1.

OSNOVNA TAKTIKA DEJSTVA PRI GAENJU POARA

Taktika je skup mera i metoda kojima raspoloivim , sredstvima i tehnikom, za najkrae vreme, a uz minimum tete i rizika
kvalitetno sprovodi proces intervenisanja.. Vatrogasna taktika zahvata veoma iroko gradivo, i zasniva se i oslanja na sve druge
discipline vatrogasnog strunog obrazovanja.
Taktiko dejstvo vatrogasnih ekipa, koje tretira celokupnu akciju gaenja i saoptavanja, obuhvata tri osnovne faze
!" priprema intervencie!
#" t"# intervencie!
$" $avr%eta# intervencie.
%vaka od navedenih faza sadri niz razliitih radnji i postupaka koji zahtevaju odre&ene vatrogasne snage, tehniku i sredstva.
Taktika gaenja i spasavanja obuhvata celokupnu delatnost jedinice od momenta prijema dojave poara pa do momenta povratka u
matinu stanicu.
!.!.'()'(*+, )-T*(V*-.)/*
'ripremu intervencije ini sledei skup mera i radnji kojima se omoguava
-priem &"ave p"'ara!
( a)armirane e&inice!
( i$)a$a# i v"'na &" me*ta intervencie.
!.!.! '()/*+ 01/,V* '12,(,
'odaci koji su potrebni da bi se na mesto intervenisanja uputile snage i sredstva su
3 tana adresa mesta intervenisanja sa naznaenom optinom,
3 najkraa mogua marruta kretanja vatrogasnih ekipa, kao i alternativnih marruta,
3 vrsta i koliina gorivog materijala,
3 postojanje opasnosti za ljudske ivote i eventualna mogunost njihovog spasavanja,
3ime lica koje javlja i broj telefona sa koga se javlja radi provere podataka.
!.!.#.,4,(+)(,-/* /*0)-).* ) 104,5,6 -, 4).* +*%T,
7 sluaju alarmiranja u svim vatrogasnim jedinicama moraju se tano definisati postupci i radnje prisutnih radnika.
7zbunjivanje se moe izvoditi putem zvunog ili svetlosnog signala, ili istovremeno, upotrebom obe vrste signalizacije. 5vunim
signalom se preko razglasa precizno odre&uju potrebne snage i sred stva i daju informacije u vezi sa moguim tokom intervencije
'ostizanje okvirnih normi koje za dnevno vreme iznose do $8 a u toku noi do 98 sekundi, podrazumeva da su svi gore nabrojani uslovi
uglavnom ispunjeni.
!.!.$. )5,4,5,6 -, 4).* +*%T,
:roj vozila, angaovanog ljudstva i tehnike se odre&uju prema redosledu doga&aja na mestu izbijanja poara. 7 sluaju da je potrebno
angaovati vie vozila ka mestu intervencije prvo kree komandno vozilo, a potom ostala.
6omandno vozilo je tipsko vozilo u koje je smetena potrebna radio3tehnika kojom se moe nesmetano komunicirati, agregati, merai i
druga oprema. 1no predvodi i u stalnoj je radio3vezi sa komandno3operativnim centrom, kao i sa ostalim vozilima u koloni. 'omou
svetlosne i zvune signalizacije ono ;zaustavlja; vozila na raskrsnicama ime omoguava bre kretanje ostale tehnike.
1baveza svih vatrogasnih vozila je da potuju saobraajne propise, da vonja bude sigurna, bez ugroavanja saobraaja, ali i da se
najbre mogue stigne do mesta intervencije.
7 toku vonje radio3vezom se dobijaju dodatne informacije o toku poara sa ciljem psihikog pripremanja ekipa za mogue aktivnosti.
%va vozila u koloni se kreu uz svetlosne i zvune signale, osim u sluajevima kada je iskljuena njihova upotreba <noni termini
intervencija, blizina bolnice ili deije ustanove i sl
7 razvijenim zemljama prema industrijskoj razvijenosti, broju stanovnika i branjenoj povrini postoji vei broj stanica u
jednom mestu.-a taj nain se skarauje proseno vreme dolaska. :roj vatrogasnih stanica u gradovima %,0 je =3> puta vei nego u
*vropi. Tako u gradovima ,leksandrija, ,lentaun, koji po broju stanovnika prelaze cifru !88.888, jedna vatrogasna stanica dolazi na
svakih 9 kpg; teritorije grada. 7 ?ikagu na $,> 6m#, -jujorku $,$ km#. 7 *vropi, u (oterdamu, jedna vatrogasna stanica pokriva
povrinu od !@ km
#
, u 4ondonu !> km#, 'arizu 9 km# :udimpeti $> km#.
!.#.T16 )-T*(V*-.)/*
Tok intervencije ini skup mera i radnji kojima se omoguava konkretno 3 represivno angaovanje vatrogasnih ekipa sa pripada3 juom
tehnikom u lokalizovanju, a potom i likvidiranju poara ili po potrebi u evakuaciji ugroenih ljudi. Tok intervencije sainjava
3 izvi&anje poara,
3 procena situacije i donoenje odluke,
3 izdavanje komandi za rad i me&usobna koordinacija i komunikacija ekipa,
3 akcija spasavanja, gaenja.
!.#.!. )5V)A,-/* '12,(,
)zvi&anje poara ima za cilj sagledavanje svih potrebnih informacija na bazi kojih se moe doneti konkretna odluka o akciji. )zvi&anje
se ne mora uvek odnositi na poar, esto je u praksi potrebno izvriti izvi&anje radi evakuacije ugroenih ljudi. )zvi&anjem se, tako&e
moe uoiti mesto nekog akcidenta, gde je, na primer, dolo do isticanja gasnog fluida, pa se kada to uslovi dozvoljavaju, odmah i na
licu mesta preduzimaju aktivnosti za zaustavljanje daljeg isticanja.
1dmah po stizanju na mesto intervencije rukovodilac vatrogasne ekipe vri izvi&anje.
2
7 toku izvi&anja, a u zavisnosti od situacije, mogu se pojaviti i druga pitanja za reavanje. -eophodno je obratiti panju na instalirane
stabilne sisteme za gaenje i preduzeti mere line zatite vatrogasnih ekipa izolujuim aparatima, naroito ako se radi o instalaciji sa
ugljen3dioksidom.
'rikupljanje gore navedenih podataka omoguava rukovodiocu akcije gaenja i spasavanja da sagleda u najveem moguem stepenu,
opte i posebne <specifine" opasnosti u toku poara. 1pte opasnosti su one koje su svojstvene skoro svakom poaru, a posebne su
prouzrokovane sticajem naroitih okolnosti.
!.#.# '(1.*-, %)T7,.)/* ) 01-1B*-/* 10476*
'rocena situacije je saimanje svih prikupljenih podataka koji utiu na konkretno donoenje odluke. )spravnost procene umnogome
zavisi, pored strunosti i od iskustva onog koji procenjuje. 0obra procena je preduslov dobre odluke, a samim tim i kvalitetne i brze
intervencije i obrnuto.
0onoenje odluke je zavrna faza u procesu sagledavanja situacije na terenu. -a bazi odre&enih procena vri se tano definisanje
3 pravca nastupa vatrogasnih snaga i sredstava, kapacitet i broj mlazeva,
3 mogunost i pravac evakuacije,
3 podela zadataka u okviru angaovanih snaga,
3 izbor sredstava za gaenje,
3 nain snabdevanja sredstvima za gaenje,
3 tienje okolnih povrina i gorivih materija,
!.#.$.)50,V,-/* 61+,-0) 5, (,0 ) +*A7%1:-, 61+7-)6,.)/, *6)',
6omanda 3 naredba je konkretizovanje odre&ene odluke koja mora da se izvri u vremenu i prostoru. 6omandu ini
preciziranje odre&enih aktivnosti u akciji gaenja i spasavanja. )zdavanje komandi vri najvii po inu i one se hijerarhijski prenose
prema bazi 3 neposrednim izvriocima.
6omanda, bez obzira na nivo njenog izdavanja, mora biti +)a*na! ra$,m)iva! "&),-na! mirna i #ate+"ri-na. 1naj ko izdaje
komandu mora sve izneto da ispotuje da bi se ona i konkretizovala. 6omanda mora biti realna, ostvariva u svakom svom segmentu i
potpuna. )zvrenje ne trpi nedefinisane komande ili nedoreenost jer to vodi u improviza3 cije.
,kcija gaenja na terenu, zbog realnih uslova okruenja, dozvoljava odre&ene korekcije koje vri sam uesnik gaenja, ali se ne sme
negirati globalna odluka.
?vrstina izdavanja komande, kao i mirnoa njenog iznoenja, umnogome izaziva poverenje izvrioca da se konkretni zadaci mogu
izvriti. -asuprot tome, komanda u kojoj je primetna kolebljivost, nesigurnost i smuenost, te protivurenost u sadraju, bitno umanjuje
vrednost komande. Vrednost komande se ogleda i u njenoj duini. 6omanda 3 naredba za rad mora biti kratka.
!.#.=.,6.)/, %,%,V,-/, ) C,B*-/,
-a bazi pravilno sagledane situacije, rukovodilac akcije gaenja zakljuuje ta treba initi da bi se poar prekinuo i time
otklonila opasnost, to se konkretizuje izdavanjem preciznih naredbi. 1snovni ograniavajui faktor pri tome su raspoloive snage i
sredstva. 0a bi se izvrio odre&eni zadatak neophodno je na mestu intervenisanja raspolagati potrebnim snagama i sredstvima, to se
utvr&uje u toku procene situacije.
Daktori koji utiu na procenu potrebnih snaga su
3 ".im i inten$itet p"'ara!
3 ,+r"'en"*t ),&i i p"tre.a $a eva#,aci"m!
3 p"'arn" "ptere/ene!
3 .r" p"'arni0 *e#t"ra!
3 pravci %irena p"'ara i "pa*n"*t p" "#r,'ene!
3 vre&n"*t i $na-a +"rive materie i ".e#ta #"i +"ri!
3 vreme p"tre.n" $a )"#a)i$aci, p"'ara!
3 m"+,/n"*t na*tan#a e#*p)"$ie.
1bim poara je ukupna povrina zahvaena vatrom. 5a velike povrine moraju biti angaovane i adekvatne snage da bi se poar ugasio
u odre&enom vremenu. 'ovrinu poara ini zbir ukupnih horizontalnih i vertikalnih povrina.
Veliina obima poara uslovljava broj potrebnih mlaznica odre&enog kapaciteta i potrebnog pritiska.
%taro je pravilo da se svaki poar, ako je uoen u poetnom stadijumu, moe ugasiti upotrebom neznatne koliine vode, ili pak
korienjem prirunih sredstava. ,nalogno tome, broj i vrsta potrebne tehnike i broj angaovanih vatrogasnih ekipa je direktno u
funkciji stepena razvoja poara.
3
!.$. 5,V(B*T,6 )-T*(V*-.)/*
6raj intervencije je kada rukovodilac akcije gaenja ima potpunu kontrolu nad aritem. Tek kada se on uveri da vie nema
opasnosti, nare&uje pospremanje opreme. 1va kontrola je veoma bitna, jer ima sluajeva da usled brzopleto donete odluke o zavretku
intervencije, zbog neuoenog arita, ponovo do&e do izbijanja poara.
'osebno treba obratiti panju na stari tip me&uspratnih konstrukcija, na stanje ispod ruevina i sl., jer su to najei uzronici ponovnog
iniciranja poara.
6ad do&u u stanicu, vatrogasci su duni da izvre popunu drugih utroenih sredstava <ekstrakt, prah", te zamenu angaovane opreme
koja podlee pranju, kontroli ili punjenju <creva, izolacioni aparati" i da pristupe ienju i spremanju opreme za naredno angaovanje,
ako to situacija nalae <mlaznice, razvalni alat".
'o izvrenom kopmletiranju opreme i punjenja utroenih sredstava i goriva, prijavljuje se da je vozilo sa odgovarajuom posadom
spremno za intervenisanje.
6omandir odeljenja sainjava izvetaj o zavrenoj intervenciji. 5akljuna radnja po zavretku svake intervencije je izrada analize akcije
gaenja. ,nalizom se ustanovljava stepen mobilnosti i obuenosti jedinice, a uoene greke i propusti prilikom akcije gaenja iniciraju
izvo&enje odgovarajuih zakljuaka. 'riroda akcija i rada vatrogasnih ekipa mora biti stalna. ,naliza akcije gaenja treba da obuhati
realnu kritiku svih radnji i uesnika u njima, ocenu uspenosti akcije sa osvrtom na kompletnu intervenciju.
1.POAR
%jedinjavanje kiseonika sa raznim materijama nazivamo oksidacija, 1ksidacija moe biti
Tiha 3 bez vidnih znakova procesa 3 kao naprimer r&anje, disanje, truljenje,
:urna 3 gorenje, uz pojavu svetlosti, toplote <plamena, dima, pepela" ili
Vrlo burna 3 eksplozija i detonacija. To je vrlo brza oksidacija uz pojavu trenutnog bleska, velikog pritiska, visoke temperature u veoma
kratkom vremenu i snanog praska.
%lobodan kiseonik, koga ima u velikim koliinama u vazduhu <vazduh sadri kiseonika #8,@E, azota FG,@E i ostalih gasova oko !,!E",
u vodi i u zemljinoj kori, intenzivno deluje na sve ostale elementarne ili sloene materije oksiduui ih po povrini. Corenje je hemijski
proces sjedinjavanja sa kiseonikom 3 oksidacija uz pojavu osloba&anja svetlosti, toplote, dima i pepela.
0a bi nastalo gorenje, potrebno je da su ispunjeni odre&eni uslovi i to potrebna koliina materije koja moe da gori, toplote koja e
temperaturu materije podii do take paljenja, i kiseonika.
Vatra3kao ustaljen termin veoma esto se poistoveuje sa terminom poar, to u principu predstavlja dve razliite pojave.
-asuprot procesu gorenja, poar je nekontrolisana pojava koja se odvija mimo interesa drutva, esto je uzrok povre&ivanja i
smrtnih sluajeva ljudi, koji su zateeni poarom unutar prostora gde se on odvija, te nanosi velike materijalne tete.
*ksplozije su pojave kod kojih se proces sagorevanja odvija u veoma kratkom vremenskom intervalu, a ije su posledice ruenje ili
oteenje objekta, opreme, ure&aja. 'o pravilu eksplozije prerastaju u poare.
1snovni faktori koji neposredno utiu na razvoj poara su
3 +"riva materia!
3 *tr,ane i i$mena va$&,0a , $"ni p"'ara!
3 #ara#ter pr"*t"ra 2".e#ta3 +&e e p"'ar na*ta"!
3 pr"pratne p"ave.
%vaki od navedenih faktora u veoj ili manjoj meri utie na razvoj i brzinu irenja poara.
Coriva materija predstavlja jedan od osnovnih faktora nastajanja i razvoja poara. 'oznavanje koliine i vrste gorive materije
omoguava sagledavanje mogue brzine gorenja, intenziteta i irenja poara, koliine oslobo&ene toplote, kao i vrste i sastava
produkata gorenja u poaru.
%trujanje i izmena vazduha u zoni poara bitno utie na intenzitet i razvoj poara. %trujanje vazduha kao posledica poveane
temperature odvija se u smeru strujanja ka aritu poara i od njega navie. 6a aritu poara struji nezagrejan vazduh, a od arita
navie zagrejani gasovi i oslobo&eni produkti gorenja to uslovljava neprekidnu izmenu vazduha u zoni poara.
6arakter prostora je faktor koji je odre&en konstrukcionim reenjem prostora i izborom materijala od kogaje on izgra&en. 'oar unutar
neke konstrukcije od samozapaljivog materijala <barake i sl." u kratkom vremenskom periodu prouzrokovae i poar celog objekta.
-asuprot tome poar u prostoru koji je sainjen od negorivih materijala <sklonita i sl." onemoguie njegovo irenje.
Vremenski uslovi kao to su kia, sneg, jak vetar, atmosferski pritisak i temperatura su znaajni za razvoj poara, pre svega poara na
otvorenom prostoru. 'adavine kao to su kia i sneg umnogome smanjuju intenzitet poara i u pojedinim sluajevima mogu dovesti do
njegovog spontanog prekida. -asuprot tome uticaj jaine vetra i visoke spoljne temperature, mogu usloviti brzo irenje poara po
okruenju.
'ropratne pojave kao to su eksplozije, radioaktivno zraenje i osloba&anje toksinih gasova dodatno uslonjavaju situaciju gde se
pored akcije gaenja primarno sprovodi i akcija evakuacije ljudi i imovine vee vrednosti.
4
#.!.64,%)D)6,.)/, '12,(,
Vatrogasna taktika poznaje nekoliko klasifikacija poara i to
3 #)a*i4i#acia prema me*t, ra$v"a p"'ara!
3 #)a*i4i#acia p"'ara prema ".im, i ve)i-ini!
3 #)a*i4i#acia p"'ara prema 4a$i ra$v"a!
3 #)a*i4i#acia p"'ara prema vr*ti +"rive materie.
#.!.!64,%)D)6,.)/, '(*+, +*%T7 )5:)/,-/, '12,(,
6lasifikacija poara prema mestu njegovog nastajanja i irenja kao i prema uslovima gasne i toplotne izmene sa okruenjem, generalno
se moe izvesti na
3 spoljanje poare ili poare na otvorenom prostoru,
3 unutranje poare ili poare u zatvorenom prostoru.
Sp")a%ni p"'ar. %poljanjim poarom se nazivaju poari koji
se razvijaju na otvorenom prostoru ili pak u zatvorenom prostoru u kojem je dolo do ruenja konstrukcija, te se vatra odvija unutar
otvorene ruevine.
Un,tra%ni poari su oni koji se razvijaju u zatvorenom prostoru <prostorije u zgradi, objektu, ili u upljinama konstrukcija".
#.!.#.64,%)D)6,.)/, '(*+, 1:)+7 ) V*4)?)-)
Vatrogasna taktika podrazumeva podelu poara prema obimu i veliini na
3 ma)e p"'are!
3 *re&ne p"'are!
3 ve)i#e p"'are!
3 #ata*tr"4a)ne p"'are.
5a)im p"'ar"m se smatra poar gde je vatrom zahvaena mala koliina gorivog materijala, kao to je to sluaj kod poara
pojedinanih predmeta, male koliine i male povrine goriva. 1vi poari se mogu brzo i efikasno ugasiti uz lino angaovanje raznim
prirunim sredstvima <kofa sa vodom, pesak, mokra ebad, runi aparati i dr.".
Sre&nim p"'ar"m se smatra poar u kome je vatrom zahvaena jedna ili vie prostorija nekog objekta. 6od ovih poara je intenzivniji
razvoj toplote i produkata gorenja sa veim poarnim optereenjem.
7 ovu grupu spadaju i poari na otvorenom prostoru oivienom manjim prostornim obimom.
5a gaenje poara srednje veliine potrebno je angaovati vatrogasno odeljenje ili pak veliinu jedinice vatrogasnog voda sa
pripadajuom tehnikom i sredstvima.
Ve)i#im p"'ar"m se smatra poar koji se iri po celom spratu, nekim delom podruma ili krovne konstrukcije, ili je zahvatio ceo
objekat. 6arakteristika poara ove veliine je mogunost brzog irenja vatre ka susednim objektima ili gorivim povrinama uz veliki
razvoj toplote i produkata gorenja.
'osebnu opasnost predstavlja razvoj velikog poara u industrijskim objektima, stambeno3poslovnim objektima kao i poari skladita.
:lokovski poar predstavlja poare koji su zahvatili itave blokove stambenih, poslovnih zgrada, delove naselja ili velike sisteme
skladita sa lako zapaljivim gorivim materijama.
6)"#"v*#i p"'ar izaziva izuzetno veliki razvoj toplote i produkata gorenja uz veliko ugroavanje lica i vatrogasnih ekipa na njegovom
lokalizovanju. 1ni prouzrokuju velike materijalne tete i ljudske rtve.
5a lokalizaciju poara ove veliine, pored svih raspoloivih vatrogasnih ekipa sa pripadajuom opremom, potrebno je angaovati i sve
raspoloive ljudske i tehnike resurse. %am tok akcije gaenja traje i do nekoliko dana intenzivnog lokalizovanja a potom i likvidiranja
poara. %vaki poar u uslovima neadekvatnog izbora snaga i sredstava, sporog i nejasno definisanog taktikog nastupa moe
prouzrokovati njegovo izrastanje u veliki poar sa svim tetnim posledicama njime prouzrokovanim. -ajmanja vatra u uslovima
pogodnim za nesmetan razvoj poara moe prerasti u veliki poar.
#.!.$.64,%)D)6,.)/, '(*+, D,5,+, (,5V1/, '12,(,
%vako trajanje poara se prema intenzitetu razvoja, osloba&anju toplotne energije, produkata gorenja i brzine irenja moe razvrstati na
3 p"-etn,!
3 ra$.,#ta),!
3 4a$, 'iv"+ $+ari%ta *a *vim *v"im *peci4i-n"*tima.
P"-etna 4a$a razvoja predstavlja poar u poetnom stupnju
njegovog irenja koje karakterie mali intenzitet izgaranja, niske temperature i manji prostorni obim vatre. (azvoj i irenje produkata
gorenja i u ovoj fazi moe znatno uticati na oteano gaenje ukoliko se za to ne raspolae potrebnim tehnikim sredstvima.
'oetna faza poara se moe brzo i efikasno likvidirati upotrebom minimalnih koliina sredstava za gaenje, najee i kofom vode.
:lagovremeno uoavanje arita poara sa odlunom akcijom gaenja spreava mogunost njegovog irenja i prerastanja u vie faze
5
razvoja.
Ra$.,#ta)a 4a$a p"'ara karakterie poarom zahvaena velika povrina gorive materije sa izraenim intenzitetom i velikim
osloba&anjem toplotne energije. (azbuktala faza poara u kojoj je intenzivno osloba&anje produkata sagorevanja, uslovljava zaga&enje
mesta izbijanja poara. -ajvea opasnost od ruenja delova ili pak cele konstrukcije objekta je upravo u ovoj fazi razvoja to posebno
treba imati na umu pri izboru taktikog nastupa.'oar u razbuktaloj fazi je teko lokalizovati, a njegovo gaenje zahteva angaovanje
velikih snaga i sredstava u duem vremenskom periodu.
iv" $+ari%te pre&*tav)a ra$v" poara iz razbuktale faze u zavrnu fazu. %vaki poar definie njegov nastanak i irenje a zadnja
etapa je njegovo postepeno gaenje. 2ivo zgarie je zadnja etapa razvoja poara koja je odre&ena slabim intenzitetom izgaranja,
smanjenim toplotnim zraenjem, te bitno manjim osloba&anjem produkata sagorevanja. 2ivo zgarite predstavlja fazu poara u kojoj je
glavna masa gorive materije izgorela, te se proces poara privodi kraju pod uslovom da u blizini nema mogunosti za nastanak novih
arita poara.
#.!.=.64,%)D)6,.)/, '(*+, V(%T) C1()V* +,T*()/*
Prema vr*ti i #ara#ter, +"rive materie i m"+,/n"*ti primene a&e#vatn"+ *re&*tva $a +a%ene p"'are ra$vr*tavam" ,
-etiri #)a*e i t"7
K)a*a A ( p"'ari -vr*ti0 $apa)ivi0 materia , #"ima *e p"av),e 'ar! #a" %t" *, p"'ari &rveta! 0artie! ,+)a! te#*ti)a it&.
K)a*a 6 ( p"'ari $apa)ivi0 te-n"*ti , #"ima ne &")a$i &" p"ave 'ara! #a" %t" *, p"'ari na4tni0 &erivata! a)#"0")a! *m")a!
v"*#a! #atrana.
K)a*a 8( p"'ari $apa)ivi0 +a*"va! #a" %t" *, aceti)en! v"&"ni#! metan! pr"pan it&.
K)a*a D ( p"'ari $apa)ivi0 meta)a! #a" %t" *, a),mini,m! ma+( ne$i,m! a)#a)ni meta)i! $apa)ive )e+,re it&.
9.EKSP:O;IJE I DETONA8IJE
*ksplozijaje trenutno osloba&anje energije pri nagloj ekspanziji gasne smee. Vreme od zapoinjanja, pa do zavretka toka
eksplozije meri se desetim, a esto i stotim delovima sekunde. *ksploziju karakterie odvijanje reakcije u ogranienom prostoru i
veoma kratko vreme njenog trajanja, praeno osloba&anjem velike koliine toplote. *ksplozije su uvek praene formiranjem udarnog
talasa i zvunim efektom 3 praskom, te eksploziju determinie koliina toplotne energije oslobo&ene u jedinici vremena.
*ksplozije gasova i para u vazduhu su uslovljene ispunjenjem donje granice eksplozivnosti a mogunost nastanka eksplozije prestaje
prekoraenjem gornje granice eksplozivnosti. -avedeni uslovi vae i za praine organskih materija koje tako&e mogu eksplozivno
sagorevati.
7 veini sluajeva temperatura paljenja eksplozivnih i zapaljivih praina se kree u intervalu od #98Hc. 'risustvo vlage u vazduhu kod
vrstih estica praine znatno smanjuje opasnost od eksplozije.
<.DINA5IKA POARA! OSNOVNI POJ5OVI I DE=INI8IJE
0inamika poara je proces razvoja poara u vremenu i prostoru.
Termiko razlaganje gorivih materija moe proticati sa i bez vidljivih znakova gorenja, to znai da je u pitanju otvoreni plamen ili
tinjajui poar.
7 sluaju poara u stambenim prostorima istovremeno se mogu odvijati dva procesa i to gorenje u vidu plamena u blizini otvora
kojima se obezbe&uje kontinuirani dotok kiseonika i pir")i$a , &,.ini prostora gde dotoka kiseonika nema. 'iroliza je proces gorenja
bez jasno vidljivih elemenata plamena.
'ri pojavi arita poara u dubini prostora istovremeno se odvijaju dva procesa, i to irenje plamena prema prozorskim otvorima i
sagorevanje bez prisustva plamena. 'ri istovremenoj pojavi nekoliko arita poara, vreme postizanja maksimalne brzine gorenja
zavisie od temperature izvora paljenja, broja i me&usobnog rastojanja izvorita paljenja.
=.!.'12,(-1 1'T*(*I*-/*
'oarno optereenje kod zgrada od razliitih vrsta materijala, u kojima ima opreme i razliitog inventara odre&uje se
3 povrinom poda odre&enog poarnog optereenja u <m
#
",
3 debljinom i vrstom gorive materije <kgJm
$
",
3 optom masom materijala u odre&enoj zapremini ili na itavoj povrini <kg",
3 gustinom rasporeda poarnog optereenja na itavoj povrini poda.
'od poarnim optereenjem podrazumeva se masa svih gorivih i teko gorivih materijala koji su smeteni u odre&eni prostor. 7 poarno
optereenje ulaze i konstrukcioni elementi zgrade.
6
7 zavisnosti od namene zgrade 3 prostora, menja se i visina poarnog optereenja. 7 procesu razvoja poara u zavisnosti od funkcije
vremena, dolazi do gubitka gorive mase.
=.#.-*7T(,4-, 51-,
'ri razvoju poara u zgradama, gasna izmena, strujanje vazduha u zoni poara i izbacivanje produkata gorenja vri se kroz
otvore.
'ritisak produkata gorenja u gornjim delovima zgrade je vei, a u donjim manji od pritiska spoljnjeg vazduha. -a odre&enoj visini,
pritisak unutar zgrade je ravan atmosferskom, tj. spoljni i unutranji pritisci se izjednaavaju.
'ovrina zgrade, tj. nivo gde je unutranji pritisak ravan atmosferskom pritisku naziva se povrinom istih pritisaka ili neutralnom
zonom. -eutralna zona se u razliitim delovima zgrade moe nalaziti na razliitim visinama, u zavisnosti od uslova gasne izmene. 'od
uslovima gasne izmene podrazumeva se stepen otvorenosti prostora i uzajamni raspored otvora, visina na kojoj se nalaze otvori i obim
prostora.
=.$.1%-1V-) ',(,+*T() '12,(,
:ez obzira na to gde je poar nastao, postoje odre&ene zajednike karakteristike, koje se pre svega odnose na razvoj samog
poara, irenje vatre i pojave koje ga prate.
0a bi se poetni poar razvio, potrebna mu je toplota, dovoljno vazduha i vreme, tj. to je zapaljivi materijal blie vatri, izloen due
vremena, pod pretpostavkom da ima dovoljno vazduha, dolazi do proirenja poara na okolinu, stvaranja veih arita uz razvijanje
visoke temperature.
)znad vatre dolazi do strujanja zagrejanog vazduha i gasova koji se naglo diu u vis, pri emu hladni vazduh iz okoline struji prema a3
ritu. 1vo strujanje donosi stalno nove koliine kiseonika, to utie na produetak procesa gaenja.
6od poara na otvorenom prostoru, uvek je prisutna dovoljna koliina vazduha <kiseonika" za njegov razvoj, brzo irenje i potpuno
izgaranje. -a pravac irenja poara, od bitnog je uticaja vetar, koji je prisutan u momentu izbijanja poara, tj. njegov smer. 7koliko je
vetar jae snage, on e toplotna isijavanja usmeriti na jednu stranu <pravac njegovog dejstva", pa e se svi objekti na tom pravcu nai
izloeni povienoj temperaturi, zatim iskrama i leteim ugarcima. 7koliko se u aritu na&u velike koliine gorivog materijala,
oslobodie se ogromne koliine toplote, vazduno strujanje e biti intenzivno i dostii e veliku brzinu tako da se u aritu stvara
vakuum, koji poveava dotok sveeg vazduha prema aritu, pri emu dolazi do tzv. Kpoarne olujeL. 1va pojava je izuzetno opasna za
ljude na intervenciji jer mogu biti uvueni u arite ili ugueni zbog nedostatka kiseonika. 5a razliku od ovoga, kod poara u
zatvorenom prostoru nastaje postepeno poveanje temperature i zagrevanje svih predmeta koji su u tom prostoru, a isto tako i svih
delova objekta <pod, zidovi, tavanica, vrata, prozori itd.". 'ri ovome dolazi do strujanja toplog vazduha navie, i uz tavanice u druge
prostorije, odnosno kroz otvore na plafonu na druge etae.
+e&utim, ukoliko je prostorija zatvorena, u njoj postepeno dolazi do nagomilavanja toplog <uarenog" vazduha odnosno
gasovitih produkata sagorevanja i dima. 7sled stalnog zagrevanja dolazi do porasta pritiska, to moe dovesti do pucanja prozorskog
stakla, ruenja zidova i vrata, a to opet dovodi do proirenja poara i po horizontali i po vertikali. 7 trenutku otvaranja vrata i prozora
<ili lomljenja stakla" nastaje trenutno sagorevanje ovih gasova u vidu plamena, koji pali sve pred sobom i proimje poar.
'omenuto zagrejavanje unutar objekta, moe dovesti do zagre vanja noseih konstrukcija i gubitka njihovih noseih svojstava, to ima
za posledicu ruenje ili deformaciju objekta kao i dalje irenje poara.
'oar moe da se proiri spoljanjim i unutranjim putevima, tj. kroz prozore, sa krova, preko zidova ili konstrukcija odnosno kroz
vrata, me&uspratne konstrukcije, ventilacione otvore, liftovske i stepenine prostore, cevi, elektro instalacije itd.
%utinski faktori, koji utiu na razvoj poara, su
>0emi*#i *a*tav +"rive materie! nena ve)i-ina i *tane , #"em *e na)a$i!
>#")i-ina #i*e"ni#a 2va$&,0a3 #"a e pri*,tna i *tr,ane , $"ni p"'ara! 2%t" e vi%e #i*e"ni#a t" *e vatra .r'e ra$via3!
>t"p)"ta #"a *e "*)".a?a pri +"ren,! nena a-ina #"a $avi*i "& t"p)"tne vre?n"*ti +"rive materie! te #")i-ine i .r$ine
*a+"revana!
>".e#at i)i teren +&e *e p"'ar ra$via 2"tv"reni i)i $atv"reni pr"*t"r3!
>vremen*#e pri)i#e 2vetar3!
>e#*p)"$ie i &r,+e p"ave 2m%ene! +a*"vi i *).3.
>v)a'n"*t va$&,0a
'oznavanje vremenskog i prostornog toka razvoja poara je bitan faktor za izbor adekvatne akcije gaenja, pa emo se neto due poza3
baviti istima.
=.=.V4,2-1%T V,507M,
Vlanost vazduha je odnos izme&u koliine vlage <vodena para" stvarno prisutne u vazduhu ) njene najvee mogue vrednosti
na istoj temperaturi. Vodena para je deo vazduha. Velika vlanost u poetnom stanju poara zadrava stvaranje stuba zagrejanih struja.
=.>.7T).,/ V*T(,
Vetar utie na brzinu irenja fronta poara, veliinu poara, pravce irenja produkata gorenja, opasnosti pri izvo&enju evakuacije i
oteava uslove u akciji gaenja
:rzina vetra je vaan faktor u poetnom stadijumu poara. Vetar do brzine !,# kmJh ne utie na brzinu irenja poara. 'ri brzini od @,$
kmJh vetar utie na brzinu irenja poara, ali dobro odre&enim taktikim nastupom i potrebnim sredstvima on se moe neutralisati. 'ri
daljem poveanju brzine, npr. preko !G,9 kmJh, i mali plamen moe predstavljati veliku opasnost, ako vetar duva u pravcu zapaljivih
7
materija.
.
=.9.'(1076T) %,C1(*V,-/,
=.9.!.0)+
0im je oblak sitnih estica nesagorele materije a&i 3 gara, pepela i dr. koje lebde u gasovima i parama 3 produktima
sagorevanja, ugljendioksidu, ugljenmonoksidu, vodenoj pari, raznim katranskim parama i gasovima zavisno od materijala koji gori.
=.9.#.7C4/*-0)16%)0 .1#
U+)en&i"#*i& 8O1 je gas koji se redovno javlja pri sagorevanju vrstih, tenih i gasovitih goriva 3ugljenikovih jedinjenja,
kada ima dovoljno kiseonika za sagorevanje. -ije otrovan, ali pri poveanju koncentracije u vazduhu, je uguljiv. 6ao takav, obzirom
da ne gori niti podrava gorenje naao je primenu kao sredstvo za gaenje poara
.
=.9.$.7C4/*-+1-16%)0 .1
U+)enm"n"#*i& 8O je gas koji se javlja prilikom sagorevanja ugljenikovih jedinjenja kada nema dovoljno vazduha3
kiseonika. -eto je laki od vazduha, bez boje, mirisa i ukusa i vrlo otrovan. Ve u maloj koliini, od 8,89 do 8,!E u vazduhu u nekom
prostoru, posle dueg bavljenja moe prouzrokovati vrlo ozbiljne posledice, a u koliini ! 3 $E u nekom prostoru izaziva vrlo brzo
smrt. 'ored velike otrovnosti, gori i vrlo je eksplozivan. 7gljenmonoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa, lakije od vazduha <8,@F", to
omoguava da lebdi u vazduhu
7tvr&uje se specijalnim spravama 3 indikatorima, a zatiujemo se od njega izolacionim aparatima ili gas3maskama sa specijalnim %1
cedilima.
=.9.=. '*'*1
'epeo je nesagorivi mineralni ostatak materije koja je izgorela. 5avisno od sastojaka ovaj ostatak moe biti sitnozrni u obliku pepela, ili
krupan u obliku ljake.
@.SREDSTVA ;A GAENJE
'od sredstvom za gaenje se podrazumeva materija dovedena u neposredan kontakt ili u prostor gde se gorenje razvija, koja odre&enim
delovanjem trajno prekida proces sagorevanja N gasi poar.
Caenje se postie eliminisanjem barem jednog od osnovnih faktora gorive materije, temperature paljenja ili smanjenje zapreminske
koncentracije kiseonika u vazduhu.
0anas se od sredstava za gaenje najvie koriste voda u razliitim oblicima mlaza ) dodacima za smanjenje povrinske napetosti, pena,
prah, haloni, inertni gasovi ) kombinacija pojedinano nabaenih sredstava za gaenje na gorivu materiju, ili primena novih koja
predstavljaju kombinaciju navedenih.
>.!.T,6T)6, '()+*-* V10*
Vodu moemo upotrebiti za gaenje veine poara, pri emu je ne moemo koristiti za gaenje kalijuma i natrijuma, jer se oni u dodiru
sa vodom pale <M# O vodonik", zatim poare metalnih karbida <.#M# O acetilen" kao i poara na elektrinim instalacijama. Tako&e,
voda se ne preporuuje ni za poare lakozapaljivih tenosti, zatim usijane metalne mase itd.
Dorme u kojima vodu upotrebljavamo za gaenje su puni mlaz, kombinovani mlaz, raspreni mlaz i vodena rnagla.
'uni mlaz se dobija kada voda istie iz mlaznice u kojoj struji,
i punom i zatvorenom obliku. 1vaj oblik mlaza se koristi kada su po trebne velike koliine vode u relativno kratkom vremenu ili
kada je potrebno postii mehanini efekat mlaza. Vai pravilo, to je mlaz ui a pritisak vei, to je njegov uinak vei. 7 prvoj treini,
mlaz je pun i zatvoren, u drugoj treini je razdvojen i dobija oblik luka, dok je u treem delu potpuno razdvojen i male snage.

8
%lika !$$. 1snovni tipovi vo&enog mlaza

% obzirom da samo kompaktan mlaz ima potrebnu energiju za gaenje, to se zadnji deo mlaza koristi uglavnom za hla&enje rezervoara,
zidova objekata, lokalizaciju poara itd.
0uina mlaza zavisi od preseka zavrnog dela mlaznice koji oblikuje mlaz <usnika", pritiska, vrste mlaznice i preseka vatrogasnih
creva <cevi". 'ored ovoga, na duinu mlaza utie i vetar tj. njegov smer i jaina. -ajvei domet mlaza je pri uglu mlaznice od $>H.
'rema taktikom zahvatu, KpuniL mlaz moe biti
O kupasti, koji se koristi kada gasimo jaka pojedinana arita. 6arakterie ga poveani pritisak i velike koliine vode,
O c i k 3 c a k puni mlaz, koji se koristi kada hoemo da napravimo trasu ili kada gasimo veu povrinu sa veom koliinom vode,
O lepezasti puni mlaz koristimo kod gaenja velikih poara.
(aspreni mlaz se karakterie malim pritiskom i velikim koliinama vode. 1snovna uloga mu je da gasi poar na velikim povrinama,
kao i da rashla&uje druge objekte i predmete da ih poar ne zahvati. 1vaj mlaz ima vrlo dobar uinak gaenja, zbog velike povrine
koju rasprena vo&a zauzima u prostoru, ime se poveava efekat hla&enja.
6ombinovani mlaz se sastoji od punog i rasprenog mlaza. 1vakva kombinacija omoguava vatrogascima laki boravak u atmosferi
poara, jer ga raspreni deo titi od toplote, a puni mlaz gasi poar.
Vodena magla ima ulogu da oduzme predmetu toplotu kao i da istovremeno onemogui pristup vazduha. Bto su estice O kapi vode
sitnije to je ovaj efekat vei, jer su ove estice due izloene dejstvu toplote <jer sporije padaju". 5a dobijanje vodene magle koriste se
centrifugalne pumpe visokog pritiska i specijalne mlaznice.
'rednosti vodene magle nad punim mlazom, kod gaenja su pre svega u veoj povrini pokrivanja, veoj sposobnosti gaenja i hla&enja
<koja je !#> puta vea", mogunosti gaenja poara zapaljivih tenosti, veoj zatiti ljudi na intervenciji, manjoj teti na objektu i
predmetima, spreavanju eksplozije praina i para zapaljivih tenosti i gasova itd.
-edostaci bi bili mali domet mlaza, slaba prodornost u zapaljenj. predmet, veliki gubici pritiska i neefikasnost kod veih poara na
otvorenom prostoru.
>.#.T,6T)6, '()+*-* '*-* 5, C,B*-/* '12,(,
'ena se upotrebljava kod gorenja lakozapaljivih tenosti gde se eli prekinuti veza izme&u gorive materije ) plamena, spreiti
dotok kiseonika do arita poara ) ostvariti odre&eni efekat hla&enja. %loj pene pokriva gorivu povrinu, spreava dotok kiseonika, a
goriva povrina se postepeno hladi. 7speh gaenja je ostvaren ako je nad gorivom materijom nabaen potreban izolujui sloj pene. To
podrazumeva da se na gorivu materiju, odre&enim brojem mlaznica odgovarajueg kapaciteta, naliva pena kako bi se dobio potreban
sloj, pre no to nastupi vreme razgradnje pene. 'ena se ne sme nabacivati sa velike visine, jer se mehuri pene raspre ili potonu.
Tenosti u rezervoarima se najbolje gase nabacivanjem pene lulom, jer su tada najmanji gubici. Vertikalne povrine gasimo tako to
gorivu povrinu nalivamo penom odozgo nadole, a horizontalne povrine gasimo od spoljanje ivice ka unutranjosti, uvek u smeru
vetra. 'ena slui i za zatitu od toplotnog dejstva odre&enih povrina i za spreavanje varnienja. Tinjajui poari se gase penom
trenutno, a tete nastale penom su minimalne. 6oristi se za gaenje klasa poara ,, :, *. ,lkoholnim tipom pene se gase etri, alkoholi,
acetoni i dr. 'olarni rastvarai, materije koje reaguju sa vodom i gasovi koji istiu pod pritiskom.
>.$.T,6T)6, '()+*-* '(,M,
Vatrogasne jedinice sve vie primenjuju prah u praksi. 7potreb ljava se za gaenje svih vrsta poara, a posebna vrsta praha i za gaenje
najsloenije kategorije gorive materije, kao to su alkalni i zemno3 alkalni metali.
'ri gaenju, mlaz treba usmeriti u plamen, a ako se gasi na otvorenom prostoru uticajem vetra, mlaznicu sa prahom treba usmeriti niz
vetar.
'rah izuzetno brzo prekida front gorenja, ali nema efekat
3 hla&enja, to podrazumeva mogui povraaj plamena po prekidu procesa gaenja usled temperature posude u kojoj se nalazi goriva
materija.
)spitivanjem je utvr&eno da je za gaenje povrina otvorenog poara potrebno oko = kg praha po !m# , a za intervencije u zatvorenom
prostoru za !m# je potrebno oko 8,93! kg praha.
'rema nameni i karakteristikama praha izvrena je podela gaenja pojedinih klasa poara i to
3 prah :.* normalan koji razara penu,
3 prah :.* specijalan koji je kompatibilan sa penom,
3 prah ,:.0* za sve vrste poara.
9
'ri gaenju poara specijalnim prahom :.* i penom, taktiku nastupa treba usmeriti tako da se prvo prahom prekine front gorenja, a
zatim penom naliva goriva povrina.
'rah ima iroke mogunosti gaenja, a izuzetne rezultate postie u gaenju poetnih poara.
>.=.T,6T)6, '()+*-* .8#
7vo&enjem .1# u zonu poara remeti se zapreminski odnos izme&u kiseonika i azota, a kako je ugljen3dioksid po svojoj
prirodi inertni gas, on stvara zonu nedovoljnog procenta kiseonika u vazduhu. 7glavnom se koristi za gaenje poara u zatvorenom
prostoru, a zapreminski potrebna koncentracija iznosi # kgJm
$
. Corivoj materiji ne nanosi tetu, ali u okviru prostora koji se stabilno
titi mora se uzeti u obzir da je zapreminsko gaenje potrebno uvesti oko $8E .1#, to moe biti smrtonosno po ljude. To znai da je
obavezna upotreba izolacionih aparata za gaenje zatvorenog prostora i da treba izbegavati korienje .1# za gaenje otvorenog
prostora. Caenje treba obaviti iz pozicije koja je najblia mestu poara.
.1# se koristi za gaenje poetnih poara klase ,, : i ., a ne sme se koristiti za gaenje alkalnih i zemnoalkalnih metala, kao i materija
koje u procesu gorenja osloba&aju odre&ene koliine kiseonika <celulozni nitrat, celuloid, eksplozivi". 7gljen3dioksid se primenjuje i u
okviru stabilne instalacije gaenja poarom ugroenih povrina.
>.>.T,6T)6, '()+*-* M,41-,
Birok je dijapazon korienja halona u praktinim uslovima gaenja poara. -e sme se upotrebljavati za gaenje alkalnih i
zemnoalkalnih metala, jer izaziva nastanak eksplozije. 6oristi se za gaenje poara na normalnoj temperaturi, a osnovni efekat gaenja
je inhibitorni 3 usporavajui. 6od gaenja poara gorivih tenih materija, efekat gaenja se ne postie tako to se mlaz za gaenje usmeri
u tenost, ve u pravcu zida posude, da bi se pospeilo isparavanje halona.
6oristi se za gaenje elektrinih instalacija i ure&aja, generatora, transformatora, elektronsko3raunarskih sistema i dr. Tako&e se koristi
za gaenje manjih povrina benzina, ulja, masti, boja i sl.
-e izaziva temperaturne okove, pa se koristi za gaenje visokoosetljivih elektrinih ure&aja i aparata. 6od zapreminske koncentracije
od $3!8E sa uspehom gasi poare.
Maloni isparavaju bez ostataka i imaju veliku otpornost na mraz.
'rimenu nalaze i u okviru stabilne instalacije gaenja, klase poara : i ..
A.SEKTORI RADA VATROGASNIB EKIPA
'oarni sektor je ogranieni front nastupa, gde je angaovano jedno ili vie odeljenja u konkretizovanju izvrenja taktikog
zadatka, a pod kontrolom rada jednog komandira 3 rukovodioca sektora.
P"'arni *e#t"r pre&*tav)a &e" ".e#ta! i$&e)en "& "*ta)i0 &e)"va pr"tivp"'arnim prepre#ama "&re?ene "tp"rn"*ti! *a ci)em
"+rani-avana p"'ara na man, p"vr%in,.
Cranice poarnog sektora predstavljaju odre&ene prepreke za dalje irenje poara. Cranice poarnog sektora ujedno predstavljaju mesta
gde e vatrogasne jedinice lokalizovati vatru.
Treba razlikovati poarni sektor od sektora rada. -a jednom poarnom sektoru moe se organizovati, u zavisnosti od uslova koji
vladaju na intervenciji, vie sektora rada
7 principu, svaki sektor rada treba da ima pojednog rukovodioca, tj. lice koje je zadueno za organizaciju izvo&enja akcije
gaenja. P7 nekim sluajevima kada nema dovoljno rukovodiaca, na dva sektora rada moe biti angaovan jedan komandir odeljenja ili
voda.
Se#t"ri ra&a! prema me*t, i$vr%ena m"+, .iti *p")a%ni i ,n,tra%ni. 7 akcijama gaenja i spasavanja na poslovno stambenim
zgradama bie zastupljeni i spoljni i unutranji sektori rada. 'oarni sektori se prema vrstama radova najee organizuju po
spratovima, stepenitu, protivpoarnim pregradama. Tako se sektori odre&uju prema sledeim radnjama gaenje, spasavanje, zatita i sl.
6od postojanja vie sektora, bez obzira da li postoji i podela prema mestu intervenisanja, mora se obezbediti me&usobna koordinacija
rada. To znai da je iskljuena mogunost autonomnog komandovanja i rada na sektorima, ve treba stvoriti uslove za organizovanu
koordinaciju. 6oordinacija rada podrazumeva vezu izme&u susednih sektora i omoguava slivanje informacija do
glavnokomandujueg, koji rukovodi jedinstvenom akcijom gaenja. Veza izme&u komandira pojedinih sektora mora biti permanentna,
ime se obezbe&uje eventualno neki vid ispomoi.
C. TAKTIKE 5OGUDNOSTI NASTUPA VATROGASNIB JEDINI8A
10
Vatr"+a*ne e&inice p" *v"" 4"rmaci*#" *na$i m"+, .iti7
3 vatrogasna grupa, # lana
3 vatr"+a*n" "&e)ene! E
3 vatrogasni vod, # ili = odeljenja
3 vatrogasna eta, # ili = vie voda
3 vatrogasni bataljon, # ili = ete
3 vatrogasna brigada.# ili = bataljon
3
F.!.T,6T)?6) -,%T7' V,T(1C,%-1C 10*4/*-/,
O*n"vna vatr"+a*na e&inica e vatr"+a*n" "&e)ene koje u svom kompletnom sastavu ima devet vatrogasaca. %astav odeljenja,
koje je podeljeno u grupe, je sledei
3 komandir odeljenja...............................................! lan,
3 voza....................................................................! lan,
3 kurir.....................................................................! lan,
3 navalna grupa.......................................................# lana,
3 vodna grupa.........................................................# lana,
3 cevna grupa..........................................................# lana.
'odela odeljenja na grupe uslovljena je zahtevom da se ostvari maksimalni efekat gaenja uz nastup tri mlaza. 1sim kompletnog
vatrogasnog odeljenja mogu se formirati i uvebavati i manje formacije sa sedam, pet i tri lana posade.
Vatrogasno odeljenje, koje sainjava posada od devet lanova, moe gasiti ili lokalizovati poar uz korienje jedne prenosne
centri3 fugalne pumpe sa pripadajuom opremom, ili angaovanjem vatrogasnog vozila.
Birina fronta gaenja, koje pokriva vatrogasno odeljenje, zavisi od broja angaovanih mlazeva. +aksimalno se mogu angaovati tri
mlaza, to podrazumeva da front gaenja sa ;.; mlazevima moe iznositi od >8398 metara. ,ko se uvedejedan ;:; mlaz i dva ;.;
mlaza, irina pokrivanja se poveava i iznosie oko 983F8 metara.
'riprema za akciju gaenja se odvija u dva dela postavljanje usisne pruge odgovarajuim crevima od izvorita vode do pumpe i
postavljanje potisne pruge od centrifugalne pumpe do razdelnice. 0rugi deo aktivnosti se odnosi na postavljanje pruge od razdelnice i
formiranje prvog, drugog i treeg mlaza.
7koliko se pri gaenju, angauje jedan mlaz ostalo raspoloivo ljudstvo se moe angaovati na drugim poslovima kao to su
raskrivanje, evakuacija imovine i lica i dr. 6ada situacija na terenu zahteva potrebu evakuacije uporedo sa gaenjem, ili potrebu
obezbe&ivanja evakuacije kroz zatitu vodenom maglom, formacijska posada od devet lanova to sama ne moe da uradi.
F.#.T,6T)?6) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
Vatrogasni vod sainjava formacija od dva do etiri vatrogasna odeljenja, uz korienje dva i vie vatrogasnih vozila.
7 zavisnosti od situacije u poaru, taktiki nastup vatrogasnog voda se moe odvijati kao
3 odvojeni nastup,
3 paralelni nastup,
3 serijski nastup,
3 relejni nastup,
3 kombinovani nastup.
3
F.#.!.10V1/*-) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
'ri gaenju veih poara, gde situacija na terenu zahteva napad sa dve ili tri strane, u cilju zaokruivanja poara, primenjuje se
odvojeni nastup. 7 ovom sluaju svako odeljenje iz sastava voda nastupa nezavisno od drugih, sa svog izvorita vode, i radi na svom
sektoru poara. 1dvojeni nastup, zbog navedenih karakteristika, zahteva potreban broj izvorita vode kojijejednak ili vei od broja
vatrogasnih vozila. -ezavisno snabdevanje vodom omoguava vatrogasnim posadama bolje razmetanje tehnike i nesmetani rad svih
posada.
11
F.#.#.',(,(*4-) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
'aralelni nastup vatrogasnog voda je onaj kod koga dva odeljenja paralelno nastupaju sa istog izvorita vode uz korienje
jednog vozila ili jedne pumpe. To zahteva da kapacitet zadovolji potrebe za dejstvo est mlazeva. +e&utim, korienje hidrantske mree
kao izvorita napajanja vatrogasnog vozila vodom nije mogue, jer je razlika kapaciteta utroka i protoka vode u znatnoj disproporciji.
To zahteva izvorite sa znatnim koliinama vode, uz korienje usisnog voda.
'aralelni nastup ima neke prednosti i to potpuno iskoritavanje kapaciteta pumpe, tedi se pogonsko gorivo, a rukovodiocu akcije
gaenja se omoguava bolje praenje toka intervencije, jer svi mlazevi idu sa istog vozila. 7 sluaju nekontrolisanog irenja poara
prema drugim sektorima, koji nisu branjeni, postoji mogunost angaovanja vozila koje je do tada bilo u rezervi.
F.#.$. %*()/%6) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
%erijski nastup vatrogasnog voda se primenjuje u situacijama kada je u nepovoljnim uslovima okruenja potrebno za to krae
vreme poloiti mlazeve vode. 7 nepovoljne uslove okruenja spadaju vea udaljenost izvorita vode, potreba savla&ivanja odre&enih
visinskih razlika, gubici pritiska vode usled duine postavljene pruge i sl. 1vaj nastup omoguava aktivno gaenje, bez obzira na
navedena ogranienja, uz odre&ena pravila.
'rvo odeljenje zauzima najpovoljniji poloaj za akciju gaenja i zapoinje je koristei sopstvenu zalihu vode iz rezervoara vozila. 5a to
vreme, drugo odeljenje se prikljuuje na nalazite vode. 1no formira potisne pruge do prvog vozila koje dopunjuje vodom i polae
pruge za formiranje svoja tri mlaza. 'osada drugog vozila je u mogunosti da izvodi odre&ene aktivnosti na drugom sektoru rada. :itna
prednost ovog nastupa je obezbe&ivanje hitnog dejstva vatrogasnog odeljenja koje prvo stie na mesto intervencije, a potom shodno
potrebama, prikljuivanje ostalih snaga, to omoguava da vod funkcionie kao
F.#.=. (*4*/-)) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
7 uslovima intervencije vatrogasnih ekipa gde je udaljenost izvorita vode do mesta intervencije tolika da je jedna
centrifugalna pumpa ne moe savladati, primenjuje se relejni nastup.
6od relejnog nastupa prvo odeljenje polae pruge za gaenje, a druga odeljenja, po redosledu stizanja, spajaju izvorite vode sa
postavljenim centrifugalnim pumpama i na taj nain savladavaju veliku visinsku razliku ili velika horizontalna rastojanja od izvorita
do mesta intervencije.
'rimena relejnog nastupa ne omoguava delovanje na poar sa mesta izvorita vode, ve je to mogue jedino povezivanjem potrebnog
12
broja pumpi za savla&ivanje tog rastojanja i obezbe&ivanje potrebnog pritiska i kapaciteta na mestu gaenja. 1va injenica uslovljava
bitnu razliku izme&u relejnog i serijskog nastupa vatrogasnog voda.
5a uspean rad relejnog nastupa vatrogasnog voda potrebna je strunost u povezivanju armature i pumpi, i ispravnost svih pumpi
vezanih u red. Treba teiti da kapaciteti pumpi budu optimalno iskorieni. 5bog toga je idealno kada raspolaemo pumpama istog
kapaciteta. 7 sluaju posedovanja pumpi razliitog kapaciteta, pumpa najjaeg kapaciteta se postavlja na izvorite vode zbog
mogunosti veeg dopremanja. 1snovno pravilo je da se pumpa koja je zadnja u redu postavi to je mogue blie mestu poara i da
ulazni pritisak u svaku narednu pumpu bude oko # bara.
(elejno snabdevanje vodom u zimskim uslovima je znatno oteano, a eventualno pucanje creva, prouzrokovae verovatno i prekid
akcije gaenja.
F.#.>. 61+:)-1V,-) -,%T7' V,T(1C,%-1C V10,
6ombinovani nastup vatrogasnog voda ima iroku primenu u gaenju poara. 'rimenjuje se u uslovima istovremenog
paralelnog nastupa gaenja i lokalizovanja poara, uz istovremenu evakuaciju, otklanjanje prepreka, otvaranje konstrukcija i drugo.
6ombinovani nastup je osnovni zadatak vatrogasnih ekipa na mestu intervenisanja gaenja arita, kao i zatita susednih prostora i
povrina. To znai da e se udarne snage angaovati u izvrenju ovih zadataka, a ostatak snaga i sredstava na izvravanju ostalih koji
prate osnovni tok intervencije.
F.$. T,6T)?6) 5,MV,T) 7 C,B*-/7 '12,(,
1snovni zadatak vatrogasne jedinice je istovremeno gaenje arita poara i spreavanje njegovog irenja.
5a ispunjavanje ovog zadatka, primenjuje se nekoliko osnovnih taktikih postupaka u gaenju poara, kao to su
3 unutranja navala,
3 spoljna navala,
3 kombinovana navala.
7 zavisnosti od raspoloivih snaga i sredstava i u uslovima izbora napada na arite poara, bez obzira na izbor navale, napad moemo
ostvariti izborom jedne od tri mogue varijante
3 frontalna navala,
3 obuhvatna navala,
3 koncentrina navala.
F.$.!.7-7T(,B-/, -,V,4,.
)zvodi se, kada to situacija dozvoljava, kod poara u objektima gde se moe koristiti centralni ulaz, stepenita i hodnici. 5a ovu
namenu mogu se koristiti i pomoni ulazi i pomone stepenice kojima se moe nesmetano prii do arita poara.
7nutranjom navalom se omoguava ulazak vatrogasnih ekipa do mesta poara unutar prostora nekog objekta odakle se moe efikasno
pristupiti akciji gaenja, evakuaciji lica i imovine, zatitu susednih prostora i tome slino.
5a sprovo&enje unutranje navale moe se koristiti vatrogasna tehnika kojom se omoguava nastup ekipa bez korienja standardnih
komunikacionih puteva i ulaza. Tu se najee koriste razni tipovi vatrogasnih lestava, automehanike lestve, platforma i slino.
7nutranja navala, u uslovima kada se moe izvesti bezbedno po lanove vatrogasnih ekipa, omoguava maksimalni efekat gaenja uz
optimalni utroak sredstava za gaenje i za to krae vreme. 1na omoguava efikasno sagledavanje toka akcije gaenja i iznoenje
vrednih ure&aja i maina iz prostora zahvaenog poarom.
7nutranju navalu treba koristiti u svim uslovima kada situacija na mestu intervenisanja to dozvoljava.
13
%l. !>. 'rimer unuranje. navale
F.$.#.%'14/-, -,V,4,
6od izbijanja unutranjih poara koristi se spoljna navala. Tu
je onemoguen pristup vatrogasnim ekipama do mesta arita poara i
ne mogu se unutar objekta tititi pravci irenja poara. To znai da je
taktiki zahvat spoljnom navalom opravdan samo u uslovima gde se
ne moe koristiti unutranja navala zbog izraene opasnosti po
lanove vatrogasnih ekipa. Tada je iskljueno i korienje klasinih
komunikacionih prolaza i ulaza u objekat, kao i korienje
vatrogasnih lestava. 7 tim okolnostima koristi se spoljna navala koja
podrazumeva akciju gaenja sa odre&enog bezbednog rastojanja,
ubacivanjem sredstava za gaenje kroz otvore na mesto izbijanja
plamena.
-ajei vid korienja ove navale je u uslovima kada je vatrom u
celosti zahvaen objekat, kao to je to sluaj kod baraka u plamenu, ili pak u uslovima realne opasnosti od ruenja konstrukcija od tvrdo
zidanog materijala.
6od koncentrinog nastupa oko objekta u plamenu vri se nabacivanje sredstava za gaenje na njegovu povrinu.
0obra strana korienja ove navale je bezbedan pristup mestu gaenja vatrogasnih snaga i tehnike. 4oa strana je neefikasan i esto
viestruko vei utroak koliine sredstava za gaenje, dugo vreme gaenja i nemogunost sagledavanja pravaca i toka irenja poara
unutar objekta.
%l, !9. %poljna navala gaenja barake plamenu
To navodi na zakljuak da ovu navalu treba koristiti samo u
posebnim sluajevima, kada situacija na terenu to uslovljava.
'ri gaenju na otvorenom prostoru <seno, ume, naslagane
bale papira i sl." koristimo samo spoljnu navalu i to najee
obuhvatanjem poara potrebnim brojem mlazeva na
odre&enoj udaljenosti od mesta arita poara.
6od gaenja poara na otvorenom prostoru, rukovodiocu
akcije gaenja je omogueno praenje toka intervencije, jer
pod uticajem vetra nije veliko zadimljavanje prostora, a
postoji i mogunost blagovremenog izmetanja vatrogasnih
ekipa i uvo&enja novih, shodno potrebama gaenja.
F.$.$.61+:)-1V,-, -,V,4,
6ombinovana navala ima iroku primenu nastupa kod gaenja poara u zgradama, skladitima, halama i sl.
'rimenjuje se kod dejstva na glavne sektore gaenja unutranjom navalom, gde se mestu arita poara prilazi na najkrae mogue
rastojanje, uz istovremeno spreavanje irenja poara spoljnom navalom.
6arakter kombinovane navale je odre&en karakterom spoljne i unutranje navale i stepenom njihove zastupljenosti u kombinovanoj
navali.
%l. !F. 6ombinovana navala gaenja stambenog objekta
14
7 uslovima kada raspoloive snage i sredstva dozvoljavaju primenu napada na arite poara mogu je izbor frontalne, obuhvatne i
koncentrine navale.
F.$.=.D(1-T,4-, -,V,4,
6ada ne postoji opasnost od irenja poara esto se primenjuje frontalna navala.
%ve raspoloive snage i sredstva treba usmeriti na front gaenja dela objekta gde je i poar najintenzivniji i u to kraem vremenskom
periodu nastojati da se poar likvidira.
F.$.>.1:7MV,T-, -,V,4,
7 sluajevima veeg poara koji se mora napasti sa dve i tri strane, primenjuje se obuhvatna navala.
'oar se mora ;obuhvatiti; raspoloivim snagama i sredstvima i na taj nain onemoguiti njegovo irenje. 1dre&ivanje rasporeda i
mesta postavljanja vatrogasnih ekipa zavisi od uslova irenja poara. Clavni nastupi dejstva su odre&eni ciljem spreavanja irenja
poara.
%l. !@. 1buhvana navala
F.$.9. 61-.*-T()?-, -,V,4,
'rimenjuje se u uslovima nastanka velikih poara i kada je objekat sa svih strana zahvaen vatrom. 6oncentrinom navalom se
raspoloive snage i sredstva grupiu i raspore&uju oko objekta. 1ni nastoje da ravnomernim nabacivanjem sredstva za gaenje po obodu
gorive povrine poar zaokruuju, a kasnije ga i likvidiraju.
1va navala se veoma esto primenjuje u3gaenju poara na otvorenom prostoru <skladita, pa poari i slino."
7 sluajevima kada se zbog disproporcija izme&u veliine poarom zahvaenog prostora i mogueg angaovanja snaga i sredstava, ne
moe izvesti napad na poar, raspoloive snage treba usmeriti na odbranu i zatitu okoline.
F.$.F. 416,4)5,.)/, '12,(,
1dbranu ili lokalizaciju predstavljaju radnje iji je cilj spreavanje irenja poara na jo nezahvaenu povrinu. 4okalizovanje poara
karakterie uvo&enje potrebnih snaga i sredstava u to kraem vremenskom periodu na pravcima irenja poara. To se postie
uvo&enjem dovoljnog broja mlazeva i obezbe&enjem bliskog pristupa kojim se omoguava efikasan rad na spreavanju irenja poara.
7 uslovima razvoja poara na delovima gra&evinskih konstrukcija <metalne, armirano3betonske, drvene i sl.", lokalizovanje se,
15
mlazevima vode i pene, primenjuje u cilju aktivne zatite objekta od toplotnog zraenja plamena.
4okalizacija poara moe biti aktivna i pasivna.
,ktivna lokalizacija poara podrazumeva usmeravanje raspoloivih snaga na stiavanje vatre na pozicijama najopasnijih sektora.
'asivna lokalizacija poara podrazumeva usmeravanje raspoloivih snaga na zatitu ugroenih objekata, koje poar nije zahvatio, i
izvodi se kroz hla&enje odgovarajuim brojem mlazeva.
Vanu ulogu kod sprovo&enja pasivne lokalizacije ima eventualni smer vazdunog strujanja. pa kod postavljanja vatrogasne tehnike
treba voditi rauna da dejstvo vatre ne prouzrokuje negativan uticaj toplotnog zraenja plamena na pravce nastupa vatrogasnih ekipa.
F.$.G.4)6V)0,.)/, '12,(,
4ikvidacija poara je druga, zavrna faza gaenja poara u toku koje su dejstva vatrogasnih ekipa usmerena na potpuno prekidanje
procesa gorenja.'roces dogaavanja poara i iskljuenje mogunosti za eventual3 no novi nastanak poara predstavlja osnovni cilj
likvidacije poara.
'eriod likvidacije poara moe biti razliit, a zavisi od veliine i toka poara. 7 praksi se faze lokalizovanja i likvidacije poara teko
mogu jasno razgraniiti, ali s obzirom na osnovne karakteristike navedenih pojmova, moemo ih prepoznati.
F.SPASAVANJE I EVAKUA8IJA
*vakuaciju predstavlja skup aktivnosti vatrogasnih ekipa kojima se omoguava izvo&enje ljudi iz ugroene zgrade, ili dela
zgrade, na ;sigurno; mesto. 'od sigurnim mestom podrazumeva se prostor koji nije ugroen vatrom <ulica, slobodno zemljite ispred
zgrade".
*vakuacija uvek treba da ima prednost nad drugim aktivnostima vatrogasnih ekipa, mada je est sluaj me&uzavisnosti izvo&enja akcije
evakuacije i uporednog gaenja. 7 zavisnosti od mesta gde je izbio poar ili eksplozija, evakuacija se moe izvoditi
3 *a vi*ina!
3 *a p"vr%ina!
3 i$ &,.ina.
%vako spasavanje i evakuacija na slobodan i bezbedan prostor podrazumeva naputanje zgrade zahvaene poarom u to kraem roku.
Vreme evakuacije se odre&uje na osnovu brzine kretanja ljudi, propusne moi puteva za evakuaciju, njihove irine i duine, kao i broja
ljudi koje treba evakuisati.
E. POSTAV:JANJE VATROGASNE OPRE5E
1prema potrebna za formiranje vatrogasnih pruga zavisi od izbora sredstava za gaenje. 7 najveem broju intervencija,
vatrogasne ekipe najee koriste vodu kao sredstvo za gaenje, te je osnovni uslov za uspenost akcije kontinuirano snabdevanje mesta
poara dovoljnom koliinom vode.
Voda se koristi za gaenje poara, dobijanje vazdune pene, za zatitu susednih prostora od toplotnog zraenja, za sprovo&enje procesa
evakuacije i sl., to najbolje govori o stepenu zastupljenosti vode u toku intervenisanja vatrogasnih ekipa.
'o dolasku vatrogasnih ekipa na mesto intervencije vri se izvi&anje situacije na osnovu ega se donosi odluka o korienju potrebnog
sredstva za gaenje, nainu i metodama izvo&enja evakuacije ljudi, zatiti susednih prostora, vodosnabdevanju vatrogasnih vozila i sl.
Vremenski period potreban za izvi&anje, donoenje odluke i izdavanje naredbe za konkretnu akciju nastupa vatrogasnih ekipa mora biti
to krai.
'ored ovih aktivnosti, tok intervencije zahteva i angaovanje potrebne opreme za osvetljenje, obezbe&enje sredstava veze i pomo
specijalnih slubi <elektrodistribucija, +7', hitna pomo, vodovod i dr.".
Vatrogasna vozila se postavljaju to je mogue blie poaru, ali na dovoljnoj udaljenosti od vatre i toplote. Vozila moraju biti parki3
rana tako da obezbe&uju nesmetani tok saobraaja i da omoguuju nesmtano manevrisanje.
@.!.'14,C,-/* '1T)%-)M '(7C, 5, %-,:0*V,-/* V101+
:rzina akcije gaenja direktno zavisi od brzine polaganja potisne pruge. 7vebanost vatrogasnih ekipa sa odgovarajuim
iskustvom i tehnikom, omoguava da se vreme potrebno za polaganje potisnih pruga smanji na najmanju moguu meru. 'ri polaganju
potisnih pruga za snabdevanje vodom treba se pridravati odre&enih pravila.
'ut potisnih pruga mora biti to je mogue krai, sa ciljem smanjenja gubitka pritiska koji se javlja usled otpora trenja cevovodu.
'osle izvi&anja konkretne situacije, donosi se odluka da li neku prepreku na putu treba zaobii ili ne, ili traiti alternativni put
za polaganje pruge. 'ravilno postavljena pruga podrazumeva njeno razvijanje uz ivicu trotoara, a nekada se na odre&enim mestima
moraju postaviti prelazni mostovi kojima se obezbe&uje saobraaj i izbegavati otre uglove pri formiranju pruge.
Vatrogasna pruga za gaenje vodom se moe razvijati dvojako bacanjem ili spajanjem nekoliko duina koje se zatim razvlae, to se
esto koristi u uslovima postavljanja pruge preko fasade. 5a brzu navalu, a to znai korienje creva sa vitla, razvlaenjem gumenog
creva se brzo dolazi do mesta poara.
Vano je tano odrediti potreban broj creva za savla&ivanje odre&enih rastojanja, a odre&ivanje manjeg broja od stvarno
potrebnog izazvae zastoj u toku rada. 1kvirno je potrebno !,# m creva za svaki metar na terenu, a treba predvideti i odre&enu rezervnu
duinu creva koja omoguava pomeranje mlaza shodno situaciji na terenu.
16
6od formiranja pruge za gaenje viespratnice imamo sledee mogunosti za njeno postavljanje polaganje uz stepenice,
polaganje unutar stepeninog otvora izme&u stepenita po vertikali i
povlaenjem pruge preko fasade objekta. 6ada situacija to
dozvoljava, prugu treba povlaiti pomou konopca uz fasadu
zgrade i te aktivnosti vri najee izvi&aka grupa, koja je u tom
momentu i navalna.
Vertikalno povlaenje pruge uz fasadu omoguava veu brzinu
postavljanja i mogunost brzog otpoinjanja akcije. 5bog bitno
smanjenog broja angaovanih creva u pruzi, manji su otpori
trenja. 4oa strana ovog naina povlaenja pruge je
iskljuenje cele pruge u sluaju pucanja creva ili
otkainjanja usled teine i dejstva vodenog stuba u crevima.
.reva se moraju vezati draima na vie mesta po vertikali. 'olaganje creva unutar objekta izme&u krakova stepenita po vertikali,
zadrava sve osnovne karakteristike iz prethodne postavke, osim to je zbog neto vee duine creva uvean gubitak usled otpora trenja.
6ada situacija na intervenciji zahteva i uslovljava polaganje pruge unutar stepeninog prostora, pruga se polae na stepeninom
prostoru zgrade. 4oe strane postavljanja pruge na ovaj nain su due vreme za njeno formiranje, potreba za velikim brojem creva,
veliki otpori trenja i gubitak pritiska u cevovodu. 0obre strane su brza mogunost zamene oteenog creva i mogunost nastavljanja
creva radi savla&ivanja rastojanja od mlazniara do arita poara. 6orienje gumenog creva sa vitla omoguava bru akciju gaenja,
ali i ograniava gaenje poara koji se nalaze na veoj udaljenosti od instalirane duine creva na vitlu.
%l.. 'olaganje potisne pruge unutar stepeninog prostora
@.#.'1412,/ (,50*4-).*
(azdelnica ima ulogu da podeli dotok vode i omogui istovremenu akciju nastupa vatrogasnih jedinica sa tri mlaza.
(azdelnica se postavlja na sprat nie od mesta intervenisanja, kada su u pitanju spratni prostori, ime se omoguava aktivno gaenje i
zatita susednih povrina. (azdelnica treba da bude postavljena to je mogue blie poaru radi efikasnog nastupa gaenju i
uspostavljanja komunikacije izme&u mlazniara i lica koje se nalazi na razdelnici.
,ko se radi o poaru prizemlja, razdelnicu treba postaviti u hol ili ispred ulaza, a ako se radi o poaru krovne konstrukcije,
koja je izra&ena od armiranobetonskih me&uspratnih konstrukcija, razdelnicu treba postaviti na krovu. Veza izme&u sabirnice i
razdelnice se ostvaruje postavljanjem ;:; pruge, a od razdelnice moe ii kombinacija ;:; i ;.; mlazeva, shodno datoj potrebi. 6ako
je pad gubitka pritiska u cevovodu usled otpora trenja, obrnuto proporcionalan preniku, to podrazumeva da veza izme&u sabirnice i
razdelnice mora biti uspostavljena najveim moguim prenikom, a to su ;.; potisna creva.
,ko je u pitanju poar podrumskog prostora, razdelnicu treba postaviti tako da se nalazi to je mogue blie aritu, ali i da
ujedno omoguava dejstvo mlazeva kojima se spreava irenje poara po vertikali objekta.
+esto postavljanja razdelnice mora biti slobodno. (azdelnica se postavlja na ravnu i stabilnu podlogu.
@.$.'1412,/ %,:)(-).*
%abirnica se obino postavlja na prvoj duini ;:; pruge, sa ciljem kontinuiranog snabdevanja mesta intervencije potrebnim
koliinama vode. 6ada se iz jedne cisterne vatrogasnog vozila iskoristi raspoloiva rezerva vode, tada se ukljuuje pumpa na drugom
vozilu koje je spojeno sa razdelnicom. Vano je da pritisak pumpe vozila, koje se prikljuuje, bude za ! bar vei od dotadanjeg
pritiska, klapnom se omoguava nesmetano iskljuivanje dotadanjeg napajanja. 5ato se sabirnice postavljaju izvan objekta na
slobodnom i pristupanom prostoru.
@.=.%-,:0*V,-/* +*%T, '12,(, V101+
17
'otrebne koliine vode treba da budu na raspolaganju uvek u svako doba dana i rioi, leti i zimi. .rpilite treba da bude
pristupano, da ne bude previe neisto i da visina crpenja ne bude izvan dozvolje ne granice.
1va naela jednako su vana kod ocene prikladnosti postojeih, kao i kod gradnje riovih crpilita. 1na moraju, osim toga, biti na
podesnom rnestu u blizini objekta koje zatiujemo. 'rednost uvek treba davati izradi vie crpilita.
5a specijalne sluajeve unapred se izrauna potrebna koliina vode za gaenje poara na osnovu procene poarnog optereenja.
'odela crpilita
%va crpilita se mogu podeliti u dve grupe
Sam"*ta)na, koja se dele na prirodna i vetaka i
V"&"v"&na p"*tr"ena.
@.=.! '()(10-, .(')4)BT,
'rirodna crpilita su potoci, reke, jezera, bare i mora.
@.=.#.V*BT,?6, .(')4)BT,
Vetaka crpilita su kopani i bueni bunari, nadzemni i podzemni rezervoari i hidrantska mrea.
.
@.=.$.V101V10-, '1%T(1/*-/,
Midranti se izgra&uju kao podzemni i nadzemni, na me&usobnim rastojanjima od oko !88 metara. 6apaciteti hidranata iznose #883!.888
litara u minutu pod pritiskom ' Q $39 bar.
Midranti, osim za napajanje cisterni vatrogasnih vozila, mogu sluiti i za poetno gaenje poara.
@.>.(,0 -,V,4-* C(7'*
-avalna grupa 3 mlazniar i njegov pomonik, prvi ulaze u objekat koji gori i represivnim merama pokuavaju da ogranie
irenje poara, a potom i da ga likvidiraju.
0a bi uli u prostor koji gori i u kome je velika koncentracija dima i ostalih produkata gorenja vatrogasci se moraju odgovarajue
zatititi. 5atita se odnosi na korienje line zatitne opreme i izolujuih aparata, kojima se obezbe&uje normalan tok disanja u
uslovima velike koncentracije toksinih i tetnih produkata gorenja.
1tvaranje vrata u delu prostora gde se poar odvija mora se izvesti krajnje obazrivo, uz preduzimanje odgovarajuih preventivnih mera.
Te mere su sledee
3 ulaz u deo prostora u kome se odvija poar je dozvoljen ako je pruga formirana i ako je dobijena voda na mlazniciR
3 ulaz u deo objekta u kome je velika koncentracija dima moe realizovati grupa od najmanje dva vatrogasca, zbog mogueg
stepena opasnosti od eksplozije, obruavanja ili toplotnog dejstva prouzrkovanog poaromR
3 otvaranje vrata se mora izvesti krajnje obazrivo.
3 zatita vatrogasnih ekipa pored korienja line zatitne opreme podrazumeva i korienje izolacionih aparata za zatitu
disajnih organaR
3 izvan prostora koji gori kao rezerva se angauje jo jedna grupa sa ciljem pruanja pomoi ekipi koja je ula, ili je angaovana
na tienju susednog prostora. 7koliko se lan navalne grupe povredi, obavezno ga treba izvesti na siguran prostor i pruiti mu prvu
pomo, ako je to potrebno, prebaciti ga do medicinske ustanoveR
3 posebnu meru opreza kod ulaska u zatvoreni prostor treba preduzeti zbog mogunosti obruavanja tavanice i ruenja nekog
konstrukcionog elementa.
7 primarne opasnosti, pored eksplozije i trovanja u uslovima neadekvatne zatite, spada i mogunost povre&ivanja usled ruenja
konstrukcije. To nalae posebnu prisebnost i sagledavanje celokupnog prostora kako radi odre&ivanja pravaca irenja poara, tako i radi
utvr&ivanja mogunosti ruenja konstrukcije.
@...>..(,0 +4,5-)?,(,
*fikasan i uspean rad mlazniara jedan je od primarnih elemenata koji odluuju o stepenu uspeha intervencije gaenja poara.
+lazniari treba da budu oni vatrogasci koji su dovoljno iskusni i struni da se sa brojnim rizicima upuste u akciju gaenja. To
podrazumeva da on moe globalni zadatak koji je odre&en od rukovodioca akcije gaenja, samostalno da operacionalizuje, uz primenu
najsigurnijih metoda za njihovo sprovo&enje. %agledavanjem moguih opasnosti u toku intervencije, mlazniari svojom pokretljivou i
mobilnou pokuavaju da stepen rizika svedu na najmanju +oguu meru. 6retanje ka aritu poara, presecanje pravca irenja poara
i sve aktivnosti vezane za tok gaenja moraju se odvijati paljivo i uz neprekidno osmatranje situacije. To znai da maksimalna panja
mora biti posveena moguim opasnostima i nalaenju modaliteta rada u konkretnim okolnostima, u cilju lokalizovanja i likvidiranja
poara.
(edovnim komuniciranjem mlazniara i vozaa pored pumpe omoguava se kontinuirano snabdevanje mesta poara sredstvom za
gaenje.
5amena oteenog creva na potisnoj pruzi od pumpe do razdelnice zahteva prekid dovoda sredstava za gaenje, o emu treba
blagovremeno informisati mlazniara.
18
5ahtev mlazniara za veim pritiskom znai da treba postepeno poveavati pritisak.
1G.GAENJE POARA U ;ATVORENO5 PROSTORU
'oar unutar zgrade nastaje u jednom njenom delu i to najee u podrumu, prizemlju, na spratovima, krovu i komunikacionim
putevima. 'oari tako&e mogu da se odvijaju unutar odre&enih konstrukcionih delova kao to su me&uspratne konstrukcije, zidne i
podne konstrukcije.
!8.!C,B*-/* '12,(, 7 '10(7+%6)+ '(1%T1()/,+,
Veina zgrada je izgra&ena tako da se ispod njih nalaze podrumski prostori.
Caenje poara u podrumima je sloen i opasan zadatak kako u pogledu zatite vatrogasnih ekipa, tako i zbog teine njegovog
izvrenja. 'odrumske povrine se nalaze ispod okolnog zemljita, na razliitim dubinama. 'oloaj gorivog prostora omoguava
sakupljanje produkata gorenja unutar njih i njihovo irenje ka komunikacionim putevima. 7 poetku razvoja poara, dok u podrumima
ima dosta vazduha, dolazi do potpunog sagorevanja, da bi vremenom dolo do faze nepotpunog gorenja. 'ri nepotpunom gorenju
poveava se temperatura, a razvoj gasova i dima uslovljava njihovo irenje na vie spratove. ?est je sluaj irenja plamena i dima kroz
otvore kanala i druge otvore na konstrukcionim elementima.
(aspored pregradnih zidova izme&u prostora bitno oteava kretanje vatrogasnih ekipa, nalaenje arita i prodiranje ka njemu.
7 podrumske prostorije se najee ulazi sa centralnog stepenita, a u re&im sluajevima postoji poseban ulaz. Veza podruma sa
centralnim stepenicama uzrokuje irenje i razvoj produkata gorenja po vertikali.
,ko je podrumska prostorija otporna na vatru, ili ako se u njoj nalaze otvori, vatra e brzo prodreti u prizemlje. 1snovne konstrukcije
podruma veine zgrada su otporne na vatru i sposobne da izdre njeno dejstvo #3= asa, a da pri tome ne do&e do deformacija. Tavanice
iznad podruma su izra&ene od armiranog betona ili od elinih nosaa sa svodovima od cigala.
7 veini sluajeva izvi&aka ekipa prva preduzima akciju gaenja podrumskog prostora. 1na treba da ustanovi mesto poara,
vrstu gorive materije, pravac irenja poara, uz adekvatne mere line zatite i dobro osvetljenje. Vano je precizno odrediti arite
poara, to u uslovima velike zadimljenosti nije uopte lako. 2arita poara se otkrivaju po intenzivnijem zraenju toplote, po
pucketanju poara, po svetlosti.
-avalnoj grupi je dozvoljeno gaenje poara unutar podrumskog prostora tek kada je pripremljena dovodna pruga i
obezbe&ena voda na mlaznici. 5a gaenje se obino koriste ;.; mlazevi ili mlaznice na kojima se regulie protok vode, a re&e ; : ;
mlaz.
(azvijanje pruge ide najkraim moguim putem korienjem sabirnice i razdelnice. 'aralelno sa poetom akcijom gaenja, gde mogu
biti angaovane jedna, dve ili vie grupa, pristupa se evakuaciji ugroenih ljudi. *vakuacija se ne izvodi uvek zbog direktnog razvoja i
irenja produkata gorenja. Dormirane spasilake ekipe, adekvatno zatiene linom zatitnom opremom, izolujuim aparatima i sa
runim reflektorima kreu se stepenicama i pristupaju trenutnoj evakuaciji lica koja zatiu na njima. 'ristupa se otvaranju prozora na
stepenitu i vrata na tavanu radi isputanja dima. 'roveravaju se stanovi gornjih spratova, jer su najvie zadimljeni, kao i stanovi na
niim etaama.
'rovetravanje se moe izvesti prirodnim putem ili upotrebom dimovuka. 6orienje dimovuka je veoma esto, jer se njime
omoguava brzo izvlaenje produkata gorenja iz zone poara i olakava rad vatrogasnih ekipa. 0imovuk se postavlja u blizini vrata, na
mesto odakle e efikasno izvlaiti produkte gorenja iz podrumskih prostorija i prizemlja, van zgrade. 7poredno korienje oba sistema
provetravanja daje brze rezultate i omoguava sigurniju akciju gaenja i evakuacije.
!8.#.C,B*-/* '12,(, 7 '()5*+4/7
)zvi&anjem treba sagledati situaciju u prizemlju, gde se poar odvija, da bi se ustanovio poloaj i veliina prostora zahvaenog
poarom, vrsta gorive materije, pravci irenja poara i karakter gra&evinskih konstrukcija, da li je intenzivno zadimljavanje spratova i
stepeninog prostora i kolika je vrednost imovine ugroene poarom. Treba ispitati i mogunosti za evakuaciju poarom ugroenih lica,
mada je kod ovih poara to redak sluaj. 'reka potreba za sprovo&enje evakuacije se javlja u sluaju irenja poara po vertikali navie
ili u sluaju ispunjavanja komunikacionih puteva produktima gorenja.
7poredo sa akcijom izvi&anja, veoma brzo se formira vatrogasna pruga i pristupa procesu gaenja. 5a formiranje pruge treba koristiti
najblie komunikacione puteve, a broj mlazeva treba da odgovara obimu i brzini irenja poara. /edna ekipa zatiena izolujuim
aparatima, treba da otvara prozore du stepenica i spreava paniku me&u stanarima zgrade. Clavni akcenat nastupa vatrogasnih ekipa
usmeren je na akciju gaenja arita iz vie pravaca i na zatitu prostora iznad i ispod arita. 6orienje mlaza za brzu navalu <gumeno
crevo na vitlu", omoguie skraivanje vremena za formiranje pruge, a time i bru akciju gaenja. 7nutranji hidranti se, tako&e mogu
koristiti za poetnu akciju gaenja i to jo u fazi izvi&anja, dok se ne formira pruga.
,ko se ukae potreba za evakuacijom iz prizemnih delova prostora, treba koristiti stepenini prostor, ili otvore prozora.
,ko izraena koncentracija dima unutar stepeninog prostora izazove paniku treba pristupiti organizaciji evakuacije uz korienje
mobilne vatrogasne opreme, ili pak postojeih komunikacionih puteva.
*fikasna zatita prostora od dima, pored otvaranja prozora po vertikali, obezbe&uje se i instaliranjem dimovuka pored ulaznih vrata.
Tek po zavretku akcije gaenja unutar nekog prostora pristupa se otvaranju prostora, da bi dim i toplota izali napolje i da bi se gaenje
u potpunosti obavilo. %ve prostorije zahvaene vatrom nakon gaenja treba detaljno pregledati.
19
!8.$.C,B*-/* %'(,T-)M '12,(,
6ao to je ranije reeno, broj angaovane vatrogasne tehnike i sredstava, vreme razvoja pruge, sloenost i opasnost u procesu
intervenisanja zavise od visine sprata na kome je poar nastao.
7 procesu izvi&anja poara, ako je u pitanju via spratnost, mora biti angaovano vie adekvatno opremljenih izvi&akih ekipa.
1ne se opremaju izolacionim aparatima, nose odre&eni broj ;.; creva i mlaznica radi eventualnog prikljuenja na postojeu hidrantsku
mreu, konopce za izvlaenje opreme, rune reflektore, razvalne aparate i sredstva veze.
0olaskom na sprat gde je nastao poar, sagledavaju se sledei elementi koji determiniu akciju nastupa vatrogasnih ekipa
intenzitet razvoja i povrina poara, stepen ugroenosti ljudskih ivota, omoguavanje i modalitet izvo&enja evakuacije, poloaj i broj
poarnih sektora, oteenje i mogunost irenja poara kroz konstrukcione elemente, mogunost nastupa vatrogasnih ekipa i sl.
'rvenstvo nad akcijom gaenja ima akcija spasavanja i evakuacije ugroenih ljudi. )majui u vidu intenzitet razvoja i irenja produkata
gorenja, pojavu panike, potrebu da se to pre zapone sa akcijom evakuacije, potrebno je odrediti pravce njenog sprovo&enja i
neophodne snage i sredstva. 5adatak izvi&ake ekipe je sagledavanje svih potreba za evakuaciju i sprovo&enje iste u to kraem
vremenskom periodu. 6orienje izgra&enih komunikacionih puteva za sprovo&enje akcije evakuacije <centralno stepenite, pomono
stepenite, liftovi" zavisi od procene vatrogasnih ekipa na licu mesta. *vakuacija podrazumeva eliminisanje pojave panike, hla&enje i
zatitu komunikacionih puteva, organizovanje i praenje toka evakuacije, pomo starim i nemonim licima i dr. ,ko se ne mogu
koristiti unutranji komunikacioni putevi, zbog zakrenosti ili slabe propusne moi, treba koristiti mobilnu vatrogasnu tehniku.
6ada je u pitanju brzi razvoj poara, gde je ugroeno vie ljudi, na strani suprotnoj od razvoja poara i irenja produkata
gorenja, treba odrediti lokaciju odakle e se organizovano pristupiti akciji evakuacije putem lestava i platforme. 7 ovom sluaju vano
je rei da se proces evakuacije ostvaruje shodno pravilima o prioritetu lica koja se evakuiu <bolesnici, deca, starci, ranjeni i sl.".
%provo&enje akcije evakuacije i gaenja u poetnom periodu izvi&anja ekipa, zavisi od ispravnosti postojee hidrantske mree, njenog
protoka i pritiska. ,ko se zna da je za formiranje vatrogasne pruge potrebno izvesno vreme i da ono, u zavisnosti od spratnosti poara i
ostalih uslova koji vladaju na poaru, moe biti krae ili due, mogunost brzog i efikasnog gaenja korienjem hidrantske instalacije
tim pre dolazi do izraaja.
7poredo sa navedenim akcijama formira se vatrogasna pruga za potrebu taktikog nastupa unutranjeg gaenja korienjem
komunikacionih puteva.
%vaka akcija gaenja viih spratova na viespratnicama podrazumeva korienje mobilne opreme, lestvi i platforme za omoguavanje
taktikog nastupa izvlaenja vatrogasnih ekipa do pojedino ugroenih sektora na visini za eventualno izvo&enje evakuacije.
Vatrogasne lestve, a naroito platforme, su namenjene i za akciju gaenja prostora u kome je poar. 0osadanja iskustva
govore da je odre&eni broj poara sa uspehom ugaen upravo zbog korienja mlazova na korpama. -jihovim korienjem se
omoguava neposredan prilaz spratu koji je u poaru pa se ubacivanjem vodene magle ili rasprenog mlaza kroz otvore stvaraju uslovi
za njegovo gaenje.
'ored sektora na kojima se izvodi gaenje i evakuacija, potrebno je odrediti i sektore zatite na kojima se spreava mogunost
nastanka i irenja poara. Vano je rei da se u uslovima gaenja visokih objekata ceo rad izvodi pod zatitom izolujuih aparata, uz
propisnu zatitnu opremu, a ako je potrebno i uz korienje azbestnih odela. Vano je vriti zamenu vatrogasnih ekipa sveim i
odmornim snagama.
1baveza rukovodioca akcije gaenja je da organizuje spreavanje irenja poara po horizontalnim povrinama. To znai da se
obezbedi aktivan tok gaenja svih mlazeva uz najbrojnije linije rada na pravcima irenja poara.
20
'o zavretku akcije gaenja treba pregledati povrine koje su gaene da bi se spreilo irenje poara, odrediti snage za deurstvo i za
zavretak intervencije.
!8..=.. C,B*-/* '12,(, -, T,V,-)+, ) 6(1V1V)+,
5bog oteanog pristupa tavanskim i krovnim povrinama, ovi poari spadaju u red posebno sloenih intervencija. Tavanski
prostor moe biti iskorien za razliite namene kao stambeni prostor, skladini, za smetaj liftova ili su smetene zajednike prostorije.
6rov tavana, u zavisnosti od arhitekture i pravaca odvoda vode, se radi na jednu, dve, etiri vode. -osee konstrukcije krova se
izra&uju od drveta, elika, armiranog betona. Visina je uslovljena nagibom krova, gabaritom konstrukcija koje pridravaju krov i
visinom slobodnog prostora koji nije manji od !,@ m.
'oar tavana podrazumeva poar na odre&enoj visini, pa postoji mogunost jaeg strujanja vazduha. Time se poveava intenzitet
gorenja. 7 pogledu karakteristike razvoja i gaenja poara treba razlikovati sledee vrste poara tavanskog prostora
3 otvoren krovni poar koji se razvija po spoljnoj strani krovnog pokrivaa gorivih materijaR
3 poar koji je zahvatio osnovne konstrukcione elemente krova, i koji se odvija u zatvorenom tavanskom prostoru.
%vaki otvoreni krovni poar se velikom brzinom iri po horizontalnoj osnovi. 5atvoreni poar, posle izvesnog vremena prouzrokuje
ruenje konstrukcije i pretvara se u otvoreni poar.
Taktiki nastup gaenja podrazumeva unutranju navalu sa ciljem dolaska do arita poara. 'oar koji se odvija na odre&enoj
visini se ne moe gasiti sa zemlje ako je van dometa mlaza, ve poloaj mlazniara treba odrediti iznad arita poara. Voda koja se
sliva na krovnu konstrukciju trebalo bi da hladi njene nosae. 7 trenutku kada su glavna arita poara ugaena, treba pristupiti
otvaranju dela krovne konstrukcije da bi se omoguio izlazak produkata gorenja.
'osebnu opasnost za vatrogasne ekipe predstavlja kretanje kroz tavanski prostor zbog mogueg obruavanja. Taktiki postupci,
potrebna armatura i mere zatite vatrogasnih ekipa su isti kao u pret3 hodnom sluaju.
'o zavretku akcije gaenja detaljno treba pregledati gaenu povrinu, sa ciljem uoavanja eventualnog skrivenog arita. 7 toku rada
treba obezbediti prostor ispod krova da u sluaju pada nekog konstrukcionog elementa ne bi dolo do povre&ivanja.
21
6orienje unutranje hidrantske mree, ukoliko daje potreban pritisak, omoguava brzu akciju gaenja. Veliki uinak ima
korienje vatrogasnih lestava i platformi za gaenje otvorenog, a delimino i zatvorenog krovnog poara. Vano je obezbediti
kontinuirano snabdevanje vodom mlaza na korpi platforme, kako bi se sa nje nesmetano gasio poar.
!8.>.C,B*-/* '12,(, 7 7-7T(,B-/)+ B7'4/)-,+,
61-%T(76.)/+,,'(*C(,0-)+ 5)01V)+,, '101V)+, ) %T*'*-)BT)+,
6od izbijanja poara u zgradama esto dolazi do razvoja poara unutar upljine konstrukcionih elemenata. (azvoj poara
karakterie due neprimetno, nepotpuno i tiho gorenje unutar upljina. 1ne mogu da zahvate velike gorive povrine, i izazovu ruenje
konstrukcija.
)zvi&anjem poara se utvr&uje obim i veliina poara kao i mesto njegovog irenja. 6od ovih poara se pozicija mesta poara
ustanovljava opipavanjem konstrukcije, a prema stepenu uoene temperature treba odre&ivati arita poara. 'osebnu opasnost
predstavlja mogunost obruavanja konstrukcije usled deformacija. To nalae potrebu otvaranja konstrukcije na mesti ma gde se
pretpostavlja da je pozicija arita, a zatim se pristupa njegovom momentalnom gaenju. 1tvaranje treba vriti akljama ili testerama, a
samu akciju otvaranja vriti uz maksimalne mere predostronosti od mogueg obruavanja. 1tvaranje pregradnih zidova treba izvesti sa
jedne ili sa obe strane. 1tvaranje treba zapoeti sa najvie take da bi se preseklo irenje poara na vie zone. 'oarni zidovi od
zapaljivog materijala obino se relativno brzo pretvaraju u poare plafonske konstrukcije.
'oar u podu ima osnovne karakteristike poara tavanice. Teko se uoava, a kada se uoi paljivim otvaranjem treba zapoeti
akciju njegovog gaenja.
'oar na stepenitu zgrade, predstavlja teak i sloen zadatak, a naroito kada je stepenite napravljeno od zapaljivog
materijala. 7 viespratnicama se nalaze stepenita od negorivih materijala, ali ako se na njima nalazi obloeni zapaljiv materijal
onemoguava se njihovo korienje za evakuaciju i gaenje poara. %tepenite povezuje tavanski i podrumski prostor. To znai da se
tim pravcem moe iriti poar, naroito ako se na njima nalaze gorive materije iako su ispunjene produktima gorenja.
!8.9.'12,( 0)+-/,6,
0imnjaci su samostalno izgra&eni vertikalni kanali ili su vezani za druge konstrukcije. -amena dimnjaka je da omogui
strujanje dima u vie zone i ulazak vazduha u loite da bi se obezbedio na taj nain proces gorenja. 0imnjaci se izra&uju kao zidne
konstrukcije sa presekom kanala !=S!8 do =8S=8 st i vie, zavisno od visine dimnjaka i veliine kapaciteta loita. 'ostoje industrijski
dimnjaci veeg prenika koji su izra&eni od elinih cevi razliite visine.
'oari dimnjaka esto prouzrokuju paljenje stropova i krovne konstrukcije. ?a& koja se postepeno taloi u unutranjosti povrina
dimovodnog kanala se uz iniciranje iskre ili plamena, lako zapali.
?a& sagoreva postepeno tako da se vatra unutar dimnjakog kanala postepeno penje navie, pojaavajui intenzitet gorenja. ?a&
predstavlja ist nesagoreni ugljenik koji u procesu gorenja osloba&a visoke temperature i do !.888H .. -jegovim delovanjem dolazi do
jakog zagrevanja konstrukcije dimnjaka, pri emu se usled unutranjeg naprezanja javljaju deformacije i stvaraju pukotine na celoj
povrini dimnjaka.
'aljenjem dimnjaka postoji realna opasnost od prenoenja vatre na gorive materijale u njegovom okruenju. Vatra se moe preneti kroz
pukotine na kanalu. ,ko su oni zapueni zapaljivim materijama, vatra se prenosi direktnim putem, ili posredno 3 dejstvom toplote sa
zagrejanih zidova.
1snovni zadatak vatrogasne jedinice je spreavanje irenja poara na neposrednu okolinu, te u okviru intervencije razlikujemo dva
osnovna sluaja
a" ,ko je zgrada izgra&ena od tvrdog materijala, a u blizini dimnjaka nisu odloeni zapaljivi materijali, ne postoji opasnost da
varnice koje izlaze izazovu poar i nema potrebe za intervenisanjem. 0unost je vatrogasne ekipe da detaljno izvri pregled
konstrukcija i saeka da izgori sva a& u dimnjaku. 'osebnu panju treba obratiti na mesta sueljavanja plafona i podova izra&enih od
zapaljivih materijala sa dimovodnim kanalom, kao i na krovnu konstrukciju drvenih krovova.
b" ,ko je u pitanju zgrada sa drvenim tavanicama, drvenom krovnom konstrukcijom i ako varnice iz dimnjaka neposredno
ugroavaju okolinu, potrebno je preduzeti aktivnosti u cilju guenja poara a&i u dimnjaku. 7potreba vode za ove nameneje iskljuena,
jer usled termike disocijacije vode moe doi do eksplozije, a naglo hla&enje kanala bi izazvalo njegovo pucanje i brzo prenoenje
poara.
'oar unutar dimovodnog kanala je teko ugasiti primenom klasinih sredstava za gaenje, jer to ne bi dalo odre&ene rezultate. 5ato se
najee pristupa gaenju poara zatvaranjem svih otvora mokrim krpama. ,ko se radi o urgentnom gaenju treba koristiti prah kao
sredstvo za gaenje. 1vaj proces uguivanja traje dugo i nakon toga a& treba skinuti elinom etkom i kuglom sa unutranjih povrina
dimovodnih kanala, za ta treba upotrebiti dimniarski alat. To nalae potrebu intervencije dimniara, bilo u okviru vatrogasne ekipe,
bilo da do&e u toku intervencije.
6ada se ustanovi da vie ne postoji opasnost od irenja poara treba oistiti deo prostora koji je isprljan akcijom gaenja i dati
instrukcije strankama da nadgledaju hla&enje kanala.
22
10.7GAENJE '12,(, NA TRANSPORTNIM %)%T*+)+, *4*6T()?-* *-*(C)/* <T(,D1%T,-).*"
'od transportnim sistemom podrazumevamo trafo3stanice koje sniavaju napon na >88 V, transportne elektrine vodove,
glavne razvodne ormare, vodove od C(1 do razvodnih ormara i razvodnih tabli i vodove do krajnjih korisnika.
Trafo3stanice imaju zadatak da transportovanu energiju sa dalekovoda prilagode korisnicima i to sniavanjem napona na >88
V. 'ri ukljuenju i iskljuenju razvodnih sistema u trafo3stanicama uvek dolazi do varnienja iako se strogo ne potuju preventivne
mere moe doi do poara.
1ve poare uvek prati manja eksplozija i osloba&anje velike koliine toplotne energije, tako da se izolacija kablova brzo pali, a
pri sagorevanju se osloba&aju otrovni i kancerogeni elementi. 're nego to se pristupi bilo kakvom gaenju, mora se iskljuiti napajanje
elektrinom energijom, a po mogunosti treba dodatno uzemljiti vodove iz trafo3stanice. U *),-a, nem"+,/n"*ti i*#),-ena e)
ener+ia pri*t,piti i$,$etn" "pre$n" "&n"*n" +a*iti *a ma#*ima)nem ,&a)en"*ti.1bavezno koristiti gumene rukavice,gumene
izme ) svu raspoloivu zatitnu opremu.Ka" *re&*tv" $a +a%ene tre.a ,p"tre.iti +a*"vita *re&*tva 8O1! 0a)"n i)i *,vi pra0! a
#"& ve/i0 p"'ara #"m.inaci, pra0a i pene. Taktiki nastup se sastoji u sledeem
'ostaviti vozila na svim prilazima koji omoguavaju napad na objekat. 1premiti ljudstvo linom zatitnom opremom,
izolacionim aparatima i po potrebi odelima za krai boravak ili prolaz kroz vatru <azbestna odela". 6od postavljanja vozila zbog brzog
irenja poara mora se voditi rauna o smeru vetra.
Caenje poara treba zapoeti od delova trafo3stanice koji nisu zahvaeni poarom zatim pristupiti gaenju poara da bi se u
to kraem vremenskom periodu zaustavilo irenje vatre.
Caenje poara gasovitim sredstvima treba vriti samo ako otvori prostorija nisu uniteni vatrom i ako nema vee cirkulacije vazduha,
ili ako je mogue stvoriti veliku koncentraciju gasa na mestu poara.
Ga%ene *,vim pra0"m *e primen,e a#" $a p"'ar nie m"+,/a ,p"tre.a +a*"viti0 *re&*tava $a +a%ene. Pra0"m +a*iti
*am" &e)"ve "preme #"i *, $a0va/eni p"'ar"m. 5a efikasnost gaenja treba obezbediti dobru cirkulaciju vazduha radi odvo&enja
vika toplote.
6od gaenja vodom obavezno treba upotrebljavati mlaznice koje daju sitno rasprenu vodu 3 vodenu maglu. -ajbolje su
mlaznice tipa ;monsun; i ;turbo;. 'enom praviti prekrivke i zatim vodom vriti zatitu.
!8.G.C,B*-/* '12,(, -, -1%,?)+, V101V, 3
:,-0*(,+,
-a nosaima vodova elektrine energije 3 banderama esto dolazi do upale prenosnika elektrine energije 3 kablova, zbog
preoptereenja, poputanja veza na steznicima i toplotnog zagrevanja pri udaru groma.
,ko su bandere od drveta moe doi do upale stuba od prizemnih poara <od trave, bunja, &ubrita i dr.". 0rvene bandere su namazane
katranom i katranskim uljima, pa lako prenose poar po itavoj svojoj visini, izazivajui tako poare na prenosnim kablovima.
Caenje poara treba posmatrati dvojako, kao gaenje vodova i njihovih veza i gaenje samih bandera ako su drvene.
Caenje vodova na banderama treba vriti, ako je mogue, presecanjem kablova i iskljuenjem elektrine energije. ,ko je dolo do pada
voda onda ih treba podii na izolovani priruni nosa. 1bavezno treba pozvati elektrodistribuciju da ona preuzme brigu o elektrinim
vodovima koji su oteeni u poaru.
:andere treba gasiti vodom <misli se na drvene bandere". Vatrogasne ekipe treba zatititi linom zatitnom opremom i gumenim
izmama.
P"'ari #"i *e av)a, na e)e#tri-nim pri#),-cima $+ra&a! ra$v"&nim "rmarima 2GRO3 i ra$v"&nim ta.)ama ve"ma *, *)i-ni7
ima, i*ti ,$r"#! i*ti na-in +"rena! "*)".a?a, i*te pr"&,#te *a+"revana #"i *, "tr"vni i #ancer"+eni! na i*ti na-in *e +a*e!
e&in" niv" %tete varira , $avi*n"*ti %ta e $a0va/en" p"'ar"m.
!8.@. C,B*-/*'12,(, -, *4*6T(1'1%T(1/*-/)+, *4*6T()?-)M 4161+1T)V,,
T(,+V,/, ) T(14*/:7%,
're gaenja vatre na ovim postrojenjima obavezno treba iskljuiti napajanje elektrinom energijom i izvriti uzemljenje kod
elektrinih lokomotiva. %redstva koja se koriste za gaenje su prah, pena i rasprena voda. *lektrolokomotive se gase na sledei nain
po iskljuenju struje obavezno ispred i iza lokomotive uzemljiti vod. +otke za uzemljenje se nalaze u unutranjosti lokomotive sa leve i
desne strane. 7 centralnom delu lokomotive su elektropostrojenja koja najee gore. %vaka lokomotiva obavezno ima i dva .1#
aparata. -a lokomotivi se nalazi i kondenzator kome je za pranjenje potrebno tri do etiri sata. 'oar gasiti gasovitim sredstvima .1#
i halonom u untranjosti lokomotive, a po potrebi i prahom. %poljanost gasiti prahom i penom, koja slui za zatitu i izolaciju
nezahvaenih delova i za zatitu okoline. 5a rashla&ivanje se moe upotrebiti i rasprena voda, ali treba voditi rauna da se ne pokvase
kondenzatori, jer bi dolo do njihovog naglog pranjenja.
Tramvaje i trolejbuse treba prvo osloboditi od elektrovoda sputanjem trola. %poljne delove treba gasiti prahom, a nezahvaene delove
tititi penom. 7nutranjost se gasi penom ili rasprenom vodom.
11.GAENJE POARA NA OTVORENO5 PROSTORU
!!.!C,B*-/* '12,(, B7+,
Bumski poari se u naim uslovima najee deavaju u letnjem periodu i nanose velike tete privredi i ivotnoj sredini. 1vi
23
poari se esto deavaju daleko od komunikacija, pa uglavnom pro&e dosta vremena dok se otkriju i upute snage i sredstva za gaenje.
,ko postoje nepovoljni meteoroloki uslovi, kao to je jak vetar, umski poar lako se moe pretvoriti u veliki i katastrofalan, a snage i
sredstva se u tom sluaju mogu prebacivati helikopterima.
7tvr&ivanje tane lokacije i veliine, kao i pravca irenja poara treba tako&e obaviti helikopterom. ,ko poar prevazilazi snage
vatrogasnih jedinica, treba izvriti mobilizaciju vatrogasaca koji su na pasivnom deurstvu, a po potrebi angaovati i potrebnu pomo.
5a angaovano ljudstvo treba obezbediti dovoljno hrane, pitke vode i medicinsku pomo, jer gaenje ovih poara moe trajati dugo.
Treba koristiti umsku mehanizaciju <traktore, buldozere itd.", motorne testere, sekire i drugi alat. %redstva veze moraju obezbediti
sigurnu i neprekidnu koordinaciju.
Bumski poari se mogu podeliti na
3 podzemne poare,
3 povr!n"#e !$! p%ze&e,
3 #r%n"#e poare.
+ogue je da u umi gore i pojedinana stabla bez mogunosti za prenoenje poara na ostalo drvee. 'ovrinski poari esto
prerastaju u krunske poare.
'odzemni poari nastaju u naslagama treseta, sporo se ire, ali mogu prei u povrinski poar. 'ovrinski poari nastaju u prolenim,
letnjim i jesenjim danima u etinarskim i listopadnim umama gde dolazi do upale naslaga lia, trave i nieg rastinja <ipraje i ikare".
)z ovih poara se razvijaju veliki umski poari koji zahvataju krupno drvee preko kojih se i prenosi poar i po kom su dobili naziv
krunski poari.
Caenje velikih umskih poara je jako teko i skoro je nemogue prikupiti toliko snaga i sredstava. )z tih razloga se praktikuje
lokalizacija poara tj. ne dozvoljava se njegovo irenje. 5a gaenje je najpogodnija voda, a postoje i posebna hemijska sredstva.
'odzemni poari, koji nastaju samoupalom, gase se tako to se prokopa jarak koji e izolovati upaljeni deo. Caenje vodom, zahteva
velike koliine za natapanje, a manje koliine ako se rasturaju tresetne naslage.
'ovrinski poari se relativno lako gase, ako su na manjim povrinama. 'otrebno ga je opkoliti i lisnatim granama, lopatama ili
metalnim metlaricama ugasiti udaranjem. ,ko postoje dovoljne koliine, vode, moe se gasiti i vodom.
,ko je zahvaena vea koliina onda treba izvriti lokalizaciju kopanjem preseka i uklanjanjem zapaljivog materijala.
6runske poare prati jako zraenje toplote, brzo se ire i mogu prerasti u prave vatrene stihije koje je teko i lokalizovati, a jo
tee ugasiti. Treba praviti odbrambene proseke tako to se obore stabla u irini njihove dvostruke visine, ukloni zapaljivi materijal a
zemlja se po mogustvu prekopa.
Tako&e se mogu koristiti specijalni avioni ;kanaderi; i helikopteri koji nose manje gumirane rezervoare <vodene bombe".
!!.#. C,B*-/* '12,(, 6(+-)M 7%*V, ) '14/1'()V(*0-)M C,50)-%T,V,
'od poarima krmnih useva podrazumevamo poare nepokoene trave, trske, ita i drugih poljoprivrednih kultura koji se
najee deavaju u letnjem i jesenjem periodu. 7zroci su nepanja, deija igra, varcica iz eleznikih lokomotiva itd.
To su poari na otvorenom prostoru koji se brzo ire pod dejstvom vetra. -ajee se gase tako to se lokalizuju, a irenje se
zaustavlja metlaricama i pravljenjem odbrambenog proseka. 1dbrambeni prosek se pravi tako to se prvo usev pokosi, onda zaore ili
prekopa i tako izvri odvajanje. ,ko postoje dovoljne koliine vode, moe se gasiti rasprenim mlazom.
'oari poljoprivrednih gazdinstava su poari zgrada za stanovanje, tala, ambara, garaa i radionica. 1vi objekti su uglavnom gra&eni
od drveta i pokriveni su trskom, slamom, crepom i sl. ?esto su gusto grupisani ili su u nizu tako da se, da bi se odbranili susedni objekti
moraju angaovati vee snage i sredstva za gaenje. -ekada prvo treba evakuisati stoku i poljoprivredne maine. 7 dvoritima
poljoprivrednih gazdinstava skoro su obavezno prisutni stogovi ili kamare sena i slame, koji u podru jako isijavaju, a uz malo vetra
lako prenose vatru na ostale objekte. -jih treba kvasiti rasprenim mlazom i polako prebacivati na slobodnu povrinu. -e treba koristiti
pun mlaz zbog malog efekta i ne treba rasturati stogove ako nema dovoljno vode.
1pasnost od poara u talama je velika. 1ne su obino napravljene od drveta, elektrine instalacije su esto nestruno
postavljene, i najee su pune stone hrane. 'rilikom gaenja poara na talama posebnu panju treba obratiti na spasavanje ugroene
stoke. 'oseban problem je to se ivotinje uznemire prili3 kom poara, pa im je teko prii i izvesti ih iz vatrom zahvaenih prostorija.
6rupna stoka je obino vezana za jasle, pa je to dodatni problem. -ajbolje je da ivotinje izvode ljudi koji ih i neguju. 7znemirene
konje je teko pokrenuti pa im je potrebno pokriti glavu i izvesti ih napolje. 7obiajeno ponaanje ovaca u ovakvim situacijama je da se
povuku u jedan ugao. Treba uhvatiti ovna predvodnika <nosi zvono o vratu" i silom ga izvesti napolje, a za njim e poi itavo stado. 'ri
izlasku treba paziti da celo stado ne krene u panici u vatru. %vinje je teko naterati da iza&u pa se hvataju za zadnje noge i silom izvlae
napolje. 2ivina se mora ubaciti u dakove i izneti napolje. ,ko se pele nalaze izvan konice, treba ih rasprenim mlazom navesti da
u&u u konicu, a onda zatvoriti izlazni otvor, preneti ih na sigurno mesto, a zatim otvoriti izlazni otvor.
Veoma je bitno spreiti da se poar ne prenese u tavanski deo u kome se nalazi obilje stone hrane. Caenje kod ove vrste objekata
zahteva jake snage i dosta sredstava za gaenje kao i dovitljivost i dobru organizaciju.
11.GAENJE POARA U INDUSTRIJSKI5 O6JEKTI5A
%tepen opasnosti od poara i havarija, i mere zatite industrijskih objekata, zavise od karakteristika tehnolokog sistema,
materija koje se prera&uju i gotovih proizvoda, rasporeda unutranjeg prostora i konstrukcije objekta. %vi privredni objekti se prema
24
osnovnoj nameni mogu podeliti na sledee kategorije ".e#ti , #"ima *e "&via ne#i te0n")"%#i pr"ce*! ".e#ti nameneni $a
-,vane *ir"vina i "*ta)i0 pr"i$v"&a 2*#)a&i%ta3! ".e#ti $a pr"met +"t"vi0 pr"i$v"&a 2tr+"vin*#i ".e#ti3 i ".e#ti nameneni $a
p")"privre&n, pr"i$v"&n, 2p")"privre&ni ".e#ti3.
'oznavanje tehnolokog procesa i opasnosti koje iz njega mogu da proisteknu, raspored objekata, mogunost snabdevanja
vodom, raspored instalacija i mesta njihovog iskljuenja, vidno utiu na smanjenje rizika za vatrogasne ekipe u procesu gaenja i na
evakuaciju ugroenih lica i imovine.
)zvi&anjem poara treba ustanoviti sledee elemente, vrstu i karakter gorive materije, ugroenost ljudi i modalitete izvo&enja
akcije evakuacije, izbor snaga i sredstava za gaenje, pravce irenja poara i njegovog presecanja na odre&enim pozicijama, iskljuenje
energenata i nain snabdevanja vodom, kao i niz drugih podataka koji uslovljavaju akciju gaenja. 'osebnu panju prilikom izvi&anja
treba posvetiti pojavi moguih eksplozija i akcidenata sa eksplozivnim materijama, te shodno tome treba preduzeti adekvatne mere
zatite vatrogasnih ekipa.
5a izbor adekvatnog taktikog nastupa potrebno je poznavati vrstu i karakter materija koje gore, ili e tek biti zahvaene
vatrom, raspored i karakteristike ventilacionih sistema, postojanje praina u tehnolokom procesu i dr.
'risustvo opasnih materija, njihova toksinost, zapaljivost i eksplozivnost utiu na vo&enje akcije gaenja poara i evakuacije ljudi.
'ojava ugljen3monoksida, ugljen3dioksida, fozgena i drugih produkata gorenja kao i tetnih i opasnih gasova poput vodonika, acetilena,
amonijaka, kiseonika, u uslovima izbijanja poara, nosi veliki rizik za vatrogasne ekipe..
!#.!C,B*-/* '12,(, 7 T*6%T)4-1/ )-07%T()/)
1snovno sredstvo za gaenje poara u ovoj grani industrije je voda kao i laka <ond. srednja" pena. 6ako ovu industriju
karakterie veliki broj zaposlenih, i to uglavnom ena, neophodno je izvriti brzu evakuaciju kao i eventualno spasavanje ljudstva.
'rvi zadatak je ograniiti irenje O prenoenje poara van onog dela gde je izbio. 1vo u principu nije teko jer su sve industrije ove
vrste, u novije vreine, gra&ene tako da svaka faza obrade predstavlja poseban poarni sektor <magacin sirovina, predionica, tkaonica,
dorada, magacin gotove robe". Caenje se vri preko univerzalnih mlaznica, jer je esta potreba za rasprenim mlazom dok se puni mlaz
retko koristi. 5a ventilacione kanale i pojedine delove tehnologije, koristi se laka pena. 5bog velikih koliina dima, preporuuje se
upotreba generatora za izvlaenje dima.
'osebno su opasni poari u predionicama, gde se vrlo brzo ire <zbog prisutne praine i velikog broja ventilacionih kanala". 5a razliku
od napred iznetog, u pogonima dorade se preporuuje primena praha i pene za gaenje. *lektrini ure&aji i instalacije se gase
ugljendioksidom, uz obavezu da u toku intervencije svi budu iskljueni. 'osebno je vano, da se kod skladita sirovina <npr. pamuka"
poarna jezgra mogu javiti i nekoliko dana posle intervencije pa je zato obavezno postavljanje vatro gasnih straa.
!#.#C,B*-/* '12,(, 7 +*T,41'(*(,A)V,?61/ )-07%T()/)
6arakteristino je za metalurku industriju da su maine i instalacije smetene u prizemne hale koje imaju skeletni konstrukci3
oni sistem, koji je izgra&en od armiranobetonskih elemenata i opeke i elinih nosaa sa pokrivkom od stakla, crepova i drugog
materijala.
%vi metali osim alkalnih i zemnoalkalnih metala, nisu zapaljivi, ali u poaru nose odre&ene rizike, naroito kada su u pitanju
poari velikih razmera sa moguim eksplozijama i tekim materijalnim posledicama. 'raine metala predstavljaju posebnu opasnost od
mogue eksplozije, a pri termikoj obradi metala primenjuju se postupci kojima se temperature poveavaju do temperature topljenja
metala. 7 metaloprera&ivakoj industriji se koristi iroka lepeza sirovina i tenih gasova.
(azvoj poara podrazumeva nastanak poara na pojedinoj maini ili instalaciji i njegovo irenje po susednim gorivim
povrinama. 'oar moe da zahvati i delove konstrukcije objekta, ali ako vatra zahvati lakozapaljive i eksplozivne materije, doi e do
pojave eksplozija i ruenja.
7 procesu gaenja treba odrediti pravac nastupa vatrogasnih snaga i sredstava za spreavanje irenja poara, zatitu prostora i
aktivnosti za likvidaciju arita. Taktiki nastup podrazumeva akciju vatrogasnih snaga unutar objekta na zatiti i gaenju unutranjeg
poara, kao i poara na spoljnim konstruktivnim elementima.
7 zavisnosti od karaktera gorive materije treba vriti i izbor sredstava za gaenje. 5a maine i elektrine instalacije treba upo3
trebiti penu i prah, za zatitu i gaenje konstruktivnih elemenata vodu u adekvatnom mlazu, a kod livnica je adekvatna upotreba praha.
'oari livnica su po svojoj sloenosti izuzetno teki, trae blii prilaz vatri, a to znai obavezu adekvatne zatite vatrogasnih ekipa
<lina zatitna oprema, zatita disajnih organa, upotreba odela za zatitu od dejstva toplote".
12.3.GAENJE '12,(, 7 0(V-1/ )-07%T()/)
6ako raste stepen obrade drveta, tako rastu i poarne opasnosti odnosno mogunosti za izbijanje poara <najmanje su na stovaritima
sirove gra&e, rastu u pilani, znatno su vee u mehanikoj obradi, a najvee kod farbanja i lakiranja".
'rema mestu gde je poar izbio, odre&uje se i sredstvo za gaenje. 7 mehanikoj obradi osnovno sredstvo je voda, dok se u lakirnicama
koristi ugljendioksid, prah, pena i eventualno i rasprena voda
'oari se karakteriu velikom brzinom irenja i mogunosti nastanka eksplozija <primarnih i sekundarnih". )z ovih razloga se kod inter3
vencije gaenja u mehanikoj obradi preporuuje raspreni mlaz, a u ostalim sluajevima puni inlaz. 7 principu, ovi poari zahtevaju
25
velike koliine vode, a po mogustvu sa jakom udarnom snagom. +lazniar je izloen opasnosti od eksplozije, toplotnog isijavanja i
povreda od oburvavanja.
5a poare kod skladita boja i lakova, koristiti uglavnom penu
12.4.GAENJE '12,(, M*+)/%61/ )-07%T()/)
Memijsku industriju karakterie visokoautomatizovana proizvodnja i tehnoloki ciklus sa velikom povezanou i uslovljenou
razliitih tehnolokih celina. 1snovnu bazu za dalju preradu najee ine proizvodi koji se dobijaju iz nafte, a koriste se i organske i
neorganske kiseline, gasovi i druge materije.
-astanak poara zbog specifinosti tehnolokog procesa podrazumeva brzo irenje poara sa mogunou pojave eksplozije i
razvoja toksinih produkata gorenja.
)zvi&anjem poara se odre&uju najbolje pozicije mlazeva, mesta seenja pravca irenja poara, izbor sredstava za gaenje i dr.
'ravilan izbor sredstava za gaenje zbog raznorodnog karaktera gorive materije u tehnolokom procesu moe da dovede u
dilemu. 5a neposredno gaenje, ne treba koristiti vodu ve prah i eventualno penu. 'ri izvo&enju, a posebno pri donoenju odluke o
taktikom nastupu i postupcima vezanim za akciju gaenja i eventualnu evakuaciju, treba konsultovati odgovarajue strunjake.
7 zavisnosti od vrste tehnolokog procesa u pojedinim firmama prekid proizvodnje ili snabdevanja energentom moe izazvati
poar ili eksplozije, a nestruna intervencija ili nepravilno odre&eno sredstvo za gaenje moe naneti velike materijalne tete ili izazvati
povre&ivanje ljudi.
)ntervencija gaenja treba da ide u pravcu prekida mogueg irenja poara, zatite prostora koji nije zahvaen poarom i kon3
strukcionih elemenata, te nastupa na arite poara. 5ato je potrebno zatvoriti odre&ene ventile za dotok energije i angaovati struna
lica.
)ntervencije u hemijskoj industriji podrazumevaju potovanje irokih normi zatite uesnika akcije gaenja, kroz linu zatitnu
opremu, izolacione aparate i primenu odela za zatitu od toplote, ili odela za zatitu od dejstva agresivnih materija.
Caenje poara u hemijskoj industriji se ne zasniva na striktnom potovanju klasinih metoda gaenja, ve zahteva specifian pristup
angaovanju snaga i sredstava, shodno datim uslovima i situaciji.

!#.>.C,B*-/* '12,(, ' M(INO)IMA
+linovi su objekti koji su zidani u vie etaa sa stepenitem i trakom du njih. Veza izme&u prizemlja i tavanskog prostora je
direktna, to uslovljava irenje poara velikom brzinom. Tehnoloki proces ide smerom od tavanskog dela ka prizemnom, a
konstrukcija moe biti armiranobetonska ili klasina 3 opeka. Tavanice imaju otvore za prolaz transportnih kanala. Velike naslage
praine su izvor dodatnih opasnosti od pojave poara i eksplozije.
'oar, nastao izbijanjem u bilo kom delu, veoma brzo e se iriti du prostora veze gorivih materija i naslaga praine na njima. 'oar
donjih slojeva ubrzae irenje po vertikali, zahvatajui pri tome i gorive elemente gra&evinske konstrukcije. 7 sluaju eksplozije, moe
doi do ruenja konstrukcije. ,kciju gaenja treba organizovati sa pozicija koje su iznad arita poara ili pak iz pravaca njegovog
irenja i pri tome treba koristiti komunikacione puteve. Caenje se vri vodenom maglom ili rasprenom vodom u pravcu irenja
poara. 1bavezno treba hladiti i konstrukcione elemente, a zatim pristupiti gaenju arita poara.
19 GAENJE POARA U JAVNI5 O6JEKTI5A
'oari u javnim objektima su specifini i opasni, kako zbog uslova brzog irenja poara, tako i zbog preuzimanja radnji vezanih sa
spasavanje i evakuaciju ljudi, koji su zateeni u poarom zahvaenom prostoru. ,ko se poar ne moe ugasiti raspoloivim sredstvima
za gaenje, ili ste u pripremama za gaenje poara, treba svim sredstvima pokuati ograniiti poar na ve zahvaeni prostor na nain
da
( "t#)"nite "& p"'ara "% ne$a0va/ene pre&mete i$ p"'ar"m ,+r"'en"+ pr"*t"ra
( na#"n nap,%tana p"'arn"+ pr"*t"ra i$a *e.e $atv"rite vrataH Prie p"-et#a a#cie +a%ena ne p"#,%avate I$ra-itiI pr"*t"rH
( vrata , p"'arn"m *e#t"r, &r'ite $atv"rena! prven*tven" vrata prema *tepeni%t,
( i*#),-ite #)ima i venti)aci*#e ,re?ae!
( $atv"rite p)in*#e i na4tne v"&"ve #"i v"&e , pr"*t"r $a0va/en p"'ar"m
( a#" ,+rean, p"vr%in, ."ce m"'ete ,0vatiti +")im r,#ama! ."ce *a $apa)ivim p)in"m na vrieme i$v,cite na "tv"ren"
( p"*matrate "#")in, i a#" e ,+r"'ena )ete/im i*#rama i p)amenim e$icima! , *,*e&nim $+ra&ama i ,+r"'enim pr"*t"rima
$atv"rite *ve "tv"re #a" %t" *, pr"$"ri! vrata i ),#ne na p"t#r"v)ima. P" p"tre.i ,+r"'ena me*ta 0)a&ite(v)a'ite! a#" tre.a i *
m)a$"m v"&e i$ 0i&ranta.
7 sluaju da poar nije mogue ugasuti prirunim srestvima ,svaka informacija za vatrogasce je dragocena. %tavite se na raspolaganje
vatrogascima i ponudite svoju pomo, te ih izviestite o
3 mestu centra poara
3 event,a)n" ne*ta)im "*".ama
( event,a)n" $ar".)enim "*".ama 2.")e*nici! &eca! *tarie "*".e! inva)i&i3
3 posebnim opasnostima <sprejevi, boce s plinom, kemikalije"
3 ugroenim ivotinjama, posebnim vrijednostima
3 smjetaju sklopki i elektro3osiguraa
3 poloaju hidranata <posebno podzemnih"
26
3 eventualno dodatnim izvorima vode
3 osnovnim karakteristikama zgrade i rasporedu soba
3 sumnjivim predmetima <kanistrima, bocama, napravama i sl." koji bi mogli ukazivati na namjeru izazivanja poara
!$.!C,B*-/* '12,(, 7 :)1%61')+,
:ioskopi su zatvoreni i otvoreni prostori gde se okuplja vei broj ljudi, pa je stoga i stepen opasnosti pri poaru razliit.
6od poara bioskopa u nekom prostoru bez krova, opasnost za gledaoce, a tako&e i za vatrogasne ekipe, nije izraena. Caenje se
sprovodi brzo prema otvoru, bez opasnosti od ruenja konstrukcije.
6od poara bioskopa koji se nalazi unutar neke zgrade, posebnu opasnost ine panika i haos koji nastaju prilikom izlaska iz bioskopa.
5bog toga moe doi do gubitka velikog broja ljudskih ivota. %pecifinost kod bioskopa je zamraenost dvorane, pa u uslovima
funkcionisanja osvetljenja, nije mogua orijentacija ugroenih ljudi. %ve to bitno utie na planiranje i izvo&enje akcije evakuacije ljudi
iz ovog prostora. :ioskopske dvorane se izra&uju u vidu prizemnih i spratnih objekata. ,ko je bioskopska dvorana na spratu, evakuacija
zahteva ne samo izlazak iz prostora dvorane ve i kretanje kroz stepenini prostor.
1rganizovanje evakuacije u uslovima sa izraenim razvojem produkata gorenja, je samim tim komplikovanije i direktno utie na pojavu
panike.
7 procesu izvi&anja poara treba sagledati sledee elemente
3 .r" ,+r"'eni0 ),&i i ,&a)en"*t "& i$)a$a!
3 p"*t"ane eva#,aci"ni0 p,teva! p"$icie +)avni0 i p"m"/ni0 i$)a$a i$ ".e#ta!
3 me*t"! ve)i-in, i ".im p"'ara! pravce %irena i ,+r"'en"*ti *,*e&ni0 pr"*t"ra!
3 pravci na*t,pa +a%ena! m"+,/n"*t *na.&evana v"&"m i $a%tit, eva#,aci"ni0 p,teva.
,ko poar nastupi u trenutku prikazivanja filma, kada je publika u dvorani, kino operateri i radnici koji razvode gledaoce moraju biti
prisebni i treba da sprovedu sledee radnje da iskljue mainu i zatvore metalne pregrade prema dvorani, da upale panino osvetljenje i
iskljue napajanje kino kabine elektrinom energijom.
1snovni zadatak vatrogasnih ekipa je trenutna akcija gaenja sa sprovo&enjem evakuacije ljudstva unutar bioskopa. ,ko razvodnici
nisu otvorili sve izlaze, vatrogasna jedinica je duna da to radi, a uz zatitu vodene magle sprovodi se proces evakuacije. 'utevi
komunikacije iz dvorane do izlaza iz objekta tako&e moraju biti pod neprekidnom zatitom vatrogasnih ekipa, kako bi se uspeno
sproveo proces evakuacije.
6od izbijanja poara u praznoj dvorani, glavne snage treba usmeriti na akciju gaenja poara uz hla&enje susednih povrina.
-ajefikasnije gaenje se ostvaruje primenom vodene magle na sektorima gaenja.
5bog velike koliine gorivih materija unutar dvorane i izraenog razvoja produkata gorenja obavezna je upotreba izolacionih aparata.
!$.#.C,B*-/* '12,(, 7'151()BT7
'ozorite ini kompleks prostorija razliitih namena koje se generalno mogu razvrstati na scenski i gledalini deo.
7 scenski deo spadaju sledei prostori pozornica, posebne prostorije za razne namene <stolarska radionica, dekorateri, garderobe,
minkernica i dr". Cledalini deo ine sledei prostori sala, foaje, garderoba, bife i druge prostorije.
Veliina pozorita je varijabilna i kree se od dvorane koja moe primiti nekoliko stotina gledalaca, do dvorana koje su oprem3
ljene za smetaj nekoliko hiljada posetilaca. 1d veliine dvorane, broja i veliine prateih prostora zavisi i stepen poarne ugroenosti.
'ozornica je odgovarajuim vatrootpornim konstrukcijama poarno izdvojeni prostor. 1blik moe biti pravougaoni, ali su
mogui i drugi oblici. 'ozornica je direktno vezana za sporedne komunikacije zbog prirode svoje namene. To je prostor izraene visine
i manje povrine u odnosu na gledalini deo. 7 ovom prostoru su smeteni ure&aji za podizanje i sputanje kulisa, ure&aji za svetlosne i
zvune signale, kao i drugi tipovi ure&aja.
7 zavisnosti od vremena izgradnje i propisanih preventivnih mera, razliit je arhitektonski pristup i vrsta konstrukcionih ele3
menata. %tarija zdanja imaju reetkaste metalne nosae preko kojihje kao pokrivka poloena oplata od lima. %avremena zdanja su
izgra&ena od znatno jae armiranobetonske konstrukcije.
)spred pozornice se nalaze elina ili azbestna zavesa koja titi dvoranu u sluaju izbijanja poara na pozornici. Tu su
instalirani stabilni sistemi za gaenje tipa ;%prinkler; sa vodenim zavesama ili halonskim sredstvima za gaenje kojima se gasi poetni
poar.
(azvoj poara, poev od momenta izbijanja pa do momenta stizanja vatrogasnih ekipa, je veoma izraen. Velika koliina
gorivih materija, izdvajanje produkata gorenja, toplotna zraenja u uslovima velikih otvora i jakih strujanja, karakteriu razvoj poara u
pozoritu. 'ostojanje i aktiviranje ventilacionih kanala bitno doprinose smanjenju uticaja otrovnih produkata gorenja ka gledalinom
prostoru.
0a bi se bezbedno izvrilo naputanje gledalinog prostora bitno je otvaranje svih otvora i blagovremena uputstva za dalje
kretanje radi evakuacije gledalaca, a koja daju deurni radnici. :itno je spreiti paniku i stampedo to bi dovelo do nesagledivih
posledica po gledaoce. 7 procesu izvi&anja treba sagledati sledee elemente
3 .r" ,+r"'eni0 ),&i i ,&a)en"*t "& i$)a$a 2a#" pret0"&n" nie i$vr%ena eva#,acia3!
3 ra*t"ane eva#,aci"ni0 p,teva i p"$icie +)avni0 i p"m"/ni0 i$)a$a!
3 me*t"! ve)i-in, i ".im p"'ara! ,+r"'en"*t *,*e&ni0 pr"*t"ra!
3 pravce %irena p"'ara!
3 pravce nastupa gaenja, zatitu evakuacionih puteva i mogunost snabdevanja vodom sa zidnih hidranata.
27
1dmah po stizanju na mesto intervencije glavne snage treba usmeriti na bezbedno izvo&enje evakuacije <ako ve ranije nije
zavrena". *vakuaciju treba izvoditi kroz sve raspoloive izlaze koji e biti branjeni dejstvom vodene magle. 0eo snaga treba usmeriti
na zatitu evakuacionih prostora unutar celog objekta, kao i spreavanje pravaca irenja poara.
(ukovodilac akcije gaenja, na osnovu operativnog plana gaenja i evakuacije, sagledava tokove akcija, usmeravajui snage na
odre&ene pravce gaenja shodno datoj situaciji. Treba nastojati da evakuacioni putevi ne budu zakreni i izbegavati da se preko njih
polae vatrogasna armatura.
6od poara na sceni i pri odsustvu protivpoarne zavese, raspoloive snage i sredstva za gaenje se uvode iz pravca gledaline
sale. Tako&e se pristupa izvlaenju armature na odre&ene vertikalne povrine putem unutranjih komunikacionih puteva ili lestava, sa
ciljem nalaenja povoljnih pozicija za usmeravanje sredstava za gaenje.
,ko je protivpoarna zavesa sputena, snage i sredstva se uvode iz pravca prostorija koje se nalaze uz scenu, kroz otvore na bini.
6od poara u radionicama i magacinima snage treba usmeriti najbliim moguim putem i zapoeti akciju gaenja.
6od poara u gledalinoj sali glavni pravac dejstva e biti iz pravca scene, sa ciljem spreavanja irenja poara ka njoj. 'osebna se
panja usmerava na zatitu plafona, noseih greda i konstrukcija na tavanskom delu. Vatrogasni mlazevi se uvode iz pravca balkona,
loa i tavanskog prostora.
!$.$.C,B*-/* '12,(, 7 :14-).,+,
:olnice se uglavnom rade po tipskim projektima od nesagorivih konstrukcija. 1ne se razmetaju u jednu ili ee u vie
odvojenih zgrada koje su me&usobno povezane spoljnim i podzemnim hodnicima.
7nutranji raspored u bolnicama odgovara koridornom sistemu izgradnje, to podrazumeva da su sve prostorije vezane
zajednu osnovnu komunikaciju. 1snovne prostorije bolnice su sobe, kabineti, laboratorije, sale, magacini, apoteke i dr. 7nutar njih su
smeteni osetljivi i vredni elektroure&aji, razne hemikalije i medikamenti, boce sa kiseonikom i niz drugih materijala.
'oar se, uglavnom iri preko gorivih materijala unutar prostora. 1d konstrukcija mogu goreti drveni predmeti, prozorska krila
i vrata, dok bi poar ostalih gorivih predmeta uslovio irenje kroz stepenite uz izraeno izdvajanje produkata gorenja. To bi
najverovatnije uslovilo i pojavu panike me&u bolesnicima to bi dodatno usloilo situaciju.
)zvi&anjem treba ustanoviti sledee elemente
3 #"i *, &e)"vi $+ra&e ,+r"'eni i #"i e *tepen ,+r"'en"*ti!
3 %ta +"ri! +&e +"ri i #"i e ".im p"'ara!
3 eva#,aci"ni pravci i na-in *pr"v"?ena eva#,acie!
3 pravci %irena p"'ara!
3 na-in ,v"?ena i pravci &e*tva m)a$eva!
3 na-in *na.&evana v"&"m.
)zvi&anje poara se vri u nekoliko pravaca, po mogustvu tiho, ne ulaskom u bolnike sobe bez preke potrebe.
%pasavanje i evakuaciju bolesnika treba vriti samo u sluaju kada to situacija nalae. 1no se izvodi uz pomo medicinskog osoblja,
radi pruanja potrebne pomoi. *vakuaciju treba izvoditi evakuacionim putevima, a to uslovljava njihovu maksimalnu zatitu po
stepenu prioriteta. *vakuaciju tekih bolesnika treba vriti uz pomo nosila.
%pasavanje bolesnika sa infektivnog odeljenja zahteva posebne mere. 7 saradnji sa strunim medicinskim osobljem, a preduzimanja
adekvatnih mera zatite treba spreiti mogunost irenja zaraze.
7 sluaju poara veih razmera, pored korienja unutranje komunikacije, treba angaovati sve raspoloive snage i opremu za njeno
izvo&enje. *vakuacija putem lestava i platforme je daleko primernija, no upotreba drugih sprava s obzirom na karakter bolesti
ugroenih ljudi.
Caenje poara treba izvesti tako da se mesto poara napadne iz vie pravaca, uz spreavanje irenja poara na susedne povrine. 5a
gaenje treba koristiti vodenu maglu i raspreni mlaz, ako to karakter gorive materije dozvoljava, a ako se radi o hemikalijama i
elektrinim ure&ajima treba koristiti prah, .1# i adekvatni oblik pene.
!$.=.C,B*-/* '12,(, 7 USTANOVAMA 5, 0*.7
7 ustanovama za decu poput jaslica, obdanita, kola, internata, aktivnosti vatrogasnih jedinica usmerene su na omoguavanje
akcije evakuacije iz odre&enog prostora i na uporednu akciju gaenja i tienja susednog prostora.
6onstrukciono reenje ovih objekata je najee po koridornom sistemu unutranjeg rasporeda prostorija, povezanih centralnim
hodnikom i stepeninim prostorom. Cra&evinski konstrukcioni elementi su izra&eni, najee, od negorivog materijala. 1bjekti su
prizemni i spratni, a unutranji raspored i pripadajui inventar odgovaraju nameni prostora.
'oar nastao na odre&enom delu irio bi se putem komunikacionih konstrukcija ili kroz otvore po vertikali i zahvatio bi sve gorive
materije. (azvoj poara bi izazvao paniku me&u decom, ije je ponaanje u tim uslovima teko definisati.
)zvi&anjem poara treba sagledati sledee elemente
3 koji su delovi prostora ugroeni i stepen ugroenosti,
3 evakuacioni pravci i mogui nain njegovog sprovo&enja,
3 ta gori, gde gori i obim poara,
3 nain uvo&enja i pravci dejstva mlazeva,
3 nain snabdevanja vodom.
1d odluujueg je faktora prisebnost i sposobnost deurnog osoblja za sprovo&enje organizovanog i sigurnog naina evakuacije.
0eurno osoblje treba svojom smirenou maksimalno da stia eventualnu paniku kod dece.
0olazak vatrogasnih jedinica na licu mesta podrazumeva momentalno angaovanje na omoguavanju akcije evakuacije dece <ukoliko
28
ona nije ve izvrena". *vakuaciju treba izvoditi komunikacionim putevima uz otvaranje otvora radi ulaska sveeg vazduha i izlaska
produkata gorenja. To e verovatno usloviti i bre i intenzivnije razvijanje poara, pa deo snaga i sredstava treba angaovati na
spreavanju irenja poara i omoguavanju vrenja evakuacije. 7koliko se komunikacionim putem ne moe izvriti evakuacija, decu
treba izvesti u delimino zatien prostor, a odatle, uz pomo mobilne vatrogasne opreme, na slobodan prostor.
%va evakuisana deca se razvrstavaju po grupama ili razredima i vri se provera. Vatrogasne ekipe pretrauju prostore kako bi pronali
eventualno nastradala lica. )stovremeno se pristupa usmeravanju vatrogasnih ekipa na lokalizovanje i likvidaciju poara.
!$.>.C,B*-/* '12,(, 7 '(10,V-).,+,, (1:-)+ 67I,+, I %,/+1V)+,
Caenje poara u manjim trgovinskim objektima i u velikim robnim kuama, nosi sa sobom velike opasnosti po lica koja su tu
zateena, kao i za vatrogasne ekipe. 1vi poari nanose veliku tetu, jer je na malim povrinama koncentrisana velika koliina robe
razliite namene i vrednosti.
5grade robnih kua imaju obino nekoliko grupa prostorija gde se obavlja trgovina, pomone, tehnike i administrativne prostorije.
Velike trgovake hale i sajmovi se grade na velikim povrinama, sa stranama u staklu i visine ne manje od > m. 7nutranjim pominim
pregradama su podeljene na prodajne prostore, ali osnovna povrina predstavlja jedan veliki poarni sektor. -osai konstrukcija mogu
biti od elika ili armiranog betona.
)zbijanje poara na jednom delu ovih prostora, u zavisnosti od karaktera i namene robe koja se nalazi u njima, moe usloviti bri ili
sporiji razvoj poara. 6ada se radi o proizvodima izra&enim od gorive materije intenzitet gorenja e biti veliki, razvoj produkata
gorenja intenzivan sa mogunou brzog irenja poara na susedni prostor. 7 suprotnom, intenzitet gorenja e biti manji, ali razvoj
produkata gorenja je i dalje veliki.
:rzom razvoju irenja poara e doprineti, pored poarnog optereenja materija koje se u njima nalaze, i konstrukcioni nain izgradnje
uz instaliranje pokretnih stepenica, liftova, dizalica i veeg broja otvora.
'oznat je tragini primer poara briselske robne kue ;Cpoua3 op;, maja !@9F. godine, kada je poginulo $#> ljudi. 'oar je izbio na
delu prodaje sportske i kamp opreme i munjevitom se brzinom irio po horizontalnoj i vertikalnoj osnovi. )ako je sama robna kua
izra&ena od vatrootpornih materijala objekat je u potpunosti izgoreo.
)zvi&anjem poara treba sagledati sledee elemente
3 koji su delovi prostora ugroeni i stepen ugroenosti,
3 da li je potrebna evakuacija, nain njenog sprovo&enja i mere zatite,
3 ta gori, gde gori i povrine poara,
3 nain uvo&enja i pravci dejstva vatrogasnih mlazeva,
3 nain snabdevanja vodom.
'utem komunikacionih veza pristupa se momentalnoj evakuaciji svih ugroenih uz odgovarajuu zatitu vodenom maglom.
(aspoloiva vatrogasna oprema, poput vatrogasnih lestava i platformi, angauje se u akciji spasavanja ugroenih lica. 'ri sprovo&enju
evakuacije treba omoguiti provetravanje prirodnim ili prinudnim putem zbog izraenog razvoja produkata gorenja na pravcima puteva
kojima se ona izvodi. 5bog velikih unutranjih visina valjana je upotreba platformi i lestava u procesu gaenja poara i treba ih locirati
na pravcima irenja poara po delu krovne konstrukcije. 6od poara velikih hala i sajmova, krovna konstrukcija, koju ine elini
nosai, armiranobetonske grede, pod dejstvom toplote delimino se deformie. 0irektno nalivanje i kvaenje vodom dovee do
trenutnog hla&enja, velikih deformacija i njihovog pucanja. 1vo treba imati u vidu kod odre&ivanja pravca nastupa vatrogasnih ekipa.
'ravce treba odre&ivati sa onih pozicija koje su sigurne od mogueg obruavanja i ruenja.
,ko je poar izbio u magacinskom prostoru, poziciju uvo&enja pruge za gaenje treba odrediti najkraim moguim putem preko
glavnog i sporednih ulaza u objekat. 1bino se magacinski prostor naslanja na trgovinski prostor. ,ktivnom zatitom ove veze spreava
se irenje poara ka prodajnom delu.
6od gaenja prodavnica i robnih kua, smetenih na spratu neke stambene ili poslovne zgrade, obavezno je provetravanje. 1vde
posebnu panju treba obratiti na mogue irenje poara i produkata gorenja kroz otvore za ventilaciju, klimatizaciju, elektrorazvode i dr.
7koliko situacija to nalae evakuaciju treba izvriti komunikacionim putem ili korienjem mobilne vatrogasne opreme. 7potreba
lestava i platforme, pored akcija evakuacije, omoguava i efikasno gaenje i tienje prostora na pravcu razvoja poara na spoljnom
delu zgrade, po vertikali.
Caenje poara u navedenim objektima podrazumeva zatitu vatrogasnih ekipa linom zatitnom opremom, uz obaveznu zatitu
disajnih organa izolujuim aparatima.
!$.9.C,B*-/* '12,(, ?V(%T)M C1()V)M +,T*()/, <7C,4/,',')( ,')4/*V)-,"
1snovnu sirovinsku bazu u raznim industrijskim granama predstavlja drvena gra&a, piljevina, koks, ugalj, papir i dr. 1ve
materije mogu biti i osnovne sirovine za dobijanje energije. To su materije organskog porekla i u njihovom sastavu preovla&uje ugljenik
kao osnovni element. -jihova glavna karakteristika je veliki intenzitet gorenja i nastavak procesa dok ima gorive mase, ukoliko se ne
preduzme akcija gaenja. 1sloba&aju veliku koliinu toplote i intenzivan je razvoj produkata gorenja.
)zvi&anjem poara treba sagledati sledee elemente
3 vrsta i karakter gorive materije, mesto poara,
3 potreba evakuacije ugroenih ljudi,
3 povrine poara i pravci irenja,
29
3 nain prevrtanja gorive materije i potrebna mehanizacija za to,
3 nain snabdevanja vodom.
!$.9.!.0(V*-, C(,0/,
Caenje poara prostora u kome je smetena drvena gra&a moe biti praeno preletom iskri na odre&enu udaljenost, to moe
dovesti do istovremene pojave poara na nekoliko odvojenih zona.
1bavezna je zatita vatrogasnih ekipa izolacionim aparatima, a ako je to potrebno i odelima za zatitu od visokih temperatura.
6ao sredstvo za gaenje se koristi voda, u startu punog mlaza, a potom, da bi se suzbio poar, u dubini naslage, u vidu rasprenog
mlaza. %olidan efekat se postie i primenom teke vazdune pene, ako je mogu prilaz za njeno nabacivanje. 'rethodno se povrina
nalije slojem vode da bi se obezbedilo bolje ;klizanje; pene i produilo vreme njene razgradnje. -ajbolji efekat se postie upotrebom
prodorne vode. 'rodornu vodu dobijamo kad !3$E fluor3hemijskog ili fluors3intetikog ekstrakta dodamo u rezervoare sa vodom. )zbor
taktikog nastupa je istovetan kao kod upotrebe vode.
!$.9.#.7C,4/
%amopaljenje uglja je esta pojava, bilo da je ugalj uskladiten u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Caenje uglja je teak
i komplikovan zadatak, jer je teko zahvatiti i pogasiti skrivena arita vatre koja se nalazi duboko u naslagama uglja. ,ko je ugalj na
otvorenom prostoru situacija je donekle povoljnija zbog manje opasnosti od ugljen3monoksida i dima.
,ko je ugalj smeten u podrume, gaenje je oteano zbog prisustva velike koliine ugljen3monoksida i nagomilavanja toplote.
7laz u podrumske prostorije bez zatitne opreme <izolacionih aparata ili zatitne maske sa specijalnim cedilom koje titi od ugljen3
monoksida", predstavalja veliku opasnost. 5adravanje i rad u podrumu je otean zbog visoke temperature i praine koja se javlja pri
prebacivanju uglja.
(azlikuju se dva sluaja gorenja uglja
poar uglja koji gori plamenom sa velikim povrinama uarenih naslaga uglja,
poar uglja bez plamena i bez uarenih naslaga tako da je masa uglja zagrejana do izvesnog stepena pri emu se javlja dim i ugljen3
monoksid <arita se nalaze u dubini naslaga i mogu se nalaziti na vie nezavisnih mesta".
7 prvom sluaju gaenje se ostvaruje vodom, rasprenim mlazom, a ako je poar zahvatio velike koliine uglja i natapanjem
vodom. 6ada je poar ugaen, potrebno je da se ugalj izbaci iz podruma da bi se rashladio i osuio. 1vaj ugalj treba to pre utroiti.
7 drugom sluaju gaenja vodom nije potrebno, jer je dovoljno da se ugalj prebaci u druge prostorije gde e se rashladiti da bi
se kasnije mogao vratiti na svoje mesto. 5a gaenje poara u ovom sluaju, u sluaju potrebe, mogu se koristiti specijalne <koplje"
mlaznice.
5a gaenje poara uglja moe se vrlo efikasno primeniti prodorna voda koja lake prodire do skrivenih arita vatre.
!$.9.$.C,B*-/* '12,(, C7+,
Caenje guma podrazumeva nastup sa velikim brojem pozicija nabacivanja pene kao sredstva za gaenje, uz prethodno
kvaenje skladitenih guma. *fikasna je upotreba teke i srednje pene, a donekle i prodorne vode.
!$.F.C,B*-/* '12,(, U GARAAMA, TROLEJBUSKIM, TRAMVAJSKIM ) ,7T1:7%6)+ 0*'1)+,
0epoi i garae su namenjeni za uvanje, tehniko odravanje i remont transportnih sredstava <autobus, tramvaj, trolejbus,
automobil". 0epoi i garae se grade kao prizemne i viespratne zgrade. Transportna sredstva se najee smetaju u zgradama visine !>3
#8 m, velikih duina i irina. 6onstrukcija je elina ili armiranobetonska sa ispustima od opeke, a na krovovima su pokrivke ili staklo
sa vie nezavisnih ulaza.
'ostoje i garae sa jednim ili dva ulaza, koje se nalaze ispod nivoa zemlje a u koje se smetaju automobili ili autobusi.
-a razvoj poara moe uticati nekoliko situacija i to nastanak i razvoj poara na prevoznim sredstvima, razvoj i irenje poara na
gorivima <goriva, maziva, boje", ili je u pitanju jedno i drugo.
'rostorije depoa brzo se pune produktima gorenja uz osloba&anje velikih temperatura. Visina depoa i mogunosti priliva sveeg
vazduha doprinose izbijanju konvektivnih strujanja zagrejanih produkata gorenja i irenju poara po delovima krovne konstrukcije.
'lamen koji je zahvatio jedno vozilo, zbog postojanja raznih vrsta gorivih materija, brzo se iri na susedna vozila, zahvatajui
plamenom sav gorivi materijal u okruenju i zagrevajui konstrukcione elemente. %ve to, usled neblagovremenog nastupa vatrogasnih
ekipa, dovodi do ruenja delova konstrukcija, ime je bitno otean prilaz ekipa mestu poara.
)zvi&anjem poara i povrine sagledavaju se sledei elementi
3 predmet izbijanja poara i povrine zahvaene njim,
30
3 nain i pravci evakuisanja poarom j o nezahvaenih prevoznih sredstava,
3 pravci irenja poara i zatita konstrukcija,
3 mogunost snabdevanja vodom.
6od gaenja poara u garaama i depoima, osnovni zadatak vatrogasnih jedinica je zatita pokretnih vozila od poara i njihovo
izvoenje iz prostora. 5a ovu delatnost se organizuju radnici remontne hale, ili vozai vatrogasnih vozila koji nisu angaovani u
obezbe&enju neposrednog gaenja.
Vatrogasna vozila i pripadajua armatura se postavljaju tako da ne ometaju akciju evakuacije vozila.
Caenje poara podrazumeva aktivno gaenje upaljenih vozila, zatitu susednih vozila, konstrukcija i zapaljivog materijala u
okruenju. +lazeve treba postaviti na poloaje odakle se postie maksimalni efekat, ali i na dovoljnoj udaljenosti radi bezbednosti
vatrogasnih ekipa.
5atita vatrogasnih ekipa podrazumeva obaveznu upotrebu izolacionih aparata, a za podzemne poare i upotrebu odela za
zatitu od temperature. 'osadu treba ee menjati, a one posade koje se nalaze u blizini gaenja treba po potrebi kvasiti mlazevima
vode.
;a +a%ene *e #"ri*ti pra0 i)i pena. Na.")a e i*t"vremena ,p"tre.a pra0a i pene i t" ta#" &a *e napre na.ac,e pra0 , ci),
pre#i&a p)amena! a nep"*re&n" p"*)e t"+a *e na)ivanem pene , ci), *pre-avana &")a*#a va$&,0a i 0)a?ena +"rive materie.
5"+,/a e i ,p"tre.a v"&eni0 m)a$eva! pre *ve+a v"&ene ma+)e i ra*pr%en"+ m)a$a! me?,tim! .r$" 0)a?ene m"t"rni0 *#)"p"va
v"&"m i$a$va/e ni0"v" p,cane. ;a $a%tit, *,*e&ni0 v"$i)a tre.a #"ri*titi v"&, p"&e*nim m)a$evima.
!$..G. C,B*-/* '12,(, 7 '105*+-1/ ELEZNICI ) 61+'15).)/) V15,
7 kompleks podzemne eleznice spadaju sledee povrine stacionarni tuneli ili nadzemni objekti sa usvo&enim eleznikim
inama, ekaonice, stepenice, ventilacijski, sanitetsko3tehniki i elektrotehniki ure&aji, podzemna predvorja, ulazi sa povrine zemlje,
spoljni prolazi i hodnici, vune podstanice, ventilacioni ahtovi, tuneli komore.
(azvoj poara u tunelima podzemne eleznice je uslovljen specifinou konstrukcionog reenja objekta kao to su dubina, kosi tuneli,
vertikalne ahte, kanali i sl.
-ajsloeniji sluaj izbijanja poara je na kompoziciji voza koji je uao u podzemnu eleznicu.
Ra$v" p"'ara , t,ne), karakterie se osnovnim zonama koje se odlikuju temperaturom i sastavom gasne izmene
od arita poara i aktivnog gorenja iza arita poara. :rzina ventilacionog strujanja u tunelu je 8,>38,$ mJs, to u zoni aktivnog
gorenja prouzrokuje promenu gasne sredine. 5ona iza arita poara odlikuje se poveanom temperaturom, a parametri razvoja poara
za3 vise od utroka vazduha i poarnog optereenja. Ra$v" p"'ara na #"mp"$icii ,*)"v)ava i ra$v" vi*"#i0 temperat,ra 2FGG(
1GGGJ83 i "&)i#,e *e ve)i#"m )inearn"m .r$in"m %irena p"'ara &" 1 mKmin. , pravc, #retana va$&,0a i$ venti)aci"ni0
*i*tema.
6od izbijanja poara na vagonu voza, koji se kree u tunelu, na razvoj poara utie ventilacija vazduha, a uslovljen je i brzinom
kretanja voza. Pri #retan, v"$a! va$&,0 #r"$ "tv"re na #r"v, *a e&ne *trane *tr,i , va+"n! a *a &r,+e *trane *e vra/a , t,ne)
-ime *e .r$" p"ve/ava temperat,ra. P"*)e <(@ min,ta &")a$i &" p,cana *ta#)a #"& 'ari%ta p"'ara! a temperat,ra &"*ti'e
1GGGJ8! ,$ inten$ivn" $a&imnavane. Pr"&,#ti +"rena ,)a$e , t,ne)! #r"$ venti)aci, i ra$.iene pr"$"re! a %irene p"'ara i&e
, pravc, *,pr"tn"m "& #retana #"mp"$icie.
'oar na stepenicama tunela karakterie se visokom brzinom irenja od dna prema izlazu, pod dejstvom konventivnih strujanja
produkata gorenja, koji imaju visoku temperaturu. 'ri poaru su mogue deformacije i ruenja konstrukcija pokretnih stepenica.
7slovi razvoja poara u slubenim prostorijama se odre&uju zapreminom prostora i ventilacionim otvorima.
5a uspenu akciju gaenja ovih poara neophodno je sledee
3 brzo izvestiti o nastalom poaru,
3 precizno, tano i struno rukovoditi ekipama,
3 obezbediti komunikaciju izme&u vatrogasnih ekipa, kao i sa komandno3operativnim centrom,
3 angaovati dovoljan broj ekipa i sredstava,
3 organizovati tab za gaenje sastavljen od sledeih strunjaka rukovodilac akcije gaenja, inenjersko3tehniki personal, prva
pomo, policija.
1ve poare karakterie
3 veliki broj ljudi na stanici, prilazima i stepenicama,
3 panika ljudi na stanicama,
3 brzo irenje poara, visoka temperatura, razvoj produkata gorenja.
)zvi&anjem se moraju sagledati sledei elementi
3 stepen opasnosti po ljude, najkrai i najsigurniji pravci evakuacije, bezbednost evakuacije,
3 nain udaljavanja produkata gorenja i temperature iz zone gorenja,
3 nain angaovanja postojee hidrantske mree za gaenje i zatitu,
3 mogue obruavanje konstrukcionih elemenata,
3 mere bezbednosti pri gaenju.
Vatrogasne ekipe, adekvatno zatiene, ulaze u prostor podzemne eleznice i pristupaju trenutnoj evakuaciji ugroenih lica uz
pomo klasine i pomone komunikacije. To znai da se komunikacioni putevi moraju obavezno nadgledati, a po potrebi i hladiti uz
kontrolisan pristup manjih koliina produkata gorenja.
0eurno lice e iskljuiti elektronapajanje, a po zavretku akcije evakuacije e se krenuti na gaenje poara. )zbor sredstava za gaenje
31
zavisi i od karaktera gorive materije. 5a brzo gaenje treba koristiti prah i penu, a vodu za eventualnu zatitu.
Vana je izrada operativnog plana gaenja poara, njegova prorada i postupanje u skladu sa adekvatnim postavkama iz
operativne karte.
Caenje poara eleznike kompozicije, koja se nalazi izvan podzemne eleznice, manje je sloena od prethodno navedenog,
ali je i dalje veoma opasna.
,ko je poar zahvatio pojedine vagone ili celu kompoziciju, koja se nalazi u blizini nekog objekta ili stanice, mora se pristupiti
dislociranju kompozicije na sporedni kolosek. ,ko to nije mogue odmah se pristupa akciji gaenja na licu mesta, a stepen opasnosti
zavisi od vrste i karaktera materije koja se eventualno transportuje.
,ko je vatra zahvatila cisternu sa naftom ili drugom gorivom materijom, treba pristupiti odvajanju i dislokaciji na manje
opasno mesto na kome je mogue izvriti efikasno gaenje. Caenje se vri uporednim nabacivanjem praha i pene u rezervoar cisterne,
koja se hladi upotrebom vodenih mlazeva.
!$.@.C,B*-/* '12,(, ,7T1+1:)4,
7koliko za vrieme vonje osetite neugodan miris paljevine, zaustavite vozilo i iskljuite motor. 6ad ste se uvjerili da miris dolazi iz
motora <vjerojatno se ve vidi i dim" uinite slijedee
1.U+a*ite #"nta#t a,t"m".i)a
1.P"v,cite r,-n, #"cnic,
9. p")a+an" p"&i+nite p"#)"pac m"t"ra
<. ,#")i#" e m"+,/e "&v"ite a#"m,)at"r
@. ,$mite vatr"+a*ni aparat 2p"& pretp"*tav#"m &a +a imate , v"$i),3 i i$v,cite "*i+,ra-
A. aparat &r'ite ,*pravn"! ,*merite m)a$ na vatr, i p"-nite +a*iti p)amen
C. ,#")i#" *e p)amen ra%iri"! +a*ite i*pre#i&anim m)a$"vima! er e #")i-ina pra0a , aparat, "+rani-ena
7 sluaju da nemate aparat, poar nemojte nikada gasiti vodom. 'lamen pokuajte ;pokriti; nekim pokrivaem ili krpom nastojei da
plamen to prije uguite. 'okuajte zadrati prisebnost i ne dozvolite da vas uhvati panika.
!$.!8.C,B*-/* '12,(, 7 V,507B-1+ %,1:(,I,/7
Vazduni saobraaj zauzima jedno od vodeih mesta u prevozu putnika i robe na velikim rastojanjima. 5bog svojih
specifinosti, pri eventualnom poaru na vazdunim prevoznim sredstvima, zahteva se primena sloenih taktikih nastupa pri gaenju
poara i spaavanja ugroenih lica.
%vi avioni imaju priblino istu konstrukciju. (azlikuju se po veliini, obliku i rasporedu raznih ure&aja i sistema.
1snovni konstruktivni materijali od koga su izradeni avioni su duraluminijum i legure magnezijuma, koje se pale na
temperaturi od 9>8o. i gore sa izdvajanjem velike koliine toplote..
5natno poarno optereenje <do >8E uzletne mase" ine zapaljive tenosti goriva, ulje za podmazivanje, hidraulina tenost
za koenje i dr. (ezervoari za gorivo su kod putnikih aviona smeteni u krilima aviona. 6oliina goriva je dovoljna da u sluaju poara
potpuno uniti avion. %vi avioni imaju slavine za isputanje goriva iz rezervoara u sluaju prinudnog sletanja.
'oari na avionima mogu nastati u toku leta, pri sletanju ili uzletanju. 'osebno osetljiva taka je pri punjenju aviona gorivom.
'oari na avionima mogu nastati i na stajalitima ili u hangarima.
-ajopasniji su poari, koji nastaju posle udara aviona o povrinu zemlje ili posle sudara sa preprekama. Takvi udesi su praeni
velikim deformacijama konstrukcije, kao i samog sistema za napajanjem goriva, i razlivanjem velike koliine goriva.
(azmere poara i brzine njegovog irenja zavise od stepena oteenja aviona, sistema za napajanjem goriva, koliine goriva u
rezevoarima, kao i od vrste podloge na koju se razlilo gorivo.
'oari razlivenog goriva karakteriu se brzim razvojem poara na celu povrinu, visokom temperaturom u zoni grejanja <oko
!888o." i visokom gustinom toplotnog fluksa. Takvi poari dovode do brzog prodiranja poara u unutranjost aviona. 7 takvim
sluajevima se stvaraju pogodni uslovi za eksploziju goriva u neoteenim rezervoarima aviona.
'rimarni zadatak V/ pri poaru na avionu je da se uz gaenje to bre obavi evakuacija ugroenih putnika i posade. 5a takvu
akciju gaenja i spaavanja potrebno je dejstvovati sa velikim snagama ve od prvog trenutka.
0a bi se uspeno obavilo spasavanje ugroenih lica iz aviona esto se mora izvesti probijanje njegovog trupa na najpogodnijim
mestima za bezbednu evakuaciju.
)zvi&anje poara na avionima je neophodno obaviti u najkraem moguem vremenu i odmah rasporediti snage i sredstva za
spasavanje ugroenih i gaenje poara. 6od izvi&anja potrebno je ustanoviti mogunost uklanjanja goriva, koje se iz bilo kojeg razloga
izliva iz rezervoara, kao i ustanoviti smer kretanja vetra, kako bi se plamen usmerio da ide od letelice ka slobodnom prostoru, jer bi se
tako usporilo dalje irenje poara.
Caenje poara obavlja se penom i prahom, dok se vodom i vodenom maglom vri hla&enje spoljanosti aviona. ,kcija
gaenja i spaavanja mora da se izvodi veoma brzo, jer od toga zavisi uspenost intervencije.
-a svakom aerodromu se razra&uje plan gaenja poara na vazdunim letelicama koji sadri mesto i karakter poara, prisustvo
ljudi i stepen njihove ugroenosti, razmere poara, pravci irenja poara, mesta najvee opasnosti od poara i uticaj meteorolokih
uslova na razvoj poara.
!$.!8.C,B*-/* 1:/*6,T, -, V10)
32
'oari i eksplozije postali su osnovni uzroci katastrofa brodova, kako pri njihovoj eksploataciji, tako i pri izgradnji ili remontu.
5a poslednjih !83!> godina broj brodova svetske flote je porastao za vie od =8E, a gubici brodova usled poara poveali su se za vie
od dva puta.
1snovno prevozno sredstvo pomorskog i recnog saobraaja ine transportni brodovi. 1ni mogu biti putniki i teretni.
%vaki brod sastoji se od trupa i nadgradnje. -adgradnjom se nazivaju sve zatvorene prostorije, koje se nalaze iznad gornje palube i koje
se prostiru od jedne do druge strane broda. 'rostorije svakog broda su podeljene na tri osnovne grupe
slubene prostorije <mainsko, kotlovsko, pumpno i elektrino odeljenje"R
prostorije za ivot i rad <brodski saloni, trpezarije, kabine, kupatila, bifei i sl."R
specijalne prostorije, u zavisnosti od vrste broda <teretna spremita, obrada ribe i dr."
7zimajui u obzir visoku poarnu opasnost brodova razliite namene, predvi&aju se mere za njihovu zatituR konstrukciona
zatita, zatita automatskim sistemima za gaenje poara, kao i zatita prenosnim i prevoznim aparatima za gaenje poara.
Caenje poara na brodovima se odvija u uslovima visoke temperature, gustog zadimljenja, velike brzine irenja poara, raznovrsnih
gorivih materija, kao i odsutnosti bezbednih puteva evakuacije.
%tatistike poara na brodovima pokazuju da osnovna mesta izbijanja poara predstavljaju drutvene i slubene prostorije,
mainska odeljenja i spremita za smetaj tereta.
-ajvei broj poara u drutvenim i slubenim prostorijama <oko ==E" se objanjava naruavanjem pravila poarne
bezbednosti.
7 sluaju nastanka poara na brodu, dolazi do brzog irenja poara usled intenzivnog strujanja vazduha, povezanosti prostorija
preko otvora <kako po horizontali, tako i po vertikali", kao i zbog velikog poarnog optereenja <boje, premazi, plasticne mase, gorivo i
mazivo, zapaljiv teret".
5a obezbe&enje uspenog gaenja brodova i plovnih objekata u pristanitima, moraju biti razra&ene instrukcije o saradnji
luckih slubi sa vatrogasnim jedinicama u slucaju poara.
'ri gaenju broda neophodno je da (C' poara bude u kontaktu sa kapetanom broda. 'ri spasavanju ugroenih lica sa broda neophodno
je pribliiti brod obali, tako da se moe iskoristiti cela duina trupa za iskrcavanje. ,ko to nije mogue, organizuje se sputanje
spasilakih amaca i uzimanje spasilake opreme kao i umirivanje eventualne panike me&u putnicima. 7 nonim uslovima rada
potrebno je osvetljavati reflektorima brod.
7 sluaju prenoenja poara na druge brodove ili objekte na obali, potrebno je organizovati odvlaenje goreeg broda, ili
odvlaenje drugih brodova ili ploveih objekata od gorueg broda. ,ko je to mogue potrebno je da se pre irenja poara brod zaokrene
tako da se mesto poara nalazi u pravcu kretanja vetra. 1pasni tereti koji se nalaze u blizini zone gorenja, po mogunosti se udaljavaju.
1snovna sredstva za gaenje poara na brodovima su voda i pena. 7 pojedinim sluajevima se koristi i prah. 'ri gaenju vodom
neophodna je stalna kontrola (C', da se ne bi naruila stabilnost broda <iskretanje ili delimino potapanje" usled prevelike koliine
vode upotrebljene za gaenje. 'o potrebi u takvim sluajevima potrebno je organizovati i ispumpavanje vode sa broda. 5bog toga
raspreni vodeni mlaz predstavlja efikasan nain gaenja. Vazduna pena se primenjuje posebno u onim sluajevima kada se ne moe
prii zoni gorenja.
Clavni pravci uvo&enja snaga i sredstava za gaenje unutar nadgradnje su hodnici, brodske stepenice, vani sektori broda
<elektrina centrala, mainska postrojenja i dr.".
'o potrebi vodenim mlazevima se tite susedni brodovi i ugroeni obalski objekti. (C' mora imati u vidu da se poar moe iriti po
skrivenim delovima unutranje konstrukcije broda <preko poda, obloga, ventilacionog sistema i sl.".
Caenje poara na brodovima za prevoz zapaljivih tenosti <tankerima" zahteva sloenu akciju gaenja poara. (asprenim
vodenim mlazevima se hlade zidovi goreih i susednih tankova. :acaima se penom gasi poar. 0a bi se poar suzbio potrebno je da se
pena nanese preko zapaljene tenosti u to kracem vremenu. -akon likvidiranja poara potrebno je jo !8 do !> minuta vriti hla&enje
zidova tanka.
,ko se brod nalazi u plivajucim zapaljenim derivatima, teko ga je izvui iz te zone. %toga treba penom ugasiti oko broda i
pokuati izvesti brod iz ugroene zone.
'ri gaenju poara na brodovima u svim sluajevima izvi&anja i gaenja, svo ljudstvo trebalo bi koristiti zatitnu opremu, pribor za
osvetljavanje <u nonim uslovima", sredstva veze i megafone.
5bog specificnih uslova rada na gaenju ploveeg objekta, mora se posebno voditi rauna o bezbednosti lica koja uestvuju u samom
gaenju i spaavanju.
1< GAENJE POARA EKSP:O;IVNIB 5ATERIJA:A! ;APA:JIVIB TENOSTI I GASOVA
Vatrogasna intervencija podrazumeva aktivnost vatrogasnih ekipa sa odgovarajueg bezbednog rastojanja uz preduzimanje
neophodnih mera zatite vatrogasaca. 7koliko poarom nije zahvaen eksplozivni materijal a postoji mogunost irenja vatre ka njemu,
neophodna je akcija hla&enja vodom da bi se spreila eventualna eksplozija.
!=.!. '12,( 5,',4/)V)M T*?-1%T)
5apaljive tenosti u vidu tenih goriva, sirovina ili gotovih proizvoda imaju iroku primenu kao pogonska goriva u industriji,
energetska goriva u laboratorijama, sredstva za podmazivanje, rastvaranje i sl.
7 procesu gaenja zapaljivih tenosti vano je napomenuti koje opasnosti nosi ta akcija
3 zbog manje specifine teine od vode, one se u veini sluajeva ne rastvaraju u vodi, ve plivaju po povrini i obezbe&uju
33
nastavak procesa gorenjaR
3 veina zapaljivih tenosti ima nisku temperaturu rasplamsavanja <plamite", to omoguava paljenje i na temperaturi od #8H.,
to odgovara normalnoj sobnoj temperaturiR
3 ima veliku kalorinu mo i pri procesu gorenja vezuje veliku koliinu kiseonikaR
3 lako isparavaju, a pare sa vazduhom, u odre&enim koncentracijama, grade zapaljive i eksplozivne smee.
6ada se inicira proces gorenja neke lako zapaljive tenosti, njene pare isparavaju omoguavajui kontinuitet u procesu gorenja i
zagrevajui gornje slojeve tenosti, to dovodi do jo intenzivnijeg isparavanja. 0onji slojevi tenosti su manje zagrejani i proces
gorenja e se odvijati dok se ne prekine veza izme&u gorive materije i plamena i dok se ne smanji temperatura gorive materije.
6od poara gorivih tenosti mogu nastati sledee situacije
3 poar na povrini razlivene tenosti,
3 eksplozija smee para, tenosti i vazduha unutar neke konstant3 ne zapremine,
3 poar u obliku baklje.
'oar razlivene tenosti se javlja u sluaju curenja ili prolivanja tenosti po odre&enoj povrini. ,ko se tenost zapali, proces e se
nesmetano odvijati dok ima gorive materije ili ako se razvija unutar nekog zatvorenog prostora. 5a proces gorenja, pored gorive
materije, potrebna je i odgovarajua zapreminska koncentracija kiseonika unutar prostora. Corenje e se odvijati plamenom i to u
pravcu vazdunih struja, zahvatajui pri tome trenutno celu povrinu razlivene tenosti.
,ko tenost izlazi u vidu mlaza iz rezervoara, gorenje plamenom e se odvijati sve dok se plamen ne prenese unutar rezervoara.
6ada je zapaljiva tenost unutar nekog zatvorenog prostora <VQconst", i ako je iznad tenosti postojala eksplozivna koncentracija,
dogodie se jaka eksplozija, koja e razruiti noseu konstrukciju. To e usloviti razlivanje tenosti po okolnim povrinama i prenoenje
poara na njih. *ksplozija e se dogoditi i u uslovima ograniene zapremine, u prostoru gde je bila smetena lakozapaljiva tenost i gde
su ostale njene pare.
7nutar praznog rezervoara se zadravaju gasovi. 6od pojave iskre ili plamena dolazi do eksplozije.
'are mogu goreti u vidu plamena i kod ventila cisterne. 7 sluaju cisterni sa lakozapaljivom tenou, koncentracija pare je vea od
gornje granice eksplozivnosti te se zbog nedostatka kiseonika u cisterni poar nee preneti unutar nje.
Corenje u obliku baklje nastaje u uslovima rada odre&enih ure&aja pod pritiskom, tamo gde se zapaljiva tenost nalazi u uslovima
natpritiska. :aklju karakteriu duina, prenik, usmerenost, temperatura i intenzitet toplotnog strujanja koji je naroito izraen.
6od poara gorivih tenosti treba spreiti isticanje tenosti iz nekog prostora i smanjiti prostor u kome je dolo do isticanja tenosti. To
zahteva isputanje i odvo&enje tenosti u drugi 3 pomoni prostor koji je siguran i gde ne moe nastati proces gorenja. % obzirom na
veliku kalorinu mo goriva, zraenje toplote je intenzivno, to onemoguava pribliavanje mestu intervencije.
7 zavisnosti od gore navedenih naina odvijanja procesa gorenja upotrebljavaju se sredstva za gaenje koja brzo i efikasno prekidaju
poar. 6ao osnovno sredstvo za gaenje se koriste fluorosintetika, fluoroproteinska i fluorohemijska pena i prah. Voda se moe koristiti
za neposredno gaenje ali u vidu vodene magle, pri emu se nad gorivom materijom stvara sloj vodene pare. Voda se vie koristi za
hla&enje prostora rezervoara u kome se odvija proces gorenja i susednih prostora.
!=.#.C,B*-/* '12,(, -, -,05*+-)+ (*5*(V1,()+,
-adzemni rezervoari imaju veliku zapreminu i slue za smetanje velike koliine gorive tenosti. 1d veliine rezervoara, tj.
koliine smetene lakozapaljive tenosti, zavisi i poarna ugroenost i stepen opasnosti pri akcijama gaenja.
7 industriji prerade nafte i naftnih derivata, rezervoari u koje se smetaju ovi teni fluidi imaju veliki smetajni prostor, a grade se na
udaljenosti od !83=8 metara. 'oari inicirani statikim elektricitetom, ili nekim drugim uzrokom dovee do poara i mogue
eksplozije. 1plata rezervoara e usled visokih temperatura, posle odre&enog vremena, pretrpeti deformacije i popustiti, omoguavajui
pri tom irenje poara. 7koliko do&e do eksplozije usled siline detonacije, delovi konstrukcije se odbacuju na velika rastojanja, snagom
oslobo&enog udarnog talasa.
0o prenoenja poara na susedne rezervoare dolazi
3 usled isijavanja i toplotnog zraenja rezervoara u plamenu, ako se nalaze u neposrednoj bliziniR
3 prenoenjem poara na pare gasova koji okruuju rezervoare to uslovljava prenos poara na susedne rezervoareR
3 irenje poara preko cevovoda, u sluaju kada su ispunjeni parama tenosti.
7 prvim trenucima izbijanja poara se razvijaju temperature koje su bliske temperaturi kljuanja tenosti, da bi se kasnije postepeno
poveavala.
%a poveanjem brzine vetra G3!8 mJs brzina gorenja se poveava za $83>8E, zagrevajui intenzivno povrine zidova
rezervoara. 7 sluaju da je visina zida rezervoara via od nivoa tenosti, pod dejstvom plamena dolazi do njihovog intenzivnog
zagrevanja. ,ko se ne vri hla&enje zida rezervoara, doi e do veeg stepena deformacije, da bi posle #8 minuta od poetka procesa
gorenja njihova temperatura bila ravna temperaturi kaljenja materijala od kojih su sainjeni.
7 rezervoarima sa plivajuim krovom, koji neposredno nalee na gorivu tenost, poar zapoinje paljenjem para naftnih
derivata, a do njihovog izbijanja dolazi zbog nedostatka u hermetizaciji poklopca. 0aljim gorenjem dolazi do ruenja poklopca. 'osle
priblino ! asa od momenta izbijanja poara, krov gubi plivajua svojstva i tone.
'od dejstvom toplotnog strujanja od gorueg rezervoara i pod uticajem vetra, dolazi do zagrevanja susednih rezervoara i
poveanja intenziteta isparavanja tenosti.
34
,kcija gaenja u navedenom sluaju podrazumeva angaovanje maksimalnog potencijala u ljudstvu i raspoloivoj tehnici, u najkraem
vremenskom periodu.
0olaskom na mesto intervencije, rukovodilac akcije gaenja izvi&a poar, vri procenu situacije, odre&uje mere zatite i evaku3
acije ugroenih ljudi, pravce taktikog nastupa, osiguranje mesta poara, kontinuitet u obezbe&ivanju sredstava za gaenje, nain zatite
vatrogasnih ekipa i drugo.
'raktina akcija gaenja zahteva sveobuhvatno sagledavanje svih elemenata vanih za tok intervencije, staloenu i sigurnu
procenu, iskljuenje panike i mobilisanja svih raspoloivih snaga. 'rorada operativnih karata i njihova analiza u toku intervencije, kao i
pomo i sugestije strunih lica u ovom sluaju su na dobrovoljnoj bazi.
1premu za gaenje treba postaviti na dovoljno sigurnom rastojanju, tako da dejstvo mlazeva bude usmereno u pravcu vetra ili bono, na
pravac vetra.
6ao najefikasnije sredstvo za gaenje treba koristiti penu i prah. 'rah ima zadatak da brzo prekine front poara, a pena da
stvori izolujui sloj kojim se prekida veza izme&u gorive materije i plamepa, spreava dotok kiseonika i vri hla&enje tenosti.
)stovremenim nabacivanjem oba sredstva za gaenje, pod pretpostavkom da su ona kompatibilna, omoguava se brz prekid plamena.
'osebno treba obratiti panju na obezbe&ivanje dometa nabacivanja, spreavanje nekorisnog razlivanja sredstava i obezbe&enje
kontinuiteta. 6apacitetu i broju angaovanih mlaznica moraju odgovarati nanete koliine pene u odre&enom vremenskom intervalu.
Visina potrebnog sloja pene zavisi od karakteristika i vrste primenjenog ekstrakta za penu, kao i veliine prenika rezervoara. 1va
visina za fluor3proteinske ekstrakte iznosi !83!88 cm, za fluor3sintetike ekstrakte >3>8 a za fluor3hemijske ekstrakte !3#8 cm. To
podrazumeva da se u vremenskom periodu razgradnje pene mora nabaciti odre&ena zapremina pene odgovarajuim brojem i
kapacitetom mlaznica za penu.
'ena se moe efikasno nabacivati i uz pomo lula za penu, koje se kae na obod zida rezervoara.
,kcijom aktivnog gaenja poara rezervoara uz nalivanje velike koliine vode po povrini tite se susedni rezervoari. 5atita se moe
obezbediti i nalivanjem odre&ene koliine pene na rezervoare koje titimo, a pod pretpostavkom da imamo dovoljne koliine ekstrakta
za gaenje i za zatitu.
Vano je adekvatno odrediti pozicije sa kojih se vri nabacivanje pene u odre&eni prostor. 1vo postiemo angaovanjem
automehanikih lestava i platformi iz kojih se usmerava rad topova, i to nabacivanjem na suprotni zid, odakle pena klizi po celokupnoj
zapremini rezervoara.
Veoma vaan uticaj na efikasno gaenje ima brzina strujanja vetra u momentu gaenja poara. %mer nalivanja sredstava moramo
ostvariti niz pravac strujanja vetra. 0odatnu opasnost i oteavajue uslove za rad vatrogasnih ekipa predstavlja velika koliina
oslobo&ene toplote nad rezervoarom koji gasimo.
7 akcijama gaenja rezervoara u kome su skladiteni derivati nafte, dodatni rizik za angaovane snage predstavlja pojava eksplo3
zivnog izlivanja gorive materije iz rezervoara. To se deava ako ima vode na dnu rezervoara ili u sirovoj nafti, zbog raznorodnosti
produkata u rezervoaru i zbog primesa u nafti. 1va opasnost se najee javlja u momentu smanjenog nivoa tenosti ispod polovine
zapremine rezervoara i tada treba povui snage i sredstva sa bliih pozicija.
1pasnost od proirivanja poara pri eksplozijama sa izbacivanjem tenosti je velika. Vreli gasovi koji mogu biti zahvaeni vetrom
mogu prouzrokovati poare drugih rezervoara ili objekata na rastojanjima i do !88 metara od pozicije rezervoara u plamenu.
%ve vreme trajanja akcije mora se sprovesti odgovarajua zatita vatrogasaca odelima za zatitu od dejstva toplote, izolacionim
aparatima i linom zatitnom opremom. 5bog razvoja velike toplote u duem vremenskom periodu, potrebno je vodom hladiti
vatrogasne ekipe na prvim linijama gaenja, i vriti eu zamenu ljudi.
35
%l. $F. 6rovovi rezervoara posle ioara
!=..$. POARI NA PUMPNIM %T,-).,+, 5, %-,:0*V,-/* V15)4, C1()V1+
'umpne stanice za snabdevanje vozila gorivom su locirane u gradskom jezgru u blizini zgrada. 'umpne stanice na ulazu u
garae, uz odre&ene industrijske objekte i sl., dodatno uslonjavaju akciju nastupa vatrogasnih jedinica.
'oar na pumpi moe biti uzrokovan direktnim nastupom poara u okviru prostora pumpe ili irenjem sa susednih gorivih povrina.
0eurni radnici gase poar raspoloivim sredstvima na licu mesta, a nastup vatrogasnih ekipa je isti kao kod gaenja nafte.
!=.=.T*?-1%T) 61/* %* +*B,/7%, V101+
Corive tenosti koje se meaju sa vodom u svim odnosima lako se i brzo gase vodom. To su alkohol, acetoni, piritus i sl.
7koliko je rezervoar ispunjen ovim tenostima, ne moe se vriti nalivanje vode, jer e to prouzrokovati kipljenje, a zbog jo
nerazblaene koncentracije tenosti, dolo bi do irenja poara na okolinu. 7 tim sluajevma za gaenje treba koristiti alkoholni tip
ekstrakta pene.
!=.>.'12,() C1()V)M C,%1V,
Corivi gasovi, bilo da se skladite ili transportuju odre&enim cevovodima, su oni koji se nalaze pod odre&enim pritiskom.
7sled nekontrolisanog isticanja i pri pojavi iskre, varnice ili nekog drugog toplotnog izvora doi e do pojave gorenja koja se evidentira
pojavom baklje.
:aklju zapaljivog gasa, koja izlazi iz nekog sistema ne treba gasiti, ve treba osigurati mesto pojave baklje i pokuati sa zatvaranjem
ventila kojim se regulie isticanje gasa. 1bavezno treba vriti hla&enje sistema.
7koliko je poar nastao u okviru nekog zatvorenog prostora, najefikasnije je reenje neutralizacija prostora ubacivanjem inertnog gasa
ili halona. U *),-a, p"ve/ane #"ncentracie ne#"+ $apa)iv"+ +a*a i)i pra%ine na.")a met"&a e ".arane ".)a#a *a
m)a$nicama v"&ene ma+)e !ta#" &a *e #"ncentracia *p,*ti i*p"& DONJE GRANI8E EKSP:O;INOSTI
7 sluaju izbijanja poara na otvorenom prostoru, sistem treba dobro hladiti, izvriti osiguranje prostora i iz okoline odstraniti metalne
predmete koji mogu biti inicijatori ponovne pojave poara. %istem treba hladiti, velikom koliinom vode uz adekvatnu zatitu
vatrogasnih ekipa odelima za zatitu od dejstva toplote, a na ventilu treba prekinuti dovod gasa.

1*.+ GRANI,A E-SP(O.I)NOSTI
+inimalna koncentracija zapaljivih para ili gasova u vazduhu pri kojima smea postaje, pod odre&enim uslovima,
eksplozivna , naziva seT donja eksplozivna granicaU<gasa , tenosti,".0aljim poveanjem koncentracije, smea ostaje eksplozivna, ali do
jedne nove, vee koncentracije ,iznad koje vie nije eksplozivna iako do&e u dodir sa izvorom paljenja.1va taka naziva se Tgornja
eksplozivna granica. 'odruje izme&u ove dve take se naziva Tgranica eksplozivnostiU.
1@.GAENJE POARA 5ATERIJA KOJE SE TEKO GASE
15.1.NATRUM
'ripada grupi vrstih gorivih materija i nosilac je brojnih opasnosti od poara. To je veoma mek, srebrnast metal. 'ri
zagrevanju na vazduhu lako se pali pri temperaturi od $88H., i ima izraen afinitet prema kiseoniku, zbog ega se uva u sudu sa
petrolejom i to dalje od kiselina i zapaljivih materija. +alo se upotrebljava u elementarnom stanju ve u obliku jedinjenja. %redstva za
gaenje grafit, suvi pesak i prah klase poara ;:;.
1/.0. ,47+)-)/7+
'ripada grupi vrstih gorivih materija sa izraeno metalnim karakterom. Bto su vei komadi aluminijuma, opasnost od poara
je manja i obrnuto. 'ri sagorevanju osloba&a veliku koliinu toplote uz intenzivan plamen. %mea aluminijuma u prahu i oksida metala
36
sagoreva eksplozivno. -eorganska jedinjenja aluminijuma su opasna sa sta novita izbijanja poara, dok se organska jedinjenja pale na
vazduhu i pri normalnim temperaturama, burno reaguju sa kiselinama, bazama i alkoholima. %redstva za gaenje grafit, suvi pesak.
!>.$.D1%D1(
'oznate su dve vrste fosfora beli i crveni. :eli fosfor lako oksidie i lako se pali u dodiru sa kiseonikom iz vazduha pri emu
osloba&a fosfor3pentoksid. 'ri sagorevanju je mogue rasprskavanje upaljene mase. )zaziva opekotine. ?uva se i transportuje pod
vodom.
.rveni fosfor je manje opasan, ali se moraju preduzeti iste mere zatite kao i kod belog fosfora. Caenjem ili potapanjem fosfora u
vodu, prekida se proces gorenja, da bi suenjem taj proces ponovo nastupio. 5a gaenje treba koristiti rastvor razre&enog bakar3sulfata
ili velikih koliina vode.
!>.=.%7+'1(
'ripada grupi vrstih gorivih materija. -e rastvara se u vodi i alkoholu. 7koliko se zagreje do temperature od #88 . dolazi do
samopaljenja. %agoreva bletavim plamenom sa dosta dima i nadrauje oi i organe disanja, to nalae obaveznu primenu izolacionih
aparata. 'oar treba gasiti rasprenim mlazom vode ili vodenom maglom, a moe i penom.
!>.>..*4741)0
'ri gorenju osloba&a toksine produkte uz razvoj visokih temperatura. 7 uslovima sagorevanja se javljaju ugljen3dioksid,
ugljenmonoksid, azot, cijanovodonina kiselina i pare kamfora. Temperatura gorenja celuloida iznosi !.F88H., a gori i u vodi bez
plamena uz razvoj otrovnih materija.
!>.9.'4,%T)?-* +,%*
'roizvodi od plastinih masa pripadaju grupi vrstih gorivih materija. (azlikujemo termostabilne i termoplastine mase.
'lastine mase pored osnovne smole sadre i dodatke punila, stabilizatore, katalizatore. %tepen otpornosti zavisi od njihovog sastava.
%mole u svom sastavu sadre atome halogenih elemenata kao to su tefloni i polivinilhlorid, to oteava gorenje.
0ozvoljen je izvor svih sredstava za gaenje, uz primenu izolacionih aparata.
!>.F6,4.)7+36,(:)0
'ripada grupi vrstih gorivih materija. %a vodom reaguje uz razvijanje zapaljivih i eksplozivnih gasova. Veoma je
hidroskopan. Temperatura topljenja je #.$88H.. +ora biti zatien od vlage. 5a gaenje ne treba koristiti vodu, ve suva sredstva za
gaenje, i to sa odre&enog bezbednosnog rastojanja, zbog higroskopskih osobina i osloba&anja acetilena.
1@.F..KISE:INE
7 hemijskoj industriji, a i u drugim granama industrije, je esta primena kiselina. 6iseline se dele prema prirodi na organske i
neorganske. Vei broj organskih kiselina pripada zapaljivim materi jama, dok nasuprot njima najvei broj neorganskih kiselina nije
zapaljiv, ali pripadaju vatrogasnim materijama.
Or+an*#e #i*e)ine siretna i mravlja.
Ne"r+an*#e #i*e)ine azotna, hlorovodonina, sumporna.
A$"tna #i*e)ina M-1$ je bezbojna tenost koja pod uticajem svetlosti, zbog deliminog raspadanja, postaje utosme&a.
6oncentrovana azotna kiselina se na vazduhu pui. -a organske materije M-1$ deluje razarajue tako da se pod njenim uticajem neke
organske materije same pale <drvo, slama".
,zotna kiselina se danas najee dobija oksidacijom amonijaka. %oli azotne kiseline su nitrati, koji su u najveem broju sluajeva
eksplozivni. 7 blizini skladitene M-1$ ne smeju se drati zapaljivi 3 gorivi materijali.
,ko do&e do razlivanja azotne kiseline, mogua opasnost se uklanja razblaivanjem kiseline velikim koliinama vode. (azlivena
kiselina se ne sme prekrivati organskim materijama. 1bavezna je upotreba zatitnih izolacionih aparata.
B)"r"v"&"ni-na #i*e)ina M.4 je nezapaljiva tenost, ali njeno prisustvo moe biti uzrok razliitih opasnosti. M.4 je rastvor
gasa hlorovodonika u vodi. Tenost je ili bezbojna, ili je svetloute boje, a na vazduhu se pui. 6ada do&e u dodir sa razliitim
metalima, dolazi do njenog razlaganja i osloba&a se zapaljiv i eksplozivan gas vodonik.
6oristi se u industriji boja, metalurgiji, tekstilnoj industriji. 'are kiselina deluju razarajue na ljudski organizam, a samo kiselina moe
izazvati opekotine na koi. 5atita adekvatnim odelima i izolacionim aparatima je obavezna. -eutralizacija se vri vodom ili nekom
bazom.
S,mp"rna #i*e)ina M#%1= je nezapaljiva materija, ali se pri njenom reagovanju sa nekim drugim materijama razvijaju
zapaljivi i eskplozivni gasovi. 1na je jedan od najvanijih proizvoda hemijske industrije. To je uljana bezbojna tenost. +nogim
materijama ona oduzima vodu, to za posledicu ima njihovo paljenje. 'ri reagovanju sa metalima osloba&a se zapaljiv i eksplozivan gas
vodonik. %umporna kiselina veoma tetno deluje na ljudski organizam.
6oristi se za dobijanje mnogih hemijskih jedinjenja, drugih kiselina, sulfata, u industriji eksploziva i dr.
-ajefikasnija neutralizacija se vri peskom ili pepelom, uz obaveznu primenu izolacionih aparata i adekvatnih odela za zatitu.
-abacivanjem vode oslobodile bi se velike koliine toplote i to u tolikom obimu da bi to omoguilo paljenje susednih zapaljivih mate3
rija.
Sir/etna #i*e)ina .$.11M je zapaljiva tenost. :ezbojna je, karakteristinog otrog mirisa. 1rganskog je porekla. (astvara se
u vodi, alkoholu i drugim organskim rastvaraima. F8E rastvor se zove esencija, a u vrlo razblaenom obliku se koristi za ishranu. )ma
nisku temperaturu paljenja i samozapaljenja. -jene pare sa vazduhom grade eksplozivne smee. 1trovna je u jaim koncentracijama.
(astvori ispod >8E su praktino nezapaljivi ali ako budu izloeni toploti, doi e do odre&ene koncentracije para u vazduhu. %lobodno
37
i neogranieno treba koristiti vodu za neutralizaciju uz primenu izolacionih aparata.
!>.@.,+1-)/,6
Am"nia# -M$ je zapaljiv i eksplozivan gas. ,monijak je najznaajnije jedinjenje azota. Cas je karakteristinog mirisa koji
izaziva suzenje oiju. Voda ga dobro apsorbuje, uz istovremeno osloba&anje toplote. %a vazduhom gradi eksplozivne smee. 0ue
udisanje amoni jaka je smrtonosno. -a vazduhu se tee pali, ali se zato veoma lako pali u zoni vodonika. 0obija se sintezom azota i
vodonika u specijalnim ure&ajima i na visokim pritiscima. )ma iroku primenu u proizvodnji vetakog &ubriva, u industriji boja,
eksploziva i dr. %redstvo za gaenje je voda, ili .1#, uz adekvatnu zatitu odelima za zatitu od agresivnih materija i izolujuim
aparatima. Vodena magla ima za cilj da u zoni irenja gasa, isti lepi i sputa na pod, te na taj nain vri neutralizaciju okoline.
!>.!8.,.*T)4*-
Aceti)en je bezbojan, eksplozivan gas neprijatnog mirisa zbog prisustva primesa <vodonik3sulfid, fosfor3vodonik". 4aki je od
kiseonika i zauzima gornje zapreminske slojeve.
)sporuuje se rastvoren u acetonu, a boce u kojima je smeten usled udara ili zagrevanja mogu eksplodirati.
7 sluaju isticanja iz eline boce, treba pristupiti zatvaranju ventila boce, kao i hla&enju susednih boca. 1bavezna je zatita disajnih
organa izolacionim aparatima uz primenu vatrootpornih zatitnih odela, zbog velike toplotne moi u procesu sagorevanja.
:oce treba hladiti rasprenim mlazom. ,ko do&e do isticanja acetilena iz boce unutar nekog zatvorenog prostora, odmah treba za tvoriti
ventil, a ako to nije mogue, acetilen, koji istie, odmah zapaliti kako bi se spreila mogua eksplozija.
!>.!!.M41(
Hl! "# $%&', (%')#l#*+, *#),-,l"+. $,& /'!$ 0+!+&,. U !#,$.,*"% 1l!, &, !#2%34+*+0 0,'#!+",0,, 3, + &, ,0*+",30, 5%',*0,
,)'0, 0(# 26+ 2 #3&-l)+"#. T#(+ "# 2 .,)2%1, '# +),)+., ,#!),$,7#*"# % 2*"+0 ),-!#0+*&3+0 &l"#.+0,.
7 sluaju isticanja iz neke boce 3 cisterne treba zatvoriti ventil. 1bavezna je zatita odelima za zatitu od dejstva agresivnih materija i
izolacionim aparatima.
+oe se upotrebiti kao bojni otrov, izaziva ekoloku katastrofu, pa je obavezna evakuacija ljudi iz ugroenih prostora.
'ri poaru na objektima gde se nalazi hlor, kao sredstvo za gaenje koristi se voda.
1A.GAENJE POARA U OTEANI5 US:OVI5A RADA
'roces gaenja poara je pre svega struan rad koji zahteva tano odre&enu organizaciju i redosled operacija, koji se jo vie
komplikuje u zimskim uslovima, pri jakom vetru, na nepristupanim terenima i u uslovima velikog zadimljenja prostora.
!9.!.-*01%T,T,6 V10* 5, C,B*-/* '12,(,
-edostatak dovoljne koliine vode za gaenje poara zahteva posebnu organizaciju i pred rukovodiocem se javlja problem obez3
be&ivanja dovoljne koliine vode. 7 tom sluaju rukovodilac intervencije organizuje izvi&aku grupu koja treba da obi&e teren radi
pronalaenja izvorita vode u okolini.
Voda se do mesta intervencije najee doprema vatrogasnim vozilima, ali se dopremanje moe vriti i autocisternama drugih
preduzea, relejnim snabdevanjem vatrogasnim pumpama, a ponekad i lananim putem pomou drugih posuda.
7 takvim okolnostima je veoma bitno na koji nain e se koristiti postojea koliina vode za gaenje. %igurno je da e se u tom sluaju
koristiti raspreni mlaz ili vodena magla, uz neposredno dolaenje do mesta poara.
(adi racionalnijeg korienja vode i pritisak na pumpi je umanjen. ,ko to uslovi diktiraju, za gaenje poara se moe koristiti i pena,
radi efikasnijeg gaenja.
6ada je slab pritisak vode na hidrantu, rukovodilac intervencije moe da naredi iskljuenje okolnih potroaa radi poveanja pritiska.
,ko je vea udaljenost mesta poara od izvorita vode, onda se odre&uje sistem dovoenja vode pomou autocisterni.
!9.#.C,B*-/* '12,(, -, NISKIM T*+'*(,T7(,+,
-iske temperature u zimskom periodu bitno oteavaju rad vatrogasnih jedinica pri gaenju poara. 'ored niske temperature,
zimski period esto karakterie jak vetar, vejavica i sneg. Vetar sa snegom smanjuje vidljivost ime se usporava kretanje vozila, a
istovremeno se poveava razvoj poara. 'oledica i neprohodnost puteva smanjuju mogunost manevrisanja vatrogasnih vozila, to
oteava akciju gaenja. 5bog gore navedenih faktora, esto je onemogueno pravilno postavljanje hidrantskog nastavka zatrpanog
snegom i teko ih je pronai. %ve to zaheva posebne pripreme koje vatrogasne jedinice moraju da obave, kako bi zimski period
doekale spremno za uspeno obavljanje zadataka u oteanim uslovima.
!9.$.C,B*-/* '12,(, '() /,61+ V*T(7
/ak vetar nepovoljno utie na razvoj poara na otvorenom prostoru jer znatno pojaava gorenje i doprinosi brzom irenju vatre.
38
6od otvorenih poara on razbacuje ugarak i iskre po okolini, tako da se mogu pojaviti nova arita. 'ri jakom vetru poveava se
opasnost od ruenja nagorelih konstrukcija, a vetar ometa dejstvo i usmeravanje mlazeva, naroito mlazeva pene. 5a gaenje u ovakvim
uslovima potrebno je angaovati jake snage, da bi se poar to pre ugasio.
!9.=.C,B*-/* '12,(, -1I7
6arakteristika poara nastalih nou, je da zbog kasnog otkrivanja, a samim tim i dueg vremena slobodnog razvoja poprimaju
velike razmere, to umnogome komplikuje akciju gaenja.
Tada je otean i rad vatrogasnih jedinica zbog slabe vidljivosti. -ajee je teko doi do objekta koji je zapaljen i veoma se teko ulazi
u objekat jer je obino zakljuan.
%ve ovo oteava izvi&anje poara i sagledavanje situacije. 5bog nepoznavanja terena i slabe vidljivosti smanjena je brzina rada ekipa
koje uestvuju u akciji gaenja, a poveana je opasnost od povre&ivanja.
5bog toga je potrebno vatrogasne jedinice obuavati u uslovima koji su slini nonom radu i detaljno prouavati teritoriju koju one
obezbe&uju.
5a gaenje poara u nonim uslovima neophodna je upotreba savremenih sredstava za osvetljenje. (une akumulatorske lampe i nosei
<prenosni" reflektori znatno olakavaju rad pri gaenju poara nou. 6od veih poara neophodno je korienje i prevoznih ili prenosnih
agregata za proizvodnju elektrine energije. -aroito se moraju osvetliti putevi za evakuaciju i kretanje, zatim glavni sektori gaenja i
izvori vode. ?esto se za osvetljenje mesta poara koriste farovi i reflektori sa vatrogasnih vozila.
1d izuzetnog znaaja je i me&usobna komunikacija uesnika u akciji radio3vezom, kako bi se u uslovima smanjene vidljivosti imala to
potpunija informacija o toku intervencije. 0obra veza doprinosi bezbednosti ljudstva i boljoj pokretljivosti vatrogasnih jedinica.
(ukovodioci akcije gaenja moraju stalno da prate rad ljudstva, zbog moguih nesrenih sluajeva. +esta na kojima je konstrukcija
progorela ili je otvorena treba obeleiti, ili posebno osvetliti.
!F.>.61-T(14, 6(*T,-/, 0)+, '() '12,(7
5adimljenost nekog prostora bitno oteava proces izvi&anja, postavljanja vatrogasnih pruga za gaenje, izvo&enje evakuacije
ugroenih, kao i sam proces gaenja poara. -ekontrolisano osloba&anje dima i toplote u stambenim, stambeno3poslovnim i poslovnim
prostorima, gde se nalazi ili okuplja vei broj ljudi, neminovno uslovljava pojavu panike.
)ntenzivan razvoj dima oteava sagledavanje mesta arita poara, pravce i puteve njegovog irenja, pronalaenje ugroenih lica,
odre&ivanje i kontrolu pravaca evakuacije.
%vrha zadimljavanja nekog prostoraje kontrola kretanja dima pri poaru. 'rocesom zadimljavanja se nastala toplota i dim zadravaju na
prostoru njihovog osloba&anja, ne dozvoljavajui pri tome njegovo nekontrolisano irenje unutar objekta.
0im se pri poaru iri komunikacionim kanalima <stepenita, liftovi, ahtovi za klimatizaciju i smee", brzo ispunjavajui celo3
kupnu zapreminu prostora. Topli gasovi i nastali dim se usled razlike gustine u odnosu na okolni vazduh, a pod dejstvom pritiska,
podiu uvis, formirajui sloj dima iznad najvie kote prostora. 7 gornjem delu prostora stvara se zona natpritiska, to uslovljava
intenzivan protok dima kroz otvore van prostora.
7 donjem delu prostora formira se zona potpritiska u koji kroz otvore ulazi vazduh iz okruenja.
)zme&u ove dve zone, postoji neutralna zona, u kojoj je pritisak jednak atmosferskom i gde nema kretanja dima ni vazduha. Visina
neutralne ravni zavisi od visine postavljenih otvora, te to su otvori postavljeni na vioj koti, to je i visina neutralne zone via i obrnuto.
ioarom
!. 5ona natpritiskaR #. 5ona potpritiskaR ,nalogija kreanja dima u dimnjaku i $. 2arite poaraR =. -eutralna ravan na viespratnom
objektu
%l. $G. 7ticaj poloaja neutralne zone na zadimljenost prostora
5agrejani vazduh u objektu postaje razre&eniji i laki od sveeg vazduha. 0a bi se njihov pritisak izjednaio, treba omoguiti da
sve vazduh ulazi kroz otvore u donjem delu objekta, a da izlazi kroz otvore u gornjem delu zajedno sa dimom i toplim gasovima.
Vetar i spoljna temperatura mogu promeniti pravac kretanja dima pri poaru u objektu. 7 sluaju poara na jednom od niih spratova,
dim bi ispunio taj sprat irei se navie kroz kanale i unutar objekta. 7 letnjim uslovima, kada je temperatura vazduha u spoljnoj
atmosferi vea od temperature unutar objekta, smer kretanja dima u objektu je suprotan. (ealna je opasnost od zadimljenja spratova i
39
puteva evakuacije ispod sprata na kome je poar nastao. Ta opasnost je tim vea ukoliko je dolo do poara iznad neutralne zone.
6ontrola kretanja dima u objektu se mora sprovesti odmah po stizanju prvih vatrogasnih snaga i to na jedan od sledeih naina
3 kontrola kretanja dima prirodnom konvencijom,
3 prinudnim provetravanjem objekta mehanikim putem.
6ontrola kretanja dima prirodnom konvencijom <plovnost dima".
O&im)avane prir"&n"m #"nvenci"m! .a$ira *e na 4i$i-#im $a#"nima ra$)i#e temperat,re *tv"ren"+ &ima i
temperat,re va$&,0a , p"-etn" 4a$i p"'ara. Dim ta&a p)"vi #r"$ pr"*t"ri, i #a" *peci4i-n" )a#%i i*p,nava pr"*t"r i*p"&
p)a4"na ".e#ta. A#" , t"m tren,t#, "tv"rim" ne#i "& "tv"ra , +"rnem &e), ".e#ta! ce)a #")i-ina &ima te'i/e &a i$a?e i$van
pr"*t"rie. U *),-a, &a nema "tv"ra! ce)"#,pna #")i-ina na+"mi)an"+ &ima *e 0)a&i i *p,%ta,/i *e vremen"m $a,$ima &"ne
$apremin*#e pr"*t"re ".e#ta.
O&im)avane prir"&n"m #"nvenci"m *e p"*ti'e "tvaranem "tv"ra na navi%" eta'i 2a#" e , pitan, vi%e*pratnica3 i)i pri
"tvaran, pr"*t"ra .)i$, p)a4"na! a#" *e ra&i " pri$emn"m ".e#t,. 6od viespratnice, kada dim ispuni ceo stepenini prostor od
prizemlja do najvie etae, otvaraju se otvori na najvioj etai i na taj nain vri prirodna konvencija dima, a ne po svim etaama na
stepeninom prostoru.
To znai da se "tvarane ne#"+ "tv"ra m"ra i$vr%iti , ran" 4a$i 24a$i p)"vn"*ti &ima3! &a .i *e i$.e+)" i$e&na-avane
temperat,ra i me%ane va$&,0a *a &im"m 2*p,%tane &ima3.
Prin,&n" pr"vetravane ".e#ta. 6ada prirodnim provetravanjem ne moemo izvriti kontrolu kretanja dima koristimo
elemente pri nudnog provetravanja objekta.
'rinudno provetravanje moemo izvriti na sledei nain
3 odsisavanjem dima iz zadimljenog prostora,
3 uduvavanjem sveeg vazduha u zadimljeni prostor.
Sl. $@. 1dimljavanje prostorije stvaranjem potpritiska <princp ;negativnog
pritiska;"
.
1F.TEBNIKE INTERVEN8IJE
Vatrogasne jedinice, pored osnovnog zadatka gaenja poara i spasavanja esto su angaovane na otklanjanju posledica
elementarnih nepogoda, akcidenata i saobraajnih udesa. 6ao to je to praksa pokazala, u svim tim nesreama, me&u prvim ekipama
koje su dolazile na mesto intervencije, bile su vatrogasne ekipe. 1ne pruaju svu neophodnu pomo prilikom poplava, zemljotresa,
odronjavanja zemljita, lavina, velikih saobraajnih nesrea i u svim drugim prilikama kada su ugroeni ljudi ili imovina.
'omo vatrogasnih jedinica, uglavnom je tehnikog karaktera, jer se u ovim intervencijama moraju obaviti specifini zadaci. (adovi se
obavljaju uz pomo alata, koji se zajednikim imenom nazivaju ;tehnika oprema;. Takva oprema je smetena u specijalno vozilo ija
je namena uee na tehnikim intervencijama.
7 praksi se najee upotrebljava univerzalno vozilo koje ima sopstveni pogon za sve ure&aje i alate kojim je snabdeveno. 7z pomo
ovog vozila mogu se obaviti svi tehniki radovi vezani za gaenje poara. -aroito veliku primenu ima prilikom saobraajnih nesrea,
poplava, zemljotresa, veih eksplozija, kontaminacije terena i sl.
7speh akcije umnogome zavisi od opreme kojaje na vozilu kao i od obuenosti posluge. 5bog toga je neophodno svakodnevno vriti
obuku vatrogasaca za korienje postojee opreme na vozilu za tehnike intervencije.
5a pruanje pomoi na reci koristi se vatrogasni brod ili vei amac. :rod je opremljen kompletnom vatrogasnom opremom za
delovanje na vodi. 0odatna oprema je prilago&ena potrebama gaenja poara, pruanja pomoi i spreavanja irenja razlivenih tenih
fluida.
!G.!.%',%,V,-/* 7C(12*-)M 7 %,1:(,I,/-)+ -*%(*I,+,
%aobraajne nesree su veoma este na naim putevima i ulicama, a veliki broj je onih u kojima je neophodno uee vatrogasnih ekipa.
'ri takvim nesreama, vozila, koja su uestvovala u udesu, uglavnom su deformisana, prevrnuta na bok ili krov. 'utnici u vozilima su
obino zarobljeni, a delovi tela ukljeteni. %ituacija se moe iskomplikovati ako do&e do isticanja goriva iz rezervoara i eventualnog
40
izbijanja poara.
(ukovodilac vatrogasne ekipe, nakon dolaska na mesto intervencije i sagledavanja situacije, odmah daje instrukcije o nainu
intervenisanja.
Vri se obezbe&enje mesta intervencije postavljanjem signalnih lampi da bi se spreila nova nesrea, a ako se radi o nonim uslovima,
vri se osvetljavanje prostora gde se radovi izvode.
1dmah se pristupa spasavanju unesreenih iz deformisanih vozila. 5a izvlaenje i osloba&anje osoba iz vozila, obino se koriste
hidrauline makaze kojima se vri odsecanje pojedinih delova automobila. 'ri tome treba voditi rauna da ne do&e do novih
povre&ivanja osobe koja se spasava. 5arobljeni delovi tela mogu se osloboditi i pneumatskim jastuiem. /astui se uvue izme&u dva
tereta, a zatim se napumpa, ime se postie odvajanje dva tereta, a samim tim i osloba&anje prikljetenih delova tela. 6ada je to
mogue, za rad na ovim intervencijama se koristi i runi alat sekira, kramp, razne vrste ekia, uskija, pijuk, kleta za seenje metala,
dizalica i dr.
!G.#.T*M-)?6* )-T*(V*-.)/* 610 70*%, ,7T1.)%T*(-)
(azliite tenosti se u velikim koliinama prevoze autocisternama, a mogu biti zapaljive, eksplozivne i toksine, to je veoma znaajno
kad do&e do udesa.
6od sudara autocisterne, moe doi do katastrofalnih poara i ljudskih rtava. -ajee nastaju pukotine na autocisterni kroz koje istie
gorivo. +oe doi i do ukljetenja vrata na vozilima i do pucanja plata usled velikog pritiska.
(ukovodilac akcije vri izvi&anje da bi ustanovio vrstu teno sti. ?esto je neophodna saradnja sa prevoznikom koji vri transport robe
ili se trai informacija od 61.3a vatrogasne jedinice o karakteristikama materije koja istie iz cisterne. 5abranjuje se pristup u zonu
prostiranja para tenosti kao i upotreba otvorenog plamena.
Taktiki nastup se vri tako to se vatrogasne ekipe zatite adekvatnim odelima i izolacionim aparatima. Vodenom maglom se vri
obaranje tenosti, a u pripravnosti se nalazi pruga za eventualno gaenje penom.
6ada se sprei isticanje tenosti iz cisterne, ona se mlazevima vode potiskuje to dalje od vozila. (asuta tenost se moe ukloniti na
vie naina, runo ili pomou specijalne opreme. *lektrina pumpa moe biti prikljuena na gradsku mreu ili elektrosistem samog
vozila, a po zavretku uzemljenja vri se pretakanje tenosti. 7koliko rasuta tenost u&e u kanalizaciju ili reni tok, potrebno je odmah
obavestiti nadlene organe o zaga&enosti. To se moe spreiti podizanjem nasipa ili pregra&ivanjem tenosti.
,ko je prilikom udesa dolo do poara, a u kabini je ostala zarobljena osoba, tada treba pristupiti spasavanju i gaenju poara.
)stovremeno se vri hla&enje cisterne i spreava irenje poara prema kabini vozila.
Caenje poara cisterni treba vriti penom uz adekvatnu zatitu vatrogasnih ekipa.
!G..$. %',%,V,-/* )5 07:)-,
%pasavanje ugroenih ljudi iz dubina predstavlja posebnu opasnost, kako za osobe koje se spasavaju tako i za same spasioce.
?esto u prostoru iz koga se vri spasavanje postoji poveana koncentracija raznih gasova koji mogu biti opasni za ljudski organizam.
,ko se ugroeni nalazi u dubokoj jami, akcija je komplikovana i trai odgovarajuu opremu i dovoljan broj ljudi.
5a spasavanje iz ovakvog prostora najee se koriste mornarske lestve, drvene lestve, uad i dr. pogodna sredstva. 1sobe koje ulaze u
jamu nose sa sobom opremu za rasvetu, zatiene su izolacionim aparatima, a ako ugroeni daje znake ivota i za njega treba poneti
izolacioni aparat.
%a spasiocima se mora odravati stalna veza kako bi se imao uvid u situaciju, dobili podaci o stanju povre&enog i
mogunostima njegovog spasavanja.
%pasioce treba zatititi od odronjavanja zemlje ili kamenja kako ne bi dolo do njihovog povre&ivanja, a to se ostvaruje izradom
adekvatne oplate. 0izanje nastradalog kroz otvor vrimo tako to ga opaemo sa dva opasaa. %vaki opasa opaemo sa po jednim
uetom. /edno ue je prebaeno preko koturae, a drugo runo povlae ljudi koji se nalaze iznad jame. 'ovlaenje mora biti
sinhronizovano i ravnomerno kako ne bi prouzrokovalo dodatne povrede.
41
1E.GAENJE POARA U RADIOAKTIVNOJ SREDINI
6od poara u radioaktivnoj sredini, vatrogasne jedinice se nalaze pred sloenim zadatkom, jer se nalaze u opasnosti ne samo od
poara ve i od radioaktivnog zraenja. Vatrogasna jedinica se mora istovremeno angaovati u gaenju poara i eleminisanju radioloke
opasnosti, zbog prisustva radioaktivnih izotopa u poaru. (adioloke osobine gorivih i negorivih radioaktivnih izotopa nemaju znatnog
uticaja na proces gorenja i razvoj poara, pa ne utiu na mogunost gaenja. 'oar se razvija shodno uslovima nastanka i razvoja bez
obzira da li su vatrom zahvaene radioaktivne materije ili materije bez radioaktivnosti.
7 poarima u kojima su prisutni radioaktivni izotopi i jonizujue zraenje od odluujueg znaaja za uspenu taktiku akciju je procena
uticaja razvoja i irenja poara na pojavu radioloke opasnosti i kontaminacije objekta, ue i ire okoline. 1bim ovih opasnosti je
uslovljen karakterom razvoja poara kao i uslovima pod kojima se on razvija. 'rodukti gorenja sadrani u dimu, u zavisnosti o
karakteristika objekta i strujanja vazduha, vremenskih prilika i dr. uslova, prouzrokovae uu ili iru kontaminaciju okoline. Birenje
poara e prouzrokovati irenje obima kontaminacije. 1d posebnog znaaja je pojava jaih turbulentnih strujanja u objektu. %trujanja
kroz ventilacione kanale, stepenita, otvore, mogu kontaminirati itav objekat. %trujanje dima i drugih produkata gorenja kroz otvore na
objektu uslovie irenje kontaminacije na otvoreni prostor. To kontaminiranje okoline objekta, pod uticajem jakog vetra, ili pak
padavina <kia ili sneg", uslovljava kontaminiranje veih povrina.
6od vrstih alkalnih metala, a naroito ako su radioaktivni, veoma je sloena akcija gaenja.
'ri gaenju poara u objektima ili na terenu gde su prisutni radioaktivni izotopi, neophodna je adekvatna oprema za
ustanovljavanje i merenje radioaktivnosti i opreme za zatitu jedinica od radioaktivnih zraenja. Vatrogasne jedinice pri gaenju ovih
poara, paralelno sa evakuacijom i gaenjem moraju izvriti i radioloko izvi&anje, izolaciju kontaminirane ili ozraene zone, obe3
leavanje zone kao i konano zbrinjavanje radioaktivnih izotopa.
*misija radioaktivnog zraenja u radioaktivnoj sredini ne moe se blagovremeno otkriti vizuelnim putem, jer ljudska ula za to
nisu sposobna. )zuzetak je emisija radioaktivnog zraenja visokog intenziteta koja prouzrokuje peckanje i svrab na koi, a beta zraenje
i takozvane beta opekotine. 7 oba sluaja primljena doza je smrtonosna, te se moraju koristiti odgovarajui merni instrumenti 3
detektori, a za utvr&ivanje individualnih doza ozraenosti se koriste dozimetri.
5a linu zatitu vatrogasnih jedinica neophodna je primena izolujuih aparata, te specijalnih odela koja pruaju zatitu kako od
toplotnog, tako i od radiolokog zraenja. 7 tu svrhu se koriste jednodelna odela za potpunu zatitu, koja su sa spoljne strane veoma
glatka da bi se efikasno izvrila dekontaminacija.
Vodu kao sredstvo za gaenje ne treba koristiti, jer razlivanjem samo pospeujemo kontaminaciju i postoji realna opasnost
njenog irenja u okolni prostor ime izazivamo aerozaga&enja. .elishodnije reenje je primena .1# preko stabilnih ili pak mobilnih
sistema, pa i runih prevoznih i prenosnih aparata. -jegovom primenom, usled pritiska gasa .1# postoji opasnost od usmeravanja
kontaminacije u blie okruenje. )pak je najbolje reenje primena praha jer pokazuje dobar efekat, prekida gorenja, a nataloeni prah
zajedno sa radioaktivnim materijama mogue je efikasno prikupiti. Malone i penu ne treba koristiti kao potencijalna sredstva za gaenje,
zbog negativnih propratnih efekata.
)zbor taktikog nastupa je uslovljen veliinom i mestom izbijanja poara. 7 uslovima gaenja kod akcidenta na saobraajnim
sredstvima kojima se prevozi radioaktivni materijal, neophodno je u to kraem vremenu ukloniti radioaktivni materijal u originalnoj i
neoteenoj ambalai, pa potom nastaviti proces gaenja.
7z propisno zatienu vatrogasnu jedinicu, za te namene treba koristiti prah, a ako ga nemamo 3 .1#. Treba dejstvovati uz
vetar, a u uslovima rada po kii u jame, da bi se kasnije mogla izvriti dekontaminacija.
,ko su vatrom zahvaene vee povrine, konstrukcioni delovi objekata, taktiki nastup treba usmeriti na suzbijanje plamena
prahom, a preporuuje se primena srednje i lake pene u smislu zatite poarom jo nezahvaenih povrina. 'enu treba usmeriti na
gorive povrine, uz maksimalni oprez, da se kontaminacija ne bi proirila. 6ada su u pitanju alkalni i zemnoalkalni metali zabranjena je
upotreba bilo kog tipa pene ili vode.
'o zavretku akcije gaenja ili spasavanja u kontaminiranoj zoni, neophodno je izvriti dekontaminaciju line zatitne opreme,
kao i celokupne angaovane opreme na mestu intervenisanja.
U-e*nici a#cie +a%ena i *pa*avana *e na )ic, me*ta ".ave$n" m"ra, p"&vr+n,ti &ete#cii! #a" i &e)imi-n" &e#"ntaminacii.
-a delovima tela se najee zadravaju radioaktivne estice. 'rodor estica putem probavnog trakta ili pak u respiratorni
aparat <plua" ima kobne posledice. To zahteva maksimalne line mere zatite, te se maske sa cedilom u te svrhe ne mogu koristiti.
5bog svih specifinosti i sloenosti kod intervenisanja u uslovima kontaminacije, jedinstveno je pravilo 3 najkrae mogue zadravanje
u kontaminiranoj zoni i to bre otklanjanje radioaktivnih materija sa delova tela i predmeta koji nas okruuju.
To nalae potrebu ee izmene vatrogasnih ekipa, uz potrebnu zatitu, da bi se eliminisala mogunost opasne ozraenosti.
1G.POARNO(TAKTIKA PRIPRE5A VATROGASNIB JEDINI8A
0obro organizovana sluba zatite od poara podrazumeva i snimanje, sistematizovanje i proradu tekstualno3grafikih
podataka poarno ugroenih objekata kroz operativne karte gaenja poara.
#8.!.1'*(,T)V-* 6,(T* C,B*-/, '12,(,
42
1perativna karta je karta poarne ugroenosti neke firme, ustanove, poslovnog centra i sl. %lue za brzo sagledavanje
potrebnih mera za odre&eni taktiki nastup vatrogasnih jedinica. 1perativna karta moe da tretira ceo objekat ili posebno poarno
ugroen deo objekta te firme.
%astoji se iz tekstualnog i grafikog dela ra&enog na odgovarajuem papiru i u odgovarajuoj formi izrade. (adi se u vie primeraka, od
kojih se po jedan nalazi u 61.3u teritorijalne vatrogasne jedinice, 61. 3u teritorijalnih vatrogasnih jedinica koje dolaze u sadejstvo i u
odgovarajuoj slubi u firmi za koju se radi operativna karta.
11.SPAAVANJE NA :EDU
6od spaavanja osobe koja je pala kroz led, spasioci moraju imati na umu da led koji nema dovoljnu nosivost predstavlja
znatnu opasnost. %pasiocima tako&er mora biti jasno da se unesreeni zbog brzog smrzavanja udova samo kratko vrieme moe drati na
povrini i zbog toga je nuno brzo jelovati. ,ko je mogue, spaavanje se provodi sa obale. %pasioc prua, gura ili baca unesreenom
pomona sredstva kao npr. daske, ipke, lestve ili ue. /o bolja bi bila lopta za spaavanje, kolut za spaavanje s uetom ili slina
plutajua sredstva za spaavanje, na kojima se unesreena osoba moe drati.
,ko se unesreeni poslije toga ne moe samostalno osloboditi, onda mu na ledu moraju pomoi spasioci <vatrogasci, prolaznici". 'ri
tome se pomagai nikada ne smiju u stajaem poloaju pribliavati mjestu puknua. 'rema rupi na ledu se moraju u leeem poloaju
poguravati, ako je mogue sa rairenim rukama. 1d prednosti je da se pomaga, leei na velikoj plosnatoj podlozi <ljestve, vrata,
iroka daska" dogura do osobe na ledu. 'rvi spasilac bi trebao biti osiguran s uetom. 6ada se spasilac dovoljno pribliio mjestu
puknua, povlai postojea pomona sredstva kao to su daske, lestve ili slino, i to preko mesta puknua da povea nosivost leda i da
na taj nain unesreenom ponudi mogunost da se uz predmet samostalno izvue tj. da se unesreena osoba spasi iz ledene vode.
11 =:ASBOVER
'lameni udar zatvorenog ventilisanog prostora naziva se fleover, a doga&a se u me&ufazi izme&u poetnog i razbuktalog
poara;. 'od pojmom ventilisanog prostora podrazumeva se prostorija u kojoj su usled poara popucala prozorska stakla ili progorela
vrata, to omoguava dotok sveeg vazduha. 1snovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera3a su
temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri stropu prostorije treba biti oko 988H.. Tada se postie toplotno
isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav zapaljiv materijal <predmeti i gasoviti produkti pirolize" koji se nalazi u prostoriji na
temperaturi paljenja.
Treba da postoji optimalan dotok sveeg vazduha kroz prozore ili vrata. ,ko je prevelik dotok, ne moe se postii temperatura
od oko 988H. jer se prostorija hladi. ,ko je dotok vazduha mali, poar ne gori dovoljno intenzivno i temperatura u prostoru pada.
6ljuan generator koji proizvodi pirolitike gasove i pare je toplota. 1ko F>E nastalog toplotnog zraenja bie zadrano i usmereno od
stropa <neutralne povrine" prema dole. To e dovesti do poveanja nastanaka poarnih gasova kao rezultat pirolize. Tada nastaje
kritian trenutak kada se svi gasovi nastali pirolizom odjednom pale jer je njihova koncentracija bliska 0C* a ekspanzijom dosegnu do
plamenih jeziaka.
D,'n"*t r,#"v"&i"ca a#cie +a%ena p"'ara.

43
.elokupnu organizaciju i akciju sprovodi r,#"v"&i"c a#cie +a%ena p"'ara koji u naelu samostalno odluuje i niko nema
pravo da mu se mea u rad niti da menja njegova nare&enja. (ukovodilac mora da bude struan, samoinicijativan, odluan i sposoban
da organizuje uspenu akciju gaenja. (ukovo&enje je odgovoran i zahtevan posao od ega zavisi uspeno spaavanje ivota i gaenje
poara. 1vlaenja su mu velika <evakuacija, dodatna mobilizacija, ulazak u stanove ili objekte, angaovanje privatnih ili sredstava
drugih organizacija i sl."i sva su regulisana 5akonom ali i odgovornosti koje preuzima. ,kcijom gaenja rukovodi prvi komandir
vatrogasne jedinice koja stigne na mesto poara a komandu moe da preuzme vii po inu samo ukoliko je povre&en ili proceni da loe
obavlja posao i tu odluku mora da saopti svim nivoima koji su ukljueni u akciju.
Opa*n"*ti pri)i#"m +a%ena p"'ara i $a%tita ),&*tva "& r,%ena $i&"va! tavanica i &imna#a
6od obruavanja maltera i stakla treba stati na mestu kako bi se smanjila meta i smanjile mogunosti povreda. 7koliko
pojedinidelovi krovne, spratne ili me&uspratne konstrukcije vise i predstavljaju opasnost, sami ih ruimo direktnim punim mlazem.
GAENJE POARA U INDUSTRIJI GU5A
)ndustrija gumenih proizvoda ima za osnovu sirovi kauuk, stare gume i druge sirovine. 'ri
proizvodnji gume veoma esto se koriste razni rastvori, medju kojima i laki benzini. Birenje poara u
industriji gume ide velikom brzinom, uz pojavu visokih temperatura, dima i velikih koliina tetnih
gasova.7 prostorijama gde se upotrebljavaju lako zapaljive tenosti, za gaenje poara treba uvek
primeniti penu ili prah. Cuma se inae gasi vodom, ali su potrebne velike koliine. 'ri gaenju treba
koristiti izolacione aparate i linu zatitnu opremu. +ateriju treba dugo hladiti da bi se postiglo potpuno
gaenje.'oto zbog visoke temperature plamen moe lako da se prenese na krovnu konstrukciju, treba
GAENJE POARA P:ASTI 8 NIB 5ASA
5a gaenje ovih poara koristi se voda, pena, halon, moe se koristiti i prah ali samo za
priguivanje poara.Voda se koristi u vidu punog i rasprskavajueg mlaza. (aspraskavajui mlaz titi od toplote i
apsorbuje otrovne gasove, a vodena magla se koristi u prostorijama za presovanje i izradu predmeta,obzirom da je
tu manje poarno optereenje.'ena se takodje koristi u pogonima za izradu predmeta od plastinih masa,
radi prisustva raznih ulja i maziva koja se koriste pri izradi.'ri dolasku na lice mesta (C' duan je da utvrdi ugroenost ljudstvaR
utvrdi puteve evakuacijeR utvrdi mesto poaraR
GAENJE POARA AUTO6USA
'rilikom poara n autobusima , ak i poar manjih razmera moe da prouzrokuje veliku opasnost zbog panike i uguenja
dimom. Treba odmah pristupitispasavanju uz efikasno dejstvo u cilju gaenja. )ntervencija vora biti brza i odluna. 'otrebno je
hladjenje vodom zagrejane karoserije vozila. 5a probijanje karoserije treba upotrebiti specijalne hidrauline makaze, uskije, sekire,
ekie i dr. 7 krajnjem sluaju koriste se i aparati za seenje metala <aparati za zavarivanje", a takone i elektrine testere. ?esto ce pri
spasavanju biti potrebno upotrebiti dizalicu, da bi se prevrnuto vozilo ispravilo i omoguila evakuacija ljudi.
EVAKUA8IJA I SPASAVANJE UGROENE I5OVINE
'od pojmom materijalne vrednosti podrazumevaju se predmeti i sredstva ija vrednost uslovljava
da budu sauvani od mehanikog oteenja, dejstva vatre i toplote i negativnog dejstva sredstava za gaenje.
7 najveem broju sluajeva ugroene materijalne vrednosti se spasavaju uz zatitu sa
mlazevima vode, koji spreavaju irenje poara ka njima, dok se ne iznesu na siguran prostor.
%tihijske radnje kao to je bacanje imovine kroz otvore prozora, i sl. nisu doputeni jer mogu
prouzrokovati bitna mehanika oteenja.1dluke o evakuaciji imovine donosi (C' na bazi procene da je ona
neminovna, tj. kada ne postoji druga mogunost njene zatite. *vakuacije, u najveem broju sluajeva tee
paralelno sa gaenjem poara, ali se evakauaciji moe pribei i ranije ukoliko to sitacija na terenu zahteva.
*vakuacija imovine se vri kroz komunikacione puteve, uz zatitu ljudstva od dejstva vatre,
toplote i produkata gorenja. Voda je najrasprostranjenije sredstvo za gaenje poara. 7poredo sa njenom primenom za gaenje
Ta#"&e name/e *e i pitane v"&"$a%tite pri)i#"m +a%ena p"'ara. -ekontrolisana upotreba moe prouzrokovati
velike tete, cesto puta vee nego one nastale poarom <poplave i tete u stanovima koji nisu
zahvaeni poarom, poplave raunske i druge opreme koja nije zahvaena poarom, oteenja na
elektro i drugim instalacijama itd.".
5ato V/ uporedo sa gaenjem i formiraju ekipu za zatitu od vode koja vodi rauna kod
upotrebe vode prilikom poara. -a vatrogasna vozila se stavljaju polietilenski prekrivai <plastine
folije", prekrivke od gumiranog platna, vree sa drvenom piljevinom, drveni podmetai, specijalni
slivnici, kofe i dr. 6orienjem ovih i drugih sredstava vri se zatita imovine u stanovima, materijalnih
dobara, urenaja, maina i alata u radnim organizacijama. Vri se prekrivanje nametaja, maina, alata,
urenaja i svega to se moe otetiti vodom, odgovarajuim prekrivaima od gume ili drugim folijama,
stavljanje odgovarajuih podmetaa ili iznoenje istih iz prostora ugroenog vodom ili poarom.
KO5UNIKA8IJA I KOORDINA8IJA NA INTERVEN8IJI
44
'ri gaenju poara obezbenenje stalne i sigurne veze na terenu gde se odvija intervencija
jeste jedan od osnovnih zadataka koji omoguava i obezbenuje uspeno rukovonenje gaenjem
poara. 1sim veze koja se ostvaruje na mestu intervencije, neophodna je i stalna veza sa 61.3om ili
komandom jedinice, ili sa drugim susednim jedinicama i vanim ustanovama, koje mogu da doprinesu
uspenijem vonenju gaenja poara.
-a mestu intervencije obezbeduje se veza primenom tehnikih urenaja veze ili preko kurira.
-ajee se koristi radio3veza. +enutim, i tamo gde su obezbenena tehnika sredstva veze, veza
preko kurira je neophodna pri gaenju svakog poara.
GAENJE POARA NA OBJEKTIMA U IZGRADNJI
Caenje poara na objektima u izgradnji ruevinama predstavljaju dodatnu opasnost za V/ u odnosu na gaenje
poara na zavrenim objektima.1snovni faktori koji neposredno utiu na brzinu razvoja poara i efikasnost gaenja
naobjektima u izgradnji su
V jako strujanje vazduha, kome pored otvorenog prostora potpomau nezastakljeni prozori,
nepostavljena vrata, otvori za liftove i dr., to poveava brzinu irenja poara po vertikali i
horizontaliR
V prisutnost vee koliine zapaljivog materijala <drvene skele, daske za alovanje, boje, lakovi,
razrenivai, stiropor i slino".
'osebna opasnost za izbijanje poara i eksplozija predstavljaju radovi na rezanju i zavarivanju,
pri emu se koriste eline boce sa komprimiranim gasovima. 6od gaenja poara treba posebno
voditi rauna o ovim bocama, koje se eventualno nalaze u poaru.
Ga%ene p"'ara *ena i *)ame
%amo gaenje sena i slame skopano je sa dugim radom na postepenom skidanju, razgrtanju
i rasturanju kamara uz obilno kvaenje sena i slame rasprskavajuim mlazom i detaljno gaenje. 1vde
se svakako koriste vile za skidanje i prevrtanje sena i slame. %vu slamu i seno treba vie puta
prevrnuti i dobro je pokvasiti.
Opasnosti od udara napona eletrine ener!i"e
Napon, elektrina energija (struja) nosi sa sobom opasnost od strujnog udara, povrenivanja ili
smrti vatrogasaca. Prilikom udara napona elektrine energije posebna opasnost je odbacivanje tela
oveka koji je doao u dodir sa vodom pod naponom pri emu mogu da nastanu povrede i od pada.
Opasnost od napona elektrine energije se sree praktino na svim poarima u vidu
neiolovani! provodnika (iolacija igorela), atim kao nademna mrea na stubovima (koji se mogu
ne!otice dodirnuti mlaom vode), naponska mrea koja napaja inska voila (voovi, tramvaji,
trolejbusi). "akodje, opasnost preti i kod poara na tra#o stanicama gde je napon mnogo vei nego u
gradskoj mrei. Posebna opasnost preti kod nepravilno ivedeni! elektrini! instalacija u kuama
(dovod elektrine energije sa dve strane), gradama i sl.
$atita od udara napona elektrine energije (strujni udar), podraumeva da se ve u toku
ividjanja mesta poara iskljui napajanje elektrinom energijom objekta koji je ugroen poarom, ne
do!vatanje provodnika golom rukom ili vlanom rukavicom, ne bacanje mlaa vode na provodnike,
uemljenje ako su u pitanju inska voila. %od visokonaponski! postrojenja (tra#o stanice i sl.) ne
prilai se mestu poara sve dok napon elektrine energije nije sigurno iskljuen.
P&"'N(' ) %O*+&N',&(-
! klasifikacija poara i eksplozija =
# gaenje poara u mlinovima i silosima #>
$ odvojeni, paralelni, serijski nastup !8
! ulazak u prostoriju zahvaenu poarom, kretanje kroz zadimljeni prostor !F
# gaenje poara u bolnicama #F
$ gaenje u tunelima $8
! spasavanje ugroenih u saobraajnim udesima $@
45
# gaenje poara na avionima $!
$ gaenje poara na visokim objektima !@
! gaenje poara u bioskopima i pozoritima #9
# spasavanje iz liftova
$ taktika dejstva kod hemijskih udesa
! gaenje poara na kompoziciji vozova $!
# granice eksplozivnosti $>
$ taktika primena pene G
! gaanje poara u hemijskoj industriji #>
# spasavanje iz ruevina =8
$ uvi&aj nakon eksplozija diverzantskog sredstva
! taktiki nastupi vatrogasnog odeljenja, voda, eta 8
# snabdevanje vodom mesta poara !9
$ gaenje poara zapaljivih tenosti i gasova $#
! pojam evakuacije i spasavanja !>
# Caenje podrumskih poara !G
$ operativne karte gaenja poara =!
! gaenje poara na autobusima dodatak
# kiselina, acetilen, amonijak, hlor $F
$ ugalj i slama #@
! +ere bezbednosti u toku intervencije $>
eksplozija gasova i praina
# lokalizacija i likvidacija poara !=
$ gaenje poara u metaloprera&ivakoj industriji #=
! gaenje poara na automobilima $!
# radio3aktivne materije, mere zatite i dekontaminacija =8
$ ,ntiteroristika zatita
satandardna i improvizovana sredstva, nain iniciranja eksploziva
! forme i metode taktike pripreme
# raspored vatrogasnih vozila ##
$ gaenje poara glavnih razvodnih ormara i razvodne table ##
! taktika primena vodenih mlazeva F
# gaenje poara u tavanskim prostorima i krovovima #8
$ naftni derivati, mere zatite i dekontaminacija =8 fali
! gaenje poara pri niskim temperaturama i jakom vetru $F
# intervencije na vodi i ispumpavanje vode
$ odimljavanje prostora pozitivnim pritiskom sa jednim ili vie ventilatora $G
! taktiki zahvati, unutranja, spoljna i kombinovana navala !#
# gaenje poara nadzemnih rezervoara $$
$ metodika psiho3fizike pripreme pripadnika vatrogasnih jedinica nema
! gaenje poara na prizemljima i spratovima !G !@
# visoka temperatura i fle over =#
$ natrijum, aluminijum, fosfor, sumpor $>
46
! opasnosti prilikom spasavanja i evakuacije !>
# gaenje poara deponija i smea
$ gaenje poara u kolama #F
! osnovni parametri poara, vlanost vazduha, uticaj vetra F
# gaenje ure&aja pod naponom ##
$ objekti napada, protivpoarna deurstva, postupak u sluaju dojave o podmetanju
! priprema intervencije, tok intervencije i zavretak intervencije !
# gaenje elektro3vodova i trafostanica ##
$ mere zatite i dekontaminacija
! gaenje poara u drvnoj industriji #=
# celuloid i kalcijum3karbid $9
$ ;podela po konstrukcijiR namena, konstrukcija, nain rada i odravanje;333
! taktika primene praha za gaenje poara G
# zatita i evakuacija ugroene imovine 3333
$ gaenje poara na vodi $!
! gaenje poara u marketima i sajmovima #G
# spasavanje sa leda =#
$ kontrola kretanja dima prirodnim putem $G
! relejni i kombinovani nastup !!
# gaenje poara dimnjaka #!
$ gaenje poara eksplozivnih materija, municije i vojne oprema
! gaenje umskih poara ##
# reavanje taktikih zadataka ...
$ opasnosti od ruenja konstrukcija, stepenita, dimnjaka dodatak
! komunikacija i koordinacija na intervenciji dodatak
# rad navalne grupe !F
$ gaenje poara elektrinih lokomotiva, tramvaja i trolejbusa
! produkti gorenja, kretanje dima u poaru, ugljenmonoksid F
# spasavanje iz dubina =8
$ analize intervencija 33333
! taktika primana ugljendioksida i halona @
# Caenje poara na sistemima za prenos elektrine energije mere zatite ## dodatak
$ Caenje poara krmnih useva i poljoprivrednih gazdinstava #$
! gaenje poara benzinskih stanica3333
# gaenje poara nou $F
$ opasnosti od elektrinog udara dodatak
! frontalna, obuhvatna i koncetrina navala !=
# gaenje poara u objektima u izgradnji dodatak
$ radio3aktivne materije, mere zatite i dekontaminacija =!
! gaenje poara u tekstilnoj industriji #=
47
# prinudno provetravanje objekta $@
$ gaenje poara na kamionima
! nain evakuacije !>
# polaganje potisnih creva, poloaj razdelnice i sabirnice !>
$ gaenje poara gume i plastine mase #@ dodatak
! (ukovo&enje akcijom gaenja poara dodatak
# gaenje poara u garaama #@
$ gaenje poara pumpnih stanica