UTICAJ EKONOMSKE

KRIZE NA
PREDUZEA U SRBIJI
Milica Gmitri 2008/02
Jasmina Vui 2008/14
Galina Kneevi 2008/36
EKONOMSKA KRIZA ILI
RECESIJA
Ekonomske krize traju krae, recesija
traje due uz opasnost da preraste u
depresiju
Recesija moe usled tednje drava na
svim nivoima, smanjenja
investicija,smanjenja izvoza i
svukupne potronje i tednje gradjana
da preraste u depresiju,usled
nedovoljne tranje
Krize
Krize se ponavljaju kroz ekonomsku
istoriju
Teko ih je predvideti, a uvek nose
znaajne posledice
1929-1933. Velika recesija
1982. Latino-amerika kriza
2008. Velika svetska ekonomska kriza
Tekua kriza je verovatno najvea posle
Velike recesije
Finansijska kriza je zapoela na
amerikom hipotekarnom tritu
Neadekvatna supervizija (previe
institucija i preplitanje odgovornosti)
Pucanje cenovnog mehura na tritu
nekretnina
Lo menadment banaka
Neadekvatni kreditni rejtinzi
Uzroci tekue krize
Uzroci kriza u Srbiji
Srbija je uvezla krizu
Iako zaeta u bankama SAD i Zapadne
evrope, iri se
Zaraene su i nove trine privrede
Pad cena akcija irom sveta
Odliv kapitala
Pad cena roba
Recesija
Uticaj na Srbiju
Povlaenje depozita
Problem likvidnosti
Manje kredita i skuplji
Povlaenje kapitala
Gradjevinarstvo
Izvozni sektor
Turizam
Metalska industrija
Devizni kurs


SRPSKI PARADOKS
Srbija je u vreme najveeg rasta i razvoja
svetske ekonomije preivljavala najveu
krizu.Danas u vreme svetske krize Srbija jo
uvek nije izala iz svoje tranzicione krize.
Srpska ekonomija je jedna od najranjivijih u
Evropi
Nedovrena tranzicija dodatno poveava
osetljivost

SRPSKA PRIVREDA
Nekonkurentna
Energetski neefikasna
Monopolisana
Uvozno zavisna
Nelikvidna
Optereena visokom budetskom i javnom
potronjom
Neprivatizovana u potpunosti
Neefikasnih javnih preduzea

Ekonomska kriza u Srbiji najvie pogadja mala i srednja
preduzea, koja teko dobijaju bankarske pozajmice.
Preduzea teko naplauju potraivanja, broj nelikvidnih firmi
raste, to moe dovesti do formiranja lanca nelikvidnosti od
stotinak preduzea.
Oigledan je uticaj krize na pad kupovne moi potroaa, rast
cene inputa, rast kursa dinara i pad tranje za robom.
Kao i kompanije u svetu, i preduzea u Srbiji suoavaju se
ekonomskom krizom. Najvei efekat krize, ogleda se u tome to
firme nove planirane investicije odlau. Rast i razvoj kompanija
morae da saekaju neka bolja vremena, kada kriza prodje.
Uticaj na preduzea u Srbiji
"Svedoci smo da je ukupna proizvodnja konditorskih proizvoda u Srbiji
umanjena u odnosu na isti period prole godine i bez obzira to
odravamo na trini udeo, realna proizvodnja i prodaja pokazuju nie
vrednosti. Manja konzumacija potroaa i veliko smanjenje zaliha kod
kupaca su evidentni. Sudbinu tekoe naplata u potraivanjima delimo sa
svim privrednim subjektima s tim to smo uspeli ranijim investicijama i
organizacijom da taj rizik ravnomernije raspodelimo i obezbedimo dobru
likvidnost Bambi Banat
Smanjenje raspoloivog novca, meutim, uz rast cene i sve manju
kupovnu mo, koja je posledica velikih otputanja, nelikvidnost, posebno
srednjih preduzea, sve restriktivnija politika velikih kompanija i javnih
preduzea, neminovno se odraava na prodaju. Vie je nego jasna
zakonitost da se u uslovima krize stanovnitvo orijentie mahom na
kupovinu neophodnih sredstava. Na inostranom tritu, kupci su takoe
sve oprezniji u plasiranju porudbina u strahu da ne formiraju zalihe i time
ugroze likvidnost. To nama uzrokuje neto smanjenu tranju u vansezoni i
nagli rast ordera u sezoni, kada e biti teko odgovoriti svim tim
zahtevima Carlsberg Srbija

Kriza se manifestuje u svim
preduzeima
U duem roku, kriza je izazov da se
promeni model rasta Zapadnog
Balkana koji se bazira na:
negativnom saldu tednje i
investicija
jeftinom stranom finansiranju
niskim produktivnim investicijama i
izvozu

U privredi Srbije ve se pojavljuju znaci blagog
poboljanja ekonomskih i finansijskih
performansi. Podaci o zaustavljanju pada
proizvodnje i izvoza robe u martu 2009. godine
mogu ali i ne moraju znaiti da e u narednim
mesecima ekonomska aktivnost krenuti
uzlaznom linijom. Medjutim, rejting agencija
Dun&Bradstreet ocenila da i pored nastavka
stabilizacije nije realno oekivati primetan
ekonomski oporavak Srbije u 2010 i Srbiju
ostavila u grupi zemalja visokog rizika.

Zakljuak
Iako vidimo znake poboljanja, ne vidimo da e
srpska privreda uskoro izai iz recesije. To se
moe zakljuiti iz navedenih injenica:
Ogroman pad industrijske proizvodnje
4,5 puta manji izvoz od ukupnog zaduenja
zemlje
Pad u maloprodaji za vie od 10 %
Pad izvoza vei od 20 %
Velika javna potronja
Ouvanje stabilnost kursa kao uslov za dovretak
reformi i prelazak na trini sistem
Podrka drave finansiranju ne pojedinih preduzea,
ve prioritetnih grana.
Demonopolizacija srpske privrede, kao uslov za
trinu privredu
Neophodna medjunarodna saradnja
Smanjiti javnu potronju, naroito tekue rashode
Nastaviti sa privlaenjem stranih direktnih investicija
Nastavak reformi koje e poveati konkurentnost
privrednog ambijenta u Srbiji
Predlozi mera oporavka