1

ELEKTRINA ENERGIJA
ELEKTROENERGETSKI SISTEM
2 od 38
Elektrina energija
Najkvalitetniji oblik energije.
Retko se neposredno koristi; obino se
transformie u toplotnu, mehaniku, hemijsku ili
svetlosnu energiju.
Prednosti elektrine energija su sigurnost u
snabdevanju, lako transformisanje, ekonomian
prenos na velike razdaljine, brza raspoloivost,
ekoloki isto korienje.
Osnovni nedostatak elektrine energije je to se
ne moe akumulisati u energetski znaajnim
koliinama.
3 od 38
Elektroenergetski sistem
Elektroenergetski sistemse opisuje kao
sloeni, dinamiki sistem velike
dimenzionalnosti, ija je prevashodna funkcija
da sigurno, pouzdano i ekonomino snadbeva
potroae sa dovoljnim koliinama kvalitetne
elektrine energije.
Sa aspekta osnovne tehnoloke funkcije EES
se deli na sledee podsisteme: proizvodni,
prenosni, distributivni i potroaki podsistem.
Podsistemi u EES
4 od 38
Proizvodni podsistem
Prvi u lancu podsistema je proizvodni podsistem
(elektrana ili elektrina centrala).
U elektranama se nalazi "srce" EES sinhroni generator
u kome se mehanika energija transformie u elektrinu.
Elektrane imaju zadatak da u svakom trenutku zadovolje
potrebe potroaa za elektrinom energijom i da
obezbede neophodan nivo rezerve za sluaj ispada
pojedinih kapaciteta ili za sluaj nepredvienih zahteva od
strane potroaa.
Klasini naini proizvodnje elektrine energije: u
hidroelektranama, u termoelektranama, u nuklearnim
elektranama.
5 od 38
Prenosni i distributivni podsistem
Ovi podsistemi imaju zajedniki zadatak da elektrinu
energiju prenesu od izvora do potroaa.
U svetu danas egzistiraju dva tipa elektrinih mrea, i to
mree naizmenine i mree jednosmerne struje.
Proizvodnja i potronja elektrine energije ostaju
neprikosnoveno, za sada, na trofaznom naizmeninom
naponu kao optimalnom nainu i proizvodnje i potronje
elektrine energije sa aktuelnim tehnologijama.
Moderni elektroenergetski sistemi su uglavnom trofazni
naizmenini sistemi.
6 od 38
Razlog korienja jednosmerne struje za prenos
elektrine energije je to prenos velikih snaga na velika
rastojanja naizmeninom strujom ispoljava odreene
slabosti u vezi sa problemima stabilnosti.
Sistem je nestabilan kada neki od generatora ispadne iz
sinhronizma. Kod prenosa jednosmernom strujom ovih
problema nema.
Na savremenom nivou razvoja ispravljakih postrojenja
pokazuje se da je za rastojanja do 500 km naizmenina
struja superiornija, a preko 700 km prenos
jednosmernom strujom je ekonominiji.
U zoni prenosa od 500 do 700 km ova dva tipa prenosa
su ravnopravna.
U naem EES prenos elektrine energije vri se
iskljuivo na naizmeninom naponu uestanosti 50 Hz.
7 od 38
Pojmovi prenosna mrea (prenosni podsistem) i
distributivna mrea (distributivni podsistem) mogu se
razlikovati tako to su u prenosnim mreama tokovi
snaga u vodovima u principu promenljivi, dok je kod
distributivnih mrea smer snage (energije) nepromenljiv i
uvek je ka potroau.
Vana karakteristika mree je njen naznaeni ili nominalni
ili nazivni napon.
U naem EES propisan je sledei niz nominalnih napona:
400; 220; 110; 35; 20; 10; 04 (kV).
Pri tome se u praksi javljaju varijante:
400; 220; 110; 35; 10; 04 (kV)
400; 220; 110; 20; 04 (kV)
400; 220; 110; 10; 04 (kV)
8 od 38
Potroaki podsistem
Podsistem potronje je sloena celina koju ini veliki broj
raznorodnih prijemnika.
Zahtevi ovog podsistema su promenljivi kako u toku dana
tako i tokom godine pa je EES duan da praktino trenutno
prati promene potroakog podsistema (konzuma).
Svi kapaciteti u EES moraju se dimenzionisati prema
maksimalnom optereenju (maksimalnoj snazi) konzuma
koje traje veoma kratko (npr. jedan h u toku godine).
Preostalo vreme sistem radi sa smanjenim optereenjem i
kvantitativna mera koja ukazuje koliko se efektivno koriste
kapaciteti u sistemu na godinjem nivou definie se kao
faktor optereenja.
9 od 38
Faktor optereenja je kolinik stvarno isporuene energije i
maksimalno mogue energije koju bi sistem proizveo kada
bi svo vreme radio sa maksimalnom snagom.
Faktor optereenja ima u sistemima tipine vrednosti od
0,6 do 0,8.
U naoj zemlji iznosio je preko 0,65 do 1990. godine da bi
se pogorao do vrednosti oko 0,55 u poslednjim godinama
zbog jo izraenije sezonske neravnomernosti u potronji
usled prelaska mnogih domainstava i ostalih potroaa na
grejanje elektrinom energijom; manje potronje elektrine
energije zbog slabije industrijske proizvodnje.
Faktor optereenja
10
DEFINICIJ E I RAZVRSTAVANJ E
ELEKTRINIH INSTALACIJA
11 od 38
DEFINICIJ A I RAZVRSTAVANJ E
Elektrina instalacija izmeu
prikljuka objekta i potroaa
Osnovna uloga je da obezbedi sigurno i
kvalitetno snabdevanje potroaa
elektrinom energijom unutar objekta

Izvor el.energije
(elektrane)
Objekat
PRENOS (VN)
DISTRIBUCIJ A
(SN)
12 od 38
Delovi elektrinih instalacija
Elementi za prikljuak na gradsku mreu,
elementi gromobranske instalacije,
razvodna tabla, elektrina brojila, osigurai,
sklopke i prekidai, vodovi i kablovi, instalacione cevi i pribor
za vodove i kablove, prikljunice, utikai, sijalina grla.
Kuni prikljuak
Kuni prikljuak je skup vodova i ureaja koji povezuju
elektroenergetske instalacije u kui ili zgradi sa
niskonaponskom elektrinom mreom.
RO
13 od 38
Potroa u optem smislu je ureaj koji za
svoj rad koristi elektrinu energiju odreenog
napona i frekvencije i pretvara u neki drugi
oblik ili vid odreenom snagom.
Zbog toga je potrebno obezbediti napajanje konstantnim
naponom (nazivnimnaponom) potroaa. Na jednu
instalaciju se prikljuuju vie potroaa uglavnom u
proizvoljnim, sluajnim trenucima vremena. Struja koju
povlae iz mree izaziva padove napona do potroaa, a
pored toga napon na prikljuku instalacije varira u odreenim
(uskim) granicama. Elektrina instalacija mora da obezbedi
da varijacije napona na prikljunim krajevima potroaa ne
preu odreene vrednosti koje su u granicama tolerancije.
14 od 38
U navedenom smislu postoje razliite
podele instalacija, na:
Instalacije jake struje i niskog napona
(naponi do 1000V)
Instalacije jake struje i visokog napona
(specijalne instalacije za posebne grupe
potroaa) - ne razmatra se u okviru kursa
Instalacije slabe struje (malog napona).
Postoji niz podela instalacija koji u stvari nije bitan za razumevanje.
15 od 38
Kod instalacija jake struje usled
proticanja struje kroz provodnike dolazi
do njihovog zagrevanja to predstavlja
u sutini moguu opasnost od poara
u objektu.
Instalacija mora da sprei mogunost
javljanja poara kako u normalnom
radu prijemnika, tako i u sluaju kvara
prijemnika.
16 od 38
KRATAK PREGLED IZAZIVAA PALJENJA
(POARA) I EKSPLOZI J A
Izazivai paljenja i eksplozije mogu biti elektrine i
neelektrine prirode.
U neelektrine spadaju mehanika iskra, otvoreni
plamen, zavarivanje ...
Elektrini uzronici paljenja, po pravilu su opasniji
od neelektrinih i oni predstavljaju dejstvo
elektriciteta u raznim oblicima.
Pri tome se razlikuju elektrini uzronici koji se
nalaze unutar elektrinog sistema (mrea sa
elektrinim izvorima, potroaima i komandno
signalnim elementima) i uzronici van elektrinog
sistema (atmosfersko pranjenje i statiki
elektricitet).
17 od 38
Elektrini izazivai unutar elektrine mree mogu
se podeliti na one koji se deavaju unutar
elektrinih ureaja i na one koji se deavaju u
samoj elektrinoj mrei.
Da bi se spreila eksplozija u sluaju dejstva
elektrinih izazivaa unutar ureaja, isti se prave
specijalno zatieni.
Da bi se spreila eksplozija u sluaju dejstva
elektrinih izazivaa unutar elektrine mree,
potrebno je pravilno projektovati, izvesti i
odravati pomenutu mreu.
18 od 38
Zbog opasnih napona postoji
opasnost za ljude koji se nalaze u
objektu.
Instalacija koja se koristi mora da
obezbedi zatitu ljudi od opasnih
napona i u sluaju normalnog rada
potroaa kao i u sluaju pojave kvara
bilo na instalaciji ili potroau.
19 od 38
Ovi vidovi zatite se postiu pravilnim
projektovanjem, izvoenjem i odravanjem
elektrine instalacije i potroaa.
Zbog toga se instalacija projektuje i izvodi
uvaavajui svu tehniku regulativu
(propise, standarde i preporuke) i treba da
pored kvalitetnog i sigurnog napajanja
potroaa obezbedi sigurnost imovine i lica u
objektu od tetnog dejstva elektrine
energije.
20 od 38
Elektrine instalacije
Elektrina instalacija treba da omogui napajanje elektrinih
prijemnika elektrinom energijom.
Elektrina instalacija u uem smislu jeste deo prenosnog sistema
elektrine energije od mesta prikljuka na mreu niskog napona
do prijemnika.
Da bi prijemnik elektrine energije mogao da radi ispravno, napon
mora biti konstantan i odreene visine.
Osnovna podela elektrinih instalacija izvrena je na energetske
instalacije i telekomunikacione instalacije.
Energetske instalacije imaju napon izmeu provodnika i zemlje
manji od 250 V i ove instalacije se nazivaju elektrine instalacije
niskog napona.
Telekomunikacione instalacije imaju radni napon izmeu
provodnika do 50 V a nazivaju se i elektrine instalacije malog
napona.
21 od 38
Elektrine instalacije niskog napona
Elektrine instalacije niskog napona razvrstane su prema
uslovima okoline u kojoj se postavljaju prema nameni i
nainu izvoenja.
Elektrine instalacije niskog napona mogu se izvoditi u
suvim i vlanim prostorijama, prostorijama u kojima
postoji opasnost od eksplozije i poara ili u halama gde
postoji opasnost od mehanikih oteenja.
Prema nameni, razlikuju se instalacije niskog napona za
elektrino osvetljenje, motorni pogon, termike
prijemnike, graevinske instalacije i instalacije
gromobrana.
Elektrine instalacije malog napona razvrstane su na
telefonske i signalne instalacije.
22 od 38
Elektrine mree niskog napona
Elektrine mree niskog napona povezuju centre
napajanja sa prikljucima hala, radionica,
administrativnih i stambenih zgrada.
Preko ovih mrea elektrinom energijom napajaju se
koncentracije prijemnika za elektrino osvetljenje,
motorni pogon, termike prijemnike i za sve druge
prijemnike posebne namene.
Ove mree se tako projektuju i izvode da obezbeuju
neprekidno snabdevanje elektrinom energijom uz
minimalne gubitke energije.
Linijski napon (meufazni napon) mree niskog napona
je nii od 1000 V.
23 od 38
Nazivne vrednosti linijskih napona za mree niskog
napona odreene su standardima:
Za mree sa jednosmernom strujom: 110, 220 i
440 V
Za mree sa naizmeninom strujom sa etiri
provodnika: 3 x 230 + 127 V i 3 x 400 + 230 V
Klasifikacija elektrinih mrea niskog napona moe
se izvesti na vie naina.
Elektrine mree se mogu podeliti i grupisati
prema vrsti struje, prema nameni mree i nainu
izvoenja.
24 od 38
Istalacije slabe struje (telekomunikacione instalacije)
Elektrine instalacije predstavljaju skup komponenti
koje omoguavaju prenos elektrine energije ili
informacija.
Pojam instalacija slabe struje odnosi se na sve
elektrine instalacije koje nisu u neposrednoj funkciji
prenosa i upotrebe elektrine energije.
U savremenim objektima, stambenim i poslovnim,
postoje razni vidovi korienja elektrinih i elektronskih
ureaja koji spadaju u domen slabe struje.
Ureaji slabe struje mogu da se sistematizuju prema
funkcijama koje treba da obavljaju.
Istorijski gledano prva i danas najrasprostranjenija
funkcija su telekomunikacije.
25 od 38
Prema definiciji Meunarodne unije za telekomunikacije
one predstavljaju skup delatnosti prenosa raznih vidova
informacija i podataka posredstvom elektromagnetnih
procesa.
Telekomunikacije obuhvataju vie vidova
komuniciranja, koji se razlikuju prema prirodi
informacija i podataka i nainima njihove razmene.
Telefonija predstavlja vid dvosmernih komunikacija kojima se
vri prenos govornih signala.
Radio i TV difuzija su jednosmerne komunikacije za prenos
tonskih signala i signala slike.
Prenos podataka je oblast telekomunikacija koja je u funkciji
povezivanja pojedinih entiteta u savremenim raunarskim
mreama.
Funkcija koja obuhvata razne vidove zatite osoba, predmeta i
prostora (najrasprostranjeniji meu njima su protivpoarna i
protivprovalna zatita).
26 od 38
Raunarske telekomunikacione mree
Raunarske telekomunikacione mree slue za
povezivanje raznih, prostorno manje ili vie udaljenih
raunara i drugih slinih ureaja u jedinstvene
funkcionalne celine.
Savremeni telekomunikaciono informacioni sistemi
imaju vrlo razliite prostorne razmere i zbog toga su
raunarske telekomunikacione mree, koje ih
podravaju razvrstane u tri kategorije:
Lokalne mree, ograniene na jedan objekat ili na jednu
mikro lokaciju, koje su u svetskoj literaturi poznate kao LAN
(Local Area Network).
Regionalne mree, koje pokrivaju podruja veih gradova ili
ogranienih teritorija, poznate kao MAN (Metropolitan Area
Network)
Meugradske i meunarodne mree WAN (Wide Area
Network)
27 od 38
OPSEZI NAPONA
Prema J US N.B2.702:1984, utvrene su granice primene ili naponi
elektrinih instalacija u zgradama i to u dva naponska opsega:
Opseg I: instalacije u kojima je zatita od elektrinog udara
obezbeena pod odreenim uslovima vrednou napona;
instalacije u kojima je napon ogranien iz funkcionalnih
razloga (npr. telekomunikacije, signalizacija, elektrina
zvonca i alarmni ureaji). Napon je ogranien do 50V
naizmenine struje i do 120V jednosmerne struje
Opseg II: napon napajanja instalacija za domainstvo,
trgovinu, javne zgrade i industriju. Ovaj opseg obuhvata
napone distributivnih mrea.
Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je
oznaena instalacija ili deo instalacija.
Opsezi napona po kojima elektrine instalacije moraju biti razvrstane
prema svojim nazivnim naponima su date za uzemljene i izolovane (ili posredno
uzemljene) sisteme i ukoliko je to potrebno treba pogledati podatke u standardu.
28 od 38
SISTEMI NAPAJ ANJ A
Sistemi napajanja za napone preko 1000V su trofazni
troini sa tri linijska napona U
l
.

L1
L3
L2
L1
L2
L3
U
l
U
l
U
l
3~50Hz U
l
29 od 38
SISTEMI NAPAJ ANJ A
Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni
etvoroini sa tri linijska napona U
l
i tri fazna napona U
f
.

L1
L3
L2
L1
L2
L3
U
l
U
l
U
l
3N~50Hz U
l
/U
f
N
U
f
30 od 38
SISTEMI NAPAJ ANJ A
Sistemi napajanja sa posebnim zatitnim vodom (unutar
objekta) PE su petoini.

L1
L3
L2
L1
L2
L3
U
l
U
l
U
l
3NPE~50Hz U
l
/U
f
N
U
f
PE
Zatitni provodnik (PE) ima ulogu samo u sluaju kvara, zeleno/ute boje.
31 od 38
SISTEMI NAPAJ ANJ A
Sistemi napajanja sa objedinjenom funkcijom neutralnog i
zatitnog voda (unutar objekta) PEN su etvoroini.

L1
L3
L2
L1
L2
L3
U
l
U
l
U
l
3PEN~50Hz U
l
/U
f
PEN
U
f
32 od 38
SISTEMI NAPAJ ANJ A
Jednofazni sistemi napajanja, dvoini

L1
N
L1
1N~50Hz U
f
N
U
f
33 od 38
NAZIVNI NAPONI
Prema J US N.A2.001 iz 1989 naponi trofazne mree i opreme
nazivnih napona veih od 100V do ukljuujui i 1000V, dati su
za trofazne mree sa tri ili etiri provodnika:
230/400 V
400/690 V
500V mrea sa tri provodnika (linijski napon) **ne sme u
distributivnim mreama
1000V mrea sa tri provodnika (linijski napon)
Naponi iznad 230/400 V namenjeni su za napajanje posebnih
potroaa (teka industrija, veliki industrijski objekti...)
Za jednosmernu struju vrednosti za nazivne napone mogu se
birati iz niza:
110V; 125V; 220V; 250V; 440V; 460V; 500V; 600V; 750V
34 od 38
PAD NAPONA
Napon na prikljunim krajevima prijemika
ne sme biti ni vei ni manji od
neke unapred odreene vrednosti tj.
PAD NAPONA MORA BITI OGRANIEN.
Napon u bilo kojoj taki (U) treba da je:
U
n
- nazivni napon kojim je oznaena instalacija
ili deo instalacija
U- najvei dozvoljeni pad napona.
U U U U U
n n

35 od 38
Dozvoljena odstupanja napona:
U taki napajanja
Pad napona od take napajanja
do potroaa
J US N.A2.001 Sl. List SFRJ br. 53 i 54/1988
+6% Za osvetljenje 3%
-10% Ostala oprema 5%
Posle 2010. 10% Posle 2010. 4%
Prema predlogu
IEC
Elektrineinstalacije slabe struje (deo sistema za prenos el.informacija):
umesto pada napona postoji pad snage, a ograniava se snaga na
prijemniku. Potrebni pojaavai snage umesto transformatora. Neke
instalacije slabe struje: interfon, telefon, RTV.
Elektrine instalacije jake struje: gromobranska instalacija (zatita objekta
i ljudi od tetnog uticaja groma).
36 od 38
SIGURNOSNI SISTEMI NAPAJ ANJ A
Postavljaju se zbog funkcionisanja posebnih potroaa u sluaju
poara.
Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u
odreenom vremenu, a oprema ovog sistema mora biti izvedena
tako da je odreeno vreme otporna prema vatri (bez obzira to
nakon odreenog vremena biva unitena toplotnim dejstvom
vatre).
Sistem sigurnosnog napajanja se uvek zahteva iz bezbednosnih
razloga, dok se sistem rezervnog napajanja uspostavlja zbog
tehnolokih potreba.
Prema JUS N.B2.730:1984, razlikuju se sledei izvori
sigurnosnog napajanja el. instalacija:
akumulatori;
napojne elije i baterije;
generatorski agregat nezavisan od normalnog napajanja;
poseban napojni vod potpuno nezavisan od normalnog.
37 od 38
Sigurnosno napajanje moe biti:
neautomatsko (gde izvor stavlja u pogon
rukovalac)
automatsko (koje je nezavisno od rukovaoca).
Automatsko napajanje moe se, zavisno od vremena
delovanja, svrstati u:
Besprekidno (trajno napajanje pod odreenim
uslovima u toku prelaznog perioda, kao npr. u
pogledu kolebanja napona ili frekvencije)
Vrlo kratkotrajan prekid prekid do 0,15s
Kratkotrajan prekid prekid do 0,5s
Prekid srednje duine prekid do 15s
Dugotrajan prekid prekid dui od 15s
38 od 38
Prema Pravilniku o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona (Slubeni list
SFRJ 53/88 i 54/88) vai:
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena
od drugih strujnih kola tako da greka ili bilo koja
intervencija na jednom sistemu ne moe da utie na
drugi sistem
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti
kroz mesta izloena riziku od poara, a ako je to
neizbeno mora se obezbediti otpornost prema vatri
Strujna kola sigurnosnog sistema ne moraju se tititi
od preoptereenja ve samo od kratkog spoja.