osnovu toga u
kojoj meri su izraene glavne odrednice robota: univerzalnost kretanja i autonomnost
u radu. Pre nego to izloimo karakteristike robota prve generacije spomenimo indus-
trijske automate koji izvravaju zadata kretanja tako to se pokretanje i zaustavljanje
obezbeuje prekidaima ili mehanikim graninicima. Mada se po nekim definicijama
i ovi ureaji svrstavaju u robote, danas je uglavnom prihvaeno da takvi automatski
manipulatori ipak nisu roboti jer je njihova univerzalnost i mogunost
reprogramiranja veoma ograniena. Roboti prve generacije u stanju su da automatski
ponavljaju zadati pokret. Zapravo, ne radi se o samo jednom odreenom pokretu, ve
o proizvoljnom pokretu koji se robotu zadaje preko, na primer, zapisa na magnetnoj
traci. Novi zadatak podrazumeva novi program. Time se iscrpljuje mogunost
komunikacije sa robotom, a njegova samostalnost ogleda se u preciznom
automatskom ponavljanju zadatog kretanja.
Kada govorimo o istorijskom razvoju industrijskih robota navedimo
hronoloki jo neke vane momente:
Krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina razvijaju se kopirajui
manipulatori i teleoperatori za rad sa radioaktivnim materijama;
Godine 1952. Institut za tehnologiju u Masausecu (MIT) prikazuje prvu
numeriki upravljanu mainu;
Godine 1954. u Velikoj Britaniji je patentiran prvi robotski ureaj -
manipulator sa numerikim upravljanjem (C. W. Kenward);
Godine 1954. projektovan je u SAD ureaj pod originalnim nazivom
"programmed article transfer" ili, u slobodnom prevodu, sistem za
programirano premetanje predmeta (George C. Devol). Godine 1960.
kompanija Junimejt (engl. Unimate, rukovodilac J. F. Engelberger)
proizvela je prvi robotski ureaj prema ovom projektu.
Industrijski roboti (IR Industrial Robot) su pored CNC sistema tipian
predstavnik fleksibilno automatizovanih sistema. U osnovi izmeu CNC i IR nema
nekih znaajnih razlika, to su tehniki sistemi kod kojih se zadavanje radnih zadataka
ostvaruje na osnovu programa datog u numerikom obliku. IR je programabilni
sistem, opte namene, koji moe da poseduje neke antropomorfne karakteristike, a pre
svega ruke. Programabilnost, ruke, zglobovi omoguavaju IR iroku primenu u
industriji, slika 19.18. Razlika izmeu CNC i IR je samo u vrsti aktivnosti koje izvode a
i ova razlika je sve manja.
Tehniki sistemi
327
Slika 19.18. Robot sa tri zgloba
Razgranat lanac podrazumeva da bar jedan segment lanca nosi tri ili vie
zglobova (jedan prethodni i dva ili vie narednih), slika 19.19.
Slika 19.19. Primeri manipulacionih robota sa odgovarajuim kinematikim lancima
19.3.2. Roboti u industriji i fleksibilna automatizacija
Roboti se primenjuju u proizvodnji da bi se postigla vea produktivnost.
Poeli su od jednostavnijih operacija i kretali se ka sloenijim. Danas polja industrijske
primene robota moemo svrstati u etiri kategorije:
prenos (transfer) materijala i opsluivanje maina,
procesne operacije,
poslovi montae (asembliranje),
poslovi kontrole proizvoda (inspekcija).
Minimalna konfiguracija podrazumeva mehanizam sa tri zgloba, odnosno
tri stepena slobode. Na takvu minimalnu konfiguraciju nadovezuje se takozvani
zavrni, mehanizam robota koji emo uslovno nazivati aka. Na slici 19.20 ematski je
Tehniki sistemi
328
predstavljena podela lanca na minimalnu konfiguraciju i aku. Sledi da minimalna
konfiguracija obuhvata zglobove S1 , S2 i S3 i segmente 1, 2 i 3, a aka se nadovezuje i
sadri odreeni broj zglobova i segmenata (na primer 4, 5 i 6). Naziv minimalna
konfiguracija potie otuda to svaki manipulacioni robot poseduje takav mehanizam.
Minimalna konfiguracija esto se definie kao mehanizam sa tri stepena slobode koji
vri pozicioniranje tj. dovoenje ake na eljeno mesto u radnom prostoru. Kasnije
emo videti da se pod pojmom pozicioniranja obino podrazumeva poloaj samog vrha
ake robota, taka A na slici 19.20. Tako, na taj poloaj, pored minimalne
konfiguracije, utiu i segmenti same ake. Otuda se moe rei da minimalna
konfiguracija odreuje poloaj korena ake, taka C na slici 19.20., a zajedno sa akom
vri pozicioniranje vrha, taka A na slici 19.20.
Slika 19.20. Minimalna konfiguracija i aka robota
Minimalna konfiguracija je mehanizam sa tri zgloba od kojih svaki moe biti
rotacioni ili translatorni. Oznaimo sa R rotacioni, a sa T translatorni zglob. Sada
moemo uvesti oznaavanje mehanizma na sledei nain: na primer RTT oznaava
mehanizam sa tri zgloba (i tri stepena slobode) od kojih je prvi rotacioni, a druga dva
translatorna. Sada emo, koristei uvedeno oznaavanje obraditi najee sheme
minimalne konfiguracije robota.
Pravougaona ili TTT shema
Minimalna konfiguracija pravougaone ili TTT sheme ima tri translatorna
zgloba. Na slici 19.21. prikazan je primer ovakve minimalne konfiguracije i to izgled
robota i njegov shematski prikaz.
Slika 19.21. Konfiguracije robotskih manipulatora: pravougaona minimalna konfiguracija.
Kako je na slici prikazano, minimalna konfiguracija se zavrava jednom ploi-
com (C na slici 19.21.) na koju se zavrtnjima ili nekako drugaije vezuje aka robota.
Tehniki sistemi
329
Treba, ipak, naglasiti da minimalna konfiguracija i aka ne moraju biti ovako odvojene
celine. Vrlo esto se i ne mogu fiziki razdvojiti zato to se motori koji pokreu
zglobove ake nalaze negde na segmentima minimalne konfiguracije, da bi bili blie
centralnom stubu i time manje optereivali robot. Odatle se pogoni prenose pogodnim
prenosom mehanizmom do zglobova ake. U ovakvim sluajevima podela na
minimalnu konfiguraciju i aku robota ima smisla samo shematski, a ne i na stvarnoj
konstrukciji. Razmotrimo sada radni prostor TTT-robota ograniavajui se za sada
samo na minimalnu konfiguraciju. Pod radnim prostorom minimalne konfiguracije ro-
bota podrazumevamo onaj deo prostora u iju svaku taku moe da doe vrh
konfiguracije, taka C na slika 19.22..
Slika 19.22. Radni prostor pravougaone minimalne konfiguracije
Posmatrajmo TTT-shemu prikazanu na slici 19.21. i razmotrimo ta je to to
ograniava mogunost da vrh C stigne u bilo koju taku prostora. Ogranienje potie
otuda to pomeranje bilo kog segmenta kroz odgovarajui zglob nije ogranieno. Na
primer, kod klizanja zgloba S1 po ipki G1G2 uvedeni su mehaniki graninici (G1 i
G2). I kod ostalih zglobova duina izvlaenja ili uvlaenja segmenata ograniena je
samom duinom segmenata, pa se u konstrukciji uvode graninici. S obzirom na
ovakva ogranienja, radni prostor TTT-robota bio bi pravougaonik prikazan na slici
19.22.
Cilindrina ili RTT-ema.
Minimalna konfiguracija cilindrine ili RTT-sheme ima tri zgloba od kojih je
prvi rotacioni, a druga dva translatorna. Na slici 19.23. prikazan je primer ovakve
minimalne konfiguracije i to izgled robota i njegov shematski prikaz.
Slika 19.23. Konfiguracije robotskih manipulatora: cilindrina minimalna konfiguracija
Naziv cilindrina shema potie otuda to pomeranja u zglobovima S1, S2 i S3
tano odgovaraju koordinatama , z i cilindrinog koordinatnog sistema, to se vidi
Tehniki sistemi
330
uporeivanjem slika 19.24. U daljem tekstu emo videti da je i radni prostor ovakvog
robota cilindrian.
Slika 19.24. Cilindrini koordinatni sistem i radni prostor
Razmotrimo sada radni prostor RTT-sheme robota. Ogranienja se ovde
javljaju zbog ograniene duine segmenta 2 i 3, te se oni mogu izvlaiti (odnosno
uvlaiti) iz odgovarajuih zglobova samo do odreene mere. Za obrtanje u zglobu S1
smatraemo da nije ogranieno, mada i tu mogu da se pojave ogranienja. S obzirom
na uvedena ogranienja, radni prostor cilindrinog robota izgledao bi kao na slici
19.24.
Sferna ili RRT-shema.
Minimalna konfiguracija sferne ili RRT- sheme ima tri zgloba od kojih su prva
dva rotaciona, a trei translatorni. Na slici 19.25. prikazan je primer sfernog robota i
njegova ema.
Slika 19.25. Sferna minimalna konfiguracija
Pomeranja u zglobovima kod RRT-sheme priblino odgovaraju koordinatama
sfernog koordinatnog sistema, slika 19.26., pa otuda naziv sferna shema.
Slika 19.26. Konfiguracije robotskih manipulatora: RTR, RRT i TRR eme
Tehniki sistemi
331
RTR i TRR eme prikazujemo zajedno zato to u onom obliku u kome se
obino praktino realizuju imaju isti radni prostor. eme su prikazane na slici 19.26.
Slika 19.27. Konfiguracije robotskih manipulatora: RTR-robot i radni prostor
Laktasta ili RRR-shema.
Minimalna konfiguracija laktaste ili RRR-eme ima tri rotaciona stepena
slobode. Naziv laktasti robot potie od karakteristinog "L-lakta" koji se uoava na
ovoj emi. Za ovu emu robota sreu se i drugi nazivi kao, na primer, zglavkasti ili
antropoidni robot. Izdvojiemo posebno jednu od moguih RRR-shema. Prikazana je
na slici 19.28. i zbog slinosti sa ovekovom rukom naziva se antropomorfna
(ovekolika) shema.
Slika 19.28. Konfiguracije robotskih manipulatora: laktasti ili RRR-robot
Radni prostor RRR-sheme robota zavisi od mogunosti obrtanja u svakom
zglobu. Ako bi obrtanja bila bez ogranienja, onda bi radni prostor bio lopta iji je
poluprenik odreen duinom ruke. Kako obrtanja u zglobovima nisu neograniena to
e radni prostor biti jedan deo lopte sloenog oblika, slika 19.29.
Slika 19.29. Konfiguracije robotskih manipulatora: RRR robot i radni prostor laktastog robota
Tehniki sistemi
332
Na slici 19.30. prikazan je robot sa etiri stepena slobode kretanja.
Slika 19.30. Robot sa etiri stepena slobode
Kinematika robota izuava poziciju, brzinu, ubrzanje i sve izvode
promenljive pozicije (s obzirom na vreme ili neke druge promenljive. Izuava
geometrijska i vremenska svojstva kretanja bez razmatranja sila i momenata koji
uzrokuju to kretanje i analitiki opisuje geometriju i kretanja robota u odnosu na neki
fiksni referentni koordinatni sistem. Osnovni problem koji treba reiti je da se za
zadane uglove zglobova robota koja je orijentacija i pozicija alata u odnosu na bazni
koordinatni sistem kao i transformacija prikaza poloaja robota iz kartezijskog
prostora u prostor zglobova.
Slika 19.31. Kinematika robota
Dinamika predstavlja oblast mehanike koja se bavi izuavanjem sila i
momenata koje uzrokuju kretanje. Osnovni problem je kako ce se kree robot pod
delovanjem sila odnosno momenata u zglobovima robota. Te sile/momenti zavise od:
prostorno-vremenskim osobina zadane putanje alata, masa i momenata inercije
lanaka, optereenja, trenja u zglobovima itd. Da bi se robot kretao kroz prostor od
take A do take B mora se odrediti putanja. Putanja se zadaje u obliku niza taaka
kroz koje robot mora proi na putu od A do B. Upravljanje robotom moe biti:
Poziciono: tano sleenje putanje i povratna veza preko senzora pozicije i
brzine.
Upravljanje silom dodira:
o kada se robot slobodno kree u prostoru, primenjuje se "isto"
poziciono upravljanje,
o kada robot dodiruje povrinu nekakvog objekta (ciljna povrina),
primjenjuje se hibridno upravljanje: poziciono upravljanje se
Tehniki sistemi
333
primjenjuje u nekim smerovima (npr. za upravljanje poloajem robota
u ravni ciljne povrine) a u ostalim smerovima upravlja silom dodira
(npr. u smeru normalnom na ciljnu povrinu).
Povratna veza preko senzora sile.
19.3.3. Transfer materijala i opsluivanje maina
U svakom proizvodnom pogonu promet i prenos materijala spadaju u kljune
radnje [9,17,19,20,21,23,31,34]. Naglasimo da pod pojmom materijala
podrazumevamo kako neobraeni materijal koji ulazi u pogon, tako i delimino
obraene radne predmete, a konano i potpuno obraeni proizvod koji izlazi iz
pogona. Promet materijala igra vanu ulogu zato to je uvek potrebno materijal koji
ulazi u pogon prenositi od jedne maine do druge, ili optije, od mesta gde se obavlja
jedna radna operacija do mesta gde se obavlja druga. Na taj nain materijal se kree do
izlaska iz pogona. Na ovom mestu neemo govoriti o usavravanju i automatizaciji
samog postupka obrade, dakle razvoju maina, ve emo razmatrati samo proces
prometa materijala.
Operacija prenoenja
U slabo automatizovanim proizvodnim pogonima prenos materijala uglavnom
su obavljali radnici. Oni su radne predmete prenosili pojedinano, ako su krupniji, ili
spakovane u razliite vrste korpi i kontejnera, ukoliko su delovi bili manji. Dakle,
kljuna je bila ljudska radna snaga uz korienje pomagala kao to su kolica i sl.
Korienje ljudske radne snage svakako nije odgovaralo kasnijim zahtevima za sve
veom brzinom rada, smanjivanjem trokova, ujednaenim ritmom dotoka materijala
za obradu itd. Stoga se automatizacije i prenos materijala. U pitanju su obino razliite
vrste pokretnih traka i po potrebi prostiji manipulacioni automati. Na slici 19.32.
prikazan je transport delova pokretnom trakom i prelaz sa jedne trake na drugu
direktno, uz pomo prostog automata sa dva pokretna elementa i neizmenljivim
programom rada.
Slika 19.32. Transport pokretnom trakom
Paletizacija
Umesto pojedinanih predmeta, prenos se esto vri u grupama smetenim u
odreene magacine. Tako dolazimo do pojma palete. Paletom nazivamo svaki
prenosivi magacin u kome su radni predmeti sloeni na pravilan nain (jedan pored
drugog, jedan iznad drugog i sl.). Posmatrajmo sada transport palete transportnim
kolicima, slika 19.33. Robot uzima predmete sa pokretne trake i slae ih na paletu.
Ovaj posao nazivamo paletizacija. Obrnut posao, kada robot uzima predmete sa palete
i stavlja ih na traku, nazivamo depaletizacija.
Tehniki sistemi
334
Slika 19.33. Manipulacija robota sa opekama i slaganje u palete.
Slika 19.34. Robot pakuje flairane tenosti Slika 19.35. Rad robota pri transportu palete
Slika 19.36. Robot opsluuje presu Slika 19.37. Robot opsluuje strug
Slika 19.38 . Laktasti robot opsluuje mainu
Tehniki sistemi
335
Primena u sistemima za mainsku obradu.
Mainska obrada podrazumeva niz postupaka kojima se grubo obraenim
predmetima (ili neobraenim livenim ili kovanim komadima) daje zavrni oblik.
Zajednika karakteristika ovih postupaka je ta da se mehanikim putem (rezanjem)
uklanja viak materijala do postizanja eljenog oblika i dimenzija. U pitanju su obradni
postupci na strugu, glodalici, itd., kao i postupci bruenja, poliranja i sl.
Tipini obradni sistem sastoji se od maine za obradu (npr. strug),
transportnog sistema za dovoenje i odvoenje materijala i robota koji opsluuju
mainu, slika 19.37. U savremenim pogonima sreu se, po pravilu, tzv. numeriki
upravljane maine. Ako posmatramo primer struga, tada ovakav upravljaki sistem
obezbeuje veliku fleksibilnost maine. Radi se o tome da se eljeni oblik predmeta i
odgovarajui rad maine regulie raunarskim programom koji moe biti zapamen na
nekoj od memorijskih jedinica (buena traka, kartice, magnetna traka, disketa i sl.).
Ako se na ovaj nain formira programska biblioteka koja pokriva odreeni broj
razliitih predmeta, tada je dovoljno signalizirati upravljakom sistemu koji predmet
nailazi i maina e izvriti potrebnu proceduru obrade. Tako dolazimo do mogunosti
da obradni sistem uspeno radi i sa velikim i sa malim serijama, pa ak i pojedinanoj
proizvodnji.
Da bi se postigle opisane prednosti robot, kao deo obradnog sistema, mora biti
programiran tako da podrava fleksibilnost cele elije. To se odnosi i na mehaniku
robota, na primer, u smislu zahteva za hvataljkom koja odgovara odreenom skupu
razliitih predmeta.
Poslovi peskarenja i farbanja prskanjem
Farbanje moemo posmatrati kao deo ire tehnologije povrinske zatite ma-
terijala. U naslovu odeljka izdvojili smo farbanje prskanjem jer je to jedna od najeih
i veoma poznatih primena robota (u SAD radi vie od 1000 robota za farbanje). Inae,
roboti se primenjuju i u nekim drugim poslovima povrinske zatite kao to je, na
primer, peskarenje kojim se mehaniki isti povrina materijala, slika 19.39.
Slika 19.39. Primena robota pri peskarenju posude
Postoji niz razloga zbog kojih se poslovi farbanja poveravaju robotima. U
pitanju je veoma "prljav" posao. Atmosfera u pogonima za farbanje zasiena je
isparenjima od sredstava za farbanje, a te materije su esto otrovne i kancerogene.
Tehniki sistemi
336
Poto su ove materije esto i zapaljive, to postoji velika opasnost od poara. Zbog svega
ovoga poslovi farbanja svakako spadaju u onu grupu poslova od kojih je oveka
poeljno osloboditi. Pored humanizacije rada roboti u poslovima farbanja donose i niz
drugih prednosti:
Poboljani kvalitet. Robot moe obezbediti veoma pravilnu regulaciju kre-
tanja pitolja za farbanje ime se postie ravnomerno nanoenje boje;
Uteda materijala postie se ravnomernim nanoenjem sloja boje kao i
preciznim ritmom ukljuivanja i iskljuivanja pitolja;
Uteda energije postie se time to robotizovana elija za farbanje ne
zahteva sloen sistem ventilacije, grejanje i sl;
Poveana produktivnost se postie smanjenjem uea ivog rada i
trokova koje on nosi kao i opisanim utedama i poboljanjem kvaliteta.
Robot za farbanje nosi na svom kraju zavrni ureaj u vidu pitolja za prskanje
boje. Prilikom rada robot nosi ovaj ureaj zadatom putanjom koja obezbeuje
nanoenje boje na sve predviene povrine radnog predmeta.
Da bi izvrio ovakav zadatak robot mora imati sposobnost praenja
kontinualne putanje. Za zadavanje putanje najee se primenjuje postupak runog
voenja, i to posredstvom lagane "kopije" robota. Jedna od karakteristika zadatka
farbanja je i ta da pitolj prska boju na prilinu irinu. Otuda se ne postavlja zahtev za
velikom preciznou.
Sa stanovita upravljakog sistema zahteva se jo i fleksibilnost tj. laka izmena
programa koja bi omoguila prilagoavanje robota razliitim predmetima koje je
potrebno farbati.
Bez obzira na izbor pogona robot koji radi u uslovima koji vladaju u eliji za
farbanje zahteva posebnu zatitu vitalnih delova pokrivaima na nain prikazan na
slici 19.40.
Slika 19.40. Robot za farbanje sa zatitnim pokrivaem
Slika 19.41. Dvoruni portalni robot za zavarivanje Slika 19.42. Prenosivi robot
Tehniki sistemi
337
19.4. FLEKSIBILNI PROIZVODNI
SISTEMI
Fleksibilni proizvodni sistem (Fleksibilni tehnoloki sistemi)
predstavljaju realizaciju ideje o istovremenom poveanju stepena automatizacije
procesa obrade, montae, transporta i manipulacije predmeta i alata, uz poveanje
nivoa fleksibilnosti promenom odgovarajueg upravljakog sistema. termin je izveden
iz injenice da su ovi sistemi sposobni za proizvodnju razliitih proizvoda bez
znaajnog prekida i prelaza [9,17,19,20,21,23,31,34].
Drugim recima, integracijom obradnih sistema (NC/CNC, FTC, AC, PLC),
skladinih sistema, manipulacionih sistema (IR), CAQ i transportnih sistema pomou
IT formiraju se fleksibilni tehnoloki sistemi FTS. Koristi se i akronim FMS (Flexible
Manufacturing System). FMS moe da sadri:
fleksibilnu automatizaciju,
grupne tehnologije,
raunarske numeriki upravljane (CNC) maine alatljike,
direktno raunarsko upravljanje (DNC) mainama i unutranjim transportom.
Prema geometrijskom obliku delova koji se izradjuju u okviru FMS razlikujemo FMS
za obradu:
rotacionih delova,
rotacionih i prizmatinih delova,
prizmatinih delova.
Imajui u vidu raspored maina i vezu izmeu njih razlikujemo FMS sa:
rednim rasporedom maina,
paralelnim rasporedom maina,
kombinovanim rasporedom maina.
Fleksibilni proizvodni sistem predstavlja: automatizovani sistem koji
omoguuje proizvodnju jedne ili vie familija delova na fleksibilan nain. Fleksibilnost
ine sledee komponente:
proizvodnja razliitih proizvoda na istim mainama i isti proizvodi na
razliitim mainama,
proizvodnja novih proizvoda na postojeim mainama,
mogunost maina da odgovore na promenu u dizajnu proizvoda.
Fleksibilni proizvodni sistemi su tako razliiti kao i proizvodni zadaci, koje oni
treba da reavaju. Mogunosti kombinovanja maina, transporta obratka i sistema
upravljanja su neograniene. Pod fleksibilnim proizvodnim sistemom se
podrazumeva grupa numeriki upravljanih maina, koje su povezane
sa automatizovanim sistemom transporta, skladinog sistema i
integrisanog raunarskog sistema.
Za svaki deo koji se izrauje postoji isprobani program za obradu memorisanu
u centralnoj datoteci. Vie razliitih (meusobno dopunjavajuih) ili istih
(meusobno zamenjivih) NC-maina izvode sve neophodne obrade na obradcima jedne
familije, tako da nastaje automatski tok obrade. Pri tome se automatski tok obrade po
mogunosti ne prekida zbog runog postavljanja alata ili stezanja obratka. Stoga
se sa ovim sistemima moe premostiti vreme pauze, a nakon zavretka radne
smene moe se nastaviti rad sa redukovanim brojem radnika. U visoko
Tehniki sistemi
338
automatizovanim sistemima u obradni i informacioni tok mogu takoe biti ukljueni
skladita materijala, merne maine i automatsko upravljanje alatom, slika 19.43.
Slika 19.43. Prikaz strukture fleksibilnog proizvodnog sistema
19.4.1. Osnovne komponente fleksibilnih proizvodnih sistema
Fleksibilne proizvodne sisteme ine [9,17,19,20,21,23,31,34]:
FMS obradne elije;
Sistem unutranjeg transporta i skladitenja;
Raunarski upravljaki sistem.
Osnovne odrednice fleksibilnog proizvodnog sistema su:
razliiti obradci,
sa razliitim obradama,
u proizvoljnom redosledu,
u promenljivim veliinama serija,
automatski, bez manuelnih zahvata,
ekonomino proizvoditi.
19.4.1.1. FMS obradne elije
Pod FMS obradnim elijama podrazumeva se CNC ili samostalna NC maina,
najee obradni centar, glodalica ili druga alatna maina, koja je uz dodatne
automatske ureaje snabdevena za jedan vremenski ogranieni rad bez spoljnjeg
opsluivanja. Zato su neophodni sledei dodatne mogunosti:
Dovoljna koliina pripremljenih obradaka u formi palete ili pojedinanog
magacina za rad u jednoj smeni.
Automatsko opsluivanje maine iz magacina obradaka i povratak
obraenih delova u magacin gotovih delova.
Proireni dra alata da bi se mogli obraditi magacina obradaka i povratak
obraenih delova u magacin gotovih delova.
Automatska izmena alata sa nadzornim ureajem za kontrolu loma ili
Tehniki sistemi
339
troenja i automatskim pozivanjem rezervnih alata.
Kontrola mera obraivanih delova, npr. putem mernog tastera i odgovarajui
softver za obradu podataka, da bi se automatski dobile korekturne
vrednosti ili automatski iskljuilo prekoraenje tolerancijskih granica.
Automatsko zaustavljanje maine nakon zavretka obrade svih delova u
magacinu ili pojave greke.
Slika 19.44. Fleksibilna proizvodna elija
Grupa od etiri i vie maina ine sistem a tri ili manje maina
sainjavaju eliju. Fleksibilna proizvodna elija predstavlja grupu od nekoliko
maina koja se opsluuju robotom i koja je sposobna za obradu familije delova, slika
19.44. Primena numeriki upravljanih alatnih maina omoguava vrlo jednostavno
prilagoavanje neophodnim konstrukcionim i proizvodnim izmenama. Fleksibilni
proizvodni sistem nije ogranien minimalnom veliinom serije, ve, uz pretpostavku
postojanja programa za obradu dela, obrauje i pojedinane delove u proizvoljnom
redosledu.
Koncept fleksibilnog proizvodnog ostrva ovde e se samo pomenuti,
da bi se korigovale prethodne definicije. Radi se pri tome o specijalnoj
organizacionoj formi jednog fleksibilno primenljivog pogona, koji sa ovde opisanim
fleksibilnim proizvodnim sistemom nema nita zajedniko.
Danas se pod fleksibilnim proizvodnim ostrvom podrazumeva ogranieno
podruje pogona sa vie konvencionalnih i NC maina i drugih ureaja, na kome se
na jednom ogranienom izboru obradaka mogu izvesti sve neophodne operacije. Pri
tome je bitna prostorna i organizaciona zavisnost maina i pogonskih sredstava u
cilju kompletne obrade delova. Ljudi koji su tu zaposleni samostalno planiraju,
odluuju i kontroliu provoenje radova. Pri tome se gubi kruto postavljanje radova
i postie proireni dispozicioni i radni prostor za pojedince.
Fleksibilna proizvodna ostrva imaju prednost tamo gde proizvodni proces
zahteva fleksibilne i univerzalno primenjive radnike. Radnici u fleksibilnom proizvodnom
ostrvu organizuju pojedine radne tokove sami i veinom bez nadreenih rukovodilaca.
Svi pripadni poslovi raspodeljuju se u grupe, disponiraju i dodeljuju. Vano je u
veini sluajeva, da se zadati termin odri i postigne kvalitet.
Tehniki sistemi
340
Fleksibilni proizvodni sistemi su primenljivi kako za obradu prizmatinih
obradaka, tako i cilindrinih obradaka i limova. Ovo zahteva pored razliitih alatnih
maina, takoe i razliite transportne sisteme.
Slika 19.45. Obrada radnih delova u mainskom centru
Prizmatini obradci se pojedinano ili grupno privruju na palete sa
steznim priborom ili transportuju, a kod rotacionih delova radni komadi se nose u
malim serijama ili skladite u zajedniki dra (magacin) radnih delova.
Umesto izmenjivaa paleta na alatnoj maini se javlja, kod cil indri nih delova,
naj ee manipulacioni automat (sa duplom hvataljkom), koji izuzima pojedinano,
jedan za drugim, delove iz draa, prinosi steznoj glavi, zamenjuje obraeni sa
neobraenim obratkom i konano odlae deo u drau gotovih delova.
Fleksibilni proizvodni sistemi mogu biti, slika 19.46.:
Slika 19.46. Fleksibilni proizvodni sistem
Namenski FMS za proizvodnju ogranienog broja konfiguracije delova.
Za sluajnu porudbinu kod koje je velika familija, varijacija i konfiguracija
delova.
U sistemima projektovanja za mainske operacije, glavni tipovi obradnih elija su
CNC maine alatljike. Maina koje se koriste u elijama FMS su:
Mainski centri su visoko automatizovane samostalne maine koje mogu
da se koriste kao komponente FMS, slika 19.47. Alatne maine sposobne za
izvrenje nekoliko mainskih operacija na radnom delu u jednoj pripremi pod
Tehniki sistemi
341
programskim upravljanjem (glodanje, buenje, razvrtanje, uputanje i dr).
Poseduje DNC ili CNC upravljanje, automatsku izmenu alata i upotrebu
paletizovanih radnih delova.
Slika 19.47. Fleksibilna proizvodna elija
Menja glava je specijalna alatna maina koja ima sposobnost da menja
alatne glave. Alatne glave su najee vievreteni alatni moduli koji mogu da
se skladite na polici ili dobou lociranom na maini ili blizu maine. One se
upotrebljavaju za izvravanje istovremenog viestrukog buenja i srodnih
operacija na radnom delu.
Slika 19.48. Zamena alata u magacinu obradnog centra uz pomo mobilnog robota
Indeksir glava je slian menjau glava osim to su alatne glave vee, isuvie
velike da bi se mogle kretati izmeu vretenskog pogona i skladine lokacije
alata. Glave su polu trajno privrene na indeksirani mehanizam na alatnoj
maini.
Moduli glodanja.
Moduli struganja.
Montane elije koje mogu da se programiraju za izvravanje zadataka
sa varijacijama u redosledu i obrascu pokreta da bi se prilagodili razliitim
Tehniki sistemi
342
stilovima proizvoda koji se izrauju. Industrijski roboti su najpodesniji za
montane elije.
Slika 19.49. Fleksibilna proizvodna elija
Inspekcijske elije su posebno vane u FMS. Koordinatne merne maine
poseduju specijalne inspekcijske sonde koje mogu da se upotrebe na
vretenu alatne maine. elija za inspekciju uglavnom se zasniva na CNC
koordinatnoj maini.
elije za pranje delova omoguuju ienje i pranje preostalih opiljaka
posle obradnih elija. Zaostao opiljak moe prouzrokovati neoekivane
probleme u toku automatske kontrole.
elije za kovanje sadre pe za grejanje, presu za kovanje i mesto za
doradu.
elije za livenje omoguuju livenje metala i plastike pod pritiskom.
elije za montiranje paleta omoguuju reavanje kompleksnih
zadataka. Automatizovano se moe reiti uvrivanje ali zbog teine,
dranja delova i kompleksnih pokreta montiranje paleta se vri runo.
Izmenu delova preuzima portalni robot. On uzima sirove komade sa
palete i odlae gotove komade u drugu paletu. Paletizacija i depaletizacija
obradaka i delova za rad u treoj smeni izvodi se u u pravilu u prvoj i drugoj
smeni. Neophodni kapacitet magacina obradaka je u prvom redu
zavisan od vremena obrade obradaka. Kod srednjeg vremena obrade od
30 minuta dovoljno je 16 paleta za 8 sati proizvodnje.
elije za obradu limova omoguuju realizaciju operacija presovanja,
krojenja, savijanja i oblikovanja. Na slici 19.50. prikazan je FMS za izradu
lima.
Tehniki sistemi
343
Slika 19.50. Prikaz strukture fleksibilne proizvodne elije za obradu lima
Stezanje i skidanje delova u priborima se izvodi preteno runo. Manji delovi
se mogu stezati u viestruke stezne pribore, da bi se skratilo ukupno vreme obrade.
Ukoliko je to donosi prednost, moe se prvo i drugo stezanje delova kombinovati u
jednom priboru.
Za prepoznavanje i identifikaciju obradaka stegnutih na paleti slui ureaj za
kodiranje smeten na paleti ili priboru za stezanje. Podaci se elektronski uitavaju pre
poetka obrade i uporeuju sa pripremljenim NC programom na maini. Poetak obrade
zavisi od prethodnih podataka. Pod odreenim uslovima mode se ovaj ureaj izostaviti.
Upravljaka jedinica za transport tada mora preuzeti upravljanje transportom i
kontrolu identiteta na mainama.
Osnovne prednosti FMS su:
Poveana iskorienost maina: dvadeset i etiri sata operacija,
automatska promena alata, automatsko menjanje palete na stanicama,
redovi delova na stanicama kako bi se poveala iskorienost,
dinamiko planiranje proizvodnje na raun za promene u potranji,
manje maine potrebne, smanjenje podnog skladinog prostora.
Vee mogunosti za promene: smanjenje zaliha,
razliiti delovi proizvedeni u kontinuitetu, a ne u grupama, smanjen broj
zaposlenih, vea produktivnost, kontinuirani nadzor proizvodnje
maine (rad preko noi -"svetla operaciju").
Tehniki sistemi
344
19.4.1.2. Sistemi unutranjeg transporta i skladitenja
Bitna komponenta FMS je sistem unutranjeg transporta i skladitenja
[9,17,19,20,21,23,31,34]. Sistem unutranjeg transporta i skladitenja u fleksibilnom
proizvodnom sistemu treba da izvrava sledee funkcije:
sluajna nezavisna kretanja radnih delova izmeu elija,
manipulisanje raznovrsnim konfiguracijama radnih delova,
privremeno skladitenje,
pogodan pristup za utovar i istovar radnih delova,
kompatibilnost sa raunarskim upravljanjem.
Projektovanje fleksibilnih proizvodnih sistema poinje najee sa principijelnim
utvrivanjem najpodesnijeg transportnog sistema za obratke. Kada se utvrdi broj i
tip maina koje e se instalirati u FMS, sledi tada fino planiranje rasporeda
maina i njihovo povezivanje na transportni sistem. Raspoloiva povrina je esto
unapred zadata, esto mala, tako da ne postoji dovoljno velik prostor. Stoga
se pokreemo ka transportnom sistemu za obratke. Tipovi konfiguracije rasporeda
koji se najee nalaze u dananjim FMS mogu biti: linija, petlja, pravougaona,
merdevina, otvorena petlja, robotska elija.
Linija je najpodesnija za FMS u kojem delovi napreduju od jedne elije do druge
po unapred definisanom proizvodnom rasporedu bez povratnog toka. Delovi teku u
jednom smeru, slika 19.51.
Pravolinijski tok sa dobro definisanim redosledom obrade je slian za sve radne
jedinice. Rad protok je s levana desno kroz iste radne stanice bez meu rukovanje u
sistemu.
Slika 19.51. Raspored FMS u obliku linije
Tehniki sistemi
345
Na slici 19.52. prikazan je linijski raspored maina sa povratnim tokom
materijala sa sekundarnim rukovanjem u dva smera na svakoj radnoj stanici (radnom
mestu).
Slika 19.52. Raspored FMS u obliku linije sa povratnim tokom i meu rukovanjem
Osnovna konfiguracija je petlja, slika 19.53. Radni delovi obino teku u
jednom smeru po petlji sa mogunou za zaustavljanje na svakom radnom mestu.
mesta utovara i istovara najee se lociraju na jednom kraju petlje. Sekundarni
manipulativni sistem pojavljuje se u svakoj eliji da bi se omoguilo kretanje delova
bez smetnji po petlji.
Slika 19.53. Raspored FMS u obliku petlje sa primarnim i sekundarnim manipulativnim
sistemom
Pravougaoni rasporeda omoguava recirkulaciju paleta. Posle istovara gotovih
proizvoda palete se vraaju nazad na stanicu za utovar, slika 19.54.
Tehniki sistemi
346
Slika 19.54. Raspored FMS u obliku pravougaonika
Konfiguracija merdevina je jedna adaptacija petlje koja sadri poprene putanje
na kojim su locirane elije, slika 19.55. Poprene putanje poveavaju mogue puteve
koji se dobijaju od jedne do druge maine. Prednost reenja je u redukciji putnog
rastojanja i vremena transporta izmeu elija.
Slika 19.55. Raspored FMS u obliku merdevina
Konfiguracija otvoreno polje je jedna adaptacija konfiguracije petlje.
Sastavljena je od petlje, merdevine i sporednih koloseka koji se organizuju da bi se
ostvarili eljene zahtevi obrade. Ovaj raspored je podesan za obradu velike familije
delova.
Tehniki sistemi
347
Slika 19.56. Raspored FMS u obliku otvorene petlje
Robotska elija je novi oblik fleksibilnog sistema u kojoj se upotrebljavaju
jedan ili vie robota za manipulisanje, obradu, montau i kontrolu. Postoje etiri
osnovna rasporeda robotske elije: centralna robotska elija, linijska robotska elija,
mobilna robotska elija i portalna robotska elija, slika 19.57.
Slika 19.57. Primena robota u proizvodnom sistemu
Tehniki sistemi
348
U centralnoj robotskoj eliji robot se locira u priblian centar elije a maine i
oprema se rasporeuju oko njega. Linijska robotska linija se rasporeuje du
konvejnerske linije ili drugog vida transporta materijala. Mobilna robotska elija se
montira na mobilnu osnovu, pokretna je radi opsluivanja vie maina. inski sistem
moe biti podni i visei. Portalna robotska elija je adaptacija viseeg inskog sistema
za mobilnu robotsku eliju. Na slici 19.58. je prikazan portalni robot koji opsluuje
mainu sa linijskog transporta.
Slika 19.58. Portalni robot opsluuje mainu
Izbor transportnog sistema
Na raspolaganju postoji vie razliitih transportnih sistema. Na raspolaganju su
:
Linearni, inski voeni sistemi sa jednim ili dva transportna vozila, slika
19.59.;
Valjkasti transporter ili sistem sa duplom trakom sa vie paleta u toku;
Automatski voena transportna vozila (AGV).
Pravi izbor je zavisan od teine i dimenzija obratka, kao i zahteva maine.
Najei se koriste pravolinijski, inski voeni transportni sistemi.
Slika 19.59. Fleksibilna proizvodna elija sa linearnim inskim transportom i paletnim
magacinom
Tehniki sistemi
349
Transportni sistemi zahtevaju puno prostora, imaju veliku brzinu vonje, a
kolica se mogu po izboru snabdeti sa vie paletnih mesta. Uz to postoji mogunost da se
maine rasporede samo sa jedne ili sa obadve strane vozne staze. Za kasnije proirenje
sistema vozna staza se moe bez problema produiti. Upravljaka logistika je
jednostavna i efikasna.
Kruni paletni sistemi, poznati sa automatskih montanih sistema, uz primenu duplih
gumenih transportnih traka, su u osnovi podesni, ali samo za manje i laganije obradke.
Transportne palete ovde nose obratke koji su stegnuti na steznim priborima, i predaju
ih mainama. Palete stoga ekaju izvan maina i preuzimaju obratke za daljnji
transport. Kod obrade na vie maina obradci se moraju ponovo vraati na svoje
prvobitne palete, ukoliko se specifino kodiranje obradaka sa ciljnom stanicom nalaze
na paleti. Kod velikih paleta su neophodne sloene pretovarne stanice na mainama.
Valjkasti transporter omoguuju da se paleta kree po gonjenim
valjcima zahvaljujui trenju, se javljaju na tritu kao serijski proizvodi, slika
19.60. Ukupna duina se moe sklopiti iz vie elementarnih deonica. irina i visina
transportera se moe prilagoditi. Optereenje dostie do 750 kg/m, brzina
transportovanja od 1 do 12 m/s. Pogon je elektromotorni sa reduktorom.
Slika 19.60 . Valjkasti i klizni transporteri
Na slici 19.61. prikazana je primena valjkastih transportera za transport tereta i
punih paleta. Centralni robot prenosi teret na palete.
Slika 19.61 . Robot za manipulaciju i valjkasti transporteri
Tehniki sistemi
350
Automatski voena transportna vozila su namenjena za:
automatsko rukovanje materijalima u nezavisnim operacijama,
automatski kretanje materijala du definisanog puta, slika 19.62.
Automatski voeni sistem mogu imati baterije sa autonomijom od 8-16 asova rada.
Atraktivni AGV su transporteri koje su neupadljive u toku transporta. Vrlo su pogodni
za meane oblike proizvodnje. Prednosti sistema sa automatski voenim vozilima su:
fleksibilnost u promeni transportne putanje kao i u pogledu
prilagoavanja zahtevima,
relativno jednostavna ugradnja, posebno kod reenja baziranih na
reenjima upravljanja bez zahteva za ugradnjom fiksne opreme (radio
upravljanje, lasersko navoenje i dr. ),
jednostavno poveanje transportnog kapaciteta uvoenjem novih vozila,
odnosno mogunost optimalnog prilagoavanja stvarnim potrebama,
smanjivanje oteenja robe,
znatno humaniji uslovi rada, naroito na montanim linijama i u uslovima
rada sa prisustvom raznih opasnosti,
obezbeenje automatskog upravljanja u svim procesima sistema kao i
mogunost direktnog povezivanja sa kompleksnim informacionim
sistemima,
podizanje organizacije na znatno vii nivo,
radikalno smanjenje broja zaposlenih,
neosetljivost sistema na duinu radnog vremena i broj smena.
Slika 19.62 . Automatski kretanje materijala du definisanog puta
Automatski voena vozila se mogu klasifikovati u sledee grupe: traktori,
paletna kolica, transportna vozila i specijalna vozila.
Tehniki sistemi
351
Slika 19.63. Optereena i neoptereena vozila
AGVS vozila koja su konstruisana u obliku traktora, namenjena su po pravilu
vui vie prikolica. Nosivosti prikolica su obino do 1 -2 t, a mogu biti i znatno vee do
20 t. Vozila koriste ve postojee transportne puteve i mogu dosei skoro svaku
taku u pogonu.
Slika 19.64. Podni transportni sistemi sa AGV (Automated Guided Vehicles) koriste postojee
transportne puteve.
Specijalna vozila se zasnivaju na istim konstruktivnim reenjima kao i
prethodno opisana vozila. Razlika je u adekvatnom prilagoavanju specifinim
oblastima primene. U ovu grupu se moe svrstati veliki broj vozila, ali se mogu uoiti
tri karakteristina razvojna trenda:
vozila sa specijalnim transporterskim elementima,
vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuki,
vozila sa mogunou integracije u proizvodne/montane linije.
Vozila sa specijalnim transporterskim elementima obezbeuju
direktnu vezu sa transportnim sredstvima kontinualnog dejstva kao i sa stanicama
razliitih tipova koje su opremljene elementima nekog tipa transportera.
Vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuki obezbeuju
znatno veu autonomiju rukovanja materijalima i obavljanje praktino svih skladino
transportnih aktivnosti (zahvat, podizanje/sputanje tereta, transport, lociranje...). Na
slici 19.65. je dat prikaz jednog reenja.
Tehniki sistemi
352
Slika 19.65.
AGVS sistema sa mogunosti potpuno autonomnog rada u skladinim zonama
regala. Zahvat/odlaganje na proizvoljnim lokacijama primenom reenja za precizno
pozicioniranje, identifikaciju i dr., kako na samom AGVS, tako i u skladitima, na
stabilnoj / pokretnoj i pomonoj opremi, slika 19.64.
Automatski skladini sistemi
Automatska skladita (AS) sa opremaju sa mehanizmima koji redukuju ljudski
rad i humanizuju operacije u skladitima. Karakterie ih: velika poetna ulaganja i
promenljivi nivo automatizacije (uee mehanizama u operacijama i transakcijama u
skladitima, dok u visoko automatizovanim sistemima teret se kompjuterski kontrolie
na ulasku i izlasku iz skladita).
Objektivni razlozi za automatizaciju skladinih operacija je:
Poveanje kapaciteta skladita;
Poveanje gustine skladita;
Poveanje ukupne iskorienosti fabrikog prostora;
Poveanje sigurnosti u radu i smanjenje tete i otuenja;
Poveanje produktivnosti i redukcija ljudskog rada;
Poveanje bezbednosti u radu i poboljanje kontrole inventara;
Poboljanje zanavljanja zaliha;
Unapreenje servisa kupcima;
Poveanje dostupnosti i transportnih puteva.
Razlikujemo sledee tipove automatizovanih skladita:
Automatizovana skladita koji predstavljaju regalni sistemi sa mehanizmima
ili automatizovanim dizalicama (kranovima) za skladita/zanavljanje tereta.
Pokretni skladini sistem predstavlja ovalne transportne trake (konvejner
sisteme) sa sanducima za pojedinane artikle.
Automatizovana regalna skladita mogu biti:
Jedno teretni AS veliki automatizovani sistemi sa paletnim teretima;
Duboki linijski AS kretanje kroz regal sa bonog ulaza;
Malo teretni AS mali runi tereti sanduci sa fiokama;
ovek na platformi AS humane operacije ljudi u skladitu sa pojedinanim
izborom;
Automatski pojedinani sistemi za pretraivanje-sistemi za individualna
pretraivanja;
Vertikalni dizalini skladini modul vertikalni boni i horizontalno boni AS
tipovi.
Tehniki sistemi
353
Automatizovani skladini sistemi se primenjuju kod jedinanih skladinih
tereta i zanavljanja (skladitenje i operacije distribucije). Mogu biti jedno teretni i sa
linijskim kretanjem. Prednost ovih skladita je velika istoa zgrada. Radni procesi u
skladitu su:
pomo pri upravljanju u fabrikim operacijama,
predstavljaju bafer skladita izmeu razliitih proizvodnih operacija,
podrka JIT proizvodnoj strategiji.
Automatizovani pokretni skladini sistemi mogu biti:
Horizontalni koji se primenjuju za iste operacije uz primenu transportnih
traka i uz pojedinano zaustavljanje transportnih traka. Duina obilaznica
od 3 m do 30 m. Razlikuje se veliki tip horizontalnih skladinih sistema.
Vertikalni se primenjuju za operacije oko vertikalne petlje transportne
trake. Zauzimaju manju povrinu a veu zapreminu.
Na slici 19.66. su prikazani runi horizontalni pokretni skladini sistem.
Slika 19.66. Horizontalni pokretni skladini sistem
Pokretni (okretni) skladini sistemi omoguuju:
Bre i efikasnije skladine i operacije pretraivanja (laki izbor, montaa
delova);
Efikasniji transport i akumulacija materijala (montaa na predvienim
lokacijama u toku kretanja);
Realizacija radnih procesa (primer u elektronskoj industriji);
Jedinstvena primena uz realizaciju kontrolne funkcije.
Horizontalni karusel je automatizovani skladini ureaj, koji nudi racionalizaciju
skladinog poslovanja, slika 19.67. Primenjuje se u relativno niskim, uskim i dugakim
skladinim prostorima. U odnosu na statiku opremu i organizaciju, ostvaruje se
dinamiki sistem s idealnim principom "roba k oveku".
Tehniki sistemi
354
Slika 19.67. Horizontalni karusel
Transportni sistem predstavlja kako tehniki, tako i odreeni trokovni element
celokupnog sistema Zato j e vrlo vano da se pl aniranju funkcionalnih tokova
posveti odgovarajua panja, da bi se izbegle nepotrebne naknadne popravke, trokovi
i transportni putevi. Transportni sistemi moraju ispunjavati visoke zahteve, na primer:
Velika brzina kretanja, koja iznosi do 120m/min.
Kontrolisano slaganje i izmena paleta.
Mogunost manuelnih zahvata kod smetnji (npr. runi pogon).
Moan, pouzdan i siguran transport paleta do pojedinanih stanica,
Odranje sigurnosnih zahteva, npr. kod kolizije, neoekivanih prepreka,
naponskih ispada, upravljakih greaka.
Ispunjavanje transportnih zadataka sa najmanjim trokovima za hardver,
softver, montau, odraivanje, upravljanje i funkcionalnu sigurnost.
Trajno osiguravanje tanosti obrade delova, tj. voenje i indeksiranje
paleta ne sme dovesti do habanja u transportu i izmenjivakim ureajima.
Na mainama se ne sme pojaviti zastoji zbog nedostatka paleta, to se
mode utvrditi pre nastanka zastoja pomou simulacionog sistema.
Utovarna i stezna mesta moraju biti tako opremljena da izmena
steznih pribora i obradaka tee brzo i bez problema.
Transportni sistem mora biti lako proiriv za integraciju dodatnih maina.
Odravanje i popravke se moraju izvoditi bez dugih zastoja.
Po mogunosti bi isti transportni sistem trebalo koristiti za transport
izmjenjivih alata ka i od maina, da bi se utedelo na dodatnom
transportnom sistemu za alate.
19.4.2. Raunarski upravljaki sistem.
U osnovi FMS sa odgovarajuom konstrukcijom moe raditi i bez nadreenog
vodeeg raunara [9,17,19,20,21,23,31,34]. Ovo se odnosi u osnovi na automatski tok
obrade, tj. dovoz paleta, obradu i ponovno skidanje. To zadovoljava automatski
transport obradaka. Svi drugi organizacioni radovi u okruenju FPS se moraju runo
terminirati, kontrolisati i pravovremeno izvesti, da se ne bi pojavili zastoji zbog
nedostatka obradaka, alata, steznih pribora ili poremeajnih faktora. Na taj nain je ve
definisano koji zadaci se prenose nadreenom vodeem FMS. Ovi zadaci za raunar
su zavisni od konstrukcije i stepena automatizacije sistema i mogu sadrati sledee
funkcije:
Tehniki sistemi
355
Preuzimanje proizvodnih naloga sa brojevima komada i terminima od
FMS i terminska kontrola na osnovu povratnih dojava.
Raspodela maina kod normalnog pogona uzimajui u obzir aktualno
stanje alata na maini, tj. na kojoj maini se mora u sluaju promjene
posla zamijeniti najmanje alata.
Raspodela maina kod hitnih naloga, bez kompletnog prekidanja tekuih
nalog iz proizvodnje.
Priprema paleta za stezanje sa drugim steznim priborima (broj, termini).
Priprema sirovih komada (PPS je ve utvrdio, da postoji dovoljno sirovih
komada).
Rasporeivanje neophodnih alata (posebnih, specijalnih ili serijskih alata)
ukljuujui podatke o alatima i njihovu dostavu na maine.
Izdavanje diferencne liste alata na pogonu, da bi se za svaku mainu
predvideo alat za zamenu.
lnformacije za DNC raunar da pripremi odgovarajue NC programe.
lnformacije upravljanju transportnog sistema o rasporedu obradaka na
pojedinim mainama, ident kodovima itd.
Priprema mernih programa za merne maine integrisane u sistemu ili za
internu kontrolu na maini.
lnformacije pogonskom personalu o promjeni proizvodnje i za to
neophodnim pripremama, statusne dojave, alternativne strategije pri
ispadu maina, termini, brojevi komada itd.
Tako moe zapoeti proizvodnja novih komada. Ukoliko neka maina ispadne iz
rada, tada vodei raunar upuuje obradke, po pripremljenoj strategiji za
sluaj ispada, drugoj maini, sve dok je to dozvoljeno od strane FPS i tehniki
izvodivo. Odluku o tome donosi personal. Jedan od sljedeih zadataka je centralna
kontrola postrojenja i njegovog stanja. Zato su potrebne sljedee povratne informacije:
Maina pogonski spremna/radi/u kvaru.
Maina na popravci/ rok/ razlog.
Palete nedostaju / u transportu/ u obradi.
Proizvedeni delovo/rolo?
kartirani komadi/ razlog.
Transportni sistem pogonski spreman/ukoen.
Moni CNC-ovi su pretpostavka za neometan rad FMS. Iako su prvi FMS bili
instalirani pre nego su se pojavile prve CNC, mogunosti i obim funkcija ovih ranih
sistema je za dananje zahteve neuporediv. Da bi se ispunili zahtevi automatskog i
vremenski neprekidnog pogona CNC-i pogodni za FMS moraju raspolagati sa vie
specijalnih funkcija:
Velika memorija, da bi odeeno vreme mogli biti nezavisni od DNC
raunara. Mnogo memorije neophodno i za korekture alata,
korekture nulte take, korekture diferencije stezanja i upravljanje
podacima alata.
Mono upravljanje memorisanim podacima, da bi se ukupni sklop
informacija mogao aktualizirati u svakom trenutku, prikazati, ispitati i
korigovati. I to kako na CNC-u, tako i na centralnom procesnom raunaru.
Ukoliko su NC programi vei od kapaciteta CNC memorije, tj. programi sa
produetkom, tada se programska memorija NC-a mora automatski
Tehniki sistemi
356
dopunjavati preko DNC-a, bez prekida tekue obrade.
Ukoliko je vise NC programa memorisano u CNC-u, tada svaki program
mora biti izvediv preko jedne eksterno definisane naredbe i sposoban za
start kod pogonske spremnosti.
Pogon bez zastoja zahteva CNC interno upravljanje alatima za
rezervne alate, sa kontrolom veka trajanja i automatskim rasporedom
odgovarajuih korekturnih vrednosti.
Zavisno od programa svakom alatu mora biti dodeljeno vie korekturnih
vrednosti, da bi se moglo iskoristiti zadato tolerancijsko podruje, kod
pojedinih obrada.
Obraeni komadi se moraju kontrolisati pomou mernih tastera i
specijalnih, u CNC-u memorisanih, merih programa. Zavisno od rezultata
merenja, merni protokol mora dati signal DOBAR ili LO.
Bezuslovna pretpostavka za prikljuak na DNC sistem je moan
interfejs za izmenu podataka (npr. Ethernet) za bidirekcionalni saobraaj
izmeu DNC-raunara i CNC-a.
Neophodano je upravljanje paletama ili obradcima u upravljanju
transportom, da bi se mogli zadati prioriteti obrade (redosled
pozivanja paleta); statusni prikaz mora informisati brzo o ukupnom
stanju svih obradaka (obraen/neobraen/ obrada prekinuta).
CNC interni, automatski registrator podataka o maini i obradi
(MDE/BDE) registruje za vreme jedne smene sve smetnje koje se pojave,
ukazuje na prekinute obrade i informie o statistikim stepenu
iskorienja maine.
Za vreme nonog rada sa redukovanom snagom rezanja moraju se
aktivirati odgovarajue redukovane brzine.
Kod ispada jedne komponente FPS mora postojati i/ili strategija (prelazna), da
bi se odrali u nunom pogonu delovi postrojenja koji nisu sinhronizovani (ne rade
u taktu sistema). Za automatsko odvijanje procesa proizvodnje neophodno je da svaka
maina FPS-a bude stalno snabdevena sa obradcima preko upravljanja transportom
obradaka. Za kretanje paleta, pri tome, npr. postoje dve mogunosti.
Pozivanje programa putem obratka
Kod ovog naina, paleta trai slobodnu, spremnu i odgovarajuu mainu, to se
izvodi poreenjem koda palete sa brojem maine [9,17,19,20,21,23,31,34]. Od trenutka
ulaska palete na steznu stanicu maine do fiksiranja palete (nekoliko sekundi),
program mora biti maini na raspolaganju, da bi se izbegao zastoj (ekanje).
Zato je ovdje neophodan DNC sistem, pri emu procesni raunar preuzima
zadatke "prepoznavanje -traenje - priprema - prenos" programa. Nedostatak ovog
principa je da nije mogue unapred definisati raspored jednog obradka na jednu
obraenu mainu. Neophodne specijalne korekture pomeranja, broja obrtaja i druge
funkcije ne mogu se stoga izvravati na NC-maini, nego se moraju memorisati
centralno, da bi svaku mainu, koja dolazi u obzir, preko upravljakog programa
uinili efikasnom. Procesni raunar dalje mora da rasporeuje obradne programe
stalno drugoj maini, poto je izbor maine po ovom principu preputen sluaju.
Tehniki sistemi
357
Slika 19.68. Pozivanje obratka putem programa memorisanog u NC-u na osnovu
redosleda: 1) program na CNC; 2) testiranje brojeva palete; 6. a) kod palete odgovara broju
programa -paleta na mainu; 6b) kod palete ne odgovara broju programa paleta ide dalje u
opticaj
Pozivanje obratka putem programa
Ovaj princip se pojavljuje kao jednostavnije tehniko rjeenje upravljanja
[9,17,19,20,21,23,31,34]. Ovde se program obrade za obradak prenosi kompletno u
memoriju CNC-a alatne maine. Upravljanje tada ita kodne brojeve svih paleta koje
prolaze pored maine, poredi ih sa memorisanim brojem u programu, a u sluaju
podudaranja, upravljanje usmerava pal etu ka mai ni put em odgovarajueg
poloaja skretnice. Pre nego otpone obrada palete na maini, izvodi se automatsko
brisanje adrese, da bi se onemoguio ponovljeni nailazak palete na istu obradnu
stanicu.
Ovaj princip upravljanja nije optereen nedostacima i radi sa znatno manje
komunikacije izmeu raunara i upravljanja. Korektne vrednosti koje se odnose na
mainu, alat ili obradak mogu se direktno uneti na NC-maine, to je od praktine
prednosti.
Slika 19.69. Pozivanje programa pomou obradka (kodiranje palete) na osnovu sledeeg
redosleda: 1) prepoznavanje broja palete; 2) dojava DNC raunaru; 3) traenje programa;
4) prepoznavanje programa; 5) prenos programa u CNC; 6.a) postavljanje palete na mainu ili
6. b) masina zauzeta ili nepodesna za obradu, paleta ostaje dalje u obilasku.
Tehniki sistemi
358
19.5. TEHNIKE KARAKTERISTIKE
FLEKSIBILNIH PROIZVODNIH SISTEMA
Da bi se ispunili visoki zahtevi automatizacije, fleksibilni proizvodni sistemi
za rezanje prizmatinih delova moraju posedovati sledee tehnike karakteristike:
Vie FPS-podesnih NC maina, veinom fleksibilnih proizvodnih elija, ija
veliina i broj odgovara spektru obraivanih delova i broju komada.
Dovoljna priprema obradaka da bi se za odreeno definisano vreme mogao
ostvariti automatski pogon bez ljudi.
Automatski transport obradaka i sistem za izmenu, koji delove upravlja i
transportuje od stezanja sirovih, pa do otputanja obraenih delova.
DNC sistem za automatsko upravljanje i pripremu NC programa i
korekturne vrednosti za alate i pribore.
Automatsko snabdevanje alatima sa upravljanjem svim podacima
alata ili korekturnim vrednostima od ureaja za podeavanje do maine i
nazad.
Automatsko odvoenje strugotine.
Automatsko ienje obradaka, steznog pribora i palete na obradnoj maini
ili na odvojenoj maini za pranje kao i suenje.
Upravljaki raunar, merna stanica, centralni nadzor, MDE/BDE i
dijagnosticiranje greaka instalira se po potrebi i zahtevu.
Uprkos visokim tehnikim zahtevima fleksibilni proizvodni sistemi imaju svoja
ogranienja i to u odnosu na:
Veliinu, teinu, oblik i materijal obraivanih delova.
Nemogunost obrade (3, 4 i 5-ostranu, kose povrine ili rupe, tehnologije).
Produktivnost sistema (broj komada na sat).
Vrstu i broj raspoloivih alata.
Tanost obraivanih komada.
Tehniki sistemi
359
Tehniki sistemi
361
LITERATURA
[1] Anderson D.M.: Desing for Manufacturibiliari Concurent Engineering,
CIM Press, 2003.
[2] Babi B.: Flexy - Inteligentni ekspertni sistem za projektovanje FTS,
Mainski fakultet u Beogradu, 1994.
[3] Deming W. Edwards: "Nova ekonomska nauka" (prevod sa engleskog),
Grme -Privredni pregled, Beograd, 1996.
[4] Dorrf R.C. : Handbook of Desing, Manufacturing and Autommation,
wiley, 1995.
[5] ISO 9000:2000, Quality management systems - Fundamentals and
vocabulary (JUS ISO 9000:2001, Sistemi menadmenta kvalitetom -
Osnove i renik)
[6] Ivkovi B.: Obrada metala rezanjem, Jugoslovensko drutvo za tribologiju,
Kragujevac, 1994.
[7] James A. R., Henry W. K.: Computer-Integrated Manufacturing,
Prenttice Hall, New Jersey, Columbs, Ohio, 2005.
[8] Jovii M., Krljak.: OSNOVE KONSTRUKCIJA ALATA I PRIBORA,
etvrto izdanje, Beograd 1990.
[9] Kalpakijan S., Scmid S. R., Musa H.: Manufacturing and technology,
Prenttice Hall, Singapur, 2010.
[10] Kalajdi M.: TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE, Deseto izdanje,
Beograd 2006.
[11] Kalajdi M. i grupa autora: Tehnologija obrade rezanjem - prirunik,
Mainski fakultet u Beogradu, 1998.
[12] Lazi M.: Tehnologija obrade metala rezanje, Mainski fakultet,
Kragujevac, 2002.
[13] Lazi M., Nedi B., Mitrovi B.: Tehnologija obrade metala rezanjem,
Izbor reima obrade, Mainski fakultet, Kragujevac, 2002.
[14] KATALOG INDUSTRIJE ALATA TREBINJE, Republika srpska, Bosna i
Hercegovina 2004.
[15] KATALOG ISCAR INTERACTIVE, Izrael 2005.
[16] KATALOG INDUSTRIJE ALATA MITSUBISHI, Japan 2003.
[17] Milai V. : Teorija projektovanja tehnolokih sistema, Mainski fakultet u
Beogradu, 1987.
[18] Nedi B., Tadi B.: Obrada metala rezanjem, proraun elemenata reima
obrade, Zbirka zadataka, skripta, Mainski fakultet, Kragujevac, 2000.
[19] Nedi B., Lazi M.: Obrada metala rezanjem-predavanja, Mainski
fakultet, Kragujevac, 2007.
[20] Nikoli D.:Projektovanje tehnolokih procesa 1, Mainski fakultet u
Beogradu, 1998.
Tehniki sistemi
362
[21] Predavanja menadment tehnologijama, Mainski fakultet Kragujevac,
2008.
[22] Radakovi N., osi I.: Osnove proizvodnih i uslunih tehnologija- Radni
materijal predavanja iz predmeta, FTN - Industrijsko inenjerstvo i
menadment, Novi Sad, 2007.
[23] Russell R., Taylor B.: "Operations Management", Pearson Education,
1999.
[24] Swift K. G., Booker J. D.: "Process selection", Arnold, London, 1997.
[25] Schroeder G. Roger: "Upravljanje proizvodnjom - Odluivanje u funkciji
proizvodnje" (prevod sa engleskog), Mate, Zagreb, 1999.
[26] Tanovi LJ.: REZNA KERAMIKA, Beograd 1992.
[27] Tanovi LJ., Petrakov J.: Teorija i simulacija procesa obrade, MAINSKI
FAKULTET, Beograd, 2007.
[28] Tanovi LJ.: Tehnologija proizvodnje savremenih reznih elemenata alata,
Beograd 1997.
[29] osi I., Radakovi N., Mili D.: "Osnove radnih postupaka u
industrijskim sistemima - Prirunik za vebe", FTN - Institut za
industrijske sisteme, Nov Sad, 1991.
[30] osi I., Nonkovi M.: "MTM Sistem unapred utvrenih standardnih
vremena", FTN - Institut za industrijske sisteme, Novi Sad, 1985.
[31] osi I., Radakovi N.: OSNOVE PROIZVODNIH I USLUNIH
TEHNOLOGIJA-radni materijal, Univerzitet u Novom Sadu, FTN Odsek:
Industrijsko inenjerstvo i menadment, Novi Sad, 2007. godine
[32] Vulanovi V., Stanivukovi D., Kamberovi B., Radakovi N., Maksimovi
R., Radlovaki V., ilobad M.: "Metode i tehnike unapreenja procesa
rada", Institut za industrijske sisteme i IIS - Istraivaki i tehnoloki
centar, Novi Sad, 2003.
[33] Zakon o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja (Slubeni
list SRJ broj 31/1996).
[34] Zelenovi D.: "Tehnologija organizacije preduzea", Nauna knjiga,
Beograd, 1995.