2

K o k a i n

Aleister Crowley
Postoji jedna srena zemlja, daleko, daleko odavde.
Himna.
Copyright O.T.O.


From The International, October, 1917











3

I.

Od svih Gracija koje se skupljaju oko
Venerina prestola, najplahovitija i najvrdavija je
ona devojka koju smrtnici nazivaju Sreom. Ni
jedna se toliko udno ne goni; nijednu nije toliko
teko osvojiti. Zaista, jedino su sveci i muenici,
obino neznani svojim blinjima, uinili je
svojom; a doli su do nje sagorevajui u sebi
Ego-oseaj belo usijanim gvoem meditacije,
rastvaranjem sebe samih u onom boanskom
okeanu Svesti ije more je bestrasno i savreno
blaenstvo.
to se drugih tie, do njih Srea dolazi kao neka
sluajnost; kad se najmanje trai, moda se
pojavi. Trai, i nee nai; iskaj, i nee dobiti;
kucaj, i nee ti se otvoriti. Srea je uvek neki
boanski udes. Ona nije nekakvo odreeno
svojstvo; ona predstavlja cvetanje povoljnih
okolnosti. Beskorisno je meati njene sastojke;
ivotni eksperimenti koji su do nje doveli u
prolosti mogu stalno da se ponavljaju, i to uz
beskrajnu vetinu i raznovrsnost uzalud.

ini se matovitijim od bajke, da jedan takav
metafiziki entitet moe ipak da se proizvede u
deliu sekunde, i to ne posredstvom mudrosti, ili
formula magije, ve jednom obinom biljkom. Ni
najmudriji ljudi ne mogu dati drugima sreu,
makar bili obdareni mladou, lepotom,
bogatstvom, zdravljem, pameu i ljubavlju;

4
najnia vucibatina, to drhti u kakvim prnjama,
zaputen, oboleo, star, kukavan, glup, puko jedno
leglo zavisti, moe je stei jednim brzo-uvuenim
udahom. Ovo je paradoksalno kao sam ivot,
mistino kao sama smrt.

Pogledajte ovu sjajnu hrpu kristala! To su
vodonikhloridi Kokaina. Geolog e pomisliti na
liskun; meni, planiraru, oni su nalik onim
svetlucavim, mekim snenim pahuljicama, to
uglavnom cvatu tamo gde stene stre iz leda
raspuklih gleera, to vetar i sunce ljubili su ih
dok nisu dobili senast izgled. Onima koji ne
poznaju velika brda, oni mogu da lie na sneg to
posipa drvee cvatima, svetlucajuim i bistrim. U
Vilinskom carstvu postoje takvi dragulji. Onome
ko ih kua u svojim nozdrvama njihovom
akolitu i robu oni zasigurno izgledaju kao da
rosa daha nekog velikog demona iz Neizmernog
Prostranstva smrzava se od studeni na njegovoj
bradi.
Jer, nikad ne bee eliksira tako trenutne arolije
kao kokain. Dajte ga bilo kome. Izaberite mi
poslednju nitariju na zemlji; neka podnese sve
torture bolesti; oduzmite mu nadu, oduzmite mu
veru, oduzmite mu ljubav. No tada, obratite
panju, pogledajte tu izlizanu nadlanicu, njenu
kou poutelu i naboranu, moda zapaljenu
veoma bolnim ekcemom, moda natrulu kavom
zloudnom ranom. On stavlja na nju taj
svetlucajui sneg, tek nekoliko zrnaca, hrpicu
zvezdane praine. Istroena ruka se lagano podie

5
do glave to tek je neto vie od obine lobanje;
nejak udisaj uvlai taj blistavi prah. Sad treba
saekati. Minut moda pet minuta.

Utom, deava se udo nad udima, sigurno kao
sama smrt, pa ipak uzvieno kao sam ivot; neto
udesnije, budui da je tako iznenadno, toliko
odvojeno od uobiajenog toka evolucije. Natura
non facit saltum priroda ne ini skok. Istina
stoga je ovo udo, takorei, protiv prirode.
Melanholija iezava; oi sijaju; na bledim
usnama smeak. Bezmalo muevna krepkost
vraa se, ili se bar tako ini. Barem se vera, nada
i ljubav tiskaju veoma udno u taj ples; sve to je
izgubljeno, naeno je.
ovek je srean.

U jednom oveku ova droga moe da pobudi
ivost, drugoga da uini mlitavim; u nekome budi
kreativnu snagu, u nekome neiscrnu energiju, u
nekome oaranost, a u nekome pak poudu. Ali,
svaki je na svoj nain srean. Zamisli to! tako
jednostavno a tako transcendentalno! ovek je
srean!
Proputovao sam sve strane sveta; video sam
takva uda Prirode da moje pero jo uvek zatrca
kad pokuam da ih ispripovedam; video sam
mnoga uda ljudskog genija; ali nikada nisam
video udo nalik ovome.




6
II.

Zar ne postoji jedna kola filozofa, hladna i
cinina, koja prikazuje Boga kao podrugljivca?
Koja smatra da On prezivo uiva nad nitavnosti
Svojih stvorenja? Trebalo bi da zasnuju svoje
teze na kokainu! Jer ovde je gorina, ironija,
surovost neopisiva. Ovaj poklon iznenadne i
nepobitne sree daje se samo da bi muio
Tantalovim mukama. U prii o Jovu nema takvog
jedkog napitka. Moe li da postoji ledenija
mrnja, pakosnija komedija od ove, da se ponudi
takva jedna blagodat, i tome doda Ovo ne sme
probati? Nismo li mogli da budemo ostavljeni
da se nosimo sa jadima ivota, tekima kakvi
jesu, bez ovog vrhovnog jada, da znamo da nam
je savrenstvo svekolike radosti nadohvat ruke, i
da je cena te radosti desetostruko ubrzavanje
naih muka?

Srea od kokaina nije pasivna ili blaena kao u
ivotinja; ona je samosvesna. Ona govori oveku
ta je, i ta moe da postane; prua mu nalije
boanskosti, samo da bi spoznao da je crv. Toliko
silovito ona budi nezadovoljstvo, da ono vie
nikada nee zaspati. Ona stvara glad. Dajte
kokain oveku koji je ve mudar, obrazovan o
svetu, moralno jak, oveku inteligentnom i
samouzdranom. Ako je zaista svoj gospodar,
nee mu nauditi. Znae da je to zamka: uvae se
od moguih ponavljanja takvih eksperimenata;
jo ga taj namah pogled na svoj cilj moda ak

7
podstakne da ga dostigne na onaj nain koji je
Bog odredio za svoje svece.

Meutim, dajte ga glupaku, samopovladljivom,
blaziranom prosenom oveku, jednom reju
i on je izgubljen. On kae, a njegova logika je
savrena: Ovo je ono ta hou. Ne zna, niti moe
da zna, za pravi put; i taj pogrean put je jedini za
njega. Kokain je tu kad je nuda, i on ga stalno
uzima. Kontrast izmeu njegovog ivota kao crv
i njegovog ivota kao leptir previe je jedak da bi
njegova nefilozofska dua to mogla podneti;
odbija da sumpor sa melasom (TERIJAK
uveni protivotrov )
I tako on vie ne moe da podnese trenutke
unesreenosti; odnosno, normalnog ivota; jer on
ga sad tako naziva. Intervali izmeu njegovih
predavanja uitku sve su krai.
I, avaj! Mo droge umanjuje se strahovitim
korakom. Doze rastu; zadovoljstva opadaju.
Propratna dejstva, nevidljiva na poetku, se
pojavljuju; nalik su avolima sa usijanim
roguljama u rukama.

Jedan jedini opit sa drogom ne uzrokuje primetnu
reakciju u zdrava oveka. On lee pravovremeno,
spava dobro, i budi se sve. Junoameriki
Indijanci po obiaju vau ovu drogu u njenom
sirovom obliku, pred dugo hodanje, i postiu
podvige, prkosei gladi, ei i zamoru. Ali, oni
nju koriste jedino u krajnjoj nudi; a dug odmor,
uz dovoljno hrane, omoguuje telu da obnovi

8
svoj kapitel. Uz to, uroenici, za razliku od
veine itelja gradova, poseduju moralnu svest i
snagu.

Isto vai za Kineze i Indijce i njihovo korienje
opijuma. Svi ga koriste, a samo u najreim
sluajevima on postaje porok. Kod njih je on
skoro kao kod nas duvan.
Meutim, onome koji zlopotrebljava kokain,
priroda se brzo obraa; i biva prenebregnuta.
Nervi su iscrpljeni od neprestane stimulacije;
potrebni su im odmor i hrana. U jednom trenutku
iznuren konj vie ne odgovara na bi i mamuzu.
Posre, pada drhtava masa, izdie ivot svoj.

Tako nestaje rob kokaina. Kad svaki nerv buno
negoduje, sve to moe je da se ponovno oda
udarcu ovog otrova. Farmaceutskom delovanju je
kraj; toksiki efekat se pojaava. Nervi postaju
besomuni. rtva zadobija haluinacije. Vidi!
Eno sive make na toj stolici. Nisam nita
govorio, ali tu je bila svo vreme.
Ili, eno pacova, Volim da ih posmatram dok se
veru po zavesama. O, da! Znam da to nisu pravi
pacovi. Ali, ono je pravi pacov, na podu. Zamalo
sam ga ubio proli put. To je prvi pacov kojeg
sam video; to je pravi pacov. Prvi put sam ga
video jedne noi na prozorskom pragu.

Takva je, dovoljno blago govorei, manija. A
zadovoljstvo uskoro odlazi; sledi ga njegova
suprotnost, kao to Anteros sledi Erosa. O, ne!

9
Oni meni ne prilaze. Nekoliko dana proe, a oni
gmiu po koi, glou, beskrajno dugo i
nesnoljivo, odvratni i nemilosrdni.

Nepotrebno je zamisliti kraj, mada to moe da se
otegne, jer uprkos zagonetnom umeu koje se
razvilo usled poude za drogom, besomuno
stanje smeta pacijentu, i prisilno uzdravanje
esto, za neko vreme, uveliko ublai fizike i
mentalne simptome. Tad doe do nove nabavke, i
uz desetostruko vee sladostrae, manijak,
uzimajui malo meu zube, galopira ka mranoj
ivici smrti.
A pre smrti nastupaju sve muke prokletstva.
Oseaj za vreme je uniten, pa jednoasovna
apstinencija moe da nosi vie uasa no ceo vek
normalnog, vremenski i prostorno omeenog
bola.

Psiholozi slabo razumeju nain na koji fizioloki
ivotni ciklus, i normalnost modanih funkija,
ine da postojanje izgleda beznaajno i u dobru i
u zlu. Da bi shvatili ovo, postite dan ili dva;
zapazite kako se ivot otee uz nekakav
neprestani podsvesni bol. Kad je glad za drogom
u pitanju, ovaj efekat se uveava hiljadu puta.
Vreme smo je poniteno; pravi metafiziki veni
pakao zaista postoji u svesti koja je izgubila svoje
granice, a da nije pronala Njega, koji je
bezgranian.



10
III.

Mnogo ta od ovoga je dobro poznato; oseaj za
dramatiku nagnao me je da naglaavam opte
podrazumevane stvari, zbog veliine tragedije
ili komedije, ukoliko neko poseduje mo
nevezanosti za ljudski rod, koju pripisujemo sam
najveim meu ljudima, Aristofanima,
ekspirima, Balzacima, Rabeleima, Volterima,
Bajronima, onu mo koja pesnike u jednom
trenutku ini saaljivim nad ljudskim porocima, a
u drugom razdragano prezirnim nad njihovom
propau.

Meutim, moda je mudrije bilo naglasiti
injenicu da najbolji ljudi mogu da koriste ovu
drogu, a i mnogi drugi, doprinosei time i sebi i
oveanstvu. Isto kao i Indijanci o kojima sam
gore priao, oni e je koristiti samo da bi zavrili
neko delo koje ne mogu da urade bez toga.
Navodim kao primer Herberta Spensera, koji je
svakodnevno uzimao opijum, ne prelazei nikad
odreenu dozu. Vilki Kolins, takoe, je
prevaziao agoniju reumatskog gihta uz
laudanum, i dao nam neprevaziena remek-dela.

Neki su otili predaleko. Bodler se razapeo,
umom i telom, u svojoj ljubavi prema
oveanstvu; Verlen je na kraju postao rob tamo
gde je toliko dugo bio gospodar. Frensis
Tompson se ubio opijumom; isto tako i Edgar
Alan Po. Dejms Tomson je uinio isto

11
alkoholom. Sluajevi de Kvinsija i H. G. Ludlova
neznatniji su, ali slini, uz laudanum i hai,
pojedinano. Veliki Paracelzus, koji je otkrio
vodonik, cink i opijum, namerno je koristio
nadraaj alkohola, protivteujui mu estokim
fizikim vebama, ne bi li tako iznedrio
sposobnosti iz svoga uma.

Kolrid je najbolje radio pod opijumom, a mi
nedostatak zavretka Kublaj Kana dugujemo
tome to se u stvar umeao jedan nametljivi
ovek iz Porloka, zauvek proklet u istoriji
ljudske rase.

IV.

Razmislite koliko oveanstvo duguje opijumu.
Da li taj dug biva izmiren smru ~nekoliko
raspusnika usled njegove zloupotrebe?
Jer, znaaj ove raspre je razmatranje praktinog
pitanja: treba li droge da budu dostupne javnosti?
Ovde zastajem da bih zatraim oprost od
Amerikog naroda. Prinuen sam da zauzmem
stanovite koje e se odmah pokazati kao
prepadno i nepopularno. Primoran sam da
iznesem odreene strane injenice. Nalazim se u
nezavidnoj poziciji oveka koji koji od drugih
trai da zatvore oi pred pojedinostima ne bi li
tako mogli sebi da predstave ono opte.

No, smatram da po pitanju zakonodavstva,
Amerika uglavnom pristupa stvarima preko jedne

12
krajnje pogrene teorije. Smatram da je korisno
usmerena moralnost bolja od represije. Smatram
da demokratija, vie od bilo kojeg oblika
vladavine, treba da veruje narodu, a ne da se
samo izriito pretvara da tako ini. Sad mi se ini
kao bolja i smelija taktika napasti suprotstavljenu
teoriju upravo tamo gde je najjaa.
Treba pokazati da ak ni u najspornijim
sluajevima ni za jednu vladu ne postoji
opravdanje za ograniavanje upotrebe na osnovu
tvrdnji o zloupotrebi; ili, ako prihvatimo
opravdanje, da razmotrimo pitanje celishodnosti.
Prema tome, na bastion treba li droge koje
formiraju naviku da budu dostupne javnosti?

Ovo pitanje je od neposrednog znaaja; jer,
priznanje neuspeha Harisonovog zakona dovelo
je do novog predloga takvog, da zlo bude jo
vee.
Neu ovde argumentisati glavne teze o slobodi.
Slobodni ljudi su odavno razreili to pitanje.
Moe li neko da tvrdi da je Hristovo voljno
rtvovanje sopstvenog ivota bio nemoralan in,
jer je uskratio Dravu za jednog korisnog
plaaoca poreza?
Ne; ovekov ivot pripada njemu samom, i on
ima pravo da ga unitava po svojoj volji, sem ako
ne naruava preterano privilegije svojih suseda.
Meutim, stvar je upravo u tome. U dananje
vreme, oveku je sused cela zajednica, i ovek to
ne sme da naruava. Dobro; znai da postoje
razlozi za i protiv, i raun koji treba izravnati.

13

U Americi se ideja o prohibiciji sprovodi u svim
stvarima, a ponajvie u sluaju histerinih
novinskih agencija, do krajnjeg fanatizma.
Senzacija, po svaku cenu, do sledee nedelje,
ekvivalent je u veini urednikih kancelarija
navodne Nemake namere da zauzmu Kales.
Otuda se opasnosti od svega i svaega
proslavljaju zanosno kao u ditirambu od strane
koribanata tampe, i jedino reenje je prohibicija.
A pogaa B revolverom; reenje, Salivanov
zakon. U praksi, ovo prolazi dosta dobro; jer,
zakon ne stoji protiv domaina koji poseduje
revolver radi svoje zatite, koji je tad zgodno
oruje protiv gangstera, i tedi policiju
dokazivanja da je postojao predumiljaj da se
poini krivino delo.

Ipak, sama ideja je pogrena. Nedavno je jedan
ovek upucao svoju porodicu i sebe pukom na
koju je bio montiran Maksim priguiva!
Reenje, zakonski predlog da se na prodaju
Maksim priguivaa stavi zabrana! Niko ne vidi,
da bi taj ovek, ak i da uopte nije imao oruje,
zadavio svoju porodicu golim rukama.

ini se da ameriki reformatori nisu svesni da, u
bilo kom trenutku i u bilo kojoj svezi, jedino
reenje za pogreno, jeste ono to je ispravno; da
e moralno obrazovanje, samouzdranost, lepo
ponaanje, spasti svet; i da zakonodavstvo nije
samo vrbov klin, ve i zaguujua magla.

14
Nadalje, preterivanja u zakonodavstvu naruavaju
sopstvenu svrhu. Ono pretvara itavu populaciju
u kriminalce, i preobraava ih u policajce i
policijske pijune. Moralno zdravlje takvog
naroda je zauvek uniteno; jedino ih revolucija
moe spasti.

Zbog Harisonovog zakona, danas je u Americi
obinom oveku gotovo nemogue, a ak je i
lekaru teko, da nabavi narkotike lekove.
Meutim, svaka druga kineska veernica je centar
za distribuiranje kokaina, morfijuma, i heroina.
Crnci i ulini torbari se takoe bave zanatom.
Neki ljudi raunaju da je u Menhetnu po jedan na
svakih pet ljudi zavisnik od jedne od tih droga.
Teko mi je da poverujem u ovu procenu, mada
je udnja za zabavom manijakalna meu ovim
ljudima, koji skoro da nimalo ne haju za
umetnost, knjievnost, ili muziku, koji, ukratko,
nemaju one kvalitete koje narodi drugih nacija, u
svojim kultivisanim umovima, poseduju.

V.

Bee to jedna iscrpljena osoba, tog vrueg letnjeg
popodneva 1909, to je doputovala tovarnim
brodom u Logronjo. ak je i reka izgledala
previe lenja da bi tekla, te je stajala unaokolo u
barama, i jezik joj je visio, takorei. Vazduh je
bio ispunjen nenim mirkanjem; u gradu su
terase kafana vrvele od ljudi. Oni nisu imali ta
da rade, i bili su ljuto reeni da tako i bude. Sipali

15
su oporo vino sa Pirineja, ili Rioho sa Juga,
veoma razblaen, ili se pak igrali kriglama
svetlog piva. Da je bilo ko od njih imao priliku da
proita obraanje general-majora ORajana
amerikom vojniku, pretpostavio bi da mu je um
zaposednut.

Alkohol, zvali ga mi pivom, vinom, viskijem, ili
bilo kojim drugim imenom, roditelj je
nesposobnosti. Iako deluje na svakoga drugaije,
rezultat je isti, u tome to svi pod njegovim
dejstvom prestaju za to vreme vreme da budu
normalni. Neki postanu zaboravni, drugi
svadljivi. Neki postanu buni, neki se razbole,
neki budu pospani, u drugima se strasti uveliko
pobude.

to se nas tie, mi smo bili na dugom putu za
Madrid. Bili smo prinueni da urimo.
Jedna nedelja, ili mesec, moda najvie godinu
dana, i moramo da napustimo Logronjo potujui
zov trube dunosti.

Svejedno, odluili smo da zasada o tome ne
mislimo. Smestili smo se, razmenili gledita i
iskustva sa starosedeocima. Po tome to smo bili
u urbi, zakljuili su da smo anarhisti, i bili su
vidno umireni kad smi im objasnili da smo ludi
Englezi. I svi smo zajedno bili sreni; a ja i dalje
kudim ludog sebe to sam uopte produio za
Madrid.


16
Kad se ovek nae na nekoj veeri u Londonu ili
Njujorku, on upadne u provaliju dosade. Ne
postoji predmet opteg interesovanja; nema
domiljatosti; to je kao ekanje na voz. U
Londonu se ovek izbori sa svojim okruenjem
tako to popije bocu ampanjca to je pre
mogue; u Njujorku ovek nagre koktele. Blaga
evropska vina i piva, uz umereno konzumiranje,
nisu dovoljna; nema vremena da se bude srean,
pa umesto toga ovek mora da bude uzbuen.
Ako ruava sam, ili sa prijateljima, ovek se lako
zadovolji uz Burgundac ili Bordo. Ima celu no
pred sobom da bude srean, i ne mora da uri.
Meutim, prosean Njujoranin nema vremena
ak ni za tu veeru. On bezmalo ali za asom
kad mu se zatvara kancelarija. Misli su mu jo
uvek zauzete raznim planovima. Kad eli
uitak, rauna da za to moe da izdvoji samo
pola sata. On mora da slije najea pia niz grlo
najbrim moguim tempom.

Zamislite sad ovog oveka ili ovu enu malo
raspoloivog vremena, a jo i to malo,
prikraeno. On vie ne moe da baci ni deset
minuta na pribavljanje uitak; ili se ne usuuje
da pije otvoreno pred drugim ljudima. Pa dobro,
njegovo reenje je jednostavno; moe da izvue
trenutno dejstvo iz kokaina. Nema nikakvog
mirisa; moe da bude tajnovit ba kako bi svaki
crkveni stareina to eleo.


17
Zlo civilizacije je intenzivan ivot, koji zahteva
intenzivnu stimulaciju. Ljudskoj prirodi je
potrebno uivanje; za zdrava uivanja potrebno je
slobodno vreme; moramo da izaberemo izmeu
opijanja i sijeste. U Logronju nema ovisnika o
kokainu.
tavie, u nedostatku kakve Klime, ivot trai
Razgovor; moramo da izaberemo izmeu
opijanja i oplemenjivanja uma. Nema zavisnika
od droge meu ljudima koji se naroito interesuju
za nauku i filozofiju, umetnost i knjievnost.

VI.

Kako god bilo, dajmo za pravo tvrdnjama
prohibicionista. Prihvatimo policijsku tvrdnju da
kokain i ostalu robu koriste kriminalci kojima
inae nedostaje hrabrosti da delaju; oni takoe
tvrde da su efekti ove droge toliko pogubni, da i
najvetiji lopovi ubrzo postaju nesposobni. Za
ime Boga, otvorite onda depoe gde mogu
besplatno da dobiju kokain!
Ne moe se izeiti zavisnik od droge; ne moe se
od njega nainiti koristan graanim. On nikada
nije bio dobar graanin, jer inae ne bi ni pao u
ropstvo. Ako ga privremeno i preobrazite, uz
ogroman troak, rizik, i muku, sav va rad
iezne kao jutarnja izmaglica kad se susretne sa
sledeim iskuenjem. Jedino pravo reenje je
ostaviti ga da grede svojim putem do avla.
Umesto manje droge, dajte mu vie droge, i neka
bude s njim svreno. Njegova sudbina bie

18
upozorenje njegovim susedima, i za godinu ili
dve, ljudi e razumno da se klone opasnosti. Oni
koji ne budu razumni, neka i oni umru, i spasu
tako dravu. Moralni slabii su opasnost po
drutvo, gde god da lee njihove slabosti. Ako su
toliko ljubazni da se sami ubiju, zloin je meati
se.

Kaete da e ovi ljudi, dok se ubijaju, initi loa
dela. Moda; ali oni to ve sad ine.
Prohibicija je stvorila podzemnu trgovinu, kao
uvek; a zlo je od toga neizmerno. Hiljade graana
udruuju su u krenju zakona; zapravo, sam
zakon ih podmiuje da tako ine, budui da je
profit od nezakonite trgovine ogroman, i to
prohibicija vie stee, on, van svake pameti, vie
raste. Moete da izbacite upotrebu svilenih
maramica na sledei nain: ljudi kau, U redu,
koristiemo platnene. Meutim, uivalac
kokaina hoe kokain; i ne moe se odvratiti od
toga Epsemskom solju. tavie, njegov je um
izgubio sav oseaj za meru; on e da plati za
svoju drogu koliko god je potrebno; nikada nee
rei, Ne mogu da priutim toliko; i ako je cena
visoka, on e krasti, otimati, ubijati, da bi do nje
doao. Opet kaem: ne moe se preobraziti
zavisnik od droge; ako im onemoguite da do nje
dou, vi samo stvarate sloj prepredenih i opasnih
kriminalaca; a ak i da ih sve pozatvarate, postaje
li ijedan ita bolji?


19
Kako pred tajnim dilerima stoji ostvarenje
izuzetno velikog profita (od hiljadu do dve
hiljade posto), u njihovom je interesu da stvaraju
nove rtve. A korist je ve sada tolika da bi
vredelo mog truda da otputujem do Londona i
nazad prvom klasom, ne bih li prokrijumario tek
onoliko kokaina koliko mogu da sakrijem u
podstavi svog kaputa! Svi trokovi pokriveni, i
jo pozamana suma u banci nakon obavljenog
puta! I uprkos sveg zakona, pijuna i ostalih,
mogu svoju robu da prodam uz veoma mali rizik,
za jedno vee u Tenderlojnu.

Jo jedna stvar je sporna. Prohibicija ne moe da
se sprovede do krajnosti. Nemogue je, na kraju
krajeva, spreiti dolazak droge u ruke doktora.
Danas su doktori, vie nego i jedna klasa ljudi,
uivaoci droge; i uz to, potoje mnogi koji e
trgovati drogom zarad novca ili moi. Ako
poseduje odreenu zalihu droge, ti si gospodar,
telom i duom, bilo koje osobe koja ima potrebu
za njom.

Ljudi ne mogu da shvate da je droga, za njenog
roba, dragocenija od zlata ili dijamanata; neka
edna ena moe odoleti rubinima, ali nam
medicinsko iskustvo govori, da bi se svaka edna
ena u nevolji za drogom podala i poslednjem
dronjavcu zarad jednog jedinog umrkaja.

Jo ako je zaista istina da jedna petina ovog
stanovnitva uzima neku drogu, onda ovo

20
dugako malo, greno malo ostrvo, moe da
oekuje jedno veoma uzbudljivo vreme.
Apsurdnost prohibicionistikih tvrdnji ogleda se
u primeru Londona i drugih evropskih gradova.
U Londonu bilo koji domain ili naizgled
odgovorna osoba, moe da kupi bilo koju drogu,
kao da je u pitanju obian sir; a London nije pun
pomahnitalih manijaka, to mrkaju kokain na
svakom ulinom oku, u vremenskom razmaku
izmeu provala, silovanja, paljenja kua,
ubistava, kancelarijskih prestupa, i sakrivanja
zavera, kako inae smatramo da mora biti sluaj
ukoliko se slobodnom narodu ljubazno dozvoli
da okua malko slobode.