Metodologija istraivanja

Klasini proces istravanja

Ideja
itanje i
prouavanje
svega o
predmetnoj temi
ta jo treba
istraiti i kako?
Prikazati sve
informacije i
napraviti
zakljuke
Definisanje
problema
Cilj
istraivanja
ta treba
istraivati?
Pregled
literature koja se
odnosi na
istraivanje
Metodologija
istraivanja
Prikupljanje
podataka
Zakljuci i
preporuke
Diskusija o
pronaenim
injenicama
Problemi
Klasino istraivanje nije lako zato?
Vremenska ogranienja
Potreba za mogunou prikupljanja podataka na licu
mesta (sirovih podataka) u domenu istraivanja
Teko je izabrati kljune aspekte upravo zbog ogranienja
Potreba za nalaenjem odgovarajue literature
Vano je odrediti sutinu istraivanja
Radni projekti su tei nego teorijski
Treba nai pravu soluciju
Zahtevaju teoretsku podlogu za reavanje problema
Zahtevaju superviziju
Poglavlja u specijalistikom radu
Postavka
problema
Pregled
literature Metodologija
Primena
Zakljuci i
preporuke
Rezime
PREGLED
Poglavlje 1
Pie se kao
poslednje
poglavlje
ta je vredno
istraiti?
Poglavlje 2
Pie se prvo
Teorija
PREGLED
Poglavlje 3
Pie se drugo
Metode koje se
koriste
Zato te metode?
Nedostaci?
Kako analizirati
podatke?
Poglavlje 4
Pie se tree
Prikaz rezultata
Analiza rezultata
Prikazati
sopstvene
podatke
Poglavlje 5
Pie se etvrto
Na osnovu
sopstvenih
rezulata!
Ne na bazi miljenja
nego
injenica
Na bazi sopstvenog
rada
1. Koriena
literatura
2. Korieni podaci
Rezime
Pie se na
kraju
Saetak rada
Logini tok
Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Korice
Izgled kao naslovna strana


Blanko strana

Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Naslovna strana
Naziv obrazovne institucije
Naziv specijalistikih strukovnih studija
Ime, srednje slovo i prezime autora
Naslov specijalistikog strukovnog rada
Mesto, godina
Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Prva strana posle naslovne
Mentor: Ime, prezime i titula
Naziv obrazovne institucije
lanovi Komisije: Ime, prezime i titula
Naziv obrazovne institucije
Datum odbrane specijalistikog strukovnog
rada
Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Druga strana posle naslovne
Naslov specijalistikog strukovnog rada
Apstrakt do 1800 slovnih mesta
Kljune rei: do 10
Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Trea strana posle naslovne
Naslov specijalistikog strukovnog rada na
engleskom jeziku
Apstrakt na engleskom jeziku
Kljune rei na engleskom jeziku
Standardi o obaveznim podacima i njihovom rasporedu
u specijalistikom strukovnom radu
Slino i za seminarske radove
Metodologija izrade strucnog
rada
DEFINISANJE PROBLEMA
Aktuelnost oblasti, nauno-struna i
drutvena opravdanost, nedostatak znanja
o problemu
Mogunost obrade problema, koristi od
dobijenih rezultata, sklonost i sposobnost
istraivaca-autora prema konkretnoj
oblasti
PRIKUPLJANJE PODATAKA O
PROBLEMU
Prouavanje dokumenata nosioca
informacija o problemu, primarni izvori
Sekundarni izvori (asopisi i monografije)
Izvori nauno-strunih informacija
Naunici i strunjaci iz odreenih oblasti
(kongresi, simpozijumi, struni sastanci)
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PISANJA
NAUCNO-STRUCNOG RADA
Obim rada (kratkoa - jasnoa)
Volter: Plaim se velikih knjiga.
Paskal: Izvinjavam ti se na ovako
opirnom pismu, ali zaista nemam
vremena da ti napiem krace.
PRINCIPI PISANJA RADA
Pocinje se uglavnom novijom informacijom vezanom za
reavanje problema, sa izuzetkom kada se radi o
istorijatu
Ne unositi beznacajne cinjenice, operisati samo sa
znacajnim informacijama, usko vezanim za temu
Izbegavati bespotrebno ponavljanje ve iznetog iz
prethodnih poglavlja
Jedinstvo i sklad podrazumeva postepeno prelaenje iz
jednog dela rada u drugi, sa ciljem stvaranja jedinstvene
celine
Originalnost rada - apsolutna originalnost je malo
mogua. I najmanji doprinos u reavanju nekog nauno-
strunog problema danas, ogromni je doprinos svakog
pojedinca - istraivaa.
STRUKTURA NAUCNO
STRUCNOG RADA
Globalni cilj svakog nauno strucnog rada
je dobijanje novih, originalnih rezultata
Osnovni cilj je originalni doprinos autora
teoriji i praksi na koju se rad odnosi
PROTOKOL PISANJA RADA
Logiki redosled pisanja:

Naslov rada
Uvod
Pregled literature (dosadanja istraivanja)
Cilj rada
Hipoteze / pretpostavke
Metodologija rada
Rezultati rada
Diskusija rezultata
Zakljuak
Predlog mera
Literatura (reference)
Prilog
NASLOV RADA
Naslov treba da bude jasan, precizan,
potpun i po mogucnosti kraci.
Osobine dobrih naslova su:
da se lako pamte
da provociraju citaoca na razmiljanje
da privlaci panju i budi interesovanje
Naslov treba da ukazuje na sutinu sadraja
rada, zbog obrade i indeksiranja za baze
podataka - key words (kljucna rec)
UVOD
Kraci deo rada, direktno ukazuje na znaaj
problema,
Nagovetava cilj u poslednjoj recenici
Formulacija i definisanje problema
PREGLED LITERATURE
(DOSADANJA ISTRAIVANJA)
dosadanja i sadanja istraivanja o problemu
koji se obrauje
obim pisanja ovog poglavlja zavisi od "teine"
rada (problema)
puno vremena za "izvore" informacija
konkretna nauno-struna literatura
"transfer uenje" (sve to znamo od nekog smo
prethodno naucili)
citiranje domaih i stranih autora
dokaz poznavanja materije o kojoj sa pie -
teorijska hipoteza
CILJ RADA
kratak, jasan, precizan i usmeren ka
problemu koji se obrauje
mogue je postaviti vie ciljeva
HIPOTEZE RADA
hipoteza - pretpostavka autora o reenju izabranog
problema
hipoteza se oslanja na poznato i slui saznavanju
nepoznatog
radna hipoteza - teorijska hipoteza; sutina nauno-
strunog rada
mora biti postavljena jasno, precizno i mora biti podlona
proveravanju
testiranje hipoteze (parametriski, neparametriski testovi)
eksperiment - prihvatanje ili odbacivanje radne hipoteze
METODOLOGIJA RADA
detaljan opis naina rada
izvor prikupljenih podataka
subjekt, vreme i mesto istraivanja
predmet istraivanja
nain istraivanja
nacin obrade podataka - statistika metodologija
uzorak, testiranje hipoteze, nain provere
statistike znaajnosti
REZULTATI RADA
rezultati rada po loginom redosledu
obeleja sa parametrima se prikazuju
tabelarno i graficki (numeriki i
deskriptivno)
odvojiti bitno od nebitnog
kratak opis tabele (grafikona)
statistiku znacajnost prikazati numeriki
ispod tabele
DISKUSIJA REZULTATA RADA
uoptavanje: objanjavanje dobijenih rezultata
rada
analize, objanjenja, komentari u cilju to bolje
prezentacije rezultata rada
uoavanje statistiki znaajnih rezultata rada
spoj literature i rezultata rada
kreativnost, znanje, iskustvo autora u odnosu na
rezultate
citiranje domaih i stranih autora
poglavlje odslikava vrednost autora
ZAKLJUCAK
kratak i jasan odgovor na cilj i hipoteze
rada
zavrno miljenje autora, proisteklo iz
statistiki znaajnih rezultata rada
potovanje etikih normi (ne navoditi tue
zakljuke, nego svoje)
taksativno, u obliku kratkih recenica
PREDLOG MERA
drutveno, nauno-struno opravdanje
donosi progres i primenu dobijenih
rezultata u konkretnoj oblasti
konkretne mere za reavanje problema
tretiranog u radu