Informacione tehnologije IT'13

O RAZVOJU SOFTVERA OTVORENOG KODA U CILJU EDUKACIJE INENJERA

ON OPEN SOURCE SOFTWARE DEVELOPMENT FOR ENGINEERING EDUCATION
Aleksandar Borkovi, Arhitektonsko-graevinsko-geodetski fakultet, Banjaluka
Sadraj: U radu se razmatra korist razvoja softvera otvorenog koda u cilju obrazovanja buduih
inenjera graevinarstva. ostu!nost otvorenih kodova moe zainteresovati studente za u"enje.
#redstavljeno je nekoliko !rograma izraenih u okviru di!lomskih i zavr$nih radova na A%%&-u.
Kljune rijei: obrazovanje inenjera, softver otvorenog koda
Absra!: Benefit of develo!ment of o!en-source soft'are for the civil engineer education is
considered in this #a!er. Availabilit( of this !rograms can motivate students for learning. )ome
of o!en-source codes develo!ed on A%%& in sco!e of student*s senior theses are !resented.
Keywords: engineering education, o!en-source soft'are
"# UVOD
Trenutna praksa obrazovanja inenjera graevinarstva
podrazumijeva obuavanje studenata radu u vlasnikim
softverima za proraun kompleksnih konstrukcija !roraun
se standardno provodi primjenom metoda konanih
elemenata "#$%& u nekom od komercijalnih softverskih
paketa' To(er, )A!*+++, ABA,-), A./0A itd 1vi
programski paketi, bez obzira na dostupne prirunike,
uglavnom predstavljaju 2crne kutije2 za krajnje korisnike
0eophodno je uloiti mnogo truda da bi se ovi paketi
koristili sa razumijevanjem
!osljednjih godina je veoma aktuelno organizovanje
nastave uz pomo raunarskih algebarskih sistema
"+om!uter Algebra )(stem - 3A)& 1snovna karakteristika
ovih sistema je da rade sa matematikim izrazima u
simbolikom obliku Trenutno postoji nekoliko ovakvih
sistema na tri4tu' #AT5AB, #athcad, #aple, #atematika
",olfram -athematica& itd !rimjer elegantnog koncepta
uenja studenata osnovama teorije plastinosti pomou
#atematike se moe nai u 678 $ursevi #$% se, meutim,
mogu organizovati kori4tenjem iskljuivo programa
otvorenog koda "o!en source soft'are - 1))& 6*8 ili
otvorenog koda u vlasnikom softveru 698 /nteresantan
pristup uenju matematike uz pomo #atematike je dat u
6:8
0a Arhitektonsko;graevinsko;geodetskom fakultetu
"A<<=& -niverziteta u Banjaluci, u okviru predmeta #etod
konanih elemenata i .inamika analiza konstrukcija,
posljednjih godina je izraeno nekoliko jednostavnih 1)) za
proraun graevinskih konstrukcija )vi ovi kodovi su
napisani u komercijalnom programskom paketu #atematika
te moe biti upitno da li je rije o 1)) ) druge strane,
kori4tenjem besplatnog #atematika 3.= itaa mogue je
besplatno prouavati i koristiti ove kodove te slijedi da jeste
u pitanju 1)) Treba napomenuti da studentska edicija
#atematike ko4ta oko 7++ %-> i potpuno je funkcionalna
/zrada slinih kodova je bila tema mnogih radova tokom
proteklih decenija, meutim, mnogim od njih nije dostupan
izvorni kod !rogrami predstavljeni u ovom radu se mogu
preuzeti na zvaninim stranama predmeta 6?, @8 !rvi koraci
na izradi predstavljenog 1)) su zapoeti od strane autora
*++@, da bi se posljednjih godina pojavila tendencija da
studenti biraju zavr4ne radove upravo iz oblasti teorije
konstrukcija uz zadatak da razviju sopstveni kod !redmetni
nastavnik i mentor na svim radovima je profesor .ragan
#ila4inovi pri emu su veliku podr4ku studenti imali od
strane profesora <ligora >adenkovia
0a internetu je dostupan veliki broj otvorenih #$%
kodova 6A8 !roblem u kori4tenju ovih kodova jeste da su oni
te4ko razumljivi studentima kojima programiranje nije
primarno interesovanje -pravo ovo je jedan od osnovnih
motiva za formiranja jednostavnih kodova itljivih
prosjenom studentu graevinarstva
$# TRENUTNO RAZVIJEN OSS
1snovni dijagram toka jednog #$% programa izgleda
kao na slici 7 /pak, svaki od predstavljenih kodova ima
svoje specifinosti )vi kori4teni konani elementi su
zasnovani na Bernoulli;%uler "B1& hipotezi o ravnim
presjecima izuzev jednog u kome je uzet u obzir uticaj
deformacije smicanja prema Timo4enkovoj "T& teoriji
)lika 7 -pro4en dijagram toka #$% programa
3ilj izrade predstavljenih kodova nije dobijanje efikasnog
i optimizovanog softvera, nego jasno implementiranje teorije
koja se ui na prvom ciklusu studija u programski kod itljiv
studentima i inenjerima graevinarstva Ako se u doglednoj
budunosti ukae prilika za izradu efikasnih softvera tada e
Informacione tehnologije IT'13
ovi kodovi posluiti kao odlina osnova <eneralno,
razvijeni su kodovi za statiku i dinamiku analizu
konstrukcija i to za ravanske i prostorne linijske sisteme
1snovne teoretske postavke na kojima su zasnovani ovi
programi se mogu nau u standardnoj literaturi 6B, C, 7+,
778 ) obzirom da se u okviru prvog ciklusa studija ne
izuavaju povr4inski nosai, odgovarajui konani elementi
se trenutno prouavaju samo na baznom nivou .aje se
kratak pregled @ karakteristinih programa !rva slova
oznake defini4u da li je element sa ukljuenim smicanjem
"T& ili bez "B1& !otom slijedi definisanje tipa prorauna'
dinamiki ".& ili statiki ")&, te na kraju oznaka za nosae u
ravni "*.& ili prostoru "9.&
$#" Sa%&a ra'a(s&%) (*sa+a , -OS$D
1vaj 1)) je prvi izraen, *+7+, i njegov kostur je djelo
autora da bi potom bio doraivan od strane )a4e $ovaevia
B1)*. radi sa tri tipa 4tapa koji se javljaju u teoriji
konstrukcija' obostrano kruto vezanim 4tapom, 4tapom sa
jedne strane kruto a sa druge zglavkasto vezanim te sa
obostrano zglobno vezanim 4tapom !rogram je specifian
upravo zbog kori4tenja ova tri tipa 4tapa jer komercijalni
softveri uglavnom koriste samo obostrano kruto vezani 4tap
pri emu se zglobna veza simulira kratkim 4tapom smanjene
krutosti Dbog uvoenja tri tipa 4tapa, program je donekle
izgubio na jednostavnosti, ali je sa edukativne strane veoma
bitna implemetacija sva tri tipa 4tapa koja se izuavaju u
teoriji konstrukcija 0a slici 7 je prikazan primjer dijagrama
momenata savijanja jedne ramovske konstrukcije dobijen
ovim programom
)lika * .ijagram momenata savijanja ; B1)*.
$#$ Sa%&a ra'a(s&%) (*sa+a .r/0a T%0*1/(&2 , TS$D
- ovom 1)) se uzima u obzir i uticaj smiuih
deformacija koje dolaze do znaaja kod kratkih elemenata
Bitna karakteristika T)*. je da se u njemu koristi pristup
modeliranja zglobnih veza kratkim elementom smanjene
krutosti $od je na bazi ve postojeih izradio )ini4a
!ijetlovi Dbog upotrebe samo jednog tipa 4tapa program je
veoma jednostavan i zgodan za kori4tenje u nastavi
$#3 Sa%&a .r*s*r(%) (*sa+a , -OS3D
Dbog toga 4to je rije o trodimenzionalnom modelu,
B1)9. je najkompleksniji 1)) od predstavljenih /zradio
ga je )a4a $ovaevi !rogram koristi tri tipa 4tapa 4to
omoguava analitiko definisanje veze preko sfernog zgloba
0a slici 9 je dat deformisani poloaj jedne prostorne krovne
re4etke koju je zgodno modelirati u ovom programu
)lika 9 .eformisan oblik prostorne krovne re4etke
$#4 D%(a0%&a ra'a(s&%) (*sa+a , -OD$D
0a osnovu postojeih kodova, B1.*. je izradio
>adovan Eukomanovi uz kasnije izmjene od strane )a4e
$ovaevia $arakteristino je da se ovdje jednaina
kretanja rje4ava modalnom superpozicijom )tudentima je
posebno interesantna mogunost animacije svojstvenih
oblika oscilovanja modelirane konstrukcije Fedan primjer
stohastike pobude i odgovora konstrukcije je dat na slici :
$#5 D%(a0%&a .r*s*r(%) (*sa+a , -OD3D
$arakteristino za ovaj 1)) jeste da se jednaina
kretanja rje4ava direktnom integracijom pri emu se moe
birati izmeu nekoliko razliitih postupaka - programu
B1.9. zglobovi se modeliraju elementom smanjene
krutosti $od je na bazi postojeih izradio 1gnjen #ijatovi
)lika : Dapis zemljotresa i pomjeranje konstrukcije
$#6 U%!aj 7/08j*r/sa (a *r*9*(a8(/ ra0*'s&/
&*(sr2&!%j/ , -OES3D
B1%)9. je napisao .aniel /li $arakteristika ovog 1))
jeste da se bazira na vaeim propisima za izgradnju
objekata u seizmiki aktivnim podrujima /ako mu je u
osnovi princip #$%, matrica krutosti konstrukcije se izvodi
direktnom metodom a proraun se zasniva na metodi
Informacione tehnologije IT'13
ekvivalentnog stati"kog optereenja 6778 )vojstveni oblik
oscilovanja jedne vi4espratne konstrukcije dobijen ovim
programom je prikazan na slici ?
)lika ? )vojstveni oblik oscilovanja vi4espratne zgrade
3# NEKA RAZMATRANJA O IZRADI OSS
/nteresovanje studenata graevinarstva za programiranje
je izazvalo veliko iznenaenje meu kolegama na A<<=;u
- svjetlu Bolonjskog procesa, studenti koji zavr4e prvi ciklus
graevinarstva se posmatraju kao zamjena za dosada4nje
graevinske tehniare )toga se smatra da im teoretska
znanja nisu od primarnog znaaja #eutim, odreen broj
studenata se svake godine zainteresuje za teoriju
konstrukcija kao i za njenu implementaciju u okviru
odgovarajueg programskog koda 0a slici @ su data imena i
broj studenata koji su radili 1)) na A<<=;u u posljednje tri
godine
/nenjerski posao zahtijeva formiranje i upotrebu
algoritama te je automatizacija prorauna oduvijek bila
neophodna #nogi iskusni graevinski inenjeri su napravili
baze svojih programa, esto raenih u %Gcelu )a razvojem
novih tehnologija i softvera neophodno je prilagoditi se i
uzeti ono najbolje 4to se nudi -potreba 3A) programskih
paketa postaje neophodnost u obrazovanju a istovremeno
mogu biti veoma koristan alat u rukama inenjera
Fedan od osnovnih naina za osposobljavanje za rad u
praksi, pored same prakse, jeste posmatranje i razumijevanje
zavisnosti izlaznih podataka od ulaznih - pitanju je
takozvano stvaranje osjeaja za posmatrani problem
-pravo ovo omoguava izrada i prouavanje predstavljenog
1))
!rimjedba na predstavljeni pristup moe biti to 4to se
studenti odvlae od praktinih predmeta koji e veini biti
osnova u profesionalnoj praksi #eutim, ovaj argument ne
stoji jer studenti koji ovladaju strukturom #$% programa su
svakako u stanju da lako savladaju i praktine aspekte
prorauna graevinskih konstrukcija koji se zasnivaju na
aktuelnim propisima i definisanim algoritmima
/nenjeri graevinarstva prvog ciklusa, svialo se to
nekom ili ne, sve vi4e koriste gotove softverske pakete za
proraun konstrukcija Eeoma je vano razviti kod studenata
zdravu dozu skepticizma prema rje4enjima koja dobijaju
vlasnikim softverom te ukazati na znaaj mogunosti
provjere dobijenih rezultata .a bi oni to mogli uraditi,
neophodno je razviti im fundamentalno razumijevanje
mnogih oblasti 5ak4e je zainteresovati studente za gradivo
ako im se omogui uvid u to kako stvari funkcioni4u te ukae
da princip nije prekomplikovan 1vakvim pristupom emo
dobiti studente koji razvijaju softver i koji e svakako
sakupiti znaajnu koliinu znanja ) druge strane, manje
zainteresovani studenti se ne moraju baviti programiranjem
ali se od njih trai da kroz jednostavne primjere naue
osnovne koncepte na kojima se zasniva vlasniki softver
Tako grade osnovu za kritiki pristup dobijenim rezultatima
Bitna prednost izrade sopstvenih programa jeste
mogunost njihovog modifikovanja Tako je, recimo, veoma
jednostavno staviti kompletan program u petlju po nekoj
veliini te izvr4iti parametarsku analizu u potrazi za
optimalnom konstrukcijom
)lika @ Broj studenata koji su radili 1)) u okviru zavr4nog
rada na A<<=;u po 4kolskim godinama
Dnaajno je napomenuti elegantan nain izvoenja
jednaina i rje4avanja zadataka teorije konstrukcija u
interaktivnom programskom paketu kakav je #atematika
)tudenti mogu da mijenjaju ulazne parametre i posmatraju
4ta se de4ava sa izlazom 5ak4e je uiti kada se koncepti
predstavljaju interaktivno !rije pojave 3A);a studenti su
provodili veinu vremena raunajui zadatke a veoma malo
na izvoenju jednaina te analizi i obradi rezultata
1staje pitanje da li predstavljeni pristup generalno daje
znaajnu ili inkrementalanu korist studentima
4# ZAKLJU:AK
/zrada softvera otvorenog koda, itljivog za
neprogramere, je probudila veliko interesovanje meu
studenatima graevinarstva #nogi od njih su u kratkom
roku odluili da zavr4ne radove prvog ciklusa rade iz teorije
konstrukcija pri emu je jedan od zadataka bio upravo
programiranje ovih jednostavnih i korisnih kodova Budui
inenjeri graevinarstva koji shvataju principe na kojima se
zasniva vlasniki softver e lak4e nai kvalitetne naine za
Informacione tehnologije IT'13
modeliranje i proraun konstrukcija od onih koji softverske
pakete koriste po principu 2crne kutije2
>azvoj sopstvenih softvera je veoma bitan, pogotovo u
zemljama u razvoju To je jedna od rijetkih oblasti u kojoj
na4a tehnolo4ka zaostalost ne igra veliku ulogu te se uz
veliku koliinu rada moemo ravnopravno ukljuiti u
svjetske tokove
Za)'a8(*s
Dahvaljujem se svim kolegama koji su doprinijeli da
predstavljeni 1)) bude napravljen
1vaj rad je dijelom podran od strane #inistarstva
prosvete, nauke i tehnolo4kog razvoja >epublike )rbijeH broj
projekta' T! 9@++B
LITERATURA
678 I Fiang, 3 Jang, K1n Teaching =inite %lement
#ethod in !lasticitL Jith #athematicaK, 3omputer
Applications in %ngineering %ducation, vol 7@, 0o 9,
*++B, *99;*:*
6*8 J A )is(anto, A ) .arma(an, KTeaching =inite
%lement #ethod 1f )tructural 5ine %lements Assisted
BL 1pen )ource =reematK, >esearch Fournal of Applied
)ciences, %ngineering and TechnologL :"7+&, pp 7*AA;
7*B@, *+7*
698 ) !omeranz, K-sing a 3omputer Algebra )Lstem to
Teach the =inite %lement #ethodK, /nternational
Fournal of %ngineering %ducation, Eol 7@, !art :, pp
9@*;9@B, *+++
6:8 # Tasi, ! )tanimirovi, / )tanimirovi, # !etkovi,
0 )tojkovi, K)ome useful #athematica Teaching
eGamplesK, =acta -niversitatis, )er %lec %nerg, vol 7B,
0o *, pp 9*C;9::, April *++?
6?8 http'MMagfblorgMpredmetiMdak
6@8 http'MMagfblorgMpredmetiMmke
6A8 http'MMen(ikipediaorgM(ikiM5istNofNfiniteNelementNsoft
(areNpackages
6B8 # )ekulovi, K#etod konanih elemenataK,
<raevinska knjiga, Beograd, 7CBB
6C8 # )ekulovi, KTeorija linijskih nosaaK, <raevinska
knjiga, Beograd, *+77
67+8 < >adenkovi, K)tatika linijskih nosaaK, <raevinska
knjiga, Beograd, *+77
6778 B Oori, ) >ankovi, > )alati,K .inamika
konstrukcijaK, -niverzitet u Beogradu, Beograd, 7CCB
Informacione tehnologije IT'13