Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

145


7 SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

Kao nosilac toplote (radni fluid) u vazdunim sistemima javlja se vazduh. Vazduh se
zagreva u grejau ili hladi, vlai ili sui, filtrira i, pripremljen na odgovarajui nain, ubacuje se
direktno u prostoriju. U prostoriji se ubaen vazduh mea sa sobnim i na taj nain se postie
eljena temperatura i vlanost vazduha u prostoriji. Za razliku od vodenih sistema, kod kojih se
prenos toplote odvija zraenjem i prirodnom konvekcijom, kod vazdunih sistema je prisutna
prinudna konvekcija vazduh se u prostoriju ubacuje odreenom brzinom, koja je vea nego kod
prirodne konvekcije. Brzina strujanja vazduha u zoni boravka ljudi je ograniena, kako se ne bi
stvorili nepogodni uslovi za boravak ljudi (promaja).
Prednosti vazdunih sistema u odnosu na vodene su:
- mala inertnost sistema vrlo brzo stupaju u dejstvo;
- dobra centralna i lokalna regulacija rada;
- mogunost obavljanja funkcije provetravanja (ventilacije) prostora;
- curenje radnog fluida ne predstavlja problem (kao curenje vode).
Nedostaci vazdunog grejanja su:
- podizanje praine u prostoriji (ukoliko su brzine strujanja neprilagoene);
- nedostatak razmene toplote zraenjem;
- velike dimenzije kanala u poreenju sa dimenzijama cevi za toplu vodu (problem
smetanja u objektu).
Vazduh, kao grejni fluid, u termikom pogledu je loiji od vode:
- mali specifini toplotni kapacitet (c
v
= 1005 J/kgK; c
w
= 4186 J/kgK) i
- mala gustina vazduha (1 m
3
vode 1000 kg oko 4x10
6
J/K;
1 m
3
vazd. 1,2 kg oko 10
3
J/K)
Kada se uzmu u obzir gore navedeni podaci poreenja vazduha i vode kao grejnih fluida,
dolazi se do zakljuka da je voda bolji radni fluid od vazduha, i to oko 4000 puta! Odnosno, da bi
se prenela (dovela prostoriji) ista koliina toplote, za vazdune sisteme je potreban kanal
dimenzija 400x500 mm, a za vodene cev prenika 25 mm.
Meutim, bez obzira na ovu manu, postoje sluajevi gde su vazduni sistemi nezamenljivi,
a pre svega zbog mogunosti ventilacije prostora, dobrog uklapanja u enterijer i dobre regulacije.
Vazduni sistemi se esto koriste u postrojenjima za grejanje, a u klimatizaciji su nezamenljivi.
Klimatizacija je mnogo iri pojam od grejanja, jer se, pre svega, moe koristiti cele godine zimi
za grejanje, a leti za hlaenje. Osim obezbeenja eljene temperature u klimatizovanom prostoru
(npr. zimi 20
o
C, a leti 26
o
C) uloga sistema za klimatizaciju je i obezbeenje:
- odgovarajue relativne vlanosti vazduha,
- odgovarajue koliine sveeg vazduha za ventilaciju,
- potrebnog nivoa istoe vazduha (eliminacija mehanikih neistoa, neprijatnih mirisa,
tetnih gasova, itd.)
Prema svojoj strukturi (nainu izvoenja) osnovna podela vazdunih sistema je na:
- lokalne sisteme i
- centralne vazdune sisteme klimatizacije.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

146
U lokalne sisteme vazdunog grejanja spadaju svi oni ureaji koji su locirani u samim
prostorijama koje se greju. Tu spadaju: kaloriferi, vazdune zavese i split sistemi (u izvedbi kao
toplotna pumpa vazduh-vazduh).

7.1 VENTILACIONI SISTEMI
Ventilacioni sistem podrazumeva zamenu vazduha u prostoriji spoljnim vazduhom.
Uobiajen je naziv sve vazduh za spoljni vazduh koji se u prostoriju uvodi centralnim sistemom.
Ventilacioni sistemi se mogu podeliti na:
- sisteme sa prirodnom ventilacijom i
- sisteme mehanike (prinudne) ventilacije.
Prirodno provetravanje mogue je ostvariti kroz procepe (fuge) spoljnih prozora i vrata,
otvaranjem prozora ili kroz posebne ventilacione otvore. Provetravanje prirodnim putem je
mogue usled dejstva vetra ili uzgonske sile, to nekada nije dovoljno u odnosu na zahteve koji se
postavljaju za odreene prostore, bilo da je u pitanju boravak veeg broja ljudi ili neki proces koji
se obavlja u posmatranoj prostoriji.
Kada se primenjuje prirodna ventilacija svakako treba uzeti u obzir brzinu i smer vetra,
kao i izbor odgovarajueg mesta na fasadi zgrade gde e biti postavljeni otvori za ventilaciju. Na
taj nain se moe uticati na koliinu spoljanjeg vazduha koji e prirodnim putem prodirati u
zgradu i ventilirati prostoriju. Protok vazduha je sluajno promenljiva veliina koja zavisi od
temperaturske razlike, brzine i smera vetra, kao i razlike pritisaka unutranje i spoljanje sredine.
Broj izmena vazduha na as jako varira, i moe se kretati od 0,3 (ve samom infiltracijom
spoljanjeg vazduha kroz procepe prozora i vrata) do ak 20 (kada su prozori irom otvoreni).
Prilikom korienja prirodne ventilacije neophodno je uzeti u razmatranje vie uticajnih faktora
od geometrije zgrade, rasporeda protorija, orijentacije zgrade u odnosu na dominantne vetrove,
kao i naine uvoenja spoljnog vazduha. Prirodna ventilacija najee se ostvaruje otvaranjem
otvora na fasadi i moe se postii:
- ventilacija cirkulacijom vazduha u prostoriji (single-sided ventilation) ili
- ventilacija prostrujavanjem vazduha (cross-ventilation)
a

b c

Slika 7.1 Koliine vazduha za prirodnu ventilaciju za razliite sluajeve uticaja vetra: a) zgrada
je zaklonjena od vetra, b) pravac vetra je upravan na otvore za ventilaciju, c) pravac vetra je
paralelan sa povrinom otvora za ventilaciju
Kontrolom otvorenosti prozora na opisan nain postie se prosean broj izmena vazduha
od oko 8 izmena na as, to je prikazano na slici 7.1.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

147

Slika 7.2 Efikasan otvor za prirodnu
ventilaciju
Simulacije za razliite poloaje otvora koji se
koriste za prirodnu ventilaciju, pri tome ne menjajui
ukupnu povrinu otvora pokazale su da se efekat moe
poboljati uvoenjem efikasnih otvora na fasadi. Izgled
efikasnog otvora prikazan je slici 7.2.
Efikasnost samog otvora procenjena je preko
ostvarenog broja izmena vazduha na as. Najbolji efekti
dobijeni su za sluaj kada je otvor podeljen na gornji i
donji, tako da kroz donji vazduh prodire u prostoriju, a
kroz gornji istrujava iz nje. Ovakvi otvori daju dobre
rezultate kod tehnike sa cirkulacijom vazduha u
prostoriji. to je vea visinska razlika izmeu ova
otvora to je bolji efekat indukcije spoljanjeg vazduha.
Kada je u pitanju tehnika ventilacije prestrujavanjem
vazduha, neohodno je da spoljanji otvori budu
postavljeni na veoj visini u visini unutranjeg otvora
iznad vrata prostorije.
Prema nameni, ventilacioni sistemi mogu biti:
- za komforne uslove ili
- industrijski sistemi ventilacije.

Na slici 7.3 dat je prikaz pripreme vazduha u zavisnosti od namene vazdunog sistema:




















Slika 7.3 Tehnike obrade vazduha u zavisnosti od namene sistema

Mehanikom (prinudnom) ventilacijom se uz pomo ventilatora (aksijalnog ili
centrifugalnog) prinudno dovodi potrebna koliina sveeg vazduha u prostoriju. Postrojenja za
mehaniku ventilaciju se najee izvode kao centralni sistem vazdunog grejanja, mada to nije
obavezno.

Tehnika obrade vazduha
Tehnika obrade sobnog vazduha Tehnika obrade procesnog vazduha
Npr. za suenje, separaciju, odsisavanje
strugotine i praine, postrojenja
pneumatskog transporta
Postrojenja za tehniku
obradu vazduha
Prirodno provetravanje
Tehnika postrojenja za
provetravanje
a) Ventilaciona postrojenja
b) Postrojenja za deliminu
klimatizaciju
c) Klimatizaciona
postrojenja
Postrojenja sa recirkulacijom
vazduha
a) Postrojenja sa recirkulacijom
b) Postrojenja sa recirkulacijom
i deliminom klimatizacijom
c) Klimatizaciona postrojenja
sa recirkulacijom
a) Preko prozora
b) Kroz okna
c) Preko krovnih
produetaka

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

148
Kod centralnih sistema priprema vazduha se obavlja centalno na jednom mestu, a zatim
se pripremljen vazduh razvodi do pojedinih prostorija.
Centralna priprema vazduha se obavlja u KOMORI za pripremu vazduha (najee se
koriste pojmovi ventilaciona komora i klima komora). ematski prikaz jedne ventilacione komore
koja radi samo sa sveim vazduhom tokom zimskog perioda dat je na slici 7.4. Vazduh se u
komori filtrira, zagreva do sobne temperature i zatim distribuira do ventilisanih prostorija. Grejai
u komorama mogu biti:
- toplovodni,
- parni ili
- elektrini.
Filter koji se nalazi u komori slui za izdvajanje estica neistoa iz vazduha (obino je to
filter srednje klase izdvajanja EU2-EU3). Konstrukcije filterskih sekcija u komorama mogu biti
razliite: ravanski, kasetni, vreasti, itd.
Sve vazduh
Pripremljen
vazduh
filter greja ventilator

Slika 7.4 Ventilaciona komora za rad sa sveim vazduhom

7.2 ODREIVANJE KOLIINE VAZDUHA ZA KLIMATIZACIJU

U vazdunim sistemima klimatizacije, u kojima je vazduh jedini radni fluid, koliina
vazduha koja se koristi za klimatizaciju prostorija odreuje se na osnovu tri kriterijuma:
- gubitaka toplote u zimskom periodu;
- toplotnog optereenja u letnjem periodu;
- potrebne koliine vazduha za provetravanje (ventilaciju).

Provetravanje (ventilacija) obavlja se sveim (spoljnim) vazduhom. Potrebna koliina
sveeg vazduha diktirana je uslovima obezbeivanja kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorijama.
U komfornoj klimatizaciji zadatak klimatizacionog postrojenja je da ostvari povoljne uslove za
disanje i eliminie stvorene mirise i neistoe. Koliina sveeg vazduha moe se odrediti jednim
od sledeih naina:
- preko obroka po oveku;
- preko dozvoljene koncentracije zagaivaa;
- preko broja izmena vazduha na sat.

7.2.1 Obrok sveeg vazduha po oveku

Ovaj metod primenjuje se u komfornoj klimatizaciji gde su ljudi osnovni, a esto i jedini
zagaivai. Zadatak ventilacije je da se obezbede odgovarajui uslovi za disanje, odnosno, u irem
smislu, povoljni uslovi za ugodan boravak ljudi u zatvorenom prostoru. Preporuene vrednosti
sveeg vazduha po oveku iznose:

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

149
- 20 do 30 m
3
/h ako se u prostoriji ne pui;
- 30 do 40 m
3
/h ako je u prostoriji dozvoljeno puenje ili ima drugih zagaivaa.

Navedene vrednosti obroka sveeg vazduha po oveku su minimalne. Ako se ima u vidu
da je osnovni zadatak klimatizacije da stvori povoljne klimatske uslove u kojima e se ljudi
ugodno oseati, razumljivo je da su prethodno navedene koliine sveeg vazduha esto bile
uveavane. Treba imati na umu da koliina sveeg vazduha direktno utie i na investicione i na
eksploatacione trokove. Posle energetskih kriza 70-tih godina prolog veka, kao jedna od
efikasnih mera za smanjenje potronje energije u klimatizacionim postrojenjima bila je smanjenje
koliine sveeg vazduha. U traganju za minimalno potrebnom koliinom sveeg vazduha,
ponekad se ilo u drugu krajnost, pa je u praksi bilo klimatizovanih objekata sa vrlo loim
kvalitetom vazduha. Nedovoljan kvalitet vazduha izazivao je niz zdravstvenih problema
(glavobolja, munina, alergija, oseaj suvoe u disajnim putevima, crvenilo oiju i dr.). ak je
uveden i poseban termin za stanje ovih zgrada - sindrom bolesnih zgrada (Sick Building
Syndrom). Uraen je i veliki broj istraivakih projekata na temu kvaliteta unutranjeg vazduha
(Indoor Air Quality) tako da se moe konstatovati da je ovaj problem reen.

U izvesnim sluajevima moe dosta da se odstupa od prethodno navedenih preporuenih
vrednosti za obrok sveeg vazduha po oveku:
- u sklonitima se rauna sa koliinom sveeg vazduha 6 m
3
/h po oveku u normalnom
reimu korienja, a 2,5 m
3
/h po oveku u zatitnom reimu rada;
- kancelarije modernih poslovnih zgrada obino se rade sa 50 m
3
/h sveeg vazduha po
oveku;
- u hotelima visoke kategorije radi se sa 100 i vie m
3
/h sveeg vazduha po oveku.

7.2.2 Maksimalna dozvoljena koncetracija zagaivaa MDK

Ovaj kriterijum za odreivanje koliine sveeg vazduha za ventilaciju obino se
primenjuje u industrijskim objektima u kojima su definisani izvori zagaenja (po vrsti zagaivaa
i intenzitetu zagaivanja). Ventilacijom treba obezbediti onu koncentraciju tetnih materija u
vazduhu koja nee tetno delovati na oveka, tj. nee izazvati trovanje, eksploziju ili poar.
Otpadnim vazduhom izvlae se zagaivai iz prostora, a ubacivanjem sveeg vazduha
koncentracija zagaivaa u vazduhu se smanjuje dok ne bude manja od maksimalno dozvoljene
MDK.
Potrebna koliina vazduha za ventilaciju odreuje se iz bilansa zagaivaa:
max
k V K k V
s
= + (7.1)
gde je:
V [m
3
/h] potrebna koliina sveeg vazduha za ventilaciju
k
s
[m
3
/m
3
] koncentracija odreenog zagaivaa (zbog koga se vri ventilacija) u sveem
vazduhu
k
max
[m
3
/m
3
] maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) odreenog zagaivaa u
ventilisanoj (klimatizovanoj) prostoriji
K [m
3
/h] asovno zagaenje od izvora u prostoriji
Minimalan asovni protok sveeg vazduha za ventilaciju iznosi:
s
k k
K
V

=
max
(7.2)
Jedinice za merenje i izraavanje koncentracije zagaivaa su mg/m
3
ili ppm (parts per
million = cm
3
/m
3
). Maksimalne dozvoljene koncentracije zagaivaa (MDK) usvajaju se prema

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

150
preporukama Instituta za zatitu zdravlja (tabela 7.1). Navedene vrednosti su podlone
promenama, i pri svakoj promeni, po pravilu, Zakonodavac ih pootrava u cilju bolje zatite
zdravlja radnika.
Tabela 7.1 MDK vrednosti
Zagaiva ppm mg/m
3

aceton 1000 2400
amonijak 50 35
fluor 0,1 0,2
hlor 0,5 1,5
naftalin 10 50
nikotin 0,07 0,5
ozon 0,1 0,2
sumpordioksid 2 5
ugljendioksid 5000
ugljenmonoksid 50

Vrednosti navedene u tabeli 1 predstavljaju tzv. maksimalno dozvoljene trajne
koncentracije kojima radnici mogu biti izloeni tokom celokupnog radnog vremena. Postoje i
kratkotrajne dozvoljene koncentracije zagaivaa na radnom mestu, ali je njihovo vreme trajanja
ogranieno.
7.2.3 Broj izmena vazduha na sat
Broj asovnih izmena vazduha u prostoriji predstavlja odnos koliine sveeg vazduha koja
se uvodi u prostoriju u toku jednog sata i zapremine prostorije:
prost
vazd
V
V
n

= [1/h] (7.3)
Preporueni broj izmena vazduha na sat zavisi od:
- namene prostorije;
- vrste zagaivaa;
- veliine (zapremine) prostorije.
Odreivanje koliine sveeg vazduha za klimatizaciju (ventilaciju) prema broju izmena
vazduha na sat koristi se kadgod izvori zagaenja nisu dovoljni definisani. Takoe, koristi se i kao
kontrolni metod kada se koliina sveeg vazduha za ventilaciju odreuje nekim drugim metodom.
Preporuene vrednosti broja izmena vazduha za tipine namene prostorija date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2 Broj izmena vazduha na sat
Namena objekta n [1/h]
toaleti (u stanovima, ustanovama, javni) 4 6 15
kupatila 4 6
biblioteke 3 5
kancelarije 3 6
farbare 5 15
lakirnice (prostorije za prskanje bojom) 20 50
garae 4 5
robne kue 4 6
bolnice (zavisno od odeljenja) 3 20
laboratorije 8 15 (25)
komercijalne kuhinje 15 20
zatvoreni bazeni 3 6

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

151
Treba napomenuti da se broj izmena vazduha na sat esto navodi ne prema koliini sveeg
vazduha, nego prema ukupnoj koliini vazduha koja se izvlai ili ubacuje u prostoriju (sve +
recirkulacioni). Broj izmena vazduha u prostoriji definisan na ovaj nain ukazuje na kvalitet
ispiranja prostorije pripremljenim vazduhom. Broj izmena vazduha na sat odreen prema ukupnoj
koliini vazduha koji se dovodi klimatizovanoj prostoriji moe biti viestruko vei od broja
izmena sveeg vazduha. Na primer, u prostorijama sa laminarnom ventilacijom, ukupan broj
izmena vazduha moe biti i do 600 1/h.
7.2.4 Odreivanje koliine vazduha prema zimskom reimu
Potrebna koliina vazduha za zimske projektne uslove:
z p
g
un ub p
g
z
C
Q
C
Q
V


=


=
3600
) (
3600
(7.4)
gde je:
V
z
[m
3
/h] koliina vazduha za klimatizaciju (zapreminski protok)
Q
g
[W] toplotni gubici prostorije
C
p
[J/kgK] specifini toplotni kapacitet vazduha
[kg/m
3
] gustina vazduha

ub
[
o
C] temperatura vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor

un
[
o
C] temperatura u prostoriji

z
[
o
C] razlika temperature ubacnog i vazduha u prostoriji

Temperatura vazduha, koji se u zimskom periodu ubacuje u klimatizovani prostor, zavisi
od:
- namene prostorije;
- visine prostorije;
- predvienog sistema klimatizacije.

U komfornoj klimatizaciji obino se usvaja temperatura vazduha 30 do 40
o
C, dok u
industrijskoj moe da bude i via (do 50
o
C).

7.2.5 Odreivanje koliine vazduha prema letnjem reimu

Potrebna koliina vazduha za letnje projektne uslove:
L p
opt t
ub un p
opt t
L
C
Q
C
Q
V


=


=
. . .
3600
) (
3600
(7.5)
gde je:
V
L
[m
3
/h] koliina vazduha za klimatizaciju
Q
t.opt
[W] toplotno optereenje prostorije
C
p
[J/kgK] specifini toplotni kapacitet vazduha
[kg/m
3
] gustina vazduha

ub
[
o
C] temperatura vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor

un
[
o
C] temperatura u prostoriji

L
[
o
C] razlika temperature vazduha u prostoriji i ubacnog vazduha

Temperatura klimatizovanih prostorija leti obino se usvaja 22 do 28
o
C, pri emu u naim
klimatskim uslovima najee se projektuje na 26
o
C. Radi postizanja odgovarajuih uslova
ugodnosti, uobiajeno se usvaja da je
L
= 4 do 12
o
C. Na izbor projektne temperature ubacnog
vazduha leti najvie utie izabrani sistem klimatizacije. to je manja temperaturska razlika izmeu

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

152
temperature u prostoriji i temperature vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor, termiki
uslovi ugodnosti bie bolji, ali se poveava koliina vazduha koja mora da se dovodi u prostoriju.

7.2.6 Usvajanje ukupne koliine vazduha

Merodavna koliina vazduha za klimatizaciju u vazdunim sistemima je najvea vrednost
koliine vazduha odreena prema zimskim i letnjim projektnim uslovima, kao i za potrebe
ventilacije:
} , , max{
sv L z uk
V V V V =

Ukoliko je od ove tri koliine vazduha najvea koliina sveeg vazduha, onda se usvaja da
je ukupna koliina vazduha za klimatizaciju prostorije jednaka koliini (protoku) sveeg vazduha.
U tom sluaju sistem radi sa 100% sveim vazduhom. Takoe, potrebno je izvriti korekciju
temperature ubacivanja vazduha u letnjem i zimskom reimu rada jer je poveana koliina
vazduha u odnosu na minimalno potrebnu da bi se eliminisalo toplotno optereenje leti, odnosno
nadoknadili gubici toplote zimi (i
z
i
L
e se smanjiti u odnosu na prvobitno usvojene
veliine).
Ukoliko je najvea koliina vazduha odreena prema letnjem periodu, onda se usvaja da je
V
uk
= V
L
. U ovom sluaju sistem klimatizacije e raditi sa koliinom sveeg vazduha V
sv
dok e
ostatak initi recirkulacioni vazduh jer se tako postie uteda energije tokom eksploatacije
postrojenja, a nii su i investicioni trokovi. Koliina recirkulacionog vazduha jednaka je:
sv uk rec
V V V = (7.6)
Naravno, i u ovom sluaju potrebno je korigovati temperaturu ubacnog vazduha u
zimskom periodu jer je poveana koliina vazduha, pa e
z
biti manje od prvobitno usvojenog.
Analogan postupak sprovodi se i u sluaju kada je najvea koliina vazduha odreena
prema zimskim projektnim uslovima.

7.3 ELEMENTI KLIMA KOMORE

Na slici 7.5 je dat ematski prikaz jedne horizontalne klima komore, koja radi sa
meavinom sveeg i recirkulacionog vazduha. Konstrukcija klima komore i broj i vrsta elemanata
koje komora sadri zavise od namene samog sistema za klimatizaciju (npr. da li se eli rad samo
sa sveim vazduhom, da li se eli samo hlaenje tokom letnjeg perioda, da li je potrebno vlaenje
vazduha, da li se eli korienje otpadne toplote, da li je potrebno priguivanje buke i vibracija,
itd.).
Osnovni elementi klima komore su:
- mena sekcija (kao opcija, ako se vri recirkulacija sobnog vazduha),
- filterska sekcija (za preiavanje vazduha koji se uvodi u sistem),
- greja (koji moe biti podeljen na predgreja i dogreja to je est sluaj kada se vri
vlaenje vodom,
- hladnjak (koji najee u klimatizaciji koristi hladnu vodu kao radni fluid),
- maglena komora za vlaenje vazduha vodom,
- ventilatorska sekcija (najee su u pitanju centrifugalni ventilatori).


Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

153
Recirkulacioni
vazduh
Sve
vazduh
Mena
komora
Filter
Greja
Hladnjak
Maglena
komora
Ventilatorska
sekcija
Pripremljen
vazduh

Slika 7.5 ematski prikaz klima komore
GREJA slui za zagrevanje vazduha u zimskom i prelaznim periodima (mada se nekad i
tokom leta moe korisititi). Zagrevanje vazduha se kree u granicama od -20
o
C do +50
o
C. U
sistemu klimatizacije moe postojati jedan ili vie grejaa, to zavisi od izbora samog sistema
klimatizacije. Mesto ugradnje grejaa moe biti:
- klima komora (jedan greja ili predgreja i dogreja),
- kanal pripremljenog vazduha (kanalski greja, koji je najee dogreja kod zonskih
sistema),
- ureaj u prostoriji (najee dogreja kod vodenih ili vazduno-vodenih sistema; tada se
u prostoriji nalaze aparati kao to je ventilator-konvektor (fan-coil) ili indukcioni
aparat).
Kao radni fluid u grejau najee se koristi topla voda. Mogu se koristiti razliiti
temparaturski reimi (90/70
o
C, 80/60
o
C, 60/45
o
C u kanalskim dogrejaima...). Grejni fludi takoe
moe biti i vodena para niskog pritiska.
Zahtevi koje mora da ispuni greja su:
- da bude kompaktan (to vee odavanje toplote po jedinici zapremine grejaa),
- da ima to manji pad pritiska sa vazdune strane (brzina vazduha po fasadnom preseku
se kree u granicama w = 24 m/s),
- da ima to manji pad pritiska sa vodene strane (brzina vode u cevima se kree u
granicama w = 0,51 m/s).
Na slici 7.6 je prikazan izgled grejaa klima komore.

Slika 7.6a Spoljni izgled grejaa sa spiralnim
rebrima koji se postavlja u klima komoru
h
x
1
2
h

=

c
o
n
s
t
2

=
1
0
0
%
1 - 2 proces zagrevanja
t
1
t
2
2
1
h

=

c
o
n
s
t
1

Slika 7.6b Priprema vazduha u h-x dijagramu

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

154
Kada je u pitanju konstrukcija grejaa, oni se najee izrauju od orebrenih cevi, kako bi
se poveala razmena toplote pri konvekciji sa strane vazduha. Koeficijent prelaza toplote sa
vodene strane sa tople vode na zid cevi je reda veliine 100 puta vei u odnosu na koeficijent
prelaza toplote sa zida cevi na vazduh (
un
10
3
W/m
2
K,
sp
10 W/m
2
K). Zbog toga je
neophodno poveanje povrine za razmenu toplote sa strane vazduha. Na slici 7.7 prikazane su
konstrukcije grejaa za vazduh i razliita orebrenja cevi.

Slika 7.7 Vrste orebrenja cevi grejaa za vazduh a) spiralno orebrenje, b) krune lamele, c)
lamelasta rebra sa koridornim rasporedom cevi, d) orebrenje od ice
Odreivanje grejne povrine grejaa:
m s
F k Q = , (7.7)
gde je:
u
s
u s
F
F
k

+ + =

1 1 1
- otpor prolazu toplote sa grejnog fluida na vazduh
iz
ul
iz ul
m

=
ln
- srednja temperaturska razlika grejnog i grejanog fluida.
Srednja temperaturska razlika zavisi od tipa strujanja koji moe biti:
1. Istosmerni tok,
2. Suprotnosmerni tok i
3. Unakrsni tok.
Kod grejaa se javlja kombinacija suprotnosmerno-unakrsnog toka grejnog i grejanog
fluida, Tana vrednost koeficijenta prolaza toplote moe se oderediti samo eksperimentalno. Zbog
navedenih razloga projektanti ne vre proraun povrine grejaa, ve taj podatak daje proizvoa
na osnovu sledeih podataka:
- protoka vazduha kroz greja,
- temperature vazduha na ulazu i izlazu iz grejaa
- temperaturskog reima grejnog fluida.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

155
Na bazi datih podataka, odnosno uslova u kojima greja mora da radi, proizvoa
odreuje:
- povrinu grejaa,
- maseni protok grejnog fluida,
- pad pritiska sa vodene i vazdune strane
- brzinu strujanja vazduha kroz greja.

90 C
o
70 C
o
K
o
n
s
t
a
n
t
a
n
p
r
o
t
o
k
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 7.8 a Regulacija pomou menog
trokrakog ventila
Regulacija odavanja toplote grejaa je
kvalitativna maseni protok grejnog fluida
ostaje konstantan, dok se menja temperatura
tople vode na ulazu u greja:
const mw =

, const
ul w

,

Regulacija se vri pomou trokrakog ventila
koji je smeten u razvodnom vodu grejaa i koji
radi kao meni u potrebnom odnosu mea
razvodnu i povratnu toplu vodu i na taj nain se
dobija eljena temperatura vode na ulazu u
greja (slika 4a). Trokraki ventil moe biti
postavljen i u povratnom vodu, spojen kratkom
vezom sa razvodnim (slika 4c).
90 C
o
>70 C
o
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 7.8 b Regulacija pomou menog
trokrakog ventila i kratkom vezom
90 C
o
>70 C
o
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 7.8 c Regulacija pomou trokrakog
ventila u povratnom vodu
HLADNJAK slui za hlaenje vazduha u letnjem i prelaznim periodima. Konstruktivno
se ne razlikuje od grejaa. I hladnjaci su, kao i grejai izraeni od orebrenih cevi. Mogu se
izraivati od bakarnih cevi, to je dobro zbog otpornosti na koroziju. Rebra bakarnih cevi se
izrauju od aluminijuma ili bakra. Takoe se mogu izraivati od elinih cevi sa elinim
orebrenjem. Oblik rebara moe biti pravougaoni, kruni ili spiralni.
Kod hladnjaka se, u odnosu na greja, razlikuju uslovi razmene toplote:

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

156
- manja je temperaturska razlika izmeu vazduha i povrine hladnjaka
GR GR sr V sr W HL sr W sr V HL
= < = ) ( ) (
, , , ,

16 25 9 < 80 10 70 , to ima za posledicu:
F
HL
> F
GR
, tj. povrina hladnjaka je vea od povrine grejaa;
- uz hlaenje se obino vri i suenje vazduha, tj. dolazi do izdvajanja vlage iz vazduha
koji se hladi i stvaranja kondenzata na povrini hladnjaka. To ustvari znai da se u
hladnjaku odvodi i suva i latentna toplota.
h
x
1
2
h

=

c
o
n
s
t
2

=
1
0
0
%
1 - 2 proces hla
enja
1 - 2' proces hla
enjem
enja
bez su
enja
sa su
t
1
t
2
2
1
h
=

c
o
n
s
t
2
'
2'
t
2'

Slika 7.9 Proces hlaenja u h-x dijagramu
Da li e doi do izdvajanja vlage prilikom
hlaenja vazduha zavisi od:
- stanja vazduha koji struji preko
povrine hladnjaka (temperature
take rose
TR
)
- temperautre povrine hladnjaka
PH
.

Kada je :
PH TR
> doi e do izdvajanja vlage
iz vazduha prilikom hlaenja, to je prikazano
na slici 7.9
Da li e doi do izdvajanja vlage prilikom hlaenja vazduha zavisi od:
- stanja vazduha koji struji preko povrine hladnjaka (temperature take rose
TR
)
- temperautre povrine hladnjaka
PH
.
Kada je :
PH TR
> doi e do izdvajanja vlage iz vazduha prilikom hlaenja.
Prema vrsti rashladnog fluida hladnjaci se mogu podeliti na:
a) Hladnjake sa direktnim isparavanjem, kada je radni fluid neki od rashladnih
fluida (freon, amonijak, CO
2
...) Tada je ispariva rashladne maine hladnjak u
klima komori i tada je povrina hladnjaka na konstantnoj temperaturi koja
odgovara temperaturi isparavanja;
b) Protone hladnjake, kada je radni fluid hladna voda (ili vodeni rastvor antifriza
ako su potrebne nie temperature radnog fluida). U ovom sluaju temperatura
povrine hladnjaka nije konstantna, ve se menja kako se voda zagreva od
temperature na ulazu u hladnjak do temperature na izlazu iz hladnjaka. Danas se u
klima komora preteno koristi ovaj tip hladnjaka (sa sekundarnim rashladnim
fluidom). Voda potrebna za hlaenje celog objekta se priprema u rashlasnoj maini.
Na ovaj nain se izbegava opasnost od curenja freona u klima komori i obezbeuje
centralna priprema hladne vode, ime je smanjena koliina primarnog rashladnog
fluida u sistemu. Meutim, rad sa sekundarnim rashladnim fluidom je
termodinamiki nepovoljniji zbog dodatnog posrednika u predaji toplote.
Prema mestu ugradnje hladnjaci se mogu podeliti na:
a) Hladnjake u klima komori, kada je hladnjak jedna od sekcija klima komore
b) Hladnjake u elementima za doradu ili ubacivanje vazduha u prostoriju; tada se
obino u hladnjacima vri samo odvoenje suve toplote bez izdvajanja vlage.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

157
HLADNJACI KOJI RADE SA VODOM kao rashldnim fluidom obavezno koriste
suprotnosmerno-unakrsno strujanje rashladnog i hlaenog fluida jer je tada vei efekat
razmenjene koliine toplote.
Uobiajene temperature koje se javljaju prilikom procesa hlaenja su:
VAZDUH : C
o
ul V
35 26
,
= ,
C
o
iz V
15 10
,
= ;
VODA : C
o
ul W
6 5
,
= ,
C
o
iz W
12 11
,
= ; to daje uobiajenu vrednost C
o
W
6 5 = .
Efekat hlaenja nekog hldnjaka moe tano da se odredi jedino eksperimentalnim putem.
Ipak postoje izrazi za jedan priblian, krajnje uproen proraun, koji pokazuje uticaj pojedinih
parametara na razmenjenu koliinu toplote.
Ukupno odvedena toplota u hladnjaku jednaka je zbiru suve i latentne:
l S
Q Q Q + = (7.8)
m s S
F Q = (7.9)
m l
x r F Q = (7.10)
gde su:
s
- koeficijent prelaza suve toplote sa vazduha na povrinu hladnjaka,
F - povrina hladnjaka,
m
- srednja temperautska razlika rashladnog i hlaenog fluida,
p
s
c

= - Luisov broj,
r - toplota promene faze (kondenzacije vlage)
m
x - razlika apsolutnih vlanosti vazduha koji se hladi i zasienog vazduha na t
PH
,
Korienjem Luisovog zakona dobija se izraz:
p
m s
p
m
m s
c
h F
c
x r
F Q

=

+ =

) ( , (7.11)
gde je:
m
h - srednja razlika entalpija vazduha koji se hladi i zasienog vazduha na
PH
.
Ako se uvede neki fiktivni, korigovani koeficijent prelaza toplote
k
, koji obuhvata prelaz
i suve i latentne toplote, onda se moe napisati:
p
m s
m k
c
h F
F

=

, odakle sledi:
m p
m
s k
c
h

= , odnosno sledi da je
s k
> .

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

158
U projektantskoj praksi potrebnu veliinu hladnjaka odreuje proizvoa na osnovu
sledeih podataka koje dostavlja projektant:
- protoka vazduha kroz hladnjak,
- stanja vazduha na ulazu i izlazu iz hladnjaka (temperature i vlanosti)
- temperaturskog reima hladne vode.
Na bazi datih podataka, odnosno uslova u kojima hladnjak radi, proizvoa odreuje:
- povrinu hladnjaka,
- maseni protok rashladnog fluida (vode),
- pad pritiska sa vodene i vazdune strane i
- brzinu strujanja vazduha kroz hladnjak.
HLADNJACI SA DIREKTNIM ISPARAVANJEM rade sa primarnim rashladnim
fluidom. Toplota potrebna za isparavanje rashladnog fluida oduzima se od vazduha koji struji kroz
hladnjak. Smer strujanja nije bitan kao kod vodenih hladnjaka, jer je temperatura povrine
hladnjaka konstantna. Temperatura isparavanja rashladnog fluida (a samim tim i pritisak
isparavanja) odreuje se iz uslova hlaenja vazduha. Analizom potrebnog hlaenja vazduha u
"h-x" dijagramu odreuje se i usvaja temperatura povrine hladnjaka, dok se za temperaturu
isparavanja usvaja vrednost koja je za oko 3
o
C nia.
Temperatura isparavanja mora biti iznad 0
o
C, inae bi dolo do smrzavanja izdvojene
vlage iz vazduha, to prouzrokuje:
- smanjenje poprenog preseka za strujanje vazduha kroz hladnjak,
- smanjenje kapaciteta hladnjaka, jer se poveava otpor provoenju toplote zbog naslage
leda,
- prekid rada postrojenja zbog otapanja leda.
Regulacija rashladnog uinka hladnjaka vri se kvantitativno, promenom protoka
rashladnog fluida, dok temperatura na ulazu u hladnjak ostaje nepromenjena:
const mw

, const
ul w
=
,
.
Zbog malih razlika temperatura vode na ulazu i izlazu iz hladnjaka kvalitativna regulacija
nije dobra - bila bi jako gruba - povienjem temperature vode u razvodu za samo 1
o
C rezultovalo
bi smanjenjem rashladnog uinka hladnjaka za 17%. Na slici 7.10 prikazani su naini
kvantitativne regulacije hladnjaka.
6 C
o
<11 C
o
6 C
o
11 C
o

Slika 7.10 a Regulacija pomou troktakog
ventila koji radi kao razdelni
6 C
o
11 C
o
6 C
o
11 C
o

Slika 7.10 b Regulacija pomou prigunog
ventila -poveanje priguenja smanjuje protok

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

159
MAGLENA KOMORA je deo klima komore u kome se vri vlaenje vazduha vodom.
Maglena komora se sastoji od kuita od pocinkovanog lima ili nekog vetakog materijala
(plastike). Donji deo maglene komore je kada za skupljanje i dopunu vode. Na jednoj strani
maglene komore nalaze se mlaznice ija je uloga rasprivanje vode u to sitnije kapi. Da bi se
intenzivirao proces razmene materije (ostvarilo bolje vlaenje), potrebno je da rasprene kapi
vode budu jako sitne, u cilju poveanja povrine kontakta izmeu vode i vazduha. ematski prikaz
maglene komore u 3 projekcije (sa strane, frontalno i odozgo) prikazan je na slici 7.11.
Osnovni elementi:
1 - kada za vodu
2 - korpa na usisnoj cevi
3 - ovod za pranjenje
4 - cevni registar sa
mlaznicama
5 - prelivna cev
6 - odvod vika vode
7 - cirkulaciona pumpa
8 - prikljuak za dolivanje
9 - plovak
10 - eliminator kapi
Slika 7.11 Maglena komora sa osnovnim elementima
Veina mlaznica za rasprivanje vode je sa unutranje strane obraena u obliku spirale, pa
struja vode dobija rotaciju i postie se bolje rasprivanje. Mlaznica je vezana za cevni registar
(verikalne cevi koje su povezane sa horizontalnim razdelnikom). esto se stavlja zatitna mreica
kako bi se spreio prodor neistoa koje mogu da zapue mlaznicu. Mlaznice se izrauju od
mesinga, bronze, elika, porcelana, plastinih materijala, otvora 15 mm. Veliina rasprenih kapi
vode kree se od 0,011 mm u preniku.
Kadica ima prikljuak za dolivanje vode, sa ventilom koji je povezan sa plovkom za
regulisanje nivo vode u kadi. Kada nivo vode u kadi opadne, otvara se ventil na prikljuku za
dolivanje. Na kadi se nalazi i prelivna cev, kao i cev za pranjenje, koja je vezana za dno kade. U
kadu je potopljen usisni deo cevovoda koji je zatien mreom za spreavanje prodora neistoa.
Cirkulaciona pumpa usisava vodu iz kade i alje je u cevni registar.

Slika 7.12 Eliminator kapi
Izlazni presek (a nekada i ulazni) snabdeven je
eliminatorom kapi, ija je uloga da izdvoji iz
stuje vazduha kapi vode koje nisu isparile.
Eliminator kapi je sainjen od paralelnih ploa
u koje udaraju kapljice vode i slivaju se u kadu,
dok struja vazduha prolazi kroz eliminator
(slika 7.12). Ploe eliminatora mogu biti
izraene od pocinkovanog lima ili od nekog
vetakog materijala. Vano je da je materijal
eliminatora kapi otporan na koroziju.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

160
Duina maglene komore je od 12 m, a brzina strujanja vazduha je 23 m/s, tako da je
vreme kontakta izmeu vode i vazduha neto ispod 1s. Voda u maglenoj komori se, po pravilu,
termiki ne obrauje niti se zagreva, niti se hladi.
Regulacija vlaenja se moe vriti na dva naina:
1. Ukljuivanjem i iskljuivanjem pumpe (ON/OFF sistem)
2. Delovanjem na ventil na dovodnoj cevi priguivanjem (pritvaranjem ventila)
smanjuje se protok vode koji dolazi do mlaznica.
Smer strujanja vazduha kroz maglenu komoru moe biti istosmeran ili suprotnosmeran
(slika 7.13). Pri suprotnosmernom strujanju vazduha, u odnosu na pravac rasprivanja vode,
ostvaruje se bolji efekat vlaenja.
vazduh
mlaznice
eliminator
kapi

a)
vazduh
eliminator
kapi
eliminator
kapi
mlaznice

b)
Slika 7.13 Smerovi strujanja vazduha kroz maglenu komoru: a)istosmerni, b)suprotnosmerni
Proces vlaenja vodom u maglenoi komori smatra se izentalpskim procesom (h = const)
jer je entalpija vode zanemarljivo mala ( 40 10 19 , 4 = =
W W W
c h kJ/kg) i ne utie bitno na
pravac promene stanja prilikom vlaenja (slika 7.14).
h
x
1
2
h

=

c
o
n
s
t

=
1
0
0
%
1 - 2 proces vlaenja
vodom
t
1
t
2
2

1

Slika 7.14 Proces vlaenja u h-x dijagramu
Pored maglene komore postoje i lokalni
ovlaivai vazduha sa vodom, koji se
postavljaju u prostoriji. Oni su veoma
jednostavne konstrukcije: u kuitu, koje je
uglavnom lepo oblikovano, nalazi se posuda sa
vodom (rezervoar) i mali aksijalni ventilator
kojim se ostvaruje cirkulacija vazduha kroz
aparat (sl. 7.15).
kada
ventilator
ubacivanje
vazduha u
prostoriju



u
s
i
s
v
a
z
d
u
h
a
ku te i

Slika 7.15 Lokalni ovlaiva vazduha
S obzirom da se pri procesu vlaenja vodom vazduh hladi (to se vidi sa dijagrama na slici
7.14), esto se deava da proizvoai lokalnih ovlaivaa reklamiraju svoje ureaje kao ekoloke
ureaje za hlaenje leti, koji troe jako malo energije (potrebne za rad ventilatora, koji je obino

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

161
jako male instalisane snage), bez kompresora i freona! Njihov efekat i efikasnost su za diskusiju -
tano je da hlade vazduh, ali i poveavaju vlanost; nekada je mnogo ugodnije imati niu
relativnu vlanost pri vioj temperaturi, nego obrnuto.
esto se moe nai u literaturi ili uti u praksi za pojam adijabatsko hlaenje, to nije
nita drugo nego izentalpsko vlaenje vodom.
VLAENJE VAZDUHA VODENOM PAROM
Uporeba vode za vlaenje vazduha povlai zauzimanje znatnog prostora u klima komori,
kao i cirkulisanje vee koliine vode od one koja ispari. Pri tome dolazi do sniavanja temperature
vazduha u procesu vlaenja, pa je porebno imati ukupno veu povrinu grejaa (ili dva stupnja
zagrevanja vazduha - predgreja i dogreja). Ako se tome dodaju i problemi higijenske prirode -
povoljni uslovi za razvoj bakterija i mikroorganizama u toploj i vlanoj atmosferi maglene
komore, onda ima dovoljno razloga da se ovakav nain vlaenja izbegava.
Uvoenje vodene pare direktno u struju vazduha znatno je jeftiniji i jednostavniji nain
vlaenja vazduha, koji prua znatno bolje mogunosti za regulaciju. Zbog toga se u praksi mnogo
ee koriste parni ovlaivai, pogotovo kada su u pitanju objekti u kojima su strogi zahtevi po
pitanju odravanja relativne vlanosti u odreenim granicama, npr. elektronska industrija,
raunski centri, farmacija, bolnice, muzeji, itd.

Slika 7.16 Proces vlaenja u h-x dijagramu
Neophodno je da se proces vlaenja obavlja
suvom parom, poto vlana para i kondenzat
mogu dovesti do pojave neprijatnih mirisa, kao
i do mogunosti razvoja algi i bakterija u
kondenzatu. Uvoenjem suve pare u struju
vazduha dolazi do meanja vlanog vazduha i
pare, pa se iz bilansa meanja dolazi do izraza:
d
h
x
h
x x
h h
=

1 2
1 2
,
koji odreuje pravac procesa vlaenja parom.
Pravac promene stanja prilikom vlaenja
parom je odreen entalpijom pare kojom se
vri vlaenje, to je prikazano na dijagramu na
slici 7.16. U zavisnosti od entalpije vodene
pare
d
h , temperatura vazduha nakom vlaenja
moe da poraste.
Postoji vie proizvoaa ureaja za vlaenje parom. Jedan od njih je Armstrong, iji je
ureaj prikazan na slici 7.17. Ureaj se najee postavlja iza klima komore u kanal dovodnog
vazduha koji slui za distribuciju vazduha do klimatizovane prostorije. Ovaj ureaj koristi paru
proizvedenu u centralnom izvoru i povezan je sa cevovodom za dovod pare (1) na kome se nalazi
odvaja neistoa. Para se uvodi u dvostruku cev (2) kroz omota glavne perfororane cevi, koja je
postavljena u kanal kroz koji struji vazduh koji se vlai. Iz cevi-omotaa para ulazi u sud vee
zapremine (4) u kome se izdvaja kondenzat koji se formirao u toku strujanja pare kroz cevni
omora perforirane cevi (9). Da bi izdvajanje kondenzata bilo efikasno, na ulazu u sud nalazi se
ploa u vidu brane (3). Kondenzat zajedno sa neistoama odvodi se kroz odvaja kondenzata na
dnu ureaja. Neistoe odlaze sa kondenzatom ili se taloe u delu cevovoda koji slui za
pranjenje. Iz suda (4) para prolazi kroz regulacioni ventil (6) i kroz cev (7) ulazi u komoru za

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

162
naknadno isparavanje (8) u kojoj praktino vlada atmosferski pritisak. U komori dolazi do
snienja pritiska i eventualnog naknadnog isparavanja, dok u sudu oko komore vlada vii pritisak
i via temperatura pare. Na taj nain je obezbeeno da suva para ulazi u perforiranu cev (9) odakle
istie u struju vazduha. Kondenzacija u perfororanoj cevi je takoe spreena, poto se ona zagreva
parom vieg pritiska koja se uvodi u aparat kroz omota (2).
Regulisanje koliine pare koja se ubrizgava u struju vazduha (regulacija relativne vlanosti
vazduha koji se vlai) vri se preko regulacionog ventila (6), koji moe imati pneumatski ili
elektrini pogon. Higrostat koji upravlja radom regulacionog ventila moe biti postavljen u
prostoriju ili u kanal dovodnog vazduha. Za poetni period rada, kada su cevovodi i sam aparat
jo hladni, sigurnosni termostat (10) dri regulacioni ventil (6) u zatvorenom poloaju.

Slika 7.17 Parni ovlaiva za vazduh firme Armstrong
Postoje i ureaji za vlaenje parom koji imaju elektrini greja za proizvodnju vodene pare
(ne koriste paru iz centralnog izvora). Jedan od tih ureaja je i HYGROMATIC, koji se sastoji od:
- parnog cilindra, u kome se pomou elektrinog grejaa proizvodi vodena para; cilindar
je rastavljiv, tako da moe lako da se isti;
- elektrinog grejaa koji se nalazi u cilindru; ima elektrode od nerajueg elika velike
povrine;
- pumpe za odmuljivanje cilindra, s obzirom da se isparavanjem vode u cilindru
poveava koncentracija soli i neistoa u preostaloj vodi, pa se povremeno izbacuje
jedan deo vode, kako bi se spreilo taloenje kamenca;
- solenoidnog ventila na cevovodu za dovod vode, radi dopunjavanja cilindra.
Ovaj ureaj ima potpuno automatizovan i fleksibilan rad. Izrauju se u vie nivoa
automatske regulacije:
1. "L" regulator, koji se obino koristi kod manjih aparata i koji radi na principu ON/OFF;
2. "EM" regulator, koji ima proporcionalnu regulaciju proizvodnje pare, tj. vlaenja
vazduha;
3. "MP" regulator, koji u sebi sadri mikroprocesor, standardni interfejs i moe se povezati
sa centralnim sistemom za nadzor i upravljanje.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

163
7.4 FILTRIRANJE VAZDUHA
Pored odravanja termikih uslova sredine, zadatak klimatizacionih postrojenja je i
odravanje istoe vazduha. Ovo je posebno znaajno u dananje vreme sve vee zagaenosti
okoline i sve stroim zahtevima za istoom vazduha u mnogim oblastima i granama industrije.
Preiavanje vazduha (eliminisanje vrstih, tenih i gasovitih neistoa) moe se ostvariti
na vie naina:
- filtriranjem;
- apsorpcijom;
- otpraivanjem.
Filtriranjem se iz vazduha odstranjuju vrste (i tene) estice, i to je proces preiavanja
koji se obavezno primenjuje u klimatizacionim postrojenjima. Izdvajanje gasovitih primesa
apsorpcijom vri se u skruberima. Pod otpraivanjem se podrazumeva izdvajanje praine vee
koncentracije. Poslednja dva navedena naina preiavanja vazduha primenjuju se u industrijskoj
klimatizaciji.
Zagaenost vazduha izazivaju estice razliitog porekla, materijala i veliine (biljnog,
ivotinjskog i mineralnog). Na slici 7.18 prikazane su prosene veliine najeih zagaivaa
vazduha. Podela praine prema veliini:
- gruba praina 50 do 500 m lako se taloi;
- fina praina 0,5 do 50 m lagano se taloe;
- lebdea praina manja od 0,5 m ne taloi se ve lebdi u vazduhu.

Slika 7.18 Zagaivai vazduha
Ne postoji univerzalni filter koji efikasno izdvaja estice praine svih dimenzija. Filteri se
proizvode za odstranjivanje estica odreene veliine, pa je u skladu sa dimenzijama praine i
osnovna podela filtera:
- filter za grubu prainu;
- filter za finu prainu;
- filter visokog uinkaza finu prainu;
- apsolutni filter.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

164
Da bi se kvalitet pojedinih filtera mogao realno porediti, bilo je potrebno razviti i
standardizovati metodologiju za ispitivanje efikasnosti tih filtera. Metod ispitivanja filtera zavisi
od veliine estica praine za koju je namenjen.
Filteri za grubu i finu prainu ispituju se pomou vetake probne praine koja se sastoji
od 72% kamenog brana, 25% ai i 3% pamuka. Meri se gravimetrijski stepen izdvajanja
(efikasnosti) definisan na sledei nain:
% 100 ) 1 ( =
ispred
iza
c
c
(7.12)
gde je:
c
iza
koncentracija praine iza filtera (posle filtriranja)
c
ispred
koncentracija praine ispred filtera (pre filtriranja)
Za ispitivanje visokouinskih filtera za finu prainu koristi se prirodno zagaeni vazduh. U
struju vazduha, ispred i iza filtera koji se ispituje, postavi se visokokvalitetni filter papir i meri se
vreme za koje se svaki papir zaprlja (dostigne odreenu zacrnjenost). Uporeivanjem ovih
vremena dobija se stepen korisnosti filtera E
m
.
Podela filtera i osnovne karakteristike prikazane su u tabeli 7.3.
Tabela 7.3 Klasifikacija filtera za vazduh
Klasa filtera
Efikasnost
filtera
Stepen korisnosti
filtera E
m

Stara
oznaka
Naziv filtera
EU1 < 65 A za grubu prainu
EU2 65 < 80 B
1

EU3 80 < 90
EU4 90
B
2
za finu prainu
EU5 40 E
m
< 60 C
1

EU6 60 E
m
< 80
EU7 80 E
m
< 90
C
2

EU8 90 E
m
< 95 C
3

EU9 95 E
m

visokouinski filter
za finu prainu
EU10 85 Q
EU11 95 R
EU12 99,5
EU13 99,95
S
EU14 99,995 ST
EU15 99,9995 T
EU16 99,99995 U
EU17 99,999995 V
EU18 99,9999995
Apsolutni filter
(filter za lebdeu
prainu
Apsolutni filteri ispituju se DOP testom. Naziv metode ispitivanja potie od hemijske
supstance koja se koristi di-okti-ftalat. Pri stvaranju aerosola ove supstance dobijaju se estice
priblino istog prenika (0,3 m).
EFEKTI FILTRIRANJA VAZDUHA
U zavisnosti od veliine estica praine, u tehnici klimatizacije primenjuju se razliiti
efekti za odstranjivanje zagaivaa iz vazduha:

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

165
- prosejavanje;
- taloenje;
- inercija;
- difuzija;
- intercepcija.
Efekat prosejavanja se koristi za izdvajanje najkrupnijih estica praine. Kada je prenik
estice neistoe vei od otvora filtera, ta estica ne moe da proe i zadrava se na filteru.
Efekat taloenja je takoe karakteristian za estice praine vee mase. Na svaku esticu
koja se kree deluju dve sile. Pored sile koja izaziva kretanje estice u struji vazduha, na esticu
deluje i sila zemljine tee koja uslovljava taloenje pre svega krupnijih estica (slika 7.19a).
Efekat inercije je takoe karakteristian za estice praine vee mase, ali manje nego u
prethodna dva sluaja. Pri strujanju kroz filtersku masu, zbog prirode materijala od kog je filter
izraen, vazduh mora esto da menja pravac strujanja. estice praine zbog inercije teko mogu
da prate ove este promene pravca strujanja, pa se sudaraju s vlaknima filtera, lepe se i ostaju na
njima (slika 7.19b).
Efekat difuzije karakteristian je za estice praine vrlo male mase (prenika manjeg od
0,1 m). Nastaje usled Braunovog kretanja molekula. Usled neravnomernog sudara molekula i
submikronskih estica dolazi do haotinog kretanja, nezavisno od smera strujanja vazduha (slika
7.19c). Kada estica praine dospe blizu filterskog vlakna, ona trpi vei broj udara sa suprotne
strane, pa se usmerava ka vlaknu, sudara s njim i ostaje na njemu.
Efekat intercepcije nastaje kada estica praine prolazi pored filterskog vlakna na
rastojanju manjem od poluprenika estice. Usled dejstva elektrostatikih sila, estica se lepi za
vlakno (slika 7.19d). Efekat intercepcije naziva se i efekat kaenja.
F
w
F
g

a) Taloenje

b) Inercija

c) Difuzija

d) Intercepcija
Slika 7.19 Efekti filtiranja
Ne koristi svaki filter za vazduh sve navedene efekte izdvajanja estica praine, ali se
esto istovremeno koristi vie efekata filtriranja. Efikasnost filtera zavisi od:
- vrste filterske mase;
- veliine estica;
- brzine strujanja vazduha kroz filter.
Pri strujanju vazduha kroz filter dolazi do pada pritiska. Vrednost pada pritiska na filteru u
klimatizacionim postrojenjima moe da se kree u vrlo irokom opsegu: od 20 Pa za grube filtere

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

166
do 500 Pa za apsolutne. Tokom rada filter se prlja. estice praine koje se lepe na filterska vlakna
smanjuju svetli presek za strujanje vazduha, pa se pad pritiska u filteru poveava. Na slici 7.20
prikazane su krive pada pritiska u funkciji protoka (odnosno brzine strujanja vazduha za filter date
geometrije) za ist i zaprljan filter. Za nominalni (projektni) protok vazduha kroz ist filter, pad
pritiska je p
N
. Tokom rada, usled izdvajanja estica praine na filterskim vlaknima, pad pritiska
se poveava i kada se dostigne granina vrednost koja odgovara maksimalno zaprljanom filteru,
na kontrolnoj tabli ukljuuje se alarm koji upozorava rukovaoca postrojenja da je potrbno da
zameni ili opere filter.
V
N
V [m /s]
3
p [Pa]
zaprljan
filter
ist
filter

Slika 7.20 Pad pritiska pri stujanju vazduha kroz filter
MATERIJALI ZA FILTERE
Materijali za izradu filera treba da ispune sledee zahteve:
- velika sposobnost akumulacije lestica praine u filterskoj masi;
- dobra propustljivost vazduha (to manji pad pritiska pri strujanju)
- dobra fizika svojstva (mehanika vrstoa, otpornost na habanje, savitljivost,
postojanost na visokim temperaturama, itd.);
- da nije higroskopan:
- da zadrava svoje osobine pri obradi.
Materijali od kojih se izrauju filteri:
- prirodni (pamuk, vuna, celuloza,...)
- vetaki (poliamid, poliestar, polipropilen, polietilen, fiber vlakna, teflon,...)
Postoje razliite vrste i konstrukcije filtera koji se koriste u tehnici ventilacije i
klimatizacije:
- iani filter izrauje se od isprepletane ice. Broj otvora po cm
2
moe biti razliit
zavisno od veliine estica koje treba da izdvoji. Ovo su vrlo grubi filteri i uglavnom
imaju zatitnu funkciju.
- Kasetni filter u metalni ram postavlja se filterski materijal (slika 7.21). esto se
koriste u klimatizaciji. Zauzimaju malo prostora u klima komori.
- Vreasti filter izrauje se od istog materijala kao i kasetni. Za isti popreni presek
ima znatno veu povrinu od kasetnog filtera, tako da moe da izdvoji mnogo vie
praine (dui period izmeu zamene filtera), ali zauzima vie mesta u klima komori
(slika 7.21). Ovo je danas najee korieni tip filtera u klima komorama.
- Filter sa pokretnom trakom, tzv. rol filter koristi se uglavnom u industriji. Filterska
masa moe biti i nauljena.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

167
- Elektrofilteri imaju vrlo visok stepen izdvajanja praine. Izrauju se u irokom
opsegu veliina: od najmanjih za primenu u kunim klima ureajima do najveih za
preiavanje dimnih gasova u termoelektranama.
- Filer s aktivnim ugljem koristi se za izdvajanje gasovitih zagaivaa iz vazduha
(slika 7.21).

Vreasti filteri

Vreasti filter sa 4 elije

Kasetni filteri

Filteri sa aktivnim ugljem
Slika 7.21 Vrste filtera
7.5 ELEMENTI ZA DISTRIBUCIJU VAZDUHA
Kod vazdunih sistema se transport pripremljenog vazduha do mesta ubacivanja vri
kanalskom mreom, koja se deli na razvodnu i povratnu. U klimatizacionim sistemima, u kojima
je vazduh radni fluid, neophodno je izvriti distribuciju vazduha od mesta na kome se priprema do
mesta koje se klimatizuje. Vazduh cirkulie kroz sistem kanala - kanalsku mreu, a razliku
pritisaka za njegovo stujanje obezbeuju ventilatori. Kanalska mrea koja povezuje klima komoru
sa klimatizovanim prostorom, kroz koju struji pripremljen vazduh naziva se razvodnom
kanalskom mreom. Pored razvodne kanalske mree postoji i sistem kanala za odvoenje vazduha
iz klimatizovanog prostora, kojim se odvodi otpadni vazduh i koji se naziva odsisna ili odvodna
kanalska mrea.
Zadatak kanlske mree je:
- dovoenje vazduha do svake klimatizovane prostorije to kraim putem;
- da proizvede i/ili prenese to manje umova (dozvoljeni nivo buke);
- da obezbeuje lako odravanje (tokom eksploatacije kanali se prljaju, pa ih je potrebno
s vremena na vreme oistiti);
- da gubici i dobici toplote budu svedeni na minimum;
- dobro uklapanje u arhitektonsko-graevinsku celinu objekta;
- da investicioni i eksploatacioni trokovi budu minimalni.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

168
Materijali koji se koriste za izradu kanala su elini, pocinkovani, aluminijumski i crni
lim, zatim azbestni cement, beton, sintetiki materijali, plastine i fleksibilne cevi. Ti materijali
moraju ispunjavati sledee uslove:
- unutranje povrine kanala treba da su glatke (manji pad pritiska usled trenja pri
strujanju);
- kanali moraju biti otporni na koroziju i moraju biti nezapaljivi;
- kanali ne treba da proizvode umove, a treba da apsorbuju one koji potiu od klima
komore;
- da proizvodnja i montaa kanala bude to jeftinija;
- da teina kanala bude mala;
- da ne smeju biti higroskopni;
- da budu dugotrajni i da se lako iste.
Najpogodniji materijal za izradu kanala je elini lim, koji se koristi u preko 90%
sluajeva. Lim moe biti pocinkovan ili ee premazan zatitnim slojem. Crni lim, koji je
otporan na visoke temperature koristi se za kanale za izvlaenje vazduha iz kuhinja.
Kanali mogu biti krunog poprenog preseka (manje dimenzije) i kvadratniog ili
pravougaonog poprenog preseka. Debljina lima od koga se kanali izrauju zavisi od prenika
kanala, to je vano zbog ukruenja i irenja buke. Sa poveanjem prenika kanala raste i debljina
lima od koga su kanali izraeni.
Postoji veliki broj razliitih elemenata za ubacivanje pripremljenog vazduha u prostoriju.
Neki od njih su prikazani na slici 7.22. U zavisnosti od geometrije prostorije, poloaja mesta za
ubacivanje i izvlaenje (odsisavanje) vazduha i eljene strujne slike projektant bira odgovarajue
elemente.
Najee se primenjuju anemostati i reetke. Anemoststi su predvieni za plafonsku
ugradnju i imaju fiksne proreze kroz koje vazduh prostrujava. Reetke za ubacivanje vazduha se
mogu postavljati na plafonu, zidovima i podu. U zavisnosti od eljenog naina usmeravanja
vazduha koji se ubacuje mogu imati jedan ili dva reda usmeravajuih aluzina. Ukoliko se eli
postii vei domet mlaza vazduha (kada su u pitanju prostorije velikih gabarita) koriste se
difuzori. Brzina struje vazduha prilikom ubacivanja difuzorom je znatno vea u odnosu na reetke
i anemostate, ali se vodi rauna da u zoni boravka ljudi ona bude u odgovarajuim granicama.

Kvadratni anemostat


Kruni anemostat Plafonski difuzor

Dvoredna zidna
reetka

Plafonska reetka Linijski difuzor

Linijski vrtloni
difuzor

Podna reetka
Slika 7.22 Elementi za ubacivanje vazduha

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

169
Svaki element za ubacivanje vazduha moe se isporuiti sa odgovarajuim regulatorom
protoka, ako se eli regulacija na svakom mestu ubacivanja. Regulatori protoka mogu biti i
kanalski, kada je kanalska mrea razgranata, pa je potrebno balansiranje sistema.

Slika 7.23 Elementi za regulaciju protoka na reetki (levo) i kanalski (desno)
Postoje razliite vrste komora, koje po svojoj strukturi odgovaraju zahtevanom procesu
pripreme vazduha. Komore se proizvode u standardnim veliinama u zavisnosti od protoka
vazduha i modularnog su tipa to znai da se sastvaljaju iz sekcija (slika 7.24). Postoje isto
ventilacione komore, koje se sastoje samo od ventilatorskih sekcija (kao to je spratna komora
prikazana na slici 7.24 gore). Ventilacione komore najee imaju i filtersku sekciju, koja
spreava unoenje neistoa iz spoljanje sredine. U koliko je prostorija namenjena za boravak
ljudi, ne moe se dozvoliti ubacivanje termiki nepripremljenog vazduha pogotovo zimi pri
niskim spoljnim temperaturama. Takve komore imaju obavezni grejaku sekciju, tako da se u
prostoriju ubacuje vazduh na temperaturi prostorije (kao to je komora na slici 7.24 gore levo).
Ukoliko se eli vazduno grejanje, odnosno da sistem nadoknadi i gubitke toplote prostorije,
kapacitet grejaa mora biti vei i u prostoriju se ubacuje vazduh temperature vie od one u
prostoriji. Kada je potrebno odravati relativnu vlanost vazduha na datom nivo, komora moe
imati i sekciju za vlaenje tzv. maglenu komoru. Ukoliko je propisan odreeni nivo buke u
ventiliranom prostoru dodaje se sekcija priguivaa buke. Komora moe imati i menu sekciju,
ukoliko se (zbog utede energije za grejanje) moe raditi sa odreenim udelom sveeg i
recirkulacionog vazduha.
Na slici 7.25 prikazane su dve spratne komore, koje pored navedenih sekcija imaju
ugraen razmenjiva toplote vazduh-vazduh. Ovi razmenjivai toplote (koji su posebno prikazani
na slici 7.26) imaju ulogu korienja otpadne toplote, odnosno imaju za cilj utedu energije.
Horizontalne komore Spratne komore

Ventilaciona komora za rad sa SV
(aluzine, filter, greja, hladnjak, ventilator)

Ventilaciona komora za rad sa SV (aluzine, filter,
greja, hladnjak, maglena komora za vlaenje,
ventilator)




Ventilaciona komora za rad sa SV i RV
(aluzine, mena sekcija MS, potisni ventilator PV
i odsisni ventilator OV)

Slika 7.24a Ventilacione komore za rad sa sveim vazduhom


Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

170
Horizontalne komore Spratne komore

Ventilaciona komora za rad sa SV i RV (aluzine, mena
sekcija, filter, greja, hladnjak, ventilator)

Ventilaciona komora za rad sa SV i RV (aluzine, mena
sekcija, filter, greja, hladnjak, ventilator, priguiva
buke)


Ventilaciona komora za rad sa SV i RV (MS, F,
GR, HL, MK, PV i OV)
Slika 7.24b Ventilacione komore za rad sa sveim i recirkulacionim vazduhom

Slika 7.25 Izgled komora sastvaljenih od razliitih sekcija
Vazduh koji se izvlai iz prostorije, pre nego to se izbaci van objekta kao otpadni
vazduh, vraa se nazad u komoru, prolazi kroz razmenjiva i predaje toplotu hladnom spoljnom
vazduhu. Na taj nain, kapacitet grejaa u komori je manji, odnosno stepen zagrevanja sveeg
vazduha je manji, pa se na taj nain tedi energija za grejanje. Otpadni vazduh izlazi iz sistema
ohlaen. Rotacioni razmenjivai imaju vei stepen efikasnosti (oko 75-85%) dok je on neto
manji kod ploestih unakrsnih razmenjivaa (60-70%). Meutim, unakrsni razmenjivai su
pouzdaniji u radu, jer nemaju pokretnih delova. U oba sluaja potrebno je dobro odravanje
sistema.


Slika 7.26 Razmenjivai toplote vazduh/vazduh rotacioni (levo) i unakrsni ploasti (desno)