Mi smo ono ega se seamo

Pamenje - zaboravljanje
Definicija
Sposobnost skladitenja i priseanja informacija
opta funkcija oivljavanja prolog iskustva sa
uvidom da je sadanji doivljaj oivljavanje
prolosti. Postoji svest o razliitosti sadanjeg
iskustva i prolosti.
Pamenje je proces ne stanje
kodiranje deponovanje - seanje

Govoriemo o :
Kako se pamti? Analogija sa
raunarom
ta se sve pamti? Vidovi, vrste
pamenja
Kako se manifestuje pamenje? Kako
znamo da smo upamtili
ta je zaboravljanje?
Kako tee zaboravljanje?
ta olakava/oteava zaboravljanje?

Pamenje kao proces Etkinson i
ifrin
Stimulus
(informacija,
situacija...)








i dr.
vizuelni
auditivni
Ponaanje
Senzorni
registar
Kratkorona
ili radna
memorija
Dugorona
memorija
semantika
proceduralna
epizodna
U senzornom registru:
kodiranje i deponovanje senzorno pamenje
Kodiranje je proces ifriranja informacija u obliku u kome e biti
zapamene

Kada informacija stigne iz ula ona je obuhvaena
senzornim pamenjem (produeno delovanje drai)
Ono je:
automatsko, bez svesnog napora, ne ometa druge procese, paralelno
procesiranje (prostor, vreme, frekvencija, sekvenca
kratkotrajno (manje od sekunde)
Moe biti: senzorno (ikoniko, ehoiko...); semantiko- verbalno znaenje
Namerno- svesna namera + usmeravanje panje + ponavljanje
Organizacija- grupisanje, hijerarhija
(brojevi, spisak za kupovinu)

Odmah posle pamenja poinje proces zaboravljanja




Dalje deponovanje

Kratkorona memorija (radna, operativna)-
da bi se opaaj sauvao potrebna je panja i
ogranien kapacitet (7+/-2), traje nekoliko minuta do
nekoliko asova
Praktina upotreba ovog nalaza
Poboljava se do 5 god. plato do 30.god
opada
Uslovi konsolidacije informacija (prelaska iz
kratkorone u dugoronu memoriju:
Panja
Ponavljanje
Osmiljavanje (dubina obrade)


Mnemo tehnike

Loci metod (loci je mnoina od latinske rei locus to znai
mesto). Korienje ovog metoda podrazumeva zamiljanje
nekog poznatog mesta (na primer kue, sobe, dvorita) i
odabir niza pojedinanih lokacija na tom mestu. Svaka od
njih slui kao ''kuka'' na koji se ''kai'' deo sadraja koji treba
zapamtiti.
Pravljenje akronima je naroito zgodno kada informacije
treba trajno zapamtiti. Akronim je re koju ine prva slova
svih rei u odreenoj frazi koju treba nauiti.
PRIMER: laser (light amplification by stimulated emission of
radiation)
Lanac metod podrazumeva da se prvi element vee za
drugi, drugi za trei i tako redom. Veza izmeu elemenata
moe biti neka vizuelizacija ili pria, ili je mogue sve
elemente povezati rimom (kao kada pamtimo telefonske
brojeve, njihovim grupisanjem u dvojke ili trojke).
Metod kljunih rei predstavlja sistem povezivanja novih
rei ili pojmova sa poznatim reima koje slino zvue.
Rimovanje
Kako i zato se rauna obim Radne
memorije?
Razlike u obimu radne memorije se povezuju sa
razlikama u uspehu u reavanju sloenih
zadataka, na primer, reavanje problema.
Povezanost potvrena za razliite uzraste
studenti, stariji
Deca niskog obima radne memorije ne uoavaju
neke bitne detalje u prii
mogu dobro itati, ali ne razumeju proitano
Vei obim radne memorije
bolje rezonovanje, uspeniji u uenju novih
vetina
bre itanje (bri govornici, bolje pamte)


Dugorona memorija

Kapacitet neogranien (tokom ivota
nestane oko 28%), este greke,
Potrebno vebanje od 15 min do
jednog sata (pomae miljenje).
Pokretanje (aktiviranje) inf. je due


ta se sve pamti?






Vrste/vidovi pamenja
Vezivanje pertli
Zakopavanje dugmadi
Ljutenje krompira
Plivanje, skijanje
Vonja bicikla, vonja automobila
Sviranje instrumenta
Pletenje, ivenje

Motorno (proceduralno) pamenje - Ne
moe se ili se teko moe prevesti u
verbalni iskaz: obnavljanje nauene
vetine, motorne radnje se odvija
automatski, nesvesno
Po emu je poznat Sigmund Frojd?
ta je ivo bie?
Gde se nalazi Ajfelov toranj?
Navedi napoznatije nemake marke automobila!
Koja je esta planeta u sunevom sistemu?
Kako glasi Zakon odranja mase
VERBALNO-LOGIKO (SEMANTIKO)
PAMENJE: Zahteva svesno priseanje
nauenih informacija, nije vezano za
kontekst; pamte se injenice, pojmovi,
opta znanja
Dan kada ste poloili prijemni ispit za fakultet
Poslednje letovanje
Matursko vee
Prvi poljubac
Svaa sa najboljom drugaricom
Batine koje ste dobili od roditelja

EMOCIONALNO (EPIZODNO PAMENJE
AUTOBIOGRAFSKO PAMENJE)
Zahteva svesno priseanje iskustva koje je
jedinstveno, vezano za prostorni i vremenski
kontekst u naem ivotu; emotivno obojeni
doivljaji iz linog ivota
Bioloki opravdano (upozorenje ili privlaenje)
Bolje se pamte negativne nego pozitivne
emocije
Ukus bakinog kolaa, misrisa, njenog dodira
Melodiju iz auta u prolazu
Miris reke ---- PERCEPTIVNO?
Zahteva identifikovanje perceptivnih odlika objekta,
odvija se automatski i nije nuno vezano za
mogunost da se verbalno objasni ta je objekat ili
kontekst u kojem ste ga prvi ili zadnji put videli*;
Pamenje u predstavama vezano sa radom ula
vida, mirisa, ukusa, sluha; Spontano elastino, dugo
traje

* Mnogi autori ne izdvajaju ovu vrstu pamenja
(perceptivno pamenje) kao poseban sistem, ve ga
razmatraju u okviru sistema semantikog pamenja
Kako se manifestuje pamenje
zadravanje nauenog.
1. Obnavljanje- reprodukcija
proces obnavljanja ranijih utisaka u odsustvu
objekta- aktiviranje tragova asocijativnim
procesima na osnovu slinosti, konteksta, smisla
2. Prepoznavanje- rekognicija- prisutni objekti
prepoznati kao deo ranijeg iskustva- stepen
uverenosti varira

- Dj vu- ve vieno,
- Jame vu-nikad vieno


Metode ispitivanja pamenja
1. Uteda pri ponovnom
uenju
2. Metoda reprodukcije
3. Metoda rekognicije
4. Metoda rekonstrukcije


ta je ZABORAVLJANJE
Obrnuti proces od pamenja
Proces tokom koga se privremeno ili trajno potpuno li
delimino gubi ono to je bilo zapameno - nema
reprodukcije, prepoznavanja, utede pri ponovnom uenju
Negativni i pozitivni aspekti
oslobaanje nepotrebnog, neprijatnog
Tok- spontano, brzo pa sve sporije
Ebinghausova kriva zaboravljanja

Tipina krivulja zaboravljanja
Znaci zaboravljanja
Neuspeh kodiranja- odsustvo svesti,
panje (kako izgleda novanica)

Raspad tragova- neobnavljanje,
neupotreba- tragovi oslabili

Neuspeh priseanjablokiranje
asocijacija- upotreba podsetnika traje
(poetno slovo, na vrh jezika)

Uzroci zaboravljanja
Fizioloki- umor, alkohol
utie na sam proces prvog
kodiranja
Organski povrede,
demencije- zadravanje
Psiholoki- brojni
Psiholoki faktori zaboravljanja
UZROCI ZABORAVLJANJA:
1. Spontano zaboravljanje Ako se neko gradivo ne
ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona e
polako nestajati.
2. Aktivno zaboravljanje rezultat je meusobnog
ometanja dva gradiva.
Razlikujemo:
Retroaktivnu inhibiciju kada sadanje uenje
ometa pamenje ranije nauenog (npr:
zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo
sreli kasnije nekog ko jako lii na njega)
Proaktivna inhibicija Ranije nauen materijal
ometa pamenje onoga sto se sada ui.

Faktori od kojih zavisi retroaktivna
inhibicija
1. Slinost dva gradiva
2. Stepen nauenosti dva gradiva
3. Vremenski razmak izmeu dva gradiva
4. Razumevanje smisla gradiva i stepen
organizovanosti gradiva

Procesi aktivne rekonstrukcije kao nain
popunjavanja zaboravljenih mesta
Rezime
Pamenje - proces obrade, skladitenja i
izvlaenja ranije sauvanih informacija
Razlikujemo sisteme motornog (proceduralnog),
verbalno-logikog(semantikog), emocionalnog
(epizodnog) pamenja, pamenje u predstavama
Priseanje je u veoj meri rekonstrukcija nego
reprodukcija
Zaboravljanje je obrnut proces.
Uzroci zaboravljanja:fizioloki, organski,
psiholoki
Psiholoki faktori: pasivni (neupotreba) i aktivni
Retroaktivna inhibicija i proaktivna inhibicija
Zadatak za proces
pamenja:
Setite se nekog dogaaja iz svog ranog
detinjstva koji ukljuuje i osobe sa kojima
ste jo u kontaktu (roditelji, komije, brat,
sestra, drug, tetka...). Najpre napiite sve
ega se seate vezano za taj dogaaj.
Onda zamolite tu drugu osobu da napie
sve ega se ona sea a da pri tom nema
uvid u to ega se vi seate (nemojte joj
opisivati, pokazivati ta ste napisali,
podseati i slino).
Koliko su dve verzije sline, na kojim
mestima, na koji nain? Koliko i kako se
razlikuju?